Школа: ЈУ СШЦ центар “Милорад Влачић”

Наставни предмет: Датум реализације:

Православна вјеронаука
Разред: I I I Аутор/реализатор:

ПИСАНА ПРИПРЕМА ЗА ЧАС (бр. 7)

Наставна тема: 2.Тема:

Наставна јединица: Преображење –о-
Временски оквир за реализацију: (један час, 45мин)
Тип часа: обрада
Циљ часа: Упознати ученике са јединством Бога и човјека у личности Исуса Христа.
Термини: Личност, природа, Бог, човјек, тајна, јединство, Тавор, Преображење.
 Историјске прилике и учења о преображењу
Образо

Господа Исуса Христа на гори Тавор. Чудесни

догађаји везани за живот Господа Исуса Христа.
вна
Постигнућа ученика/ца

 Ученик ће бити способан да процјени важност

ионалн

(развој
Васпитна Функц

Преображења Господњег на Тавору.

на)
а

 Размишљање о догађајима који су најављивали

испуњење обећања о доласку Спаситеља. A кад
дође пуноћа времена, посла Бог Сина својега, који
се роди од жене, који би под законом. Да искупи
оне који су под законом, да примимо усиновљење.
Гал 4,4-5)
- облици рада: идивидуални, фронтални (цијело
систем
настав
Облиц

рада и

учења

одељење)
- активна, традиционална
ног
и

- усмено излагање – монолог и дијалог, тематска

дискусија, разговор, описивање, образлагање и
Наставне

објашњавање, слободан разговор, дебата или

методе

расправа, постављање питања и супротстављање

мишљења аргументима
-
Штампани и писани текстови, фотографије, Свето Писмо
настави
(извори
Настав

сазнањ
средст

делатн
ости у
ва
на

Наставни објекат (место рада) учионица, кабинет,

Корелација са истим или Историја, философијом, Логиком, Психологијом,
другим предметима
Обавезна и додатна уџбеник, Свето Писмо, енциклопедијски речник,
литература и остали извори часописи, радио или ТВ емисије, интернет...
података за ученике/це и
наставнике/це

1
 АРТИКУЛАЦИЈА ЧАСА

-Уводни дио часа(7мин)

Час почињемо молитвом прије учења

Понављамо прошлу лекцију кроз питања.

Упознајемо се са терминима који су битни за разумјевање нове лекције.

Главни дио часа (30мин)

Треће године Своје проповеди на земљи Господ наш Исус Христос, приближујући се
добровољном страдању Свом ради спасења нашег поче казивати ученицима Својим да
Њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старешина и главара свештеничких и
књижевника, и да ће Га убити (Мт. 16, 21). Он то поче говорити ученицима у околини
Кесарије Филипове, када Га Петар исповеди као Сина Божјег рекавши: Ти си Христос, Син
Бога живота (Мт. 16, 13.16). Спасове речи о страдању и смрти силно ожалостише ученике,
особито апостола Петра, који стаде одвраћати Господа од тога, говорећи: Боже сачувај! то
неће бити од тебе (Мт. 16, 22). Приметивши ожалошћеност Својих ученика и желећи да им
је олакша, Господ обећа некима од њих показати славу Своју коју ће Он имати по страдању
Свом, рекавши: Имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде
Сина Човечијега где иде у царству своме (Мт. 16, 28).

Након шест дана после тога Господ, праћен ученицима и мноштвом народа, крену из
околине Кесарије Филипове у пределе Галилеје и стиже предвече до галилејске горе Тавор.
Имајући обичај да се ноћу повлачи од својих ученика ради усамљене молитве Богу Оцу,
Господ Исус, оставивши под гором народ и узевши са собом од ученика Својих само Петра,
Јакова и Јована, узиђе с њима на врх Тавора да се помоли. И удаљивши се мало од њих,
стаде се молити. А три ученика, уморни нешто од пењања на високу гору, нешто од дуге
молитве, заспаше, као што казује еванђелист Лука: Петар и који бејаху с њим беху заспали
(Лк. 9, 32). Док они спаваху, и расвит беше на помолу, Господ Христос се преобрази
блистајући славом Свога Божанства, и по наређењу Његовом предстадоше Му два пророка:
Мојсије од мртвих, Илија из раја, и говораху с Њим о изласку Његову који Му је требало
свршити у Јерусалиму. Овај разговор и нарочито појава божанске силе пробудише
апостоле, и они видеше неисказану славу Господа Исуса: лице Му је сијало као сунце,
хаљине Његове блештаху као снег, и два човека стајаху у тој слави и говораху с Њим. Од
тога ученике спопаде страх. И откривењем Светога Духа они одмах познаше у тим људима
Мојсија и Илију и разумеше да се разговор води о добровољном страдању Христовом.
Слушајући разговор, ученици стајаху с трепетом, наслађујући се у исто време гледањем
Божанске славе, уколико то беше могуће за њихове телесне очи. И сам Господ им показа од
Своје славе онолико колико то може видети природа човечија и не лишити се вида: јер је
немогуће смртноме човеку видети невидљиво бесмртно Божанство. Мојсије је у старини
молио Бога да му на очигледан начин покаже славу Свога Божанског Лица, али му је Господ
одговорио на то: Не може човек лице моје видети и жив остати (2 Мојс. 33, 20).

А када разговор Господа Христа са Мојсијем и Илијом беше при крају и апостоли Духом
Светим сазнадоше за њихов одлазак, ожалости се Петар што ће пророци отићи из очију

2
њихових, и желећи да се непрестано наслађује дивним призором славе Христове и чесних
пророка, он се осмели и рече: Господе, добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице:
једну Теби, и једну Мојсију, и једну Илији (Лк. 9, 33). Док Петар то говораше, светао облак,
који оба пророка беше донео Христу и који је опет по Божјем наређењу имао узети их и
однети свакога на своје место, заклони апостоле окруживши врх горе; и још више се
уплашише апостоли када, приближујући се ка Христу, зађоше у облак и чуше из облака глас
који говораше: „Ово је Син мој љубљени, Њега послушајте!“ – При овим речима одозго
апостоли од великог ужаса потпуно изгубише присуство духа, и страховито уплашени
падоше на земљу. А кад они попадаше ничице, слава Господња, и пророци с њом, сакри се
од њих. Господ пак приступивши ученицима који лежаху на земљи дотаче их се говорећи:
„Устаните, не бојте се!“ И подигнувши очи своје, ученици никога не видеше до Исуса сама. И
поче свитати, и они стадоше силазити с горе, и Господ им заповеди да никоме не казују што
су видели док Он, после страдања и смрти, не васкрсне у трећи дан из гроба. И они
умучаше, и ником не јавише ништа у оне дане од онога што видеше.

Завршни дио часа (8мин)

-Систематизовано постављам питања и кроз одговоре и допуну истих понављамо лекцију

добијам од ученика повратне информације о остварености циља
-дајем неопходна упутства како даље да уче и проширују знања везана за обрађену
наставну јединицу,
-дајем инструкције за израду домаћих задатака
-Час завршавам молитвом послије учења.