Sistem Za Podrsku Razvoja Malih I Srednjih Biznisa

PANEVROPSKI UNIVERZITET "APEIRON" BANJA LUKA FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE
Mirko Okoli
SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MALIH I SREDNJIH PREDUZEA

Magistarski rad
MENTOR Prof. dr eljko Baro
Banja Luka, 2007.
Mirko Okoli
SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP
Mirko Okoli
SADR AJ
UVOD .. 6 1. Stanje u naem drutvu, privredi i ekonomiji .........................7 2. Hipoteze u istraivanju..........................................................................9 3. Ciljevi i zadaci u istraivanju............................................................. 11 4. Metodologija istraivanja .................................................................. 12 I. DEFINICIJE PREDUZETNITVA I MSP .14 1. Ekonomska kola preduzetnitva ..................................................... 15 2. Razliiti koncepti preduzetnitva....................................................... 18 3. Preduzetnitvo u pravnoj nauci......................................................... 20 4. Preduzee privredno drutvo......................................................... 24 5. Definicija malih i srednjih preduzea................................................. 28 II. MSP I NACIONALNE EKONOMIJE ..................................................31 1. Mala privreda u razvijenom dijelu svijeta .......................................... 32 2. Evropska povelja o malom preduzeu .............................................. 35 3. Mala preduzea u zemljama u razvoju.............................................. 40 4. Mala i srednja preduzea u bivoj Jugoslaviji ................................... 40 5. Mala i srednja preduzea u privredama u tranziciji ........................... 41 6. Poslovanje malih i srednjih preduzea u Bosni i Hercegovini............ 45 7. Mala i srednja preduzea u Republici Srpskoj .................................. 46 III. POSLOVANJE I RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEA........51 1. Osobine preduzetnika i uspjenost preduzea.................................. 52 2. Preduzetnik i/ili vlasnik ..................................................................... 56 3. Inovacije u malim i srednjim preduzeima ........................................ 57 4. Razlike izmeu malog i velikog preduzea ....................................... 61 5. Uspjenost malih i srednjih preduzea.............................................. 63 6. Faze u rastu i razvoju malih preduzea ............................................ 67 7. Konkurentnost malih preduzea ....................................................... 69 8. Upravljanje malim i srednjim preduzeima........................................ 72
Mirko Okoli
IV. POTREBE MSP ZA POSLOVNIM USLUGAMA ............................ 76 1. Marketinki pristup u definisanju sistema podrke MSP.................... 77 2. Poslovne funkcije malih i srednjih preduzea.................................... 78 3. Potreba za poslovnim uslugama MSP u Bosni i Hercegovini (rezultati istraivanja SEED-a) .......................................................... 79 V. NEFINANSIJSKA PODRKA RAZVOJU MSP 90 1. Razvojni nivo i uslovi privreivanja................................................. 91 2. Zakonski i administrativni uslovi razvoja MSP................................. 96 3. Osnovna struktura institucionalne podrke MSP............................. 98 4. Agencije za razvoj malih i srednjih preduzea .............................. 100 5. Zavod za zapoljavanje Republike Srpske ................................... 103 6. Komorski sistem i poslovna udruenja.......................................... 104 7. Meunarodni projekti.................................................................... 105 8. Edukacija ..................................................................................... 106 9. Poslovni inkubatori....................................................................... 108 10. Zadrugarstvo................................................................................ 118 11. Lanci isporuke vrijednosti potroaima i klasteri ........................... 118 12. Franizing sistem ......................................................................... 121 13. Internacionalizacija malih i srednjih preduzea ............................ 122 14. Mogui pravci razvoja nefinansijske podrke MSP........................ 125 VI. FINANSIJSKA PODRKA RAZVOJU MSP .128 1. Finansijski menadment MSP ........................................................ 129 2. Finansiranje malih i srednjih preduzea.......................................... 131 3. Finansiranje MSP u Bosni i Hercegovini ........................................ 138 4. Kreditno garancijski fondovi............................................................ 141 5. Fondovi za razvoj ........................................................................... 145 6. Mikrokrediti..................................................................................... 147 7. Finansiranje porodinog biznisa ..................................................... 148 8. Proces investiranja u mala i srednja preduzea. ............................ 152 VII. STRATEGIJA RAZVOJA MSP U REPUBLICI SRPSKOJ ...........156 VIII. REZIME I ZAKLJUNA RAZMATRANJA ..161 LITERATURA .................................................................................... 171
Mirko Okoli
Mirko Okoli
UVOD
1. Stanje u naem drutvu, privredi i ekonomiji 2. Hipoteze u istraivanju 3. Ciljevi i zadaci u istraivanju 4. Metodologija istraivanja
Mirko Okoli
1. Stanje u naem drutvu, privredi i ekonomiji Nae drutvo suoeno je sa brojnim problemima, koje je mogue sistematizovati u sljedee grupe: - saniranje posljedica ratnih zbivanja na teritoriji Bosne i Hercegovine; - funkcionisanje drave i njenih entiteta; - sprovoenje tranzicionih promjena ili prelaska sa socijalistikog na kapitalistiki sistem funkcionisanja privrede i drutva; - uspjeno integrisanje u novo, bitno promijenjeno svjetsko okruenje ili novi globalizovani svijet; - dinamiziranje privrednog razvoja. Prema visini nacionalnog dohotka po stanovniku nae drutvo nalazi se na pretposljednjem mjestu u grupi zemalja u tranziciji. Siromatvo i izraena nezaposlenost sami po sebi ine ogroman problem koji uslonjava rjeavanje i svih ostalih manjkavosti u privredi i drutvu. U aktivnostima na rjeavanju prisutnih problema u privredi i drutvu dominantna je afirmacija: - privatnog sektora privreivanja; - preduzetnitva; - malih i srednjih preduzea (MSP). Danas su veoma prisutna miljenja da su preduzetnitvo i mala i srednja preduzea osnovni i najznaajniji faktor rjeavanja brojnih problema u obezbjeivanju uspjenosti privreivanja i dinamiziranju ukupnog privrednog razvoja. Prosjeno obrazovan i informisan graanin moe stei utisak da ukupan ekonomski razvoj drutva zavisi samo od razvoja preduzetnitva i malih i srednjih preduzea u privatnom sektoru. Preduzetnitvo i MSP neosporno imaju veliki znaaj za rjeavanje problema nezaposlenosti, uspjenosti poslovanja i privredni razvoj drutva, ali nisu jedini, niti najznaajniji faktor za rjeavanje ovih problema. Sve ovo upuuje na potrebu objektiviziranja kljunih faktora i subjekata razvoja nae ekonomije i objektiviziranja mjesta preduzetnitva te malih i srednjih preduzea u razvoju nacionalne ekonomije. Pria o razvoju preduzetnitva i MSP i njihovom doprinosu privrednom razvoju zahtijeva i niz dopunskih preduslova i objanjenja. Kimu privrednog razvoja savremene ekonomije ine velike izvozno orijentisane korporacije. One vrlo esto organizaciono statusno
Mirko Okoli
ine strateka partnerstva mnogih veih preduzea i okupljaju manja 1 preduzea, kooperante. Kod nas se veoma malo govori o privatizaciji, ulozi i mjestu velikih preduzea u programskom, tehnoloko-razvojnom i trinom restrukturiranju privrede i njihovoj ulozi i statusu u odnosu na stabilan i dinamian razvoj malih i srednjih preduzea. Dugorono opstajanje i jaanje malih i srednjih preduzea pretpostavlja odreeni razvojni nivo sredine u kojoj se umjesto "svatarenja" svojstvenog drutvima na niim nivoima razvijenosti ide na visoku proizvodnju, podjelu rada u kojoj su nekolicina preduzea subjekti te podjele rada. Osim toga, kvalitetan razvoj ovih preduzea pretpostavlja vii nivo ivotnog standarda i takvu strukturu potreba u kojoj malo preduzee sa svojim proizvodom (za trino ciljnu grupu) ima kvalitetno mjesto. Da bi sektor male privrede bio znaajan faktor poslovanja i promjena u privredi, neophodno je da ima znatno duu tradiciju od one koju ima na naim prostorima i treba da je u mnogo veem stepenu rezultat preduzetnikih ponaanja nego to je to sluaj kod nas. Brojna naa preduzea rezultat su egzistencijalne prinude. Suvie mnogo imamo mikropreduzea, a nedovoljno srednjih, koja su bitna za ozbiljniji doprinos privrednom razvoju drutva. Savremena teorija i praksa poslovanja i razvoja malih i srednjih preduzea pokazuju da uspjenost poslovanja i razvoj ove grupe preduzea i ovog privrednog segmenta uveliko zavise od sistema njihove nefinansijske i finansijske podrke. Sistem nefinansijske i finansijske podrke nije znaajan samo u drutvima u kojima se raaju i razvijaju mala preduzetnika preduzea: on je izuzetno znaajan i u razvijenim ekonomijama. Za razliku od velikih preduzea ili kompanija, mala i srednja preduzea nikada ne mogu da obezbijede one proizvodne i razvojne kapacitete koji su potrebni za samostalno i uspjeno funkcionisanje i jaanje. Dio tih proizvodnih i razvojnih kapaciteta za dugorono uspjeno poslovanje i jaanje ova preduzea treba da obezbjeuju kroz kvalitetan sistem podrke. Sistem podrke poslovanju i razvoju malih i srednjih preduzea ini strukturu planiranih i koordiniranih aktivnosti i mjera koje preduzimaju razliiti subjekti na razliitim nivoima odluivanja. Jedan od naih problema koji je primjetan na primjeru podrke MSP je u tome to se mnogo ee opredjeljujemo za nezavisne u odnosu na hijerarhijske meuzavisne aktivnosti. Rezultat ovakvog pristupa je ne samo u tome to ne ostvarujemo sinergetski efekat sistema mjera i aktivnosti ve to vrlo
1
Lojpur A.: Menadment, Ekonomski fakultet, Podgorica, 1995, str. 46.
Mirko Okoli
esto neke od preduzetih aktivnosti ne mogu da odbace eljeni rezultat i efekat. 2. Hipoteze u istraivanju Preduzetnici i mala i srednja preduzea su heterogena struktura individua, radnji i preduzea i nije ih mogue jedinstveno tretirati. Start up preduzea nisu i ne mogu se identino tretirati s preduzeima sa duim background-om. Preduzea koja su oduvijek bila privatna nisu isto to i preduzea koja su to postala u procesu privatizacije. Radnje nisu isto to i preduzea, a mikropreduzee nije isto to i srednje, odnosno preduzee u oblasti trgovine i usluga nije isto to i proizvodno preduzee. U domaim analizama i u sistemima za podrku njihovom poslovanju i razvoju sva ova preduzea najee se tretiraju kao homogena skupina. Start up preduzea i radnje imaju znaajno mjesto u rjeavanju problema nezaposlenosti i socijalnih problema, ali ne i u rjeavanju problema dinamiziranja privrednog razvoja. Kljuno mjesto u dinamiziranju privrednog razvoja imaju neto vea proizvodna preduzea, koja nisu fokusirana na lokalno i nacionalno trite, ve razmiljaju i rade na izlasku na strana trita i na ukljuivanju u strukture internacionalizovane proizvodnje. Panja analitiara i ukupnog sistema podrke razvoju malih i srednjih preduzea u naem drutvu u mnogo veem stepenu fokusirana su na start up preduzea i mikropreduzea nego na ovu za ekonomski razvoj zemlje izuzetno znaajnu skupinu preduzea. I pored visoke inventivnosti, fleksibilnosti i mobilnosti mala i srednja preduzea naroito u prvim godinama svog ivotnog vijeka biljee visoku stopu mortaliteta. Neka se suoavaju s bankrotstvom i bivaju likvidirana zbog pogrenog izbora oblasti angaovanja, a neka zbog nerijeenih pretpostavki uspjenog poslovanja i jaanja. U analizama i razvoju sistema za podrku poslovanju i razvoju ovih preduzea nedovoljno se ini na razlikovanju preventivnih i kurativnih aktivnosti ili na razlici izmeu tekueg poslovanja i razvoja preduzea. U svim ovim sluajevima stanje i potreba za medikamentima kod pacijenata je razliita jer jednim medikamentom nije mogue rijeiti sve zdravstvene probleme. Prema tome, i u mnogo razvijenijim sredinama mala i srednja preduzea zahtijevaju kvalitetan sistem podrke. Kao to sama rije kae, u pitanju je sistem struktura meuzavisnih kvalitetno povezanih, koordiniranih institucija i aktivnosti, a ne, kao to je kod nas sluaj, zbir pojedinanih institucija i aktivnosti. Jedan od naih najveih problema je u sistemu, organizovanosti, u koordinaciji i sinhronizovanim aktivnostima
Mirko Okoli
svih onih koje interesuju pitanja razvoja ovih preduzea. Istina, kod nas je donesena strategija njihovog razvoja koja bi ubudue trebala da rjeava problem ne samo praznih hodova, dupliranja aktivnosti, ve i problem ostvarivanja sinergetskih efekata onoga to se preduzima na planu pomoi, podsticaja i podrke razvoju malih i srednjih preduzea. Sistem za podrku uspjenom poslovanju i razvoju malih i srednjih preduzea zahtijevaju kompetentne institucije ili strunjake koji dobro poznaju preduzetnitvo, poslovanje i razvoj ovih preduzea. Recepturu za mijesenje hljeba treba da piu oni koji su nekada imali ruke u tijestu. Kod nas se, vjerovatno zbog strane tehnike i finansijske pomoi u razvoju ovog sistema, sistemom podrke bave nevladine organizacije koje osim poznavanja stranog jezika potrebnog za komunikaciju sa organizacijama iz svijeta ne raspolau ni jednim drugim kvalitetom koji bi ih kvalifikovao kompetentnim za ovu grupu pitanja. Neto bolja je situacija kada su u pitanju vladine agencije. Drugi problem odnosi se na nekritiko preuzimanje prevoenje prakse, i to prije svega prakse iz razvijenog dijela svijeta. Bogata praksa u svijetu, koja je konano pretoena i u teorijska uenja kazuje da se kod uvoenja novog i mijenjanja postojeeg, pored eljenog kod nas poznatog kao misija i vizija visoko moraju vrednovati kapaciteti, sredina i uslovi u kojima se promjena treba i sprovesti. U domaim aktivnostima na podrci razvoju MSP nedovoljno se ne samo uvaavaju ve i poznaju prilike i mikrosredine u kojima treba da se uvode novine. Kvalitetan sistem za podrku uspjenom poslovanju i razvoju malih i srednjih preduzea zahtijeva kvalitetno rijeen problem organizovanja i samoorganizovanja ove grupe preduzea, to kod nas nije sluaj. Tu ne mislim samo na industrijske, izvozne klastere, lance isporuke vrijednosti potroaima, poslovanje unutar poslovnih i tehnolokih centara ve i na osnovne rudimentarne oblike interesnog povezivanja ovih preduzea, kao to su poslovna udruenja, zadruge, komorski sistem i drugo. Bogata praksa u svijetu pokazuje da je za uspjeno poslovanje i jaanje sektora MSP izuzetno znaajna kooperativnost, na kojoj se kod nas nedovoljno insistira i za koju preduzetnici ne pokazuju vei interes. Danas uspjeno poslovanje i razvoj malih i srednjih preduzea zahtijeva kvalitetno rjeavanje problema vlastitog tehnoloko-proizvodnog razvoja. Kod nas se o ovome uti, kao da smo svoj naunotehnoloki razvoj u svjetskoj podjeli rada prepustili drugima i pitanje tehnolokog razvoja sveli na kupovinu strane opreme, brendova i uvoenje informacionih tehnologija u poslovanje.
10
Mirko Okoli
injenica je da ovaj problem ne moe da rjeava pojedinano preduzee, ali ga mogu rijeiti interesno povezana i preduzea koja sarauju s naunoistraivakim institucijama. 3. Ciljevi i zadaci u istraivanju Kod nas je medijski podrana velika, ali prilino konfuzna pria o stanju i aktivnostima u oblasti razvoja i podrke razvoju malih i srednjih preduzea u drutvu. Ovakvo stanje me motivisalo da istraim i sagledam postojeu situaciju u poslovanju ovih preduzea i sistemu za podrku poslovanju i razvoju preduzea u naem drutvu i u drugim sredinama. elio sam da objektiviziram svoju predstavu, ali i predstavu drugih o onome to se zove preduzetnitvo, sektor MSP i sistem za podrku njegovom razvoju. U magistarskom radu elim da apostrofiram i sljedea tri, kod nas dominantna problema. Prvi se odnosi na usitnjene, nesinhronizovane aktivnosti razliitih subjekata u zemlji i izvan nje zainteresovanih za dalji doprinos razvoju preduzetnitva i malih i srednjih preduzea, to njihovog preduzetnika i vlasnika lako moe dovesti u poloaj dezorijentisanosti. Za mnoge koji se javljaju u sistemu za podrku razvoju malih i srednjih preduzea ova aktivnost je biznis i korienje anse da se neto zaradi. Drugi problem predstavlja injenicu da sistem za podrku razvoju preduzetnitva i MSP treba da vie uvaava brojna i raznovrsna pitanja organizovanja i voenja proizvodnje i poslovanja ovih preduzea i probleme promjena koje se mogu sprovesti unutar raspoloivih proizvodnih i razvojnih kapaciteta. Problem ovog sektora je u menadmentu, u preduzetnikom ponaanju njegovih vlasnika, ali i u tehnolokim znanjima i vjetinama koje se trae u realizaciji brojnih aktivnosti unutar preduzea. Trei problem odnosi se na potrebu intenzivnije koordinacije i sinhronizacije brojnih i raznovrsnih aktivnosti koje razliiti subjekti u drutvu preduzimaju kako bi podrali poslovanje i razvoj malih i srednjih preduzea. Ovakvo stanje, u kome svako eli da bude jedini ili znaajniji od onoga drugog, dovodi ne samo do neostvarivanja sinergetskih efekata koje obezbjeuje sistem ve i do velike dezorijentacije onoga kome su mjere i aktivnosti podrke namijenjene.
11
Mirko Okoli
4. Metodologija istraivanja Kao to metodologija nalae, u istraivanju sam poao od teorijskih priloga na temu preduzetnitva, poslovanja i razvoja malih i srednjih preduzea. Moja osnovna impresija je da domai teoretiari svoju primarnu aktivnost na ovu temu temelje na vie ili manje kvalitetnom prevoenju i preuzimanju onoga to je o ovome napisano u svijetu. Domae nauke i teorija nema, a korisno bi bilo da posjedujemo, kvalitetnija empirijska istraivanja specifinosti razvoja preduzetnitva i malih i srednjih preduzea, pogotovo to se nalazimo u procesu tranzicionih promjena. Uvid u literaturu drugih zemalja u tranziciji uvjerava me da je i kod njih slina situacija. Ovakvo stanje vjerovatno je opredijelilo da se kod nas u definisanje i sprovoenje sistema podrke razvoju preduzetnitva i malih i srednjih preduzea u praksi ukljui nedovoljan broj domaih akademskih strunjaka i da se aktivnost prebaci na uesnike raznih radionica u organizaciji stranih institucija. I pored upornih traganja u literaturi nisam uspio da pronaem teorijsku koncepcijsku osnovu za sistem podrke razvoju ovih preduzea, pa sam se u njegovom definisanju i razmatranju oslonio na osnovna i opta znanja iz teorije sistema, te razumijevanje i analizu u njegovoj praksi. Tek kada pone sprovoenje Strategije o razvoju malih i srednjih preduzea, vidjeemo koliko su autori u njenom definisanju ispotovali potrebu za obezbjeivanjem dobitne strukture aktivnosti na podrci ovog sektora. U svojim istraivanjima pored udbenika uveliko sam se oslanjao na brojne teorijske i strune priloge kojih je, naalost, i kod nas malo, ali se zato mogu nai u stranoj literaturi. U pitanju su prilozi koji govore o preduzetnitvu i malim i srednjim preduzeima u razvijenom svijetu, zemljama u tranziciji i u zemljama u razvoju. Dragocjenu empirijsku osnovu pronaao sam u studijama koje su meunarodne institucije sprovodile kako u naoj tako i u drugim zemljama u razvoju. Mislim da su ova terenska istraivanja raena s ciljem obezbjeivanja kvalitetne empirijske osnove za konkretne mjere i akcije, ali i s namjerom snimanja stanja kod nas. Naime, jedan od naih najveih problema s kojim sam se suoio u radu je nedostatak kvalitetnih baza podataka, bez kojih nema studioznih analiza a time ni racionalnih odluka niti odlunih akcija. U realizaciji postavljenih zadataka i hipoteza u istraivanju sam se opredijelio za sljedeu strukturu rada:
12
Mirko Okoli
- definisanje i pojmovna odreenja preduzetnitva i malih i srednjih preduzea ne samo zbog injenice da se kod nas nerijetko operie s terminima ve i injenice da definicije daju usmjerenja za dalju akciju, u ovom sluaju za istraivanja; - razmatranje uloge i mjesta preduzetnitva, MSP ili male privrede u pojedinim ekonomijama i drutvima ili u razvijenim ekonomijama, zemljama u razvoju, u privredama u tranziciji i, konano, u naem drutvu; - polazei od stava da kvalitetan sistem za podrku razvoju malih i srednjih preduzea uveliko potuje tehnologije i probleme poslovanja, rasta i njihovog razvoja, u treem poglavlju sam razmotrio neke od najznaajnijih pitanja funkcionisanja poslovanja i razvoja ove grupe preduzea; - sistem za podrku razvoju MSP treba da odgovori na njihove zahtjeve i iz tih razloga sam etvrto poglavlje posvetio razmatranju pitanja potrebe ovih preduzea za eksternim uslugama i pomoi iz okruenja; - potujuji standardnu klasifikaciju podrke malih i srednjih preduzea na nefinansijsku i finansijsku podrku, u petom poglavlju sam analizirao osnovne oblike nefinansijske pomoi preduzetnicima i MSP stavljajui akcenat na one oblike koji u domaoj sredini jo uvijek nisu dovoljno afirmisani; - u estom poglavlju analiziram osnovna pitanja finansijske podrke razvoju malih i srednjih preduzea naglaavajui osnovne i najkarakteristinije oblike ove pomoi.
13
Mirko Okoli
I. DEFINICIJE PREDUZETNITVA I MALIH I SREDNJIH PREDUZEA

1. Ekonomska kola preduzetnitva 2. Razliiti koncepti preduzetnitva 3. Preduzetnitvo u pravnoj nauci 4. Preduzee privredno drutvo 5. Definicija malih i srednjih preduzea
14
Mirko Okoli
1. Ekonomska kola preduzetnitva Jedna od razvojnih tekovina je pojava velikog broja novih termina i nestanak starih, tako da mnogi termini vremenom mijenjaju znaenje. Tokom vijekova rije preduzetnik je mijenjala svoje pojmovno odreenje. U ekonomskoj literaturi izraz preduzetnik (enterpreneur) prvi put se javlja sredinom XVIII vijeka. U tom i narednom vijeku ekonomisti se slabo interesuju za preduzetnika i preduzetnitvo. Meu ovima zapaenije mjesto 2 zauzimaju prilozi: - J. B. Say-a, koji konstatuje da je funkcija preduzetnika da kombinuje faktore proizvodnje u proizvodnu organizaciju; - J. S. Mill-a, koji istie da rizik treba da je dio preduzetnike funkcije; - Marshall uvodi pojam nadnica za upravljanje; - K. Marx govori o kapitalisti-preduzetniku koji stie dio profita u vidu preduzetnike dobiti. Krajem XIX vijeka preduzetnik nestaje iz teorijske literature, to je u vezi s nastankom neoklasine kole. U ovoj koli akcenat je na perfektnoj informaciji, a ne na stratekim i menaderskim odlukama. ovjek koji se istinski bavi ekonomijom nema interesa za menaderovu emocionalnu inteligenciju, kompetentnost niti za inovacije. U neoklasinoj koli preduzetnici se posmatraju kao vlasnici kapitala ili kao kapiteni industrije.
XVII i XVIII vijek PREDUZETNIK = MEN ADER XIX vijek PREDUZETNIK = KAPITALISTA XX i XXI vijek PREDUZETNIK = INOVATOR
Promjene pojmovnog odreenja termina preduzetnik
Ocem preduzetnitva smatra se austrijski ekonomista Joseph Schumpeter. U njegovoj interpretaciji kapitalizma preduzetnik ima centralno mjesto. On je osnovni pokreta ekonomskih promjena i razvoja (inovacija). Prema ovom autoru, inovacije su osnovni pokreta ekonomskog razvoja, preduzetnitvo je naziv za aktivnosti koje se sastoje u izvoenju inovacija, a nosioci te aktivnosti nazivaju se preduzetnicima.
Drucker P.: Inovacije i preduzetnitvo: Praksa i principi, Grme, Beograd, 1996, str. 112.
15
Mirko Okoli
Schumpeter tvrdi da postoji pet tipova inovacija:3 1. uvoenje novih proizvoda ili unapreivanje kvaliteta starih; 2. uvoenje novog metoda proizvodnje; 3. otvaranje novih trita; 4. osvajanje novih sirovina i njihova primjena; 5. kreiranje novog tipa industrijske organizacije; Osim toga, ovaj teoretiar istie: - Preduzetnik mora da je inovator, i ova inovativnost mnogo je znaajnija za preduzetnika u odnosu na njegovu ulogu u alokaciji raspoloivih resursa. - Nosilac rizika nije preduzetnik ve kapitalista od koga ovaj posuuje sredstva. - Niko nije uvijek preduzetnik i niti samo preduzetnik.
UVOENJE NOVOG ILI INOVACIJA POSTOJEEG PROIZVOD A OTVARANJE NOVIH TRITA
UVOENJE NOVOG METOD A PROIZVODNJE OSVAJANJE I PRIMJEN A NOVIH SIROVINA
KREIRANJE NOVOG TIPA INDUSTRIJSKE ORGANIZACIJE Osnovni tipovi inovacija prema Schumpeter-u
Schumpeter razlikuje preduzetnika od menadera. "Vrlo je jasno da ekonomska funkcija donoenja odluke o kupovini vune za jedan proces proizvodnje i funkcija uvoenja novog procesa proizvodnje nisu u istoj ravni ni u praksi, ni u teoriji." Za preduzetnitvo je bitno liderstvo, a ne vlasnitvo. Njegova teorija preduzetnitva inspirisala je mnoge ekonomske teoretiare. Tako, ameriki ekonimista F. H. Knight istie da donoenje odluke u proizvodnji i poslovanju uvijek sa sobom donosi neizvjesnost i rizik. Svaka poslovna situacija je jedinstvena i relativna uestalost prolih dogaaja ne moe da se koristi u vrednovanju buduih deavanja.
Scarborough N i Zimmerer T.: Efective Small Business Mangement, Prentice Hall, 1997, str. 93.
16
Mirko Okoli
Stoga F. A. von Hayek i I. M. Kirzner nastavljaju Schumpeter-ovu analizu. Oni smatraju da preduzetnik odgovara na promjenu koja je izraena u informaciji. Naravno, promjena izazvana od jednog preduzetnika moe da prouzrokuje lanani efekat koji se iri na okruenje ostalih preduzetnika kao nova informacija. Istina, ovi autori smatraju da preduzetnike aktivnosti treba da budu sasvim nove i da inovacije vrlo esto mogu da budu komercijalni promaaj. Pored toga, H. Leibenstein istie da je preduzetnik neko ko postie uspjeh izbjegavanjem neefikasnosti, prema kojoj drugi ljudi i organizacije nisu imuni. U stvarnom svijetu, prema ovom autoru, uspjeh je izuzetak, a greka je normalna pojava. Preduzetnitvo je, naalost, rijedak resurs, jer za njega treba imati rijetke talente. Ovaj autor preduzetnika naziva "gep-fillers" i "input completers". Trokovi preduzetnitva su neka vrsta dobitka na postojee inpute.
INOVACIJE TALEN AT NEIZVJESNOST USPJEH NEUSPJEH
Neke od osnovnih veliina koje autori koriste u definisanju preduzetnitva i preduzetnika
Svojevremeno je M. Casson pokuao da identifikuje preduzetnika kao nekoga ko se specijalizuje u preuzimanju odluka o alokaciji rijetkih resursa. Njegovi zakljuci svode se na sljedee: - Nema pravila u odluivanju. - Poto je razliiti odnos pojedinaca prema informacijama, u toj situaciji pojedinci donose razliite odluke. - Samouvjereni pojedinci stupaju u konkurenciju tako to trae sredstva koja su drugi potcijenili i ne koriste ona koja su drugi precijenili; oni biraju projekte za koje drugi smatraju da su neprofitabilni. - Centralno mjesto u donoenju odluka zauzimaju informacije. Vrijednost informacija kojima preduzetnik raspolae vrlo esto se ne mogu na prvi pogled korektno procijeniti. - Razliita drutva imaju raznovrsne kulture i razliite odnose prema podsticajima onoga to rade preduzetnici. (O znaaju kulture drutva za razvoj preduzetnitva govore i brojni drugi autori.) Preduzetnici su vrlo traeni pojedinci od vlasnika kapitala. U ekonomskim teorijskim razmatranjima preduzetnitva znaajan prostor posveuje se pitanju odnosa preduzetnitva i menadmenta.
17
Mirko Okoli
Tako poznati teoretiar firme W. J. Baumol smatra da treba praviti razliku izmeu preduzetnika i menadera. Menader je pojedinac koji obezbjeuje optu efikasnost tekueg poslovanja. On se brine da se inputi ne troe uzalud, da se ispunjavaju ugovori i donose brojne odluke koje se tiu tekueg poslovanja firme. Menader treba da sagledava procese i tehnike koje ima na raspolaganju i da ih kombinuje u proporcijama koje odgovaraju sadanjem i buduem, oekivanom dobitku. Preduzetnik ima i drugu funkciju. Njegov osnovni zadatak je primjena nove ideje. On ne smije da dozvoli da procesi budu rutinski i 4 nije samo inovator, ve i lider.
PREDUZETNITVO
MEN ADMENT
U ekonomskoj i menaderskoj nauci tokom druge polovine XX vijeka preduzetnitvo se nije mnogo pominjalo. Kraj XX i ulazak svijeta u fazu velikih promjena i uopte u fazu funkcionisanja u stalnim promjenama, aktuelizovao je pitanje upravljanja promjenama ili pitanja koja su pripadala svijetu razmatranja preduzetnitva. Danas se vrlo mnogo govori i pie o inovacijama razvojnim promjenama kao uslovu opstajanja firmi, o liderstvu, a da se pri tome vrlo malo govori o preduzetnitvu.
XXI VIJEK VIJEK STALNIH, BROJNIH I RAZNOVRSNIH PROMJEN A I INOVACIJA
Istina, preduzetnitvo se vrlo esto poistoveuje sa ulaskom u poslovanje i s malim biznisom i malim i srednjim preduzeima. 2. Razliiti koncepti preduzetnitva Brojni prilozi na temu preduzetnitva mogu se prema S. Paunoviu razvrstati u sljedee grupe: - prilozi s akcentom na ocjenu linosti; - prilozi s naglaskom na preduzetnikove sposobnosti uoavanja anse;
4
Stavri, B., Berberovi, .: Teorija ekonomije preduzea, KIZ "Centar", Beograd, 1991, str. 48.
18
Mirko Okoli
- prilozi s akcentom na preduzetnikovo upravljanje; - prilozi o preduzetnikovoj sposobnosti prilagoavanja poslovanja novonastalim uslovima. U nastavku rada prikazau osnovne i najznaajnije stavove u vezi s ovim konceptima.
KONCEPT "VELIKE LINOSTI" PREDUZETNITVO - SPOSOBNOST UOAVANJA ANSI "LIDERSKA" KOLA PREDUZETNITVA KOLA "PSIHOLOKIH KAR AKTERISTIKA" "MEN ADMENT" KOL A PREDUZETNITVA "KONCEPT" UNUTRANJEG PREDUZETNITVA
Osnovni koncepti preduzetnitva
Houges L. i drugi u konceptu "velike linosti" naglaavaju uroenu intuiciju, iskustvo, inteligenciju i sposobnost linosti da brzo i kvalitetno reaguje. Kako autori istiu, ove linosti imaju veliku samostalnost u radu, istrajni su, veoma su samopouzdani i uvjereni u svoje kvalitete. kola psiholokih karaktera smatra dominantnom emocionalnu inteligenciju pojedinaca. Ono to razlikuje preduzetnika od nepreduzetnika su line karakteristike. U te karakteristike Lachman, kao najreprezentativniji predstavnik ove kole, navodi: - sistem vrijednosti pojedinca, - spremnost za preuzimanje rizika, - potreba i elja za velikim dostignuima. Znaajna grupa istraivanja fenomena preduzetnitva vezuje preduzetnitvo za sposobnost uoavanja i korienja ansi u okruenju. Svi su oni jednoglasni u stavu da se potencijalna ansa izvodi iz problema za ije je rjeavanje neophodno sprovoenje odreenih promjena. Predstavnici menadment kole preduzetnitva istiu da brojni fenomeni iz oblasti menadmenta imaju validnost i u preduzetnitvu. Oni smatraju da je preduzetnik osoba koja upravlja odreenim poslovima, preuzimajui rizik u cilju ostvarivanja profita. Vrlo esto se ovako definiu biznismeni. Za razliku od drugih kola, koje se mnogo vie bave linou preduzetnika, menadment kola daje prednost tehnikim aspektima upravljanja i potrebu da se preduzetnici obrazuju i osposobljavaju za poslovanje u malom biznisu. Smatram da veina njih zastupa prilino diskutabilan stav o tome da preduzetnik mora da posjeduje sva ona
19
Mirko Okoli
znanja kojima raspolau menaderi i u velikim kompanijama, a dokaz za to je ponuda istovrsnih obrazovnih programa za preduzetnike i menadere. Manja grupa autora zastupa koncept "unutranjeg preduzetnitva". Ova razmatranja fokusirana su na nedovoljnu inovativnost i konkurentnost unutar odreene organizacije poslovanja, bez obzira na njenu veliinu ili na pitanja korporativnog preduzetnitva. U funkciji ovih razmatranja autori preduzetnitvo definiu kao interaktivni proces u ijoj se osnovi nalaze: - kreiranje i definisanje poslovne ideje, bazirane na analizama koje zahtijevaju line kvalitete pojedinaca; - ocjena opravdanosti poslovne ideje; - realizacija poslovne ideje i upravljanje procesima; - permanentna procjena potencijalno novih ansi i potreba za promjenama. Konano, u aktuelnom vremenu biheivjoristikog posmatranja rukovodilaca, liderska kola preduzetnitva afirmie netehniki pristup, tj. aspekt preduzetnitva, istiui da preduzetnici moraju raspolagati odreenim znanjima i umijeima kvalitetne komunikacije sa okruenjem. Preduzetnik je lider koji sarauje s ljudima u procesu ostvarivanja ciljeva firme i efikasan je lider onda kada uspije da motivie i usmjerava saradnike. 3. Preduzetnitvo u pravnoj nauci U domaim teorijskim i strunim krugovima vrlo esto se stavlja znak jednakosti izmeu preduzetnitva i malih i srednjih preduzea. Ova injenica obavezuje me na definisanje termina preduzetnitvo, jer se izmeu preduzetnitva i MSP u sluaju svih malih i srednjih preduzea ne moe stavljati znak jednakosti. U Zakonu o privrednim drutvima pod pojmom preduzetnik podrazumijeva se svako fiziko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene djelatnosti, ukljuujui umjetnike i drevne zanate i poslove domae radinosti. Zakonodavci u kategoriju preduzetnika ne ukljuuju individualne poljoprivrednike.
20
Mirko Okoli
U teoriji i praksi razlikuju se dvije kategorije preduzetnitva: - individualno, - kolektivno. Pod individualnim preduzetnitvom smatraju se poslovi koje obavljaju pojedinci, dok kolektivno podrazumijeva bitno vee ili krupne poslove za iju je realizaciju neophodno angaovanje veeg broja lica s meusobno povezanim aktivnostima. Preduzetnik za svoje obaveze prema treim licima, nastalim pri obavljanju djelatnosti, odgovara svojom raspoloivom imovinom. On svoju djelatnost obavlja u vidu zanimanja radi sticanja zarade. Djelatnost obavlja pod svojim imenom ili imenom nekog drugog lica ili pod nekim posebnim poslovnim imenom. Ime, sjedite i sva druga bitna obiljeja koja karakteriu i identifikuju preduzetnika moraju da se navedu prilikom registrovanja kako bi ovaj bio prepoznatljiv u odnosu na druge koji se bave slinom djelatnou. Osnovni uslov za obavljanje djelatnosti je registracija preduzetnika i djelatnosti. Zakonodavac predvia uslove pod kojima dolazi do automatskog brisanja iz registra, a oni su: - odjava voljom preduzetnika, - smrt preduzetnika ili gubitak poslovne sposobnosti, - neprekidno neobavljanje djelatnosti u trajanju od jedne godine, - istek vremena, ako je obavljanje djelatnosti prilikom registracije bilo vremenski oroeno, - obavljanje djelatnosti u vrijeme privremenog prekida rada odlukom nadlenog organa, - kanjavanje vie od tri puta zbog obavljanja djelatnosti za koju ne ispunjava propisane uslove, - izricanje mjere zabrane obavljanja djelatnosti zbog neispunjavanja uslova za njeno obavljanje, - promjena pravne forme, - steaj i likvidacija. Iako se kod nas i u susjednim zemljama veoma esto govori o preduzetnitvu, injenica je da zakonodavac definisanju ovog tipa poslovanja posveuje oigledno skroman prostor. Zakoni iz prve polovine XX vijeka na naim prostorima su oblast preduzetnitva mnogo sveobuhvatnije regulisali. Prema ovim rjeenjima
21
Mirko Okoli
preduzetnici su bila fizika lica koja su se bavila trgovinskim prometom. Vrlo esto individualni preduzetnici nazivani su individualnim trgovcima. U novije vrijeme, prelaskom na trinu privredu, ponovo se vraa termin individualni preduzentik ili individualni trgovac, a u bivoj Jugoslaviji priznaje mu se status privrednog subjekta. Preduzetnika iz ovog perioda karakterie sljedee: - on je fiziko lice sa poslovnom sposobnou, - registruje se, a ne osniva se, tako da poslovna svojstva stie upisom u registar, - moe obavljati sve djelatnosti za koje ispunjava propisane uslove, - svoju djelatnost obavlja u vidu zanimanja, - djelatnost obavlja radi sticanja zarade. Postoje odreene razlike u zakonskoj definiciji preduzetnika u zemljama u okruenju. Bugarski zakonodavac odreuje pojam trgovac kao svako fiziko lice koje u vidu zanimanja obavlja neku od zakonom predvienih djelatnosti. Tako se i lica koja osnivaju preduzea a koja obavljaju djelatnost na trgovaki nain smatraju trgovcima. Hrvatski zakon razlikuje trgovca i trgovca pojedinca. Trgovac je privredni subjekat individualnog i kolektivnog preduzetnitva, tj. pravno i fiziko lice koje samostalno obavlja privrednu djelatnost radi ostvarivanja dobiti. U srbijanskim propisima pod preduzetnikom se podrazumijeva i fiziko lice koje je upisano u poseban registar, koje u vidu zanimanja obavlja svaku djelatnost u skladu s propisanim zahtjevima, za koju ispunjava potrebne uslove. Slovenako zakonodavstvo preduzetnika odreuje kao fiziko lice koje na tritu samostalno obavlja privrednu djelatnost kao svoje iskljuivo zanimanje. U ovoj zemlji u krug preduzetnika ulaze pojedinci i zajednice koje obavljaju poljoprivrednu ili umarsku djelatnost, koja je, normalno, upisana u registar. Dok se kod odreivanja pravnog pojma privrednog drutva polazi od njegovog predmeta ili pravno organizacionog oblika, kod odreivanja pojma preduzetnik-trgovac polazi se od njegove djelatnosti i profesije. Prema ovim rjeenjima individualni preduzetnik se poistoveuje s individualnim trgovcem.
INDIVIDU ALNI PREDUZETNIK INDIVIDUALNI TRGOVAC
22
Mirko Okoli
Individualni preduzetnik ili individualni trgovac je fiziko lice koje se u vidu zanimanja bavi trgovinom, u svoje ime i za svoj raun, a u cilju ostvarivanja zarade. U funkciji potpunijeg razumijevanja termina preduzetnik naveu 5 neke od najznaajnijih uslova na koje mora da odgovori: - fiziko lice mora da je punoljetno i da ima poslovnu sposobnost za obavljanje preduzetnike djelatnosti, - duno je da podnese prijavu, odnosno zahtjev za obavljanje preduzetnike djelatnosti, - individualni preduzetnik obavlja djelatnost u svoje ime i za svoj raun, - obavlja djelatnost u cilju sticanja zarade, - ima firmu koja po pravilu sadri i njegovo ime, - ima svoje sjedite, - sam realizuje poslove zastupanja, mada te poslove moe da povjeri i drugom, - posluje sredstvima u privatnoj svojini, - u realizaciji svoje djelatnosti angauje novac, stvari, imovinska prava, hartije od vrijednosti i vlastiti ili rad drugih lica (na bazi ugovora o djelu), - moe se povezivati sa drugim privrednim subjektima, - moe se udruivati u poslovna i profesionalna udruenja. Pojam preduzetnika razliito se odreuje u pravu Evropske unije i anglosaksonskom pravnom sistemu. U anglosaksonskom pravnom sistemu trgovac-pojedinac je svako fiziko lice koje vodi svoj posao bilo koje vrste u svoju korist. Za obavljanje odreenih poslova od tih lica se trai da raspolau odgovarajuom kvalifikacijom. Ne postoji podjela na velikog i malog trgovca niti podjela na trgovca pojedinca i malog trgovca, imaoca radnje, kao to je sluaj u kontinentalnom pravu. Evropsko pravo razlikuje dvije vrste trgovaca-preduzetnika: - individualnog trgovca, - imaoca radnje ili malog trgovca.
5
23
Mirko Okoli
Razlike izmeu ovih trgovaca ogledaju se u: - nainu njihove registracije, - pravnom statusu, - vrsti djelatnosti kojom se bave, - obimu poslovanja, - razliitosti voenja poslova, - razliitosti oporezivanja, - drugim, manje bitnim razlikama. 4. Preduzee privredno drutvo Preduzee je opti zajedniki naziv za razuenu strukturu ekonomskih i pravnih subjekata. Bitno za definiciju preduzea po emu se razlikuje od individualnog preduzetnitva je u sljedeem: - kod preduzetnitva je akcenat na preduzetniku (trgovcu), dok je kod preduzea na preduzeu kao pravnom i ekonomskom licu; - kod preduzetnitva je akcenat na djelatnosti preduzetnika, dok je kod preduzea na djelatnosti preduzea, pri emu se preduzee definie kao akcioni centar.
PREDUZETNIK POJEDINAC I DJELATNOST PREDUZEE PREDUZEE KAO EKONOMSKI I PRAVNI SUBJEKT I DJELATNOST
Neke od osnovnih razlika preduzetnika i preduzea
U definisanju i kategorizaciji preduzea esto se operie s njegovim pravnim statusom. U razmatranjima razvoja malih i srednjih preduzea kod nas se zapostavlja pitanje njihovog pravnog statusa, iako su to znaajni podaci koji nude objanjenja za takvo ponaanje. Preduzee je privredno drutvo ili pravno lice osnovano osnivakim aktom od pravnih ili fizikih lica radi obavljanja djelatnosti u cilju sticanja dobiti. Prezentovanje svih relevantnih podataka u vezi sa osnivanjem, poslovanjem, upravljanjem, povezivanjem i reorganizacijom privrednih
24
Mirko Okoli
drutava udaljilo bi me od osnovne teme te moram da se zadrim na pitanju osnovnih pravnih formi privrednih drutava. U pravu se razlikuju tri osnova pravnih formi privrednih drutava: ortaka, komanditna i akcionarska drutva.
ORTAKA DRUTVA DRUTVA SA OGRANIENOM ODGOVORNOU KOMANDITN A DRUTVA AKCIONARSKA DRUTVA
Osnovni oblici privrednih drutava u grupi malih i srednjih preduzea
Ortako drutvo se osniva ugovorom dvaju ili vie fizikih ili pravnih lica u svojstvu ortaka drutva. Osnivai ovog drutva obavezuju se da e obavljati odreene djelatnosti pod zajednikim poslovnim imenom. Osnovne karakteristike ortakog drutva su: - ulog ortaka u ortakom drutvu je jednake vrijednosti; - poveavanje uloga u ortakom drutvu je stvar dogovora ortaka, - ortaci po ugovoru ili dogovoru definiu raspodjelu dobitka iz poslovanja ortakog drutva; - gubitak u poslovanju ortakog drutva ortaci solidarno snose cjelokupnom svojom imovinom; - ortak ne moe smanjiti svoj ulogu u drutvu bez saglasnosti drugog ili drugih ortaka; - ortakim drutvom ortaci upravljaju neposredno ili putem poslovoenja. Prema dogovoru, poslove moe da vodi jedan ili vie ortaka; - ortako drutvo prestaje s radom istekom ugovora o ortakom drutvu, zbog steaja drutva, neobavljanjem aktivnosti u periodu od dvije godine, sudskom odlukom ili sporazumom ortaka. Komanditno drutvo je privredno drutvo osnovano osnivakim aktom dvaju ili veeg broja fizikih ili pravnih lica radi obavljanja odreenih djelatnosti. Za ovaj oblik privrednih drutava je karakteristino: - Ulozi ortaka u drutvu najee nisu jednaki. Ortak sa veim ulogom je komplementar, a to znai da neogranieno solidarno odgovara svojom imovinom za obaveze drutva, dok ostali (komanditori) odgovaraju do visine svojih uloga.
25
Mirko Okoli
- Komplementar upravlja poslovanjem drutva. Komanditno drutvo kao statusni oblik obavljanja odreene privredne djelatnosti pod zajednikim poslovnim imenom pogodan je oblik za plasiranje kapitala u odreenu djelatnost. To su lica koja se ne bave poslovanjem drutva, ve to ine s ciljem oplodnje kapitala. - Komanditno drutvo najee zapoljava kompetentne pojedince za realizaciju odreenih aktivnosti. - Sastoji se od elemenata ortakog drutva i drutva s ogranienom odgovornou. U odreenim situacijama ovo drutvo lako moe da promijeni svoj status u jedan od preostala dva oblika pravnog drutva. - Komanditno drutvo ne prestaje s radom smru komanditora. - Ako iz komanditnog drutva istupe svi komanditori, komanditno drutvo moe da nastavi s radom. Drutvo sa ogranienom odgovornou osniva jedno ili vei broj pravnih ili fizikih lica radi obavljanja djelatnosti pod zajednikim poslovnim imenom. Osnovne karakteristike ortakog drutva svode se na injenicu da: - osnovni kapital drutva ine ulozi lanova ili osnivaki kapital drutva, - drutvo za svoje obaveze odgovara cjelokupnom imovinom, - lan drutva ne odgovara za obaveze drutva, osim do iznosa uloga u drutvo, - ulozi ne moraju biti iste vrijednosti, - lanovi drutva, srazmjerno svom ulogu, imaju odreena upravljaka prava (pravo raspolaganja ueem; pravo uea u upravljanju drutva ili u radu organa upravljanja i nadzora; pravo uea u raspodjeli dobiti; pravo uea u raspodjeli likvidacione mase). Najvei broj privrednih drutava iz grupe malih i srednjih preduzea, koji su autohtono razvijani u privatnom sektoru pripada kategoriji drutava sa ogranienom odgovornou i neto manje ortakih i komanditnih drutava. U krugu malih i srednjih preduzea koja su prola proces privatizacije najee se javljaju privredna drutva u formi akcionarskih drutava. Osnovne karakteristike akcionarskih drutava su: - Akcionarsko drutvo je vlasnitvo akcionara.
26
Mirko Okoli
- Po osnovu vlasnitva nad akcijama, akcionari imaju pravo uea u upravljanju akcionarskim drutvom, pravo prisvajanja dividende i pravo uea u steajnoj masi. U sluaju steaja drutva akcionar moe da proda svoje akcije i ovom prodajom ne dovodi u pitanje opstajanje i poslovanje akcionarskog drutva. - Organi upravljanja akcionarskim drutvom su: skuptina, upravni odbor, izvrni odbor, generalni direktor i nadzorni odbor. - Akcionarsko drutvo svoj kapital pod zakonom propisanim uslovima uveava emisijom akcija. - Akcionarsko drutvo moe da prestane pravosnanom odlukom skuptine akcionara i odlukama suda u sluaju steaja, bankrota i likvidacije preduzea ili u sluaju poslovanja s gubitkom. U privrednopravnoj praksi najvei broj ortakih drutava i drutava sa ogranienom odgovornou pripada grupi malih i srednjih preduzea. Akcionarska drutva se javljaju u grupi ovih, ali i velikih preduzea ili kompanija. Najvei broj komapanija ili velikih preduzea je nastao spajanjem (fuzionisanjem) manjih preduzea ili kroz razliite oblike stratekih partnerstava malih i srednjih preduzea. Ovo istiem jer su razliiti oblici stratekih partnerstava jedan od kvalitetnijih naina da sadanja preduzea iz kruga MSP uu u krug velikih subjekata privreivanja. U savremenoj privrednoj praksi najmarkantniji oblici stratekih partnerstava i organizovanja MSP, koje vidimo kao jednu kompaniju a sutinski to nisu, ine: koncerni sa svojom holding organizacijom, karteli i transnacionalne kompanije.
KONCERNI KARTELI TRANSNACIONALNE KOMPANIJE
Ob lici organizovanja malih i srednjih preduzea u velike mone kompanije
U osnovi koncerna su ugovori o dugoronoj razvojnoj, proizvodnoj i poslovnoj saradnji - kooperaciji malih i srednjih preduzea. Kao lanovi koncerna preduzea imaju svoju ekonomsku i pravnu samostalnost i po osnovu zajednikih dugoronih planova i ugovora realizuju neke zajednike aktivnosti ili ulaze u meusobnu podjelu rada. Skupina preduzea u okviru koncerna osniva holding organizaciju u pitanju je veliko investiciono preduzee. Preko holding organizacije po osnovu ulaganja, kreditiranja i na drugi nain oni proiruju krug
27
Mirko Okoli
preduzea u porodici koncerna ili proiruju krug subjekata okruenja koje kontroliu. Kartela su u osnovi sporazumi veeg broja preduzea o podjeli trita i dogovori o kvotama proizvodnje i prodajnim cijenama. Ovakva forma udruivanja zakonom je zabranjena. Transnacionalne kompanije su strukture preduzea. U ovoj strukturi postoji matina kompanija i preduzea filijale. Preduzea filijale, koja su rasprostranjena irom svijeta, nalaze se u potpunom vlasnitvu matine kompanije ili ona u njima ima kontrolni paket akcija. Ove kompanije imaju veliki broj akcionara. Za njih je bitno da imaju visokoprofesionalne menadere i strunjake iji je zadatak uveavanje kapitala matine kompanije. 5. Definicija malih i srednjih preduzea Postoje razliite definicije malih i srednjih preduzea. U Velikoj Britaniji mala preduzea se definiu kao subjekti koji imaju do dvjesta zaposlenih. U Francuskoj mala preduzea zapoljavaju od est do pedeset radnika, odnosno do stotinu ili dvjesta zaposlenih, dok srednja preduzea zapoljavaju od pedeset do petsto radnika. U Njemakoj se kod ove, pored broja zaposlenih, u obzir uzima i visina godinjeg prihoda preduzea. Prema odredbama Evropske unije, mala i srednja preduzea imaju manje od dvjesto pedeset zaposlenih, godinji promet manji od etrdeset miliona eura i upravljaki su nezavisna. Mala i srednja preduzea, prema definiciji OECD-a, imaju manje od petsto zaposlenih, mada se svakoj zemlji ostavlja prostor da ovaj broj smanji ili povea, zavisno od specifinosti privredne strukture ali i razvijenosti sredine. Prema definiciji ove organizacije, mikropreduzea imaju od jednog do etiri zaposlena, vrlo mala preduzea zapoljavaju od pet do devetnaest radnika, mala imaju od dvadeset do devedeset devet zaposlenih, dok srednja preduzea zapoljavaju od devedeset devet do pet stotina radnika.
MIKROPREDUZEA MAL A PREDUZEA SREDNJA PREDUZEA
Najea sistematizacija malih i srednjih preduzea
28
Mirko Okoli
Ameriki komitet za privredni razvoj definisao je etiri uslova za 6 pripadnost MSP sektoru: - vlasnitvo i kontrola nad preduzeem nalazi se u rukama vlasnika, - kapital pribavlja pojedinac ili mala grupa ljudi, - poslovi preduzea su po svom karakteru lokalni i ne dominiraju postojeom industrijom, - po obimu prodaje preduzee mora da bude malo u poreenju s najveim preduzeima u istoj oblasti poslovanja. Ovdje je korisno ukazati na sistematizaciju malog ili mikroposlovanja koje daje Svjetska banka. Ova banka razlikuje tri tipa malih i srednjih preduzea: MSP iz nieg socijalnog sloja; MSP iz srednjeg socijalnog sloja i MSP iz vieg socijalnog sloja.
MSP IZ NIEG SOCIJALNOG SLOJA MSP IZ SREDNJEG SOCIJALNOG SLOJA MSP IZ VIEG SOCIJALNOG SLOJA
Sistematizacija malih i srednjih preduzea prema Svjetskoj b anci
Mala i srednja preduzea iz nieg socijalnog sloja predstavljaju biznise na granici preivljavanja ili marginalne profitabilne biznise. Preduzea iz ove grupe ukljuuju pojedince koji se, iako najsiromaniji, nalaze na rubu egzistencije i pokuavaju da se integriu. Ova kategorija privlai najvei broj ena i preduzetnika. Ova preduzea iz srednjeg socijalnog sloja imaju interes za ekspanzijom finansijski odrivog i relativno stabilnog porodinog biznisa. Iz vieg socijalnog sloja su profitabilna i tehnoloki napredna preduzea s potencijalom da razvijaju ekonomiju obima i ostanu u formalnom sektoru ekonomije. Profesor Fuada Stankovi, inae doajen u teorijskim razmatranjima problema preduzetnitva na ovim prostorima, opredjeljuje se za sljedeu sistematizaciju malih i srednjih preduzea: - Prvi tip ine preduzea male privrede iz tradicionalnih oblasti proizvodnje i usluga, gdje se nalazi najvei broj ovih preduzea. U ovu kategoriju preduzea ubrajaju se: tradicionalno zanatstvo, trgovina, ugostiteljstvo i graevinarstvo. Ova preduzea zapoljavaju od jednog do dva radnika, a lokalno trite mu je osnovno trite. Aktivnosti u ovim
6
Scheedy E.: Start and Run Home Based Business, Self. Council Ltd., 2001, str. 32.
29
Mirko Okoli
preduzeima karakterie intenzivan rad. U svom ivotnom vijeku biljee male stope rasta i razvoja. Zbog rjeavanja problema samozapoljavanja ove kategorije preduzea znaajne su za nacionalne ekonomije. - Drugu grupu ine preduzea koja su kooperanti velikih preduzea. Ova subkontraktorska preduzea javljaju se u razvijenim ekonomijama gdje postoje veliki sistemi koji asembliraju poluproizvode ovih malih preduzea. S obzirom na to da su ova mala preduzea specijalizovana za proizvodnju jedne komponente ili podsklopa, ona to najee realizuju po relativno niskim cijenama. Rast ovih preduzea uglavnom zavisi od rasta velikih iji su kooperanti. Jedan od goruih problema je zavisnost od velikih preduzea. Za nacionalnu ekonomiju ova preduzea su znaajna u dijelu poveanja konkurentnosti zemlje na svjetskom tritu. - U treu grupu ubrajaju se savremena visokoinovativna preduzea. To su preduzea iz oblasti visokih tehnologija (informacione tehnologije, bioinenjering, komunikacije, elektronika i dr.). Njihova sfera interesovanja su poetni stadijumi uvoenja tehnolokih inovacija ili eksperimentisanja u procesu stvaranja novih proizvoda ili usluga. Praksa pokazuje da je u ovim preduzeima najvei broj bankrotstava. Meu ovim preduzeima odreeni procenat preduzea biljei za prosjenu privredu nezamislive profite, a u velikoj mjeri nastaju kao rezultat investiranja rizinog ili pekulativnog kapitala.
30
Mirko Okoli
II. MALA I SREDNJA PREDUZEA I NACIONALNE EKONOMIJE

1. Mala privreda u razvijenom dijelu svijeta 2. Evropska povelja o malom preduzeu 3. Mala preduzea u zemljama u razvoju 4. Mala i srednja preduzea u bivoj Jugoslaviji 5. Mala i srednja preduzea u privredama u tranziciji 6. Mala i srednja preduzea u poslovanju u Bosni i Hercegovini 7. Mala i srednja preduzea u Republici Srpskoj
31
Mirko Okoli
1. Mala privreda u razvijenom dijelu svijeta Mala i srednja preduzea i preduzetnitvo su osnovni i najznaajniji dio privredne istorije i aktuelnih privrednih struktura. Vrlo esto umjesto termina mala i srednja preduzea koristi se termin mala privreda. Pod tim pojom najee se podrazumijevaju organizacije koje zapoljavaju do stotinu radnika kao i samostalni privredni subjekti koji istupaju na tritu. U svim zemljama u svijetu oduvijek je bilo malih firmi, koje su uglavnom imale prateu, marginalnu ulogu unutar privrednog razvoja zemalja. Tadanja politika u tim zemljama podsticala je razvoj velikih kompanija za koje se oekivalo da budu konkurenti na svjetskom tritu. U XX vijeku bilo je raireno miljenje da je za brz ili dinamian tehnoloki i privredni razvoj potrebna ekonomija velikog obima. Izuzetak su bili Japan, Juna Koreja i Sjedinjene Amerike Drave. U Japanu su mala preduzea i prije i poslije Drugog svjetskog rata imala, a i danas zauzimaju centralno mjesto. Slina situacija je i u Junoj Koreji. U Sjedinjenim Dravama su, vjerovatno pod uticajem protestanata, cijenili inicijativu i preduzetnost pojedinaca i ova injenica uslovljavala je snanu podrku sredine za njihov ulazak u biznis. Konano, u Americi je tek osamdesetih godina prologa vijeka dozvoljeno formiranje koncerna, trustova (ne treba ih zamjenjivati s transnacionalnim kompanijama koje svoj razvoj temelje na internacionalizaciji poslovanja). Privredna istorija svijeta pokazuje da velike kompanije daju neosporno veliki doprinos dinaminom privrednom razvoju. U kriznim momentima, kada je neophodno mijenjanje privredne strukture, manje firme zbog svoje otvorenosti inovacijama i fleksibilnosti mogu vie da pomognu u prilagoavanjima novim uslovima. One su predstavljale vaan faktor u objedinjavaju preduzetnitva, institucija snoenja rizika, centara za nezavisno odluivanje o tehnologiji i njihovom irenju unutar zemlje. Kako brojni autori smatraju, industrijalizacija se putem razvoja male privrede pokazuje kao dobar put za dostizanje razliitih drutvenoekonomskih ciljeva i u mnogim sluajevima predstavlja kompromis izme7 u rasta i efikasnosti ne dovodei u pitanje mnoge drutvene ciljeve. Ve krajem sedamdesetih godina u najrazvijenijim zemljama potpuno se promijenilo gledanje na malu privredu. Dokaz za to su podaci po kojima ovaj sektor privrede zapoljava od 40 do 70 odsto ukupno zaposlenih u privredi, uestvuje u drutvenom bruto proizvodu ukupne privrede oko 50 i u izvozu sa 40 do 60 i vie procenata.
7
Baleti Z.: O teorijama preduzetnitva, Nae teme br. 11, Zagreb, 1989, str.64.
32
Mirko Okoli
Do promjene stava prema maloj privredi dolo je ne samo zbog toga to je u uslovima niskog ekonomskog rasta bilo nuno prestrukturiranje privrede nego i zbog toga to u sedamdesetim godinama dolazi do naglog napretka u znanju a time i do intenzivnih privrednih aktivnosti, to je, nasuprot kapitalno opremljenoj proizvodnji, mogue prevoditi u posao u okviru manjih firmi. Razvoj informatike u proizvodnji otvara proces decentralizacije i dekoncentracije proizvodnih i poslovnih kapaciteta. Kreativnost, inovativnost i preduzetnitvo postaju osnovne poluge promjena i daljeg razvoja. Iskustva pokazuju da se u ovim promjenama velike firme teko snalaze. Kraj XX vijeka razvija novi tip savremenog i uspjenog preduzea. U pitanju su visokoinovativna preduzea, ona iz visokih tehnologija (informatika industrija, bioinenjering, komunikacije, elektronika, automatizacija). Osnovna karakteristika ovih savremenih "malih" firmi je: - visok stepen sofisticiranosti rada, - savremena kapitalna opremljenost, - visok stepen rizika u poslovanju. Ovo su kompanije s najveim stepenom bankrotstva. Po pravilu, njihova sfera interesovanja su poetni stadijumi uvoenja tehnolokih inovacija ili eksperimentisanje u procesu kreiranja novih proizvoda i usluga. Iskustva pokazuju da afirmacija i podrka poslovanja i razvoja male privrede u visokom stepenu zavisi od preovlaujueg tipa tehnologije. Tako su kod tehnologija za masovnu proizvodnju neophodna vea preduzea, dok su za visokosofisticiranu i za svjetsko trite visokospecijalizovanu proizvodnju interesantna mala preduzea
FAZA U CIKLINOM R AZVOJU NACION ALNE EKONOMIJE
PREOVL AUJUI TIP TEHNOLOGIJE U PRIVREDI
Faktori koji snano utiu na visoku ili niu popularnost male privrede
U periodima velikih tehnolokih promjena (a upravo smo savremenici jedne takve promjene) postoji tendencija ka stvaranju manjih fleksibilnih firmi, dok privredama sa stabilnim tehnologijama dominiraju velike firme. Zbog toga u u nastavku ukratko izloiti situaciju po pojedinim zemljama.
33
Mirko Okoli
U italijanskoj ekonomiji dominiraju mala preduzea, jer ta zemlja nema preciznu definiciju za mala i srednja preduzea. Pokretaku snagu za otvaranje novih preduzea ini zakon iz 1986. godine. Ovaj zakon tretira lokalnu sredinu kao znaajan faktor podsticaja otvaranja novih radnih mjesta. Cijeli problem postavljen je tako da vlada svojim mjerama stvori ambijent koji e podravati preduzetnike poduhvate. U funkciji ostvarivanja ovih ciljeva nude se razni servisi, kao to su pomo u planiranju, kole za menadment, tehnika pomo za zapoinjanje posla, finansijska pomo, subvencije i zajmovi, a sve u skladu s propisima Evropske unije. Od 1986. godine do danas otvoreno je na desetine hiljada novih mikropreduzea. Vie od 99 odsto od ukupnog broja preduzea u Austriji ine mala i srednja preduzea. Vrlo dugo Austrija razvija i njeguje sistem podrke ovoj grupi preduzea. Istina, u posljednje vrijeme prisutno je odreeno suavanje podrke kako bi se ukupan sistem prilagodio opteprihvaenom u Evropskoj uniji. Strateki pravci razvoja malih i srednjih preduzea u Austriji su: - proizvodnja novih visokokvalitetnih proizvoda, - podizanje kvaliteta turistike ponude, - kreiranje novih i podizanje kvaliteta postojeih usluga, - tednja energije, poveavanje racionalnosti u korienju sirovina, reciklaa otpada, - primjena novih tehnologija, - industrijska kooperacija, - unapreivanje transporta i logistike. Japan je jedna od razvijenih zemalja koja vrlo dugo i paljivo njeguje preduzetnitvo i poslovanje malih i srednjih preduzea. Jedna od zanimljivosti Japana je da kod njih kategorizacija preduzea u mala i srednja zavisi od oblasti angaovanja individualnog preduzetnika i preduzea. Tako se malim i srednjim preduzeem u poljoprivredi i rudarstvu smatra preduzee sa 300 zaposlenih, dok se u veletrogovini smatra preduzee sa stotinu, a u malotrgovini sa 50 zaposlenih. Politika podrke razvoju malih i srednjih preduzea obuhvata etiri grupe mjera: - mjere koje su u funkciji strukturnih prilagoavanja i restrukturiranja MSP,
34
Mirko Okoli
- eliminacija smetnji za ravnopravno uee MSP na tritima nabavke i prodaje, - mjere za podizanje efektivnosti i efikasnosti poslovanja MSP, - finansijska podrka i fiskalne olakice. Amerika je zemlja s razvijenim pragmatinim, inovativnim i preduzetnikim duhom. Sve do sredine sedamdesetih godina i velike naftne krize osnovna panja na tom kontinentu bila je fokusirana na rast preduzea i formiranje transnacionalnih korporacija. Tada je u 500 najveih amerikih kompanija radilo oko 75% ukupne radne snage angaovane u preraivakoj industriji. Kriza i poveanje nezaposlenosti malih i srednjih preduzea uslovili su povean interes svih za osnivanje i razvoj. Za razliku od ostalih razvijenih drava koje su u mnogo veem stepenu spremne da nekim svojim mjerama podravaju i podstiu razvoj malih i srednjih preduzea, u Americi je podrka razvoju ovih preduzea preputena razliitim nevladinim agencijama i konsultantskim kuama. Ovakav vid pomoi obilato se nudi putem interneta. U Njemakoj, koja je prola dug put kvalitetne podrke i razvoja malih i srednjih preduzea, danas je prisutno intenziviranje tehnike pomoi ovim preduzeima. Posredstvom komorskog sistema i brojnih specijalizovanih agencija, prije svega lociranih na regionalnom i lokalnom nivou, u Njemakoj se malim i srednjim preduzeima pod povoljnim uslovima prua kvalitetna pomo iz oblasti tehnikog i tehnolokog razvoja, iz oblasti upravljanja poslovanjem, prije svega upravljanja meunarodnim poslovanjem, te iz oblasti menaderskog raunovodstva, marketinga i slino. U njemakoj praksi podrke malim i srednjim preduzeima treba istai institucionalno savjetnitvo. U pitanju su javno priznati centri ili agencije trgovakih udruenja i Sluba savjetovanja u upravljanju pri njemakom centru za produktivnost upravljanja (RKW). 2. Evropska povelja o malom preduzeu U Evropi, kao u Sjedinjenim Amerikim Dravama, do sedamdesetih godina vjerovalo se da su velika preduzea kljuni faktor ekonomskog rasta, jer su, izmeu ostalog, mogla da obezbjeuju potrebnu kritinu masu pretpostavki za kvalitetan istraivaki i razvojni rad. Iskustva, meutim, pokazuju da nije neophodna visoka korelacija izmeu izdvajanja za istraivaki i razvojni rad i ekonomskog rasta. Ovaj stav, zajedno
35
Mirko Okoli
sa injenicom da treba rjeavati probleme zaposlenosti, uslovio je poveani interes za razvoj malih i srednjih preduzea. Pitanje razvoja ovih preduzea u Evropskoj uniji locirano je u oblast upravljanja njenom industrijskom politikom. Problem voenja industrijske politike na nivou Evropske unije nije jednostavan i lak zbog toga 8 to izmeu zemalja lanica postoje znaajne razlike. U Francuskoj su naglaeni etatistiki koncept i tradicija dravne intervencije u industriji i u ekonomskom razvoju. Slino Francuskoj, i u Velikoj Britaniji dominirao je etatistiki koncept, s tim da se u posljednje dvije decenije ide na smanjivanje uea drave u privredi. Industrijska politika u Njemakoj usmjerena je na modernizaciju pojedinih grana koje nisu u stanju da izdre konkurenciju na svjetskom tritu. U poreenju sa drugim zemljama, Njemaka njeguje liberalni koncept privrede. Komisija evropske zajednice je jo 1973. osnovala Odjeljenje za zanatska, mala i preduzea srednje veliine sa zadatkom da prui pomo ovim preduzeima u meusobnoj saradnji. S tim ciljem donijet je poseban zajedniki dokument u okviru koga su definisane mjere ekonomske politike koje treba da poboljaju okruenje u kome funkcioniu mala i srednja preduzea. Godina 1983. proglaena je godinom malih i srednjih preduzea i zanatske proizvodnje, a u toj oblasti objavljen je i prirunik. Ovim aktivnostima pridruila se i Evropska investiciona banka obezbjeujui znaajniji dio svog kreditnog potencijala za finansiranje ovih preduzea. Dio navedenih aktivnosti je i formiranje BCNET-a (Business Cooperation Network). U jednoj od dvadeset i etiri generalne direkcije pri Evropskoj komisiji ili svojevrsnoj vladi Evropske unije formirana je institucija zaduena za mala i srednja preduzea. Ova institucija prati stanje i kretanja u poslovanju malih i srednjih preduzea i shodno zakljucima predlae mjere, a prilikom donoenja novih zakona i propisa na nivou Evropske unije titi interese ovih preduzea. Jedna od takvih mjera je i jedinstveno prihvaen koncept evropskog preduzea. Sutina ovog koncepta ogleda se u sljedeem: - mala i srednja preduzea teko mogu da uestvuju na velikim tenderima, jer ne mogu da odgovore na njegove kriterijume;
8
Stacey O.: Business Introduction, Subout-Western Publishing Co, 1997, str 93.
36
Mirko Okoli
- udruena preduzea iz grupe MSP mogu da zadovolje uslove koji se postavljaju na velikim tenderima konkursima; - upisom kod notara konzorcijuma preduzea iz grupe MSP, ova preduzea, uz ostale zahtjeve, zadovoljavaju uslove tendera i u mogunosti su da se nose s velikim kompanijama. Druga panje vrijedna aktivnost koju je pokrenula ova institucija odnosi se na formiranje Euro info-centra. U okviru odgovarajuih institucija, najee su to komore, o troku drave formirani su snani i svim malim i srednjim preduzeima dostupni informativni centri i informacije o stanju i kretanjima na lokalnom, nacionalnom i regionalnom tritu. Od 1974. godine efovi drava i vlada zemalja Evropske unije odravaju, po pravilu, u zemlji koja je trenutni predsjedavajui Evropske unije, najmanje dva puta godinje popularni sastanak na vrhu. Na ovim sastancima nale su se i teme bliske podrci poslovanju malih i srednjih preduzea. Tako je 1998. usvojen jedinstveni projekat "Rast i zaposlenost" iji je osnovni cilj bio poveanje investicionih ulaganja u mala i srednja preduzea. Tokom 2000. godine u funkciji operacionalizacije Lisabonske deklaracije, koja se odnosi na dalji privredni razvoj Evropske unije, utvreno je da je preduzee jedan od osnovnih i najznaajnijih subjekata privrednog razvoja Evropske unije. Na ovakvom stavu donijeta je Evropska povelja malih preduzea. U Evropskoj povelji malih preduzea se konstatuje da je malo preduzee kima evropske privrede. Ona je nezamjenljivi izvor zapoljavanja i rasadnik preduzetnikih ideja i inovacija. Evropski napori usmjereni na kanalisanje nove privrede bie uspjeni ukoliko se malo preduzee stavi u prvi plan. Povelja istie deset grupa problema koje sistemski treba rjeavati kako bi se dao pun doprinos kvalitetnom razvoju malih preduzea u Evropskoj uniji.
OBRAZOVANJE I OBUKA ZA PREDUZETNITVO KVALITETNIJA ZAKONSKA REGULATIVA UNAPREENJE ON-LINE PRISTUPA
JEFTIN I BRZ POETAK DOSTUPNOST ZN ANJU PRISTUP FIN ANSIJSKIM SREDSTVIMA
37
Mirko Okoli
PORESKE OLAKICE
JA ANJE TEHNOLOKOG KAPACITETA MALOG PREDUZEA BOLJA PREZENTACIJA MALIH PREDUZEA
SERVISI ZA POSLOVNU PODRKU MALIM PREDUZEIMA
Deset osnovnih ciljeva Evropske povelje o malim preduzeima9
Ovdje u ukratko prezentovati svaki od prihvaenih ciljeva u okviru Evropske povelje o malim preduzeima. (1) Lisabonskom deklaracijom promovisana je kljuna kompetencija. Ona osim tradicionalnih znanja i vjetina obuhvata drutvena znanja, raunarska znanja, inovativnost i preduzetnitvo. Preduzetnitvo se mora sticati od najranijih dana, a naroito u okviru dvanaestogodinjeg uenja u uionici. Zemlje moraju da u svoje obrazovne i vanobrazovne programe uvedu preduzetnitvo, kao, recimo, Junior Achievement and Business Innovation Programme. Ovdje je veoma bitno pronai modele obuke uenika za preduzetniko ponaanje i razmiljanje. (2) Cilj Evropske povelje o malom preduzeu odnosi se na jeftin i brz poetak. U funkciji ostvarivanja ovog cilja vrlo su bitni: - kvalitetan sistem registracije preduzea, - niski administrativni trokovi, - brzo rjeavanje svih problema na jednome mjestu, - eliminisanje mita i korupcije administracije, - prevoenje sive ekonomije u legalno poslovanje. (3) Evropska povelja o malom preduzeu nastoji poboljati zakonsku regulativu. Tu se panja posveuje pitanjima postojanja i pristupa slobodnim konkurentskim tritima. U okviru Povelje daje se preporuka da se dravna administracija to manje uplie u poslovanje privrednika (svijet ulazi u neoliberalistiku fazu razvoja, kada jaa uticaj drava i vlada), a da redefinisanjima zakona iznae prostor za davanje odreenih olakica malim preduzeima. (4) Ovaj cilj odnosi se na dostupnost znanju. Poetni stav u njegovom promovisanju je da mala preduzea ne mogu zapoljavati razliite profile strunjaka i najee se oslanjaju za uposlenike koji vladaju razliitim vjetinama. Povelja kae da obrazovne organizacije i
9
Brnjas Z.: Od male privrede do velikog biznisa, Omega, Beograd, 1999, str 48.
38
Mirko Okoli
konsultantske organizacije moraju preciznije definisati specifine potrebe malih preduzea. Jedno od rjeenja za ovaj problem je u razvoju trita lokalnih konsultanata i trenera za obuku zaposlenih u malim preduzeima i njihovom licenciranju. (5) Evropska povelja o malom preduzeu predvia unapreivanje on-line pristupa. Ovdje se pokuava definisati set pravne i tehnike infrastrukture kako bi se omoguilo preduzeima da dio svog poslovanja obavljaju on-line, ako ne ire, a ono sa svojom vladom. Drugim rijeima, izjave, registracije preduzea, penzijski formulari i druga pitanja u komunikaciji s nadlenim organom mogu da se rjeavaju uz pomo interneta. (6) U dijelu Povelje koji se odnosi na poreze i pristup finansijskim sredstvima kae se da se na poreze ne treba gledati kao na kanjavanje, ve kao na sistem podsticaja i nagrade - manji porezi su nagrada za investicije, zapoljavanje, za izvoz proizvoda ili uvoz tehnologije. Porezi treba da su jednostavni. (7) Sutina zahtjeva za pospjeivanje pristupa malih preduzea finansijskim sredstvima odnosi se na spremnost banaka da odobravaju kredite, i to pod najpovoljnijim uslovima. Jedan od zahtjeva u ovom setu ciljeva je pruanje mnogo vee pomoi malim preduzeima u izradi biznis planova. Ovdje se istie i potreba formiranja kreditnih garancijskih fondova kako bi se banke stimulisale da odobravaju kredite ovim preduzeima. (8) Evropska povelja o malim preduzeima ukazuje na jaanje tehnolokih kapaciteta malih preduzea, preko sistema transfera tehnologije izmeu naunoistraivakih organizacija i preduzea u privredi. (9) Ova povelja o malim preduzeima apostrofira razvoj kvalitetnih servisa za poslovnu podrku malim preduzeima. U pitanju su razliite agencije na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, koje treba da pruaju razliite visokostrune usluge malim preduzeima, i to pod najpovoljnijim uslovima (inkubatori, klasteri i drugi oblici pruanja pomoi malim preduzeima). (10) Posljednji cilj Evropske povelje o malim preduzeima odnosi se na poboljanje promocije malih preduzea. Pitanje promocije posmatra se dvojako: kao pitanje zastupljenosti malih preduzea u dijalogu s vladama i kao pitanje njihove promocije u drutvenom okruenju. U funkciji ostvarivanja ovog cilja znaajan prostor se posveuje pitanju udruenja preduzetnika.
39
Mirko Okoli
3. Mala preduzea u zemljama u razvoju Sedamdesetih godina prologa vijeka razvijeni dio svijeta putem razliitih organizacija lociranih pri Ujedinjenim nacijama i Svjetskoj banci poeo je da pokazuje interes za dinaminiji razvoj zemalja u razvoju dojueranjih kolonija. U sklopu ovih aktivnosti afirmisala su se dva pravca razvoja ovih zemalja. Prvi se odnosi na intenziviranje stranih ulaganja, koncesije i dugorona proizvodna partnerstva lokalnih preduzea sa preduzeima iz razvijenog dijela svijeta. Drugi pravac odnosi se na samozapoljavanje ili otvaranje malih preduzea. Interes razvijenog svijeta za dinaminiji privredni razvoj manje razvijenih zemalja vrlo brzo je splasnuo i zadrao se na rjeavanjima problema siromatva u ovim zemljama. Jedna od mjera na kojoj se i danas insistira ne samo u krugu ovih zemalja ve i zemalja u tranziciji je da se kroz samozapoljavanje ili razvoj mikropreduzea rjeava problem nezaposlenosti.
RJEAVANJE PROBLEMA SIROMATVA ZEMLJE
MIKROPREDUZEA
Jedna od visokoafirmisanih funkcija malog preduzea u nerazvijenom svijetu
4. Mala i srednja preduzea u bivoj Jugoslaviji Poetni administrativno-etatistiki model privreivanja, a kasnije i model samoupravno-trine ili dogovorne privrede u bivoj Jugoslaviji nije inio pogodan ambijent za razvoj male privrede. U privrednom razvoju akcenat se stavljao na razvoj velikih privrednih sistema, to je stvaralo ogromnu trinu prazninu, koju su po logici stvari trebala da pokrivaju mala i srednja preduzea. Komparativna analiza uea male privrede u pojedinim tipovima privrede u 1985. godini
Uee zaposlenih u malim preduzeima u ukupno zaposlenima u privredi Razvijene zapadne zemlje Socijalistike zemlje 30 - 60 5
SFRJ 8 Izvor: Struno-analitika podloga za pripremu Akcione konferencije SKJ o idejnim i politikim pitanjima b reg razvoja male privrede, Beograd, 1987. 40
Mirko Okoli
Odreene aktivnosti na planu podrke razvoju male privrede postoje i u taksativnom nabrajanju svode se na: - donoenje drutvenog dogovora o podsticaju razvoja male privrede, - izgradnju mree za bri razvoj male privrede koja je povezivala sve republike i pokrajine. Najkvalitetniju mreu po teritorijalnom principu razvila je Slovenija (YUGEA Ljubljana), a na principu pojedinih djelatnosti ("Mihajlo Pupin" iz Beograda za visoke tehnologije), ITEO mrea institucija za pruanje informacija maloj privredi u Ljubljani, te razvoj mrea za edukaciju menadera i preduzetnika. Dio ovih aktivnosti ini i velika meunarodna konferencija u organizaciji Istraivakog centra za kooperaciju sa zemljama u razvoju iz Ljubljane na temu "Mala i srednja preduzea u zemljama u razvoju" (1987). Programima aktivnosti bilo je predvieno iroko i svestrano ukljuivanje razliitih subjekata, meu kojima i vlada, stalne konferencije gradova, privrednih komora, a konano i Savez komunista Jugoslavije. 5. Mala i srednja preduzea u privredama u tranziciji Tranzicione promjene u veini zemalja u znaku su promjena u politikom sistemu, u privrednosistemskim uslovima poslovanja (liberalizacija trita i harmonizacija propisa s propisima u Evropskoj uniji) i u znaku privatizacije dravnih i drutvenih preduzea. Kako Z. Brnjas konstatuje, procesi privatizacije doveli su do razvo10 ja novih tipova privatnih preduzea: - tradicionalna privatna preduzea nastala u vremenu socijalizma pod sintagmom male privrede, organizovanih najee u obliku radnji za zanatsku proizvodnju i usluge; - fantomska ili papirna preduzea s jednim zaposlenim i najee praznim ili blokiranim iro-raunima; - privatna preduzea osnovana kao forma za obavljanje dopunskih poslova; - privatna preduzea nastala restrukturiranjima velikih dravnih ili drutvenih preduzea ili izdvajanjima iz sistema;
10
Brnjas Z.: Od male privrede do velikog biznisa, Omega, Beograd, 1999, str. 48.
41
Mirko Okoli
- privatna preduzea koja su formirana na legalnim ili polulegalnim poslovima ili izrasla iz sive, a nerijetko i crne ekonomije, - privatizovana drutvena i dravna preduzea, - preduzetniki orijentisana privatna preduzea osnovana s namjerom da dugo traju, rastu i razvijaju se.
Preduzea iz socijalistikog vremena Preduzea u funkciji obavljanja dopunske djelatnosti Preduzea izdvojena iz velikih sistema u procesu restrukturiranja Preduzea osnovana na stratekoj orijentaciji i preduzetnitvu Fantomska ili papirnata preduzea Preduzea izrasla iz sive, pa ak i crne ekonomije Privatizo vana dra vna i drutvena preduzea Ostali tipovi privatnih preduzea
Struktura MSP iz privatnog sektora u privredama u tranziciji
Ova studija vrlo je indikativna i govori o tome da nije mogue jedinstveno tretiranje svih malih i srednjih preduzea bilo u okviru njihovih analiza, bilo u oblasti mjera kojima treba da se podri njihov razvoj. Razliite kategorije preduzea zahtijevaju razliite mjere podsticaja i podrke. Razvoj privatnog sektora te malih i srednjih preduzea u privredama u tranziciji prate brojne specifinosti. U taksativnom nabrajanju naveu neke od njih. - U sluaju velikog broja dravnih i drutvenih srednjih i manjih preduzea steaji su bili obavezna faza koja je prethodila njihovoj privatizaciji. - Vlasnici privatizovanih malih i srednjih preduzea raspolau kapitalom, ali najee ne raspolau kompetentnim i za voenje firmi potrebnim znanjima i umijeima. Istovremeno, pokazuju odbojan stav prema angaovanju kompetentnih pojedinaca. - Veliki broj novoosnovanih radnji i preduzea nastao je kao rezultat mnogo manje preduzetnike erudicije njenih osnivaa, a mnogo vie iz potrebe da se rjeava osnovni egzistencijalni problem. - Najvei broj novoosnovanih radnji i preduzea je u sektoru trgovine i usluga, i to prije svega lokalnog znaaja. Izuzetno malo je novo42
Mirko Okoli
osnovanih preduzea u oblasti proizvodnje i izvozno orijentisane proizvodnje. - Jedna od karakteristika razvoja MSP u tranziconom procesu je razvoj porodinog biznisa. Naime, jedan lan se usmjerava u privatni biznis, a drugi se ovim bave u vidu dopunskog zanimanja. - Najvei broj autohtono razvijanih privatnih preduzea ima samo jednog vlasnika. To pokazuje da vlasnici jo uvijek nemaju povjerenja u suvlasnike i partnere. - Novoosnovana preduzea i najvei broj mikropreduzea karakterie zadravanje na jednom zaposlenom. - Jedna od karakteristika tranzicionih promjena je da veliki dio aktivnosti ostaje u sferi sive i crne ekonomije i ne prelazi u tokove legalne trgovine. - Podatak kojim se vrlo malo operie u privredama u tranziciji i u razvijenom dijelu svijeta ukazuje da je procenat propadanja MSP vei od procenta propadanja velikih preduzea i da u strukturi novoosnovanih radnji i preduzea u prvih pet godina propada od 50 do 60 posto preduzea. Veina zemalja u tranziciji prihvatila je MSP kao sutinski dio ekonomskih reformi. U krugu ovih zemalja, a meu njima smo i mi, veoma mnogo se govori o Evropskoj povelji o malom preduzeu. Operacionalizacija i rezultati aktivnosti na podrci razvoju malih i srednjih preduzea razliiti su po pojedinim zemalja. Kao ilustraciju izloiu najbitnije karakteristike ovih aktivnosti u nekoliko zemalja. eka vlada je jo 1992. usvojila akt kojim se drava opredijelila da podri razvoj malih i srednjih preduzea. Osnovni cilj ovog akta bio je da se olaka osnivanje ovih preduzea i da se ojaaju njihove ekonomske pozicije. U funkciji implementacije ovog cilja vlada je osnovala fondove koji se finansiraju iz dravnog budeta i ustanovila je institucije kojima je povjeren zadatak podrke preduzetnicima. U osnovnoj strukturi podrke poslovanju i razvoju malih i srednjih 11 preduzea najznaajnija mjesta zauzimaju: - podrka strunom osposobljavanju, - podsticaj rada konsultantskih firmi, - prihvatanje kooperacije izmeu MSP,
11
SEED, Program razvoja preduzetnitva i malih i srednjih preduzea u Srbiji, 2005, str. 72.
43
Mirko Okoli
- podrka prikupljanju, obradi i distribuciji informacija od znaaja za mala i srednja preduzea, - privilegija istraivanjima i tehniko-tehnolokom razvoju, - podrka stvaranju novih radnih mjesta, - podsticaj regionalnog ekonomskog razvoja, - prihvatanje prekogranine kooperacije i uee na sajmovima. Ministarstvo ekonomije izradilo je i koordinira aktivnostima realizacije detaljnog plana podrke malih i srednjih preduzea. U Poljskoj egzistira dva miliona malih i srednjih preduzea, a zapoljavaju oko 60 posto radne snage i proizvode gotovo polovinu drutvenog bruto proizvoda. Savjet ministara Poljske je na bazi sporazuma o pridruivanju Evropskoj uniji sainio nacionalnu strategiju malih i srednjih preduzea. U Sloveniji su mala preduzea sektor ekonomije koji se najbre razvija. Na bazi zakona za promovisanje malog biznisa formiran je fond za razvoj malih preduzea koji se finansira iz republikog budeta i iz drugih izvora. U Rumuniji je Parlament 1994. godine donio Zakon o podrci razvoju malih i srednjih preduzea. Tim aktom vlada je definisala osnovne kategorije preduzea i glavne pravce njihovog razvoja. Najznaajniji oblici podrke ovim preduzeima u Rumuniji su: - pruanje informacija, podrka i usluge konsultantskih firmi, - podrka regionalnim razvojnim programima, - obuka preduzetnika, menadera i zaposlenih u MSP, - istraivanja i tehnoloke inovacije, - pristup resursima, javne nabavke i predugovori, - podsticanje izvoza, - formiranje neophodnih fondova za podrku MSP. Vladinom rezolucijom iz 1995. godine formirana je Rumunska agencija za razvoj MSP sa sljedeim osnovnim zadacima: - analiza, koordinacija i praenje razvojnih programa iz oblasti malih i srednjih preduzea, - evidentiranje i dodjeljivanje subvencija, - svake tree godine priprema prijedloga podnosi se vladi u pogledu strategije i politike razvoja malih i srednjih preduzea.
44
Mirko Okoli
6. Poslovanje malih i srednjih preduzea u Bosni i Hercegovini Analize Direkcije za evropske integracije najbolje pokazuju prisustvo i uspjenost sektora malih i srednjih preduzea, tj. privatnog sektora u ukupnoj privredi. U vlasnikoj strukturi i u strukturi stvaranja drutvenog bruto proizvoda kod oba entiteta uee privatnog sektora (oko 50%) nedopustivo je malo u poreenju sa drugim zemljama u tranziciji u regionu (oko 80% u Maarskoj, ekoj, Slovakoj i drugim zemljama). Drava je jo uvijek najvei poslodavac. Evidentan je dinamian rast broja novoosnovanih preduzea kod oba entiteta. Poveanje zaposlenosti u entitetima vezuje se za novoosnovana preduzea. Privatizovana preduzea iz grupe malih i srednjih biljee smanjivanje broja zaposlenih. Preko 85 posto malih i srednjih preduzea u Bosni i Hercegovini su preduzea iz grupe mikropreduzea ili preduzea koja zapoljavaju manje od deset radnika. I pored ovog podatka, Bosna i Hercegovina, u poreenju sa drugim zemljama u regionu, biljei najniu stopu mikropreduzea per capita. Ovdje postoji samo sedam malih i srednjih preduzea na hiljadu stanovnika, dok se taj broj u drugim zemljama kree na nivou od vie desetina (npr., u Poljskoj ih je 82 na 1000 stanovnika).
Albanija BiH Bugarska Hrvatska Rumunija SCG eka Maarska Poljska Slovaka A 18,1 7,0 27,6 13,7 27,4 7,8 85,1 58,9 87,0 67,7 B 52,1 45,0 50,8 35,0 63,0 47,5 35,0 26,0 35,8 43,9 C 17,8 12,0 28,9 7,0 16,0 5,3 19,9 50,2 25,6 29,8 D 12,5 27,0 18,0 28,8 14,9 25,8 23,9 19,9 34,2 20,6 E 17,6 16,0 2,3 30,0 6,1 21,4 21,2 3,9 4,4 5,7
Izvor: Studija dravnih vlasti EBRD-a /EBDR survey of national authorities, Evropska komisija i UN/ECE, 2003. Legenda: A - b roj MSP na 100 stanovnika; B - uee MSP u trgovini; C - uee MSP u uslugama; D - uee MSP u proizvodnji i E - uee MSP u drugim aktivnostima
45
Mirko Okoli
Komparativne analize pokazuju da je u Bosni i Hercegovini u poreenju sa drugim privredama u tranziciji nedopustivo veliko uee tzv. neformalnog sektora. Uee neformalnog sektora u drutvenom bruto proizvodu u Bosni i Hercegovini procjenjuje se na preko 34 posto, dok se u drugim privredama u tranziciji kree oko 30 procenata, a u Sjedinjenim Dravama manje od 9 i u zemljama OECD-a oko 17 procenata. Analize odnosa dobiti i ukupnog prometa (sprovedene 2003) pokazuju da oni kod novih preduzea iznose oko est posto, kod privatizovanih oko 20, kod dravnih preduzea oko 18 procenata, to ukazuje na efikasnost poslovanja privatnog sektora. Istina, sprovedene analize na temu gubitaa pokazuju da je njihovo uee od 20 procenata ukupnog broja preduzea gotovo isto u svim sektorima vlasnitva. Analize drugih pokazatelja kvaliteta poslovanja pokazuju da najviu stopu rasta prometa biljee novoosnovana preduzea, da ih slijede privatizovana, a da najmanji rast odnosno stagnaciju biljee preduzea iz dravnog sektora. Za ovu priliku treba istai i rezultate analize produktivnosti preduzea po pojedinim kategorijama. Novoosnovana i privatizovana preduzea ostvaruju dvostruko veu produktivnost kapitala u odnosu na dravna. Ova razlika u njihovu korist bitno je manja u sluaju produktivnosti rada. 7. Mala i srednja preduzea u Republici Srpskoj S obzirom na to da u se u svojim daljim razmatranjima doticati pitanja razvoja preduzetnitva i poslovanja te razvoja malih i srednjih preduzea, ovom prilikom prezentovau osnovne podatke koji se odnose na MSP u Republici Srpskoj. U pitanju su podaci koje su koristili tvorci Strategije razvoja MSP u Republici Srpskoj. U Republici Srpskoj poveava se broj ovih preduzea sa 29.193 u 2002. na 40.397 u 2005. godini.
MSP u 2002. Mikro Mala 9.486 2.023 MSP u 2005. 11.585 2.470 Reg. prav. lica 2002. 26.281 2.088 Reg. prav. lica 2005. 36.898 2.598 Struktura prav. lica 2002. 90,0 7,2 Struktura prav. lica 2005. 91,3 6,4
46
Mirko Okoli
Srednja Ukupno
824 12.333
899 14.954
824 29.193
901 40.397
2,8 100,0
2,3 100,0
Izvor: Strategija razvoja malih i srednjih preduzea Republike Srpske
U strukturi preduzea u Republici Srpskoj dominantno mjesto zauzimaju mikropreduzea ili preduzea koja zapoljavaju manje od deset radnika. Ova kategorija preduzea biljei neto manje dinamian rast, tako da je za oekivati njihovo smanjivanje u narednom periodu. Nepovoljna je injenica da se smanjuje broj srednjih preduzea u strukturi ukupnih preduzea u Republici Srpskoj.
% uea u 2002. Mikropreduzea Mala preduzea Srednja preduzea Velika preduzea Ukupno: 59,6 25,5 13,2 1,7 100,0
% uea u 2005. 59,3 26,9 12,3 1,4 100,0
Izvor: Repub liki zavod za statistiku Repub like Srpske
Smanjivanje uea srednjih preduzea u ukupnom broju preduzea objanjava se dosta rairenom praksom likvidacije preduzea u proces steaja. U pitanju su preduzea sa dravnim kapitalom koja su u procesu transformacije prolazila i kroz restrukturiranje i smanjivanje broja zaposlenih. S tim u vezi posljedino se u ovom periodu registruje vei broj otputanja zaposlenih. to se tie zaposlenosti, mala i srednja preduzea u Republici Srpskoj imaju dominantno mjesto, jer zapoljavaju oko 60 procenata od ukupno zaposlenih. Najvee poveanje zaposlenosti u prvih pet godina XXI vijeka biljee mala preduzea, a slijede ih mikropreduzea. Preduzea srednje veliine u ovom periodu biljee smanjivanje broja zaposlenih.
2002. Ukupan broj zaposlenih u MSP 141.825 2003. 142.757 2004. 140.504
47
Mirko Okoli
Ukupan broj zaposlenih u Republici Srpskoj Struktura (%)
233.718 60,7
236.438 60,4
236.239 59,5
Izvor: Repub liki zavod za statistiku Repub like Srpske
U granskoj strukturi malih i srednjih preduzea dominantno mjesto zauzima trgovina, zatim preraivaka industrija i graevinarstvo, te poljoprivreda i umarstvo. Njihova struktura u 2004. po djelatnostima: - poljoprivreda i umarstvo 5,3%, - ribarstvo 0,2%, - vaenje rude i kamena 0,8%, - preraivaka industrija 17,5%, - proizvodnja i promet elektrine energije, gasa i vode 1,8%, - graevinarstvo 5,7%, - trgovina 34,4%, - ugostiteljstvo - 1,9%, - saobraaj i veze 6,6%, - poslovanje s nekretninama i iznajmljivanje prostora 4,7%, - finansijsko posredovanje 2,6%, - dravna uprava, odbrana i socijalno osiguranje 6,3%, - obrazovanje 5,4%, - zdravstveni i socijalni rad -2,5%, - ostale drutvene djelatnosti i usluge 4,6%. Izuavajui literaturu na temu malih i srednjih preduzea, uoio sam da je vrlo malo analiza stanja i poslovanja u ovoj grupi preduzea. Polazei od stava da ne postoje znaajnije razlike u stanju i poslovanju MSP u Republici Srpskoj i u Srbiji, a u nedostatku empirijskih istraivanja za ova preduzea u Republici Srpskoj, u nastavku u prezentovati rezultate istraivanja koje je 2002. godine sprovela njemaka konsultantska kua Gopa za potrebe njemake vladine agencije GTZ na teritoriji Vojvodine. Uzorkom je obuhvaena sljedea struktura preduzea:
48
Mirko Okoli
- po djelatnosti: 60% iz industrije, 11% iz graevinarstva, 7% iz poljoprivrede i 22% iz oblasti zanatstva i usluga; - po vlasnikoj strukturi: preduzea do 10 zaposlenih radnika 37%; od 10 do 49 zaposlenih 41%; od 50 do 249 zaposlenih 18% i od 250 do 500 zaposlenih 4%. Iz primarnih podataka, onih iz intervjua na terenu, posmatrana preduzea prema miljenju analitiara i nisu tako mala jer su u 2001. godini i za zapadne prilike ostvarila relativno visok promet. Godinji promet do 50.000 evra ostvarilo je 23% anketiranih preduzea, do 250.000 evra 23%, do 500.000 evra 10% te 2,5 miliona evra 19% i godinji promet preko 2,5 miliona ostvarilo je 3% anketiranih preduzea. Podatke o svom godinjem prometu nije dalo 22% anketiranih preduzea. Iz prezentovanih podataka vidi se da je najvei broj anketiranih okrenut ka realizaciji na domaem tritu. ak 60% anketiranih preduzea realizaciju ostvaruje iskljuivo na domaem tritu. Uee realizacije na stranom tritu kretalo se prema skali: do 10% od ukupne realizacije 5% anketiranih preduzea, do 30% realizacije 9%, do 50% tek 10%, a preko 50% ukupne realizacije svega 5% anketiranih preduzea. Odgovor na ovo pitanje nije dalo 11% anketiranih preduzea. Sprovedena analiza pokazuje da se anketirana preduzea uveliko oslanjaju na uvoz. Naime: - 16% anketiranih preduzea svoju cjelokupnu nabavku realizuje na stranim tritima, - 34% anketiranih preduzea svoju cjelokpnu nabavku uglavnom realizuje na domaem tritu, - 49% anketiranih preduzea nabavku uravnoteeno realizuje na domaem i stranom tritu, - 1% anketiranih nije dalo odgovor na ovo pitanje. U sticanju predstave o razvojnim i apsorpcionim sposobnostima MSP indikativni su odgovori do kojih se dolo u okviru ovih istraivanja. - Gotovo svim anketiranim preduzeima rukovodi vlasnik, to jasno govori o spremnosti vlasnika da posao povjeravaju profesionalnim menaderima. - Prosjena starosna dob vlasnika, odnosno rukovodilaca anketiranih preduzea kree se izmeu 30 i 49 godina.
49
Mirko Okoli
- Srednji obrazovni nivo je prosjean obrazovni nivo za vlasnike, ali i za zaposlene u anketiranim preduzeima. - Minimalan broj anketiranih preduzea ima neku dugoroniju ugovornu saradnju s naunoistraivakim i drugim proizvodnim organizacijama. - Veina se u rjeavanju razvojnih usmjerenja opredjeljuje za povremeno angaovanje kompetentnih strunjaka iz okruenja, i to najee iz kruga poznanika. - Oko 90% anketiranih vlasnika zadovoljno je tehnolokom osnovom proizvodnje. - Najvei broj anketiranih na pitanje kontinuiranog inoviranja znanja odgovorio je da kontinuirano ne prati tehnoloki razvoj u iroj oblasti kojoj njegova djelatnost pripada i da ne uestvuje na meunarodnim sajmovima niti da pohaa nikakve strune skupove. - Gotovo sva anketirana preduzea raspolau raunarima koje koriste u kominikaciji s okruenjem, - Od ukupnog broja anketiranih preduzea, svega ih 9% proizvodnju i aktivnosti organizuje oslanjajui se na vlastita tehnoloka rjeenja, koja ni u jednom sluaju nisu patentno zatiena. Iz odgovora na pitanje izvora finansiranja poslovanja i razvoja malih i srednjih preduzea jasno se uoava njihova zatvorenost i okrenutost samih sebi. To pokazuje i injenica da: - ak 75% anketiranih preduzea koristi samo vlastite izvore finansiranja, - 18% kombinuje vlastita sredstva sa bankarskim kreditima, - 4% kombinuje vlastita sredstva i neke druge izvore pribavljanja novanih sredstava (familija, prijatelji), - 3% anketiranih preduzea, zavisno od situacije, kombinuje sve izvore pribavljanja novanih sredstava.
50
Mirko Okoli
III. POSLOVANJE I RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEA

1. Osobine preduzetnika i uspjenost preduzea 2. Preduzetnik ili vlasnik 3. Inovacije u malim i srednjim preduzeima 4. Razlike izmeu malog i velikog preduzea 5. Uspjenost malih i srednjih preduzea 6. Faze u rastu i razvoju malih preduzea 7. Konkurentnost malih preduzea 8. Upravljanje malim i srednjim preduzeima
51
Mirko Okoli
1. Osobine preduzetnika i uspjenost preduzea Kreiranje kvalitetnog sistema podrke malih i srednjih preduzea zahtijeva kvalitetno poznavanje vlasnika i rukovodilaca kao i razumijevanje poslovanja i razvoja ovih preduzea. Sistem treba kvalitetno da odgovara na probleme i zahtjeve onog to se deava u ovog grupi preduzea. Preduzetnik sa svojim znanjima i emocionalnom inteligencijom predstavlja jedan od znaajnih faktora uspjenosti poslovanja i razvoja preduzea. Da to nije tako, teko bi se objanjavale pojave da dva po brojnim faktorima slina preduzea u istoj oblasti angaovanja ostvaruju ne samo razliitu uspjenost ve da jedno propada, a drugo raste i razvija se. Brojna istraivanja uspjenosti poslovanja i rasta malih preduzea pokazuju da jedno od kljunih mjesta za uspjenost poslovanja i rast malog preduzea imaju osobine preduzetnika. Zakljuci do kojih su doli uglavnom strani istraivai mogu biti indikativni za izvoenje zakljuaka o tome koliko su domai preduzetnici zaista sposobni i u mogunosti da kreiraju i obezbijede preduzea koja e dugo i uspjeno poslovati. U teoriji i afirmativnoj praksi najee su osobine preduzetnika: sklonost ka riziku, odlunost, samouvjerenost, kreativnost, inovativnost, izrazita motivisanost, takmiarski duh, istrajnost, radoznalost i komuni12 kativnost. Preduzetnik obino kombinuje resurse na nov i drugaiji nain u odnosu na ostale. Njegov zadatak je da uvodi nove ideje, a ne da dozvoli da procesi budu rutinski. Za njega dananja praksa ne moe da bude perspektivna. Preduzetnik obino ima problema da ubijedi svoju okolinu u vrijednost svojih ideja. Poto je to obino teko, on svoju karijeru zavrava tako to organizuje vlastiti biznis. Prvo pitanje koje treba postaviti u kontekstu razmatranja preduzetnitva na naim prostorima je da li su brojni vlastiti biznisi osnovani iz razloga nerazumijevanja sredine za ideje i inovacije pojedinaca, ili iz ekonomske prinude i spleta drugih okolnosti. Izraavam svoju sumnju da je kod nas veliki broj privatnih radnji i preduzea organizovan ne iz preduzetnike erudicije njenih osnivaa ve iz ekonomske prinude ili potrebe da se radi i time obezbjeuju prihodi.
12
52
Mirko Okoli
ULAZAK U VL ASTITI BIZNIS ZBOG IN VENTIVNOSTI
ULAZAK U VL ASTITIBIZNIS IZ DRUGIH RAZLOGA
Teorija i praksa vrlo esto su u raskoraku
Za ova razmatranja interesantno je ukazati na tipologiju preduzetnika koju sam naao u literaturi. Teoretiar Z. Sajfer govori o etiri grupe preduzetnika: gojazno-flegmatinim, mravo-impulsivnim, dezorijentisano-nerealnim i nervozno-zabrinutim. Moje skromno izuavanje preduzetnika iz domaeg okruenja pokazuje da domai preduzetnici pripadaju mravo-impulsivnom tipu preduzetnika ili tipu homeopata - tip nux vomica (latinski naziv biljke za opte jaanje). Na preduzetnik ima jaku, miiavu osnovu, ambiciozan je, inteligentan, brzo shvata situaciju i brzo djeluje. On radi dan i no. Spreman je da se takmii i veoma mu je stalo do stava da bude bolji od konkurenta. Vjeruje da je uvijek u pravu. Vatrenog je temperamenta, ispoljava emocije, reaguje i na potpuno nevinu izjavu, isto tako razdraljiv je kada ispoljava ljutnju i bijes. Ne voli suprotstavljanje. Na poslu i u dunostima ispoljava prisilnu preciznost i efikasnost. Mnogi domai preduzetnici su fleksibilni, a manji broj njih raspolae i liderskim sposobnostima. U kontekstu razmatranja osobina domaeg preduzetnika bitnim se namee pitanje da li su domai preduzetnici dovoljno strateki orijentisani ili svoje poslovanje zasnivaju na samo situacionim orijentacijama. Plaim se da je mnogo vie situaciono orijentisanih preduzetnika u odnosu na strateko orijentisane.
SITUACIONA ORIJENTACIJA U POSLOVANJU STRATEKA I SITU ACION A ORIJENTACIJA U POSLOVANJU
Orijentacija u poslovanju malog preduzea
Na pitanje strateke i situacione orijentacije u radu vratiu se u okviru razmatranja pitanja razvoja preduzea. U velikoj dnevnoj zauzetosti domai preduzetnik razvija iskustvo (know-how). Ono to mu manjka je sticanje stalno inoviranih i novih znanja, jer danas ivimo u ekonomiji znanja i sa osjeajem da se brojne i raznovrsne informacije moraju temeljito obraivati kako bi se dolazilo do kvalitenih odluka. Smatram da je zapostavljanje potrebe da se cio ivot
53
Mirko Okoli
ui i potrebe da se kvalitetnim obradama informacija posveti mnogo vea panja jedan od nedostataka domaih preduzetnika.
ISKUSTVO ZNANJE ISKUSTVO I ZNANJE
Pretpostavke kvalitetnog upravljanja preduzeem
Ne samo kod nas nego i u drugim, razvijenim sredinama preduzetnici pokazuju ozbiljan problem u vezi s kvalitetom analiza i donoenja odluka. Domai preduzetnici, uostalom i menaderi u drugim organizacionim jedinicama, ne vole da se oslanjaju na pomo ljudi iz kolektiva ili iz sopstvene sredine. Jednostavno, oni preferiraju autoritativni model upravljanja biznisom i uvjereni su da sve znaju. U strukturi domaih malih i srednjih preduzea dominiraju privredna drutva sa ogranienom odgovornou. Vrlo malo je ortakih privrednih drutava, a akcionarskih gotovo da i nema. U samostalnom preduzetnitvu vlasnik odgovara za sve svoje dugove. Ako preduzee propadne, lina imovina vlasnika se prodaje da bi se podmirili dugovi. Iz 13 navedenih razloga domaeg preduzetnika karakterie: - visoka motivisanost za uspjenost poslovanja, - angaovanje porodice i najpouzdanijih prijatelja u provjeri poslovnih odluka, - privatnost i elja da se o poslovanju i njegovim rezultatima to manje zna. Ovakve karakteristike preduzetnika otvaraju niz pitanja, meu kojima bih apostrofirao: - spremnost vlasnika da upravljanje preduzeem povjeri profesionalnom menaderu, - odlunost preduzetnika da u funkciji rasta i razvoja svoje preduzee transformie u akcionarsko preduzee i uvede druge suvlasnike, - spremnost preduzetnika da njegova firma ulazi u strateka partnerstva sa drugim malim i srednjim preduzeima i da mu vlast bude relativno ograniena potrebom da se o nekim pitanjima dogovara s vlasnikom drugog preduzea. Istraujui ovu grupu pitanja, u literaturi sam pronaao da preduzetnik voli svoju samostalnost i da je neophodno mnogo povjerenja da bi
13
OHR/CARE, Od ideje do realizacije: Bosna i Hercegovina, 2000, str. 12.
54
Mirko Okoli
uao u kooperaciju sa drugim.

SAMOSTALNOST PREDUZETNIKA KOOPERATIVNOST PREDUZETNIKA
Bitna pitanja uspjenosti poslovanja i razvoja malih i srednjih preduzea
Istraivanja preduzetnika, kao stoera uspjenosti poslovanja i razvoja malih i srednjih preduzea, pokazuju da su vrlo bitni ivotni ciljevi preduzetnika. U ovjeku postoje razliite osobe, a upravo smo skloni da ovaj fenomen zanemarujemo. Kod ljudi na rukovodeim poloajima javljaju se razliiti ivotni ciljevi: vostvo, kreativnost, presti, solidarnost, bogatstvo, nezavisnost, sigurnost, osjeanje dunosti i zadovoljstvo. Istraivanja sprovedena na ovu temu pokazuju: - vostvo kao ivotni cilj izraeno je kod uspjenih preduzetnika, - strunost i kreativnost nisu u hijerarhiji ciljeva preduzetnika, - presti kao ivotni cilj izraen je kod uspjenih preduzetnika, - solidarnost nije u prioritetu ivotnih ciljeva preduzetnika, - bogatstvo kao ivotni cilj visoko je rangirano kod uspjenih preduzetnika, - zadovoljstvo kao ivotni cilj veoma je bitno za uspjene preduzetnike. Uspjean preduzetnik, a takvom teimo u naem drutvu, za cilj ima bogatstvo, presti, vostvo i samostalnost.
BOGATSTVO VOSTVO PRESTI SAMOSTALNOST
Najei ivotni ciljevi preduzetnika koji u biznis nije uao iz pukog rjeavanja svojih egzistencijalnih problema
Ovakva struktura ivotnih ciljeva preduzetnika opredjeljuje oblast angaovanja, stukturu i tehnike poslovanja i upravljanja. Cilj sistema za podrku i pomo malim i srednjim preduzeima je razvoj uspjenih preduzetnika a time i obezbjeivanje uspjenih tih preduzea. Ova injenica upuuje na potrebu definisanja uspjenog preduzetnika. Teoretiar I. Timmons je na bazi obimnih empirijskih istraivanja definisao listu karakeristika koje mora da posjeduje uspjean preduzentik:
55
Mirko Okoli
- totalna posveenost poslu, - potreba za velikim dostignuima, - orijentacija na ciljeve i anse, - inicijativnost, - istrajnost u rjeavanju problema, - svijest o svojim dobrim i loim stranama, - uvjerenost da se sudbina dri u rukama, - spremnost za uspjeno noenje sa stresovima i rizicima, - prihvatanje "kalkulisanog" rizika, - neiskazivanje svoje snage i moi, - pouzdanost, - odlunost - bavljenje budunou, - sposobnost organizovanja timova, - lina odgovornost. Pored ovoga, Timmonson identifikuje i neka ponaanja koja lako ne mogu da se naue: velika energija za rad, emotivna stabilnost, kreativnost-inovativnost, vizionarske sposobnosti i visok stepen inteligencije. 2. Preduzetnik ili vlasnik Dok jedni preduzetnitvo tretiraju kao umjetnost, koja u velikoj mjeri zavisi od osobina preduzetnika, drugi ga tretiraju kao aktivnosti koje se mogu nauiti ili na organizovan nain izvriti u okviru redovnih poslovnih zadataka, potencirajui pri tome praktinu dimenziju i rutinsko obavljanje preduzetnikih aktivnosti. Meutim, svaka praksa poiva na teoriji, ak i onda kada praktiari toga nisu ni svjesni. Praksa preduzetnitva ukazuje na postojanje nekoliko kljunih pitanja koja zahtijevaju razjanjenja. Znaajno pitanje u preduzetnitvu ini njegova vlasnika dimenzija. Prisutni su pokuaji razlikovanja preduzetnika i vlasnika poslovanja.
56
Mirko Okoli
PREDUZETNIK
VL ASNIK KAPITALA Da li postoje razlike?
U razmatranju pitanja da li postoje razlike izmeu preduzetnika i vlasnika kapitala, ini mi se da meu autorima dominira stav da je preduzetnik prije svega inovator, a ne i vlasnik firme. Zbog toga se vlasnika komponenta kao faktor preduzetnitva sve vie potiskuje u drugi plan. Kod nas je upravo obrnuta situacija. Raspolaganje kapitalom jedan je od kljunih faktora da pojedinci i njihove porodice ulaze u biznis i osnivaju firme. U rjeavanju ovog problema meu autorima postoji saglasnost da treba razlikovati individualno i unutranje preduzetnitvo. Individualno preduzetnitvo je preduzetnitvo vlasnika firme, dok je unutranje bazirano na ideji preduzetnika bez vlasnitva ija je sutina u iznalaenju novih poslovnih mogunosti i promjenama u poslovnim aktivnostima. ivot pokazuje da su mnogi preduzetnici istovremeno i vlasnici kapitala radnje, preduzea. Ovo aktuelizuje pitanje da li brojni pojedinci u naem i u ostalim drutvima koji su krenuli u vlastiti biznis raspolau osobinama koje se trae od uspjenog preduzetnika i da li probleme uspjenosti sektora malih i srednjih preduzea i probleme njihovog daljeg rasta i razvoja ne treba traiti u faktoru o kome se, naalost, kod nas vrlo malo govori. Dugotrajna preduzetnika i menaderska praksa pokazuje da samo dva do tri procenta od ukupnog broja za to edukovanih ili needukovanih pojedinaca moe da ponese epitet uspjenih. Jedan od znaajnih problema nije samo u edukaciji i osposobljavanju za preduzetnitvo i menadment ve i u njihovoj selekciji. Dok je u izboru profesionalnih menadera mogua selekcija, kada je u pitanju osnivanje i poslovanje privatnog preduzea, ova mogunost otpada, tako da u biznis ulaze i uspjeno opstaju pojedinci razliitih znanja, sposobnosti i mogunosti. 3. Inovacije u malim i srednjim preduzeima Mnoga razmatranja preduzetnitva i uopte malih i srednjih preduzea u razvijenom dijelu svijeta realizuje se u kontekstu razmatranja kreativnosti - inovativnosti rukovodilaca i kolektiva. Sa aljenjem primjeujem da, iako u svemu zduno slijedimo aktivnosti Evropske unije, ne
57
Mirko Okoli
apostrofiramo injenicu da je Lisabonskom deklaracijom iz 2000. godine Unija proklamovala eru inovacija u razvoju preduzea. Na toj osnovi nastala je Povelja o malom preduzeu. Razvijeni dio svijeta mala i srednja preduzea danas posmatra u kontekstu inovacija i doprinosa prestrukturiranju i razvoju privrede. Kod nas se o ovoj dimenziji malih i srednjih preduzea gotovo uopte i ne govori. Ova injenica obavezuje me da apostrofiram najznaajnija pitanja u vezi sa inovacijama. Inovacija oznaava proces prevoenja ideje u korisno, komercijalno rjeenje ili u ekonomski rezultat. Kod nas se apostrofira ulazak u biznis kao prevoenje ideje u korisno, praktino rjeenje, a da se pri tome vrlo malo govori o inovacijama koje se kontinuirano sprovode u radu postojeih malih i srednjih preduzea, kako bi se u uslovima stalnih, brojnih i raznovrsnih promjena kroz promjene u poslovanju i u poslovnom kapacitetu preduzea odgovaralo na promjene u okruenju.
ULAZAK U BIZNIS INOVACIJA STALNE, BROJNE PROMJENE U POSLOVANJU INOVACIJE
Gdje locirati inovacije?
Inovacije (neko ih naziva i razvojnim promjenama) ine osnov tehnolokog razvoja u koje ulaze razliiti tipovi promjene, od unapreivanja do bitno novih rjeenja i znaajan su faktor u uspjenom poslovanju i jaanju malih i srednjih preduzea. Na ovo pitanje vratiu se u kasnijim razmatranjima; za sada u funkciji osnovnih razmatranja zadrau se samo na osnovnim pojmovnim odrednicama. Tehnoloki razvoj je vremenska serija pozitivnih razvojnih promjena koje idu od inovacija do kreiranja bitno novih tehnolokih rjeenja. U pitanju su inovacije koje se realizuju na: - proizvodu (usluzi), - u procesu proizvodnje, - u strukturi, metodama i tehnikama realizacije najrazliitijih poslovnih aktivnosti u preduzeu, - promjenama u vremenu i mjestu realizacije poslovnih aktivnosti. Tehnoloko rjeenje je misaona konstrukcija za najrazliitije probleme u praktinom radu, odnosno model, konstrukcija, receptura, plan,
58
Mirko Okoli
procedura ili formula.14 Za ukupan sistem podrke i pomoi malim i srednjim preduzeima vrlo znaajna pitanja su na kakvim tehnolokim rjeenjima poivaju njihove upravljake, proizvodne i poslovne aktivnosti, zatim ko, ta, kada i kako ini da se na ovim rjeenjima sprovode potrebne promjene. U prilino oskudnoj domaoj strunoj literaturi nisam naao da se neko ozbiljnije bavi pitanjima tehnoloke osnove rada malih i srednjih preduzea i pitanjima tehnolokog razvoja. Ono to sam naao upuuje na zakljuak da se tehnoloka osnova rada poistoveuje s tehnikom osnovom, to nikako ne moe da se prihvati, jer brojna tehnoloka rjeenja u poslovanju i upravljanju poslovanjem nemaju niti treba da imaju tehniku osnovu. Tehnoloki razvoj podrazumijeva istraivaki i razvojni rad (kabinetska, laboratorijska i terenska istraivanja) te inovativni rad u okviru masovnog stvaralatva preduzetnika i zaposlenih. Poto je svijet uao u eru ekonomije znanja, kada je pitanje uspjenosti poslovanja i jaanje preduzea i nacionalne ekonomije pitanje njegovog tehnolokog razvoja, za preduzee i ukupan sistem koji ga podrava vrlo bitna su pitanja podravanja vlastitog istraivakog, razvojnog i inovativnog rada, kao i kvalitetnog transfera inoviranih i novih tehnolokih rjeenja iz okruenja.
VL ASTITI I INOVATIVNI R AD SPOLJNI IZVORI PRIBAVLJANJA TEHNOLOGIJA
Izvori prib avljanja inoviranih i novih rjeenja
U strunoj literaturi koja se bavi problemima razvoja malih i srednjih preduzea u razvijenom dijelu svijeta i u nedovoljno razvijenim zemaljama naiao sam na apostrofiranje ove grupe pitanja koja su kod nas gotovo u potpunosti zapostavljena Brojna istraivanja inovativnosti i inovacija afirmiu ova preduzea. Rezultati istraivanja (istraivanja US Small Business Administration) do kojih sam doao u svom istraivakom radu pokazuju da: - sektor malog biznisa daje znaajan doprinos tehnolokom, a time i ekonomskom razvoju; - u osnovi rasta i jaanja brenda velikih kompanija sprovedene su inovacije u fazi kada su kompanije bile mala preduzea;
14
Stankovi F.: Preduzetnika ekonomija, Savremena administracija, Beograd, 1989, str. 112.
59
Mirko Okoli
- svaka danas velika kompanija nekada je bila mala i to zanimljivim ini izuavanje njihovog istorijskog puta razvoja; - male firme nemaju kapaciteta za sprovoenje baznih instraivanja, ali vrlo su pogodne za primijenjena istraivanja; - male firme nemaju svoje istraivako-razvojne jedinice, laboratorije i pilot-pogone, a ne raspolau ni laboratorijama za ispitivanje kvaliteta materijala i proizvoda; - u malim firmama postoji visoka motivisanost zaposlenih da kroz inovacije rjeavaju brojne probleme u tekuem poslovanju i obezbjeuju trine uspjenosti.
Neki od uporednih podataka inovativnog rada u velikim i malim preduzeima u Sjedinjenim Amerikim Dravama Pokazatelji 1. Broj istraivaa i inenjera 2. Izdvajanja za inovati vni rad (000 dolara) 3. Neto prodaja (mil. dolara) 4. Izdvajanja za IR po istraivau (dolara) 5. Broj istraivaa i inenjera na 000 zaposl. Firme do 1000 zaposlenih 3 199 Firme preko 1000 zaposlenih 362 42.494 Sve firme 38 4.264
11 59 33
1.219 117 32
127 113 32
Izvor: US Small Business Administation Innovation in Small Firms, July 1996.
U funkciji apostrofiranja ovih zakljuaka u nastavku u prezentovati tabelu preuzetu iz neposredno citiranog materijala.
60
Mirko Okoli
Ino vacije u malim i velikim firmama Stopa industrijske koncentracije 0-20 21-40 41-60 61-100 Podzbir Neregistrovano Ukupno: Inovacije Velika 356 913 826 343 2,438 1.193 3.641 Mala 453 827 598 55 1.883 2,560 4,443 Inovacije na milion zaposlenih Velika 188 295 251 186 241 313 Mala 175 604 978 319 422 745
4. Razlike izmeu malog i velikog preduzea Razlike izmeu malih i velikih preduzea esta su tema razmatranja brojnih autora, pri emu se najee javljaju sljedei zakljuci: - Veliko preduzee ima prednost nad malim jer moe da obezbjeuje ekonomiju obima u proizvodnji i u svim drugim poslovnim funkcijama u preduzeu. Ekonomija obima i potreba za razbijanjem fiksnih i relativno fiksnih trokova preduzea u funkciji smanjivanja trokova proizvodnje, poslovanja i razvoja i danas je jedan od temeljnih zahtjeva u obezbjeivanju uspjenog poslovanja. - Pored toga, veliko preduzee moe da obezbijedi kvalitetnu potrebnu kritinu strukturu kadrova. Zbog velike kritine mase pretpostavki (kadrovi, oprema, materijalna sredstva) velika preduzea mogu da ulaze u obimne inovativne ili razvojne projekte i da istovremeno rade na realizaciji veeg broja drugih razvojnih projekata. Malo preduzee ne raspolae ovim pretpostavkama. - Veliko preduzee moe da obezbijedi potrebnu kritinu masu pretpostavki za brojne istraivake i razvojne projekte, to malo preduzee to nije u stanju. - U mnogim situacijama veliko preduzee moe da podnese rizik neuspjeha razvojnog projekta, dok malo sa ovakvim promaajem ide u bankrot. - Za razliku od ostalih, veliko preduzee ima kvalitetne strateke i pregovarake pozicije, a to znai moe da kontrolie i utie na razliite
61
Mirko Okoli
subjekte iz okruenja i diktira uslove koji mu odgovaraju. - Jedan od znaajnih problema malih preduzea je u malim i skromnim sutinskim pregovarakim pozicijama i malom ili nikakvom uticaju na ostale subjekte u okruenju kako bi se stvorili uslovi koji obezbjeuju njegovu poslovnu uspjenost. - Malo preduzee je fleksibilnije, manje birokratizovano i zato bre moe da sprovodi promjene u poslovanju. - Velika preduzea su troma i radnici se gube u masi zaposlenih to uveliko utie na njihovu demotivisanost za inovacije. - U malom preduzeu, za razliku od velikog, svi su motivisaniji za inovacije, i to iz dva razloga: svi se znaju i sve se zna; drugo, znaju da zbog nesprovedene inovacije moe da se dovede u pitanje rezultat poslovanja preduzea i time njegov opstanak. - Za osnivanje male organizacije neophodan je manji kapitalni ulog i manje pripreme u odnosu na velike organizacije. - Male organizacije se lake ukidaju i njihovo pojedinano ukidanje nema traumatskih posljedica po sredinu u kojoj su poslovali. - Vrlo malo se govori i pie o traumatskim posljedicama koje se javljaju kod vlasnika malog preduzea i u njegovoj porodici. - U manjim preduzeima, u odnosu na vea, mnogo su manji trokovi administracije i reije. U ovoj grupi preduzea vlasnik i mali broj zaposlenih obavlja sve administrativne poslove. - U manjoj organizaciji uvijek je jaa korporativna kultura ili solidarnost zaposlenih. - Velika preduzea raspolau kvalitetnim slubama koje prate razliite poslovne funkcije preduzea i opsluuju rukovodioca u realizaciji upravljakih aktivnosti, dok sve to ne postoji u malom ili manjem preduzeu.
62
Mirko Okoli
ta nedostaje malim i srednjim preduzeima?

Marketing znanja (100%) Potrebna Raspoloiva Nedostaje 40 5 35 Inenjerska znanja (100%) 80 70 10 Znanja iz finansijskog menadmenta (100%) 30 10 20 Znanja iz oblasti analize i planiranja (100%) 30 1 29
Izvor: N. Tas "Management Consultancy Servise for SME" , Zb ornik sa konferencije SMEDC, Istamb ul, 1999.
5. Uspjenost malih i srednjih preduzea Ekonomski analitiari, kao uostalom i svi ostali u osnovnoj sistematizaciji preduzea, najradije se opredjeljuju za uspjena i neuspjena preduzea. Uspjenost preduzea vezuje se za15 njegov ivotni vijek i kvalitet koji ostvaruje u svom radnom vijeku. Jedan od kljunih pokazatelja uspjenosti preduzea je duina njegovog ivotnog vijeka. I dok u svijetu preduzetnici, vlasnici i menaderi tee da u dugom periodu sauvaju firmu, kod nas su este pojave da se jedna firma gasi da bi se druga osnovala. Kod nas se ne cijeni dugo, stabilno i uspjeno trajanje preduzea. U trinim ekonomijama prosjeno 12 posto preduzea propada. Daleko vei je broj onih koji se suoavaju s problemom propadanja. Procenat preduzea koja propadaju daleko je vei kod novoosnovanih i manjih preduzea u odnosu na velika. Analize pokazuju da oko 50 posto novoosnovanih preduzea propada u prvih etiri do est godina svoga postojanja. Analize propadanja novoosnovanih preduzea pokazuju da ona propadaju zbog toga to su se uhvatila u kolo u kome ne znaju da igraju. Dva su osnovna uzroka ovog propadanja: - ulazi se u posao bez prethodnih kvalitetnih analiza i planiranja; - moda se i kvalitetno definisano i planirano poslovanje u fazi donoenja odluke zbog improvizacija u fazi osnivanja suoava s problemom neuspjenosti.
15
63
Mirko Okoli
Ulazak u biznis je velika promjena (stres). Onog momenta kada se ulo u biznis, preduzetnik mora da razmilja o inovacijama i promjenama koje treba da sprovodi u tek osnovanoj firmi. Kada preduzetnici uu u biznis, obino tee da standardizuju i stabilizuju uvedeno i u tome gube vrijeme, jer je dosta toga u poslovanju trebalo da se redefinie i mijenja. Meunarodna organizacija rada razlikuje sedam moguih kriza koje mogu dovesti do neuspjeha malih i srednjih preduzea: - poetna kriza, - gotovinska kriza, - kriza delegiranja, - kriza vostva, - finansijska kriza, - kriza napretka i rasta, - kriza sukcesije i zamjene menadmenta. O poetnoj krizi ve je bilo govora u dosadanjem dijelu rada. Gotovinska kriza se javlja u prvoj godini poslovanja zbog toga to je sav novani kapital uloen u osnivanje firme i ulaganje u potrebni materijal. Kriza delegiranja se javlja u drugoj godini poslovanja. Ako u poetku poslovanja firma ima vie zaposlenih, svi rade sve, i to s puno entuzijazma. Meutim, kada proe faza ulaska u posao, korisno je sprovesti organizaciona rjeenja, a to podrazumijeva da se mjere i brojne odluke s rukovodilaca prebace na saradnike. Vrlo esto vlasnici preduzetnici nisu spremni na delegiranje ovlaenja i odgovornosti na svoje saradnike te dolazi do prebukiranosti poslovima koja rezultira improvizacije i greke. Na viim stepenima razvijenosti, kada se firma uveala u odnosu na svoj poetak, bilo bi dobro da vlasnik svoju menadersku fotelju ustupi profesionalnom menaderu i prihvati se uloge pasivnog menadera. To se u praksi vrlo esto ne deava pa zadaci i izazovi u firmi poinju da prevazilaze njenog vlasnika - menadera. Konano, praksa pokazuje da potreba zamjene vlasnika - menadera odgovarajuim profesionalnim menaderom u vezi je i s pojavama menaderskih problema. Naime, rukovodioci koji su uspjeno vodili firmu u jednim uslovima (npr. kod nas u toku rata), vrlo esto to ne mogu da obezbijede u nekim drugim okolnostima (uslovima integrisanja domae privrede u
64
Mirko Okoli
ekonomiju znanja) ili rukovodioci koji su bili uspjeni u fazi ulaska u biznis, to ne moraju da budu u fazi dinaminog rasta i razvoja. Najee se govori o finansijskoj krizi ili finansijskom neuspjehu malih i srednjih preduzea. Finansijska kriza nije kriza likvidnosti firme, ve nedovoljnog investiranja, ulaganja dobiti i sredstava iz drugih izvora u dalji rast i razvoj preduzea. Zato je za dugorono i uspjeno opstajanje i jaanje malog preduzea vrlo bitno reinvestiranje.
ANGAOVANI KAPITAL PREDUZETNIKA PRVO INVESTIR ANJE
OSNIVANJE I POETAK R AD A MSP
POVR A AJ ULOENOG I REINVESTIR ANJE
POVR A AJ ULOENOG I REINVESTIR ANJE
RAST MSP (II fa za)
STABILIZACIJA U RASTU I RAZVOJU (III faza)
Znaaj kontinuiranog investiranja za opstajanje i rast preduzea
65
Mirko Okoli
Preduzetnici treba da izbjegavaju tzv. zaarani krug gdje niska inicijalna investicija generie razoaravajui povraaj novca i interni tok gotovine. To vodi u nisko reinvestiranje, novi krug problema u poslovanju i nestaice novca, to se u teoriji naziva La maladie Anglaise. I obrnuto, to se vie reinvestira u biznis, ivotni ciklus firme je dui i odlae se eventualni dezangaman firme sa trita, to se u teoriji naziva japanski sindrom korporacije. Dugorono opstajanje firme zavisi i od sposobnosti preduzetnika da realizuje ukupan upravljaki proces planiranje, organizovanje, voenje i kontrolu. Kod domaih preduzetnika jo uvijek nije dovoljno jasna razlika izmeu upravljanja i rukovoenja i nedovoljno afirmisan stav po kome svakoj odluci prethode brojne i raznovrsne analize prognoze i projektovanja, planiranja i programiranja. Iz samouvjerenosti, neznanja ili nekog treeg razloga domai preduzetnici sve dre u glavi, donose odluke i ulaze u akciju. Ovakvim ponaanjem dolazi se do toga da imamo preduzetnike autoritativnog diktatorskog tipa.
KVALITETNE AN ALIZE I PROGNOZE
PLANIRANJE (BISNIZ PL AN)
AK C I J A
Praksa koju domai preduzetnici nedovoljno upranjavaju
Biznis plan se ne sainjava samo za potrebe pribavljanja novanih sredstava iz spoljnih izvora, to se kod nas uvrijeilo kao pravilo, ve za vlastite potrebe. U razvijenom svijetu biznis plan je obavezan dokumenat ve tridesetak godina i sainjava se za vlastite potrebe. Male firme niz godina mogu biti uspjene. Mjera njihovog uspjeha je stopa profita koju iskazuju. Stopa profita (masa profita po jedinici vlastitog angaovanog kapitala) u manjim preduzeima esto moe biti vea nego u velikim. Za ilustraciju ovog stava prezentujem insert sa liste najuspjenijih koja se tradicionalno sainjava u Republici Srbiji ve petnaestak godina. U pitanju je lista koja obuhvata sva registrovana preduzea u Srbiji. Osnov sainjavanja liste su profitne stope na bazi zvaninih podataka o poslovanju u 2005. godini.
66
Mirko Okoli
Na posmatranoj rang-listi, koja obuhvata sva preduzea u prezentovanih prvih 60 najuspjenijih firmi, samo jedna firma ima tek neto vie od 1000 radnika (Delta Maxi - 3.274 radnika) i pet firmi sa vie od 500 zaposlenih. Sve ostale zapoljavaju po nekoliko desetina radnika.
Firma 1. Planika 2. Vosloh 3. Entrix 4. Trebiese Interbrew 5.Generalekonomik 6. Belesdorf Akti va 41.634 85.314 94.248 76.256 97.777 7.554 Kapital 829 49.114. 70.089 181.857 125.440 260.222 Dobit 109.404 110.108 103.673 258.095 148.866 227,628 Prihod 102.147 205.369 498.133 130.039 508.732 1.141.840 Broj zaposl. 102 29 20 70 11 Prof. st.
68 13.197,1 224.2 147,9 141,9 118.8 110,4
Prvi est najuspjenijih firmi u Repub lici Srb iji u 2005. godini Izvor: Biznis i finansije Biznis top, 2005.
6. Faze u rastu i razvoju malih preduzea Ulaskom svijeta u fazu ekonomije znanja otvara se pitanje validnosti brojnih teorija i kocepata uspjenog poslovanja i razvoja preduzea. Za sada strunjaci ne stavljaju ozbiljnije primjedbe na postojee teorije i koncepte rasta malih preduzea. Prema ovoj teoriji, osnovano preduzee prvo ide na poveanje kapaciteta-proizvodnje i prodaje proizvoda (usluge). U ovoj fazi evident16 ne su aktivnosti na poveavanju prodaje i standardizovanju proizvoda ili usluge. U narednoj fazi preduzee ide na proirivanje programske ili asortimanske strukture. U inoviranoj programskoj strukturi ponovo se ide u fazu rasta kapaciteta - proizvodnje i prodaje. Preduzea koja uspiju da opstanu u ovim fazama ili fazama tzv. monokulturalnog rasta ulaze u novu fazu koja se javlja kao koncentrini ili konglomeratorni rast.
Stavri, B., Kokeza, G.: Upravljanje poslovnim sistemom, Tehnoloko-metalurki fakultet, Beograd, 2000, str. 64.
16
67
Mirko Okoli
Koncentrini rast moe da ide pravcem zatvaranja reprodukcionih lanaca irenja preduzea i njegovog povezivanja s fazama koje mu prethode (od sirovina do potroaa). Ovaj rast moe da ide pravcem horizontalnog rasta, a to znai otkupljivanja i povezivanja s konkurentskim preduzeima. Konglomeratorni rast javlja se u situacijama kada preduzee raspolae kapitalom, ali se nije kvalitetno pozicioniralo u sferi tehnolokoproizvodnog razvoja i ne raspolae kapacitetima i tehnoloko-razvojnim prednostima. Kod konglomeratornog rasta preduzee ulae u oblasti proizvodnje koje nemaju dodirnih taaka s postojeom oblau poslovanja preduzea. Vrlo esto je u pitanju plasman kapitala kako bi se sauvala i uveala njegova vrijednost Iskustva u poslovnom razvoju i rastu preduzea pokazuju da prednost treba dati tzv. koncentrinom rastu i razvoju ili rastu u pravcu zatvaranja reprodukcionih cjelina i proirivanja kapaciteta kroz kupovine ili povezivanje s konkurentskim preduzeima.
1. faza: MONOKULTURALNI R AST I R AZVOJ 2. faza: KONCENTRINI RAST I R AZVOJ (Zatvaranje reprodukcionih cjelina i kupovina i povezivanje s konkurentskim preduzeima) ili KONGLOMERATORNI RAZVOJ 3. faza: INTERNACIONALIZACIJA PROIZVODNJE I POSLOVANJA Osnovne faze u rastu i razvoju malih preduzea
Ulazak svijeta u fazu ekonomije znanja i razvoja velikih, nadnacionalnih regionalnih trita i jaanje konkurentsko razvojnih prednosti u koncepte rasta i razvoja savremenih malih preduzea uvodi tehnoloko-razvojnu i proizvodnu specijalizaciju kao vrlo bitnu meunarodnu komponentu. Brojna manja preduzea u razvijenom dijelu svijeta uspjenost svog poslovanja, svoje opstajanje i rast (do nivoa novih tehnolokoekonomskih optimuma) rjeavaju kroz suavanje programskih struktura i ulazak u visoku predmetnu, vrlo esto meunarodnu tehnoloko razvojnu i proizvodnu specijalizaciju. Ova specijalizacija moe da se usmjeri u pravcu razvoja proizvoda ili usluga za segmentirane ciljne grupe na domaem i stranim tritima, ili u pravcu razvoja i proizvodnje komponenti ili podsklopa za internacionalizovani proizvod i po tom osnovu u pravcu stratekog povezivanja s partnerima iz zemlje i inostranstva.
68
Mirko Okoli
UEE U PROIZVODNJI INTERNACION ALIZOVANOG PROIZVOD A
PROIZVODNJA ZA CILJNE GRUPE NA DOMAEM I STR ANIM TRITIMA
Osnovni pravci razvoja i rasta savremenih malih preduzea
Sa aljenjem u sluaju domaih malih i srednjih preduzea moram da primijetim da veina njih njeguje razuenu strukturu poslovanja i sklona je "svatarenju". U takvim uslovima preduzea nisu u mogunosti da obezbijede kontinuirane inovacije i danas vrlo znaajan kvalitet proizvoda i usluge. U ovoj injenici vidim jednu od znaajnih prepreka ukljuivanja domaih malih preduzea u svjetsku podjelu rada. 7. Konkurentnost malih preduzea U razmatranju konkurentnosti malih i srednjih preduzea neophodno je apostrofirati dvije nove i za ova preduzea bitne injenice. Prva se odnosi na to da su ova preduzea subjekti svjetskog trita. Liberalizacija spoljnotrgovinske razmjene dovela je do toga da su domaa trita dio svjetskog trita jer na njima posluju i prodaju inostrana preduzea. Mala preduzea ne treba da izlaze na inostrana trita da bi se suoila s problemom meunarodne konkurencije; oni se s tim problemom suoavaju i na domaem prostoru. Kod nas u krugu ovih preduzea postoje velika negodovanja zbog otvaranja granica za stranu robu. Ovo otvaranje granica djeluje naizgled surovo, ali je djelotvorno jer prisiljava domae proizvoae da budu efektivniji i efikasniji u svom poslovanju. Druga injenica odnosi se na ekonomiju obima. Savremena, globalizovana-nadnacionalna regionalna trita (po brojnim kriterijumima definiu se na tritu sa 40 do 60 miliona stanovnika) afirmiu ekonomiju obima. Savremeno uspjeno preduzee mora da ima veliku produkciju, prodaju i brz obrt da bi uee fiksnih trokova u jedinici proizvoda bilo to manje i da bi se brzo vratila uloena sredstva za razvoj preduzea i na taj nain omoguio ulazak u novi razvojni ciklus. Kod nas se jo uvijek nedovoljno apostrofira stav prema kome je pitanje konkurentnosti preovlaujuih malih i srednjih preduzea pitanje konkurentnosti ukupne nacionalne ekonomije.
69
Mirko Okoli
Nedovoljno razvijene zemlje, a toj grupi pripadamo i mi, pogreno svoju komparativnu prednost zasnivaju na prirodnim resursima: umskom, vodnom, rudnom fondu, plodnom zemljitu i jeftinoj radnoj snazi. Savremene teorije uspjenosti poslovanja na svjetskom tritu pokazuju da komparativna prednost u cijelosti i na nain kako se to ranije tumailo ne moe da bude osnov konkurentske prednosti. Ono to se kod nas zapostavlja jeste da je nauno-tehnoloki razvoj relativizirao pitanje komparativnih prednosti obezbjeujui za svaku od prirodnih sirovina, uz izuzetak ponekih, sintetiko rjeenje i da je omoguilo da se gotovo svaka proizvodnja vrlo uspjeno organizuje nabilo kome mjestu. Konkurentska prednost savremenog preduzea poiva na razvojnoj prednosti, a to znai na koliini, vrsti i strukturi materijalizovanih znanja odnosno tehnolokih rjeenja u proizvodu i usluzi. Ova tehnoloka rjeenja treba da budu rezultat vlastitog istraivakog, razvojnog ili inovativnog rada i da obezbjeuju razlikovanje proizvoda od slinih na tritu te da su atraktivna za potroae. Koliina, vrsta i struktura materijalizovanih znanja u procesima proizvodnje ne obezbjeuju samo inoviran ili nov proizvod ve i to jeftiniju proizvodnju. I na kraju, osigurava mogunosti preduzea da bre i kvalitetnije od konkurenata uoi ansu, iznae rjeenje za njeno korienje te brzo i kvalitetno sprovede promjenu u svom poslovanju i poslovnom kapacitetu.
ATR AKTIVAN PROIZVOD JEFTIN A PROIZVODNJA INOVATIVNI KAPACITET PREDUZEA
Osnovni faktori konkurentnosti savremenog preduzea
Ovu injenicu ne treba mnogo elaborirati, jer je poznato da su domaa preduzea nekonkurentna u odnosu na strana, a to se odnosi i na proizvode koji se plasiraju kod nas. Analize konkurentnosti malih i srednjih preduzea u zemljama u okruenju pokazuju da su osnovni problemi njihove konkurentnosti u: - nekvalitetnom razumijevanju potroaa, - pretjeranom oslanjanju na osnovne faktore prednosti, - nedovoljnu saradnju izmeu malih i srednjih preduzea. Veina domaih preduzetnika i menadera u potpunosti nije prihvatilo poslovnu filozofiju prema kojoj je zadovoljstvo potroaa osnovni i vrhunski cilj u poslovanju svakog preduzea.
70
Mirko Okoli
Savremena poslovanja doprinijela su da se sve vie pria o novim vidovima poslovanja kao to je, recimo, virtuelno poslovanje. Analizirajmo koliko domaih preduzetnika u svom poslovanju koristi informacione tehnologije. U domaoj privredi stvorena je lana predstava o jeftinoj radnoj snazi i s tom injenicom se uljuljkujemo, gubei iz vida i neke druge fakte: - naa produktivnost je desetak puta manja od produktivnosti u preduzeima u razvijenom dijelu svijeta, - u razvijenom dijelu svijeta brojne aktivnosti su automatizovane i ovjek je izbaen iz mnotva procesa. U svijetu se izuzetno mnogo govori o standardima kvaliteta i sistemima njegovog osiguranja. Kod nas je tek na samom poetku pria o uvoenju sistema osiguranja kvaliteta ISO 9000, o HACCP sertifikatima i o tehnikim standardima proizvoda. Bez ovih uslova domae preduzee ne moe da izae na svjetsko trite, a zasigurno gubi bitku i na domaem. Iskustva u jaanju konkurentnosti malih i srednjih preduzea u razvijenom svijetu pokazuju da uz brojne promjene unutar preduzea, koje se odvijaju od menadmenta, preko inovacija i sertifikacija do ukupnog poslovanja, vrlo znaajnu polugu jaanja konkurentosti ine razliita strateka partnerstva ovih preduzea i njihov izlazak na strana trita. Analize prakse razvoja konkuretnosti malih i srednjih preduzea 17 uz pomo inovacija pokazuju da su: - inovativne aktivnosti vie usmjerene na inovirane i nove proizvode ili promjene u osobinama proizvoda nego na inovacije procesa, bez ega, uz ekonomiju obima, nema mogunosti smanjivanja trokova proizvodnje a time ni smanjivanje prodajne cijene; - inovativne aktivnosti na proizvodu nemaju uvijek jasnu orijentaciju da li im je cilj konkurencija sa onima koji pokrivaju veliku, preovlaujuu strukturu potronje ili pokrivanje trinociljnih grupa ili nia; - inovativne aktivnosti zastupljenije su kod preduzea koja proizvode robu finalne potronje u odnosu na artikle proizvodne potronje. U razvoju konkurentskih prednosti malih i srednjih preduzea vrlo esto zapostavljaju pitanje tzv. "stratekog prozora". To je vrijeme u
17
71
Mirko Okoli
kome preduzee ima konkurentske prednosti i pokriva fazu eksploatacije aktraktivnosti inoviranog ili novog proizvoda i traje dok konkurenti ne uzvrate udarac i preuzmu konkurentsku prednost. Domaa mala i srednja preduzea vrlo esto zapostavljaju pomenuti strateki prozor, a to znai opredjeljuju se za relativno dug vremenski period uvoenja inoviranog i novog proizvoda u proizvodnju i na trite i raunaju da e dugo moi na atraktivnom proizvodu da ubiraju lovorike. Da bi bilo konkurentno, domae preduzee mora da ima brze, efektivne i efikasne cikluse inovacije i eksploatacije inovacije sprovedenih promjena na proizvodu. Jedno od znaajnih pitanja konkurentnosti domaih i svih drugih malih i srednjih preduzea je pitanje njihove fleksibilnosti. Fleksibilnost malih preduzea posljedica je njihove univerzalnosti i visoke motivisanosti da se mijenjaju i prilagoavaju, jer u suprotnom propadaju. Fleksibilnost je traena osobina u obezbjeivanju konkurentnosti. Univerzalnost tehnike osnove rada i zaposlenih onemoguava visoke domete u inovativnom radu i razvoju proizvoda, jer se vrlo brzo istroi repertoar moguih promjena. Oni koji se profesionalno bave problemima razvoja taj problem pomjeranja granica inovacija i razvoja konstantno i uspjeno pomjeraju. 8. Upravljanje malim i srednjim preduzeima Menadment je nauna i struna disciplina koja se bavi pitanjima upravljanja, donoenja ili stvaranja uslova za sprovoenje, rukovoenje i kontrolu sprovoenja donijetih odluka. Za menadera su bitni modeli i tehnike upravljanja ili alati koji se koriste u svakoj od faza donoenja i sprovoenja brojnih i raznovrsnih poslovnih i razvojnih odluka u organizaciji i poslu kojim se upravlja. Danas se u osnovne upravljae alate ubrajaju: brojne i raznovrsne kvalitativne i kvantitativne analize i prognoze; mnogobrojna i raznovrsna planska dokumenta (strategije, planovi, projektni zadaci, programi i drugo); organizaciona rjeenja i mjere (sistematizacija poslova, tokovi materijala, informacija i naloga, sistem motivisanja zaposlenih) i organizaciona kultura ili nenapisani standardi ponaanja u organizaciji.
72
Mirko Okoli
AN ALIZE I PROGNOZE ORGANIZACION A RJEENJA I MJERE
PLANSKA DOKUMENTA ORGANIZACION A KULTURA
Osnovni upravljaki alati
Polazei od ove definicije i imajui u vidu ranije prezentovanu definiciju preduzetnitva vidimo da preduzetnik ne mora da je i dobar menader isto kao to dobar menader ne mora i da je preduzetnik. Istina, danas se zbog potrebe stalnih promjena od menadera oekuje da bude i preduzetnik i lider - osoba koja svoje saradnike i kolektiv uspjeno vodi u promjene. Malo preduzee je, isto kao i veliko, ekonomski, pravni subjekt i funkcionalna cjelina i struktura ijim funkcionisanjem treba kvalitetno da se upravlja. Mogunosti kvalitetnog upravljanja u malom preduzeu bitno su drugaije od mogunosti upravljanja u velikom. Ova razlika temelji se na 18 sljedeem: - Malim preduzeem upravlja preduzetnik, a velikim profesionalni menader. - Dok menader u velikom preduzeu raspolae veim ili manjim slubama (strune slube i administracija) koje ga opsluuju u realizovanju osnovnih upravljakih aktivnosti, rukovodilac malog preduzea sve to nema. - U velikom preduzeu menader ima strune slube i veliki broj strunjaka koji se kao menaderska inteligencija ukljuuju u definisanje i rjeavanje brojnih i raznovrsnih problema poslovanja i razvoja preduzea. U malom preduzeu rukovodilac je upuen sam na sebe ili na uski krug strunjaka iz svoje sredine; - U velikom preduzeu razdvajaju se funkcije upravljanja tekuim poslovanjem i funkcije upravljanja razvojem preduzea. U malom preduzeu rukovodilac uz voenje tekueg poslovanja, na ta je najee i fokusiran, treba da rjeava probleme razvoja preduzea. - U velikom preduzeu postoji bord direktora koji ne samo da su ukljueni u rukovodni tim po osnovu svoje strunosti i kompetentnosti ve i po osnovu svoje emocionalne inteligencije. Naime, najee se ide za tim da lanovi rukovodnog tima imaju komplementarnu emocionalnu
18
Baro, .: Organizacija i upravljanje preduzeem, Banja Luka, 2004, str. 63.
73
Mirko Okoli
inteligenciju jedan juri, drugi ga usporava da u urbi ne bi nainio greke. - U malom preduzeu sve zavisi od znanja, vjetine i emocionalne inteligencije vlasnika-preduzentika-rukovodioca. - Dok velika preduzea funkcioniu na jasno definisanim organizacionim rjeenjima i mjerama i jasno definisanim standardima rada i ponaanja, u malim preduzeima svega toga nema, i vrlo esto zbog loe organizacije rada ine se uestale i nepopravljive greke, naroito u vrijeme kada malo preduzee krene putem rasta i razvoja i pone da iri strukturu svojih aktivnosti. Preduzea bilo koje vrste propadaju zbog odsustva kvaliteta u menadmentu. Tako autori u razloge propadanja preduzea najee navode: - nedostatak iskustva, - nedovoljna tehnika znanja, - slabo sprovedeno istraivanje trita i potcjenjivanje konkurenata, - nesposobnost voenja administrativnih poslova, - neujednaeni tok poslovanja, - loe predvianje i voenje finansijskih tokova, - potcjenjivanje aktivnosti i trokova neophodnih da preduzee stane na noge, - preoptimistiko gledanje na tranju na tritu, - nemogunost dobijanja kratkoronih kredita od banaka i drugih izvora finansiranja zbog loe sainjenog biznis plana ili nesreenih dokaza o bonitetu, - zapostavljanje injenice da odgaanje plaanja moe znaiti i nemogunost ubiranja tih sredstava.
74
Mirko Okoli
Da uspjenost poslovanja i opstajanje umnogome zavise od kvaliteta menadmenta, govore rezultati analiza koje sam naao u strunoj literaturi. Prema ovim rezultatima, propast preduzea manje je vjerovatna tamo gdje su vlasnici: - samouvjereni i inicijatori su aktivnosti, spremni da preuzmu rizik i da prihvate neuspjeh; - stratezi, preduzetnici i socijalni inenjeri; - komunikativni i kvalitetno se kreu u okruenju; - oprezni, sa prebrzom ekspanzijom i jednaki znaaj daju dinamici i stabilnosti rasta.
75
Mirko Okoli
IV. POTREBE MALIH I SREDNJIH PREDUZEA ZA POSLOVNIM USLUGAMA

1. Marketinki pristup u definisanju sistema podrke malih i srednjih preduzea 2. Poslovne funkcije malih i srednjih preduzea 3. Potreba za poslovnim uslugama malih i srednjih preduzea u Bosni i Hercegovini (rezultati istraivanja SEED-a)
76
Mirko Okoli
1. Marketinki pristup u definisanju sistema podrke malih i srednjih preduzea U naem drutvu vrlo esto se govori o marketinkoj orijentaciji u kreiranju proizvoda i usluga. Ovaj pristup nije interesantan samo za proizvodna i usluna preduzea ve i sve druge subjekte koji neto treba da ine za drugog. Konkretno, brojni i raznovrsni subjekti okupljeni oko ideje da se podrava uspjeno poslovanje i razvoj malih i srednjih preduzea trebali bi u mnogo veem obimu da poznaju problematiku organizovanja i poslovanja privrednog preduzea i da kroz razna istraivanja, ankete i na druge naine dolaze do stavova i zahtjeva onih za koje neto ine. Istraivanja koja sprovodim u funkciji ovog rada nedvojbeno me upuuju na zakljuak da razliite agencije, nevladine organizacije i drugi okupljeni oko ideje podrke razvoju malih i srednjih preduzea vrlo malo poznaju problematiku njihovog osnivanja i poslovanja. Jednostavno, na projektu rade pojedinci koji nikada nisu radili u privredi i zaradili platu kao preduzetnici ili zaposleni u privatnom preduzeu. Ovaj nedostatak za kompetentno bavljenje problemima podrke poslovanju i razvoju ovih preduzea oni ne nadomjetaju sprovoenjem terenskih analiza ili veim ukljuivanjem preduzetnika u rjeavanje problema, ve nekritikim preuzimanjem - prevoenjem tekstova koji se na ovu temu dobijaju od onih koji se danas javljaju kao eksterna tehnika i finansijska pomo zemlji u rjeavanju njene poslijeratne obnove i tranzicije. Tua iskustva nisu loa, tavie, dobro su dola. Meutim, kvalitetan pristup u definisanju sistema podrke poslovanju i razvoju malih i srednjih preduzea zahtijeva mnogo vie uvaavanje autentinosti sredine i subjekata kojima je ovaj sistem namijenjen.
CILJEVI KOJI SE ELE OSTVARITI KAR AKTERISTIKE SREDINE I SUBJEKATA TUA ISKUSTVA
Osnovne grupe faktora definisanja kvalitetnog sistema za podrku razvoju MSP
Autentini odgovori, pitanja, stavovi preduzetnika i zaposlenih u sektoru MSP treba da ine okosnicu definisanja sistema za podrku njihovom razvoju. Ovaj svoj stav detaljno u elaborirati u narednim poglavljima. Uvjeren da okosnicu razvoja sistema za podrku razvoju ovih preduzea treba da ine njihove potrebe, u ovom poglavlju prezentovau rezultate istraivanja koje je SEED 2001. godine sproveo na teritoriji
77
Mirko Okoli
Bosne i Hercegovine s ciljem definisanja potreba malih i srednjih preduzea za eksternim poslovnim uslugama. 2. Poslovne funkcije malih i srednjih preduzea Malo preduzee je, kao i velika kompanija, ekonomski, pravni subjekt i funkcionalna poslovna cjelina u kojoj se pored baznog procesa ili osnovne djelatnosti (proizvodnja ili usluge) javlja i mnotvo razliitih prateih poslovnih funkcija (finansije, odravanje, komercijala, marketing, pravna organizacija rada i drugo).
BAZNI PROCES - Proizvodna funkcija PRATEE POSLOVNE FUNKCIJE
Malo preduzee kao i velika kompanija ima istu strukturu funkcija
Mala preduzea imaju potrebu za najveim brojem poslovnih aktivnosti koje se javljaju i u velikim preduzeima. Kada su u pitanju proizvodne i poslovne funkcije, razlike izmeu malog preduzea i velike 19 kompanije ogledaju se u sljedeem: - Mala preduzea proizvodnu funkciju temelje na organizovanju i obezbjeivanju tekue proizvodnje. Ovu proizvodnju, za razliku od velike kompanije, rijetko prati kvalitetan laboratorijski, unapreivaki i razvojni rad. - Velike kompanije za realizovanje pojedinih poslovnih funkcija formiraju slube u kojima se zapoljavaju kompetentni pojedinci. - U malim preduzeima realizacija ne malog broja funkcija povjerava se pojedincima, ali najee ne kao specijalizovani i jedini zadatak, ve kao jedan od mnotva razliitih zadataka, to dovodi u pitanje mogunost njegovog kvalitetnog sprovoenja. Zbog ovih razlika u malim preduzeima pojedine poslovne funkcije se manje kvalitetno realizuju, gotovo u cijelosti su zapostavljene ili se njihova realizacija povjerava po osnovu ugovora o stalnom ili povremenom angaovanju strunim pojedincima ili organizacijama iz okruenja.
19
78
Mirko Okoli
3. Potreba za poslovnim uslugama MSP u Bosni i Hercegovini (rezultati istraivanja SEED-a) Cilj istraivanja bio je utvrivanje potrebe za konsultantskim i obrazovnim uslugama malih i srednjih preduzea u oblasti: - upravljanja poslovanjem i razvojem ovih preduzea, - marketinga, - raunovodstva, revizije i finansija, - informacionih tehnologija, - proizvodnih tehnologija i aktivnosti, - sigurnosti i okruenja, - upravljanja ljudskim resursom, - prava i normativa. Istraivanje je obuhvatilo intervjue 130 vlasnika, rukovodilaca ovih preduzea, i to u sljedeim oblastima: - poljoprivreda, 19% anketiranih preduzea, - preraivaka industrija, 43% anketiranih preduzea, - informatika industrija (usluge), 19% anketiranih preduzea, - drumski transport, 19% anketiranih preduzea. U strukturi anketiranih preduzea 22,3% njih je startovalo prije 1991, dok je njih oko 40% osnovano i poelo s radom nakon 1995. godine.
Prosjena starosna dob anketiranih preduzea Godina 1991. 1991-1995. Poslije 1995. Osnovano 23,1 37,7 39,2 Poelo s radom 22,3 35,4 42,3
79
Mirko Okoli
Analiza obrazovne strukture anketiranih vlasnika - menadera pokazuje da ih je ak dvije treine s fakultetskom diplomom.
Stepen obrazovanja vlasnika anketiranih preduzea Obrazovni nivo Manje od visoke kole Visoka kola Vie od visoke kole, a manje od fakulteta Fakultet Vie od fakultetskog obrazovanja Struktura anketiranih preduzea nema 9,2 6,9 75,4 8,5
Istraivana preduzea prema teritorijalnom entitetu imala su sljedeu strukturu: Federacija BiH 54% i Republika Srpska 46%. Prosjeno istraivano preduzee karakterie: - 39 zaposlenih s punim radnim vremenom i deset djelimino zaposlenih; - prosjean godinji prihod od 2,8 mil. KM u 2000. godini; - 80% anketiranih oekuje dinamian rast u narednim godinama.
Struktura oekivanja rasta poslovanja Oekivani rast prodaje Rast iznad 10% Rast izmeu 5 i 10% Manje od 5% Pad 2002. 30,0 41,5 15,4 13,1 Naredne tri godine 28,9 50,8 18,8 1,6
Prosjene planirane godinje investicije na nivou anketiranih preduzea su 791.000 KM u obrtna sredstva i 538.000 KM u fiksni kapital. Najvei broj anketiranih oekuje da e se u naredne tri godine realizovati razvojne promjene na proizvodu, u proizvodnom procesu, sistemu upravljanja i sistemima kontrole kvaliteta proizvoda
80
Mirko Okoli
Struktura promjena koja se oekuje u naredne tri godine Inovacije Novi proizvodi Novi proizvodni procesi Nove upravljake tehnike Nove metode kvalitativne kontrole Struktura (%) 79,6 66,3 52,0 66,5
U nastavku u prezentovati odgovore na pojedina pitanja iz ove analize. Rezultati sprovedene ankete pokazuju da preduzetnici imaju visoku svijest o korisnosti ekspertskih znanja i strune - konsultantske pomoi. O tome najupeatljivije svjedoi naredna tabela.
Tip konsultantskih usluga Marketing, promocija, prodaja Raunovodstvo, revizija, finansije i porezi Informacione tehnologije Bezbjednost na radu Propisi i regulativa Proizvodne tehnologije Zatita okruenja Strategija i poslovni razvoj Svijest o usluzi 99,2 Da li je ovakva usluga koriena 66,2 Uvijek kupljena 61,5 Da li je usluga koriena vie od jedanput 63,1
98,4
65,4
56,9
59,2
98,4 95,3 92,2 88,3 87,5 77,5
63,1 65,4 64,6 44,5 39,8 30,0
60,8 60,8 61,5 39,8 31,3 17,7
57,5 57,7 64,6 40,6 32,8 26,9
81
Mirko Okoli
Na pitanje stava u vezi s obrazovanjem i osposobljavanjem za razliite strune probleme u poslovanju anketirani su ponudili sljedee odgovore.
Svijest o usluzi Informacione tehnologije Bezbjednost na radu Menadment Proizvodne tehnologije Okruenje 95,3 95,3 91,5 86,8 84,5
Korienje obrazovnih usluga 63,1 66,2 56,9 47,4 26.2
Uvijek je bila plaena usluga 60,8 60,8 49,2 39,2 20,8
Korienje usluge vie od jedanput 61,5 56.9 50,8 40,0 21,5
Istraivae je interesovala struktura faktora koja je uticala da se preduzetnik opredijeli za kupovinu poslovnih usluga u okruenju.
Bez znaaja Znaaj usluge Potreba za datom uslugom Korienje prije potrebe Nedostatak vlastitog iskustva Preporuke kolega oko usluge Troak usluge manji od tete Konkurenti koriste 10,8 4,6 15,4 12,3 21,5 47,7 60,0
Znaajno 52,3 58,5 53.1 63.1 56.2 37.7 32.3
Vrlo zna. 36,9 36.9 31.5 24,6 22,3 14,6 7,7
82
Mirko Okoli
Na pitanje ta ih je opredijelilo da koriste usluge konkretne organizacije ili pojedinca, ispitani preduzetnici-menaderi dali su sljedee odgovore.
Bez znaaja (%) Dobra trina reputacija Ponuda koja odgovara zahtjevu Ranije angaovan Cijena usluge Preporuka poznanika Nia cijena Koriste ih i konkurenti 0,7 1,5 3,8 15,4 17,7 64,6 56,2
Znaajno (%) 40,8 46,2 54,6 53,1 67,7 24,6 35.4
Vrlo znaajno(%) 58,8 52,3 41,5 31,5 14.6 10,8 8,5
Na pitanje izdataka koje su imali u vezi s korienjem strunih znanja i poslovnih usluga iz okruenja, anketirani preduzetnici ponudili su sljedee odgovore.
Trokovi konsultantskih i obrazovnih usluga 2000.g. (KM) Konsalting Obuka 10.718 8.393 0 izdaci 23,5 22,7 2001. g. (KM) 10.702 9.166 0 izdaci 25,8 25,8
83
Mirko Okoli
Na pitanje koja znanja i vjetine smatraju bitnim i kod kojih imaju potrebe da ih stiu kroz obrazovanje, ispitanici su odgovorili:
% od mnogih potreba Uenje rukovoenju Rukovoenje zaposlenima Informacione tehnologije Poslovni razvoj Pravo i regulativa Proizvodne tehnologije Raunovodstvo, finansije Sigurnost i okruenje Marketing, promocija 33,8 27,7 21,7 19,2 17,7 17,7 16.2 14,6 13,8
Ispitanici u okviru odgovora nude neto drugaije vienje vlastitih potreba za korienjem konsultantskih odgovora. Tako se marketing, promocija i prodaja vrednuju sa 25,5%; proizvodne tehnologije sa 24,7%; informacione tehnologije sa 19,6%; pravo i regulativa sa 18,1%; bezbjednost i okruenje sa 17,9%; umijee sluanja zaposlenih sa 17,8%; razvoj poslovnih strategija sa 16,9% i raunovodstvo i finansije sa 15,4%. Poslije nekoliko pitanja o potrebama za obrazovanjem i angaovanjem konsultanata preduzetnici-menaderi su trebali da saine listu deset potreba kod kojih je najneophodnija pomo iz okruenja. Rezultat odgovora na ovo pitanje prezentujem u sljedeoj tabeli.
% onih koji su rekli da je veoma neophodno 1. Sistem kvaliteta 2. Reklama i promocija 3. Uenje rukovoenju 4. Kon. i unapre. kval. 5. Socijalni inenjering 6. Trina istraivanja 39,5 34,6 33,8 27,7 26,4 26,2 % onih koji su spremni da plate usluge 68,2 84,6 70,8 70,8 69.2 73,1
84
Mirko Okoli
7. Finansijski izvjetaji 8. Unapr. proizvodnje 9. Proizvodne tehnolog. 10. Zatita na radu
25,2 24,6 24,6 24,2
54.6 71.5 58,5 73,1
Istraivaa je interesovalo ime se preduzetnici-menaderi rukovode kod donoenja odluka da ne koriste konsultantske usluge, da koriste obrazovne usluge i da ne prihvataju edukaciju. Rezultate ovih odgovora prezentujem u sljedeim tabelama.
Faktori koji utiu da preduzetnik-menader ne uje konsultanta Nema faktora Nemogunost nalaenja konsultanta za specifina pitanja Konsultant je suvie skup Ne elim konsultanta Nema potrebe za konsultantskim uslugama Nepoznate koristi od konsultanta 37,5 38,9 60,3 53,4 56,2 Manje bitan faktor 26,4 27,8 9,6 20,6 17,8 Bitan faktor 36,1 33,3 30,1 26,0 26,0
U okviru ove anlize traen je odgovor preduzetnika-menadera u vezi s pitanjem dostupnosti i kvalitata usluga koje se nude i koriste u okruenju. Rezultati odgovora anketiranih prezentujem u sljedeoj tabeli.
Dostupnost Raunovodstvo obuka konsalting Informacione tehnologije obuka 92,2 93,0 85,9
Lo kval. 9,3 10,3 10,0
Pros. kval. 58,5 53,0 53,6
Dob. kval. 32,2 36.8 36,4
85
Mirko Okoli
konsalting Marketing i prodaja obuka konsalting Pravo i regulativa obuka konsalting Upravljanje ljudskim resur. obuka konsalting Bezbjednost- ekologija obuka konsalting Proizvodne tehnologije obuka konsalting Poslovni razvoj obuka konsalting
85,2 73,6 78,3 68,2 74,4 68,2 60,2 62,5 60,2 50,0 53,1 40,6 43.0
9,2 20,8 19,6 22,2 20,2 21,2 19,5 22,9 24,0 24,2 29,5 31,0 27,4
53,2 55,2 56,9 48,9 48,5 52,9 58.5 52.9 53.3 52.9 53.3 48.3 50,0
37.6 24,0 23,5 28,9 31,3 25,9 22,0 24,2 22,7 21,0 21,3 20,7 22,6
Faktori kojima se preduzetnik-menader rukovodi kod opredjeljenja za edukaciju i trening Bez znaaja Evidentne koristi od treninga Troak i korist od treninga Inertnost Raspoloivost slob. treninga 7,9 26,0 18,9 29,2 Znaajni 45,7 40,2 49,6 48,8 Vrlo znaajni 46,4 33,8 31,5 22,0
Istraivae je interesovala grupa pitanja spremnosti i saradnje malih i srednjih preduzea sa drugima iz okruenja. Odgovori na ova pitanja pokazuju sljedee: - Najea forma tekue kooperacije ili dugoronije saradnje je u oblasti nabavnih poslova. Ona se javlja ak kod dvije treine anketiranih preduzea. Ove kooperacije pokazuju se kao atraktivni osnov za investicije (40,6% sluajeva).
86
Mirko Okoli
- U strukturi dugoronije saradnje najzastupljenija je saradnja u zajednikom radu (65,3%), pravnim uslugama (57,7%) i u obrazovanju (55,1%). - Ugovorima o dugoronijoj saradnji najee se pokriva trening i konsalting vezan za upravljanje (16,1%), bezbjednost (19,4%) i obradu podataka (25,6%). - U meusobnoj ugovornoj saradnji malih i srednjih preduzea dominiraju sljedee aktivnosti: odravanje (62,5%), proizvodnja poluproizvoda (51,9%). Ostale aktivnosti su iz oblasti upravljanja (4,8%); pravna pomo (6,7%), odnos s javnou (6,7%), usluge vezane za edukaciju zaposlenih (7,7%), raunovodstvene i finansijske usluge (9,6%). Istaivae su zanimala i pitanja vezana za poslovne asocijacije i ocjena preduzetnika-menadera o radu i pomoi od 105 privrednih komora koje postoje u Bosni i Hercegovini (47 u RS i 58 u FBiH). Anektirana preduzea ovim poslovnim asocijacijama u prosjeku godinje plaaju 300 KM. Prema miljenju anketiranih, privedne komore su znaajne kao izvor informacija, te kao organizator sajamskih priredbi i poslovnih susreta. ak 54,5% anketiranih je izrazilo svoje veliko nezadovoljstvo sa strukturom i kvalitetom usluga komorskog sistema, a svega dva procenta je izrazilo potpuno zadovoljstvo s radom privrednih komora. Prema analizi istraivaa, na istraivanoj teritoriji postoji 35 razliitih poslovnih udruenja koja su izvan komorskog sistema (12 u RS i 23 u FBiH). Za ove asocijacije lanovi u prosjeku godinje plaaju 240 KM.
Osnovna struktura usluga poslovnih udruenja % dobijanja Informacije Poslovne veze Trgovinski sajmovi Ad vokatske usluge Obrazovanje i obuka 60,0 48,6 42,9 34,3 28,6
Na pitanje zadovoljstva onim to pruaju ova poslovna udruenja, anketirani su ponudili sljedee odgovore: - 14,7% je vrlo zadovoljno, - 41,2% je nezadovoljno,
87
Mirko Okoli
- ostali su na nivou polovinog zadovoljstva Istraivaa su interesovali stavovi anketiranih u vezi s razliitim izvorima informacija neophodnih za uspjeno voenje biznisa. Prema rezultatima ovih istraivanja, u strukturi izvora najmanje informacija dobija se iz: - akademskih krugova (65,1%), - vladinih agencija (63,6%), - interneta (50,4%). Akademske krugove i vladine agencije preduzetnici-menaderi smatraju uskim grlima informacija. Brojni ispitanici internetu kao izvoru informacija i nisu dali neki veliki znaaj. Svega 20% ispitanika je internet oznailo kao znaajan izvor informacija. Ispitanici pokazuju najvei interes za sljedee grupe informacija: - proizvodne tehnologije (ak 45,7%), - dobavljae (36,2%), - izlobe, sajmove (30,7%). Istraivae je interesovao stav anketiranih u vezi s informacijama neophodnim za poslovanje i izvorima informacija. Rezultati ankete pokazuju da su za preduzetnike menadere potroai, dobavljai, izlobe i sajmovi znaajan izvor informacija, dok su akademski krugovi, vladine agencije i internet manje znaajni. Istina, anketirani smatraju da su vladine agencije bitne zbog informacija o zakonima i regulativi.
Znaaj izvora informacija o tritu Bez znaaja Potroai Izlo be - sajmovi Dobavljai Konkurenti Internet Razne asocijacije Publikacije Vladine agencije Akademske inst. 2,3 19,5 15,5 23,3 50,4 26,6 21,7 43,4 65,1 Srednji znaaj 32,6 46.9 54.3 54.3 30,2 60,2 51.2 31,0 33,3 Vrlo znaajne 65.1 33,6 30,2 22.5 19.4 13.3 11.6 5,4 1,6
88
Mirko Okoli
Znaaj izvora informacija o proizvodnim i poslovnim tehnologijama Bez znaaja Potroai Dobavljai Izlo be Internet Konkurenti Publikacije Vladine agencije Privatni konsult. Akademske inst. 19,7 16,5 20,5 42,5 32,3 19,7 64,4 34,6 66,9 Srednji znaaj 34,6 47,2 48,8 37,0 48,8 63,0 28,3 59,8 30,7 Vrlo znaajno 45,7 36,2 30,7 20,5 18,9 17,3 5,5 5,5 2,4
Na pitanje znaaja sistema za podrku poslovanju, za uspjenost poslovanja preduzea, anketirani preduzetnici-menaderi su odgovorili: - najkritiniji faktor je nedostatak spoljnih izvora za dugoroan kapital (71,5% anketiranih); - vladina regulativa i oporezivanje (47,7% anketiranih); - nepostojanje tehnike pomoi za biznis ispitanici su ocijenili sa 9,2%, to znai da ga i ne vrednuju s aspekta doprinosa poslovnoj uspjenosti. U razmatranju faktora uspjenosti poslovanja preduzetnici-menaderi kao znaajnim faktorima naveli su: - probleme informacija o tritima prodaje i potroaima; - problem likvidnosti, ak 87,1%; - problem visokih trokova angaovane radne snage (81,4%). Zanimljivo je da je svega 10% anketiranih preduzea istaklo da je kvalitet proizvoda veliki problem u uspjenosti poslovanja. anketirani
89
Mirko Okoli
V. NEFINANSIJSKA PODRKA RAZVOJU MALIH I SREDNJIH PREDUZEA

1. Razvojni nivo i uslovi privreivanja 2. Zakonski i administrativni uslovi razvoja malih i srednjih preduzea 3. Osnovna struktura institucionalne podrke malih i srednjih preduzea 4. Agencije za razvoj malih i srednjih preduzea 5. Zavod za zapoljavanje Republike Srpske 6. Komorski sistem i poslovna udruenja 7. Meunarodni projekti 8. Edukacija 9. Poslovni inkubatori 10. Zadrugarstvo 11. Lanci isporuke vrijednosti potroaima i klasteri 12. Franizing sistem 13. Internacionalizacija malih i srednjih preduzea 14. Mogui pravci razvoja nefinansijske podrke malih i srednjih preduzea
90
Mirko Okoli
1. Razvojni nivo i uslovi privreivanja Poslovanje, rast i razvoj malih i srednjih preduzea uveliko zavise od opteg razvojnog nivoa drutva. Vii razvojni nivo drutva uvijek kvalitetnije moe da povue razvoj ovih preduzea u odnosu na nii razvojni nivo. Razvojni nivo Republike Srpske i Bosne i Hercegovine jo uvijek je nizak. Naime, prema dostupnim podacima: - u krugu privreda u tranziciji, po nacionalnom dohotku per capita iza nas je jedino Moldavija; - biljeimo jednu od najviih stopa nezaposlenosti u regionu (neto manje od 40%); - drutveni bruto proizvod po stanovniku u XXI vijeku je ispod nivoa ostvarenog u 1990, to upuuje na zakljuak da nije obnovljena ratom i tranzicionim promjenama devastirana privreda. Podaci iz statistikih evidencija, ali i analize koja je sprovedena uz stranu tehniku pomo od Saveza poslodavaca Republike Srpske u 2005, rjeito govore o strukturi i privrednom ambijentu koji tee moe da obezbijedi kvalitetniji doprinos razvoju malih i srednjih preduzea. U privrednoj strukturi Republike Srpske dominiraju trgovina i usluge, dok proizvodnja zauzima veoma mali prostor. Teorija i praksa u svijetu pokazuju da mora da postoji snana i dinamina proizvodnja koju bi pratio tercijalni sektor. Ovaj sektor moe da bude vei od proizvodnje i da ini zamajac privrednog razvoja u trenutku kada je okrenut ka svjetskom tritu, to u naem sluaju nije kakrakteristino, jer je tercijalni sektor okrenut ka opsluivanju domaeg trita.
38% PROIZVODNJA
35% USLUGE
27% TRGOVIN A
Osnovna struktura privrede u Republici Srpskoj 2005. godine
Polazei od broja zaposlenih u ovoj strukturi dominiraju manja preduzea. Okosnicu kvalitetnog i dinaminog privrednog razvoja sredine ine velika preduzea, kojih imamo, ali se zbog predstojeih privatizacija ve dugo vremena nalaze na stend baju i kao takva ne ine zamajac privrednog razvoja koji bi pratila manja i srednja preduzea.
91
Mirko Okoli
Broj zaposlenih do 10 radnika od 10 do 50 radnika od 50 do 250 radnika preko 250 radnika
% u ukupnoj strukturi zaposlenih 43% 35% 10% 12%
Ono to manjka domaoj privredi a to bi inilo zamajac dinaminijem razvoju malih preduzea jesu velika preduzea. U razvijenim drutvima velika preduzea stvaraju oko polovinu drutvenog bruto proizvoda. U savremenim uslovima, uslovima globalizacije, obim velikih preduzea se pomjera nagore, pa se govori o kompanijama koje zapoljavaju nekoliko desetina hiljada radnika u razliitim dijelovima svijeta.
Vrijednost ostavrenog ukupnog prihoda u 2004. godini Ukupan prihod (u mil. KM) do 0,5 od 0,5 do 1,0 1,0 - 5,0 preko 5,0 % uea preduzea 48% 23% 13% 16%
Dinamian razvoj manjih preduzea iz tercijalnog sektora zahtijeva visoku plateno sposobnu proizvodnu i finalnu tranju, to kod nas 20 nije sluaj, ili izlazak sa uslugama na strana trita. Podaci iz sprovedenih istraivanja za potrebe Saveza poslodavaca pokazuju da je najvei dio domaih preduzea okrenut ka domaem tritu.
20
SEED i Savez poslodavaca Republike Srpske, Uslovi poslovanja i razvoja MSP u Republici Srpskoj, 2005, str. 24.
92
Mirko Okoli
Trita prodaje Republika Srpska Bosna i Hercegovina Balkan Evropa Svijet
% ukupne realizacije 59% 28% 6% 6% 1%
O uslovima poslovanja i o poslovanju najrjeitije govore menaderi i preduzetnici. Sprovedena analiza pokazuje da postoje ujednaena miljenja o tome da se u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini poboljavaju, odnosno pogoravaju uslovi poslovanja, tako da je nosilac istraivanja zakljuio da se uslovi poslovanja bitnije ne mijenjaju u prvim godinama XXI vijeka. U funkciji ovakvog zakljuka najuvjerljivije govore podaci do kojih se dolo u ovim istraivanjima: - Poveavanje zaposlenosti prati i njegovo smanjivanje, i to u viem stepenu, tako da ukupan broj uz manje pozitivne pomake predstavlja stagnaciju. - U 2002. i 2003. godini preduzea su biljeila neznatnu investiciju. Gotovo dvije treine preduzea biljeilo je neka investiciona ulaganja. Sa 2004. i 2005. godinom investiciona ulaganja se apsolutno i relativno smanjuju.
Struktura investicija u domaim preduzeima u periodu 2002-2005. godine 26,7% obrtna sredstva 52,1% oprema 29,1% objekti
U strukturi investicija dominiraju investicije u visini od stotinu hiljada, dok u manje od 5% sluajeva investicije prelaze iznos od milion konvertibilnih maraka. Interesantno se u ovim istraivanjima zadrati na rezultatima analize i ocjene uslova privreivanja u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini koje su dali anketirani menaderi i preduzetnici. Na pitanje da li su vlade uinile dovoljno na poboljanju uslova privreivanja, anketirani su dali odgovore prema priloenoj tabeli.
93
Mirko Okoli
Vlada RS Uradili koliko su mogli Nije dovoljno uraeno Uradili dovoljno Nisu nita uradili Ne znam 2,9 42,7 1,2 52,3 1,2
Savjet ministara BiH 1,7 37,2 0,6 58,1 2,3
Za mene su vrlo znaajni stavovi anketiranih o faktorima koji doprinose ili odmau uspjenosti poslovanja preduzea. Odgovor anketiranih prezentuje se u sljedeoj tabeli.
Najee prepreke u poslovanju firmi Nedostatak kvalifikovanog osoblja Nemogunost pristupa novim tritima Konkurencija inostrane robe i usluga Skupi proizvodni inputi Nedostatak podsticajnih mjera od vlade Oteani uslovi korienja kredita Nedostatak povoljnih uslova finansiranja Birokratija i administracija Poreska politika % anketiranih 9,3 15,7 27,3 31,4 24,9 25,0 50,6 29,7 55,8
Na pitanje procjena kod pojedinih faktora poslovanja anketirani menaderi i preduzetnici dali su ne ba optimistike odgovore.
+ Tranja za proizvodima Konkurencija Trokovi repromaterijala Trokovi energije, komunal. Trokovi transporta Trokovi radne snage Cijene vlastitih proizvoda 36,6 59,9 36,0 61,6 50,6 20,3 47,7
36,0 8,7 18,0 16,9 14,5 18,0 21,5
Bez promjena 27,4 31,4 45,9 21,5 34,9 61,6 30,8
94
Mirko Okoli
Za potrebe mojih osnovnih razmatranja u magistraskom radu interesantno je prezentovati odgovore anketiranih menadera i preduzetnika na temu oekivanja promjena u pojedinim aktivnostima i trokovima iz okruenja. - Istina, ne u velikom procentu, anketirani zadravaju svoje vjerovanje da e se u narednim godinama poboljati uslovi pribavljanja kredita ili e doi do smanjivanja kamatnih stopa (57% od ukupnog broja anketiranih). - Vie od tri etvrtine anketiranih izraava svoje uvjerenje da e u narednom periodu doi do poveavanja poreskog optereenja privrede. - Anketirani nemaju pozitivno miljenje o kvalitetu rada razliitih inspekcijskih slubi. Njih gotovo polovina izraava svoje ubjeenje da e se kvalitet rada inspekcije ak i pogoravati. - Neto vie od 70% ispitanika izraava svoje uvjerenje da e se u narednom periodu poveati optereenja po osnovu taksi i drugih nameta. - Oigledno da anketirani mnogo ne vjeruju u reforme administrativno-birokratskog aparata. Svega 14% anketiranih je ubijeeno da e doi do pozitivnih pomaka. - Sljedstveno tome, anketirani ne vjeruju da se moe poveati efektivnost i efikasnost pravnog sistema i pravne regulative. Svega 11% anketiranih iznosi optimistika oekivanja. Anketirani menaderi i preduzetnici mnogo ne vjeruju u pozitivne promjene i uinke rada Vlade Republike Srpske i Savjeta ministara Bosne i Hercegovine. Svega 9% njih pretpostavlja da bi se dravna administracija unekoliko mogla okrenuti zahtjevima i potrebama poslovanja.
Procjene mjera Vlade Republike Srpske i Savjeta ministara BiH u narednom periodu Bez promjene + Zatita domae proizvodnje Podsticaj razvoja domae proizvod. Stimulacija izvo za Trgov. barijere za izvoz 12,8% 8,7% 14,0% 16,3% 46,5% 52,3% 37,2% 43,6% 40,7% 39,0% 48,8% 40,1%
95
Mirko Okoli
Anketirani menaderi i privrednici istiu da bi osnovne aktivnosti Vlade Republike Srpske trebalo da su usmjerene u pravcu: - smanjivanja poreskih stopa, - zatiti domae proizvodnje, - stimulaciji izvoza, - stimulaciji domae proizvodnje. Anektirani menaderi i preduzetnici dali su interesantan odgovor na pitanje ta e biti prioriteti Vlade Republike Srpske u narednim godinama.
Prioriteti Vlade Republike Srpske Prilagoavanje obrazovnog sistema potrebama privrede Investiranje u razvoj infrastrukture Ubrzanje procesa privatizacije Podrka finansiranju razvoja preduzea Stimulacija uvoenja novih tehnologija Stimulacija novog zapoljavanja Zatita domae proizvodnje Stimulacija domae proizvodnje Stimulacija izvo za Pojednostavljivanje administracije i procedura Smanjivanje poreskih stopa % anketiranih preduzea 10,0% 3,8% 11,9% 35,0% 12,5% 10,6% 50,0% 38,8% 40,6% 30,0% 62,2%
Ovi odgovori su u kontradiktornosti s onima datim neto ranije u drugom kontekstu, to govori o odsustvu jasnog stava menadera i preduzetnika o pitanju dravnog menadmenta i administracije. 2. Zakonski i administrativni uslovi razvoja malih i srednjih preduzea Analize koje su 2005. godine raene u Srbiji s ciljem utvrivanja procedura, potrebnog vremena i trokova za otvaranje preduzea i njihovo poslovanje pruaju mnotvo kvalitetnih informacija.
96
Mirko Okoli
Prosjeno vrijeme potrebno za registrovanje preduzea i poslovanja iznosi 105 dana, dok su prosjeni trokovi registracije 680 eura. Prosjeno vrijeme za registrovanje poslovanja po 10% min. i max. vrijednosti iznosi 50 dana, a prosjeni trokovi po iskljuenju 10% min. i max. vrijednosti iznose 460 eura. Da bi doli do nekretnina, preduzetnici imaju tri vrste trokova: zvanine nadoknade, trokove mita i trokove obaveznog osiguranja. Dodatni trokovi triju pomenutih grupa trokova u prosjeku nakon iskljuenja 10% min. i max. vrijednosti iznose 1.780 eura. Od ukupnog broja anketiranih preduzea 10,3% imalo je ove trokove. Vrijeme potrebno za dobijanje svih potrebnih dozvola za gradnju iznosi 326 dana. ak 31% preduzea koja su gradila objekte nije pribavilo potrebne dozvole. Svega polovina preduzea koja su vrila renoviranje objekata pribavilo je potrebne saglasnosti. Vrijeme za dobijanje ovih dozvola je 118, a za dobijanje saglasnosti za korienje objekata 38 dana. Dozvole za rad regulisane su posebnim zakonima za pojedine djelatnosti. Prosjeni trokovi dobijanja jedne saglasnosti su 328 eura, a potrebno vrijeme za njeno dobijanje je 22,4 dana. Razliite su nadoknade za dobijanje saglasnosti za rad; npr. za maloprodaju 237 eura, za oglaavanje firme 90, za transport 359, a za ostale dozvole 156 eura. Prosjeno vrijeme sertifikacije opreme iznosi 47 dana, jer se ne priznaju inostrani tehniki sertifikati i trae se dopune njihovih atesta, a troak sertifikacije strane opreme iznosi 885 eura. ak 62,5% preduzea koja su pribavila opremu u funkciji osnivanja i poslovanja raspolagala su potrebnim sertifikatima o kvalitetu opreme, a 63% onih preduzea koja su prijavila da im je potrebna dokumentacija o usaglaenosti proizvoda koji se uvozi sa domaim standardima zaista je podnosilo zahtjeve za dobijanje sertifikata Prosjeno vrijeme za usaglaavanje sa domaim standardima je oko osam dana. Trokovi uzrokovani slubenim nadoknadama za dobijanje dokumenata o usaglaenosti uvoznih proizvoda sa domaim standardima u prosjeku su iznosili 508 eura. U strukturi trokova preovlauju trokovi carinjenja i ne tako beznaajni trokovi kazni i mita naplaeni od saobraajne policije. Vrijeme trajanja izvoza neto je krae od vremena potrebnog za njegovu pripremu. Izvoznici se najvie ale na trokove korienja carinskih skladita i na izuzetno visoke trokove osiguranja.
97
Mirko Okoli
Najvei broj anketiranih preduzea nema zakonsku obavezu certifikacije proizvoda. Prosjeni ukupni trokovi kod 20% anketiranih preduzea koji su imali trokove certifikacije iznose 582, dok su slubene nadonade 318 eura. U strukturi inspekcijskih kontrola dominira kontrola finansijskih, poreskih i trinih inspektora. Vrijeme koje inspektor provede u preduzeu u prosjeku je izuzetno dugo i bez stvarnih efekata. ak 12,4% anketiranih preduzea priznalo je da je na neki nain "astilo" inspektore finansijske policije. Poreski sistem karakterie apsolutna centralizovanost i redistribucija sa jednog mjesta. Poreski sistem je primarno u funkciji pokrivanja velikih javnih trokova to generie njihovu stalnu potrebu za uveavanjem. Koncept poreskih olakica je restriktivan i ne podrava razvoj malih i srednjih preduzea. Sve je prisutnija praksa da se podzakonskim aktima, tumaenjima i miljenjima nadlenog ministarstva mijenja institucija zakona i drastinije pogoravaju uslovi privreivanja. 3. Osnovna struktura institucionalne podrke malih i srednjih preduzea Mnogi od instituta podrke razvoju malih i srednjih preduzea bie predmet kasnijih detaljnijih razmatranja, a ovom prilikom zadravam se na osnovnoj strukturi institucionalne podrke u Republici Srpskoj. Izrazita nerazvijenost institucionalne podrke razvoju ovih preduzea je jedna od bitnih karakteristika zbilje u naoj republici. Istina, u posljednje tri godine evidentni su odreeni napori. Prema izvjetajima, koje najee sainjavaju strani strunjaci (nai jo uvijek nemaju interesa, navike, a moda ni znanja), na republikom nivou evidentne su sljedee aktivnosti: - Osnovana je i poela s radom Republika agencija za razvoj malih i srednjih preduzea. - Poveane su aktivnosti Ministarstva za privredu, energetiku i razvoj na razmatranju pitanja podsticaja razvoju malih i srednjih preduzea. - Narodna skuptina Republike Srpske formirala je Odbor za privredu i finansije u aktivnostima podsticanja politike razvoja malih i srednjih preduzea.
98
Mirko Okoli
- Znaajna panja posveuje se projektu zapoljavanja, u emu se istie organizovanje sajmova zapoljavanja. Na lokalnom nivou ostvarene su sljedee aktivnosti institucionalne podrke: - Organizovan je niz lokalnih (optinskih) razvojnih agencija koje su znaajnim dijelom angaovane na poslovima razvoja malih i srednjih preduzea i preduzetnitva. - Uspostavljeno je nekoliko lokalnih (optinskih) podsticajnih kreditnih programa i grantova baziranih na sredstvima optinskog budeta iz posebnih izvora kao to su sredstva ostvarena po osnovu Zakona o naknadama za korienje prirodnih resursa za kreditiranje razvoja malih i srednjih preduzea u optinama: Trebinje, Bilea, Gacko, Viegrad, Rudo, ajnie, Mrkonji Grad, ipovo, Ugljevik, Doboj i Foa.
Organizaciona struktura institucija za podrku malih i srednjih preduzea i preduzetnitvu u Republici Srpskoj
NARODNA SKUPTINA REPUBILE SRPSKE Odbor za finansije i razvoj VL ADA REPUBLIKE SRPSKE Ministarstvo za pri vredu (Odeljenje za MSP i preduzetnitvo) Ministarstvo finansija Ministarstvo za nauku i tehnologiju Ministarstvo za ekonomske odnose i koordinaciju FOND ZA R AZVOJ I ZAPOLJAVANJE UDRUENJE POSLODAVAC A Meunarodne projektne jedinice (USAID,CARDS; GTZ, GIER, SEED i drugi)
REPUBLIKA AGENCIJA ZA RAZVOJ MSP KOMORSKI SISTEM
99
Mirko Okoli
4. Agencije za razvoj malih i srednjih preduzea Republika i lokalne agencije za razvoj malih i srednjih preduzea su neprofitne strune organizacije sa svojstvom pravnog lica. Njihov osnovni zadatak je da prate, koordiniraju i sa drugim subjektima iz okruenja iniciraju aktivnosti koje bi bile od koristi za razvoj preduzetnitva, osnivanje novih preduzea i radnji te jaanje malih i srednjih preduzea. Osnovne aktivnost su im: - izrada godinjih izvjetaja i planova aktivnosti za podsticanje malih i srednjih preduzea; - izrada strategija i politika razvoja ovih preduzea; - izrada nacrta i priprema prijedloga zakona koji se tiu malih i srednjih preduzea; - izrada i odravanje baze podataka ovih preduzea, baze podataka institucija podrke malih i srednjih preduzea i njihovih projekata, te baza podataka neiskorienih prostornih i privrednih kapaciteta; - monitoring provoenja Povelje Evropske unije o malim preduzeima; - saradnja sa drugim agencijama i odjeljenjima u vezi s podsticajem i razvojem malih i srednjih preduzea i s tim u vezi: - analiza mogunosti formiranja poslovnih inkubatora, tehnolokih centara i industrijskih zona; - izrada elaborata o mogunostima novih oblika angaovanja sredstava ostvarenih po osnovu Zakona o naknadama za korienje prirodnih resursa za kreditiranje razvoja ovih preduzea u optinama; - pruanje pomoi na pojednostavljenju procedura registrovanja malih preduzea po principu "One Stop-Shop" ili dobijanja dozvole na jednome mjestu; - saradnja s Ministarstvom za nauku i tehnologiju, Ministarstvom za privredu, energetiku i razvoj Republike Srpske i drugima; - saradnja sa savezom inovatora; - saradnja sa zavodima za zapoljavanje u cilju pomoi nezaposlenima u obuci za samozapoljavanje, pribavljanje potrebnih sredstava za novo zapoljavanje, stimulisanje zapoljavanja u deficitarne djelatnosti; - saradnja s meunarodnim organizacijama u sprovoenju zajednikih projekata;
100
Mirko Okoli
- saradnja s univerzitetima, centrima za preduzetnitvo i centrima za permanentno obrazovanje preduzetnika; - organizovanje seminara i drugih obrazovnih i savjetodavnih aktivnosti; - utvrivanje politike usmjeravanja sredstava za razvoj malih i srednjih preduzea u skladu s razvijenou pojedinih sredina i potrebama pojedinih sektora. Za podrku i razvoj preduzetnitva i malih i srednjih preduzea bitan je razvoj regionalnih agencija i djelovanje na lokalnom nivou. S tim ciljem bitno je: - jaanje optinskih odjeljenja za ekonomski razvoj koji e preuzeti obavezu stvaranja novih radnih mjesta u privatnom sektoru; - organizovanje nezavisnih, funkcionalnih reprezentativnih udruenja koja bi predstavljala poslovne zajednice malih i srednjih preduzea i preduzetnika; - uspostavljanje partnerstva izmeu javnog i privatnog sektora. Ovo je kljuni korak i preduslov za formiranje regionalnih agencija koje se u veini sluajeva formiraju u okviru partnerstava. U svim ovim aktivnostima bitna je izrada kvalitetne studije izvodljivosti (feasibility studije), potpisivanje pisma o namjerama izmeu optine i ostalih zainteresovanih subjekata za formiranje kvalitetne regionalne agencije za razvoj malih i srednjih preduzea. Usvajanje inicijative za formiranje regionalne agencije na sjednici optinskog vijea i na organima upravljanja ostalih potencijalnih osnivaa je centralni uslov za dalje aktivnosti na formiranju regionalnih agencija. U daljim aktivnostima sainjava se studija izvodljivosti. Nakon izrade studije izvodljivosti potrebno je nainiti sljedeih pet koraka: Potpisivanje ugovora o osnivanju, registraciji regionalne agencije kao pravnog lica sa otvaranjem iro-rauna. Prije sainjavanja dokumenata neophodnih za registrovanje agencije osnivai bi trebalo da daju podatke, odnosno da obezbijede sljedea dokumenta: - ovjerena fotokopija line karte ako je osniva fiziko lice. Ovjereno rjeenje o registraciji pravnog lica, sa svim prilozima iz koga se vidi sjedite, kapital, odgovorna lica; - podaci o punom i skraenom nazivu preduzea. Pun naziv mora da sadri najmanje jednu od djelatnosti kojima e se preduzee baviti;
101
Mirko Okoli
- dokazi vezani za korienje prostora u kome e se nalaziti sjedite agencije; - dokaz o vlasnitvu (izvod iz zemljinih knjiga); - ugovor o zakupu sa dokazom o vlasnitvu za zakupodavca; - dokazi o uplati osnivakog uloga izvjetaji poslovnih banaka o deponovanju novanih uloga na privremene raune, sa naznakom za koje preduzee je uplaeno i koliko predmetni ulog iznosi u dolarskoj protuvrijednosti; - u osnivakim aktima moraju biti opredijeljene ifre djelatnosti kojima e se novo preduzee baviti, po jedinstvenoj zakonom propisanoj nomenklaturi; - osnivai moraju imenovati lica koja e biti ovlaena za zastupanje agencije, direktora i eventualnog zamjenika direktora; - nakon kompletiranja potrebne dokumentacije slijedi ovjera akata u sudu; - slijedi registracija ovlaenja za zastupanje firme; - poslije toga uslijedie uobiajene aktivnosti izrade peata, upis predu-zea u registar i statistiku te otvaranje iro-rauna. Naredni korak je zakljuivanje ugovora o deponovanju sredstava s poslovnom bankom iji e deponent agencija biti: - direktor agencije upravlja agencijom, predstavlja agenciju i odgovara za njenu zakonitost poslovanja i obavlja ostale zakonom propisane aktivnosti; - agencija ima svoj status u okviru koga se definiu sljedee grupe pitanja: organizacija rada i operativne metode agencije, vladanje i upravljanje tijelima agencije, zaposleni sa posebnim ovlaenjima. Iz svega navednenog evidentno je da je agencija privredno drutvo osnovano neijim kapitalom, koje moe da ini paravan za realizaciju opterazvojnih interesa interesa vezanih za razvoj preduzetnitva i malih i srednjih preduzea. Osnovni i najei zadaci regionalnih agencija za razvoj ovih preduzea svode se na: - uspostavljanje kreditnih linija; - ohrabrivanje banaka da otvore predstavnitva u optinama; - poboljanje pristupa finansijama; - zagovaranje i poboljavanje zakonodavnog mikroekonomskog
102
Mirko Okoli
okruenja; - uspostavljanje sopstvene slube za podrku razvoju manjih preduzea; - formiranje kompanija za privlaenje investicija; - podrka ienju i pripremi zemljita za gradnju; - rukovoenje poslovnim prostorima; - lobiranje za bolju infrastrukturu; - pruanje obuke za zapoinjanje posla i specijalistike obuke; - izrada strategija lokalnog razvoja. 5. Zavod za zapoljavanje Republike Srpske Zavod za zapoljavanje Republike Srpske je teite svojih aktivnosti usmjerio na sprovoenje mjera aktivne politike zapoljavanja, prvenstveno kroz sufinansiranje ekonomski i trino opravdanih programa. Cilj navedenih mjera je unapreivanje efikasnosti zapoljavanja, odnosno efikasnijeg korienja raspoloive radne snage i breg zapoljavanja novih radnika. U sprovoenju aktivnih mjera kroz praenje kretanja na tritu rada, a vodei rauna o strukturi nezaposlenih, utvreni su posebni kriterijumi dodjele sredstava, zavisno od ciljne grupe koja se zapoljava, tako da se poslodavcima odobravaju razliiti iznosi sredstava za zapoljavanje lica sa evidencije. U skladu sa odlukom zavoda u ciljne grupe ulaze: - lica sa zavrenom VSS koja se zapoljavaju u struci; - lica do navrenih 27 godina ivota koja se prvi put zapoljavaju; - lica koja su na evidenciji nezaposlenih due od pet godina i lica sa zavrenom VS koja se zapoljavaju u svojoj struci; - lica kojima je do sticanja uslova za penzionisanje potrebno do dvije godine staa osiguranja; - lica sa invaliditetom; - lica koja u zajednikom domainstvu nemaju zaposlenog lana; - pripadnici VRS i MUP-a Republike Srpske koji su transformacijom sistema ostali bez posla; - sva ostala lica sa evidencije nezaposlenih. Kada je u pitanju zapoljavanje pripravnika, Zavod uestvuje u sufinansiranju pripreme i osposobljavanja nezaposlenih lica - pripravnika
103
Mirko Okoli
sa VSS. Zavod takoe uestvuje u sufinansiranju programa pripreme za zapoljavanje nezaposlenih lica obdarenih za naunoistraivaki rad (sa prosjenom ocjenom 8 i vie).
Zbirni podaci o broju odobrenih programa u 2004. godini Broj odobr. programa 149 47 112 91 127 93 619 Broj radnika 2004. 632 228 457 429 435 218 2.399 Odobr. sred. 2004. (000 KM) 640 234 534 458 475 215 2.556 Real. progr. br. radnika 343 120 402 315 343 140 1.663 Real. progr. iznos sred. (000 KM) 459 164 452 333 431 182 2.021
Filijala Banja Luka Bijeljina Doboj Prijedor I. Sarajevo Trebinje Ukupno
Izvor: Zavod za zapoljavanje Republike Srpske
6. Komorski sistem i poslovna udruenja U bivoj Jugoslaviji komorski sistem je predstavljao mjesto okupljanja, razmjene miljenja i prezentovanja interesa privrede pred dravnim organima i u spoljnom svijetu. Tranzicione promjene u drutvu nisu mnogo dotakle komorski sistem, osim ako se izuzme promjena po kojoj preduzea i radnje vie nemaju obavezu ulanjivanja u komorski sistem i plaanja doprinosa. Posljedica toga je bitno smanjivanje broja lanova komora i formiranje alternativnih poslovnih udruenja. I dalje postoji generalni stav o mjestu i znaaju komorskog sistema na jaanju informativne, marketinke funkcije i edukacije preduzetnika i menadera. Ovaj stav obavezuje kadrove u komorama da mijenjaju programe i nain rada, jer strani subjekti u okviru tehnike pomoi pokazuju interes za saradnju s komorskim sistemom. Nezadovoljni radom komora, preduzetnici i menaderi formiraju svoja poslovna udruenja. Tako su u Republici Srpskoj formirana sljedea udruenja: - Udruenje privatnih poslodavaca Republike Srpske (registrovano 1993),
104
Mirko Okoli
- Savez poslodavaca Republike Srpske (registrovano 2000), - Unija udruenja poslodavaca Republike Srpske (registrovano u proljee 2004). Iskustva sa osnivanjem i radom poslovnih udruenja preduzetnika i privatnika pokazuju da ima mnogo rivaliteta i neznanja. Konano, jedan od problema je to udruenja okupljaju preduzetnike iz razliitih djelatnosti i one s firmama koje su u razliitim fazama ivotne dobi i razliitih su obima. 7. Meunarodni projekti Meunarodni projekti imaju znaajnu ulogu u edukaciji i savjetodavnim aktivnostima kako u jaanju infrastrukture za podrku razvoju tako i neposredno kroz osposobljavanje malih i srednjih preduzea i preduzetnika. Veliki znaaj dali su GTZ i USAID u edukaciji i konsaltingu o preduzetnikoj infrastrukturi, dok je italijanski projekt GIER vie bio okrenut ka poslovnim udruenjima preduzetnika i pitanjima prevazilaenja slabosti u njihovom funkcionisanju. U ovoj dosta netransparentnoj strukturi tehnike pomoi biljei se i visoko uee stranih i relativno skromno uee domaih konsultantskih organizacija i domaeg visokoobrazovnog sistema. U realizaciji meunarodnih projekata unapreivanja preduzetnitva kod nas se vrlo esto biljei organizovanje aktivnosti u suorganizaciji s nevladinim organizacijama. Veoma znaajna je saradnja sa stranim organizacijama zbog transfera know-how-a i finansijske podrke za realizaciju programa i projekata koji se tiu razvoja preduzetnitva i sektora malih i srednjih preduzea. U ovim aktivnostima uoavaju se i odreeni problemi meu kojima bih istakao najkarakteristinije: - krajnji korisnici ne utiu u dovoljnoj mjeri na finansiranje programa i na njihovu realizaciju; - predloeni programi nisu prilagoeni potrebama konkretne sredine; - sukoordinatori na domaem terenu vrlo esto nemaju nikakvih privrednikih znanja i vjetina, iako su uspjeli da sebi pronau dobar i unosan posao;
105
Mirko Okoli
- predloena rjeenja prevazilaze finansijske mogunosti, strune i druge kapacitete sredine u kojoj treba da se implementiraju; - nerijetko se programi razliitih donatora meusobno podudaraju. Da bi donatorska pomo bila bolje iskoriena i dala optimalne rezultate, vano je da se, prije svega, lokalne samouprave aktivno ukljue u sve faze donatorskog programa - od koncipiranja do njihove realizacije i da to ne bude ekskluzivno pravo neke domae nevladine organizacije. Naroito je vano da se donatorska pomo koristi za realizaciju onih aktivnosti koje e imati iri drutveni znaaj. Poeljno je u duem vremenskom periodu realizovati ove projekte jer kod nas mnogo toga treba da se transformie i obezbijedi, poevi od institucionalnih promjena, ne samo donoenja novih propisa ve i njihove primjene, do pilot-projekata. Iskustva pokazuju da pomo donatora daje najvee efekte ukoliko idu u pravcu realizacije nacionalnih ciljeva i strategije. Ovo zahtijeva postojanje jasno definisanog stava oko ovih ciljeva i strategije i kvalitetnih planova njihove implementacije. U cilju unapreivanja donatorske i razvojne pomoi neophodno je: - postii konsenzus i definisati dugorone razvojne prioritete u pojedinim oblastima kao osnovu za planiranje donatorske pomoi; - jaati kapacitete u institucijama koje treba da podravaju razvoj sektora malih i srednjih preduzea; - izgraditi vrste i stabilne partnerske odnose sa glavnim donatorima i aktivno se ukljuiti u pripremu i realizaciju razvojnih pomoi; - unaprijediti meusobne informisanosti i koordinacije izmeu razliitih dravnih organa i donatorskih organizacija; - unaprijediti sistem praenja realizacije i efekata razvojne pomoi u cilju stvaranja jedinstvene baze podataka na nacionalnom nivou. Danas ovako neto ne postoji u naem drutvu. 8. Edukacija Prema rezultatima analiza koje je sproveo ranije pominjani turski strunjak N. Tasu, preduzetnici u malim i srednjim preduzeima raspolau sa svega treinom potrebnih znanja za upravljanje, prije svega za upravljanje trokovima i finansijama uopte.
106
Mirko Okoli
Osposobljenost preduzetnika za voenje finansija Oblasti znanja i vjetina Poslovna analiza Poslovno i finansijsko planiranje Raunovodstvo Mikrofinansijske aplikacije Broj MSP 31,0% 47,0% 12,0% 23,0%
Izvor: Projektna dokumentacija Care Internationala, Novi Sad, 2002.
U svom izlaganju na meunarodnom skupu na temu "Obrazovanje, menadment i finansije", D. Moor je istakao sljedee praznine i posljedice komunistikog sistema u preduzeima bive Jugoslavije: - gep tehnologije, menadmenta, ljudskih resursa, produktivnosti i kvaliteta; - nepoznavanje trita i odsustvo komercijalnih vjetina; - nedovoljna profitabilnost i prinosna snaga investicija; - slaba informatika pismenost.
Uspjenost usvajanja raunarskih vjetina u privredama u tranziciji Raunarske vjetine MS Word MS Excel OS Windows basic e-mail Koristi IT za biznis % anketiranih preduzea 6,0 3,0 4,0 3,0 27,0 Izvor: Care International, Novi Sad, 2002.
Edukacija iz oblasti preduzetnitva realizuje se na formalan i neformalan nain. Kod nas na nivou osnovnog obrazovanja ne postoje posebni programi ili nastavni sadraji specifino usmjereni na upoznavanje sa preduzetnitvom. Kada je rije o srednjokolskom obrazovanju obrazovanje za preduzetnitvo realizuje se ponegdje u okviru vannastavnih programa (Business Inovation Programs i Junior Achievement Young Enterprise). Cilj ovih projekata je osmiljavanje, pokretanje i voenje sopstvenog biznisa, kao i takmienje uenika na sajmovima uenikih
107
Mirko Okoli
preduzea ili internet takmienja virtuelnih kompanija uenika. Na nivou viih i visokih kola kao peurke poslije kie javile su se brojne kole i fakulteti za preduzetnitvo, biznis i menadment. Iskustva sa ovim obrazovnim ustanovama pokazuju da se studentima nude iz strane literature preuzeta znanja i da se vrlo malo radi na razvoju preduzetnikih i menaderskih vjetina. Konano, mnotvo tih profesora nikada nije radilo u praksi. Prisutna je i ponuda obrazovnih programa u okviru vaninstitucionalnog rada (razni kursevi, seminari, workshopovi) u organizaciji neke od domaih institucija ili nevladinih organizacija i uz stranu finansijsku pomo. 9. Poslovni inkubatori Poslovni inkubatori su institut podrke razvoju malih i srednjih preduzea o kome se kod nas za sada jo uvijek malo govori. Iz tih razloga ovom institutu posvetiu neto vei prostor. U razvijenom svijetu gotovo tri decenije poslovni inkubatori ine znaajno sredstvo za podrku razvoju ovih preduzea. Inkubiranje biznisa kroz uzgajanje malih preduzea je u neprekidnoj vezi s lokalnim i regionalnim razvojem. Jedna od osnovnih ciljnih grupa ekonomskog razvoja na ovim nivoima je promocija zapoinjanja novog posla i preduzetnitva. Ovim procesima smanjuje se broj propadanja preduzea u prvim fazama njihovog postojanja. Poetne faze ivotnog ciklusa preduzea su najtee i tada su preduzea najranjivija. Razlozi tome su 21 u: - poslovnom neiskustvu; - nedostatku znanja; - neadekvatnoj tehnologiji; - nedostatku sredstava za investiranje; - nemogunosti pristupa kreditnim sredstvima. Procenat preduzea u ovim okolnostima kree se oko 80%, dok je ovaj procenat propadanja u poslovnim inkubatorima sveden na oko 20%. Ulaskom u poslovne inkubatore omoguava se i bri rast i razvoj preduzea. U posljednje tri decenije biljei se rast preduzetnikih inkubatora u mnogim zemljama.
21
Stojanovi S.V.: Insititucionalna podrka MSP, Poslovna politika br. 6, Beograd, 2001.
108
Mirko Okoli
Poslovni inkubatori u svijetu Lokacija Svijet (1990. godina) Svijet (2003. godina) Sjeverna Amerika Daleki istok Rusija Kina Zapadna Evropa - Finska - Njemaka - Francuska - Velika Britanija Izvor: Internet Broj inkubatora 200 3.000 1.000 600 65 70 1.200 30 300 200 140
Osnivanje poslovnih inkubatora vrlo je dinamino i u privredama u tranziciji.

Broj poslovnih inkubatora u nekim od zemalja u tranziciji u 2003. godini Zemlja eka Estonija Maarska Poljska Slovaka Slovenija Izvor: Internet Broj 24 6 34 56 11 13
Da bi razvojni inkubatori mogli da funkcioniu, neophodna je podrka i razvijanje regionalnih agencija za razvoj. Inkubatore treba osnivati na bazi partnerstva privatnog i javnog sektora i ukljuivanja svih zainteresovanih aktera za razvoj privrede od nacionalnog do lokalnog i pojedinanog nivoa. To znai da zemlje u razvoju treba da shvate znaaj
109
Mirko Okoli
podrke razvoju malih preduzea i u tom pravcu usmjere svoje aktivnosti, a posebno u dijelu formiranja institucija za razvoj i podrku razvoju malih novoosnovanih preduzea. I ove organizacije po pravilu nemaju dovoljno iskustava, jer se nalaze u poetnoj fazi svog rada, tako da svoja znanja treba da stiu transferom znanja iz razvijenih zemalja. Veina inkubator-centara djeluje na bazi podrke drave te regionalnih i lokalnih zajednica. Postoje i vrste inkubator-centara koje su osnovale institucije, ili pak pojedinci. Preduzetniko-inkubatorski sastav ini veliki broj ustanova koje podravaju i pospjeuju osnivanje i razvoj malih preduzea. Svrha inkubator-centara je da udrue sve potrebne pomoi razvoju preduzea i preduzetnitva. Pomo inkubiranim preduzeima najee se ogleda u: - obezbjeenju poslovnog prostora; - savjetodavnim uslugama; - pravnim i knjigovodstvenim uslugama; - finansijskim uslugama (povezivanje s finansijerima, bankama, obezbjeivanje garancija). Osnovna funkcija njihovog osnivanja je u zdruivanju svega onoga to je neophodno savremenom preduzeu da bi poslovalo i razvijalo se. Inkubator-centri ne pruaju usluge samo na materijalnom podruju ve i na drugim poljima (tehnolokom, informatikom).
Najee korieni instrumenti podrke maloj privredi Instrumenti Regionalne agencije Lokalne agencije Fondovi razvoja Mikrokrediti Neposredna ulaganja Inkubatori Inovacijski centri Poreski podstic. Administr. olakice Broj korisnika 21 18 19 14 14 18 16 17 11 % korisnika instr. 61 52 55 41 41 53 47 50 32 % zemalja korisnika 80 69 73 53 53 69 61 65 42
110
Mirko Okoli
Info-centri Nacionalne strategije Pomo granama Joint venture Poslovno planiranje Savjetodavna mr. Pomo R. D. Dobrovoljno udruivanje Marketing Kvalitet Pomo u izvo zu
16 12 13 16 17 12 14 13 17 11 22
47 35 38 47 50 35 41 38 50 32 64
61 43 50 61 65 43 53 50 65 42 84
Izvor: P. Pohleven: Preduzetnika tehnoloka infrastruktura, preduzetniki inkubatori i tehnoloki parkovi, PCMG - Stab ility Pact forsourth eastern Europe, GEA College, Ljubljana, 2002.
Svrha osnivanja inkubator-centara razvoja je u neposrednoj zavisnosti od cilja i oekivanja osnivaa. Preduzetniki inkubatori prema tipu mogu da budu: - korporacijski, - tehnoloki, - univerzitetski, - lokalni, - privatni, - javni. Ciljevi takoe mogu da budu razliiti, zavisno od toga ko je osniva i ta se eli postii osnivanjem inkubatora. Najei osnovni ciljevi njihovog formiranja su: - pokretanje privrednog razvoja; - otvaranje novih radnih mjesta; - diversifikacija poslovanja; - ostvarivanje dobiti; - jaanje kredibiliteta; - drugi ciljevi.
111
Mirko Okoli
Promovisanje povoljnog poslovnog ambijenta je od vitalnog znaaja za razvoj preduzea. U mnogim privredama zemalja u razvoju pojavili su se poslovni inkubatori s ciljem da podstaknu privredni razvoj lokalnog okruenja. Analize poslovanja inkubatora pokazuju da se preduzea mnogo bre razvijaju u inkubatoru nego izvan njega. Pomo je po pravilu potrebna onim preduzeima koja su usmjerena ka svjetskim tritima, najnovijim tehnologijama i inovacijama. Amerika istraivanja su dokazala da dravni inkubatori mogu poboljati regionalnu ekonomiju za oko 68 procenata, komercijalizovati nove tehnologije za 25 i inicirati ekonomski razvoj za 22 procenta. U razvijenim zemaljama inkubatori se koriste za diversifikovanje velikih preduzea. U zemljama u tranziciji oni se koriste kao jedan od oblika podsticaja razvoja preduzetnitva, poveavanja zapoljavanja, te za transfer znanja i tehnologija. Znaaj inkubatora razvoja je u oslanjanju na sopstvene snage, a ne na oekivanoj pomoi od dravnih institucija, to je bila redovna pojava u socijalistikim sistemima. Ako se na pravi nain organizuju i obezbijedi se finansijska pomo, inkubator-centri sa mreom inkubiranih preduzea mogu biti veliki doprinos privrednom razvoju lokalne sredine i ire. Zavisno od toga ko je osniva, inkubator-centri se dijele na: - neprofitne (dravne) inkubatore, - inkubatore preduzea, - privatne inkubatore, - naune (univerzitetske) inkubatore. Zbog sve vee sloenosti sredine nije mogue jasno izdiferencirati inkubatore po karakteristikama. U velikom broju sluajeva javljaju se tzv. hibridni inkubatori, koji su kombinacija pomenutih vrsta inkubatora. Na ekspertskom sastanku o "Najboljim praksama u inkubaciji biznisa", odranom 1999. godine u enevi (CUOA-UNECE, eneva), donijeti su zakljuci i preporuke o stvaranju prirunika o razvoju inkubatora biznisa, iji bi tvorac bile Ujedinjene nacije. Prirunik bi se odnosio i na industrijske zone i naunotehnoloke parkove. Godine 2002. sainjen je ovakav prirunik. U godinama koje su slijedile on je popravljan na zahtjeve strunjaka koji se bave implementacijom ovih novih instituta podsticaja poslovanja i razvoja. U nastavku bih prezentovao aktivnosti na osnivanju preduzetnikih inkubatora u pojedinim zemljama u tranziciji. - Godine1992. u Poljskoj je osnovano Udruenje poljskih biznis i
112
Mirko Okoli
inovacionih centara. Udruenje funkcionie u okviru Sistema nacionalnih slubi poljske agencije za preduzetniki razvoj i akreditovani je centar za usluge obuke i informacioni konsalting. Pored ovog udruenja postoji i centar za prenos tehnologije na varavskom tehnikom univerzitetu, koji primarno implementira evropske direktive u oblasti novih tehnologija i kontrolu standarda kvaliteta. - Prvi preduzetniki inkubatori formirani su u Maarskoj 1991. godine. Sredstva su obezbijeena iz nacionalnih fondova i programa PHARE za osnivanje i poboljanje rada 16 biznis-inkubatora kojima upravlja mrea Agencija lokalnih preduzea. Udruenje inkubatora biznisa ima 34 lana, raunajui preduzetniko-razvojne centre, tehnoloke parkove i preduzetnike fondacije. Neke od vanijih organizacija u inkubaciji biznisa u Maarskoj su: - udruenje preduzetnikih inkubatora, - maarsko udruenje za inovacije, - fondacija "Teodor Puka", - sistem difuzije naprednih tehnologija, - sistem komercijalizacije maarskih tehnologija i inostranstvo, - sistem elektronskih i informatikih servisa, - TDT inovacioni relejni centri za Evropsku uniju. - Istraivako-razvojna strategija za Estoniju zasniva se na razvoju znanja. Vlada Estonije definisala je strategiju razvoja za period 20012006. godina. Dugoroni cilj estonske vlade bio je da prui svu potrebnu pomo za razvoj preduzea, a posebno za jaanje konkurentnosti domaih preduzea na stranim tritima, intenziviranje direktnih investicija, elaboracija tehnolokih i inovacionih proizvoda, razvoj preduzetnikog okruenja i jaanje opte preduzetnike svijesti. U skladu s tim Estonija je formirala preduzee "Estonija", kao instituciju od najveeg znaaja za podrku razvoju domae privrede. Pored ovog preduzea, kao potporne strukture razvoju, osnovane su i neke druge organizacije s ciljem jaanja veze izmeu nauke i preduzea i podrke razvoju preduzea (Estonska tehnoloka agencija, Tartu nauni park, TSP tehnoloki inkubator, Inovativni centar na talinskom univerzitetu, Ida-Vruma inovativni centar i druge organizacije). - Na inicijativu Ministarstva za privredu i trgovinu u 1997. godini u ekoj su donesena pravna rjeenja kojima se rjeava problem barijera u inovacijama. Stvoreni su programi Technos i Park u cilju podrke osnivanju tehnolokih parkova i razvoju novog materijala, proizvoda, tehno-
113
Mirko Okoli
logije i informacionih tehnologija. - U Republici Srbiji institut biznis-inkubatora definisan je u Odluci o utvrivanju socijalnog programa za zaposlene kojima prestaje radni odnos u procesu restrukturiranja preduzea i pripreme za privatizaciju, steaj i likvidaciju. U poreenju sa drugim privredama u tranziciji Srbija je u zaostatku jer postoji preduzetniki inkubator pri Tehnolokom parku u Novom Sadu, formirana je biznis zona u Zrenjaninu, postoji biznis-inkubator pri beoinskoj Fabrici cementa, osnovan je inkubator-centar za informacione tehnologije Tauer u Beogradu, te BIC biznis-inkubator centar u Niu. Za razvoj novih i postojeih malih i srednjih preduzea od izuzetnog znaaja je lokalni ambijent. U obezbjeivanju afirmativnog lokalnog ambijenta bitne su dvije grupe faktora. Prvu grupu faktora ine: postojanje lokacije, infrastrukture, mogunost kupovine posjeda, snabdijevanje energijom, ekoloko okruenje, jasne poreske takse i inicijative. Drugoj grupi faktora pripadaju nevidljivi faktori koji se odnose na servise koji su neophodni za podrku razvoju malih i srednjih preduzea. U servise se ubrajaju lokalna samouprava s kompetentnom administracijom, komore, knjigovodstvene agencije, konsalting i marketing agencije, agencije za mala i srednja preduzea, tehnoloki parkovi, poslovni inkubatori, poslovna udruenja, banke, fondovi i kole s programima za prekvalifikaciju.
Prva grupa faktora Urbanistiko-tehniki i pravno ureen problem zemljita; infrastrukturna opremljenost zemljita; poreske takse i drugo Druga grupa faktora Lokalna samouprava s administracijom; komorski sistem; agencije za MSP; bankarski sistem; poslovna udruenja; fondovi; tehnoloki parkovi i biznis inkubatori i drugo
Osnovne grupe faktora podsticaja razvoju MSP na lokalnom nivou
Osnivanju biznis-inkubatora prethodi izrada feasibility studije. U okviru ove multidisciplinarne studije analiziraju se sljedee grupe pitanja: lokalna ekonomija; jasni ciljevi poslovnog inkubatora; lokacija i kapacitet inkubatora; partneri u poduhvatu; obim i struktura zainteresovanih za poslovanje u okviru inkubatora; struktura usluga koje bi koristili korisnici inkubatora; potreban kadar i sredstva za otpoinjanje rada inkubatora; mogui izvori finansiranja inkubatora i njegova odrivost u duem vremenskom periodu.
114
Mirko Okoli
Drugi bitan momenat za osnivanje inkubatora je kvalitetan i dobro opremljen poslovni prostor i mogunost njegovog korienja u okviru modula za pojedine korisnike inkubatora. U funkciji osnivanja i funkcionisanja biznis inkubatora bitno je: - regulisanje radne i zakonskopravne dokumentacije inkubatora; - definisanje konkursnih procedura; - definisanje kriterijuma za ulazak u inkubator; - priprema softverske tehnologije za potrebe nesmetanog funkcionisanja inkubatora; - priprema i edukacija konsalting tima; - sprovoenje konkursne procedure i selekcija najboljih preduzetnikih ideja radi njihovog podravanja; - registracija stanara; - useljavanje novoosnovanih preduzea. Prilikom projekcije funkcionisanja preduzetnikog inkubatora potrebno je predvidjeti brojne aktivnosti koje zahtijevaju angaovanje velikog broja razliitih aktera. Finansiranje preduzetnikih inkubatora podrazumijeva finansiranje trokova procesa pripreme, izgradnje, adaptacije i funkcionisanja. Trokovi mogu varirati zavisno da li postoji odgovarajui poslovni prostor za stacioniranje preduzea ili ga treba graditi. Najee se koriste postojei prostori, tako da se trokovi svode na prihvatljivu mjeru. U poetnoj fazi poslovanja inkubatora neophodno je pronai sredstva za finansiranje najamnina i ostalih trokova rada zaposlenih u inkubatoru i za plaanje naknada angaovanim konsultantima. Potencijalni finansijeri za podrku poetka rada poslovnih inkubatora mogu da budu: - lokalne zajednice iz svojih fondova za razvoj; - strani razvojni partneri; - lokalni razvojni investitori i partneri (banke, udruenja preduzetnika); - regionalne privredne komore; - nacionalna sluba za zapoljavanje; - resorna ministarstva; - samofinansiranje od naplate usluga u poslovnom inkubatoru. Procedura koju preduzee treba da proe da bi bilo stanovnik
115
Mirko Okoli
poslovnog centra uglavnom se svodi na: - prijavu na konkurs; - potpisivanje izjave o prihvatanju misije i vizije inkubatora; - kratak i jasan poslovni plan; - selekciju ideja potencijalnih korisnika centra; - savladavanje obaveznih edukativnih programa; - odabir kvalitetnih projekata po definisanim kriterijumima biznisinkubatora; - potpisivanje ugovora sa preduzetnicima koji e biti stanari biznisinkubatora; - monitoring inkubiranog preduzea i davanje usluga po subvencioniranim cijenama. Za osnivanje i funkcionisanje poslovnih ili preduzetnikih inkubatora izuzetno je znaajna podrka stratekih partnera. Na ovom pravcu bitno je: - postii dogovor s regionalnim i lokalnim vlastima o podravanju i oblicima saradnje, - dogovoriti saradnju s privrednom komorom, udruenjima preduzetnika i udruenjima inovatora, - u ukupnu aktivnost ukljuiti regionalne i lokalne agencije za razvoj malih i srednjih preduzea, - obezbijediti podrku nacionalne slube za zapoljavanje, - obezbijediti razliite oblike saradnje s nauno-obrazovnim organizacijama u okruenju, - ukljuiti nevladin sektor te lokalne i regionalne medije. Za rad preduzetnikog inkubatora od velikog znaaja je definisanje kriterijuma inkubiranja biznisa. Kriterijumi se uglavnom dijele zavisno od djelatnosti i privrednih prioriteta sredine. Opti kriterijumi se svode na osovne i dopunske. Podjela se prema djelatnostima moe svesti na: proizvodne, zanatske, umjetnike, turistiko-ugostiteljske, tehnoloki usmjerene, uslune i druge. Osnovni i dopunski kriterijumi su od veeg znaaja jer su presudni za ulazak novog preduzea u sistem. U osnovne kriterijume ukljuuju se:
116
Mirko Okoli
- profesionalna i druga iskustva (diplome, sertifikati, preporuke i drugo), - kvalitet programa i dobar poslovni plan, - odrivi program sa potencijalom za razvoj, - finansijsko uee i dobijeni krediti, - perspektiva preduzea u meunarodnom poslovanju, - programi izvoza, - inovativni projekti okrenuti ka tehnolokom razvoju, - ekoloki projekti. U dopunske kriterijume najee se ubrajaju: - preduzetniki duh (preduzimljivost, upornost, praktinost), - elja za uenjem i usavravanjem (pohaanje predavanja i radionica), - planirana veliina prihoda, - socijalni elementi, - planirani broj zaposlenih. Kriterijumi izbora prema vrsti djelatnosti dobija na znaaju ukoliko podruje koje se razvija raspolae izrazitim uslovima za razvoj neke djelatnosti koju je potrebno pokrenuti. Na primjer, postojanje prirodnih potencijala za razvoj turizma, eksploatacije i prerade odreenih sirovina. Obavljanje strunih poslova za potrebe preduzetnikih inkubatora realizuju konsultantski timovi, odnosno servisi provajderi. Konsultanti su struna lica koja treba da imaju odgovarajuu kvalifikaciju i posebna svojstva savjetnika. Kao neophodna svojstva ovakvih savjetnika najee se navode: - znanja iz oblasti preduzetnitva; - dinaminost; - komunikativnost; - menaderska svojstva; - mogunosti definisanja i prepoznavanja paroblema. Servisi-provajderi su u obavezi da savladaju odreene praktine i edukativne treninge da bi dostigli potreban nivo znanja, koje dalje treba da prenose na druge uesnike u razvojnom procesu.
117
Mirko Okoli
10. Zadrugarstvo Oduvijek je u ivotu i radu manjih vladala sintagma "udrueni smo jai". Zadrugarstvo je jedan od najstarijih oblika dugoronijeg interesnog povezivanja manjih preduzea i proizvoaa kako bi se rijeili odreeni zajedniki problemi a da se pri tome ne zadire u samostalnost preduzea i proizvoaa. U razvijenim ekonomijama, u prvom redu u Italiji i skandinavskim zemljama, i danas su veoma prisutna razliita zadruna udruivanja manjih proizvoaa i preduzea kako bi se rjeavali problemi nabavke i prodaje, tednje i kreditiranja i zajednikog rjeavanja nekih od razvojnih pitanja u zadruzi okupljenih proizvoaa. Sa aljenjem primjeujem da se kod nas malo i neadekvatno govori o ovom vrlo korisnom obliku rjeavanja brojnih problema manjih preduzea i proizvoaa. 11. Lanci isporuke vrijednosti potroaima i klasteri Danas u svijetu lanci isporuke vrijednosti potroaima i klasteri afirmiu se kao znaajniji oblici rjeavanja problema uspjenosti poslovanja opstajanja i razvoja manjih preduzea. Kod nas se vrlo malo govori o ovim oblicima dugoronog, ugovornog, stratekog partnerstva manjih preduzea. Lanci isporuke vrijednosti potroaima ine meusobno povezana 22 manja preduzea s ciljem: - zajednikog rjeavanja problema efektivnosti, efikasnosti u proizvodnji i isporuci vrijednosti potroaima; - poveanja konkurentnosti u odnosu na velika preduzea ili druge interesno povezane grupe manjih preduzea. Osnov formiranja lanaca isporuke vrijednosti, ali i klastera su: - zajedniki dugoroniji poslovni i razvojni planovi preduzea, - ugovori o dugoronoj poslovnoj i razvojnoj saradnji.
ZAJEDNIKI POSLOVNI I RAZVOJNI PLANOVI OKUPLJENIH PREDUZEA UGOVORI O DUGORONOJ PROIZVODNOJ, POSLOVNOJ I RAZVOJNOJ SAR ADNJI PREDUZEA
Osnov ob razovanja lanaca isporuke vrijednosti i klastera

22
Risti Z.: Mikrokrediti i nezaposlenost, Poslovna politika br. 2, Beograd, 2006, str. 56.
118
Mirko Okoli
Za razliku od lanca isporuke vrijednosti potroaima, kod klastera se u interesni savez pored preduzea ukljuuje i lokalna samouprava, nauka, obrazovanje i drugi subjekti iz okruenja, i to lokalnog okruenja, koji bi mogli da daju kvalitetan doprinos funkcionisanju i jaanju klastera.
LANCI ISPORUKE VRIJEDNOSTI POTROAIMA (Preduzea u reprodukcionom lancu proizvodnje i distribucije proizvoda) KLASTERI (Horizontalno ili vertikalno interesno povezana preduzea i ostali subjekti okruenja zainteresovani za uspjenost funkcionisanja i jaanja klastera)
Razlika izmeu lanaca isporuke vrijednosti i klastera
Klasteri su dugoronijim poslovnim i razvojnim planovima i ugovorima o dugoronoj poslovnoj i razvojnoj saradnji interesno povezana preduzea sa odreene teritorije (bitna je geografska pripadnost preduzea odreenoj regiji) uz dinamino ukljuivanje i ostalih subjekata koji treba da podre funkcionisanje i razvoj klastera. 23 U savremenoj praksi javljaju se: - Industrijski klasteri. Kod ovih klastera postoji veliko preduzee koje asemblira komponente i dijelove manjeg preduzea - preduzea suliferanata. Znaaj ovakvog klastera dovodi do toga da se u ukupan projekat ukljuuje i regionalna nauka, obrazovni sistem, banke i drugi. - Izvozni klasteri. Ovdje se povezuju sva preduzea unutar reprodukcionog lanca s jasnim ciljem da obezbijede konkurentnost na stranom, ali i na domaem tritu. - Izvozni klasteri. Kod njih se povezuju preduzea - konkurenti da bi zajedniki ili u obradu i osvajanje stranih trita. Oni organizuju zajedniki marketing, komercijalu. - Inovativni klasteri. Kod ovih klastera obezbjeivanje kontinuiranog i dinaminog istraivakog i razvojnog rada i po tom osnovu obezbjeivanje stalno inoviranih i novih tehnoloko-proizvodnih rjeenja koja koriste sva preduzea u okviru klastera ini osnov formiranja i funkcionisanja inovativnih klastera. U funkciji afirmacije ovog oblika interesnog povezivanja malih i srednjih preduzea prezentovau neka od iskustava u klasterskom povezivanju u svijetu.
Sabo A.: Najbolja praksa u inkubaciji biznisa u novim zemljama EU i tranzicionim zemljama, MTC, Beograd, 2004, str. 49.
23
119
Mirko Okoli
U dravi Minesota, u Sjedinjenim Dravama, u okviru Department of Trade and Economic Development nalazi se pet specijalizovanih granskih odjeljenja sa zadatkom unapreivanja saradnje i razvoja pet specijalizovanih industrijskih klastera: 1. klastera raunara i elektronike, 2. zdravstva i proizvodnje za medicinu, 3. turizma, 4. proizvoda od drveta i plastike, 5. izdavatva i tampe. Strategija upravljanja u toj dravi zavisi od klastera do klastera, te od nivoa funkcionisanja (nivo grada ili regiona) i njihovog obima i veliine. Najvei znaaj imaju regionalni klasteri i za njih se razvija strategija na najviem nivou. Ovi klasteri imaju zadatak da obezbjeuju koordinaciju u racionalnom iskoriavanju resursa na nivou drave i da omogue da njena privreda obezbijedi maksimum u ukupnoj amerikoj privredi. Strategija menadmenta klastera u Minesoti bazira se na sljedeem: - klastere mora da vodi privreda, - potrebno je istovremeno liderstvo i koordinacija privrede i drave, - strategija mora da odgovara viim i niim nivoima upravljanja drave. Zadatak poslovnih ljudi je da definiu prirodu svog klastera i utvrde prioritete. Dravni organi treba da obezbijede brzo reagovanje dravnih slubi i agencija na zahtjeve privrede i da primarno tretiraju klastere s prioritetima. Primjer za uspjean razvoj klastera je i u Indiji. Interesantni su klasteri regiona Tamil Nadu i Sivakasi. Mali grad Tirpur u regionu Tamil Nadu posjeduje oko 2500 malih tkanica, oko 600 radionica za bojenje tkanina i oko 400 jedinica za tampu na tekstilu. Ovaj industrijski tekstilni klaser u razmjerama indijske privrede ostvaruje znaajan izvozni efekat. Drugi izvozni klaster nalazi se u gradu Sivakasi i okolini i proizvodi vatromete, ibice i druge sline proizvode. Klaster posjeduje sopstvenu hemijsku fabriku za proizvodnju potrebnih sastojaka, kao to su crveni fosfor, fabriku za proizvodnju ambalae i drugo.
120
Mirko Okoli
Gotovo u svim evropskim zemljama javljaju se klasteri kao vrlo uspjeni oblici povezivanja malih i sednjih preduzea unutar odreenih regiona s ciljem rjeavanja nekih od poslovnih i razvojnih problema. Zbog interesantnosti istakao bih klastersko povezivanje u Norvekoj. Strategija industrijskih klastera u toj zemlji zasniva se na regionalnom upravljanju znanjem i inovacijama. Istraivanja klastera su pokazala da se najvei broj inovacija stvara kroz interaktivni inovacioni proces ili kroz razmjenu ideja i koncepata uesnika u klasterima. 12. Franizing sistem Kod franizing sistema veliko proizvodno ili trgovinsko preduzee sa poznatom i registrovanom robnom markom, proizvoakim ili trgovakim igom, na bazi ugovora o franizingu, prenosi pravo korienja konkretne robne marke na manje preduzee ili radnju pod odreenim uslovima. Osnovni i najei uslovi dobijanja prava korienja robne marke (proizvoakog ili uslunog iga) su: - dokazivanje da su uz pomo davaoca fraize stvoreni proizvodni i prodajni uslovi koje davalac franize trai; - plaanje naknade za korienje franize u ugovorenom periodu (od 3 do 5 godina); - doputanje davaocu franize da kontorlie kvalitet usluga u objektu za koji je dobijena franiza i raunovodstvu kako bi se konstatovao promet korisnika franize; - u prodajnom prostoru ne smiju da se jave ili da se jave u veem obimu proizvodi konkurentskih preduzea. Malo preduzee ili radnja opredjeljuje se za pribavljanje franize ili prava isticanja i korienja robne marke (uslunog iga) kako bi povealo atraktivnost svog prodajnog prostora. Najee ugovore o franizingu prate i trgovaki ugovori ili nabavka robe od davaoca fraize i ugovori o transferu tehnologije ili pribavljanju prava korienja odreenih tehnolokih rjeenja uz jasno definisane uslove.
121
Mirko Okoli
13. Internacionalizacija malih i srednjih preduzea Internacionalizacija za preduzee znai irenje njegove aktivnosti s nacionalnog na meunarodni nivo. U aktuelnim uslovima globalizacije pitanje internacionalizacije postaje aktuelno ne samo za velike kompanije ve i za manja preduzea. etiri forme internacionalizacije preduzea obino ine sukcesivne faze kroz koje ono u razvoju svojih meunarodnih aktivnosti prolaze. To su: 1. izvoz, 2. saradnja sa stranim partnerima, 3. licenciranje od stranih partnera, 4. investiranje u inostranstvo i prodaja tehnologija u svijet.
Procjena doprinosa izvo zu MSP u 1991. i 1992. godini MSP u ukupnom izvozu 46% 23% 26% 19% 53% 13,5% 26% 30% MSP u ukupnom izvozu 40-60% 10,6% 40% 15% 16% 56% 10% 20%
Razvijene zemlje Danska Finska Francuska Grka Italija Japan Holandija vedska
Razvijene zemlje Azija Kina Indonezija Republika Koreja Malezija Singapur Tajvan Tajland Vijetnam
Izvori: UNCTAD, 1998.
Prema rezultatima istraivanja devedesete godine prolog vijeka bile su u znaku dinaminog poveavanja uea malih i srednjih preduzea u izvozu pojedinih nacionalnih ekonomija. Ovaj proces naroito je prisutan u Evropskoj uniji, pa se govori o evropeizaciji malih i srednjih preduzea. Naime, u pitanju je poveavanje izvoza i dinamiziranje stratekih partnerstava sa ovim preduzeima iz susjednih zemalja. Druga faza internacionalizacije odnosi se na strateka partnerstva (kooperacije, joint venture i druge oblike dugorone ugovorne saradnje
122
Mirko Okoli
sa MSP iz drugih zemlja). Ovaj pravac razvoja danas je naroito vidljiv kod takvih preduzea iz Evropske unije, koji idu prema privredama u tranziciji i izvan prostora Unije. Analize stratekih partnerstava u krugu malih i srednjih preduzea pokazuju da njihovi vlasnici esto vie preferiraju samostalnost i "nezavisnost" u odnosu na prednosti koje donosi strateko partnerstvo sa drugim isto tako manjim preduzeima. Veoma malo je podataka o tome koliko ova preduzea pribavljaju licence od stranih partnera i koliko ih ustupaju drugima. Prema anketi sprovedenoj u Evropi, meu 240 industrijskih MSP samo je 6% obezbjeivalo licence u inostranstvu. Iako se dugo smatralo da je neposredno investiranje u inostranstvu ekskluzivno pravo velikih firmi, direktne investicije malih i srednjih preduzea sve vie dovode u pitanje ovaj stav. Kada se govori o stranim direktnim investicijama ovih preduzea, mora se imati u vidu da: - ne postoje evidencije direktnih investicija. U Aziji ove evidencije vode samo Japan i Republika Koreja. Uglavnom se operie s procjenama; - strane direktne investicije u mala i srednja preduzea predstavljaju znaajan, ali jo uvijek nedovoljno uhvaen i podran izvor rasta nacionalne ekonomije. Pojava problema nedostajue sredine na svoj nain je ukazala na vanost dinaminog sektora ovih preduzea koji e izvozno i investiciono biti aktivni. Ovdje treba pomenuti znaajnu ulogu drave ne samo s aspekta podrke razvoju ovih preduzea ve i s aspekta uvoenja politika koje e olakati njihovo ukljuivanje u izlazne i ulazne investicione tokove. Osim to u svom investicionom paketu donose kapital, tehnologije, menaderska iskustva, strane direktne investicije, mala i srednja preduzea obino imaju i sljedee vane karakteristike: - ona su od investicija velikih kompanija mnogo usklaenija s razvojnim ciljevima zemlje domaina; - ova preduzea se u okviru stranih direktnih investicija ee kooperiraju sa lokalnom sredinom; Prema rezultatima ankete, koja je provedena u malim i srednjim preduzeima, strane direktne investicije imaju sljedee karakteristike: - trostruko vie uvaavaju trening i obuku lokalne radne snage kao vaan faktor za svoju strateku uspjenost; - dvostruko im je znaajnije pitanje unapreivanja proizvodnje i
123
Mirko Okoli
usluga; - za 50 procenata im je znaajnija obuka lokalnih menadera i uveavanje prihoda na stranim tritima. U kontekstu ovih razmatranja korisno je ukazati na japansko iskustvo stranih direktnih investicija od malih i srednjih preduzea. Broj izlaznih investicija japanskih MSP tokom 80-ih godina prologa vijeka iznosio je 300. Izmeu 1986. i 1988. ovaj broj se udvostruavao svake godine i svi podaci pokazuju da se sa neto manjom dinamikom ova kretanja nastavljaju i u XXI vijeku. Osnovne karakteristike izlaznih investicija japanskih malih i 24 srednjih preduzea su sljedee: - u strukturi izlaznih investicija dominiraju proizvodne organizacije na oko 40%; - po regionalnoj usmjerenosti, investicije su uglavnom usmjerene na Aziju - oko 65%, zatim na Sjevernu Ameriku i manje od 10% na Evropu; - broj investicija u okviru zajednikih ulaganja dvostruko je vei od broja investicija iz kojih rezultira osnivanje vlastitih filijala u inostranstvu. Prema rezultatima ankete sprovedene meu malim i srednjim preduzeima u Japanu, njihov osnovni motiv za investiranje u inostranstvo je: - dolaenje do trita prodaje, - korienje jeftine radne snage ili sirovina. Svakako vrijedi istai italijanska i belgijska iskustva sa stranim investicijama njihovih malih i srednjih preduzea. U Italiji i Belgiji brojna ovakva preduzea imaju svoja predstavnitva u inostranstvu - uglavnom su to manje razvijene zemlje i privrede u tranziciji.
Najbolja rjeenja koja se mogu ugraditi u politike na nacionalnom i meunarodnom nivou s ciljem podrke stranih direktnih investicija MSP Iza zo vi Kako ohrabriti MSP za SDI Kako obezbijediti aktuelne informacije
24
Najbolja rjeenja Programi podrke na nacionalnom i meunarodnom nivou Razvoj kvalitetnih i svima dostupnih informacionih sistema
Stacey O.: Business Introduction, Subout-Western Publishing Co, 1997, str. 16.
124
Mirko Okoli
Kako podrati povezivanje MSP Kako obezbijediti potrebne inicijative Kako razviti infrastrukturu u zemlji domainu Kako olakati SDI SMP
Programi upoznavanja i koomunikacije MSP iz ra zliitih zemalja Programi meusobnog upoznavanja partnera iz MSP Natjerati velike kompanije da ulau u fiziku infrastrukturu zemalja domaina Mjerama podsticati saradnju MSP iz ra zliitih zemalja Izvor: UNCTAD, 1998.
14. Mogui pravci razvoja nefinansijske podrke malih i srednjih preduzea Mada su uinjeni znaajni koraci na poboljanju institucionalne nefinansijske podrke sektoru malih i srednjih preduzea kod nas, sa ovim aktivnostima trebalo bi nastaviti intenzivnije i kvalitetnije i u narednom periodu. To podrazumijeva: - pripremu operativnih programa za razvoj MSP u razliitim oblastima poslovanja (prerada poljoprivrednih proizvoda, turizam, elektronsko poslovanje); - koordiniranje i pruanje podrke aktivnostima regionalnih agencija i centara za razvoj ovih preduzea; - intenzivnu promociju mogunosti i ostvarenih rezultata sektora malih i srednjih preduzea; - planiranje i uvoenje informacionih sistema i drugih usluga koje bi mogle da budu od koristi ovom sektoru. Razvoj nefinansijskih usluga koje se realizuju preko razliitih institucija i organizacija treba da obuhvati sljedee aktivnosti: - dalje unapreivanje razliitih edukativnih i konsalting programa, odnosno podrke sektoru MSP; - razvoj inovativnosti koja treba da je u funkciji poveavanja konkurentnosti ovog sektora; - nastavak saradnje s meunarodnim organizacijama i institucijama, ukljuujui i one koje pruaju donatorsku podrku. U okviru nefinansijske podrke razvoju malih i srednjih preduzea
125
Mirko Okoli
interesantno je razmotriti i sljedee mogunosti: - redefinisanje nekih od standarda koji se tiu poslovanja i preduzetnitva na naim prostorima; - prilagoavanje savjetovanja i edukativnih programa razvojnom nivou i realnim potrebama domaih preduzetnika; - popunjavanje nekih praznina intenzivnijim pruanjem usluga u oblasti monitoringa, podrke osnivanju i razvoju biznis-inkubatora i klastera; - formiranje dijela za akreditaciju konsultanata (Local Service Providers general advisor i expert advisor) i sertifikaciju edukativnih i drugih programa za podrku sektoru ovih preduzea. Akreditacijom, odnosno davanjem licenci na odreeno vrijeme uveliko e se doprinijeti uspostavljanju i odravanju standarda kvaliteta nefinansijskih usluga koje pruaju razliiti subjekti iz okruenja. Znaajno mjesto u svemu ovome treba da ima ministarstvo za privredu i razvojne agencije. - Uvoenje vauerskog sistema u pruanju konsultantskih usluga, kao naina pomaganja start up i drugih malih i srednjih preduzea doprinijee poveanju broja novih i podizanju konkurentnosti takvih preduzea. Preduslovi za efektivnu implementaciju vauerskog sisema su: funkcionalna mrea Local Service Providers, on-line informacionih sistema, treninzi za LSP, paljiv odabir LSP i rijeeno pitanje finansiranja pruanja nefinansijskih usluga. - Postepeno prerastanje regionalnih agencija i razvojnih centara u nove regionalno razvojne agencije podrazumijeva i redefinisanje njihovih usluga i programa rada, postavljanje standarda kvaliteta nefinanijskih usluga, koje pruaju strunu pomo za podizanje kapaciteta zaposlenih u ovim agencijama. - Treba obezbijediti jasnu podjelu rada kako bi se izbjegla sadanja preklapanja aktivnosti brojnih i prema miljenju ireg auditorija malo efikasnih subjekata podrke. Veoma je vaan savremeni pristup nefinansijskoj podrci u pravcu uvoenja vauerskog sisema, odnosno grantova, kada je rije o pruanju konsultantskih usluga sektoru malih i srednjih preduzea; - Nuno je povezivanje nefinansijske i finansijske podrke na jednome mjestu. - Imajui u vidu sloenost aktivnosti nefinansijske podrke i inje126
Mirko Okoli
nicu da su u njih ukljuene institucije razliitih nivoa i institucije iz inostranstva (donatori i konsultanti), neophodo je uiniti dodatne napore na koordinaciji mjera nefinansijske podrke razvoju ovih preduzea. - Trite konsultantskih usluga za MSP u ovom trenutku nije dovoljno razvijeno, naroito izvan velikih univerzitetskih i privrednih centara. Stoga je jedan od glavnih zadataka razvojnih centara i agencija da budu katalizatori njihovog razvoja. Jedan od naina je i kroz razvoj partnerskih odnosa privatnog, javnog sektora i sektora nevladinih organizacija. - Neophodno je redefinisati veze privrede, naroito sektora malih srednjih preduzea sa obrazovnim sistemom kako bi se obezbijedili adekvatni programi obuka prilagoeni potrebama ovog sektora. - Pred nama tek predstoje ozbiljne i sloene aktivnosti na razvoju i kvalitetnom funkcionisanju sistema za podrku razvoju malih i srednjih preduzea.
127
Mirko Okoli
VI. FINANSIJSKA PODRKA RAZVOJU MALIH I SREDNJIH PREDUZEA
1. Finansijski menadment malih i srednjih preduzea 2. Finansiranje malih i srednjih preduzea 3. Finansiranje malih i srednjih preduzea u Bosni i Hercegovini 4. Kreditno garancijski fondovi 5. Fondovi za razvoj 6. Mikrokrediti 7. Finansiranje porodinog biznisa 8. Proces investiranja u mala i srednja preduzea
128
Mirko Okoli
1. Finansijski menadment malih i srednjih preduzea Vlasnici-preduzetnici, menaderi malih i srednjih preduzea, najee imaju skromna znanja iz oblasti upravljanja finansijama preduzea i to je jedan od razloga estih problema u finansiranju tekueg poslovanja i razvoja manjih preduzea. U biznis-planovima menaderi bi trebali da rjeavaju probleme kratkoronog i dugoronog finansiranja preduzea. No, najee iz brojnih razloga, meu kojima dominira neznanje, menaderi to ne ine.
TAKTIKI BIZNIS PL AN - Prodaja - Kontrola trokova /profitabilnost - Naplata potraivanja - Nabavke STRATEKI BIZNIS PL AN - Kapitalna ulaganja - Razvojni poduhvati - Prihodi od efektuiranja razvojnih projekata
Zb og ega je b itna izrada taktikih i stratekih poslovnih planova?
Za vlasnike malih i srednjih preduzea bitno je da shvate da finansijski menadment nije isto to i raunovodstvo. Mada su ove dvije oblasti tijesno povezane, izmeu njih postoji jasna demarkaciona linija, koju vlasnici malih i srednjih preduzea esto ne shvataju. Prvi posao tih vlasnika u svojstvu menadera je da objasni svaki aspekt svog biznisplana do kraja. Znai, sve to je planirano treba i novano potkrijepiti. U rjeavanju problema finansiranja i likvidnosti ovih preduzea znaajno mjesto ima: - ronost i naplata potraivanja, - zarobljenost novanih sredstava u ulaznim i izlaznim zalihama, - avansno plaanje i kupovina inputa na kredite od dobavljaa, - ostala pitanja blokiranja preko potrebnih novanih sredstava. Upravo bih se zadrao na ovim ostalim pitanjima. Menaderi umjesto da raspoloiva novana sredstva ulau u obrt i biznis, ulau ih u izgradnju objekata i u maine, ne uvaavajui injenicu da ove probleme, iako bitne za organizovanje biznisa, mogu da rjeavaju zakupima, kupovinama polovnih maina, kooperacijom sa drugim preduzeima i slino. Jedan od znaajnih uzroka finansijskih problema malih i srednjih preduzea je u usklaivanju uparivanju aktive sredstava i pasive izvora sredstava i potovanju uhodanog pravila po kome potrebe za
129
Mirko Okoli
kratkoronim fondovima treba finansirati iz kratkoronih pozajmica, a za dugoronim fondovima iz dugoronih pozajmljivanja.
1. Investicije nee doprinijeti zadovoljavajuoj gotovini u toku prve godine i za plaanje glavnice. 2.Tekue operacije bie pod pritiskom da generiu dovoljno gotovine potrebne za plaanje kamate. 3. Kratkoroan nedostatak gotovine moe da ugrozi dugoronu korist od investicije. 1. Operacije najee nisu u stanju da generiu zadovoljavajue fondove do trenutka kada dospijevaju zajmovi. 2. Potrebe za kratkoronim fondovima ne vode ka poveanju buduih prihoda. 3. Nepotrebno visok iznos gotovine na raspolaganju moe da vodi i ka pogrenoj upotrebi. 4. Nizak povraaj u sluaju finansiranja prodaje.
Kratkoroni zajmovi za finansiranje dugoronih investicija
Dugoroni zajmovi za finansiranje tekueg poslovanja
Greke i posljedice neusklaenosti finansiranja MSP
Ovo usklaivanje uvijek treba da je u okviru potreba zajmoprimca. Pod ovim se misli na vremenske planove otplate koji se moraju pro25 gramirati na sljedei nain: - Rok trajanja kratkoronog zajma mora pokriti period u kome e se pojaviti projektovani nedostaci gotovine iz operacija i vremena kada e operacija generisati zadovoljavajui viak fondova za otplatu zajma. - Preveliko uzajmljivanje uz nepromiljeno dug period otplate ne nudi nikakve prednosti. - Trajanje dugoronog zajma nije fiksno u odnosu na oekivani ivotni vijek sredstava koja e biti kupljena, ve u odnosu na oekivani tok prihoda koji e proistei iz efektuiranja tih sredstava. Vlasnik malih i srednjih preduzea suoava se i s problemima finansiranja fiksnih sredstava. U rjeavanju ovih problema najee se oslanja na srednjorone zajmove. Ovakvi zajmovi, obino uzeti od banke, zahtijevaju kolateralno hipotekarno obezbjeenje, to je najee zaloga na kuu. Nabavke kroz uslovnu prodaju su nabavke opreme na poek od dobavljaa kada se kao zaloga za plaanje stavlja mjenica.
25
130
Mirko Okoli
Lizing aranmani podrazumijevaju da preduzee uzima na lizing u zakup pod strogo i jasno definisanim uslovima opremu od lizing organizacije. Ovo je zasigurno najskuplji nain pribavljanja trajnih dobara. Ovdje se mora istai da veina domaih preduzetnika potreban kapital nee da pribavlja uvoenjem novog suvlasnika ili transformisanjem svoje organizacije u akcionarsku organizaciju i emisijom akcija.
FONDOVI ILI BANKARSKI KREDITI LIZING AR ANMANI
ROBNI KREDITI UVOENJE NOVOG SUVL ASNIKA PREDUZEA
Osnovni i najei izvori finansiranja trajnog kapitala MSP
2. Finansiranje malih i srednjih preduzea Iako se kod nas vrlo esto istie da je finansijska podrka poslovanju i razvoju malih i srednjih preduzea jedan od kljunih problema njihovog poslovanja i jaanja, injenica je da na ovu temu kod nas nisam naiao na sveobuhvatniju studiju u kojoj bi se ovaj problem elaborirao. Iz tih razloga u utvrivanju ovog problema posluiu se rezultatima istraivanja sprovedenih u ekoj privredi u tranziciji. U ekoj se poslije 2000. godine mala i srednja preduzea sve vie finansiraju iz bankarskih zajmova namijenjenih za finansiranje rizikokapitala. Zbog rasta rizika bankarskih zajmova poveava se troak uzimanja zajma, a samim tim i broj onih koji ulaze u kategoriju rizinih zajmoprimaca. Podaci pokazuju da dunici nisu u stanju da otplauju glavnicu, tako da sniavanje kamate ne rjeava problem. U bilansima banaka stopa rasta rizinih plasmana vea je od stope rasta depozita, tako da se pogorava i finansijska situacija banaka. Zbog toga su banke sve restriktivnije u ocjeni kreditne sposobnosti zajmotrailaca.
131
Mirko Okoli
Izvori finansiranja uzorka od 105 anketiranih MSP 1-10 zap. Vlastiti kapital Pozajmice u porodinom krugu Profit + amortizacija Lizing Ulazak ortaka Zajam banke Tihi partner Rizikokapital Donacije, podrka MSP Drugo 7 1 8 4 0 0 0 0 0 0 11-50 zap. 29 8 28 18 2 24 1 1 3 1 51-250 zap. 32 2 49 38 2 42 1 0 11 2 Ukupno 68 11 85 60 4 66 2 1 14 3
Izvor: Pasekova M. i Hyb lova M (2002) The Financial Management of MSE, Internet
Prema rezultatima analize, u ekoj je osnovni problem otplate zajmova u maloj konkurentnosti, tehnolokoj neefikasnosti, produktivnosti i neekonominosti malih i srednjih preduzea. Dunici vrlo esto ne posjeduju jasnu vlasniku strukturu, teko sprovode promjene u poslovanju, te ne mogu osiguravati relativno stabilan period poetka proizvodnje i njenog lansiranja. U ovakvim uslovima logina je naklonjenost banaka velikim kompanijama jer je manji rizik. Poslovne banke u ekoj, kao to je sluaj i kod nas, nepovjerljive su prema klijentima iz kruga malih i srednjih preduzea. Zbog toga im veoma rijetko odobravaju gotovinske zajmove. Kreditna sposobnost zajmotrailaca MSP mjeri se finansijskim pokazateljima efikasnosti korienja zajma. Jo tea je situacija za preduzetnike poetnike, koji nemaju dovoljno kapitala i ne posjeduju adekvatnu garantnu masu. Za njih zajmova skoro da i nema. Iz ovih razloga predlae se formiranje garantnih i razvojnih banaka za ova preduzea, uz finansijsku pomo meunarodnih donatorskih organizacija. U ovakvim situacijama za vei broj malih preduzea lizing je najpovoljnije rjeenje za nabavku opreme. Dobro je poznato da lizing moe da bude gotovo dvostruko skuplji od korienja odgovarajueg bankarskog zajma.
132
Mirko Okoli
Broj zaposlenih 1-10 11-50 51-250 Prosjene kamate na nivo zajmova
Kratkoro. zajmovi (1999. i 2000)
Srednjor. zajmovi (1999. i 2000)
Dugoroni zajmovi (1999. i 2000)
12,9-10,3% 10,7-9,2% 8,37-6,69%
12,7-14,1% 11,5-9,8% 9,15-8,119%
19,5-19% 10,7-11% 10,19-7,713%
Izvor: M. Pasekova i M. Hymb olova (2002) The Finncial Mangement of SME, Internet
Prema rezultatima sprovedene analize, glavna prepreka ekspanziji preduzetnikog kapitala je u slabom poznavanju finansijskog menadmenta malih i srednjih preduzea, u nefleksiblinoj javnoj administraciji birokratizovanoj dravi, kao i u nefunkcionisanju trita kapitala. Iz svih ovih razloga, kako i rezultati analize pokazuju, vlasnici-menaderi iz kruga MSP preferiraju interne izvore finansiranja. Glavni izvori finansiranja ovih firmi su profiti i amortizacija. Treina profita se nakon oporezivanja reinvestira. Znaajan izvor finansiranja aktivnosti malih i srednjih preduzea ine pozajmice unutar porodice i prijatelja. U grupi od 105 ovih preduzea samo je jedno koristilo rizikokapital, dok se jo njih nekoliko spremalo za to. Prema ocjeni vlasnika ovih firmi, glavni uzrok nedovoljnog korienja navedenog finansijskog alata je nepostojanje gotovih projekata razvoja malih i srednjih preduzea (biznis strategija i biznis planova). Za treinu vlasnika ovaj oblik finansiranja nije prihvatljiv, dok ostali ne raspolau informacijama ili znanjima korienja ovog izvora finansiranja. Dvije treine ovih firmi je koristilo bankarske zajmove. Mala i srednja preduzea relativno rijetko koriste kratkorone a neto vie srednjorone zajmove. Isto tako, malo koriste dugorone kredite jer im se i ne nude. Preduzea su se u upitniku izjasnila da bi im po strukturi trebalo 30% kratkoronih, 42% srednjoronih i 28% dugoronih kredita. U praksi su kamatne stope za mala i srednja preduzea znatno vie od onih koje banke zaraunavaju svojim regularnim klijentima, to se objanjava veim rizikom. Takoe se vrlo esto deava da banke odbace kreditni zahtjev a da nisu ni razmatrale odnos rizika i kamate za konkretan zajam. Istraivanja eke trgovinske komore ukazuju da je glavni uzrok ogranienih razvojnih aktivnostim MSP u oteanom pristupu bankarskim zajmovima. Banke naglaavaju aspekt solventnosti i visine kreditne sposobnosti ovih preduzea. Preduzetnici koji dobro poznaju menadment u
133
Mirko Okoli
mogunosti su da lake obezbijede zajmove kod banaka.

Miljenje 105 malih i srednjih preduzea o raspoloivosti bankarskih zajmova Frekvencija odgovora (%) Nezainteresovanost banaka za pozajmice MSP Visoke kamatne stope Nepoznavanje procedure traenja pozajmice Problemi obezbjeivanja garancija Ne vide razloge nedobijanja pozajmica Ukupno 41,6 26,6 2,6 11,7 17,5 100,0
Prezentaciji rezultata navedenih istraivanja pridruio bih i rezultate istraivanja koje je u Republici ekoj sprovela privredna komora. eka u okviru programa prikljuenja Evropskoj uniji kreira nove sheme finansiranja razvoja malih i srednjih preduzea u cilju njihovog ubrzanog razvoja. Djelimian izvor finansiranja ovih aktivnosti su i fondovi za strukturno prilagoavanje Evropskoj uniji. U praksi su se relativno velika oekivanja vlasnika MSP brzo rasplinula jer je njihova finansijska podrka oscilirala s tendencijom pada ve u prvim godinama XXI vijeka. Glavni primaoci finansijske podrke bila su srednja preduzea. Uslovi da preduzea koriste ova sredstva bila je solventnost tih preduzea, redovno plaanje poreza, te poslovni i pravni ugled. U razmatranju problema finansiranja malih i srednjih preduzea osvrnuo bih se na akcente s meunarodne konferencije o finansiranju MSP koja je odrana 2005. u organizaciji Fondacije "Konrad Adenauer" u Beogradu. - Za odobravanje veih kredita neophodno je podnoenje godinjih izvjetaja o poslovanju preduzea u proteklom periodu. Izrada tih izvjetaja je ne samo zahtjevna ve i skupa. - Mala preduzea najee zavise od jednog dobavljaa ili kupca, to se u bankarskim krugovima negativno vrednuje u ocjeni odobravanja zajmova malim i srednjim preduzeima. - Odobravanje bankarskih zajmova zahtijeva davanje hipoteke, to preduzetnici ne samo nerado ine ve i nemaju esto ta vrednije da daju kao hipotekarni polog. - Start up preduzea i mala preduzea trebala bi da uivaju posebne kreditne linije i da imaju podrku razliitih garancijskih fondova.
134
Mirko Okoli
- Banke jo uvijek zbog male tednje ne raspolau velikim kreditnim potencijalom koji bi se plasirao u privredu, prije svega mala i srednja preduzea ili riziniji dio privrede. - Od stotinjak podnijetih zahtjeva preduzetnika za kreditiranje komercijalne banke u prosjeku odbijaju svojih oko 70%, dijelom zbog nepotpune dokumentacije ili zbog kreditne sposobnosti zajmotraioca. - Kreditne linije koje odobravaju meunarodne finansijske institucije su takve da najvee iznose utroe mala i srednja preduzea za nabavku robe i usluga iz inostranstva. Za ilustraciju strukture i uslove ponude koje komercijalne banke nude domaim malim i srednjim preduzeima prezentovau podatke preuzete sa internetovog sajta HVB BANK.
Kratkoroni krediti Izvori sredstava: sopstvena sredstva Namjena: finansiranje obrtnih sredstava Iznos: od 3.000 do 100.000 eura Rok vraanja: 12 mjeseci Kamatna stopa: 11% godinje Efektivna kamatna stopa: 15,4-15,8% godinje Naknada: za kredit do 6 mjeseci 1%; do 12 mjeseci 2% Obezbjeenje: do 30.000 eura mjenice; do 50.000 eura jemstvo pravnog lica, preko 50.000 eura hipoteka I reda. Napomena: Krediti se odobravaju srednjim preduzeima sa prometom od preko 2,5 miliona eura ili zaduenih u banci preko 100.000 eura Dugoroni krediti Namjena: za maine i opremu, za poslovni prostor Iznos: preduzetnici: 5.000-30.000 eura za opremu; 10.000 do 100.000 eura za poslovni prostor; MSP: 10.000 -100.000 eura za opremu i 20.000 100.000 eura za poslovni prostor Rok vraanja: preduzetnici do 5 godina za opremu i do 10 godina za poslovni prostor; MSP do 6 godina za opremu i 10 godina za poslovni prostor Kamatna stopa: 12% godinje za opremu; 11% godinje za poslovni prostor Efektivna kamatna stopa: 13,5-17,5% godinje za opremu i 12,5-15,97% za poslovni prostor Naknada: 2% jednokratno (minimalno 200 eura)
135
Mirko Okoli
Obezbjeenje: Hipoteka I reda, polisa osiguranja imovine i ivota, mjenice Napomena: Krediti odobreni uz depozit 100% daju se na rok 10 godina uz kamatu od 6% godinje
KREDITI ZA MSP IZ SREDSTAVA KREDITNIH LINIJA Krediti linije Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR)
Namjena: za finansiranje proizvodnje postojeih i novoosnovanih malih i srednjih preduzea, poveanje kapaciteta i zaposlenosti, uvoenje savremenih tehnologija, postizanje veeg stepena finalizacije i specijalizacije u proizvodnji, poveavanje izvo za, supstitucija uvoza i nabavka opreme Iznos: 20.000 do 200.000 eura Rok otplate: do 5 godina Grace period: do 1 godine Otplata: tromjeseni anuiteti Kamatna stopa: tromjeseni eurolibor uvean za 6,1% (oko 8% godinje) Efektivna kamatna stopa: od 8,62% do 8,85% u zavisnosti od perioda otplate kredita. Kreditna linija Evropske investicione banke (EIB) Namjena: za finansiranje razvoja MSP, i zvozno orijentisanih preduzea, preduzea iji proizvodi omoguavaju supstituiranje uvoza i imaju vii stepen finalizacije i veu akumulativnost, za finansiranje infrastrukturnih projekata na optinskom i gradskom nivou (prednost imaju projekti koji omoguavaju utedu energije) Iznos: do 3.000.000 eura Rok otplate: do 12 godina za nabavku opreme, do 15 godina za infrastrukturne projekte. Grace period: 2-3 godine Otplata: estomjeseni anuiteti Kamatna stopa: estomjeseni EURIBOR uvean za 3,9 p.p. (oko 7% godinje) Efektivna kamatna stopa: od cca 6,21 do 6,32% u zavisnosti od perioda otplate kredita. Kreditna linija Kreditanstalt fur wiedraubau (KFw) Namjena: za finansiranje trajnih obrtnih sredstava MSP i samostalnih radnji, bez obzira na djelatnost, za kupovinu opreme, poslovnog prostora, nabavku robe i repromaterijala, adaptaciju poslovnog prostora Iznos: od 10.000 do 50.000 eura Rok otplate: do 5 godina Grace period: do 6 mjeseci za obrtna sredstva, do 12 mjeseci za osnovna 136
Mirko Okoli
sredstva Kamatna stopa: tromjeseni EURIBOR uvean za 9,5 p.p. (10-12% godinje), ukoliko se korisnik kredita opredijeli za linu tednju u visini od 20% kredita, kamatna stopa je EURIBOR uvean za 8,5 p.p. Efektivna kamatna stopa: od cca 12,05% do 12,29% u zavisnosti od perioda otplate kredita.
Kreditna linija EBRD i DEG Korisnici: MSP sa maximalno 250 zaposlenih, koja su u potpunom privatnom vlasnitvu Namjena: za kupovinu opreme, poslovnog prostora, sirovina i robe namijenjene prodaji Iznos: do 150.000 eura Rok vraanja: do 4 godine Grace period: do godinu dana Kamatna stopa: 10-11% godinje na ostatak duga Kreditna linija Vlade Republike Italije Korisnici: MSP sa veim privatnim kapitalom (min. 65%) najmanjim dvogodinjim poslovanjem u sektoru za koji trae sredstva Namjena: za nabavku opreme, tehnologije i odgovarajue tehnike pomoi, usluge, rezervne dijelove, industrijske licence Iznos kredita: od 50.000 do milion eura Rok vraanja: najvie do 8 godina, ukljuujui grace period od najvie dvije godine Kamatna stopa: 4,9% (3,4% + naknada banci 1,5%) Otplata kredita: polugodinje rate ukljuujui kamate Posebni uslovi: va e isti posebni uslovi i napomene date u okviru kreditne ponude Banca Intesa Obezbjeenje za sve kreditne linije: hipoteka I reda, zaloge na opremu ili robu, mjenice, garancije banke ili drugi instrumenti obezbjeivanja prema odluci banke Napomena: Krediti iz kreditnih linija se odobravaju srednjim preduzeima sa prometom od preko 2,5 miliona eura ili zaduenim u banci preko 100.000 eura.
137
Mirko Okoli
3. Finansiranje malih i srednjih preduzea u Bosni i Hercegovini Prema postojeim podacima, ukupni kapital komercijalnih banka na kraju 2004. godine iznosio je 1,1 milijardu KM. Osnovne karakteristike u kretanju bankarskog kapitala ogledaju se u sljedeem: - bankarski kapital iz godine u godinu biljei rast; - u strukturi bankarskog kapitala znaajno uee ima drava to je posljedica usmjeravanja depozita Federacije BiH u Investicionu banku; - strani kapital u ukupnom kapitalu banaka uestvuje sa oko 65%, a samo u privatnom kapitalu sa oko 77%; - u strukturi aktive novana sredstva uestvuju sa oko jednom treinom, a krediti oko dvije treine; - smanjuje se uee sredstava koje domae banke dre u inostranstvu; - u strukturi pasive oko 13% ini kapital, a oko 87% obveznice; - u strukturi depozita banaka javljaju se depoziti graana sa 38%, depoziti banaka sa 17%, depoziti javnih preduzea sa 13%, depoziti privatnih i drutvenih preduzea sa 14% i depoziti dravnih institucija sa 12%; - u ukupnim depozitima kratkoroni depoziti uestvuju sa 68%, a depoziti sa 32%. Prema ocjenama stranih finansijskih institucija, relativno dobro stanje u bankarskom sektoru ne prati kvalitetan pristup kapitalu malih i srednjih preduzea. Naime, od ukupno odobrenih kredita 48% ine krediti stanovnitvu, 44% privatnim i 5% javnim preduzeima. Malim i srednjim preduzeima odobren je relativno skroman iznos kredita imajui u vidu njihove potrebe. Ovome treba dodati i podatak koji se odnosi na strukturu izvora investicija. Prema statistikom godinjaku iz 2003. godine, struktura investicija u grupi malih i srednjih preduzea bila je takva da su bankarksa sredstva, tj. krediti uestvovali sa svega 20 odsto.
138
Mirko Okoli
Struktura finansiranja investicija MSP u Bosni i Hercegovini u 2002. godini Vlastita sredstva Trgovina Transport, skladita i komunikacije Graevinarstvo Proizvodnja Saobraaj Nepokretnosti i poslovne usluge Rudarstvo Poljoprivreda Ukupno 72 75 78 59 75 78 53 64 69 Izvor: Statistiki godinjak 2003. Finansijski krediti 23 8 16 29 25 16 25 14 20
Mala i srednja preduzea dobijaju kredite pod krajnje nepovoljnim uslovima. Srednja razlika izmeu kamatnih stopa na depozite i kamatnih stopa na kratkorone zajmove i kredite odobrene malom biznisu u toku nekoliko posljednjih godina iznosi skoro deset indeksnih poena i ne pokazuju tendenciju smanjivanja. Velika razlika u primjenjivanim kamatnim stopama je posljedica greke u tritu, koja se sastoji u nemogunosti racionalne procjene rizika.
Uslovi kreditiranja MSP u Bosni i Hercegovini u 2004. godini Imovina Ma x. i znos kredita 500.000 8.000.000 Godinja kamatna stopa 12-14% EURIBOR + 7,7 Period korienja (mjeseci) 12-30 60 Bankarske naknade (%) 1-1,5
Tekua Realna
Visoke kamatne stope objanjavaju se visinom i prirodom kolaterale koju su banke spremne da prihvate. Visina kolaterale kod nas viestruko je vea od one u razvijenim ekonomijama. Procenat odobrenog kredita u odnosu na kolateral je stalno izmeu trideset i pedeset posto. Metode procjene vrijednosti imovine koja se stavlja kao kolateral razlikuju se od banke do banke i u principu nisu dovoljno razraene. Banke ovakvo stanje objanjavaju ne samo eljom za pokrivanjem odobrenih kredita ve i problemima koji se javljaju u sluaju da iz hipo139
Mirko Okoli
teke treba naplatiti potraivanje. U ovakvim sluajevima zbog siromanog trita imovina pod hipotekom teko se prodaje i po pravilu znatno ispod cijene. Svjetska banka je 1996. godine inicirala mikrokreditni program u Bosnu i Hercegovinu. Slubeno se procjenjuje da je do danas ukupan iznos donatorskih sredstava plasiran kroz mikrokreditne organizacije vie od sto miliona KM. Stope otplate ovih kredita su visoke i povoljne i iznose oko 98 procenata. Uslovi koje mali i srednji biznis moe da dobije kod mikrokreditnih organizacija uglavnom su ujednaeni u cijeloj Bosni i Hercegovini.
Uslovi kreditiranja od mikrokreditnih organizacija u BiH u 2004. godini Ma x. i znos Tekua Stvarna 30.000 30.000 Kamatna stopa mjeseno (%) 0,72-1,12 0,72- 1,12 Period otplate 18 36
Nepovoljna okolnost je to to vaei propisi limitiraju iznos kredita koji se moe odobriti jednom klijentu na 30.000 KM. Komercijalne banke su zainteresovane za kredite u minimalnom iznosu od 50.000 KM. U toku su aktivnosti na reformi zakonske regulative kako bi se unaprijedio rad mikrokreditnih organizacija. U okviru ovih razmatranja neophodno se osvrnuti na tekuu podrku Evropske komisije za pronalaanje podrke regionalnom ekonomskom razvoju u Bosni i Hercegovini. Projekt EU RED zavren je u oktobru 2005. godine, ali je Evropska komisija nastavila s pruanjem podrke regionalnom ekonomskom razvoju u naoj zemlji. Dalja podrka iznosi tri miliona eura od ega bi se najvei dio odvajao za razvoj malih preduzea i regionalni razvoj, a tek manji za finansiranje rada regionalnih agencija. Pored toga, Evropska unija prihvatila je i finansiranje projekta razvoja malih i srednjih preduzea kroz obuku menadera i preduzetnika. Za ovu namjenu usmjereno je milion i po eura koja su obezbijeena iz CARDS 2005 programa evropske zajednice.
140
Mirko Okoli
4. Kreditnogarancijski fondovi Kreditnogarancijski fondovi su finansijske institucije koje imaju za cilj da vlasnicima poslovnih aktivnosti olakaju pristup neophodnim finansijskim sredstvima. Ovi fondovi ostvaruju cilj tako to: - osiguravaju dio kreditnih obaveza preduzetnika. Osigurani dio uglavnom se kree od 50 do 80 posto u odnosu na iznos obaveze dunika, - dogovaraju s bankom obraun manjih kamatnih stopa za kredite za koje kreditno garancijski fond izdaje kreditne garancije. Pored ovoga, kreditnogarancijski fondovi realizuju i sljedee ak26 tivnosti: - omoguavaju jaanje privatnog preduzetnitva, - obuavaju preduzetnike savremenim normama poslovanja, - omoguavaju jaanje privrednog razvoja, - pospjeuju jaanje finansijskog sektora, - jaaju legalne finansijske i privredne tokove, - omoguavaju poveano i sigurnije investiranje, - doprinose razvoju trine ekonomije. Vlasnici malih i srednjih preduzea, bilo da je rije o poetnim ili postojeim aktivnostima, esto postiu slabije rezulte od onih koje bi realno mogli da postignu. Jedan od osnovnih razloga neadekvatnog postignua je u tome to se takva preduzea susreu sa specifinim barijerama, koje se ogledaju u oteanom pristupu kapitalu za finansiranje potreba razvoja njihovog biznisa. Meu najeim barijerama su: - nepostojanje kvalitetnog kolaterala, - nepostojanje adekvatne evidencije neophodne za finansiranje, - nedovoljna sposobnost za pripremu kvalitetne kreditne aplikacije, - relativno visoki trokovi procjene kreditnih aplikacija, - nepostojanje odgovarajuih knjigovodstvenih i raunovodstvenih izvjetaja. Najei izvori dodatnih finansijskih sredstava su banke, koje pri donoenju odluke o odobravanju kreditnih zahtjeva koriste dva osnovna
26
141
Mirko Okoli
kriterijuma: finansijsku opravdanost ulaganja i sposobnost traioca kredita da obzbijedi odgovarajue kolaterale. Sama finansijska opravdanost esto nije dovoljna, te trailac kredita mora obezbijediti kvalitetne kolaterale odgovarajue vrijednosti. Preduzetnici uglavnom nisu u mogunosti da ponude odgovarajue kolaterale koje se zahtijevaju od finansijskih institucija, te zbog toga ne mogu da dobiju potrebna finansijska sredstva. Kreditnogarancijski fondovi javljaju se kao institucije za premoavanje ovih problema u procesu pristupanja finansijskim sredstvima kod banke. U praksi su razvijena dva mogua modela za rad kreditnogarancijskog fonda. U prvom modelu kreditnogarancijski fond inicira proces, dok ga finansijske institucije zavravaju. Klijent ovom fondu podnosi zahtjev za odobravanje garancije. Fond analizira i procjenjuje prijedlog poslovne aktivnosti i donosi odluku da li e odobriti kreditnu garanciju. Ako se garancija odobri, klijenti se obraaju nekoj od partnerskih finansijskih organizacija sa zahtjevom za dobijanje kredita. Osnovne karakteristike ovog modela su: - teite procesa je na kreditnogarancijskom fondu, - kreditnogarancijski fond ima vee trokove poslovanja, - kreditnogarancijski fond je orijentisan prema klijentu, - finansijske institucije moraju imati veliko povjerenje u kreditnogarancijski fond. Prema drugom modelu, finansijska institucija inicira procedure, a kreditnogarancijski fond ih zavrava. Klijent finansijskoj organizaciji podnosi zahtjev za dobijanje kredita. Nakon procjene zahtjeva, partnerska finansijska institucija u ime klijenta podnosi zahtjev kreditnogarancijskom fondu za odobravanje garancije. Ovaj fond provodi svoju proceduru i donosi odluku o izdavanju kreditne garancije, nakon ega finansijska institucija vri plasman kredita. Karakteristike ovog modela su: - teite procesa je na finansijskoj instituciji, - kreditnogarancijski fondovi imaju manje trokove poslovanja, - manje su orijentisani prema klijentu, a vie prema finansijskim institucijama, - kreditnogarancijski fondovi moraju imati veliko povjerenje u finansijske institucije.
142
Mirko Okoli
Uz pomo interneta obezbijedio sam osnovne podatke koji se odnose na neke kreditnogarancijske fondove u Bosni i Hercegovini. U nastavku rada prezentovau osnovne podatke za svakog od njih. Kreditnogarancijski fond Udruenja preduzetnika LiNK Zakonski okvir: Upravni odbor Udruenja preduzenika LiNK je u martu 2004. donio odluku o pokretanju aktivnosti KGF-a u okviru udruenja i formiranju odjeljenja za garancije i usvojio pravilnik o radu KGF-a. Ove aktivnosti pratile su promjene u statutu udruenja, tj. definisanje aktivnosti koje se odnose na garancije u okviru statuta. Sredstva za osnivanje fonda: Italijanska NVO COSPE uloila je poetni kapital u iznosu od 300.000 KM. U 2006. godini stigla je nova trana novca NVO COSPE u iznosu od 300.000 KM, ime se garancijski fond poveao na svotu od 600.000 KM. Sredstva na raspolaganju za garancije: Nakon posljednjih pregovora u proljee 2006. multiplikator banke povean je sa dva na tri, tako da su sada na raspolaganju za kreditiranje ukupna sredstva u visini od 1,8 miliona KM. Definisanje ugovornih odnosa osnivaa: Ne postoji ugovorni odnos osnivaa, osim ugovora sa donatorom o namjenskoj upotrebi doniranih sredstava. Definisanje odnosa fond banka - klijent: Nepovoljnije uslove prilikom pokretanja fonda ponudila je Univerzal banka, sadanja UniCredit Zagrebaka. Odnosi s bankom jasno su definisani ugovorom o saradnji, koji je potpisan u proljee 2004. s mogunou ponovnog pregovaranja svake godine. Odnos fonda i klijenta definisan je pravilnikom o radu KGF-a, odnosno banke i klijenta - ugovorom o kreditu. Odluku o izdavanju garancije donosi garancijski odbor, a konanu odluku o kreditiranju kreditni odbor banke. Korisnici garancija su lanovi Udruenja LiNK, koji su registrovani kao pravni subjekti, a bave se proizvodnjom ili kvalifikovanom uslunom djelatnou. Poeljno je otvaranje novih radnih mjesta. Karakteristike garancija: Procenat pokria garancije je 50%. Maksimalna vrijednost ciljnih kredita je 30.000 KM. Vrsta kredita: investicioni i krediti za obrtna sredstva (za obrtna sredstva, max. 30% od ukupne visine kredita), max. rok otplate je pet godina, smanjenje kamatne stope 2-3% u odnosu na trinu kamatnu stopu, a provizija fonda je 1-1,5% od vrijednosti garancije.
143
Mirko Okoli
Kreditnogarancijski fond Brko Distrikta Zakonski okvir: GFBD je registrovan u skladu sa zakonom o pravnim subjektima Brko Distrikta i odlukom gradonaelnika o osnivanju GF za ruralne kredite. Ovaj fond je neprofitna i politiki nezavisna organizacija u javnom vlasnitvu, a finansiran je od Vlade Brko Distrikta. Sredstva za osnivanje fonda: GFDB je osnovan u proljee 2003. godine sa poetnim kapitalom od 300.000 KM. U 2004. god. Vlada Brko Distrikta je uloila milion konvertibilnih maraka u portfolio GFDB kako bi se mogle davati garancije za mala i srednja preduzea. Sredstva na raspolaganju za garancije: dogovoren je multiplikator u visini od dva i po, tako da su ukupna sredstva na raspolaganju za garancije 3.250.000 KM Definisanje ugovornih odnosa osnivaa: Osniva je Vlada Brko Distrikta. Definisanje odnosa fond-banka-klijent: Ovi odnosi definiu se ugovorima. Korisnici garancija: Fond podrava poljoprivredni sektor i malu privredu, tako to omoguava poljoprivrednicima i privrednicima da dobiju kredit od banke. Karakteristike garancija: procenat pokria kreditne obaveze je 50%. Vrijednost pojedinane garancije je do 50.000 KM. Vrijednost ciljnih kredita je do 100.000 KM. Vrste kredita: investicioni krediti i krediti za obrtna sredstva. Rok otplate je od tri do pet godina. Provizija fonda je 1%, a kamatna stopa je 1-2% manja od prosjene trine kamatne stope Garancijski fond SERDA-e Zakonski okvir: KGF djeluje u okviru SERDA-e i osnovan je 2006. godine kao odjeljenje Agencije sa odlukom Nadzornog odbora i Skuptine SERDA-a. Sredstva za osnivanje fonda: Kanton Sarajevo, budet SERDA 1 milion KM. Sredstva na raspolaganju za garancije: uz multiplikator banke 3, sada je na raspolaganju tri miliona KM Definisanje odnosa fond banka - klijent: definisan je ugovorni odnos sa Uni-Credit Zagrebaka banka sa mogunou poravnavanja svake godine. Odnos fonda i klijenta definisan je pravilnikom o radu KGF-a, a odnos banke i klijenta definie se ugovorom. Odluku o kreditiranju donosi kreditni odbor banke, a odluku o izdavanju garancije nadzorni odbor SERDA-e.
144
Mirko Okoli
Korisnici garancije: registrovani pravni subjekt sa podruja sarajevske makroregije, sve djelatnosti dozvoljene zakonom, osim igara na sreu. Karakteristike garancije: pokrie garancije je 50%. Maksimalna vrijednost ciljnih kredita je do 50.000 KM. Vrste kredita: investicioni i krediti za obrtna sredstva (za obrtna sredstva max. 30% ukupne visine kredita), maksimalni rok otplate pet godina, smanjenje kamane stope od dva do tri posto u odnosu na trinu kamatnu stopu i provizija fonda 1-1,5% od vrijednosti garancije. 5. Fondovi za razvoj U nekim zamljama u tranziciji iz sredstava od privatizacije formirani su fondovi iz kojih se odobravaju krediti za ulazak u biznis i za finansiranje poslovnog razvoja postojeih malih i srednjih preduzea iz privatnog sektora. Uz pomo interneta doao sam do uslova koje jedan takav fond daje kod odobravanja kredita. U pitanju je Fond za razvoj AP Vojvodine. Uslovi za dobijanje kredita Fonda za razvoj AP Vojvodine Dugoroni krediti (Finansiranje razvojnih programa) Konkurs jednom u toku godine. Na konkursu mogu uestvovati: - fizika lica privatni preduzetnici, - nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, - pravna lica mala, srednja, velika preduzea i zadruge. Period otplate: - 3 godine uz grace period od 12 mjeseci, - 5 godina uz grace period od 24 mjeseca za dugogodinje zasade, osnovno stado i matino jato. Kamatna stopa: - 2,8% uz bankarsku garanciju ili mjenicu avaliranu od poslovne banke kao i obezbjeenje vraanja kredita, - 4,2% uz zalono pravo prvog reda na nepokretnu imovinu, kao oblik obezbjeenja vraanja, - biznis plan uraen po metodologiji Fonda za razvoj AP Vojvodine.
145
Mirko Okoli
Dugoroni krediti (Finansiranje start up programa) Konkurs jednom u toku godine. Na konkursu mogu da uestvuju: - fizika lica, - privatni preduzetnici koji obavljaju djelatnost do 3 godine, - radno neaktivna lica koja se nalaze na evidenciji nacionalne slube za zapoljavanje, Sopstveno uee je u visini od 50%, Kod neaktivnih lica sa evidencije nacionalne slube za zapoljavanje ne trai se sopstveno uee. Period otplate: - 3 godine uz grace period od 12 mjeseci. Kamatna stopa: - 2,8% uz bankarsku garanciju ili mjenicu avaliranu od poslovne banke kao obezbjeenje vraanja kredita, - 4,2% uz zalono pravo prvog reda na nepokretnost kao oblik obezbjeenja vraanja, - za kredite lica sa evidencije nacionalnog zavoda za zapoljavanje, 3% bankarsku garanciju ili mjenicu avaliranu od poslovne banke. Biznis plan uraen po metodologiji Fonda za razvoj AP Vojvodine. Kratkoroni krediti pravnim licima (Podrka izvozu) Konkurs dva puta godinje. Pravo uea na konkursu imaju pravna lica koja se bave proizvodnjom za izvoz. Rok vraanja: 180 dana. Kamatna stopa: 3%. Obezbjeenje vraanja kredita: bankarska garancija
146
Mirko Okoli
6. Mikrokrediti Tranzicione promjene dovele su do poveanja broja nezaposlenih dijelom kroz priliv mladih na trite radne snage i kroz velika otputanja i gubitka radnih mjesta u preduzeima koja su se nala u procesu svojinske transformacije. Jedno od ponuenih rjeenja za ovaj problem u veini zemalja u tranziciji su mikrokrediti koji se realizuju u saradnji nacionalnih fondova za razvoj i slubi za zapoljavanje. U pitanju su krediti koji se dodjeljuju pod izuzetno povoljnim uslovima. U veini zemalja na iznose od 10.000 do 30.000 eura kamatna stopa je jedan posto uz grejs period od jedne godine. Praksa pokazuje da je najvei broj ovako odobrenih kredita znatno ispod maksimalnog iznosa. Prema podacima u Republici Srbiji, do jeseni 2006. godine odobren je 721 mikrokredit za zapoljavanje 3.547 nezaposlenih. Najvei broj ugovora zakljuen je u Beogradu (127 ugovora sa 634 nezaposlena), zatim u Niu (62 ugovora sa 310 nezaposlenih) i Novom Sadu (56 ugovora sa 270 nezaposlenih), to rjeito govori o tome da se najvei dio ovih sredstava zadrava u urbalnim centrima i vrlo malo se izdvaja za ruralna podruja. Istina, najvei broj nezaposlenih biljei se u urbanim centrima. Razlog tome je i veliki mehaniki priliv stanovnitva u ove sredine. Analize dodijeljenih mikrokredita pokazuju da je njihov najvei broj korisnika mukog pola blie 70%, to pokazuje da su mukarci spremniji za otpoinjanje biznisa, za ulazak u rizik i stavljanje svoje imovine kao garancije za povraaj uzajmljenih sredstava. Raznovrsna je struktura nezaposlenih lica koja samostalno ulaze u poslovanje. Rezultati pomenute analize pokazuju da u toj strukturi dominiraju lica srednje starosne dobi, odnosno lica od 41 do 49 godina, a zatim slijede lica u starosnoj dobi od 31 do 40 godina, da bi ih najmanje bilo iz grupe sa starosnom dobi od preko 50 godina. Relativno malo uee lica starije starosne dobi objanjava se njihovim prijevremenim penzionisanjem ili dobijenim otpremninama za odlazak iz preduzea. Pred toga ova lica su u svojoj struci stekla dovoljno iskustva da mogu samostalno organizovati svoj posao. Djelatnost u koju su uloena ova sredstva pokazuju opredjeljenje nezaposlenih lica na otvaranje malih porodinih radnji u grani agroindustrije, iako su se javnim pozivom izuzela ulaganja u primarnu poljo-
147
Mirko Okoli
privrednu proizvodnju. Naime, 869 lica, korisnika mikrokredita, zaposlilo se na poslovima prerade poljoprivrednih proizvoda, u proizvodnji hljeba i peciva, preradi mesa i mesnih preraevina, preradi peuraka i slinim poslovima. Za ovu oblast rada preko mikrokredita usmjeren je najvei dio sredstava fonda za razvoj. Za otvaranje raznih agencija, radnji i salona koji bi pruali razliite usluge opredijelilo se 151 lice, s tim da je u tim radnjama omoguilo zapoljavanje 730 nezaposlenih. Pored ovih aktivnosti, mikrokrediti se koriste za otpoinjanje biznisa i u turizmu, ugostiteljstvu te u drvnoj i tekstilnoj industriji. U pogledu teritorijalnog rasporeda razvoj grane agroindustrije ravnomjerno je rasporeen na sve regione. S druge strane, gumarska djelatnost i elektronska industrija zastupljene su u onim sredinama gdje postoje vea drutvena preduzea koja se bave ovom djelatnou. Sagledavajui broj lica koja se zapoljavaju u privrednom subjektu, uoava se preteno zapoljavanje etiri do pet lica. Najvei broj zaposlenih lica registrovan je u agenciji grafike industrije, tj. izdavakoj djelatnosti, u radnji koja se bavi proizvodnjom konditorskih proizvoda i u proizvodnji finalnih proizvoda od betona. U poetnom periodu raspisanog javnog poziva za mikrokredite primijeen je mali odziv, da bi se prije isteka roka konkursa ovaj broj dinamino poveao. Ukupno je podnijeto 7.300 zahtjeva. Od svekolikog broja zahtjeva samo je 9,8% potpisalo ugovor o mikrokreditu sa fondom za razvoj. Razlog odbijanja velikog broja interesenata nije samo u nedostacima podnijetih dokumenata ili u kvalitetu ideja ve i u nedostatku sredstava fonda za ove namjene. 7. Finansiranje porodinog biznisa Kriterijumi za kategorizaciju preduzea u porodino preduzee su struktura zaposlenih i procenat vlasnitva i kontrole nad preduzeem. Zaposleni u porodinom preduzeu su: - samo lanovi ue porodice, - lanovi ue i ire porodice, - veina zaposlenih nisu lanovi ue ili ire porodice, ali su dva ili vei broj lanova ue ili ire porodice ukljueni u funkcionisanje i upravljanje porodinim preduzeem. Broj lanova porodice moe se smanjivati i poveavati, ali je bitno
148
Mirko Okoli
da su dva ili vie njenih lanova ukljueni u funkcionisanje i upravljanje ovakvog preduzea. Deava se da u porodici nema lanova zainteresovanih za biznis, tako da se upravljanje prenosi na profesionalne menadere. Zbog vlasnitva nad preduzeem ovakvo preduzee se smatra porodinim. Najvei broj vlasnika porodinih preduzea eli da nasljednici budu njihova djeca. U paniji to eli 74% vlasnika, u Italiji 62%, a u Njemakoj 57%. Prema rezultatima analiza, uprkos eljama realno stanje je drugaije: - porodina preduzea uglavnom preive tri generacije vlasnika, - u etiri od pet preduzea (80%) upravlja prva generacija vlasnika, - samo treina osnivaa uspjeno prenese porodini biznis na drugu generaciju, - samo 10% druge generacije uspjeno prenese porodini biznis na treu generaciju, - manje od 5% prenosi se na etvrtu generaciju. Da bi se preduzee nazvalo porodinim, kljuni faktor je da postoji veinsko vlasnitvo lanova porodice u vlasntvu preduzea. Kada je rije o korporacijama, smatra se da je korporacija porodina ako jedna porodica posjeduje najmanje 25% obinih akcija tj. s pravom glasa. U praksi nema dokaza da je porodino preduzee uspjenije od neporodinih, mada se uvijek istie da su porodini duh i kohezija bitan faktor uspjenosti u preduzetnitvu i u biznisu. Meutim, prema rezultatima sprovedenih istraivanja evidentno je da porodini biznis predstavlja veliki biznis. Danas u Sjedinjenim Amerikim Dravama 90% preduzea su porodina, u Evropskoj uniji ona ine 85% ukupnog broja preduzea, a u Velikoj Britaniji oko 70% preduzea su porodina, koja zapoljavaju oko 50% ukupno zaposlenih u privredi. Analize porodinog biznisa pokazuju odreene prednosti i nedo27 statke porodinih preduzea. U strukturi prednosti su: - posveenost poslu, - specifino znanje koje se uva u porodinom krugu, - fleksibilnost u vremenu,
27
149
Mirko Okoli
- srednjorono, tj. dugoronije planiranje aktivnosti, - brzina odluivanja, - pouzdanost i ponos. U najvee nedostatke porodinog biznisa navodi se konflikt izmeu porodine i poslovne kulture. Porodina kultura se temelji na jednom, a organizaciona na drugom principu. U praksi se govori o potkapitalizovanom biznisu ili biznisu iji je osnovni problem u nedostatku kapitala i prekapitalizovanom biznisu ili biznisu iji nosilac raspolae veim kapitalom od potrebnog za finansiranje tekueg poslovanja i razvoja konkretnog biznisa.
POTKAPITALIZOVANI BIZNIS PREKAPITALIZOVANI BIZNIS
Klasifikacija biznisa zavisno od veliine kapitala kojim vlasnik preduzea raspolae
Veliki problemi se javljaju kod prekapitalizovanog biznisa, jer vlasnik nema racionalan odnos prema kapitalu, ali isto tako i svi oko njega. Praksa pokazuje da su prednosti u razvoju biznisa na strani potkapitalizovanog biznisa. Ona upuuje na to da je paradoksalna struktura izvora finansiranja najbolja struktura za preduzetnika, a to znai maksimalna fleksibilnost i maksimalna sigurnost, ali uz najniu cijenu kapitala. Iz tih razloga vrlo je bitna struktura sredstava, tj. njihovo posmatranje s aspekta: - vremenskog horizonta (kratkorona, srednjorona i dugorona sredstva), - namjene izvora svojine, - faze ivotnog ciklusa u kome se nalazi preduzetniki poduhvat. Analize finansiranja razvoja pokazuju da treba initi razliku izmeu faze rasta, zrelosti i faze restrukturiranja preduzea. U fazi poetnog rasta koristi se drugi stepen finansiranja preko poetnog obrtnog kapitala koji podrava prvu komercijalnu prodaju, ali poslovanje ne ostvaruje pozitivan ke-flou. Tokom kasnije faze rasta koristi se trei stepen finansiranja kada se prelazi u zonu dobitka i ostvaruje pozitivan ke-flou. Tek nakon prelaska u zonu dobitka i ostvarivanja pozitivnog gotovinskog toka biznis poinje sebe da samofinansira i ne oslanja se na imovinu preduzetnika. U fazi maksimalnog rasta i dostizanja zrelosti biznisa koristi se
150
Mirko Okoli
etvrti stepen finansiranja. Da ne bi uao u fazu opadanja, preduzetnik pristupa fazi restrukturiranja biznisa, to zahtijeva uvoenje tzv. meufinansiranja. U fazi meufinansiranja porodino preduzee mijenja organizaciju i status i prelazi u korporaciju, kada je osnovni izvor finansiranja akcijski kapital. Praksa pokazuje da se na ovaj nain trina vrijednost biznisa poveava i do 30 procenata. Kupci akcija i investitori uopte mogu biti fizika i pravna lica. Porodina preduzea se finansiraju iz privatne imovine lanova ue ili ire porodice, iz imovine prijatelja i poznanika, a interesantna je i kategorija individualnih investitora ili tzv. poslovnih anela. Poslovni aneli su bogati pojedinci zainteresovani da svoj novac investiraju tamo gdje postoje povoljne prilike za visok prinos. Zato za investiranje biraju: atraktivne sektore biznisa, odreene faze u ivotnom ciklusu preduzetnika i odreena geografska podruja. Iako poslovni aneli djeluju emotivno, u sutini ih interesuju samo prinosi i zato su veoma probirljivi i oprezni: - ine jednu do dvije investicije godinje u jednu vrstu biznisa ime smanjuju rizik ulaganja; - pojedinane investicije su uglavnom mali iznosi (u SAD-u se kreu od deset hiljada do pola miliona dolara), pa su zato pogodni investitori za poetnu fazu ivotnog ciklusa preduzetnikog poduhvata; - potiu iz razliitih profesija, pa pored investiranja novca u tui preduzetniki poduhvat mogu da ponude i strune usluge; - kada investiraju novac u preduzetniki poduhvat, vrlo su zahtjevni u odnosu na preduzetnike. Pored vlastitih i sredstava poslovnih anela u finansiranju poslovnog biznisa javljaju se i institucionalni investitori (banke, osiguravajue kompanije, penzioni fondovi). Svi ovi investitori u razvijenom svijetu vrlo esto se nazivaju investicionim pulovima ili rizikokapitalistima (rizini kapital kapital uloen u rizine poduhvate ili venture capital). U Velikoj Britaniji rizikokapitalisti oekuju prinos od 30 do 60 procenata, zavisno od oekivanog rizika. U ovim institucijama od prijavljenih zahtjeva za sufinansiranje odbacuje se ak 95% zahtjeva. Radi diversifikacije rizika ulau u razliite grane i zato ih esto nazivaju hibridnim investitorima. Ukoliko ulau u obliku akcija, njihov akcijski paket je manji od 50%, i to u obliku kumulativnih prioritetnih akcija. Omiljenije akcije rizikokapitalista su konvertibilne prioritetne akcije, jer se mogu konvertovati u
151
Mirko Okoli
obine akcije. Ovo konvertovanje realizuje se kada je na prioritetne akcije ugovorena fiksna dividenda, a po obinim akcijama se realno ostvaruje vea dividenda i uz to pravo u upravljanju preduzeem. I drava se moe javiti kao institucionalni investitor, preko svojih fondova, agencija, biroa i drugih institucija za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzea. 8. Proces investiranja u mala i srednja preduzea Ulazak u biznis i finansiranje malih i srednjih preduzea najee se posmatra kao vie ili manje sloena struktura aktivnosti koja zahtijeva odreena ulaganja. Mnogo rjee posmatra se investicioni proces u ovakve aktivnosti. Burns P. u svojim istraivanjima preduzetnitva i malog biznisa naglaava proces investiranja u mali biznis. On smatra da ovaj proces ima sedam faza.
Sedam faza procesa investiranja u MSP 28 1. FAZA TRAGANJA I N AL AENJA IN VESTITOR A I KORISNIKA IN VESTICIJA 2. FAZA PROVJER AVANJA 3. FAZA EVALU ACIJE 4. FAZA ODLUIVANJA 5. FAZA PREGOVARANJA 6. STRUKTURIRANJE POSL A 7. FAZA " ETVE"
Prvu fazu ini faza traganja (istraivanja) u kojoj investitor-vlasnik kapitala traga za idealnim korisnikom investicija, a korisnik investicija traga za idealnim investitorom. Idealni investitor ima: - dovoljan i likvidan kapital za investiranje, - znanje o biznisu u koji investira, - reputaciju etinog investitora, - iskustvo u investiranju, - uspjenu komunikaciju sa zainteresovanim investitorom.
28
152
Mirko Okoli
Idealni investitor traga za idealnim korisnikom investicija. Idealan korisnik investicija je onaj preduzetnik i preduzee iji biznis donosi visok prinos uz nizak rizik. Dakle, brzina, sigurnost i visok prinos su odlike idealnog korisnika investicija. Procjena idealnosti korisnika, kako Burns istie, posmatra se kroz: - atraktivnost trita (veliina trita i stopa rasta trinog udjela), - konkurentne prednosti proizvoda (unikatnost i nemogunost kopiranja), - sposobnosti menadmenta korisnika investicija (kompetentnost i poslovna etika), - povoljna prilika i opasnost u okruenju, - gotovina koju biznis moe da proizvede. Preduzetniki poduhvat idealnog korisnika investicija za investitora mora biti: - pravi, bezgrean, jer je biznis dovoljno atraktivan i diferenciran ak i za nepovoljne prilike u okruenju, - ekonomski opravdan, jer korisnik investicija ima kompetentan menadment koji i opasnosti u okruenju moe da pretvori u povoljne prilike, - izdrljiv, jer generie dovoljno konkurentske prednosti na dui rok. Za izbor idealnog korisnika investicija investitor koristi dvije os29 novne metode: metoda 5C i CAMPARI metoda. Metoda C temelji se na pet kriterijuma koji u engleskom jeziku poinju sa slovom C, a to su: - Character (linost, karakter) - izraava reputaciju korisnika investicija kao zajmoprimca. Loa reputacija korisnika investicija je loa preporuka za njega kao potencijalnog korisnika i svih drugih investicija. Na primjer, est minusni saldo na tekuem raunu, neuredno vraanje kredita za namjetaj ili automobile dovoljan je podatak za svakog investitora i zajmodavca u njegov biznis. - Capacity (sposobnost) odnosi se na skup finansijskih pokazatelja koje investitor koristi za ocjenu ekonomske sposobnosti korisnika investicija da investiranu sumu vrati s odgovarajuim prinosom (npr. procjena toka ke-floua, mare sigurnosti, zaduenost, stepen likvidnosti i dr.).
Sabo A.: Najbolja praksa u inkubaciji biznisa u novim zemljama EU i tranzicionim zemljama, MTC, Beograd, 2004, str. 68.
29
153
Mirko Okoli
- Capital (kapital, sopstvena imovina) izraava racio dugova i sopstvenog kapitala potencijalnog korisnika investicija. Investitor nikada nee ulagati u biznis koji se u cijelosti finansira iz tueg kapitala, jer uee sopstvenog kapitala u biznisu govori kako korisnik investicija vjeruje u uspjeh biznisa. Prihvatljiv je onaj rizik koji je uobiajen na nivou uporedivog biznisa (ako je, recimo, niska stopa rizika u funkcionisanje biznisa ili ako je biznis u fazi ekspanzije, prihvatljiv je vei racio duga i sopstvenog kapitala). Ako je biznis u poetnoj fazi i ako je njegovo relativno okruenje turbulentno, investitori prihvataju nizak rizik, ako uopte donesu odluku da investiraju. - Conditions (uslovi okruenja) daju sadanju i buduu sliku okruenja. Veliki broj biznisa startuje solidno, ali zbog naglo izmijenjenih uslova u okruenju performanse se pogoravaju. Investitor dijeli sudbinu korisnika investicija. - Collateral (hipoteka) predstavlja situaciju kada korisnik investicija zaloi neku svoju imovinu kao obezbjeenje da e zajam vratiti. Na taj nain dobija zajam po nioj kamatnoj stopi, i esto ima prvenstvo u odnosu na one koji ne mogu da daju hipoteku. Pri ovome je veoma bitan kvalitet zaloene imovine, da li se ona moe lako prodati ili koristiti u druge svrhe. CAMPARI metod je akronim sastavljen od prvih slova sedam rijei u engleskom govornom podruju, koje izraavaju sedam kriterijuma koje banke najee koriste za odobravanje kredita svojim klijentima, ali ga mogu koristiti i ostali investitori. Rije je o sljedeim kriterijumima: - Character - karakter, potenje i integritet korisnika kredita, - Ability - sposobnost, vjetina korisnika investicija da pravi uspjean biznis, - Management kadrovski menadment i struktura izraava znanje i iskustvo menadera, - Puprose - svrha, namjera pokazuje da li je zajam najbolji izvor investicija i da li mu je obezbijeena prava namjena, - Amount - iznos zajma predstavlja sumu zajma koji se trai i ukupan iznos koji korisnik treba da vrati. Investitor procjenjuje da li je traeni iznos korektan kako u pogledu visine zajma tako i sposobnosti korisnika da ga vrati, - Repayment - isplativost izraava stopu efikasnosti finansiranja s aspekta korisnika i da li je prinos koji se oekuje vei od kamate, - Insurance - osiguranje zajma oznaava da li je rije o zajmu sa ili bez hipoteke. Stvar je investitora da procijeni ta je za njega sigurnije.
154
Mirko Okoli
Nije sluajno da se prvoj fazi posveuje izuzetno mnogo vremena i aktivnosti, jer podaci pokazuju da se u ovoj fazi odbija od 60 do 80 posto preporuka o idealnom investitoru i korisniku investicija. Faza provjeravanja je druga faza u procesu investiranja. U ovoj fazi preostalih 20 do 50 posto preporuka o idealnom investitoru i idealnom korisniku investicija ide na dalju provjeru. Provjere realizuju investitori i korisnici investicija sami ili to za njih rade angaovani strunjaci. Faza evaluacije traje od est do osam nedjelja kada investitori sainjavaju due diligence studiju. U toj fazi sainjava se detaljna studija opte podobnosti investitora, odnosno korisnika investicija, i to s razliitih aspekata. Tako od 20 do 40 procenata uesnika poslije ove faze ostaje oko etiri procenta idealnih investitora i idelanih korisnika. Faza odluivanja je prekretnica i od nje zavisi da li e uesnici nastaviti proces ili e biti prekinuti kontakti. Posebno je vano da ova faza bude korektno izvedena sa obje strane, ak ako dolazi do odustajanja od posla. Jer lo glas se daleko uje, a svakome je stalo do reputacije. Korektnost u ovoj fazi sastoji se u jasnom i glasnom saoptavanju pregovarau o stavovima po njegovim prijedlozima i iznoenje vlastitih prijedloga. Nije nebitno navoenje razloga odbijanja. Faza pregovaranja moe da bude faza u kojoj se realizuje samo tehniki dio posla ukoliko su se investitor i korisnik investicije opredijelili samo za jednog partnera ili faza u kojoj se pregovara s vie partnera. Ovo nikada nije samo faza tehnikih aktivnosti, jer partneri nastoje da "izboksuju" to bolje uslove, tj. poboljanja u odnosu na postojee stanje. Strukturiranje posla je esta faza u procesu investiranja, a zavisi od faze pregovaranja. Ako je u fazi pregovaranja sklopljen ugovor o investiranju, onda faza strukturiranja posla poinje implementacijom nekih uslova iz ugovora. Faza etve je faza koja traje najdue, odnosno ona predstavlja vrijeme u kome se realizuju uslovi iz ugovora o investiranju. Ima simbolian naziv jer uesnici u ovoj fazi anju rezultate aktivnosti iz prethodnih faza. Meutim, sa ovom fazom se ne zavrava proces investiranja ni za investitora ni za korisnika investicije. Investiranje postaje redovna aktivnost za obje strane jer biznis zahtijeva stalne promjene i razvoj i samim tim stalno nova ulaganja.
155
Mirko Okoli
VII. STRATEGIJA RAZVOJA MALIH I SREDNJIH PREDUZEA U REPUBLICI SRPSKOJ
156
Mirko Okoli
U 2006. godini usvojena je Strategija razvoja malih i srednjih preduzea u Republici Srpskoj. Osnov definisanja ovog planskorazvojnog dokumenta ini SWOT analiza, prema kojoj se snaga 30 Republike Srpske i njenih malih i srednjih preduzea ogleda u: - povoljnom geografskom poloaju, - raspoloivosti relativno jeftinom i kvalifikovanom radnom snagom, - jaanju finansijskog trita, - uspostavljanju zakonskih okvira i podsticaja za razvoj malih i srednjih preduzea i nefinansijskih institucija za njihovu podrku, - dugogodinjoj tradiciji u nizu privrednih sektora, - sinhronizaciji sa Evropskom unijom, - postignutom iskustvu u trinom ponaanju malih i srednjih preduzea, - stabilnoj domaoj valuti, - preostalom velikom prostoru za male preduzetnike u proizvodnji i uslugama, - ukljuivanju preduzetnitva u programe obrazovanja, - prepoznavanju sutinskog znaaja malih i srednjih preduzea za razvoj Republike Srpske na svim institucionalnim nivoima, - mrei agencija za razvoj MSP (RARS i lokalne agencije), - dolasku nove, mlade preduzetnike generacije. Sprovedena SWOT analiza ukazuje na to da se slabost Republike Srpske i njenih malih i srednjih preduzea ogleda u sljedeem: - mala zastupljenost proizvodnog sektora u malim i srednjim preduzeima, - dominacija mikropreduzea u malim i srednjim preduzeima, - niska konkurentska sposobnost MSP u izvozu, - interne slabosti malih firmi, posebno u dijelu menaderskih sposobnosti, - nedostatak finansijske podrke za start up biznise, - neravnomjeran teritorijalni razvoj malih i srednjih preduzea i nje30
SEED i Savez poslodavaca Republike Srpske, Uslovi poslovanja i razvoja MSP u Republici Srpskoj, 2005, str. 48.
157
Mirko Okoli
gove institucionalne podrke, - nizak nivo dostupnosti novih tehnologija, - nizak procenat izdvajanja za istraivaki i razvojni rad, - jo uvijek komplikovane procedure osnivanja preduzea i rjeavanja imovinskopravnih odnosa, - slabosti u primjeni savremenih modela meusobnog povezivanja malih i srednjih preduzea i kooperacija s velikim preduzeima, - nezavren proces privatizacije i sporost ekonomskih reformi, - prevlast uvoznikog lobija i nelojalna konkurencija, - nedovoljna ukljuenost preduzetnika i menadera u koncipiranju zakonodavstva koje se odnosi na ovaj sektor. Pomenuta SWOT analiza pokazuje da se prilike Republike Srpske i njenih malih i srednjih preduzea ogledaju u sljedeem: - potreba za dislokacijom proizvodnih kapaciteta iz zemalja u okruenju, - koje su ule i koje ulaze u Evropsku uniju, - postepena ekonomska integracija Republike Srpske u privredu Evrope, - podrka Evropske unije razvoju Bosne i Hercegovine, - liberalizacija spoljne trgovine u zemljama Evropske unije, - direktne strane investicije kao devizne rezerve, - spremnost drave i lokalnih zajednica da se definiu i sprovode strategije razvoja malih i srednjih preduzea, - osnivanje fondova za podsticanje razvoja ovih preduzea, - razvoj konkurencije u finansijskom sektoru, - reforme obrazovanja i uvoenje predmeta iz oblasti preduzetnitva, - prepoznavanje potreba za stratekim razvojem sela, optina i regija, - stvaranje povoljnije klime za prekograninu saradnju u regionu, - stvaranje klime za direktna inostrana ulaganja. Prema sprovedenoj SWOT analizi, prijetnje Republici Srpskoj i njenim malim i srednjim preduzeima svode se na:
158
Mirko Okoli
- rast konkurencije proizvoaa iz Azije i odreenih zemalja u tranziciji, - nedostatak motiva za strane investitore, - interes stranih investitora za kupovinu trita, a ne proizvodnih kapaciteta, - izraenu centralizaciju na nivou Bosne i Hercegovine, - nedovoljnu ukljuenost u velike infrastrukturne investicije u Evropi, - nedovoljno razvijenu spoznaju preduzetnika i poslodavaca o vanosti struno-tehnike pomoi, - korupciju, birokratiju i nedovoljnu politiku stabilnost, - sivu ekonomiju, - sporo stvaranje novog preduzetnikog drutva, - nedovoljno investicija u preduzetniku infrastrukturu, - visoka drutvena i socijalna davanja koja optereuju razvoj, - pasivan odnos veine lokalnih zajednica u omasovljavanju razvoja malog biznisa na lokalnom nivou, - zanemarenost sela kao razvojnog prostora. U posmatranom razvojnom dokumentu kao strateki ciljevi definiu se: - poveavanje broja malih i srednjih preduzea, - poveavanje ukupnog broja zaposlenih u ovim preduzeima, - poveavanje konkurentnosti malih i srednjih preduzea u cilju jaanja izvoznog potencijala i stepena internacionalizacije, - poveavanje uea malih i srednjih preduzea u bruto dodatnoj vrijednosti. Osnovne grupe operativnih ciljeva definisanih u Strategiji razvoja malih i srednjih preduzea u Republici Srpskoj u periodu od 2006. do 2010. su: - jaanje finansijske podrke malih i srednjih preduzea i preduzetnitva (formiranje republikog fonda za razvoj MSP, donoenje zakona o formiranju garancijskog fonda za kreditiranje MSP i formiranje Garancijskog fonda; unapreivanje saradnje izmeu Fonda za razvoj i zapoljavanje i Republike agencije za razvoj MSP; finansijska podrka
159
Mirko Okoli
za start-up programe kroz bespovratna sredstva agencije; forimiranje lokalnih kreditnih programa za MSP i preduzetnitvo), - ubrzavanje postupka i smanjenje trokova registracije poslovnih subjekata, - smanjivanje fiskalnog optereenja i poreska politika u malim i srednjim preduzeima, - jaanje institucionalne podrke razvoju ovih preduzea, - stvaranje i razvoj preduzetnike infrastrukture, - partnerstvo i klasterizacija malih i srednjih preduzea, - obrazovanje preduzetnika, - jaanje inovacijske i preduzetnike konkurentnosti ovih preduzea, - jaanje uloge informaciono-komunikacionih tehnologija u razvoju malih i srednjih preduzea, - internacionalizacija ovih preduzea. U posmatranoj strategiji definiu se operativni projekti sa jasno definisanim nosiocima, vremenom realizacije, nainom monitoringa i potrebnim sredstvima za njihovu realizaciju.
Podsticajna sredstva koja je potrebno obezbijediti za sprovoenje strategije razvoja malih i srednjih preduzea u Republici Srpskoj u periodu od 2006. do 2010. Ukupno Republiki fond za razvoj MSP Garancijski fond za kreditiranje MSP Razliiti vidovi podrke razvoju MSP Programi tehnolokog razvoja i inovacija u MSP Ukupno 20 mil. KM 6,5 mil KM 9,2 mil KM 3,6 mil KM 39,3 mil KM
160
Mirko Okoli
VIII. REZIME I ZAKLJUNA RAZMATRANJA
161
Mirko Okoli
U istoriji termin preduzetnitvo mijenjao je znaenje, jer se u XVII i XVIII vijeku preduzetnik vezivao za inventivca, da bi se u XIX vijeku izgubio bilo kakav interes za preduzetnike. U XX vijeku umpeter ponovo aktuelizuje priu o preduzetniku kao inovatoru. Teorijski empirijski prilozi u XX vijeku u prvom redu bave se pitanjima linosti i psiholokih karakteristika preduzetnika (koncept velike linosti, menaderska kola, liderska kola, kocept unutranjih karakteristika preduzetnika). Veina njih smatra da ne moe da se stavi znak jednakosti izmeu preduzetnika i menadera. Definicija preduzetnika javlja se i u pravnoj nauci i propisima. Ovdje se govori o preduzetniku kao individualnom i kolektivnom trgovcu. Iako postoji veza izmeu ovako definisanih trgovaca i preduzea, pravnici ne stavljaju znak jednakosti izmeu preduzetnika i preduzea. Preduzetnik se odnosi na linost i djelatnost koju obavlja, a preduzee se odnosi na svoj ekonomski i pravni subjektivitet. Preduzetnici organizuju radnje, ortaka, komanditna drutva i drutva sa ogranienom odgovornou spremni da cjelokupnom svojom imovinom ili samo imovinom unesenom u drutvo snose rizik svoje djelatnosti. Preduzetnici su nedovoljno spremni da ulaze u formiranje ili u prerastanje svojih preduzea u akcionarska drutva, to je jedan od ozbiljnih problema daljeg rasta malih i srednjih preduzea. Koncerni, trustovi, transnacionalne kompanije u svijetu u svojoj istoriji upravo biljee prelaz u akcionarska drutva i razliita interesna - strateka povezivanja manjih preduzea. U razliitim sredinama razliito se definiu mala i srednja preduzea. U Velikoj Britaniji malo preduzee je preduzee do 200 zaposlenih, u Francuskoj od 6 do 50 radnika, dok u kategoriju srednjih preduzea ulaze preduzea sa 51 do 500 zaposlenih. U Evropskoj uniji u kategoriju ovih preduzea ulaze preduzea do 350 zaposlenih sa godinjim prometom od 40 miliona eura. Prema definiciji OECD-a, mikropreduzea su preduzea sa 1 do 4 zaposlena, vrlo mala su sa 5 do 19 zaposlenih, mala zapoljavaju od 20 do 99 radnika, dok srednja preduzea zapoljavaju od 100 do 500 radnika. Svjetska banka mala i srednja preduzea sistematizuje u sljedee grupe: MSP nieg socijalnog sloja, MSP srednjeg socijalnog sloja i MSP vieg socijalnog sloja.
162
Mirko Okoli
U razvijenom dijelu svijeta mala i srednja preduzea zapoljavaju, zavisno od zemlje, od 40 do 70% lica uestvujui u stvaranju drutvenog bruto proizvoda oko 50%. Ovaj u razvijenom svijetu sektor, esto nazivan i kao mala privreda, daje veliki doprinos rjeavanju socijalnoekonomskih problema i znaajni su u uslovima kada privreda biljei vee promjene i restrukturiranja. Istorija razvoja i poslovanje ovih preduzea u razvijenom svijetu pokazuju da veliina preduzea uveliko zavisi od preovlaujueg tipa tehnologije. U XX vijeku dominirala je masovna serijska proizvodnja koja je zahtijevala velike kapacitete i velika preduzea. U XXI vijeku nove tehnologije prate kombinacije velikih, malih i srednjih preduzea. Evropska unija je jo kao Evropska zajednica (1973) osnovala Odjeljenje za zanatstvo i mala i srednja preduzea. U 1983. u okviru Evropske unije vodila se intenzivna aktivnost na afirmaciji malih i srednjih preduzea i zanatstva. U ovom periodu razvija se koncept tzv. evropskog preduzea ili meusobno u okviru konzorcijuma povezanih MSP za potrebe konkurisanja na velikim tenderima. U 1998. godini donosi se dokument pod nazivom Rast i zaposlenost koji se odnosi na mala i srednja preduzea. U 2000. godini donosi se Povelja o malom preduzeu, kojom se definie irok front aktivnosti kojima treba podrati poslovanje i razvoj malih i srednjih preduzea: obrazovanje, osposobljavanje, poboljanje zakonske regulative, obezbjeivanje on-line pristupa MSP, razvoj servisa za njihovu podrku, obezbjeivanje jeftinih start up programa, obezbjeivanje dostupnosti novih, aktuelnih znanja, laki pristup finansijskim sredstvima, jaanje tehnoloko-razvojnih kapaciteta i bolje prezentovanje malih i srednjih preduzea. U zemljama u razvoju ovakva preduzea imaju veliki znaaj za rjeavanje problema siromatva i nezaposlenosti i sljedstveno tome evidentiraju se brojne akcije meunarodnih organizacija kojima se podrava razvoj ovog sektora u nedovoljno razvijenim zemljama. U bivoj Jugoslaviji mala i srednja preduzea uglavnom su vezivana za privatni sektor, za zanatstvo i usluge. Sredinom 80-ih godina prologa vijeka na nivou zemlje pokrenuta je iroka akcija podrke razvoju ovih preduzea, u kojoj su se Slovenci pokazali najuspjenijim. Profesor Brnjak, kada su u pitanju privrede u tranziciji, govori o vie razliitih tipova malih i srednjih preduzea: tradicionalna privatna preduzea; papirnata privatna preduzea; preduzea za dopunsku djelatnost; preduzea nastala u procesu restrukturiranja velikih preduzea; polulegalna privatna preduzea; privatna preduzea kao kooperanti velikih preduzea i preduzetniko orijentisana privatna preduzea.
163
Mirko Okoli
Razvoj malih i srednjih preduzea u privredama u tranziciji (neto vei akcenat u razmatranju je na ekoj, Poljskoj, Sloveniji i Rumuniji) karakterie sljedee: akcenat je na jaanju privatnog vlasnitva kroz autohtoni razvoj ili kroz proces svojinske transformacije; najvei broj njih lociran je u trgovini u sektoru usluga; mnoga pripadaju kategoriji porodinih preduzea; u pravilu imaju malo zaposlenih, a vrlo esto samo po jednog; veliki broj ovih preduzea se osniva, ali i propada; ozbiljni pandan ovim preduzeima ine aktivnosti u sferi sive ekonomije. Mala i srednja preduzea u Bosni i Hercegovini stvaraju oko 50% drutvenog bruto proizvoda, to je nie nego u drugim privredama u tranziciji. Istraivanja pokazuju da ona biljee smanjivanje zaposlenosti, da najvei broj njih pripada kategoriji mikropreduzea, da je u poreenju sa drugima izuzetno malo srednjih preduzea, da im je efikasnost rada dvostruko vea u odnosu na dravna preduzea, da bolji kvalitet u poslovanju i razvoju ostvaruju autohtono razvijena u odnosu na privatizovana preduzea. Analize koje u pravilu sprovode meunarodne i nevladine organizacije u privredama u trazniciji pokazuju da je najvei broj ovih preduzea okrenut ka domaem tritu (oko 60% ukupne realizacije), ka proizvodnji i poslovanju na uvezenim komponentama i robi (negdje oko dvije treine ukupnog broja preduzea), da u relativno malom opsegu aktivnost organizuju na vlastitim tehnolokim rjeenjima (manje od 10%). Najvei broj ovih preduzea svoje poslovanje i razvoj finansira iz vlastitih sredstava (vlastita sredstva i sredstva pribavljena u krugu porodice i prijatelja), tako da tek svaki peti kombinuje vlastita sredstva i kredite banaka. Uspjenost poslovanja i razvoj malih i srednjih preduzea uveliko zavisi od karakteristika preduzetnika. Polazei od poznate tipologije, Z. Sajfer preduzetnike na domaem terenu svrstava u grupu mravih i impulsivnih, istiui da imaju prednost u situacionom prilagoavanju, ali i da su slabi u prijeko potrebnom, strategijskom prilagoavanju, da su autoritarni i da se u donoenju odluka ne oslanjaju na savjete i veu analitiko-dokumentacionu osnovu. Jedan od velikih problema uspjenosti poslovanja ovih preduzea i njihovog daljeg razvoja je problem da preduzetnik upravljanje preduzeem povjeri profesionalnim menaderima i da se povue u grupu tzv. pasivnih menadera. Uspjenost malih i srednjih preduzea uveliko zavisi od inovacija koje se sprovode u toku poslovanja. U savremenim uslovima u pitanju su inovacije u okviru tehnoloko-proizvodne osnove rada i inovacije u trinom razvoju.
164
Mirko Okoli
Brojne analize inovativnosti pokazuju da su mala i srednja preduzea uveliko inovativnija od velikih i da je troak njihove inovacije uvijek znatno manji od onog u velikom preduzeu. Objanjenje za to je u motivaciji zaposlenih za inovaciju kao put rjeavanja problema opstajanja preduzea. U velikim preduzeima ove motivisanosti nema. Meutim, veliko preduzee moe da istovremeno realizuje vei broj razvojnih projekata, te da ulazi u sloenije i rizinije razvojne projekte. U razvijenom svijetu prosjeno godinje propada od 12 do 15 posto preduzea. Postotak propadanja mnogo je vei kod novoosnovanih i iznosi od 40 do 60 posto u prvih nekoliko godina nakon njihovog osnivanja. U analizama Svjetske organizacije rada govori se o krizama koje prolaze mala i srednja preduzea uveliko ili o poetnoj krizi, krizi gotovine, krizi delegiranja, krizi voenja, finansijskoj krizi, krizi napretka i razvoja, krizi zamjene menadera. U uslovima savremenog poslovanja i razvoja ovih preduzea mnogo tee je odgovoriti na nove faktore konkurentnosti na svjetskom tritu (aktuelnost proizvoda, cjenovna prednost, inovativnost preduzea). Jedan od estih problema uspjenih malih i srednjih preduzea je problem tzv. stratekog prozora. Naime, ova preduzea kada su uspjena, umjesto da intenzivno rade i pripremaju se za promjene, vrlo esto poinju da se relaksiraju na svom uspjehu i sutra izmijenjene uslove doekuju nepripremljeni. Mala preduzea karakterie vea univerzalnost tehnoloke osnove, to obezbjeuje veu fleksibilnost. Meutim, univerzalnost ili "svatarenje" teko mogu da obezbijede prijeko potrebnu tehnoloko-proizvodnu prednost na svjetskim tritima. U duhu iroko zagovaranog marketinkog pristupa u razvoju sistema za podrku razvoju malih i srednjih preduzea bitno je dobro poznavati tehnologiju funkcionisanja, modele i tehnike njihovog razvoja. Nadalje, neophodno je initi razliku izmeu pojedinih grupa preduzea unutar skupine malih i srednjih preduzea i, konano, bitno je poznavati u uvaavati uslove njihovog poslovanja i razvoja. Kod nas u definisanju sistema za podrku razvoju ovih preduzea nedovoljno se uvaavaju navedeni faktori, pa se sistem koncipira na preuzimanju tuih rjeenja, to po sebi nije loe ukoliko se uvaavaju i drugi faktori definisanja ovakvog sistema. Rezultati istraivanja SEED-a sprovedeni meu 130 preduzea u
165
Mirko Okoli
Bosni i Hercegovini pokazuju da prosjeno preduzee u Bosni i Hercegovini zapoljava 39 radnika u stalnom radnom odnosu i deset radnika po ugovoru, ostvaruje godinji prihod od 2,8 mililona KM i prosjeno godinje investira 791.000 KM. Vlasnici i rukovodioci ovih preduzea pokazuju interes za pribavljanjem strunih aktuelnih znanja iz oblasti marketinga, finansija, raunovodstva i informacionih tehnologija. U prosjeku za konsalting usluge malih i srednjih preduzea u Bosni i Hercegovini izdvajaju 10.702 KM, a za obrazovanje 9.166 KM. Osnovni razlozi neto manjeg angaovanja razliitih subjekata u okruenju u rjeavanju tehnikih i tehnolokih problema objanjavaju cijenama usluga i nezadovoljstvom kvalitetom onoga to pruaju obrazovne organizacije i razne poslovne i vladine agencije. Ovi subjekti su prema miljenju preduzetnika izuzetno nisko ocijenjeni. Najvei dio informacija potrebnih za poslovanje i razvoj malih i srednjih preduzea pribavljaju na tritu prodaje i nabavke direktno i uz pomo interneta. Rezultati SEED-a koji su sa Udruenjem poslodavaca Republike Srpske dobijeni u 2004. godini ukazuju na zanimljive stavke. Relativno skromne uslove privreivanja anketirana mala i srednja preduzea objanjavaju visokim trokovima proizvodnih (poslovnih) inputa, otrom stranom konkurencijom na domaem tritu i nedovoljnim podsticajima o olakicama od drave. Sljedstveno tome, anketirani kao prioritetima u aktivnostima drave navode: promjene u obrazovnom sistemu; jaanje informisanosti MSP; ubrzavanje privatizacije; znaajnija finansijska podrka; jaanje zatite domae proizvodnje; stimulacija izvoza; pojednostavljivanje administrativnih procedura i smanjivanje poreza. U Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj, na nivou drave, republike i lokalnom nivou formirane su agencije za podsticaj razvoju malih i srednjih preduzea. Ovo su tek formirane institucije koje se vie bave sobom i svojim marketingom nego kompetentnom istinskom pomoi MSP, i to prije svega onima koja ve posluju. Agencije su mnogo vie okrenute ka start up programima i mikropreduzeima nego onima koja ve posluju i koja svojim daljim razvojem treba da obezbijede znaajniji doprinos ukupnom privrednom razvoju. U nekim privredama u tranziciji (prezentovao sam primjer Republike Srbije) nacionalni zavodi za zapoljavanje s ciljem smanjivanja nezaposlenosti po osnovu priliva onih iz kola i otputenih - odobravaju mikrokredite kako bi pojedinci uli u biznis i usput jo nekog zaposlili. Kao i u sluaju partija, i kod strukovnih udruenja, u osnovi nezadovoljnih postojeim komorskim sistemom, dolazi od formiranja veeg broja paralelnih i nerijetko rivalski nastrojenih poslovnih udruenja, kroz
166
Mirko Okoli
koja treba da se artikuliu potrebe ovog sektora i rjeavaju pojedini poslovni i razvojni problemi. U sistemu za podrku razvoju malih i srednjih preduzea znaajno mjesto kod nas zauzimaju razliite strane agencije i organizacije (GTZ, USAID, SEED i dr.). U pruanju tehnike pomoi razvoju preduzetnitva i malih i srednjih preduzea kod nas moe se konstatovati da su okrenuti ka edukaciji i osposobljavanju stanovnitva i preduzetnika i nekako radije sarauju s razliitim nevladinim organizacijama nego s vladinim agencijama. U korienju ovih usluga vrlo je bitno, a kod nas zapostavljeno, pitanje jasnog definisanja nacionalnih ciljeva i korienja ove pomoi u funkciji njihovog ostvarivanja. Preduzetnitvo i menadment je moda i po tom osnovu kod nas je formiran veliki broj mogunosti institucionalnog ili vaninsitucionalnog obrazovanja i osposobljavanja. Diskutabilno je koliko je nastavno osoblje edukovano i osposobljeno za transfer znanja i vjetina koje se trae. Ovdje treba istai Business Inovation Programs i Junior Achievement Young Enterprise, tj. program edukacije mlaih za preduzetnitvo. U razvijenom svijetu i u privredama u tranziciji vrlo popularni su razliiti tipovi poslovnih inkubatora u kojima se inkubira preduzee u svojoj prvoj i najosjetljivijoj fazi. Inkubator sa strukturom svoje ponude, u pitanju nije samo prostor, prua prijeko potrebne usluge novoroenom preduzeu sve dok ono ne ojaa i osposobi se da krene putem poslovanja i razvoja izvan inkubatora. Znaaj poetne faze za opstajanje i jaanje preduzea najbolje se vidi u injenici da je 1999. u enevi definisan i usvojen prirunik "Najbolje prakse u inkubiranju biznisa". U sistemu podrke razvoju malih i srednjih preduzea znaajno mjesto zauzimaju razliite zadruge. To su instituti koji su razvijeni i znaajni u poslovanju i razvoju brojnih ovih preduzea u razvijenom svijetu. Naalost, kod nas se zadruge tretiraju kao dio starog folklora. U savremenoj praksi sve vei broj je vrlo uspjenih industrijskih i izvoznih klastera ili dugoronog, ugovornog poslovnog i razvojnog povezivanja velikog preduzea i skupine malih preduzea ili malih i srednjih preduzea. Kod nas tek kreu prva upoznavanja sa institutom klastera. U svjetskoj praksi malih i srednjih preduzea u rjeavanju problema svoje konkurentnosti, opstajanja i jaanja vrlo esto se opredjeljuju za pribavljanje prava korienja trgovakih igova velikih i poznatih kua. Praksa franizinga kod nas nije ire zaivjela i za oekivati je njen procvat sa podizanjem kupovne moi ovdanjeg stanovnitva. Brojne analize (neto vie zadrao sam se na prilozima pod
167
Mirko Okoli
firmom UNCTAD-a) pokazuju da u nefinansijskoj podrci razvoju malih i srednjih preduzea posebnu panju treba posvetiti: - operacionalizaciji misija, vizija i razliitih koncepata, strategija i politika; - koordinaciji brojnih subjekata koji se javljaju kao dio sistema za podrku razvoju malih i srednjih preduzea; - definisanju zajednikog, nacionalnog interesa u razvoju malih i srednjih preduzea i njihovog mjesta u ukupnom privrednom razvoju; - kvalitetnim kombinacijama nefinansijske i finansijske podrke razvoju malih i srednjih preduzea; - licenciranju i akreditaciji strunjaka koji pruaju pomo malim i srednjim preduzeima; - mnogo veem okretanju razliitih agencija onima zbog kojih su osnovane nego samim sebi i linim interesima zaposlenih; - veoj saradnji lokalnih, nacionalnih i meunarodnih organizacija koje se bave pitanjima podrke razvoju preduzetnitva i malih i srednjih preduzea; - preduzetnicima koji su najee relativno skromnih znanja iz oblasti upravljanja finansijama. Start up preduzea i preduzea koja su u poetnoj fazi rasta i razvoja upravo karakteriu problemi obezbjeivanja kratkorone i dugorone likvidnosti. Panju treba posvetiti i na druge momente i specifinosti koji su ovdje prisutni. - Samofinansiranje je osnovni i najznaajniji izvor finansiranja poslovanja i razvoja malih i srednjih preduzea. Od 85 anektiranih preduzea njih 66 koristilo je kredite, ali kao manje znaajan izvor finansiranja poslovanja i razvoja. Njih 14 koristilo je sredstva donacija. ak njih 60 u nabavkama trajnih dobara opredjeljivalo se za lizing aranmane ili najlake ali i najskuplje izvore finansiranja nabavki osnovnih sredstava. - Jedan od kljunih problema finansiranja malih i srednjih preduzea je u pribavljanju kredita. Problem je u hipotekama, tj. garancijama za dobijene kredite i u visokim kamatama koje se plaaju na uzeta sredstva. Komercijalne banke nemaju veliko povjerenje i interes za finansiranje poslovanja i razvoja malih i srednjih preduzea. Istina, sve vei broj banaka u razmatranju zahtjeva za odobravanje kredita vrednuje vei broj faktora iz grupe koja opredjeljuje solidnost preduzea koje trai
168
Mirko Okoli
kredit. U ove faktore, pored kreditne sposobnosti, ulazi plaanje poreza, te poslovni i pravni ugled preduzea. - Vie od 70% podnijetih zahtjeva od malih i srednjih preduzea biva odbijeno. Iz ovih razloga banke u Bosni i Hercegovini najvei dio plasmana usmjeravaju ne prema privredi ve prema stanovnitvu (stanovnitvo 48%, javna preduzea 5% i privatna preduzea 44%). - Problemi kreditiranja poslovanja i razvoja malih i srednjih preduzea aktuelizovali su pitanje formiranja i funkcionisanja fondova. Garancijski fondovi treba da poveaju prohodnost ovih preduzea kod banaka i smanjenje kamate i ostalih trokova kreditnog aranmana. - Kod nas funkcione vei broj garancijskih fondova: Fond udruenja preduzetnika LINK, Kreditno garncijski fond Brko Distrikta i Garancijski fond SERDA. - Privrede u tranziciji biljee i fondove za razvoj, prije svega za razvoj malih i srednjih preduzea. Dobar primjer za ovakvo finansiranje daje Fond za razvoj Vojvodine, koji je formiran iz dijela sredstava dobijenih od prodaje preduzea u Vojvodini. - U strukturi finansijske podrke ovih preduzea javljaju se i mikrokrediti. Oni se kreu u rasponu od 10.000 do 30.000 KM. Namijenjeni su za otpoinjanje biznisa od nezaposlenih. Odobravaju se sa grejs periodom od jedne godine i uz kamatnu stopu od 1% godinje. - Iskustva pokazuju da su porodina preduzea okosnica razvoja malih i srednjih preduzea. Ova grupa preduzea ini od 80 do 90 posto ukupnog broja ovih preduzea u razvijenim ekonomijama. U ivotnom vijeku ovih preduzea biljei se: treina preduzea prenosi se na drugu generaciju, 10% prenosi se na treu, da bi svega 5% preduzea bilo prenijeto na etvrtu generaciju. Taj skromni postotak prenosa preduzea sa jedne na drugu generaciju objanjava se odsustvom interesa mladih za biznis roditelja, propadanjem preduzea ili njihovom transformacijom u akcionarsko drutvo, kada porodica postaje samo akcionar drutva. - Analize porodinog preduzea pokazuju da se mnogo vei kvalitet i bolji rezultati postiu kada je preduzee potkapitalizovano nego prekapitalizovano. Objanjenje je u interesu preduzetnika da u kapitalnoj nematini uspije. - U finansiranju malih i srednjih preduzea javljaju se tzv. poslovni aneli. Radi se o vlasnicima kapitala koji ele dobro i sigurno da plasiraju kapital, ali nemaju ambicija da ulaze u poslovne poduhvate. Oni nalaze preduzetnike koji organizuju biznis.
169
Mirko Okoli
- Praksa finansiranja ovih preduzea pokazuje da je investiranje proces u kome investitor trai dobrog korisnika kredita, a ovaj trai dobrog investitora. Na ovom konceptu razvijene su dvije metode izbora idealnog korisnika kredita, metoda 5C i CAMPARI metoda. - Osnovni kriterijumi kod ovih metoda tiu se kreditne poslovne i kreditne sposobnosti preduzea, svrhe investiranja, steene i raspoloive imovine i osiguranja povraaja. U Republici Srskoj donijeta je Strategija razvoja malih i srednjih preduzea. Njenoj izradi prethodila je SWOT analiza. Osnovni strateki ciljevi su: poveanje broja ovih preduzea, poveanje zaposlenosti u sektoru malih i srednjih preduzea, poveavanje njihove konkurentnosti i integrisanosti u svjetsku podjelu rada i poveanje uea u stvaranju drutvenog bruto proizvoda. Osnovni operativni ciljevi u ovoj strategiji su: jaanje finansijske podrke malih i srednjih preduzea, pojednostavljivanje administracije, smanjivanje fiskalnih optereenja, jaanje institucionalne podrke, stvaranje preduzetnikog informacionog sistema, jaanje stratekih partnerstava ovih preduzea i jaanje obrazovanja preduzetnika. Za ove namjene Vlada Republike Srpske u periodu 2006. do 2010. planira da angauje 39,3 miliona KM. U ovom iznosu fond za razvoj uestvuje sa 20 miliona KM i garancijski fond sa est i po miliona konvertibilnih maraka.
170
Mirko Okoli
LI TER ATU R A
1. Adishes I.: Corporate Life Cycles, Prentice Hall, 1998. 2. Anderson H. P. i drugi: New Business Venture Stimulation, Prentice Hall, 2003. 3. Arnold E. i Thuriaux B: Supporting Comapanies, OECD, 1998. 4. Babi, M., Stavri, B.: Menadment - struktura i funkcije, "Centar", Beograd, 1999. 5. Babi, M., Stavri, B.: Organizacija preduzea, KIZ "Centar", Beograd, 1996. 6. Baro, .: Organizacija i upravljanje preduzeem, Banja Luka, 2004. 7. Baro, .: Osnove menadmenta, Vizija, Banja Luka, 2005. 8. Baro, .: Preduzetnitvo i preduzetniki menadment, Vizija, Banja Luka, 2006. 9. Baleti Z.: O teorijama preduzetnitva, Nae teme br. 11, Zagreb, 1989. 10. Brnjas Z.: Od male privrede do velikog biznisa, Omega, Beograd, 1999. 11. Bryon J. i ostali: Compariosion of SME in Europe and the USA, Routledge, London, 2002. 12. Bursfiner I.: The Small Business Handbook, Prentice Hall Press, 1994. 13. Final Report, Serbia Regional Economics Structure and the Profile of SMRs, GOPA, Hamburg, 2003. 14. Burms P.: Enterpreneuership and Small Business, Palgrave, New York, 2001. 15. Grupa autora: Preduzetniki menadment, Institut za MSP iz Beograda i Centar za investicije iz Zagreba, 2004. 16. Gipson A.: The BDS Market Development Approach: Rationale and Key Issues, april 2001. 17. Collins E.: The Portabl MBA, John Willey Soons, 2000. 18. Denis J. i ostali: Evoluation of UNCTAD EMPRETEC Programme, UNTAD, july 2000. 19. Dario G.: Local Economic Development, EURADA, ed. 2000.
171
Mirko Okoli
20. Direkcija za evropske integracije: Strategija integrisanja BiH u EU, 2003. 21. Committee of Donor Agencies of Small Enterprise Development Business Development Services for Small Enterprises: Guilding Principles fo Donor Investment, february 2001. 22. Drucker P.: Praksa rukovoenja, Privreda, Zagreb, 1961. 23. Drucker P.: Inovacije i preduzetnitvo: Praksa i principi, Grme, Beograd, 1996. 24. Evropska agencija za rekonstrukciju, Banke i mala i srednja preduzea, 2003. 25. Lojpur A.: Menadment, Ekonomski fakultet, Podgorica, 1995. 26. Lukaka R. i Bishop M.: Business Incubators in Economic Development, UNDP, New York, 1996. 27. Mvan Paag H.: Determinant of Willignees and Opportunity to Start an Enterpreneuer, Kyklos no. 4, 1995. 28. OECD Diffusing Technology to Industry: Goverment Policies and Programmes Practice, 1999. 29. OECD Report on Technology, Prodactivity and Job Creating, Paris, 1998. 30. OHR/CARE, Od ideje do realizacije: Bosna i Hercegovina, 2000. 31. Pasekova M.: The Financial Management of Small and Medium Sized Enterprises, T. Bata University, Praha, 2003. 32. Rachman D.: Business Today, McGraw Hill, 2000. 33. Riddle D. i Haai V. H.: Business Services in Asia, Mekong Project Development Facility, 1998. 34. Research Centar for Development, Small and Medium Size Enterprises in Developing Countries, Ljubljana, 1989. 35. Risti Z.: Mikrokrediti i nezaposlenost, Poslovna politika br. 2, Beograd, 2006. 36. Rogres P. i Holland T.: Family Business, Harvard Business Reviev no 6, 2002. 37. Sabo A.: Najbolja praksa u inkubaciji biznisa u novim zemljama EU i tranzicionim zemljama, MTC, Beograd, 2004. 38. SEED, SME Demand for Business Development Services in Bosnia and Herzegovina, 2001. 39. SEED i Savez poslodavaca Republike Srpske, Uslovi poslovanja i razvoja MSP u Republici Srpskoj, 2005.
172
Mirko Okoli
40. Scarborough N. i Zimmerer T.: Efestive Small Business Mangement, Prentice Hall, 1997. 41. Scheedy E.: Start and Run Home Based Business, Self. Council Ltd., 2001. 42. SEED, Program razvoja preduzetnitva i malih i srednjih preduzea u Srbiji, 2005. 43. SEED, SME Demand for Business Development Services in Bosnia and Herzegovina, 2001. 44. Strategija razvoja MSP u Republici Srpskoj, 2006. 45. Stacey O.: Business Introduction, Subout-Western Publishing Co, 1997. 46. Stankovi F.: Preduzetnika ekonomija, Savremena administracija, Beograd, 1989. 47. Stavri, B. i dr.: Ekonomika preduzea, Ekonomski fakultet, Pritina, 1992. 48. Stavri, B., Anelkovi, R., Berberovi, .: Ekonomika preduzea, KIZ "Centar", Beograd, 1994. 49. Stavri, B., Anelkovi, R., Milai, S., Kokeza, G.: Ekonomika preduzea, KIZ "Centar", Beograd, 2002. 50. Stavri, B., Berberovi, .: Teorija ekonomije preduzea, KIZ "Centar", Beograd, 1991. 51. Stavri, B., Kokeza, G.: Upravljanje poslovnim sistemom, Tehnoloko-metalurki fakultet, Beograd, 2000. 52. Stojanovi S. V.: Insititucionalna podrka MSP, Poslovna politika br. 6, 2001. 53. Hisrich D. P.: Enterpreneurship, McGraw Hill, 2001. 54. Flamhotz G.E.: Transforming from Entepreneurship to a Profesionally Management Firm, Jossey-Bass, San Francisco, 2000. 55. Hopiskon L.: Inovacioni klasteri, EU-funded project managed by European Agency for Recostruction, 2003. 56. UNCTAD, International Conference of SMEs- FDI Development: Attracting SMEs and Promoting Development ind Developing Asia, 1998. 57. UN Conference, Product Profile: Business and Profesional Sevices, may 2001. 58. Zbornik Preduzetniki menadment, ISMP, Beograd i Centar za investicije, Zagreb, 2002.
173
Mirko Okoli
59. Vemi M.: Magistarski rad Finansijski menadment MSP u uslovima tranzicije, FAMS, 2003. 60. World Bank, A Market Oriented Strategy for Small and Medium Scale Enterprises, Discussion Paper no.40, Washington, 2002. 61. www.jasp.com 62. www.econes.com 63. www.ukspa.com 64. www.atp.com.au 65. www.zspsrsk 66. www.zchfl.sk.-vusapl. 67. www.viram.de 68. www.edep-serbia.net 69. www.enece.org 70. www.eured.-bih.org 71. www.western-balkans.info
174

Sistem Za Podrsku Razvoja Malih I Srednjih Biznisa

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sistem Za Podrsku Razvoja Malih I Srednjih Biznisa

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PANEVROPSKI UNIVERZITET "APEIRON" BANJA LUKA FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MALIH I SREDNJIH PREDUZEA

MENTOR Prof. dr eljko Baro

Banja Luka, 2007.

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

Lojpur A.: Menadment, Ekonomski fakultet, Podgorica, 1995, str. 46.

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

I. DEFINICIJE PREDUZETNITVA I MALIH I SREDNJIH PREDUZEA

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

Promjene pojmovnog odreenja termina preduzetnik

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

UVOENJE NOVOG ILI INOVACIJA POSTOJEEG PROIZVOD A OTVARANJE NOVIH TRITA

UVOENJE NOVOG METOD A PROIZVODNJE OSVAJANJE I PRIMJEN A NOVIH SIROVINA

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

Neke od osnovnih veliina koje autori koriste u definisanju preduzetnitva i preduzetnika

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

Osnovni koncepti preduzetnitva

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

Neke od osnovnih razlika preduzetnika i preduzea

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

Osnovni oblici privrednih drutava u grupi malih i srednjih preduzea

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

Ob lici organizovanja malih i srednjih preduzea u velike mone kompanije

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

Najea sistematizacija malih i srednjih preduzea

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

Sistematizacija malih i srednjih preduzea prema Svjetskoj b anci

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

II. MALA I SREDNJA PREDUZEA I NACIONALNE EKONOMIJE

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

FAZA U CIKLINOM R AZVOJU NACION ALNE EKONOMIJE

PREOVL AUJUI TIP TEHNOLOGIJE U PRIVREDI

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

OBRAZOVANJE I OBUKA ZA PREDUZETNITVO KVALITETNIJA ZAKONSKA REGULATIVA UNAPREENJE ON-LINE PRISTUPA

JEFTIN I BRZ POETAK DOSTUPNOST ZN ANJU PRISTUP FIN ANSIJSKIM SREDSTVIMA

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

JA ANJE TEHNOLOKOG KAPACITETA MALOG PREDUZEA BOLJA PREZENTACIJA MALIH PREDUZEA

SERVISI ZA POSLOVNU PODRKU MALIM PREDUZEIMA

Deset osnovnih ciljeva Evropske povelje o malim preduzeima9

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP