5

Sadrzaj

Skracenice _ 9
Uvod , _ 11

1. твовпзко.мвтовоьоёю OКVIR ISТRA2IVANJA

PRIVAТIZACIJE U SRВ IJI ------------- 17
Napomene uz prvo poglavlje _ 25

11. GLOBALNI ISTORIJSIO OКVIR PRIVAТIZACIJE U SRВIJI _ r,

1 Privatizacija i dezintegracija radnicke klase tokom
tranzicije u Јвюёпо] Evropi 29
2. LiЬeralna i socijalisticka koncepcija drustvenog razvoja
evropske periferije --------~---- 31
3 lmperijalizam i komunizam _ 32
4. Nacionalni ekonomski razvoj i mantra "sloЬodnog trblta ·- 36
5. Drustvena dezintegracija i klasni identitet 46
6. Raspad Socijalisticke Federativne Republike
Jugoslavije (SFRJ) 49
Napomene uz drugo poglavlje ·----------- 59
ПI. DRUПVE NO-ISTORIJSIO КАRАКТЕR МEDUN ARODNIН
FINAN SIJSIOH ODNOSA I PRIVATIZACIJA U втоснот
EVROPI (1980-2000) _ 73
1. Ekonomsko-politicko znacenje pojma Istocna Evropa ··-·- 75
2. Kolaps komunistickih rezima 1989. godine 77
3. ,,lstok је postao Jug" 79
4. Periferizacija i privatizacija u zemljama Istocne
Evrope devedesetih godina 20. veka --- - - ..··············--·· 82
5. ,.Nomenklatura kapitalizma" i klijentelisticke partije 88
6. Privatizacija i globalizacija ,______ 92
7. Privatizacija i tranziciona ddava _ 94
6 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskoggroblja

8. Privatizacija i spoljnotrgovinska razmena 96

9. Privatizacija i strukturalne karakteristike ekonomskih veza
Zapada i Јвюёпе Evrope 99
Napomene uz песе poglavlje 105

IV. CILJEVI PRIVATIZACIJE 111

1. Ideoloska formula о privatizaciji kao uslovu
ekonomskog rasta ····································----················· 113
2. Rast i razvoj u zemljama tranzicije regiona Evropske
banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRR) 2007-2009 118
3. Socijalno-ekonomska situacija u zemljama tranzicije
regiona Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj
(EBRR) 2010. godine 121
4. Istorijski oЬlici privatizacije u Evropi 124
Napomene uz IV poglavlje 130

V. DRUSTVENO-ISTORIJSКI OКVIR PRIVAТIZACIJE

U вввш (1989-2000) 137
1. Tranzicija i privatizacija 139
2. Privreda SrЬije krajem osamdesetih godina 20. veka 141
3. Drustvena svojina i privatizacija 146
4. Inflacija i privatizacija ····················----························· 148
5. Deindustrijalizacija i privatizacija 159
6. Socijalne posledice deindustrijalizacije SrЬije 162
7. Komunisticka partijska nomenklatura i privatizacija 169
8. Privatizacija i апоппспо stanje drustva ······---················ 174
Napomene uz peto poglavlje 177

VI. PROCES PRIVAТIZACIJE DRUSTVENOG КAPITALA

U SRВIJI 2002-2010. 183
1. Privatizacija nacionalnog kapitala i medunarodni
finansijski kapital ············---·············································· 185
2. Donacije Svetske banke za tehnicku pomoc u
razvoju privatnog sektora . 186
3. Medunarodna ekonomska pomoc za razvoj
soca1n
lJ og se ktora .....................................................................•.. 193
4. Modeli privatizacije drustvenog kapitala u
Srbiji 1990-2001. godine . 196
 7

5. Tenderska prodaja drustvenih ргесџзеса 211

6. Restrukturiranje drustvenih ргесџзеса u postupku
privatizacije 294
7. Privatizacija drustvenih ргесшеса kroz stecaj ·---- 391
8. Aukcijska prodaja drustvenih ргеёџзеса 396
9. Strategija privatizacije drustvenog kapitala
2002-2010. godine 409
10. Strane direktne investicije kroz proces privatizacije
u Srbiji ·······································································--- 432
11. Efekti privatizacije u SrЬiji 2002-2007. godine 439
12. Ekonomsko-socijalne posledice privatizacije u
SrЬiji 2002-2010. godine 452
13. Privatizacija drustvenog kapitala na Kosovu i
Metohiji 1999-2007. godine 462
Napomene uz sesto poglavlje ·····························----- 466
VII. POLIТIКA PREISPIТIVANJA ЕFЕКАТА PRIVAТIZACIJE
479
U SRВIJI 2011-2012. GODINE ···················································---
1. Primedbe evropskih institucija ···································--- 481
2. Preispitivanje privatizacije u redovima politiёke
oligarhije i u okviru drustvenih organizacija u Srbђi 487
3. Beogradski nedeljnik Pecat-. »Zloёinaёka privatizacija" 489
4. Istrazivanje Socijalno-ekonomskog saveta о
efektima privatizacije u Srblji ·····················---~--- 493
5. Analiza efekata privatizacije u Srblji Agencije za
privatizaciju 494
6. Studija slucaja »Jugoremedije": mit о "postenoj"
privatizaciji ·············································---·--- 497
Napomene uz VII poglavђe ······················------- 512

Zakljucak ····················································-----·--- 517

lzvori i literatura 535

Registar pojmova i institucija ---- 547

Registar privatizovanih drustvenih preduzeca i
konsultantskih kuca 556
 9

вккхсвмсв

A.D. Akcionarsko drustvo

АР Autonomna pokrajina
BDP Bruto domaci proizvod
D.D Deonicarsko drustvo
D.O.O Drustvo sa ogranicenom odgovornoscu
DFID Department for International Development
DP Drustveno ргеоџяесе
EAR European Agency for Reconstruction
EBRD European Bank for Reconstruction and Development
EBRR Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj
EU Evropska unija
GTZ Deutsche Gescllschaft fur Technische Zusammenarbeit
ICF International Finance Corporation
JNA Jugoslovenska narodna armija
КiМ Kosovo i Metohija
КРА Kosovska poverilacka agencija
КРЈ Komunisticka partija Jugoslavije
КТА Kosovo Trust Agency
MMF Medunarodni monetarni fond
NATO The North Treaty Organization (North Atlantic Alliance)
NOP Narodnooslobodilacki pokret Jugoslavije
RS RepuЬlika Srblja
SDI Strane direktne investidje
SEV Savet za uzajamnu ekonomsku pomoc
SFRJ Socijalisticka Federativna Republika Jugoslavija
SKJ Savez komunista Jugoslavije
SPS Socijalisticka partija SrЬije
SSSS Savez samostalnih sindikata SrЬije
UGS Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost"
UN Ujedinjene nacije
UNDP United Nations Development Programme
UNMIK United Nations lnterim Administration Mission in Kosovo
USAID United States Agency for Intemational Development
 11

UVOD

T okom procesa privatizacije u Srblji u periodu od 1989-2012. godine

doslo је do deindustrijalizacije nacionalne privrede i masovne пезаро-
slenosti. U proteklih dvadeset godina u Srblji је ugaseno 98% industrijskih
centara u kojima је radilo oko milion radnika. Industrija је svedena па nivo
s роёебса sedamdesetih godina uz nepovoljnu tehnolosku strukutu preradi-
vacke industrije. U ukupnoj industriji, ucesce industrijskih grana sa niskom
tehnologijom је 50%, а sa srednje niskom tehnologijom 27%. Ukupni prihodi
od privatizacije u periodu od 2001. godine do danas iznose samo 3,5 milijardi
evra, sto је jednako godisnjem deviznom prilivu u Srblji od domacih radnika
zaposlenih и inostranstvu (Politika, 14. avgust 2016, str. 1, 11).
Vlada RepuЫike Srblje је 2014. godine najavila reindustrijalizaciju zemlje
kao jedan od glavnih ekonomskih ciljeva.
Tako је, u paradoksu istorijskih kretanja, industrijska proizvodnja u Srblji
zasnovana na drustvenom kapitalu najpre unistena kroz proces privatizacije
da Ьi se zatim, politicko rukovodstvo sastavljeno od "modemizovanih" snaga
kontrarevolucije zalagalo za reindustrijalizaciju zemlje. Rec је о politickim gru-
pama, na celu sa cetnickim vojvodom Tomislavom Nikolicem, koje su tokom
80-ih i 90-ih godina ХХ veka zdusno ucestvovale u razbljanju Socijalisticke
Federatine RepuЬlike Jugoslavije (SFRJ), ukidanju radnickog samoupravljanja
kao garanta drustvene svojine nad sredstvima za proizvodnju, i podriavljenju
znatnog dela drustvenog kapitala, formiranjem javnih preduzeca, pre svege u
oЫasti energetike, radi njihove eksploatacije od strane partijske nomenklatu-
re. Date politicke snage zalagale su se za napustanje razvojne politike zemlje
zasnovane па industrЏalizaciji kao "komunistickoj" zaЫudi.
ProЫem privatizacije drustvenog kapitala, kao i nacionalizacije, odre-
den је pitanjima ekonomske efikasnosti i socijalne pravednosti ovih driav-
nih mera usmerenih na promenu svojinske strukture drustva. U vezi sa ovim
pitanjima postoje potpuno suprotna gledista, kako u domenu nauke, tako i
ideologije i politike.
 12 Marija Obradovic • Hronika tra11zicijsk~

Kako је privatizacija drustvenog kapitala usmerena па uspostavljanje p~i~

vatne svojine nad sredstvima za proizvodnju koja se nalaze u drustvenoJ11 111
drzavnom vlasnistvu, pitanje njenog cilja i Iegitimiteta postaje osnovno ~o-
litiёko pitanje u zemlji u kojoj se sprovodi. Danas se bltka izmedu pristal~ca
i protivnika privatizacije drustvenog kapitala intenzivira, posebno u ыvsim
socijalistiёkim zemljama. Tako, па primer, u savremenoj politiёkoj pr~-
si Slovenije, blvse repuЫike Socijalistiёke Federativne RepuЫike Jugos1aV1Je
(SFRJ), divergentne politicke grupacije pokusavaju da mobilizuju gra&ane
peticijama za ili protiv privatizacije drustvenog kapitala. Inicijatori peticije
za podrsku privatizaciji drustvenog kapitala su organizacije Pokret mladih za
promene, Evropska Slovenija, IВЕХ - mladi za slobodnu Ьџсџсповг i Mis1i
slobodno. Indikativno је da је jedan od potpisnika ove peticije blvsi direktor
obavestajno-sigurnosne agencije, Damir Crnёen. S druge strane, Zdruzena
Ievica је pokrenula peticiju protiv privatizacije 15 kompanija, medu kojima i
,,Telekoma Slovenije'; pod nazivom "Spreёite prodaju':
Privatizacija drustvenog kapitala, zapoёeta devedesetih godina 20. veka u
Istocnoj Evropi, nakon pada socijalistiёkih sistema, blla је legitimisana tvrd-
njom, zasnovanom па lЉeralnoj ideoloskoj matrici rnisljenja, da "drustve-
na i drzavna preduzeca nisu efikasna, privatna svojina је najefikasniji oЫik
svojine~ te da zato treba sprovesti privatizaciju drustvenog kapitala. Опа је
oznacena kao pokretaё privrednog rasta i dinamizma nacionalnih ekonomija
u kojima se sprovodi. Drustveno-ekonornska praksa najveceg broja blvsih so-
cijalistiёkih zemalja, pak, to пе potvrduje.
Medutirn, iako se u domenu uoЫiёavanja savremenih ideoloskih obraza-
ca, kao i u politiёkoj praksi, sve vise sudaraju stavovi "za' ili "protiv" priva-
tizacije drustvenog kapitala, veoma је mali broj nauёno-istrazivaёkih radova
о procesu i ekonornsko-socijalnim posledicama privatizacije drustvenog ka-
pitala u blvsim socijalistiёkim drzavarna. S druge strane, dnevni i nedeljni
listovi su puni ёlanaka о aferama vezanim za ovaj proces, u kojima se ukazuje
na vezu izrnedu domacih politiёara, kontraobavestajnih sluzЫ i tzv. stranih i
domacih investitora prilikom pljaёke narodne imovine.
Tako је, па primer, па portalu "Srblja danas~ 23. oktobra 2014. godine,
objavljen ёlanak, preuzet iz lista "TaЫoid'; u kome је novinar Igor Milanovic
pisao о modelima i uёesnicima pljaёke drustvenog kapitala u procesu njegove
privatizacije u RepuЫici SrЫji (RS). Autor se posebno osvrnuo na sluёaj pri-
vatizacije "Telekom SrЫje" 1997. godine, а kao ucesnike spekulantskih radnji
i malverzacija navodi, italijansku kontraobavestajnu sluzЬu SISMI, Milana
Beka, Ыznismena i ministra u Vladi RS u vreme privatizacije "Telekorna
Srblje~ Mirka Marjanovica, Danka Dunica, tadasnjeg rninistra u Vladi
Savezne RepuЫike Jugoslavije (SRJ) i vlasnika beogradske konsultantske kuce
Uvod 13

,,Ekonomski institut~ koju је Agencija za privatizaciju posle 2002. godine ап-

gazovala kao savetnika za privatizaciju brojnih drustvenih ргесџзеса i deo-
nicarskih drustava u RepuЬlici SrЬiji, zatim, njegovu suprugu Pavu Zecevic,
tadasnjeg direktora Beogradske berze i druge.
Medutim, sustina privatizacije drustvenog kapitala ne iscrpljuje se u afe-
rarna koje је prate. Опа је u istorijskom smislu пајзпасајпјј! mehanizam kon-
trarevolucije i stoga nije cudo da је, prvi put u novijoj istoriji, kao drzavna
mera primenjena od strane nemackog fasistickog гейтпа 1933. godine, radi
ponistavanja nacionalizacije kapitala koju је izvrsila Vajmarska RepuЬ!ika.
Da је cilj privatizacije drustvenog kapitala drustveno-politicki, а пе eko-
nomski, tj. uspostavljanje privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju ро
svaku cenu, ра cak i rasprodaje ili likvidacije preduzeca, а ne dinarniziranje
sistema nacionalne ekonomije - postaje sve ociglednije sa odmicanjem ovog
istorijskog procesa.
О tome recito svedoci donosenje novog Zakona о privatizaciji 2014. go-
dine u Srblji, Ьivsoj repuЬlici SFRJ (,,SluzЬeni glasnik RS" br. 83/2014), cija se
sustina sastoji u pojednostavljenju postupka prodaje drustvenog kapitala, npr.
predvidanje neposredne pogodbe kao metoda njegove privatizacije i pokreta-
nja stecaja radi okoncanja privatizacije drustvenih i javnih preduzeca ili de-
onicarskih drustava, te objavljivanje "Javnog poziva Agencije za privatizaciju
502 maticna i njihova zavisna preduzeca'; 15. avgusta 2014. godine.
Ovaj Zakon је donet posto је u Srblji 2012. godine vlast osvojila desni-
carska Srpska narodna stranka (SNS), na celu sa Tomislavom Nikolicem i
Aleksandrom Vucicem, aktuelnim predsednikom i premijerom Republike
SrЬije, koja је nastala otcepljenjem od ekstremne populisticke Srpske radikal-
ne stranke (SRS), koju predvodi Vojislav Seselj.
Jos pre donosenja datog Zakona, Aleksandar LjuЬic, sekretar u
Ministarstvu finansija RS, је 17. jula 2013. godine najavio odlazak u stecaj
najveceg broja od 179 drustvenih preduzeca, sa 50.000 zaposlenih, koja su
se nalazila u restrukturiranju. Vlada RS је 31. januara 2015. godine donela
Akcioni plan о okoncanju privatizacije 188 subjekata privatizacije putem ste-
caja (medu njima i velik.ih sistema kao sto su: ,,IНР Prahovo" a.d., Prahovo i
njegova 2 zavisna drustva, ,,НК Janko Lisjak" a.d., Beograd i njegovih 7 za-
visnih drustava, ,,DMB Holding" a.d., Beograd i njegova dva zavisna drus-
tva, ,,GOSA Holding korporacija'' a.d., Smederevska Palanka, ,,GOSA Fabrika
drumskih vozila'' a.d., Smederevska Palanka i "GOSA Fabrika za proizvodnju
masina'' d.o.o., Smederevska Palanka, ,,lvo Lola Ribar sistem" a.d., Beograd i
njegova 3 zavisna drustva, ,,Zorka Holding" a.d., Sabac i njegovih 10 zavisnih
drustava, ,,Holding korporacija Elektronska industrija'' a.d., Nis i njenih 21
 Marija Obradovic • Hro11ika trtmzicijskog groЬija
14

zavisnih drustava, .,MIN Lokomotiva" a.d., Nis, .,MIN Vagonka" a.d., Nis, DP
,,Kompanija Internacional CG" i njena 3 zavisna drustva, .,Kopaonik SIK" a.d.,
Kursumlija i njegovih 7 zavisnih drustava, DP "Vocar': Мегойпа, .,Prvi maj"
a.d., Pirot i njegovo jedno zavisno drustvo, .,Fabrika ulja" a.d., Кгџвеуас, DP
"Kompanija Сепега'екэроп" Beograd, .,Kompanija Progres" a.d., Beograd i
njena 2 zavisna drustva, kao i brojna trgovinska ргеёџзеса i 21 veterinarska
stanica).
Ideolosko-politicka, а пе ekonomska sustina drzavne mere privatizacije
drustvenog kapitala ogleda se i u tome sto se prihodi od privatizacije retko
koriste za investicije radi podsticanja privrednog rasta nacionalne ekonomije,
чес se ugla,rnom koriste za pokrivanje budzetskog deficita, te осџеапје vlasti
politickih oligarhija.
Prema podacima Fiskalnog saveta RS, drzavni dug Srblje је novembra
2014. godine dostigao 23 milijarde evra ili 72% bruto domaceg proizvoda
(BDP). Na kraju 2013. godine, prema podacima Uprave za javni dug, оп је
iznosio 20,09 milijardi evra, sto је predstavljalo 61,2% BDP RepuЫike Srblje,
dokje 2012. godine Ьiо 17,67 milijardi evra, sto znaci da је tokom 2013. godi-
ne Ьiо povecan za oko 2,42 milijarde evra. Ukupne direktne obaveze Srblje па
kraju decembra 2013. godine iznosile su oko 17,28 milijardi evra, pri cemu је
unutrasnji dug Ьiо oko 7,03 milijarde evra, а spoljni dug 10,25 milijardi evra.
Od ukupnog javnog duga SrЬije 75% је bilo ро fiksnim, а 25% ро promenlji-
vim kamatnim stopama (Politika, 14.2.2014). Ocito је da transformisani ra-
dikali prihode od nastavka privatizacije drustvenog kapitala u SrЬiji vide
kao izvor za finansiranje otplate ogromnog drzavnog duga, а ne za razvoj
privrede, tj. kao materijalnu bazu za stabilizovanje i ocuvanje svoje vlasti
u Republici Srblji.
Predmet ovog empirijskog istrazivanja је ekonomsko-istorijska deskrip-
cija i analiza postupka privatizacije drustvenog kapitala u Srblji u periodu
1989-2012. godine, odnosno, 1) rekonstrukcija strategije, politike, prakse,
efekata i ekonomsko-socijalnih posledica finansijskog i organizacionog re-
strukturiranja drustvenih i javnih preduzeca i deonicarskih drustava i prodaje
drustvenog kapitala u postupku njegove privatizacije; 2) identifikacija drus-
tvenog polozaja i delatnosti socijalno-politickih snaga i institucija koje su је
sprovodile ili јој se suprotstavljale.
Cilj ovog rada jeste da se istrazi strukturalna dinamika procesa privati-
zacije drustvenog kapitala kao osnovnog instrumenta za razbljanje socijali-
stickih ekonomskih sistema i uspostavljanje liberalnog ekonomskog modela
driavnom prinudom, а пе uticajem trzista. Saglasno tome, i ispitivanje sve-
obuhvatne masovne privatizacije drustvenog kapitala kao kljucnog elementa
tzv. procesa tranzicije, koji је u Istocnoj Evropi zapoceo pocetkom devede-
Uvod 15

setih godina 20. veka, sa јаёапјетп globalizacije modernog svetskog sistema

kapitalizma u istorijskim uslovima njegove strukturalne krize i produЬljivanja
jaza izmedu njegovih centralnih i perifernih delova.
Drustveno-ekonomska sustina privatizacije drustvenog kapitala u SrЬiji
u periodu 1989-2012. godine, ne гпозе se objasniti bez dijalektickog sagleda-
vanja ovog istorijskog procesa u odnosu па drustvene tendencije hijerarhije,
eksploatacije, dominacije, polarizacije, alijenacije i stvaranja monopola, kao
glavnih, imanentnih karakteristika savremenog svetskog kapitalistickog siste-
ma.
Da Ьi se istrazile ove tvrdnje, u radu se primenjuje marksisticka generic-
ko-strukturalna analiza dinamike ekonomskih i socijalnih elemenata procesa
privatizacije drustvenog kapitala u SrЬiji u navedenom periodu.
Stoga se kljucni doprinos ovog rada savremenoj istorijskoj nauci sastoji u
upotrebl genericko-strukturalne analize u razmatranju prelaska socijalisticke
ekonomske strukture u kapitalisticku u SrЬiji u periodu 1989-2012. godine.
Marksisticka genericko-strukturalna istorijska analiza је teorijski i istrazi-
vacki pristup usmeren kako na unutrasnju dinarniku drustveno-ekonomskih
struktura u vremenu, tako i na dinarniku drustvenih snaga u okviru datih
struktura.
Ova analiza vrsena је na osnovu primarne istorijske grade, mesecnih
izvestaja Agencije za privatizaciju RS i statistickih pregleda i sekundarnih
istorijskih izvora, stampe, kao i literature.
Analiza otkriva dinarniku promene drustvenog sistema u Srblji u periodu
1989-2012. godine privatizac~om drustvenog kapitala, koja se u osnovi svodi-
la na drzavnu eksproprijaciju drustvenih preduzeca i njihovu prodaju. Опа је
dovela do nestajanja dinamicnog i prosperitetnog socijalistiёkog samouprav-
nog sistema zasnovanog na drustvenoj svojini nad sredstvima za proizvodnju,
pracenog deindustrijalizacijom, padom produktivnosti, znatnim smanjenjem
BDP, rastom nezaposlenosti, pauperizacijom radnicke klase i uspostavljanjem
monopolistickih kapitalistiёkih struktura u ekonomskom sistemu SrЬije.
U prvom delu ove knjige sire se razmatraju teorijsko-metodoloske osno-
ve istrazivanja. Drugi deo posvecen је analizi globalnog istorijskog okvira u
kojem је doslo do privatizacije drustvenog kapitala u SrЬiji. Predrnet treceg
dela ove knjige jeste ispitivanje odnosa izmedu drustveno-istorijskog karak-
tera medunarodnih finansijskih odnosa i privatizacije u lstocnoj Evropi u pe-
riodu 1980-2000. godine. U cetvrtom delu knjige razmatraju se ciljevi, rezul-
tati i istorijski oblici privatizacije u Evropi u 20. veku. Peti deo odnosi se na
drustveno-istorijski okvir privatizacije u SrЬiji u periodu 1989-2000. godine.
Sustinsko polje analize, rekonstrukcija postupka privatizacije drustvenog ka-
16 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskoggroЬQa

pitala u Srblji u periodu 2002-2010. godine i utvrdivanje njegovih Ьitnih ka-

rakteristika, efekata i ekonomsko-socijalnih posledica, predstavljeno је u se-
stom, najoblmnijem delu knjige. Rezultati istrazivanja prezentovani u ovom
delu zasnovani su na analizi primarne istorijske grade. Politika preispitivanja
efekata privatizacije drustvenog kapitala u Srblji u periodu 2011-2012. godine
analizirana је u sedmom delu knjige па sekundarnim istorijskim izvorima.
Кnjiga Hronika tranzicijskog grobija. Privatizacija drustvenog kapitala и
Srbiji 1989-2012. godine - Ekonomsko-istorijska analiza nastala је kao istrazi-
vacki zadatak postavljen u okviru projekta "Tradicija i transformacija - isto-
rijsko naslede i nacionalni identiteti u Srblji u 20. veku" (br. 47019), koji је
finansiralo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnoloskog razvoja RS, а koji је ге-
alizovao lnstitut za noviju istoriju u Beogradu u periodu 2010-2015. godine.
 1
ТЕОRIJSKO-МЕТОDOLOSKI
OKVIR ISTRAZIVANJA
PRIVATIZACIJE U SRВIJI

Hotel Central, ul. Glavna,

Zemun, 2016
Teleoptik.111. Cara Dwana, Zemun, m art 2016.
1. Teorijsko-metodolo!ki okvir istrazivanja privatizacije u Srbljl 19

ako ргойовг nije objektivna datost, skup objektivnih cinjenica, vec in­
Kterpretativna
пппасепја
vantnog
rekonstrukcija, koja irna za cilj uoblicavanje socijalno rele-
i prezentacije istorije, 1 invencija "nove tradicije", odnosno
,,tranzicione istorijske istine': javila se u funkciji legitirnizacije restauracije ka-
pitalistickih odnosa и Јвюёпој Evropi, ра i u SrЬiji, nakon 1989. godine.
Кошептагйџс! knjigu Zorana Dindica, Jugoslavija kao пеаоупепа dria-
va, Nenad Dimitrijevic, росвеса ёпаоса па Dindicevo upozorenje da "u jav-
nom prostoru uvek egzistira vise od jednog пџп аёепја ргойовп, te da su ova
пџпасепја i njihovi nosioci и kompeticiji. Predmet kompeticije је odgovor na
pitanja koja verzija, odnosno koji tip prezentacije znanja о ргойовц treba da
bude socijalno (i kulturno i politicki) relevantan. 2
lstorijsko-politicko inventovanje nacionalne tradicije, ukazivanje na tzv.
,,pravoslavno nacionalno Ьiсе Srba': floskule о ugrozenom "nebeskom srp-
skom narodu", otkrivanje "komintemovsko-masonske zavere" protiv Srba
itd., irnali su za cilj potiskivanje и drustvenoj svesti klasne osnove krvavih
nacionalnih sukoba na tlu Jugoslavije pocetkom devedesetih godina 20. veka.
Raspad drzave, privatizacija drustvenog kapitala, dezintegradja jugoslo-
venskog prostora i organizovane radnicke klase, kao medusobno povezani i
uslovljeni istorijski procesi, vodili su dramaticnoj drustvenoj i dvilizadjskoj
stagnaciji svih nacionalnih zajednica. Politicki zadatak "nove tradicije" Ьiо
је da bombardovanjem javnosti fragmentirna iracionalne slike о nacionalnoj
proslosti, prikaze pripadnike drugih jugoslovenskih nacija kao neprijatelje, а
druge repuЫike, kao smetnju nacionalnom privrednom razvoju i ekonom-
skom Ыagostanju. Cilj је Ьiо da se razЬije klasna svest i organizacija proleta-
rijata na tlu Jugoslavije, da se опа potpuno utopi и konfuznu tzv. ,,nacionalnu
svest': te da se па taj nacin oslabe sve socijalno-politicke prepreke otvaranja
potpuno slobodnog trzista rada uz istovremeno uspostavijanje monopola finan-
sijskog kapitala. з
Predmet ove studije је konkretna istorijska analiza socijalno-ekonomskog
okvira procesa privatizac~e drustvenog kapitala u SrЬiji tokom tranz icionog
prelaska iz nacionalnog komunizma u kapitalizam, na prelasku dva stoleca.
20 Marija Obradovic • Hronika tm11zicijskoggroЬQa

Као istorijski izvori koriscena је neobjavljena i objavljena grada: i to рг-

venstveno izvestaji i analiticki materijali Agencije za privatizaciju RepuЬlike
SrЬije, zapisnici sa sednica partijskih foruma, programski, analiticki i ргора-
gandni materijali politickih partija, analiticki materijali sindikata, statisticki
pregledi, zakonski propisi, stampa, весапја, kao i izabrana literatura.
Privatizacija drustvenog kapitala, kao deo istorijskog procesa restauracije
kapitalistickog drustveno-ekonomskog sistema (tzv. tranzicija), da Ьi se obja-
snila, а пе samo opisala, mora se istrazivati u utvrdenom teorijsko-metodo-
loskom okviru. Pri tome, treba voditi гасџпа о njenoj sustini, а to је proces
restauracije institucije privatne svojine.
Institucije, kao sistem pravila kojima se ogranicava ljudsko ропаёапје i
mehanizama koji ih obezbeduju, imaju znacajan uticaj na ekonomski rast,
kako nacionalnih ekonomija, tako i svetske privrede. Institucija svojine, kao
najznacajnija drustvena institucija, temelj је svakog privrednog sistema, ра
time i kljucan faktor ekonomskog rasta savremenog drustva.
Danas u ekonomskoj teoriji preovladava institucionalno objasnjenje pri-
vrednog rasta, prema kome ekonomske institucije generisu podsticaje vlasni-
cima proizvodnih faktora da ih akumuliraju i alociraju u najpovoljnije po-
slovne poduhvate, te da su stoga kljucni i fundamentalni uzrocnik, odnosno,
pokretac privrednog rasta, kao i teorije endogenog privrednog rasta koje teh-
noloski progres odreduju kao osnovni izvor ukupne faktorske produktivnosti
i time izvor dugorocnog privrednog rasta.
Privredni rast predstavlja rast vrednosti koja se stvara povecavanjem oЬi-
ma drustvene proizvodnje, а meri se bruto domacim proizvodom (BDP), tj.,
nacionalnim dohotkom per capita (ро glavi stanovnika). Kako је privredni
rast i rast zaposlenosti, mozemo ga posmatrati kao uzrok napretka drustva.
Teorije endogenog privrednog rasta oznacavaju napustanje modela sa-
vrsene konkurencije jer је monopolska renta, odnosno prisvajanje ekonom-
ske rente u formi monopolskog profita, potrebna za finansiranje istrazivanja
i razvoja, а ona ne postoji pri savrsenoj konkurenciji. Time ove teorije bacaju
novo svetlo na sagledavanja posledica jednog od najЬitnijih zakona ekonom-
ske nauke, zakona о opadajucim prinosima.
Stoga stanoviste, formulisano u okviru ovih teorija, da је privatna svojina,
pored vladavine prava i demokratije, jedna od institucija4 koja pri datim ogra-
nicenjima generise najvisu optimalnu stopu privrednog rasta, odnosno insti-
tucija koja stvara podsticaje privrednim subjektima (vlasnicima proizvodnih
faktora) da ih ulazu u istrazivanje i razvoj, predstavlja protivurecnost samim
napred navedenim postulatima ove teorije.
. lnsti~cionalne teorije privrednog rasta, pak, u osnovi nastoje da dokazu
da Је zastita institucije privatne svojine od presudnog znacaja za postizanje
I. Teorijsko-metodolo!ki okvir istrafivanja privatizacije u Srblji 21

privrednog rasta, q. akumulaciju proizvodnih faktora i rast ukupne faktorske

produktivnosti, kao osnovnih izvora privrednog rasta, odnosno mehanizama
koji izvore transformisu u rast.
,,Akumulacija proizvodnih faktora omogucava da se роуеса njihova ап-
gazovana kolicina, а to neminovno ceteris pariЬus dovodi do porasta oblma
proizvodnje, cime se generise privredni rast. 0snovni preduslov za akumula-
ciju, odnosno investicije proizvodnih faktora jeste zastita te investicije i njenih
prinosa, sto se svodi па zastitu privatno svojinskih prava (podvukla М. 0.).
Dakle, sa ovog aspekta posmatrano, za privredni rast kljuёne su опе institu-
cije koje efikasno stite privatna svojinska prava (podvukla М. 0.), odnosno
cine vladavinu prava - univerzalnu zastitu privatnih svojinskih prava. Zastita
privatnih svojinskih prava kao preduslov privrednog rasta је nesto oko cega
postoji konsenzus u literaturi koja se bavi privrednim rastom':5
0vde izneto stanoviste da је privatna svojina uslov drustvene akumulaci-
je u osnovi pre reflektuje liberalnu ideolosku zasnovanost datih ekonomskih
teorija, nego empirijski potvrdenu hipotezu u okviru politicke ekonomije kao
nauke koja proucava zakonitosti ekonomskih odnosa ljudi u razlicitim istorij-
skim periodima, odnosno razlicitim nacinima proizvodnje.
Ekonomski rast, kao istorijski fenomen modernog doba, predmet је eko-
nomske istorije koja se kao posebna disciplina razvila iz politicke ekonomije.
Savremena ekonomska istorija kao glavne karakteristike ekonomskog rasta
utvrduje: а) visoke stope rasta per capita proizvoda i stanovnistva; Ь) visoke
stope rasta ро jedinici proizvoda {output ро jedinici svih inputa), q. rast op-
steg faktora produktivnosti; с) visoke stope strukturalne transformacije od
poljoprivrede ka industriji i uslugama, od individualnih preduzetnika do ve-
like nepersonizovane organizacije preduzeca; d) promene u strukturi drus-
tva i njegovoj ideologiji, ukljucujuci urbanizaciju i sekularizaciju drustva; е)
otvorenost drustva prema medunarodnim komunikacijama, q. globalizacija;
f) ograniceno sirenje rasta koje vodi razlikama u nivou zivotnog standarda
izmedu "razvijenih" nacija i "nacija u razvoju':6
Кrajem osamdesetih i pocetkom devedesetih godina 20. veka makroeko-
nomska misao је svoje interesovanje preusmerila sa poslovnih ciklusa (bu-
siness cycles), ka istrazivanju determinanti dugorocnog ekonomskog rasta.
Cinjeni su veliki napori da se objasni zasto neke zemlje postiiu veci rast od
drugih. Modeli rasta uglavnom su se primenjivali na istorijsko razdoЬlje na-
kon drugog svetskog rata, kao referentno. U cilju utvrdivanja agregata rasta i
njegovih ciklusa kretanja u globalnim razmerama od perioda niskog ili nultog
rasta ka modernom dobu visokog i odriivog rasta, istraiuju se demografske
promene, uticaj institucija, ljudskog kapitala i kulture, kao i uloga tehnologije.7
22 Marija Obradovit • Hronika tranzicijskog grоЬЏа

Istrazivanja о uticaja institucija па moderni ekonomski rast posebno su

brojna. Pod institucijama se podrazumeva "set pravila, saglasnosti, procedu-
га, morala i etickih normi prinude u interesu maksimalizacije bogatstva ili
koristi upravljaca:•s Ideologija зе, stoga, smatra шабајпџп parametrom koji
utice па uspostavljanje odredenog drustvenog sistema u kome је investiranje
moguce.
Za паџёпо sagledavanje procesa privatizacije drustvenog kapitala, sto-
ga је пшпо pitanje о njenom cilju i svrsi, s obzirom na uticaj koji опа ima
na ekonomski rast jedne ekonomije, kao i па zivotni standard radnicke klase
koji se uzima kao зпаёајап parametar ekonomskog rasta u okviru ekonomske
istorije. Posebno је vazno utvrditi stvarne ciljeve privatizacije u odnosu na
deklarativne i ideoloske. Odnosno, ,,ko је doblo sta i kako?"
U ekonomskom smislu pojam tranzicije oznacava prelaz iz netrzisnih u
trzisne ekonomske sisteme, а smisao tranzicionih promena legitimise se krite-
rijumom ekonomske efikasnosti. U privredama socijalistickih zemalja lstocne
Evrope te su se promene "manifestovale napustanjem jednog centralizova-
nog ekonomskog sistema zasnovanog na drzavnoj svojini, а prihvatanjem i
izgradnjom trzista (trzisnih ustanova) kao osnovnog mehanizma privredne
koordinacije, ukljucujuci i slobodno uspostavljanje privatnog vlasnistva:'9
Glavni cilj tranzicije је integrisanje odredene privrede u svetsku ekono-
miju i ulazak na svetsko trziste.
Koncept tranzicije uoblicen је 1989. godine u dokumentu nazvanom
"Vasingtonski konsenzus•: kao manifestu neoliЬeralnih ideja, zasnovanom
na uverenju о samoregulirajucoj prirodi savremenih trzista i spontanom do-
stizanju najboljih ishoda unutar ekonomskih procesa. Trziste se posmatra
kao razvojni faktor, podsticaj i instrument usmeravanja privrednog razvoja.
Osnovni mehanizam ekonomskog razvoja vidi se u prilagodavanju odredene
privrede, odnosno preduzeca na osnovu trzisnih signala. Delovanje trzisnih
sila omogucava visoku mobilnost i efikasno uposljavanje svih faktora proi-
zvodnje (kapitala, rada, energije).
Proces tranzicije se ро svojoj sadrzini definise kao deo globalnog restruk-
tuiranja razlicitih privrednih sistema u skladu sa novim razvojnim uslovima
i pretpostavkama. Odnosno, naglasava se da su nove ekonomske politike li-
~erali~cije, deregulacije i privatizacije bile uslovljene tehnoloskim razvojem
1 razvo1em znanja. Као cilj ovog projekta odreduje se efikasnije privredivanje
i podizanje privrednih performansi. LiЬeralizacijom trzista treba da se ојаса
k~nkurencija radi optimalne upotrebe raspolozivih privrednih resursa putem
nJi_hove trzisne alokacije, а privatizacijom da se afirmisu ekonomske funkcije
priva?1~ 5Vojine, odnosno podsticaji koji ona daje efikasnijem poslovanju pre-
duzeca 1 Privrede u celini.
1. Teorijsko-metodolo§ki okvir istrazivanja privatizacije u Srblji 23

"Uspesno sprovedena privatizacija trebalo Ьi da podrazumeva роуесапје

efikasnosti, tvrda budzetska ogranicenja, а u slucaju privatizacije od strane
stranog vlasnika i laksi pristup stranom trzistu, brzu primenu nove tehno-
logije i organizacije, laksi pristup finansijskim izvorima, ра i nove tehnike
upravljanja..:'10
Transformacija drzavnog ili drustvenog oЬlika vlasnistva zahteva se sa
stanovista tvrdnje о postojanju ekonomskih podsticaja imanentnih mehaniz-
mu i strukturi privatnog vlasnistva za efikasno privredivanje (preuzimanje i
bankrot kao faktori efikasnosti).
»SlaЬ!jenje performansi ргеёџзеёа ucinice da se njegova vrednost smanji
i da опо postane atraktivno za kupovinu: kada se nekome ucini da је predu-
зесе dovoljno jeftino i da се опо u njegovom vlasnistvu uz bolju organizaciju
i drugaciji poslovanje moci da postigne bolji rezultat, taj се pristupiti kupovi-
ni preduzeca i izvrsiti tzv. preuzimanje (takeover). Posledica preuzimanja је,
najcesce, promena menadzmenta i druge mere u cilju poboljsanja performan-
si preduzeca. Ova transakcija, medutim, nece Ьiti moguca u drzavno svojin-
skom sistemu. U takvom sistemu drzava је jedini vlasnik i preuzimanje, ро
definiciji, nije moguce.
Zato се drzavno preduzece, najcesce, nastaviti sa radom i ispod nivoa
performansi koje, u uslovima privatnog vlasnistva, dovode do promene vla-
snika i odgovarajuceg poboljsanja poslovanja:'11
Projekat tranzicije se, u velikom delu ekonomske literature, odreduje kao
razvojni koncept zasnovan na jacanju konkurentne trzisne strukture putem
liberalizacije, deregulacije 12 i privatizacije.
Tvrdi se da se ovaj koncept pojavio shodno razvojnim procesima u sa-
vremenom svetu, odnosno da је saglasan savremenim privrednim uslovima i
da omogucava racionalnu organizaciju ekonomske aktivnosti ciji је cilj mak-
simiranje rezultata uz raspolozive resurse. Tako se tranzicija posmatra kao
razvojni, а ne politicki koncept, tj. kao optimalna ekonomska koncepcija za
racionalnu organizaciju drustva.
Privatizacija kao element projekta tranzicije, tj. kao komponenta jedin-
stvenog ekonomsko-politickog sistema zasnovanog na liberalizaciji i deregu-
laciji, predstavlja "transfer resursa od jednog ka drugim nosiocima vlasnistva
i upravljanja od kojih se ocekuje efikasna upotreba tih resursa..."13
U okviru neoliberalne doktrine tvrdi se da prodaja delova driavnih pre-
duzeca, doprinosi povecanju konkurentnosti, tj. razbljanju monopolske struk-
ture trzista koja pociva na velikom (drzavnom) javnom sektoru, cime se zva-
nicno opravdavala najpre, pocetkom osamdesetih godina 20. veka privatiza-
cija zeleznickog, gradskog i telefonskog saobracaja u Velikoj Britaniji, а zatim
24 Marija Obradovic.' • Hronika tтanzicijskog groЬ/ja

i poёetkom devedesetih godina 20. veka u ltaliji, gde је u periodu 1991-1993.

godine Ьi\а privatizovana јаупа svojina u vrednosti od 140 milijardi evra. Bila
је to пајуеса privatizacija u ok'Viru jedne zapadnoevropske drzave u istoriji.14
Prva oficijelna kriticka analiza tranzicionih reformi kao razvojnog kon-
cepta Ьi\а је data u znamenitom оћгасапјц Dzozefa Stiglica па godisnjoj skup-
stini Svetske banke krajem 1999. godine.
Znacajno osporavanje hegemonije privatizacionog diskursa koji podra-
zumeva da је рпсапвасјја jedino racionalno гевепје za ekonomske proЬ\eme,
izvrseno tokom 2000-ih godina u ltaliji, gde је 2004. godine bila organizovana
i velika konferencija о temi privatizacionih trendova.
Prof. dr Bozidar Сегомс u svojoj knjizi Tranzicija. Zamisli i ostvarenja,
ukazuje na izostanak razvojne politike i zanemarivanje industrijske politike u
poёetnim programima tranzicije i na ranjivost tranzicionih privreda u uslo-
vima globalne finansijske i ekonomske krize od 2008. godine usled primene
neadekvatnih modela rasta. On podvlaci znacaj nasledenih uslova (kapaciteta
za izvodenje reformi, socijalni kapital, institucionalno naslede itd.) za formu-
lisanje optimalne ekonomske politike i reformi s obzirom na ogranicenja s
kojima se odredene privrede suocavaju.
Analizirajuci uticaj tranzicionih reformi na privredni rast, Cerovic dolazi
do zakljucka "da se reforme, same ро sebl, nisu potvrdile kao kljucni faktor
rasta u privredama u tranziciji, vec da nasledeni uslovi, а posebno nivo ra-
zvijenosti u materijalnom, institucionalnom i iskustveno-istorijskom smislu,
znacajno opredeljuje ne samo nivo reformi vec i razvoj ovih privreda:'15
Na osnovu empirijskog istrazivanja Cerovic pokazuje da је tranzicioni
proces u znacajnoj meri odreden nasledenim uslovima. Posebno је pokazao
da је veza izmedu pocetnog nivoa razvijenosti i tranzicionog napretka јаса i
trajnija od veze izmedu tranzicionog napretka i rasta.
,,... na duzi rok uticaj reformi na rast privrede se postepeno gubl. Prosta ko-
relaciona analiza nije mogla da ustanovi vezu izmedu ekonomskih perfor-
mansi i ostvarenog napretka u tranziciji (stavise, uoceno је da је koeficijent
korelacije izmedu ove dve varijaЬ\e negativan, mada ne signifikantan:'16
Zato Cerovic naglasava da iako su tranzicione reforme preduzete u
lsto~noj E.Vropi da Ы se postigla poboljsanja performansi privreda ovih ze-
malJa, _one tesko prevazilaze tranzicionu recesiju i dostizu razvijenost koju su
~stvarile Pre ulaska u reformisanje sistema, а jos teze dugorocni i ubrzani rast,
tj. porast Proizvodnje, investicija i zaposlenosti. ,,Privrede u tranziciji, uprkos
fo~m~no ?rzim promenama, sporo se strukturalno prilagodavaju i sporo se
priblizava.i-u zeljenom modelu razvijene trzisne privrede"17
 1. Teorijsko-metodolo§ki okvir istrazivanja privatizacije u Srblji 25

Napomene uz prvo poglavlje

Od vremena Francuske burfoaske revolucije, sa sirenjem socijalne osnove politi-

ke mobllizacijom masa za odredene politicke projekte, ideologija umesto religije
роёшје da preuzima funkciju legitimizacije politickih ciljeva. Nasuprot crkvenoj
hriscanskoj dogmi kao legitimacijskoj formuli feudalnih drustvenih odnosa га-
zvila se "nova religija, IЉeralna ideologija, radi politickog legitimisanja kapitali-
stickih drustvenih odnosa i privatne svojine. A!Ьert Soboul, Francuska revoluci-
ја. Нistorijski pregled, Naprijed, Zagreb, 1989, str. 286,287,288.
Sa razvojem ideologije kao glavnog instrumenta politickih elita za oЬlikovanje
drustvene svesti u procesu sekularizacije, istorija је роёеја dobljati sve veci zna-
caj. Опа је, kao i drustvene nauke i filozofija, trebalo da liberalnoj ideologiji da
naucni izgled, tj. da inventuje "novu tradiciju~ na kojoj Ьi se zasnivao progres,
odnosno perspektivna buducnost.
,, ...posto dokazi nedostaju istoriji, sve sto nepristrasni istoricar mofe uciniti jeste
da primeti citaocu koji ne veruje da sujeta i masta, kad se razigraju mogu stva-
rati cuda; а zatim, da је jutro, koje је trebalo da nastane pos\e jedne tako sjajne
noci, razbllo sve sumnje za buducnost': Soderlo de Laklo, Opasne veze, Prosveta,
Beograd, 1963, str. 191.
2 Nenad Dimitrijevic, ,,Ustavna demokratija shvacena kontekstualno" u Zoran
Dindic: Etika odgovomosti, uredila i uvod napisala dr Latinka Perovic, Helsinski
odbor za ljudska prava u Srblji, Beograd, 2006, str: 168, 169, 170.
3 U predavanju "Levica, neo-liЬeralizam i svetski sistem~ odrzanom 6. februara
1997. godine, na Fakultetu politickih nauka, Univerziteta u Amsterdamu, lma-
nuel Valerstein posebno је naglasio k/asnu osnovu socijalnih konjlikta и uslovima
globalizacije triista svetske ekonomije. Ukazujuci na produktivnost kao globalni
fenomen, Valerstein је podvukao monopol robe i novca sa jedne strane, i s\o-
bodno trziste radne snage, s druge, kao odredujuce karakteristike kapitalizma
kao proizvodnog sistema. Medutim, istakao је da ovakva esencija supstance ka-
pitalizma iako vodi proletarizaciji sveta, podstice i njegovu demokratizaciju, tj.
sve veci broj ljudi postaje svestan svojih ekonomsko-socijalnih prava i spreman
је da se bori za njihovo ostvarivanje (minimalna plata, obrazovanje, socijalno i
zdravstveno osiguranje za sve).
4 Institucije predstavljaju ljudski osmisljena raznorodna pravi!a ponasanja koja
uticu na interakcije medu ljudima u razlicitim oЫastima drustvenog zivota. Otu-
da је potrebno razlikovati politicke, ekonomske i pravne institucije. ,, ... ekonom-
ske institucije treba definisati kao ona pravi!a ponasanja koja stvaraju podsticaje
privrednim subjektima pri donosenju njihovih ekonomskih odluka." Ekonomske
institucije generisu podsticaje vlasnicima proizvodnih faktora da vrse njihovu
akumulaciju i investicionu a\okaciju. (vidi: Boris Begovic, Institucionalni aspekti
privrednog rasta, ЈР Sluibeni glasnik, Centar za liberalno demokratske studije,
Beograd, 2011, str. 31, 369, 374).
26 Marija Obradovic • Hronika trrJ11zicijskoggrоЬЏа

5 Navedeno delo, str. 108

6 11,е Cambridge Есопопис History ој Modem Europe Volume 1 1700-1870, ed-
ited Ьу Stephen Broadberry and Kevin Н. O'Rouke, Cambridge University Press,
Ne\\' York, 2010, str. l
7 Isto, str. 8
8 lsto, str. 24
9 Bozidar Сегомс, Tranzicija. Zamisli i ostvarenja, Centar za izdavacku delatnost
Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2012, str. 27.
10 Isto, str. 130.
11 lsto, str. 34.
12 Pojmom liЬeralizacije se u пајорйјјегп smislu овпаёаеа smanjivanje drzavne
kontrole i drzavnog intervencionizma . Politika liЬeralizacije se, Ьlize, пюёе de-
finisati kao skup mera ekonomske politike kojima se јаса: (а) samostalnost eko-
nomskih subjekata u izboru (svih) raspolozivih poslovnih alternativa (nasuprot
suzenim mogucnostima izbora i broja alternativa u uslovima drzavne intervenci-
je); (Ь) ekonomska odgovornost subjekata za sopstvene odluke (nasuprot socija-
lizacije rizika i guЬitaka); (с) preduzetnicka funkcija u ostvarivanju ekonomskih
motiva subjekata (nasuprot regulativne funkcije drzave, koja ukljucuje, bar indi-
rektan, uticaj na ciljeve i motive subjekata).
Pojam deregulacije obuhvata normativni aspekt po\itike liЬeralizacije, kojim se
obezbeduje povlacenje drzave iz neposrednog poslovnog angazovanja.
Deregulacija oЬicno pretpostavlja: (а) pojednostavljeni normativni sistem, koji
(Ь) ureduje opste uslove (sa minimumom restriktivnosti) uspostavljanja pojedi-
nih ekonomskih institucija i odnosa (tj. normativni rezim kojim se omogucava, а
ne propisuje i/ili odreduje, izbor unutrasnje organizacije, nacina funkcionisanja,
poslovnih kriterijuma i sl.) i koji (с) striktno ogranicava mesanje drzave u po-
slovno odlucivanje ekonomskih subjekata. (Bozidar Cerovic, Tranzicija. Zamisli
i ostvarenja, Centar za izdavacku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu,
Beograd, 2012, str. 223.)
13 lsto, str. 361
14 Ugo Mattei, .,Korporacijska privatizacija - izraЬljivanje ljudi i resursa~ Republi-
ka, br. 604-607, 01.09.2015, str. 24.
15 Bozidar Cerovic, Tranzicija. Zamisli i ostvarenja, Centar za izdavacku delatnost
Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2012, str. 416.
16 lsto, str. 430, 431.
17 lsto, str. 452.
 11
GLOBALNI ISTORIJSKI OKVIR
PRIVATIZACIJE U SRBIJI

Industrija obuce Beograd,

ul. Aleksandra Dubceka,
Zemun, mart 2016
Industrija оћџсе Beograd,
ul. Aleksa ndra DuЬceka,
Zemun, mart 2016
11. Globalni istorijski okvir privatizacije u Srblji 29

11.1 Privatizacija i dezintegracija radnicke klase tokom tranzicije

u Јвюёпо] Evropi

N ajznacajnija drustveno-istorijska posledica pada komunizma u Јиоёпо]

Evropi 1989. godine bila је obnova institucije privatne svojine i struktu-
ralna drustvena dezintegracija radnicke klase Јвюёпе Evrope u procesu џап-
zicije iz socijalizma u kapitalizam. Sistem drustveno-politickih procesa kojom
је izvrsena njena restauracija nazvan је tranzicijom.1 Kako proces privatiza-
cije predstavlja oЫik drzavnog strukturisanja svojinskih odnosa u jednom
drustvu, koje samom podelom na vlasnike i nevlasnike postaje dominantno
konfliktno, celokupna politika tranzicionih vlada u postkomunistickim зе-
mljama svela se па zastitu kapitalisticke akumulacije uz minimalna transferna
placanja radnickoj klasi. Masovna nezaposlenost i pad realnih nadnica prate
proces privatizacije u lstocnoj Evropi. Pauperizacija radnicke klase, za najve-
ci deo istocnoevropskog stanovnistva, znaci zivot ispod granice siromastva.
Privatizacijom је u osnovi izvrsena "nasilna eksproprijacija narodnih masa"
slicno kao i u prethodnim istorijskim periodima driavnog strukturisanja svo-
jinskih odnosa u drustvu.
"Proces nasilne eksproprijacije narodne mase и XVI veku doblo је~ pisao је
Marks, ,,strahovito nov podsticaj reformacijom i ogromnom kradom crkve-
nih dobara koja је za njom sledila. U vreme reformacije katolicka crkva bila
је feudalni vlasnik velikog dela engleskog zemljista. Ukidanjem manastira
itd. gurnulo је njegove stanovnike u proletarijat. Sama crkvena dobra bila su
vecim delom poklonjena gramzivim kraljevim ljublmcima ili prodata u bes-
cenje spekulantima, zakupcima i gradanima, koji u masama odagnase stare
nasledne kmetove i razorise njihova gazdinstva."2
Osnovna hipoteza ove studije jeste da је privatizacija drzavnog kapitala
odredila strukturu i pravac svih drustvenih promena u Istocnoj Evropi po-
sle 1989. godine. Pomocu tzv. ,,ekspertskih projekata" svi mehanizmi drus-
tvenog restrukturiranja stavljeni su u funkciju monopolisticke kapitalisticke
akumulacije. Njoj su se podredile i brojne tehnologЏe politicke manipulacije i
dorninacije. Tehnologija "nacionalne obnove" (suverenosti) bila је kljucna za
30 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggrohija

obezbedivanje drustvenog konsenzusa izmedu radnicke klase i nomenklature

(komunistiёke), koja је, shodno paradoksu istorijskih Ьifurkacija, inicirala ге-
stauraciju privatne svojine u zemljama real-socijalizma.
Medutim, vec poёetkom devedesetih godina ХХ veka pokazala se krh-
kost takvog konsenzusa u istocnoevropskim zemljama, ciji је osnovni amal-
gam Ьiо revolt protiv ruskog hegemonizma. Drugi postulat konsenzusa obe-
сапје da се integracija u Evropsku uniju (,,evropeizacija") automatski dovesti
do ekonomskog prosperiteta, роёео је da guЬi svoju uverljivost.3
Svrha tranzicije Istocne Evrope iz komunizma u kapitalizam, koja је za-
роёеја 1989. godine, obrazlagana је neefikasnoscu privrednog sistema zasno-
vanog па drzavnoj svojini i planskoj privredi, te па potreЬi ovih zemalja za
dinamicnijim drustvenim razvojem kojim Ьi se ostvarilo njihovo povoljnije
ukljucivanje u evropsku i medunarodnu podelu rada.
nDanas su ova drustva suocena sa krizom, dramaticnom spoznajom negativ-
nih efekata promena i traumama zbog rasprsenih iluzija i ocekivanja da се
istovremeno Ьiti naden ekspresni put u bogato drustvo i zadrzati formirana
radna sigurnost i stecene (ne)radne navike i egalitarijanska kultura.
Prosecni stanovnik ovih zemalja nasao se u ironicnoj i frustrirajucoj situaciji
da pred konacno punim trgovinama stoji sa gotovo praznim novcanikom...
Iz,:edeno iz corsokaka prethodnog drustvenog poretka ona su se, uz visoko
placenu cenu, nasla u poziciji ekonomske periferije i zavisnog razvoja. Pred
njima је tezak zadatak uspostavljanja ravnoteze mere izmedu trzisne uta-
kmice i regulativne uloge drzave, i ocuvanja minimuma socijalne pravde i
redistrЉutivne uloge i mera jedne siromasne 'driave Ыagostanja"'4
Posle vise od dvadeset godina trajanja tranzicionih procesa, istocnoevrop-
ska drustva nisu ni malo blize zeljenom cilju razvoja sopstvenih tehnologija,
kreiranja novih proizvoda i poslovanja i unapredenja proizvodnih procesa
odnosno modelu razvoja na kome pocivanju prosperitetna zapadnoevropska
drustva.
Proces privatizacije u lstocnoj Evropi nije Ьiо pracen procesom masov-
nog i CVrstog sindikalnog organizovanja radnicke klase (objedinjavanjem
sindikalnih organizacija kroz sindikalne centrale), а time ni pojavom auten-
ticnih radnickih (socijalistickih) masovnih partija.5 Sindikalni pluralizam i
malobrojnost sindikalno organizovanog radnistva6 nedostatak kolektivnog
poverenja radnicke klase u sindikat,7 nerazvijenost formi i mali efekti soci-
~alnog_ dijaloga, kao i politicki sistem zasnovan na klijentelistickim partijama
1 mafiJaskoj drzavi, odrazavaju strukturalnu dezintegraciju istocnoevropske
radnicke klase u procesu tranzicije.
"P,1,d komunizma" nije Ьiо samo velika istorijska pobeda liЬeralizma, niti
samo ttijumf "slobodnog sveta" nad "totalitarizmom" niti је Ьiо rezultat "za-
11. Globalni istorijski okvir privatizacije u Srblji 31

vere centara шоё!" (politickih, vojnih, finansijskih, religijskih itd.) u savreme-

nom svetu, ni fenomen tzv. ,.novog svetskog poretka". Оп se пе mo:ie odrediti
ni kao istorijski poraz "komunistickih nomenk1atura1 istocnoevropskih зе-
malja, јег опе su zapravo bile organizatori i jedini "profiteri plisane revolucijё.
Postkomunisticku (,,tranzicionu") strukturalnu drustvenu dezintegraciju
radnicke klase Istocne Evrope, uslovljenu privatizacijom drustvenog kapitala,
пе пюзепю sagledati bez utvrdivanja drustveno-istorijske osnove, uspona i
pada komunizma, u ovom geopolitickom regionu.
Ргасепје dinamicne traлsformacije strukturalnih elemenata funkcional-
nog procesa traлzicije. omogucava utvrdivanje istorijskih algoritama izmedu
svojinskih oЫika, drustvenog razvoja i polozaja razlicitih drustvenih klasa,
kapitalisticke i radnicke u Јзюёпо] Evropi kao evropskoj periferiji svetskog
sistema kapitalisticke ekonomije.
Raspad Jugoslavije jedino se moze razumeti ako ga sagledamo u kontek-
stu procesa privatizacije i dezintegracije radnicke klase u Istocnoj Evropi u
periodu traлzicije.
Doduse, ovakvom pristupu se moie prigovoriti zanemarivanje slozeno-
sti istorijskih zЬivaлja i procesa. Medutim, sama slozenost fenomena priva-
tizacije i drustvene dezintegracije radnicke klase neizbezno zahteva modele
i pojednostavЏivanje ukoliko se :ieli ne samo opisati vec i proceniti njihov
istorijski znacaj.

11.2. LiЬeralna i socijalisticka koncepcija drustvenog razvoja

evropske periferije
Moderno drustvo, kao strukturirani sistem organizovanih drustvenih grupa
(ili klasa) nastalo је kao fenomen zapadnoevropske civilizacije, kroz proces
istorijskog razvoja kapitalistickog nacina proizvodnje. Unutrasnja imanen-
tnost kapital-odnosa, da se razvija kao globalni svetski sistem, uslovila је
ukljucivanje perifernih drustava u medunarodnu podelu rada. Vecina ze-
malja periferije postale su deo svetskog kapitalistickog sistema u istorijskom
periodu kada su u njima elementi tradicionalnog drustva dominirali nad ele-
mentima modernog civilnog drustva centra. Tokom 19. i 20. veka zagovornici
razlicitih ideoloskih pravaca u perifernim drustvima pokusavale su da nadu
spasonosnu formulu razvoja i da svojoj naciji obezbede sto bolje mesto u me-
dunarodnoj podeli rada. Ideolozi liЬeralnog korpusa isticali su da se zeljeni
cilj moze postici razvojem privatnog preduzetnistva, triisne ekonomije i par-
lamentarne demokratije, а komunisticki, putem planskog privrednog sistema
zasnovanog na drzavnom vlasnistvu i diktaturi proletarijata.
32 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggrobђa

Pocetkom 20. veka revolucionarna levica evropske periferije, posebno гџ -

ska, zadivljeno је posmatrala јаёапје zapadnoevropskog radniёkog pokreta i
oёekivala da се svetska proleterska revolucija resiti i proЫeme razvoja реп-
ferije.
Medutim, usamljenost pobede proleterske revolucije u Rusiji 1917. go-
dine uticala је na to da u пјој, а posle Drugog svetskog rata i u zemljama
Istocne Evrope, prevlada Volmarova koncepcija .восђаћвша u izolovanoj ze-
mlji': koju је doduse Staljin predstavio kao svoju ideju nacionalnog komuniz-
ma.8 Ovaj koncept zasnivao se na pretpostavci da se ubrzan drustveni razvoj
perifernih drustava moze postici jedino osloncem "na sopstvene snage•: а пе
ukljuёivanjem u medunarodnu podelu rada, а posebno пе koriscenjem kredi-
ta ili рогпост medunarodnog finansijskog kapitala.
Kada su se osamdesetih godina 20. veka drustva nacionalnog komunizma
suocila sa ozЬiljnom razvojnom krizom, komunisticke nomenklature bile su
spremnije da uzrok krize pre vide u "mentalitetu" radnicke klase nego u pri-
rodi svetskog kapitalistickog, posebno finansijskog sistema. То је bilo karak-
teristicno narocito za Jugoslaviju u prvoj polovini osamdesetih godina: ,,Nase
zaostajanje u stvaralastvu, u inovacijama kao integralu ukupnih znanja, leii
и nasem mentalitetu (podvukla М. О.) u nasem oslanjanju na uprosecenost
ljudskih rnoci u svirn podrucjima ljudskog rada i stvaralastva''.9
Tirne је doslo do kvalitativne istorijske promene stava komunistickog po-
kreta u Evropi prema irnperijalizmu.

11.3 lmperijalizam i komunizam

Roza Luksemburg је odredila irnperijalizarn kao specifican metod akumula-

cije drustvenog kapitala . .,... njegovo Ьiсе" - pisala је ona - .,sastoji se upravo
iz prosirenja vladavine kapitala iz starih kapitalistickih zemalja na nove oЫa-
sti i iz ekonomske i politicke konkurentske borbe kapitalistickih zemalja о te
oЫasti':IO
Pred Prvi svetski rat, kada је objavila svoju knjigu Akumulacija kapitala.
Prilog ekonomskom objasnjenju imperijalizma (1913. godine), evropski socijal-
demokratj nisu imali razraden politicki program prema pitanjima kolonijaliz-
ma i irnperijalizma. U Drugoj internacionali od vanevropskih zemalja bile su
predstavljene Sjedinjene Americke Drzave (SAD), ,,bele" kolonije, Australija
i Juzna ,\ftika i Japan.
. lako su u Drugoj internacionali pitanja irnperijalizma i nacionalizma
izazvale Podele, eksploatacija kolonijalnih naroda i pitanja istocnoevropskih
 II. Globalni istorijski okvir privatizacije u Srblji 33

nacija nisu zaokupljale Internacionalu sve do 1917. godine. Kolonijalizam ве

prvi put пазао па dnevnom redu Internacionale u Parizu 1900. godine, za
vreme Burskog rata, britanskog imperijalistickog napada ла repuЫiku belih
kolonista u Juznoj Africi. Posle izvesnog kolebanja, Stutgartski kongres је
1907. godine osudio kapitalisticke kolonijalne politike.
Medutim, u politickoj praksi, kako naglasava Dzef ЈН, partije Druge inter-
nacionale пе samo da nisu osudivale kolonijalnu politiku svojih zemalja, nego
su је nedvosmisleno i podrzavale. ,,Socijalisti su ёевю afirmisali progresivnu
vrednost 'misije civilizovanja' nerazvijenog sveta i prihvatali materijalne koristi
od poslova, jeftine robe i zagarantovanih trzista koje је kolonijalizam donosio.
... Kada је Lenjin 1916-17. росео da insistira па tome da se pravo па nacio-
nalno samoopredeljenje odnosi i na kolonijalni svet, to је zapravo Ыо pocetak
kritike kolonijalizma. Prisustvo nezapadnih delegata па osniva&om kongresu
Komunisticke internacionale 1919. godine predstavljalo је novinu, kao i njena
podrska nacionalnim pokretima koji su vodili antikolonijalnu borbu~ н
Tako је istorijski artikulisana i organizovana prva medunarodna anti-
irnperijalisticka politika vezana za Тrecu internacionalu. Njeno uoЫicavanje
pocinje sa Kongresom istocnih naroda u Bakuu 1920. godine, па koju Lenjin
nije pozvao samo komunisticke partije, nego i razne nacionalnooslobodilac-
ke pokrete. Irnanuel Valerstajn istice da је prvi program antiimperijalizrna
u stvarnosti postao prograrn svetskog komunistickog pokreta formulisan u
Bakuu. ,,То је Ьiо program nacionalnog (ekonomskog) razvoja, oblcno prei-
menovan u socijalisticki razvoГ 12
Irnajuci ovo u vidu, nije tesko razumeti zestoku kritiku Akumulacije
kapitala "drugarice Luksemburg" koju su upucivali teoreticari Druge inter-
nacionale sa stanovista "sluzbenog marksizma': kao ni cinjenicu da је Roza
Luksemburg и Akumulaciji termin politicka ekonomija, zamenila tenninom
nacionalna ekonomija.
Teorija imperijalizma Roze Luksemburg, zasnovana na teoriji realizacije,
u osnovi se razlikovala od оЬа dominantna a1i suprotstavljena tumacenja im-
perijalizma koja su se pozivala па svoju marksisticku osnovu i koja su se uo-
Ыicila neposredno pred i u toku Prvog svetskog rata. S jedne strane stajalo је
stanoviste Kauckog i Lenjina о izvorima imperijalizma u nastajucoj meduna-
rodnoj superstrukturi finansijskog kapitala, а s druge, Buharinovo shvatanje
sustine imperijalizma u fenomenu uoЫicavanja drzave kapitalistickog trasta
па nacionalnom nivou putem srastanja nacionalne drzave i nacionalnog ka-
pitalisti&og monopola.
Kaucki је smatrao da се razvoj medunarodnog finansijskog kapitala imati
tendenciju zaustavljanja medunarodne konkurencije i formirati ekonomsku
34 Marija Obradovic • Hro11ika tmnzicijskog groЬQa

bazu na kojoj се se izgraditi superstruktu ra miroljublvog saveza izmedu kapi-

talistickih drzava.
Buharin је, pak, naglasavao da је proces internacionalizacije kapitala
ргасеп uporednim procesom koncentracije i centralizacije kapitala na naci-
onalnom nivou, posebno u Nemackoj i SAD. Prema njegovoj teoriji, kako је
kapitalisticki svetski sistem podeljen striktno ро granicama nacionalnih dria-
va, копкџгепсјја па medunarodnom nivou stalno се rasti i ро oblmu i ро in-
tenzitetu. Tako, proces srastanja nacionalne drzave i kapitalistickih monopola
uslovljava nasilan karakter medunarodne konku rencije i vodi ka ratovima.
Ро njemu, formiranje finansijskog kapitala na globalnom nivou вргеёепо је
specificnim formama koje medunarodna konkurencija poprima u imperijali-
stickom rivalstvu izmedu drzava kapitalistickih trustova.
Lenjin, iako nije delio Buharinovo uverenje о neizbeznosti potpune uni-
fikacije nacionalne drzave i monopolskog kapitala, smatrao је da imperijali-
zam povecava rivalstvo izmedu kapitalistickih drzava. On је delio misljenje
Kauckog da imperijalizarn dovodi do stvaranja medunarodnih korporativnih
struktura ali da ekonomske struktu re pod imperijalizmom ne mogu da budu
stabilne.
Tako је Кaucki smatrao da се razvoj kapitalizma voditi eliminisanju
konku rencije, а Lenjin i Buharin, da се se konku rencija zaostravati u svet-
skom kapitalistickom sistemu. Dva svetska rata davala su za pravo Lenjinu i
Buharinu. Medutim, period posle Drugog svetskog rata aktuelizovao је shva-
tanja Kauckog, jer је pokazao trzisnu tendenciju prema internacionalizaci-
ji ekonomije zajedno sa miroljuЬivim i stabilnim odnosima izmedu zemalja
centra kapitalistickog svetskog sistema.
ОЬа elaborirana stajalista bazirala su se na Hilferdingovoj teoriji finansij-
skog kapitala, razvijenoj 1909. godine. Oslanjajuci se na Marksove postavke
Hilferding је definisao finansijski kapital kao "kapital kojim raspolazu banke
а koji upotreЬljavaju industrijalci':
Na proces tesnjeg povezivanja velikih nemackih banaka sa industrijskim
preduzecima, posebno u oЫasti industrije celika, prvi је ukazao nemacki eko-
nomista Otto Jeidels u svojoj knjizi Das Verhaltnis der Deutsohen Grossbanken
zur Indиstrie mit besonderer Beruck siohtigung der Eisenindustrie koja је objav-
ljena 1905. godine. Njegove empirijske rezultate koristio је i Lenjin za svoju
studiju о imperijalizmu.
. _Jeide!s је na osnovama empirijskog istrazivanja opisao proces uspostav-
lJanJa zdrl.izenog svojinskog interesa izmedu bankarskog i industrijskog kapi-
tal~ preko mreze medusobno isprepletenih rukovodecih organa (the network
of шterlocking directorates) koji su mehanizmi i za dogovaranje zajednickog
 II. Globalni lstorijski okvir privatizacije u Srblji 35

svojinskog interesa i za usmeravanje poslovne politike velikih korporacija u

skladu sa tim zajednickim svojinskim interesom kroz instituciju depozita.
Medutim, tek је Hilferding prvi sistematski objasnio postojanje the net-
work ofinterlocking directorates izmedu banaka i industrije velikog oЬima. Оп
је imperijalizam video kao rezultat internacionalizacije finansijskog kapitala,
а medunarodna ulaganja је smatrao produktivnim kapitalom.
Tako, u okviru marksisticke politicke ekonomije, stvaranje finansijskog
kapitala, uspostavljanje monopola kojim је zamenjena slobodna konkurenci-
ja i ubrzano sirenje koncentracije i centralizacije kapitala, oznacavani su kao
istorijski novi mehanizmi akumulacije kapitala u imperijalizmu. Izvoz kapita-
Ја, kao jedna od Ьitnih karakteristika imperijalizma, videla se kao пџёпов; ka-
pitalisticke akumulacije usled suzavanja apsorpcione moci unutrasnjeg triista
sa prosirenjem monopola i porastom monopolskih cena.
Medutim, jos 1902. godine engleski liberalni ekonomista Ј. А. Hobson
izvoz kapitala video је kao "glavni koren imperijalizma'', а medunarodne
investicije kao plasman spekulativnog novcanog kapitala koji za cilj nema
samo investiranje radi ostvarivanja profita, vec pre svega spekulisanje na tr-
zistu novca. Stoga је isticao da, iako imperijalizam kosta poreske obveznike
mnogo, а stvara malo vrednosti u procesu proizvodnje i trgovine, istovreme-
no је i izvor velike doblti za investitore. Imperijalizam је smatrao velikom
preprekom kako slobodnoj i jednakoj razmeni izmedu nacija-drzava, tako i
svetskom miru. Tako је Hobson u osnovi posmatrao imperijalizam kao oblik
akumulacije kapitala. 1з
,,Roza Luksemburg је analizirala akumulaciju kapitala kroz prizmu me-
dunarodne razmene izmedu kapitalistickog i dokapitalistickih privrednih si-
stema. Dokazivala је da kapitalisticka akumulacija, а time i egzistencija kapi-
talizma, posto је akumulacija sustina ovog nacina proizvodnje koja ga i odva-
ja od dokapitalistickih oblika, uslovljena razmenom izmedu kapitalistickog i
drugih privrednih sistema, te da nije moguca unutar kapitalistickog sistema
ako postoje samo klasa kapitalista i klasa proletera. Tako је ona u osnovi os-
poravala Marksovo shvatanje о samodovoljnosti i samokretanju kapitala kao
drustvenog odnosa na osnovu vlastitih zakona, odnosno, automatsko krui-
no kretanje kapitala kao osamostaljene vrednosti kroz koje se on odrzava i
oploduje. Dok је Marks upotrebu 'sekire politi&og nasilja' vezivao samo za
'prvoЬitnu akumulaciju: Roza Luksemburg ga је smatrala stalnim pratiocem
kapitalisticke akumulacije:•14
Као sto vidimo, objasnjenje imperijalizma Roze Luksemburg u osnovi
bilo је blize liberalu Hobsonu nego marksistickim teoreticarima njenog vre-
mena. S druge strane, iako је Lenjin kritikovao njeno objasnjenje imperijaliz-
36 M arija Obradovic • Hnmika tranzicijskog gтоЬуа

ma, naglasavajuci da је motiv seljenja kapitala u "divlje zemlje" pre "udobnost

eksploatacije", koriscenje jeftine radne snage i postizanje kamata od 12-13%
na zajmove nego realizacija viska vrednosti namenjena akumulaciji drustve-
nog kapitala,15 upravo је џёепје Rose Luksemburg о imperijalizmu posluzilo
kao ргакпёпо "teorijsko опије" antiimperijalisticke strategije medunarodnog
komunistickog pokreta, na cijem se celu nalazio Lenjin, iako оп to javno nije
priznato.
То se jasno џоёаса iz cilja koji је imala data strategija. Оп se sastojao
u sprelavanju sirenja kapitalistickih odnosa iz starih kapitalistickih nacija na
prostore dokapitalistickih agrarnih drustvenih zajednica putem podsticanja i
pomaganja onih drustvenih snaga u njima koje su se zalagale za njihovu na-
cionalnu nezavisnost, antikolonijalni ili socijalisticki preobraiaj. Doduse, tom
politikom donekle se uticalo i na usporavanje procesa koncentracije i centrali-
zacije kapitala i razvoja monopola и svetskoj privredi, odnosno onemogucava-
nje globalizacije kapitalistickog nacina proizvodnje.
Stoga је, medunarodni komunisticki pokret i posle Prvog i posle Drugog
svetskog rata podriavao narodnooslobodilacke pokrete zavisnih naroda, kao i
razvoj celovitih nacionalnih ekonomija ne samo u Sovjetskom Savezu i istoc-
no-evropskim zernljama real-socijalizma, vec i u Ьivsim kolonijama koje su
sticale nacionalnu nezavisnost kroz antikolonijalnu borbu.
Srnisao te strategije ogledao se u ogranicavanju pristupa, kako finansij-
skom kapitalu driava kapitalistickog centra, tako i medunarodnom finansij-
skom kapitalu, perifernim triistima, izvorima jeftine radne snage, sirovinama
i prirodnim resursirna.
Rezultat te strategije је bilo i Staljinovo odbljanje Marsalovog plana 1947.
godine, а obrazovanjem Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoc (SEV-a) 1949.
godine formalizovana је podela evropskog trzista na dva odvojena privredna
i trgovinska Ыоkа. Od evropskih komunistickih zemalja samo Jugoslavija i
Albanija nisu bile clanice ovog saveza.

11.4. Nacionalni ekonomski razvoj i mantra "slobodnog trzista"

Prvi svetski rat otvorio је pitanje politicke integracije periferije u svetski ka-
pit~s_ticki sistem, kao veliku ideolosku antinomiju 20. veka, vilsonizam v.s.
lenJmizam, koja је u osnovi imala zajednicki imenitelj u ideji samoodredenja
nar~da (0dtiosno, u pravu na samoopredeljenje do otcepljenja). Drugi svetski
~t Је,.pak, Pokrenuo i pitanje modela unutrasnje drustvene integracije u pe-
riferшm Z<>riama svetske kapitalisticke ekonomije. Predsednici SAD, Ruzvelt
II. Globalni istorijski okvir privatizacije u Srblji 37

i Тruman, ponudili su "ekonomski razvoj nerazvijenih патоса" struktural-

ni ekvivalent па svetskoj lestvici "drzave Ьlagostanja" па nacionalnom nivou
unutar centralne zone,16 а predsednik SSSR-a Staljin, ponudio је nacionalni
komunizam, kao oЫik nacionalne "socijalisticke izgradnje". Tako је ideologija
razvoja postala faktor uoЬlicavanja tri aspekta drustvene integracije kao zna-
cajne dimenzije drustvenog razvoja. Tri vrste mobllizacije, politicka, ekonom-
ska i kulturna postali su preduslovi izgradnje nacionalne ekonomije.
UoЬlicavanje nacionalnog komunizma u Јвюёгю] Evropi зароёею је osva-
janjem politicke vlasti od strane komunistickih partija i uspostavljanja par-
tijske drzave.17 Ekonomska mobllizacija ostvarena је putem nacionalizacije
privatne svojine, uspostavljanjem drzavno svojinskog monopola i koncentra-
cijom akumulacije prelivanjem viska vrednosti iz poljoprivrede u industrijsku
proizvodnju. 18 Prioritet u investicijama su imali projekti teske industrije, ciji
је razvoj trebao da omoguci zaokruzavanje samostalnih, autarhicnih nacio-
nalnih ekonomija. Samodovoljna nacionalna ekonomija, pak, sa svoje strane
trebalo је da posluzi kao osnov vojne industrije i vojne snage zemlje i da omo-
guci nacionalnu emancipaciju istocnoevropskih naroda i ucini ih znacajnim
faktorom medunarodne zajednice. Tako se ekonomska nezavisnost, posebno
nezavisnost od medunarodnih institucija finansijskog kapitala, videla kao pre-
duslov politicke nezavisnosti i mogucnosti izgradnje socijalizma u jednoj zem-
lji, odnosno, regiji, objedinjenoj u SEV-u i Varsavskom paktu. То је Ьiо i motiv
odbljanja ekonomske pomoci i kredita ponudenih Marsalovim planom svim
evropskim zemljama posle Drugog svetskog rata radi posleratne ekonomske
obnove. Ideologija nacionalnog komunizma је konvertovala marksizam, kao
ideologiju svetske proleterske revolucije и ideologiju razvoja svetske periferije
na osnovama autarhicne ekonomije i investiranja u baznu industriju (objekte
,,kapitalne izgradnje'') uz selektivno ukljucivanje u medunarodnu podelu rada,
uglavnom preko medunarodne trgovine. Medutim, iako је model nacional-
nog komunizma omogucio industrijalizaciju Istocne Evrope, kao i znaёajan
ekonomski i drustveni razvoj i doprineo porastu zivotnog standarda, posebno
drustvenog (obrazovanje i zdravstvo), te resio proЫem agrarne prenaseljenosti
i nezaposlenosti, uposlivsi 100 miliona ljudi, on nije doveo do medunarodne
konkurentnosti istocnoevropskih privreda, niti је obezbedio znacajniju aku-
mulaciju koja Ьi ove zemlje izvela iz periferne zone svetske ekonomije.
Кrajem 60-ih godina vecina zemalja Istocne Evrope imala је proЫeme
balansa placanja i potrebu za inostranom akumulacijom da Ьi mogle da na-
stave investicione cikluse. Svetska ekonomska stagnacija koja је zapocela se-
damdesetih godina, rastom cena nafte i kulminirala osamdesetih duzniёkom
krizom, uticala је na nezavidan ekonomski polozaj svetske periferije, а time i
Istocne Evrope.
38 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggroЬ/ja

Zemlje ОРЕК-а, predvodene Iranom i Saudijskom AraЬijom, dramatic-

по su росегкотп sedamdesetih godina podigle cenu nafte i tako uzele зпа-
cajan procenat svetskog viska vrednosti. Najveci deo novca Ьiо је вгпейеп u
americke i evropske banke (tzv. petro-dolari). Novac iz tih banaka usmeravan
је ka perifernim zonama svetskog kapitalistickog sistema, ukljucujuci i ko-
munisticke drzave Istocne Evrope. Ti zajmovi su resili neposredne proЫeme
balansa placanja datih drzava, koji su posebno i bili u losem stanju zbog rasta
сепа nafte. Sa zajmovima vlade su bile u stanju da neko vreme odrze uvoz
(cak i ako је izvoz stagnirao). То је podstaklo traznju za dobrima iz zemalja
OECD-a i za njih minimalizovalo efekte svetske ekonomske stagnacije. Prvo
veliko ispoljavanje duznicke krize bilo је u Poljskoj 1980. godine, а zatim i
u ostalim istocnoevropskim zemljama.19 Doslo је vreme za naplatu racuna i
poljska vlada је tezila da ga smanji povecanjem unutrasnjih cena sto је znacilo
da breme treba da podnese poljska radnicka klasa. Rezultat је Ьiо Gdanjsk i
Solidarnost.
Iщanuel Valerstajn istice da је nezadovoljstvo naroda rezimima na vlasti
bilo praceno politickim razocarenjem i da је pritisak za politickom transfor-
macijom Ьiо vise negativan nego pozitivan. Promene su se dogadale manje
iz nade, vise iz ocajanja. Suocene sa svojim sopstvenim teskocama, zemlje
OECED-a su pokazale malo strpljenja za finansijske dileme Treceg sveta i
socijalistickih vlada. Ove druge su se borile sa ispunjavanjem teskih uslova
MMF-a, davana im је mala pomoc i morale su da slusaju propovedi о vrlina-
ma triista i privatizacije.
,,... Jaz izmedu Severa i Juga је otkriven i izlozen pogledu. Za trenutak, u oca-
janju, svet је mrmljao carobne reci о trzistu kao leku, kao da ono moze sve
resiti. Ali trzisna medicina је antiseptik i nece spreciti dalje pogorsanje. Nije
verovatno da се vecina zemalja koje sada napustaju socijalisticke u korist
triisnih slogana doziveti u devedesetim znacajno poboljsanje svog zivotnog
standarda. Posle svega, ogromna vecina zemalja izvan jezgra koje su osam-
desetih prihvatile slogane trzista prosle su sasvim lose.20
•·· Sva vika о trijumfu demokratije 1989. sirom sveta, nece dugo skrivati od-
sustvo bilo kakvog ozbiljnog izgleda za ekonomsku transformaciju periferije
u 0kviru svetske kapitalisticke ekonomije:•21
Valerstajn sugerise da је kraj komunizma u Istocnoj Evropi znacio i kraj
ideo~ogije i prakse nacionalnog razvoja koji је Ьiо definisan kao "hvatanje ko-
raka: • 0dnosno povecanje bogatstva naroda i modernizacije infrastrukture.
.. U~rok ovome Valerstajn vidi u trajnoj podeli sveta na centar, poluperi-
fenJ~ .1 Periferiju koja је inherentna karakteristika svetske kapitalisticke eko-
nom1Je. U eri globalizacije zaista је sve vidljivija rastuca podela na one koji
II. Globalni istorijski okvir privatizacije u Srblji 39

bogati i опе koji su siromasni. U poslednjoj deceniji 20. veka broj siromasnih
koji zive sa manje od jednog dolara dnevno u zemljama svetske periferije po-
rastao је za skoro 1 ОО miliona, dok је istovremeno рговеёпа godisnja stopa
rasta svetskog dohotka iznosila oko 2,5%.22
Ideologija nacionalnog komunizma identifikovala је radnicku klasu sa
narodom i oslanjala se па razvojnu paradigmu (ideja nacionalnog samoopre-
deljenja i nacionalnog ekonomskog razvoja) koja је Ьila operacionalizovana
kroz politicki program "socijalisticke izgradnje" putem planske privrede za-
snovane па drzavnoj svojini nad sredstvima za proizvodnju. Tako је prven-
stveni ciij driavne politike Ьiо nacionalni ekonomski razvoj. Ova politika га-
zvoja krajem osamdesetih godina u Јзюспо] Evropi dozivela је neuspeh koji
se najpre ogledao u dezintegraciji Partije, а zatim drzave i drustva.
Politika razvoja nacionalnog komunizma zamenjena је neoliЬeralnom
strategijom transformacije putem trzista, operacionalizovanu kroz MMF-ovu
politiku strukturalnog prilagodavanja i u medunarodnim uslovima globali-
zacije. Medutim, ova politika nije dovela do privrednog rasta zemalja Istocne
Evrope, а sam proces tranzicije otvorio је brojne politicke i socijalne proti-
vurecnosti i doveo do strukturalne drustvene dezintegracije.23 Као ni politika
razvoja nacionalnog komunizma, tako ni neoliberalni model strukturalnog
prilagodavanja nije uspeo da perifernim zemljama Istocne Evrope omoguci
rast predvoden izvozom, sto је kljucni instrument industrijske politike centra,
niti da dovede do uvodenja novih tehnologija, otvori pristup novim trzistima
i stvori nove industrije. Samo odvijanje procesa tranzicije u uslovima globalne
finansijske krize koja је pocela 1997. godine, nesumnjivo је uticala da se njene
brojne protivrecnosti ispo~e u posebno ostrom vidu. ProЫem uravnotezeno-
sti platnog bilansa, tako karakteristican za komunisticke privrede, ne samo da
nije prevaziden, vec је i zaostren, а time i proЫem zaduienosti. Кrajem 1998.
godine spoljni dug Visegradske grupe zemalja (Poljska, Ceska, Madarska)
iznosio је 107,4 milijardi dolara, sa tendencijom stalnog rasta.24
Tako se u svim zemljama Istocne Evrope, u 20. veku perpetuira rast spolj-
ne zaduienosti kao bazicni uzrok ekonomske krize i stagnacije, kao i nemo-
gucnost drzave da obezbedi deviznu likvidnost kada se kriza ponovo pojavi.
Razmatrajuci pitanje odnosa izmedu procesa globalizacije i procesa tran-
zicije u postkomunistickim zemljama, Dzozef Stiglic istice, da globalizacija
nije uspela da smanji siromastvo ni da osigura stabilnost.
,,Globalizacija i uvodenje trzisne ekonomije u Rusiji, kao ni u najvecem bro-
ju drugih ekonomija koje su bile u tranziciji od komunizma ka trzistu, nije
donelo obecane rezultate. Те zemlje је Zapad uveravao da се im novi eko-
nomski sistem doneti neuporedivi prosperitet. Umesto obecanog, promene
su im donele siromastvo bez presedana u mnogo aspekata, za najveci deo
40 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskog gro Щa

stanovnistva, trzisna ekonomija se pokazala kao mnogo gora nego sto su ko-
munisticki lideri predvidali.
... Zapad је sprovodio cilje\'e globalizacije obezbedujuci za sebe akumulaciju
disproporcijalno velike koristi na гаёџп sveta u razvoju. Ne samo da su in-
dustrijski razvijene zemlje izbegle da otvore svoja trzista dobrima iz zemalja
u razvoju zadrzavajuci s,·oje uvozne kvote za пшойчо proizvoda, od tekstila
do secera, istovremeno insistirajuci da zemlje u razvoju otvore svoja trzista
za robu iz bogatih zemalja; i ne samo da su razvijene zemlje nastavile da
sub\'encionisu poljoprivredu, otezavajuci zemljama u razvoju da u toj oЫasti
budu konkurentne - vec su istovremeno insistirale da zemlje u razvoju uki-
nu svoje subvencije za industrijske proizvode:'25
Za razliku od Valerstajna, Stiglic, uzrok privredne i drustvene stagnacije
istocnoevropskih zemalja u procesu tranzicije ne vidi u samoj strukturi svet-
skog kapitalistickog sistema, vec u neadekvatnoj ekonomskoj politici medu-
narodnih finansijskih institucija (Medunarodnog monetarnog fonda i Svetske
banke) i postojecim metodama globalizacije, tj. uklanjanja barijera slobodnoj
trgovini i cvrscoj integraciji nacionalnih ekonomija. Stiglic proЫem vidi u
napustaju kejnzijanske orijentacije MMF-a, koja је naglasavala neuspehe tr-
Шta i ulogu vlade u stvaranju zaposlenosti i njenu zamenu ideologijom, i
"svetom formulom" slobodnog triista tokom osamdesetih, kao delom novog
"Vasingtonskog konsenzusa", saglasnoscu izmedu MMF-a, Svetske banke i
trezora SAD oko "pravilnih" politika za zemlje u razvoju. Tri noseca stuba
Vasingtonskog konsenzusa tokom osamdesetih i devedesetih godina 20. veka
bili su finansijska strogost, privatizacija i liberalizacija trШta. On naglasa-
va da politika liЬeralizacije (trШta kapitala i trgovine) u zemljama Istocne
Evrope, nakon 1998. godine, nije donela odriivi rast usled samih unutrasnjih
protivurecnosti triisne ekonomije, (asimetricnost informacija, ogranicenost
konkurencije, monopolisticka struktura multinacionalnih korporacija) po-
sebno izraienih u nedovoljno razvijenim zemljama, kao i zbog neizgradenosti
mreia socijalne zastite (sistema socijalnog osiguranja) usled cega su oni koji
su izgubili zaposlenje primorani na siromastvo.
Sa svoje strane privatizacija nije vodila povecanju efikasnosti ili rastu, vec
razvlacenju imovine i opadanju proizvodnje. ,,Ceska RepuЫika је u ranim fa-
~a tranzicije primala od MMF-a i Svetske banke priznanja о vitestvu zbog
Ъ~mе reformi; kasnije se ispostavilo da је Ceska stvorila triiste kapitala koje
n~Je ~о~о da angazuje sredstva za nove investicije, ali је omogucila nekolici-
~ ,,bistriЬ" menadzera (zapravo: kriminalcima sa belim okovratnicima, koji
bi za ono sto su uradili u Ceskoj RepuЬlici, u Americi zavrsili iza resetaka)
da odsetaju sa milionima tudih dolara. Као rezultat ovih i drugih gresaka to-
kom tranzicije, Republika Ceska је, и odnosu па опо gde је Ьila 1989. godine,
11. Globalni istorijski okvir prlvatizacije u SrЫJi 41

zaostala za drugima uprkos svojoj ogromnoj prednosti zbog lokacije i visokog

nivoa obrazovanosti stanovnistva.
Retko kada је jaz izmedu ocekivanja i realnosti Ьiо veci nego u slucaju
tranzicije od komunizma ka trzistu", zakljucuje Stiglic.26
Zakonskom regulativom iz oЫasti radnih odnosa, zaposljavanja i ostva-
rivanja prava nezaposlenih lica Ьiо је ukinut топороl zaposlenih па radnom
mestu, kao naslede komunizma, te otvorena mogucnost огрцйапја radnika,
odnosno, izvrsena је "liЬeralizacija огрџйапја zaposlenih': Troskove osloba-
danja od tzv. .,tehnoloskih viskova" radne snage, koje nastaju kao rezultat teh-
noloskih, ekonomskih i organizacionih promena, snosila su sama ргесџзеса.
Privatizaciju u Јвюёпој Evropi pratila је restriktivna monetarna politi-
ka, liЬeralizacija medunarodne trgovine, opadanje proizvodnje i zaposlenosti,
kao i povecan deficit trgovinskog Ьilansa i spoljne zaduzenosti.
U drzavnim preduzecima dogadala se "divlja privatizacija" koja је zapo-
cela sa preuzimanjem od rukovodilaca najboljih poslova i veza sa privrednim
partnerima. Na toj osnovi stvorene su privatne firme pod imenima Ьlizih i da-
ljih rodaka. Bez najboljih poslova preduzeca su brzo zapadala u gubltke, sto је
postajao dodatni razlog za privatizaciju. Dobro је poznata praksa da su ruko-
vodioci svesno prouzrokovali gubltke da Ьi stvorili motiv za preuzimanje pre-
duzeca. Nesklad izmedu ogromne vrednosti drzavne imovine i relativno niske
kupovne moci stanovnistva, ni u jednoj varijanti privatizacije nije mogao Ьiti
resen na zadovoljavajuci nacin. Кrajem 1989. godine u Jugoslaviji kolektivno
vlasnistvo је cinilo preko 90% vrednosti kapitala, а ukupni drustveni kapital
procenjivan је na oko 250 milijardi dolara, dok је stednja iznosila 13 mili-
jardi dolara, tj. nesto oko 5% ukupnog drustvenog kapitala. ,,Nedovoljnost
kapitala i nespremnost kupaca za privatizaciju jesu snazna ogranicenja svo-
jinskoj transformaciji u socijalizmu':27 Privatizacijom drzava nije dobila punu
nadoknadu koja Ьi јој posluzila za tekuce i razvojne potrebe. Njena imovina
је zbog toga postala predmet pljacke i neosnovanog bogacenja ogromnih raz-
mera uz aktivno ucesce organa koji su privatizaciju inspirisali i sprovodili.
Pitanje drustvenog izbora је kljucno za razvoj jedne zajednice, odnosno za
dinamiku struktura sistema radi postizanja drustvenog Ьlagostanja. Funkcija
drustvenog Ьlagostanja pruza okvir za analizu distriЬutivnih posledica neke
politike. Кroz politicke procese artikulisu se pojedinacne politike (klasni inte-
resi), cija realizacija u praksi daje razlicite posledice па razvoj drustva u celini
i polozaj pojedinih socijalnih grupa. Analiza posledica razlicitih politika kroz
modele u savremenoj ekonomskoj nauci vrsi se sa stanovista razlicitih po-
laznih teorijsko metodoloskih osnova. Pozitivna analiza polazi od posledica
jedne politike, а normativna analiza od vrednosti. Ekonomija Ыagostanja ili
42 Marija Obradovic • Hronika trrmzicijskoggrobђa

normati\•na ekoriomija baYi se kriterijumima za ocenu alternativnih ekonom-

skih politika. Опа џорйепо uzima u obzir i efikasnost i pravicnost.28
Ocena istorijske funkcije tranzicionih istocnoevropskih sistema ima jed-
no впасепје ako se posmatra kroz .леопјџ modernizacije", kao teorijski sistem
konstruisan u okYiru liberalne eshatologije koji akcenat staYlja па razvijanje
pluralizma (politickog i ekonomskog) u drustYU. Sasvim drugi smisao istog
istorijskog procesa otkriva primena normativnih analitickih modela ekonomi-
је Ыagostanja. Usmeravanjem konkretne istorijske analize procesa tranzicije
u Јвюспој Evropi nakon 1989. godine, па pitanje trade off izmedu efikasnosti
i jednakosti (i nejednakosti) odreduju se istrazivacki prioriteti. Polazeci od
Pareto-efikasnost situacije u kojoj niko пе гпозе da bude na doЬitku ukoliko
neko drugi ne bude na guЬitku, privatizacija kao drzavna aktivnost sagleda-
va se kroz promene u raspodeli nacionalnog dohotka i privrednu efikasnost.
Privatizaciju ne analiziramo i ne ocenjujemo prema utilitaristickoj funkciji
drustvenog Ыagostanja, drustveno Ыagostanje је jednako zЬiru korisnosti poje-
dinaca, vec prema Rolsovoj (normativistickoj) funkciji drustvenog Ыagostanja,
drustveno Ыagostanje је jednako korisnosti za najsiromasnijeg clana drustva.29
Stoga se analiza istorijskih procesa pada komunizma u Istocnoj Evropi i
raspada Jugoslavije mora istovremeno fokusirati i na pitanje njihove struktu-
ralne uslovljenosti i na pitanje drustvenog izbora. Nacin i posledice drustve-
nog izbora, sa svoje strane, otvaraju ртоЫет legitimnosti. Utvrdivanje funkcije
drustvenog Ыagostanja za najsire slojeve stanovnistva (radnicku klasu) u isto-
rijskom procesu tranzicije u Istocnoj Evropi i njenom uporedbom sa struktu-
ralnom situacijom komunistickog sistema, moie se odrediti istorijski smisao
kraha datih sistema, kao i raspada Jugoslavije.
Analiza drustvenog izbora moze se vrsiti u okviru krivih moguce kori-
snosti, koja predstavlja niz mogucnosti. Ona pokazuje najvisi nivo korisnosti
(ili Ьlagostanja) koji pojedinac (ili drustvena grupa - klasa) moze da ostvari
s obzirom na nivoe korisnosti koje su postigli drugi. Prva osnovna postavka
ekonomije Ыagostanja kaze da konkurentne privrede uvek prate krivu mo-
guce korisnosti. Druga osnovna postavka ekonomije Ыagostanja kaze da uz
odgovarajucu pocetnu preraspodelu resursa od strane driave, svaka tacka na
krivoj mogucih korisnosti moie da se dosegne delovanjem mehanizama kon-
kurentnog trzista.зо
~oz proces politickog odlucivanja bira se tacka dui krive mogucih kori-
sno5t1. Ako tackom А oznacimo ravnoteiu izmedu rada i kapitala u istocno-
evr~pskiJn zemljama real socijalizma do 1989. godine, а tackom В pomeranje
drustva ka tranzicionom sistemu (kroz proces privatizacije), vidimo na slici 1
kako ~ Ptedstavlja povecanje korisnosti za vlasnicku klasu (nomenklaturu),
а sman,enje korisnosti za radnicku klasu.
11. Globalni istorijski okvir privatizacije u Srblji 43

Kriva drustvene indiferentnosti predstavlja nacin па koji drustvo uspo-

stavlja trade off izmedu nivoa korisnosti za razlicite drustvene grupe (klase).
Кriva mogucih korisnosti pokazuje роуесапје korisnosti za vlasnicku klasu
(nomenklaturu), sa UfQ па UfI i smanjenje korisnosti za radnicku k.lasu sa
ucq па uci. Drustvo је u boljem polozaju па visoj krivoj drustvene indiferen-
tnosti, isto kao sto је drustvena grupa (klasa) u boljem polozaju na visoj kri-
voj indiferentnosti grupe. Drustvo se opredeljuje za tacku na krivoj mogucih
korisnosti u kojoj se ova dodiruje s krivom drustvene indiferentnosti.
Slika 1
Кriva drustvene indiferentnosti

u~ ..

u~ ·························· е,

у
х - korisnost za vlasnicku k\asu (nomenklaturu)
у - korisnost za radnicku k\asu
S0 - kriva drustvene indiferentnosti u rea\socijalistickom sistemu
S1 - kriva drustvene indiferentnosti u procesu privatizaci_ie

Pomeranjem drustva па krivoj mogucih korisnosti putem drustvenog iz-

bora (kroz proces politickog odlucivanja) ka privatizaciji u istocnoevropskim
zemljama nakon 1989. godine, radnicka klasa se nasla na nizoj krivoj drus-
tvene indiferentnosti, а time i drustvo u celini, sto је dovelo do dezintegracije
njegovih struktura kroz proces privatizacije.
 Marija Obradovil • Hronika tranzicijskog КТоЬђа
44

Proces tranzicije, odnosno privatizacija kao njen centralni deo, pracen је

ogromnim strukturalnim lomovima, padom realnog drustvenog proizvoda,
padom zaposlenosti, rastom inflacije, slaЬljenjem drzavnih institucija, naroci-
to sudstva kroz dezavuisanje zakona i porastom korupcije i kriminala.
Periferni polozaj Јвюёпе Evrope u svetskom kapitalistickom sistemu
uslovio је zakasnelu industrijalizaciju i odsustvo autenticnog, masovnog, ог-
ganizovanog radnickog pokreta na ovom geopolitickom prostoru tokorn ci-
tavog 20. veka. Nerazvijenost proleterske klasne svesti i njene ideoloske агц-
kulacije, doprinelo је odrzanju tradicionalne autoritarne politicke kulture u
datim drustvima i na njoj zasnovanih nacionalisticko-populistickih ideologija
(konzervativno-narodnjacke, nacionalno komunisticke i паоопаћвпёко-Нће-
ralne). То је za posledicu imalo da su se kao subjektivne (voljne) рокгегаёке
snage (,,subjektivni cinilac~ ,,subjektivni faktor") drustvenog razvoja i pro-
mena javile "elite moci" koje su supstituisale i u potpunosti kontrolisale diri-
govane politicke pokrete koji su ih pratili. Segmentarnost radnickog pokreta
i organizacija onemogucila је uspostavljanje pravne drzave, institucije koja
nastaje kao rezultanta klasne borbe.
Hronicna oskudica finansijskog kapitala i spoljna zaduzenost osnovne
su karakteristike ekonomskih sistema zemalja Istocne Evrope tokom citavog
20. veka. Strukturalna ekonomska zaostalost ovog perifernog regiona usled
neravnomernosti razvoja kao kljucnog inherentnog principa svetskog kapita-
listickog sistema, permanentno је generisala ekonomsko-socijalne i politicke
krize razlicitog stepena i intenziteta citav 20. vek. U meduratnom periodu one
su svoj izraz dobile u vojno fasistickim diktaturama, nakon Drugog svetskog
rata u sistemu nacionalnog komunizma, а posle njegovog kraha 1989. godine,
u tranzicionirn rezimima nomenklature kapitalizma.
Sva tri pomenuta oЫika drustvenih sistema nastala su kao proizvod dru-
stava "mehanicke solidarnosti" i svoju legitimizaciju su vrsili putem tradicio-
nalistickog - nacionalistickih obrazaca.
Privatizacija kao dominantan proces tranzicije istocnoevropskih zema-
lja u pravcu nomenklature kapitalizma dovela је do dezintegracije drustvene
struktur e i znatnog pogorsanja polozaja radnicke klase u odnosu na njenu
socijalnu situaciju u sistemu real-socijalizma.
Raspad Jugoslavije uslovilo је vise medusobno strukturalno, ali ne i hro-
noloski, povezanih istorijskih procesa. Jedni su irnali funkciju uzroka, а drugi
povoda.
Osnovni istorijski uzrok vezan је za prirodu procesa razvoja jugosloven-
skog ~rostora kao evropske periferije. Као podrucje niske akumulacije kapi-
tala Ъilo је osudeno na zakasnelu industrijalizaciju i sporu i delimicnu dife-
11. Globalni istorijski okvir privatizacije u Srbljl 45

rencijaciju i integraciju drustvene strukture. То је vazilo kako za Jugoslaviju

kao celinu, tako i za svaki njen sastavni deo (nacionalnu zajednicu). Ovaj pro-
ces је, pak, sa svoje strane uslovio dugo opstajanje tradicionalnih drustvenih
struktura i па njima zasnovanog autoritarnog modela politicke kulture. Dati
tradicionalni obrazac politicke kulture koriscen је od strane "elita пюс]" za
legitimizaciju i оёџеап]е vlasti putem harizmatskog karaktera politicke ko-
munikacije i propagandnog uoЬlicavanja kolektivne svesti па principima "na-
cionalne tradicije".
Medutim, stanje .лтасюпаћте kohezije" kako na nivou nacionalnih zajed-
nica, tako i na jugoslovenskom, uvek је bilo samo prividno, роио se baziralo
na drustvu "mehanicke", а пе "organske solidarnosti" koje podrazumeva so-
cijalnu harmoniju i ravnotezu. Duboka klasna podeljenost ovih drustava, s
jedne strane, i drustveno-klasna neutemeljenost, s druge, odredila је drzavni
aparat kao osnovnu polugu klasne dominacije. Stoga su nestabilnost politic-
kog sistema, krhkost drzavnih struktura i fluidnost nacionalnih granica dugo-
trajna istorijska karakteristika kako jugoslovenskih tako i nacionalnih drzava.
Drustvo "mehanicke solidarnosti" nije u mogucnosti da artikulise bazicni
drustveni konsenzus о drzavnoj organizaciji, а time ni da obezbedi stabilnost
njenih formi i klasnu utemeljenost i koherentnost.
,,Privatizacija је imala ulogu istorijskog povoda za raspad SFRJ 1991.
godine. Komunisticki razvoj Jugoslavije, kao ni drugih sistema nacional-
nog komunizma perifernih drustava, nije doveo do kohezije i stabilnosti
drustvenih, ekonomskih, politickih i drzavnih struktura, а objektivno,
drustveno-istorijski, nije ni mogao. Mit о 'nacionalnom razvoju' ('socija-
listickoj izgradnji') nije Ьiо zasnovan na realnim strukturalno istorijskim
uslovima, vec na teznji 'subjektivnih snaga' za ravnopravnijom integraci-
jom nerazvijenih drustava u svetski kapitalisticki sistem. Medutim, sama
unutrasnja logika svetskog kapitalizma (zakon neravnomemosti drustve-
nog razvoja centra i periferije) ucinila је 'teoriju skoka' nerealnom i neo-
stvarljivom koncepcijom.
Atomizirana, neorganizovana, sa medunarodnim radnickim organi-
zacijama i institucijama nepovezana i nacionalno i drustveno segmenti-
rana radnicka klasa nije mogla imati funkciju socijalnog cinioca drustve-
ne kohezije. Ona nije mogla ni Ьiti autentican, relevantan i organizovan
faktor politickog odlucivanja u istorijskim uslovima kraha komunistickih
sistema u Istocnoj Evropi. Postala је 'nacionalno homogenizovan' kon-
fuzni sledbenik 'nacionalnih nomenklatura' koje su svoju organizacionu
cvrstinu u uslovima dezintegracije drustva iskoristile za instrumentaliza-
ciju politicke moci zarad sticanja ekonomske moci (svojine nad drustve-
nim kapitalom i resursima)."31
 Marija Obradovit • Hror1ika tranzicijskog groЫja
46

11.5. Drustvena dezintegracija i ldasni identitet

"Akumuliranje" materijalne i duhovne kulture орйа је zakonitost istorije

covecanstva. Drustveni razvoj jedne zajednice, kao vise ili manje povezane i
stтukturirane celine vise vrsta drustvenih promena (tehnickih, ekonomskih,
politickih, kulturnih) istoga smera, odreden је njenom mogucnoscu akumu-
lacije kapitala i stopom industrijskog rasta. 32 Medutim, razvoj se uvek odvija u
odredenim istorijskim uslovima i vremenskim granicama, odnosno u okviru
datog drustveno-istorijskog sistema i pod uticajem ili direktnim angazova-
njem odredenih drustvenih snaga, klasa, koje putem ideoloskih sistema, shod-
по svom klasnom interesu, definisu strategiju drustvenog razvoja (oslanjanje
na drzavu, па domace izvore ili па inostranu рогпос, ulogu nauke itd.).33
Bitne ekonomske, politicke i kulturne razlike izmedu Zapadne i Istocne
Evrope u osnovi su odredila dva istorijska procesa.
Prvi, zadrzavanje elemenata feudalnih odnosa u lstocnoj Evropi do zavr-
setka Drugog svetskog rata, i drugi, hronicna oskudica finansijskog kapitala.
Ova dva istorijska procesa ucinila su Istocnu Evropu evropskom periferijom
u odnosu na zapadnu centralnu zonu akumulacije.
Nakon pada komunizma i uoЬlicavanja sistema kapitalizma nomenkla-
ture, ovaj periferni polozaj istocnoevropske zone u svetskom kapitalistickom
sistemu uslovio је latinoamericki obrazac odnosa i veza izmedu vlasnicke kla-
se i politicke elite. Pod njim se pre svega podrazumeva drzavno iniciranje,
kreiranje i tolerisanje nelegalne (sive) ekonomije, uz ucesce drzavnih organa
u njenirn aktivnostima ili profitu. Ovaj fenomen povezivanja drzavnih sa ma-
fijaskirn strukturama u politickom recniku oznacava se pojmom mafijaske ili
korupcionaske drzave. Iako se elementi ovog obrasca mogu naci u svim pos-
tkomunistickirn drustvenirn sistemirna, jedino su drzave nastale na prostoru
Ьivse Jugoslavije posle njenog raspada, u potpunosti dobile takav oЫik. Pored
perifernog polozaja u svetskom sistemu, istorijski algoritam krirninalizacije
drzave odreden је i funkcijom privatno-sopstvenicke akumulacije.
Sindrom korupcije celine drzavne strukture (parlamenta, izvrsne vlasti,
sudstva, zdravstva, obrazovanja, lokalne vlasti, policije, itd.), karakteristican
је za zemlje poluperiferne ili periferne zone sistema svetske kapitalisticke
ekononiije u kojirna nedostatak finansijskog kapitala predstavlja tendenciju
~ugog trajanja. Shodno istorijskirn ritrnovima konjunktura, akumulacija koja
Је za ove zone uvek bila sustinski drustveni proЫem, vrsena је na osnovu dva
modela, driavno-svojinskog i privatno-sopstvenickog. Ogranicenost izvora
akumuiacije kapitala odredila је represivnost njenih formi. Tako је privatno-
50Pstvenicka akumulacija u uslovima krajnje limitiranosti finansijskih resursa
uvek vtsena pod okriljem korumpirane drzavne strukture i u formi nelegalne
11. Globalni istorijski okvir privatizacije u Srblji 47

ekonomije i dovodila је do potpune pauperizacije urbane radnicke klase, sa

jedne strane i deruralizacije, s druge. Nerazvijenost klasnog identiteta radnic-
ke klase i proleterske solidarnosti u perifernim zonama svetske kapitalisticke
ekonomije omogucio је pojavu razlicitih oЫika mafijaskih drzava u ovim zo-
narna.
Strukturalno-istorijska ogranicenja organizacije radnicke klase kroz га-
zlicite sindikalne i politicke oЫike koji Ьi omogucili razvoj mehanizama soci-
jalne kontrole i socijalne ravnoteze u drustvu, а time i pravnu drzavu, dovode
do atomizacije njenih pripadnika i dezintegracije drustvene strukture.
U lstocnoj Evropi su, zbog dugog zadrzavanje elemenata feudalnih od-
nosa, preovladavali tradicionalni oЬlici kolektivnog identiteta, religijski i pa-
trijarhalni, gotovo sve do Drugog svetskog rata. Kako је razvoj nacionalnog
identiteta kod istocnoevropskih naroda, zapocet u prvoj polovini 19. veka Ьiо
u funkciji borbe za nacionalno oslobodenje i sticanje drzavne suverenosti, on
је u sebe apsorbovao razlicite oЬlike tradicionalnog identiteta, posebno reli-
gijskog. Dok је u zemljama centralne zone akumulacije svetske kapitalisticke
ekonomije (Zapadna Evropa) nacionalni identitet razvijan na premisama li-
beralizma kao geokulture koja treba da obezbedi koheziju drustva podeljenog
na dva naroda, bogate i siromasne (kapitaliste i radnike), u lstocnoj Evropi
nacionalni identitet formirao se kao kohezioni faktor jedne nacionalne zajed-
nice u odnosu na hegemona, Austrougarsko ili Tursko carstvo. Юasni identi-
teti su stoga maskirani ili potiskivani samom unutrasnjom logikom nacional-
nooslobodilacke borbe. Politicka integracija Istocne Evrope, kao evropske pe-
riferije, u svetski kapitalisticki sistem izvrsena је posle Prvog svetskog rata na
osnovama Vilsonovog liЪeralnog programa samoodredenja naroda, kao ekvi-
valenta univerzalnom pravu glasa na medunarodnom nivou. Novostvorene
istocnoevropske drzave su kao svoj prvostepeni zadatak videle da ро libe-
ralnom obrascu razviju integrisana nacionalna drustva, jacanjem nacionalne
svesti (identiteta), ali ne samo kroz sekularne i moderne drustvene institucije,
skolu i vojsku, kao sto su to cinile zapadnoevropske driave putem izgradnje
civilnog drustva, vec i uz pomoc tradicionalnih institucija, crkve i monarhije.
Sada је cilj nacionalne integracije, kao i u zemljama centra, Ъiо pacifikacija
"opasnih klasa'' (radnika i siromasnih seljaka). Medutim, zbog inherentno
polarizujuce prirode kapitalisticke akumulacije, zemlje istocnoevropske peri-
ferije nisu bile u stanju da razviju elemente "drzave Ыagostanja': kao znacajni
instrument liЪeralne ideologije i prakse, preko kojeg је u zemljama Zapadne
Evrope do Prvog svetskog rata vec bila izvrsena znacajna redistriЬucija vis-
ka vrednosti. Objektivno nemajuci taj instrument na raspolaganju, istocnoe-
vropska burzoazija је nastojala da ga supstituise instrumentalizacijom tradi-
cionalnih institucija u cilju obezbedivanja drustvene kohezije.
48 Marija Obradovic • Hronika tranzidjskoggrobђa

S druge strane, razvijen i jak radnicki pokret (sindikalni i partijski), kao

i uoЬlicaYanje socijalisticke ideologije nakon 1848. u Zapadnoj Evropi, bili su
drustveni osnov javljanja ideje "drzave Ыagostanja'' u okvirima liberalizma i
ostvarivanja ovog koncepta u njenoj drustvenoj praksi. Odsustvo takvog po-
kreta u Istocnoj Evropi Ьilo је uslovljeno deterministickim sklopom istorijskih
procesa visestruko posredovanih njenim perifernim polozajem u svetskoj еко-
nomiji. Delovanjem zakona neravnomernosti razvoja koji је inherentni prin-
cip kapitalizma kao svetskog sistema, Istocna Evropa se pred Prvi svetski rat
nalazila u stanju zakasnele industrijalizacije, а time i nerazvijenog radnickog
pokreta. Tako na primer 1913. godine SrЬija је imala 500 ргесшеса i 20.000
industrijskih radnika, od kojih је samo 4.227 bilo sindikalno organizovano.34
Zakasnela industrijalizacija i nerazvijeni radnicki pokret su, pak, sa svoje
strane, doprineli ocuvanju obrazaca autoritarne politicke kulture i tradicio-
nalne politicke komunikacije, karakteristicne za nerazvijena drustva "me-
hanicke solidarnosti': Sovinisticki potencijal tradicionalne politicke kulture
iskoristila је nacionalna burzoazija da Ьi stabilizovala svoju vlast, posto for-
miranjem nezavisnih nacionalnih drzava u Istocnoj Evropi posle Prvog svet-
skog rata nije bilo reseno i pitanje njenog razvoja (industrijalizacije). ,,Elita
moci" (nacionalna burzoazija, Ьirokratija i vojska) u istocno-evropskim ze-
mljama nastojala је da svoju vlast legitimise ро obrascima tradicionalne poli-
ticke kulture i kroz harizmatski (iracionalni) karakter politicke komunikacije.
Komunikacijski uticaj atomiziranih interesa radnicke klase Istocne Evrope Ьiо
је segmentarnog karaktera. Time nije Ьitnije uticao na oЫikovanje kolektivne
moralne svesti ni politicke kulture u ovim drustvima u kojima su dominirale
nacionalisticko-populisticke ideologije. Medutim, i segmentarni uticaj prole-
terske klasne svesti Ьiо је dovoljan za zavodenje fasistickih diktatura u svim
istocnoevropskim zemljama, izuzev Cehoslovacke, u meduratnom periodu.
Razlog tome, svakako treba traziti u nepredvidljivom odnosu "patrimo-
nijalnog podanika" prema politickom vrhu u autoritarno tradicionalnom
modelu politicke kulture. Naime, interobjektivni odnos izmedu harizmatskog
vode i "patrimonijalnog podanika'' u drustvima "mehanicke solidarnosti"
ima specificno labilni karakter. Harizmatska struktura politicke moci u ovim
drustvirna oslonjena је na iracionalni uticaj i difuznu kontrolu podanika, koji,
pak, sa svoje strane, nastoje da pronadu neregularni, izolovani, pojedinacni,
а ne institucionalizovan i kolektivan nacin otpora vlasti (,,parola - snadi se",
k~r!sce?je socijalnih i porodicnih veza, ,,podvaljivanje" organima uprave, ma-
fiJaska 1 kriminalna aktivnost, siva ekonomija, izbegavanje placanje poreza,
konvertitski mentalitet, korupcija itd.).35
Socijalna neizdiferenciranost i institucionalna neorganizovanost radnic-
k~ _klase u Istocnoj Evropi, ciji specificni drustveno-ekonomski interesi nisu
bili P08 tedovani autonornnom k.lasnom svescu i socijalistickom ideologijom,
11. G\obalni istorijski okvir privatizacije u Srblji 49

vec su Ьili inkorporirani u amorfne, konfuzne i ёевю iracionalne sadriaje па-

cionalno-populistickih ideologija, uticali su па nestabllnost ппеёе politicke
kontrole i komunikacione гпгезе, i pored monopola vlasti na informacije i
medije. Stoga se, ,.elita гпос]" uvek najvise oslanjala na fizicku prinudu (voj-
sku, policiju, tajnu obavestajnu sluzbu), sto је рпйёпо skup паёџз ostvarivanja
politicke пюс! i koji је apsorbovao зпасајап deo i inace malog nacionalnog
dohotka istocnoevropskih zemalja. Visoki troskovi aparata drzavne prinude
kompenzirani su niskim najamninama i brutalnom eksploatacijom sindikal -
по neorganizovane radnicke klase.
Balkanska politicka kultura izdvaja se kao poseban tip u okviru autoritar-
пе sovinisticke politicke kulture lstocne Evrope, zasnovane па nacionalnoos-
lobodilackoj i ratnickoj tradiciji, sto је posebno karakteristicno za Srblju.
,,Vlast је zadrzala tradicionalne balkanske karakteristike, koje se mani-
festuju kod ponasanja gradana da је "moralno" podvaliti drzavnom organu
"iznad svega'' i, obrnuto, drzavni i politicki funkcioner, ,,likuje" kada uspe
da izmanipulise volju naroda za neku "opstu stvar" koja је, u stvari, protivna
interesima gradana.
"Kolektivna svest" srpskog naroda је tradicionalnog karaktera, bez obzira
na neke njegove savremene promene....
Buduci da је kolektivna svest srpskog naroda sazdana od vere u rat i rat-
nicke (junacke) mitove i vojne pobede, cime је opterecena srpska kultura, ta-
kva svest је oslobadajuca ali i u funkciji ljudske agresije, ра је ona u sukobu sa
suprotnim monopolizacijama drugih naroda....
Politicka komunikacija u SrЬiji ne samo pred sam Prvi svetski rat, ali i
izmedu dva rata, nezam isliva је bez strastvene mrznje koja nije okrenuta pre-
ma drugim narodima. Za takv e procese D. Vasic i sam kao svedok kaze da se
stvorilo posebno zanimanje "profesionalni agitatori mrznje" koji ovu strast
seju u stampi, u administraciji, skoli, vojsci i u porodici. Oni su njome dojili
i opijali cak i dесu".зб

11.6. Raspad Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ)

II. 6.1. Politicki razlozi

Кrajem osamdesetih godina u Istocnoj Evropi sireno је euforicno uverenje
putem "nove ideologije nuznosti", da се se izlaz iz krize i dalji prosperitetni
drustveni razvoj postici putem "hitnog i definitivnog prelaska u kapitalizam.
Najglasniji propovednici te nuznosti prizivaju sveresavajucu formulu priva-
tiza cije svega i svacega, i to hitno i neopozivo, ali cesto ne kazu jasno ko i
50 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskoggroЬija

kako to treba da obavi. Figura 'strateskog раппега' docarava se kao izbavitelj,

spasilac, glavni zgoditak па lutriji. Nekadasnju parolu boljsevika - 'kadrovi
resavaju sve' - zarnenjuje deviza rigidnog ekonornskog liЬeralizma, 'sve се ге-
siti privatni vlasnici7'37
NeoliЬeralna ideologija tranzicije ponudila је naivnu ernancipatorsku
koncepciju da се sarn cin pravne prornene vlasnistva nad sredstvirna za рго-
izvodnju doneti fundarnentalnu izrnenu razvojnih potencijala perifernih
istocnoevropskih drustava. Pokazalo se, rnedutirn, da pravna prornena vla-
snistva пе znaci i prornenu realnih ekonornskih sadrzaja. Prenebregavajuci
konkretnu istorijsku situaciju Јзюёпе Evrope, odnosno nedostatak finansij-
skog kapitala, perifernost i nerazvijenost njene ekonornije kao pojave dugog
trajanja, а пе sarno neposrednog produkta kornunistickih sisterna, neoliЬeral-
na ideologija i praksa tranzicije iskljucila је socijalni dijalog iz korpusa resenja
za prevladavanje ekonornskih i socijalnih proЫerna tranzicije. Narnesto soci-
jalnog dijaloga doslo је do voluntarizrna i ispraznjenih demokratskih formi
parlarnentarizma.
Sukob izmedu nacionalnih (republickih i pokrajinskih) partijskih oligar-
hija oko pravaca drustvenog razvoja i federativnog oblika drzave, najcesce
se, uz medunarodni faktor, odreduje kao uzrok raspada Jugoslavije (1991) u
uslovima kraha perifernih realsocijalistickih rezima istocnoevropskih zemalja
(1989). Raspad Saveza komunista Jugoslavije (SKJ) 1990. godine, koji је pret-
hodio dezintegraciji SFRJ 1991. godine, uzima se kao indikator sloma partij-
ske drzave diktature proletarijata u kojoj је Partija bila jedini faktor drustvene
integracije.
Sledeci generalnu liniju savremene socioloske misli u SrЬiji, Vladimir
Goati је ra.skol и elitnom stratumu38 video kao osnovni uzrok raspada Jugo-
slavije.
Кrajem osarndesetih godina dugo prikrivani antagonizrni, izmedu elita
postaju javni. Goati istice istorijski znaёaj neprijateljskih mera i odluka repu-
blickih elita: usvajanje arnandmana па ustav Slovenije kojim otpocinje proces
otcepljenja od federacije (septembar 1989) iako takav postupak nije Ыо pred-
viden Ustavom SFRJ iz 1974; ekonomsku Ыokadu Slovenije od strane Srblje
(decembar 1989); protivmere Slovenije prema Srblji (februar 1990); progla-
senje arnandmana od IX-XL IV na Ustav SrЬije krajem 1989, kojim је status
~utonoщl'lih pokrajina regulisan na potpuno razlicit nacin od Ustava SFRJ
1Z
197 ~; deklaraciju о punoj suverenosti Slovenije (juni 1990); tajnu uredbu
Sku~stine SrЬije о uvodenju poreza na slovenacku robu (23. oktobar 1990);
noV1 usta.._. Нrvatske kojim је ova republika proglasena "nacionalnom drza-
vom ~atskog naroda" (decembar 1990); jednostrane "upade" republika u
platni 515t~m zernlje (krajem 1990) itd.
11. Globalni istorijski okvir privatizacije u SrЫji 51

Federativne elite, Skupstina SFRJ, Predsednistvo SFRJ, Savezno izvrsno

vece (SIV) i rukovodstvo Jugoslovenske narodne armije (JNA) iskazali su че-
liku nehomogenost s obzirom na okolnost da su njeni pripadnici dolazili na
роюёаје u federalnoj hijerarhiji па osnovu prethodne selekcije u repuЬlici i
pokrajini zbog cega su, ро pravilu, delovali kao delegati uzih sredina. U toku
Ьевройеёшћ politickih borЬi u Jugoslaviji 1991. godine, federativna elita Ьila
је lisena autonomnog autoriteta, јег па nivou federacije nisu bili odrzani de-
mokratski izbori kao sto је to Ьiо slucaj sa svim jugoslovenskim repuЫi.ka-
ma. Bez demokratske podrske gradana, pripadnici federalne elite (izabrani u
predpluralistickom razdoЫju) nisu imali autoriteta da se suprotstave novim
repuЬlickim elitama koje su doЬile podrsku gradana na prvim slobodnim iz-
borima. Goati istice neprijateljstvo vojnog segmenta federalnog elitnog stra-
tuma prema visepartijskom sistemu i njegovu teznju za odrzanjem Jugoslavije
u starom oЬliku (,,Тitova Jugoslavija").
Stav о ostroj podeli unutar SKJ koja је Ьila operacionalizovana kroz dve
koherentne medusobno suprotstavljene platforme, Goati argumentuje rezul-
tatima dvaju empirijskih istrazivanja sprovedenih 1989. godine. Politicke elite
repuЬlika, partijski funkcioneri, drzavni funkcioneri i funkcioneri drustve-
nopolitickih organizacija imali su medu sobom "precutni sporazum" о jav-
nom nenapadanju i о neiznosenju spornih pitanja u javnosti. Medutim, po-
cetkom 1988, naglasava Goati, taj dogovor је prekrsen. Organi SKJ, pre svega
Centralni komitet SKJ, postaje popriste javnih debata izmedu dve, sve vise uo-
blicene politicke platforme; jedne reformske, koju је karakterisalo okretanje
ka Zapadu, sto su dobro ilustrovale kljucne parole XI kongresa SK Slovenije
(u decembru 1989) ,,Evropa sada", trzisna orijentacija i prihvatanje politickog
pluralizma, i druge, tradicionalne platforme koja tezi vracanju "autenticnim
vrednostima socijalizma~ Prvu opciju u SKJ odlucno је zagovaralo slovenac-
ko rukovodstvo uz obazrivu podrsku hrvatskog, а drugu srpsko rukovodstvo
uz podrsku ostalih delova SKJ.
Prva konferencija SKJ, odrzana 1988. godine, pokazala је postojanje
dva Ыоkа u rukovodecoj strukturi SKJ: ,,pretezno reformski" (Slovenija i
Hrvatska), i "pretezno tradicionalni" (SrЬija bez pokrajina, Kosovo, Cma
Gora, Vojvodina, Makedonija i Bosna i Hercegovina). Politicke stavove ru-
kovodstva polarizovane u dva navedena Ыоkа dеШо је i partijsko clanstvo.
Republicko-pokrajinske partijske elite ostvarivale su apsolutnu kontrolu nad
"svojim" mas-medijima.
Goati navodi rezultate empirijskog istrazivanja sprovedenog u vreme
priprema za XIV kongres SKJ, kojim је bilo obuhvaceno 4.361 clan SKJ iz
svih repuЬli.ka i pokrajina Jugoslavije. То istrazivanje, izvedeno u junu i julu
52 Marija Obradovic • Hronikti tтanzicijskoggroЫja

1989, nedvosmisleno је pokaza\o da su u c\anstvu SKJ, kao i u rukovodstvu,

postojale dve u velikoj meri koherentne idejne platforme: ,,centralisticko
rnonisticka" i "decentralisticko plura\isticka" politicka platforma, ,,srpska" i
,,slovenacka". Prvu је karakterisalo izrazitije opredeljenje za centralisticku ог-
ganizaciju drustva, izrazeno u zalaganju za, veoma ёевю, iskljucive nadlez-
nosti Federacije, i to od Armije do kulture; za sastav Savezne skupstine ро
proporcionalnom principu (srazmerno broju Ьпаёа) i za vecinsko donosenje
odluka. U okviru ove opcije politicki pluralizam se vrednovao negativno i
insistiralo se па ровюјесој vodecoj ulozi SKJ, odnosno па obnovljenom i оја-
canom "dernokratskom centralizmu". Karakteristika drugog, ,,slovenackog"
pristupa Ьilo је opredeljenje za izrazito decentralizovano i pluralisticko drus-
tvo, nezavisnost repuЬlika u njihovoj nadleznosti, sto Ьi ukljucivalo i podrucje
odnosa sa inostranstvom, ра i armiju, za paritetan sastav Savezne skupstine
i insistiranje na konsenzusu kao jedinom nacinu donosenja odluka na nivou
federacije. Politicki pluralizam se, u okviru ove druge opcije, znatno pozitiv-
nije vrednovao, ,,mada ne onoliko koliko se to oЬicno smatra'', dok se princip
demokratskog centralizma odbacivao.
Pod uticajem dogadaja u Centralnoj i Istocnoj Evropi, 1989. godine, tra-
dicionalno krilo u SKJ bilo је prinudeno da napusti svoje pozicije i da prihva-
ti, doduse sasvim nacelno, pluralisticku opciju, naglasava Goati.
U politickom sukobu unutar SKJ, koji se okoncao raspadom na XIV kon-
gresu, repuЬlicke politicke elite, vec od pocetk.a 1988, traze saveznika i izvan
SKJ, cesto i medu nastajucorn politickom opozicijom, sa kojom ро pravilu
uspostavljaju bolje odnose nego sa drugim delovima SKJ. То је umnogome
odredilo prirodu konflikta u Jugoslaviji. Umesto globalnog sukoba izmedu
vladajuce komunisticke partije i drustva, istice Goati, u Jugoslaviji se odvijao
sukob izrnedu delova vladajuce partije i delova drustva.
Prezentovano stanoviste о uzroku rata u Ьivsoj Jugoslaviji ne osvetljava
sve njegove razlicite aspekte.
..,Uloga SPS u njegovom podsticanju, organizovanju i vodenju bila је veli-
ka. Medutim, za SPS, rat nije Ьiо sarno sredstvo za postizanje nacionalnih
ili drzavnih interesa. Sukobljavanje је bilo u prirodi ideologije ove partije.
Socijalistima su sukoЬi bili potrebni da Ьi na politickoj i drustvenoj sceni
ostvarili ulogu arbltra i tako legitimizovali svoj monopol vlasti. Politicki
prograxnsk.i softver SPS Ьiо је konstruisan tako da је isao na svesno i or-
ganizovano izazivanje drustvenih tenzija i kriza visokog intenziteta ('anti-
~iro_kratska revolucija', 'spontani mitinzi') s ciljem erozije svih drustveriih
mst1~cija. Tako su institucije izgubile funkciju katalizatora i instrumenata
za resavanje drustvenih konflikata, а tu ulogu је preuzela SPS i njen lider
Slobo<4n Milosevic.
II. Globalni istorijski okvir privatizacije u SrЫJI 53

Raspad SKJ na XIV vanrednom kongresu, odrzanom od 20. do 22. januara

1990. u Beogradu, koji su slovenacka i hrvatska delegacija napustile, simbo-
ћёпо је озпабо pocetak kraja Jugoslavije i izbljanja gradanskog rata.
Na njemu su se jasno formirale dve nepomirljive frakcije: slovenacka i srp-
ska. Slovenacku frakciju је ргесшпо podrzavalo hrvatsko krilo u SKJ. Iako је
sukob formalno voden oko pitanja federacije ili konfederacije, sustina spora
se odnosila па duЫje institucionalne promene.
Prema svedocenju Borisava Јомса, srpski komunisti su smatrali da се ве
glavna Ьitka odigrati па XIV kongresu SKJ, i da је njihov zadatak da sacuvaju
integritet SKJ i demokratski centralizam, 'Ьаг statutarno (formalno)'. Krajem
1989. SKS је lansirao parolu о 'demokratskom bespartijskom pluralizmu',
dok se SK Slovenije zalagao za visepartijski sistem. SK SrЬije nije Ьiо spre-
man da prihvati likvidaciju partijskih organizacija u preduzecima i depoli-
tizaciju oruzanih snaga i sluzЬe bezbednosti. Srpsko rukovodstvo је svoju
ideolosku poziciju pravdalo •drzavnim razlogom' isticuci da Ьi visepartijski
sistem doveo do raspada Jugoslavije zbog njenog visenacionalnog sastava.
Slobodan Milosevic је smatrao da је SK Slovenije jako oslablo svoju poziciju
u Sloveniji i da se prakticno iskljucio iz SKJ. 'Oni su svoju partiju skoro likvi-
dirali, nemaju pravo da govore о nama. Uostalom, ne pitamo ih niti cemo da
ih slusamo - ignorisacemo ih i omalovazavati. Imamo pravo na to' (В. Jovic,
1995: 62). SK Srblje је procenjivao da је on jedini deo SK koji ima 'narodnu
podrsku' i koji jedini u uslovima visestranackog sistema ne Ьi izgublo vlast.
Strategija SK Srblje za delovanje na XIV kongresu predvidala је 'cvrstu vezu
i saradnju sa Armijom' i 'izolaciju' Slovenaca 'da im se ne prikljuce Hrvatska
i Makedonija, а eventualno i ВiН. Barjak се nositi predstavnici JNA, а mi
сето podrzavati, da ne budemo mi na celu, jer Ьi delovalo odbojno za
Hrvate i Makedonce. Armija prihvata takvu ulogu' (isto, 88).
Partijska organizacija u JNA, kao i savezni sekretar za narodnu odbranu
Veljko Kadijevic, delili su ideoloska uverenja SK Srblje:•з9
Proces raspadanja SKJ cvrsto је, prema Goatiju, povezan sa tendencijom
drustveno-ekonomske dezintegracije zemlje. Od pocetka sedamdesetih go-
dina jugoslovenske repuЫike prakticno su se razvijale kao ekonomski autar-
kicna drustva. Ucesce unutarrepuЬlickih isporuka u ukupnim isporukama
poraslo је od 69% 1970, na 76% 1987, sto Goati interpretira kao indikator
slaЫjenja organske solidarnosti u drustvu. Paralelno sa tim jacala је meha-
nicka solidarnost u "nacionalnim zajednicama" (kakve su u velikoj meri Ьile
repuЬlike), sto је pogodovalo bujanju nacionalizma.
S ekonomskim zatvaranjem jugoslovenskih repuЫika tekao је, prema re-
zultatima popisa stanovnistva iz 1981. i 1991, proces koncentracije etnickih
grupa u one repuЬlike u kojima је Ьiо nastanjen najveci deo pripadnika tih
54 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskoggто&уа

grupa. Prema Goatiju smer nacionalnih migracija u Jugoslaviji govori da опе

nisu Ьi\е prvenstveno uslovljene ekonomskim razlozima, јег Ьi u tom slucaju
privredno najrazvijenije repuЬ\ike (Slovenija i Hrvatska) Ьi\е srediste imigra-
cije, bez obzira па nacionalno obelezje imigranata, nego drugim uzrocima,
pre svega pogorsanjem medunacionalnih odnosa. Goati istice da је ovo vazan
indikator drustvene dezintegracije.
Sve do росетка 1990. godine, kljucni i ро opstanak Jugoslavije fatalni kon-
flikt, prema Goatiju odvijao se u okviru vladajuce partije Saveza Komunista
Jugoslavije. Kulminaciju tog konflikta predstavljao је "prekid rada" XIV van-
rednog kongresa SKJ (od 20-22. januara 1990). Povod prekidu је bilo napu-
stanje Kongresa od strane delegata iz Slovenije. Nakon "prekida rada" XIV
kongresa SKJ, u stvari raspada SKJ, repuЬ\icka rukovodstva nastojala su, uz
pomoc "svojih" mas-medija da potenciraju utisak о ugrozenosti "svoje" nacije
i repuЬ\ike od drugih nacija i repuЬ\ika.
Posle prvih slobodnih izbora 1990, u cetiri repuЬ\ike (Slovenija, Hrvatska,
Bosna i Hercegovina i Makedonija) osvojile su vlast opozicione partije, dok su
u Srblji i Crnoj Gori reformisane komunisticke partije odrzale vladajuci polo-
iaj. U Bosni i Hercegovini reformisani komunisti doziveli su ubedljiv poraz,
dok su komunisti u preostale tri repuЬ\ike, i pored poraza, uspeli da zadoblju
podrsku znacajnog dela gradana. Tako su na prvim parlarnentarnim izborima
u jugoslovenskim repuЬ\ikarna trijurnfovale izrazito nacionalno opredeljene
stranke.
Vecina stranaka, ukljucujuci i komunisticke, ponudila је brizljivo razrade-
ne пnacionalne programe". U nekim repuЬ\ikama medusobno suprotstavljene
stranke ponudile su skoro podudarne "nacionalne prograrne': То је Ьiо slucaj,
na prirner, sa Dernosom i sa SK Slovenije - SDP, kao i sa Srpskim pokretom
obnove i Socijalistickom partijom Srblje. Prihvatanje пnacionalnih programa"
u Srblji i u Crnoj Gori od strane komunista zbilo se znatno pre slobodnih iz-
bora (1987. u SrЬiji, а 1988. u Crnoj Gori), u toku borbe za zastitu prava Srba
i Crnogoraca u pokrajini Kosovo. Pri tome је u rukovodstvirna dveju partija
doslo do internog sukoba u kome su vlast zauzele nove garniture. Posle toga,
оЬе partije su se energicno angazovale na resavanju kosovskog proЫema.
Komunistj u SrЬiji i Crnoj Gori su inaugurisali i poceli da ostvaruju пnacio-
nalnu platforrnu" znatno pre formiranja opozicionih partija.
U Hrvatskoj, Sloveniji i Makedoniji komunisticke partije su, takode, ne-
p~sre~ o pred prve slobodne izbore formulisale svoj "nacionalni program",
~ su ih \1 tom pretekle novoformirane opozicione partije. U svesti Ьiraca u
~ repuЪlikarna autenticni zastupnici nacionalnih interesa bile su nove par-
tiJe, а ne komunisti.
11. Globalni istorijski okvir privatizacije u Srblji ss
Pobednicki subjekt, koji је na slobodnim izborima 1990. godine potisnuo
komuniste sa vlasti u Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji i Bosni i Hercegovini,
cinile su novoformirane partije koje su prema Goatiju imale nekoliko zajed-
nickih obelezja. Jedno је izrazito distanciranje od ancien regime-a i njegovih
integrativnih ideja i vrednosti (socijalizam, samoupravljanje, radnicka klasa,
drustveno vlasnistvo). Drugo је prihvatanje korpusa vrednosti liberalizma i
demokratije (ljudska prava, privatna svojina, parlamentarizam, visestranacki
sistem, vaznost nacionalnog pitanja).
Pobeda opozicije u Sloveniji i Hrvatskoj u ргојеёе 1990, oznacila је tri-
jumf snaga koje su tezile konfederativnom uredenju zernlje. Pobeda izrazito
пасюпаћвпск! orijentisane Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) па izbo-
rima u drugoj ро velicini repuЬlici, najavila је eskalaciju sukoba izmedu dve
najbrojnije nacije Jugoslavije, Srba i Hrvata. Кrajem 1989, i vladajuca stranka
SKJ Slovenije - SDP zauzela је konfederativne pozicije.
Medutim, iako је formalno do raspada Jugoslavije doslo posle neuspes-
ne vojne intervencije JNA u Sloveniji (juna 1991), koja је bila pokusaj da se
nedostatak legitimnosti kompenzira prinudom i odluke Predsednistva SFRJ
(15-18. jul 1991) о povlacenju JNA iz Slovenije, njen stvarni raspad simboli-
zovali su referendumi о nezavisnosti. Na pleЬiscitu u Sloveniji (25. decembar
1990), а zatim i na referendumima u Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori i
Bosni i Hercegovini, gradani su se izjasnili za nezavisne drzave. 40
Polazeci od opsteg teorijskog stava da pojedinci i uske grupe na strates-
kim pozicijama u drustvu svojim odlukama Ьitno odreduju smer drustvenih
zblvanja, Goati naglasava kljucnu ulogu republickih politickih elita u raspadu
Jugoslavije i u izЬijanju gradanskog rata. Као politicki motiv Goati odreduje
teznju repuЬlickih elita da zadoЬiju ili zadrze vlast putem formulisanja "naci-
onalnih programa'' koji su trebali da im daju legitimnost i omoguce "savez sa
narodom" u uslovima ekonomske krize i masovnog osecanja egzistencijalne
nesigurnosti.

II. 6.2. Ekonomski razlozi

Videnja najveceg broja savremenih ekonomista u SrЬiji da је istrosenost eko-
nomskog sistema socijalizma i samoupravljanja i jacanje politickih tenzija
usled dispariteta u razvoju regiona, tj. repuЫika i pokrajina tokom socija-
listickog perioda, dovelo do raspada Jugoslavije, sistematizovana su u radu
Slobodana Vukovica о ekonomskim uzrocima razЬijanja Jugoslavije:H
Suprotno ranijim ekonomsko-istorijskim istrazivanjima, о kojima сето
kasnije govoriti, 42 Vukovic tvrdi da је SFRJ, kao i sve republike i pokrajine u
 Marija Obradovic.' • Hro11ika tranzicijskog groЬija
56

periodu 1981-990. godine imala negativne stope rasta, odnosno pad nacio-
nalnog dohotka kako u apsolutnom iznosu, tako i ро stanovniku. Vukovic ovo
objasnjava kao posledicu istrosenosti drustveno-ekonomskog sistema ватпоџ-
pravnog socijalizma koji је svoj visoki posleratni rast u Jugoslaviji (u proseku
4,5% godisnje) ostvario zahvaljujuci velikim investicionim ulaganjima, опю-
gucenim паоргозесппп prelivanjem dohotka iz poljoprivrede u industriju i
koriscenjem strane akumulacije, medunarodne рогпосг, donacija i kredita.
U datom periodu рговеёпа godisnja stopa rasta za Jugoslaviju pala је
па -0,4%, а ро repuЫikama: Bosna i Hercegovina -0,2%; Crna Gora -1,1 %;
Hrvatska -0,8%; Makedonija -0,3% Slovenija -0,7%; Srblja -0,3% (centralna
Srblja -0,2%; Kosovo i Metohija -1,3%; Vojvodina -0,3%). Do najmanjeg pada
nacionalnog dohotka doslo је u Srblji i Vojvodini. 43
Jugoslavija је u periodu 1981-1990. izgubila 14% nacionalnog dohotka, i
to: najvise Kosovo i Metohija, cak, 33%; zatim, Crna Gora 22%; Hrvatska, 18%;
Slovenija i Bosna i Hercegovina ро 12%; centralna Srblja 8% i Vojvodina 7%.
Evidentni pad drustvenog proizvoda u Sloveniji i Hrvatskoj Ьili su posle-
dica pada industrijske proizvodnje. Do toga је doslo do pada jugoslovenskog
izvoza industrijskih proizvoda u zemlje OECD-a, odnosno pada konkuren-
tnosti u pogledu asortimana, сепа kvaliteta i dizajna jugoslovenskih proizvo-
da, zatim, promene traznje u asortimanu i kvalitetu u zemljama OECD-a,
kao i zbog smanjenja ukupne traznje zbog ekonomske krize u tim zemljama.
Uzrok nize stope pada drustvenog proizvoda u Centralnoj Srblji i Vojvodini
Ьiо је pored manjeg pada industrijske proizvodnje, i vece ucesce poljoprivre-
de u nacionalnom dohotku, gde nije Ьiо zabelezen pad proizvodnje.
Naftna kriza 1973. i 1980. godine povukla је za sobom pad traznje na
Zapadu i rast kamatnih stopa, cak i do 16%, sto је posebno pogodilo duznike,
а time i Jugoslovensku privredu. Pocetkom osamdesetih godina 20. veka, u
uslovima pada izvoza zbog smanjene traznje, а povecavanja troskova za uvoz
energenata (nafte) jugoslovenski nacionalni dohodak Ьiо је opterecen i otpla-
tom medunarodnih kredita koje је Jugoslavija znacajnije pocela da uzima od
1966. godine.
Ukupan jugoslovenski dug је 1966. iznosio 1.418 milijardi dolara. U sle-
d_ecim godinama jugoslovenski dug је iz godine u godinu rastao, da Ьi u pe-
no~u ~?80-1989, iznosio konstantno 20 milijardi americkih dolara. Prosecni
g_odisnJl ¾uiteti, u ovom periodu, iznosili su 5,3 milijarde dolara, odnosno za
tih dese~ godina ukupno је otplaceno 57,3 milijarde dolara, а od toga su samo
kamate •znosile 18,5 milijardi dolara.
. U periodu 1983-1989. uzeto је 12,8 milijardi dolara kredita za refinansi-
ranJe postojecih, а od 1983. ра do 1990, otplaceno је ukupno 26,2 milijarde
11. Globalni istorijski okvir privat\zacije u SrЫji 57

dolara glavnice srednjorocnog i dugorocnog duga. Pri tome, najveci deo anu-
iteta, oko 70%, отргасеп је zahvaljujuci uzimanju novih kredita u inostranstvu
(finansijskih, robnih i kredita za refinansiranje). Ukupan negativan transfer
(odliv) kapitala od 1981. godine do oktobra 1990. iznosio је 22,4 milijarde
dinara. 44
Znacajan odliv kapitala iz Jugoslavije ро osnovu vracanja medunarodnih
zajmova pratila је i niska efikasnost uzetih kredita. Usled niske efikasnosti
osnovnih sredstava i investicija stopa akumulacije u Jugoslaviji роёегкогп se-
damdesetih godina 20. veka iznosila је 16% do 17%, da Ы роёеткотп osamde-
setih godina pala na 10% do 11 %.45 Uz smanjenje investicionih ulaganja i pada
izvoza i uvoza, doslo је i do pada produktivnosti rada i efikasnosti osnovnih
sredstava. Produktivnost rada, kao jedan od osnovnih pokazatelja ekonomske
efikasnosti, merena 1989. u odnosu na 1979. godinu, opala је u svim repu-
Ьlikama, i to: Bosni i Hercegovini 17,9%; Crnoj Gori 9,9%; Hrvatskoj 16,9%;
Makedoniji 16,1 %; Sloveniji 2,2% i Srblji 8,7% (Centralnoj 8,6%, Kosovu i
Metohiji 24,5% i Vojvodini 6,8%). Pad produktivnosti Ьiо је jedan od uzroka
negativnih stopa privrednog rasta.
Koeficijent efikasnosti osnovnih sredstava od 1965. godine konstantno
је opadao u svim repuЬlikama i pokrajinama Jugoslavije. Pad efikasnosti
osnovnih sredstava u periodu 1979-1989, iznosio је: za Bosnu i Hercegovinu
22,5%; Crnu Goru 17%; Hrvatsku 26,4%; Makedoniju 18,9%; Sloveniju 27,8%
i Srblju 17,7% (Centralnu 15%, Kosovo i Metohiju 24,6% i Vojvodinu 21,8%).
U posmatranom periodu produktivnost rada је najmanje pala u Sloveniji, а
efikasnost osnovnih sredstava u Centralnoj Srblji. S druge strane, produktiv-
nost rada najvise је opala na Kosovu i Metohiji, а efikasnost osnovnih sred-
stava u Sloveniji.46
Opsti pad svih parametara privrednog rasta doveo је do pada realnih
licnih dohodaka zaposlenih, pada zivotnog standarda, povremenih nestasica
pojedinih roba i energenata (struje) porasta stope nezaposlenosti, sto је vodi-
lo politickoj nestabilnosti. Nezaposlenost u 1990. raste na 16,$%, dok је 1971.
iznosila 6,7%, а 1981, 11,9%. Najvisu stopu nezaposlenosti u 1990. godini
imalo је Kosovo i Metohija 40,8%, а najmanju Slovenija 5,2% i Hrvatska 9,3%.
U Makedoniji i Crnoj Gori stopa nezaposlenosti iznosila је 23%; u Bosni i
Hercegovini 21,2%; centralnoj Srblji 16,6% i Vojvodini 16,9%.4 7
Prema Vukovicu, regionalne razlike u drustvenom proizvodu, kao i stalno
povecavanje jaza izmedu razvijenih repuЬlika (Slovenije, Hrvatske) i pokra-
jine Vojvodine i nerazvijenih (sve ostale) u toku posleratnog socijalistickog
razvoja Jugoslavije, doveo је do jacanja tenzija izmedu nacionalnih komuni-
stickih nomenklatura u situaciji pojacane desetogodisnje ekonomske krize i
do razbljanja/raspada Jugoslavije.
58 Marija Obradovic • Hronika tтanzidjskoggrоЬђа

•••
Privatizaciju kao faktor drustvene dezintegracije radnicke klase i politicki
motiv "homogenizacije пасјја", пе ukljucuju u analizu ni jedna od interpreti-
ranih dominantnih koncepcija о raspadu Jugoslavije u nauci u SrЬiji. А upra-
vo u vreme najzescih sukoba izmedu repuЬlickih nomenklatura u uslovima
zaostravanja ekonomske krize doneti su, па saveznom nivou uz saglasnost svih
repuЬlika, Zakon о prometu i raspolaganju drustvenim kapitalom, decembra
1989. godine i Zakon о drustvenom kapitalu i Zakon о licnim dohocima, jula
1990. godine, kojima su utvrdene osnove privatizacije u Jugoslaviji.
"Nacionalna homogenizacija''48 kao univerzalna tehnologija politicke
borbe svih .лтасюпаћпћ nomenklatura'' imala је za cilj da onemoguci arti-
kulaciju autenticnih interesa radnicke klase u Jugoslaviji, da је segmentira u
nacionalne okvire, oslabl klasnu svest jacanjem nacionalne, i tako u uslovima
raspada drzave i gradanskog rata, siromastva i straha, omoguci nomenklaturi
sticanje vlasnistva nad drustvenim kapitalom i resursima.
Dezintegracija radnicke klase vodila је dezintegraciji Socijalisticke
Federativne RepuЬlike Jugoslave (SFRJ), jer је ona, i u ustavno-pravnom smi-
slu, а i u realnom politi&om i drustveno-ekonomskom smislu Ьila radnicka
driava.
Raspolozivih finansijskih sredstava za privatizaciju drustvene imovine, ni
domacih ni stranih, nije Ьilo. Prema tome, do svojine se moglo doci samo
putem instrumentalizacije politickih (rukovodecih) funkcija. Tako је cuvena
Prudonova maksima "svojina је pljacka" doblla svoju realnu istorijsku potvr-
du u procesu privatizacije u Jugoslaviji, izvedene u uslovima raspada drzave i
gradanskog rata.
Cilj ove knjige jeste da se izvrsi konkretna istorijska marksisticka ana-
liza socijalnih mehanizama i funkcionalne dinamike procesa privatizacije
u Srblji u periodu tranz icije od 1989. do 2012. godine.
11. Globalni istorijski okvir privatizacije u Srblji 59

Napomene uz drugo poglavlje

1 Ројагп tranzicije u periodu posle 1990. godine najcesce se koristi u literaturi

iz oЫasti drustvenih nauka, ekonomije, sociologije, filozofije, kao i istorije, za
oznacavanje drustveno-ekonomskih reformi u Ьivsim socijalistickim zemljama.
Sama cinjenica da је oko tridesetak zemalja evroazijskog kontinenta (koje za-
uzimaju 24 miliona km2 роетйпе i imaju ukupno 380 miliona stanovnika) u
tranziciji, govori u prilog cinjenice da tranzicija predstavlja jedan od пајзпаёај-
nijih dogadaja u ljudskoj istoriji. ,.Sam pojam ekonomika tranzicije (economics of
transition) uveden је u ekonomsku teoriju pos\e raspada realnog socijalizma u
zemljama Centralne i Istocne Evrope. U literaturi se javlja shvatanje da postoje
dva osnovna razloga koja su opredelila da se Ьivse socijalisticke zemlje Centralne
i Istocne Evrope nazovu zemljama u tranziciji. Prvo, smatra se da nije Ьilo po-
liticki pogodno da se ove zemlje nazovu njihovim pravim imenom - na primer,
nerazvijenim zemljama ili zemljama u razvoju. То је bilo u suprotnosti sa poli-
tickim ciljevima koji su se ogledali u nastojanju da se ove zemlje tretiraju ravno-
pravno sa zapadnoevropskim zemljama i sprecavanja mogucih naciona\istickih
tenzija u tom delu sveta. Drugo, trebalo је pronaci novo ime za ove zemlje kako
Ьi se opravdala politika koja se pokazala neefikasnom u zemljama Treceg sveta,
ali koja је ponovo predlozena (u nesto izmenjenoj verziji) zemljama Centralne i
Istocne Evrope". Mr Dorde Mitrovic, Zemlje и tranziciji i globalizaciji. Ekonomski
i instituciona/ni aspekti. SD PUBLIK Beograd, BEOКNJIGA Beograd. Beograd.
2006, str. 37-38
2 К. Marks, Кapital, Zagreb, 1947, sv. 1, str. 645.
3 Krajem 1993. godine Ekonomska komisija UN za Evropu konstatovala је da u
istocnoevropskim zernljama za mnoge ljude kljucno pitanje nije tranzicija ро
sebl nego neposredno prezivljavanje. Smatra se da su kratkorocni izgledi za us-
peh tranzicije u tim zernljama jos uvek s\abl jer su proЬlemi sa kojima se oni
suceljavaju strukturalnog, а ne konjunkturnog karaktera. Ocekivanja posle
1989. godine Ьila su ogromna, ра su, nazalost, grubo izneverene ne samo nade u
osetno poboljsanje zivotnog standarda, nego su i troskovi prilagodavanja ispali
veci od ocekivanih, da је veliki deo stanovnistva osetio pad zivotnog standar-
da. Sredinom 1992. godine ispitivanja javnog mnjenja u Madarskoj pokazala su
siroko nezadovoljstvo stanovnistva ekonomskom (87% ispitanih) i politickom
situacijom (72%}, а u Poljskoj (iste godine), nezadovoljstvo 87% ispitanih sa po-
litickom i 80% sa ekonomskom situacijom. Istocna Nemacka је, naravno, imala
posebno povoljne uslove za tranziciju koju su vodili i finansirali driavni organi
nekadasnje Zapadne Nemacke. 1 pored ogromnih ulozenih sredstava (oko sto
milijardi dolara godisnje), vrlo veliki broj preduzeca u istocnim delovima drzave
је zatvoren, а ogroman broj ljudi izgublo је posao. Izmedu 1989. i 1992. godine
zaposlenost u industriji smanjena је za citavih 80%! Oskar Kovac, ,,Dosadasnji
uticaj sankcija na tranziciju privrede SR Jugoslavije i kako dalje?", Institucionalrш
 Marija Obradovic • Hro11ika tranzidjskog grobija
60

infrastrukt11ra и tranziciji ka trzisnoj ekononiiji, Institut drustvenih nauka, Сеп-

tar za ekonomska istrazivanja, Beograd, 1994, str. 137.
4 Zoran Stojiljkovic, ,,Drustvena uloga i razvoj sindikata" u Si11dikat i drustvo и
tra11ziciji, Institut za politicke situacije, Beograd, 1995. str. 70, 83, 84.
5 u istocnoevropskim postkomunistickim drustvima dos\o је u toku devedesetih
godina do pada sindikalnog clanstva za 50%. Jasna Petrovic, ,,Kako spasti sin-
dikate': NczaviS11ost, Beograd, 2000, br. 20, str. 5-6. Pored toga, driavne vlasti
priЬegavale su drasticnim oЬ\icima krsenja sindikalnih s\oboda i prava. Prema
izvestaju Medunarodne konfederacije s\obodnih sindikata za 1996. godinu, u Al-
baniji y\asti su odЬile predlog sindikata па naciona\nom nivou da otvore dijalog
о resavanju ekonomskih proЬ\ema zern\je.
V\ast na razlicite паёше ohrabruje formiranje sindikata pod svojom kontrolom i
vrsi pritisak na radnike da se uc\anjuju u ove sindikate.
Sindikat prosvetnih radnika ukazuje da se prema c\anovima ovog sindikata vrsi
diskriminacija ро osnovu politickih uverenja, odnosno, zapos\enje im se uslov-
ljava podrskom odredenoj politickoj grupi.
Novo radno zakonodavstvo koje је dalo pravni osnov za sindikalni pluralizarn stu-
pilo је na snagu 1995. godine. Nacionalni Savet radnika ukazao је da је ovaj Zakon
donet bez prethodnog konsultovanja sa sindikatima. Isto tako, ovaj Savet smatra
da zakon nije uspostavio dovoljan i efikasan sistem zastite od antisindikalne de-
latnosti kao i da nedovoljno podstice proces kolektivnog pregovaranja. Policija је
zabranila odrzavanje prvomajskih proslava 1996. godine u organizaciji sindikata.
U Bugarskoj, koja је suocena sa izuzetno velikim ekonomskim teskocama i pa-
dom standarda stanovnistva, Vlada је odЬila dijalog sa sindikatima о neophod-
nim strukturalnim promenama, vezanim za ostvarivanje zahteva Medunarod-
nog monetarnog fonda i Svetske banke. Sindikati su pokrenuli raspravu о ovom
pitanju u tripartitnom savetu. Vlada је na to odgovorila ukljucivanjem nerepre-
zentativnih sindikata u rad ovog Saveta. Kolaps bankarskog sistema onemogucio
је sindikate da koriste svoja sredstva na bankovnim racunima. Dekretom mini-
stra, vlasnici racuna u bankama mogu doЬiti samo polovinu iznosa koji se nalaze
na racunima. То је Ыokiralo rad nekoliko sindika\nih federacija.
Restrukturiranje privrede, posebno velikih javnih preduzeca, imalo је za posle-
dicu porast nezaposlenosti i pad standarda. То је izazva\o porast socijalnih tenzi-
ja а sindikati Podkrepa i Citu organizovali su citav niz strajkova i javnih protesta.
Vlada је, s tim u vezi, optuzila sindikate za stvaranje panike i konfuzije, а Naci-
o~alna te\evizija dala је netacne informacije о ovim strajkovima, sa namerom da
u Javnosti diskredituje sindikate.
P~cetkom 1999. godine, vlada Hrvatske zabranila је porast zarada zaposlenih
u J3vnim preduzecima i preduzecima koja kooperiraju sa njima. S obzirom na
to da је vecina preduzeca bila u driavnom vlasnistvu, time је vecini zaposlenih
uskraceno pravo na kolektivno pregovaranje о zaradama.
~et sindikata, koji su osnovali Hrvatski sindika\ni Ыоk, pozvali su Vladu na di-
Jalog, koji је ona odbila. Zbog toga је SSS Hrvatske organizovao javni protest
II. Globalni istorijski okvir privatizacije u SrЬijl 61

Specijalne policijske snage sprecile su ucesnike protesta da se skupe pred zgra-

dom Vlade.
U februaru mesecu pomenuti sindikat је organizovao demonstracije u Zagrebu
u kojima је ucestvovalo oko 7.000 radnika. Vlada је preko driavno kontrolisa-
ne televizije optuiila Sindikat za antidriavnu delatnost. Jedan broj sindikata iz
evropskih zemalja i medunarodnih sindikalnih institucija uputio је pisma po-
drske SSS Hrvatske, odnosno protestna pisma Vladi Hrvatske. Medu ovim sindi-
katima, Ьiо је i sindikat "Nezavisnost", zbog cega је Vlada optuiila SSS Нrvatske
za "saradnju sa Beogradom".
Роёеткогп 1996. godine Vlada Hrvatske pokusala је da uzurpira imovinu sindi-
kata. То је ucinila tako sto је dekretom pokusala da stavi imovinu sindikata pod
sekvestar u roku od godinu dana, а da u tom roku utvrdi kriterijume za njenu
raspodelu. То је izazvalo nezadovoljstvo sindikata, brojne proteste i sudske po-
stupke.
U Hrvatskoj su zabeleieni brojni slucajevi zabrane strajkova i progona organi-
zatora i ucesnika strajkova. 1 u Ceskoj је prisutno neprijateljsko ponasanje vlasti
prema sindikatima. Skoro dve godine nije bilo pregovora u tripartitnom telu na
nacionalnom nivou, а u 1996. godini nije potpisan tripartitni opsti ugovor о mi-
nimalnim platama i uslovima rada.
Parlament је 1993. godine usvojio antisindikalni zakon, koji Ьitno ogranicava
sindikalna prava zaposlenih u javnim sluiЬama. Kolektivno pregovaranje na ni-
vou grana se obeshrabruje od strane poslodavaca i driave i preteino se odvija na
nivou preduzeca. Podaci potvrduju da se stalno smanjuje broj zaposlenih cija su
radna i sindikalna prava zasticena kolektivnim ugovorom.
lsto tako, poslodavci na razlicite nacine vrse pritisak na zaposlene da se ne ucla-
njuju u sindikate. Najcesce se to cini pretnjama i ucenama prema clanovirna sin-
dikata da се Ьiti otpusteni ili unosenjem odredbl u ugovore о radu prema kojima
se zaposleni kod zasnivanja radnog odnosa obavezuje da se nece uclanjivati u
sindikate. U malim preduzecima је veoma rasirena pojava da se poslodavci me-
saju u sindikalne poslove radi destrukcije sindikata.
Poslodavci cesto ne postuju zakonske obaveze utvrdene zakonom, kao na primer,
odredbe о postavljanju i pravirna sindikalnih posmatraca, koji nadgledaju spro-
vodenje zakona о radnim i sindikalnim pravima.
U Madarskoj se, takode, uocava porast krsenja sindikalnih sloboda i prava na
nivou radnih mesta. То је narocito izraieno u velikim preduzecima u stranom
vlasnistvu, u kojima је sindikalno organizovanje znatno oteiano u odnosu na
firme u domacem vlasnistvu.
Кrsenje sindikalnih sloboda i prava najcesce prolazi nekaznjeno zbog razlicitog
tumacenja zakonskih propisa. Isto tako, postupak pred sudskim organima је ve-
oma komplikovan i dug i cesto traje ро nekoliko godina.
Cesta је pojava da zaposleni rade bez pojedinacnog ugovora о radu. U kompa-
nijama u stranom vlasnistvu kao uslov za zaposljavanje zena trazi se рог.тdа
ginekologa da zena nije u drugom stanju. Karak.teristican је sledeci slucaj: U jed-
 Marija Obradovic • Hro11ika tranzicijskog groЬ/ja
62

nom preduzecu u stranom vlasnistvu nije postojao ni sindikat ni radnicki savet.

RukoYodstvo firmi је umesto toga nastojalo da formira radnicki komitet pod
svojom kontro\om. Kada је grupa radnika osnovala sindikat, voda sindikata i
. jedan broj c\ano,•a-osnivaca su отрџётеп! pod izgovorom da njihova radna mesta
nisu potrebna. Prema: Darko Marinkovic, Si11dikati и Evropi, Beograd: Gradan-
ske inicijative, 1998, str. 37-41.
6 U Albaniji od 1991. godine deluju dva sindikata. Konfederacija sindikata Alba-
nije, koja broji 90.000 clanova i Sindikalna unija zapos\enih Albanije sa 84.585
radnika.
U Bosni i Hercegovini od 1992. godine deluje, Savez nezavisnih sindikata Bosne
i Hercegovine sa 267.354 clana, а u RepuЬ\ici Srpskoj postoji Savez radnickih
organizacija RepuЬ\ike Srpske koji okuplja 200.000 radnika.
U Bugarskoj је 1989. godine osnovan Nezavisni samoupravni sindikat (КТ
Podkrepa), koji broji radnika, а 1990. godine, Nezavisni samoupravni sindikat
(KNSB-CITUB) sa 396.000 clanova.
Na Kosovu postoji Savez sindikata Kosova od 1990. godine sa 100.000 clanova.
U Hrvatskoj deluje sest sindikata: Savez nezavisnih sindikata Hrvatske (osno-
van 1990. godine) sa 211.205 clanova; Udruzenje radnickih sindikata Hrvatske
(osnovan 1994. godine) sa 52.435 c\ana; Hrvatsko sindikalno udruzenje (osno-
vano 1990. godine) sa 35.866 c\anova; Nezavisni hrvatski sindikat (osnovan
1999. godine), sa 87.313 c\anova; Centra\a hrvatskih sindikata u javnim sluzba-
ma (osnovan 1993. godine) sa 49.875 c\anova i Sindikat zaposlenih u usluznim
delatnostima Нrvatske (osnovan 2003. godine) sa 20.099. c\anova.
U Makedoniji deluju dva sindikata: od 1989. godine Savez sindikata Makedonije
koji okuplja ЗОО.ОО radnika, а od 1991. godine i Unija nezavisnih i samosta\nih
sindikata Makedonije koja broji 180.000 clanova.
U Madarskoj postoje sest sindikata: od 1989. godine deluju Demokratska liga
nezavisnih sindikata sa 101.000 clanova i Sindikalno udruzenje inteligencije sa
110.000 c\anova. Od 1990. godine postoje i Konfederacija autonomnih sindi-
kata koja okuplja 150.000 zaposlenih radnika, 70.000 penzionera i 50.000 ne-
zaposlenih radnika; zatim Madarski sindika\ni savez cije clanstvo cine 254.000
zaposlenih radnika i 150.000 penzionera; Zema\jski savez radnickih saveta sa
58.600 clanova i Forum sindika\ne saradnje cije clanstvo cine 280.000 zaposlenih
radnika i 150.000 penzionera.
~ Srbiji postoje cetiri sindikata. Najveci broj radnika okuplja Savez samostal-
nih sindikata SrЬije koji broji 847.219 radnika. 1991. godine osnovan је UGS
"Nezavisnost", а 1998. godine Savez slobodnih i nezavisnih sindikata koji broji
3~ -000 clanova; а 2003. godine osnovana је Konfederacija slobodnih sindikata,
koJa okuplja 120.000 radnika zaposlenih u javnom sektoru privrede.
U Sloveniji od 1990. godine deluju sest sindikata: Savez slobodnih sindikata, Sa-
v~ Sindikata 90 Slovenije, Savez sindika\nih a\ternativa, Savez sindikata Slove-
ШJe, Savez solidarnosti radnika Slovenije i Nezavisnost - savez novih sindikata
Slovenije.
II. Globalni istorijski okvir privatizacije u Srblji 63

Prema procenama u Rumuniji је doslo do drasticnog opadanja sindikalno orga-

nizovanih radnika od 1990. godine, sa 90% na 70% u 1996/7. godini, а na 30% u
2001. godini. Danas u Rumuniji postoji pet sindikata: Nacionalna konfederacija
slobodnih sindikata Rumunije - Bratstvo (osnovana 1990. godine), koja је 1996/7
brojala 800.000 clanova; Demokratska federacija sindikata Rumunije (osnovana
1994. godine), koja је 1996/7. brojala 600.000 clanova; Meridijan koji је 1996/7.
okupljao 600.000 radnika; Nacionalni sindikalni Ыоk (osnovan 1991. godine), koji
је 1996/7. brojao 700.000 clanova; Cartel Alfa (osnovan 1990. godine) sa 325.000
c!anova tokom 1996/7. godine. Pored navedenih postoje i granski sindikati u
oЫasti: rudarstva, obrade metala, gradevinarstva, trgovine, policije i zdravstva.
U Сгпој Gori od 1991. godine deluje Samostalna federacija sindikata koja bro-
ji 90.000 clanova. UЬersicht UЬer die Gewerkschaftslandschaft in Albanien,
Bosnien-Herzegowina, Bulgarien, Kosovo, Kroatien, Mazedonien, Montenegro,
Ungarn, Serbien, Slowenien und Rumanien, Stand: Juli 2004, Friedrich Ebert
Stiftung, Beograd, interni materijal.
7 Znatno pogorsanje polozaja radnicke klase u procesu tranzicije u istocno-evrop-
skim zemljama u odnosu na periodu real-socijalizma rezultiralo је guЬljenjem
poverenja radnika u sindikat. Tako na primer, rezultati istrazivanja, sprovedenog
pocetkom devedesetih godina u Rudarsko topionicarskom bazenu Bor (SrЬija),
na uzorku od 497 zaposlena radnika, pokazali su da је veoma veliko poverenje u
sindikat imalo samo 5,2% ispitanika, veliko 14,3%, osrednje 34,4%, malo 27,4%,
nikakvo 13,4%, ne znam 3,5% i bez odgovora 1,7%. Tek svaki deseti radnik imao
је veliko ili veoma veliko poverenje u sindikat. Vecina ispitanika izrazila је osred-
nje ili та/о kolektivno poverenje prema sindikatu. dr Radisa Jovanovic, Politicka
тос i tradicionalno komuniciranje и Srbiji, Institut za politicke studije, Beograd,
1992, str. 88-89.
8 Erik van Ree, The Political Thought of!oseph Stalin. А Study in Twentieth-Century
Revolutionary Patriotism, Routledge Curzon, London, New York, 2002.
9 Jovisa Prokop~evic, Вitni faktori drustvenog i tehnoloskog razvoja, Ekonomika.
Beograd, 1985, str. 326.
10 Rosa Luxemburg, Akumulacija kapitala. Prilog ekonomskom оЬјаsпјепји imperi-
jalizma, Kultura, Beograd, 1955. (u daljem tekstu Akumulacija...) - ,.Antikriti-
ka': str. 387
11 Dzeflli Kovanje demokratije. Istorija levice и Evropi, 1850-2000., Fabrika knjige,
Beograd,2007,str. 135,166
12 Imanuel Valerstajn, Posle liЬeralizma, Sluzbeni glasnik, Beograd, 2005, str. 203
13 Prema: М. Fennema, International Networks ofBanks and Industry, Martinus Ni-
jhoff Publishers, The Hague/Boston/London, 1982, str. 12, 17, 67-72
14 Marija Obradovic, ,.Relevantnost stavova Roze Luksemburg о ekonomskim gra-
nicama kapitalisticke prosirene reprodukcije za privatizaciju u Istocnoj Evropi..,
Gde је nestala Roza Luksemburg. Zbornik radova sa naucne konferencije "Re-
cepcija ideja Reoze Luksemburg u SrЬiji/SFRJ", priredio Zlatoje Мartinov, Res
publika, Beograd, 2011, str. 63
 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskog gтоЬ/ја
64

15 Prema: Milan Gavric, Predgovor Аkип1и/асф, str. XXXIV

16 U Velikoj Britaniji је tokom Drugog svetskog rata grupa ekonomista dobila za-
datak da uradi studiju о industrijalizaciji zemalja lstocne Evrope. Studija nije
za,тsena, ali је 1943. godine koordinator tima Р. Rozenstajn - Rodan, objavio
c\anak u kojem је рокџёао da da odgovor na pitanje kako uposliti 100 milio-
na \judi u Istocnoj Evropi. Predlozio је da ekonomska strategija zema\ja Istoёne
Evrope bude orijentacija na preradivacku industriju koja ро jedinici ulozenog
kapita\a zapos\java najYise zivog rada. Autor је pretpostavio da za ovaj mode\ in-
dustrijalizacije zemlje Istocne Evrope mogu obezbediti samo polovinu potrebne
akumu\acije, dok za drugu polovinu џрцсџје na inostrana sredstva. N. Rosente-
in-Rodan, ,,ProЪ\ems oflndustrialization in Eastern and South-Eastern Europe",
Eco110111ic /оита/, VOL-LIII, Iune - September, 1943.
17 Videti: Marija Obradovic, ,,Narodna demokratija "и Jugos/aviji 1945-1952, INIS,
Beograd, 1995.
18 Videti: Marija Obradovic, ,,Promena svojine i ekonomske strukture u istoёno
evropskim zemljama posle Drugog svetskog rata (1945-1952), lstorijski zapisi,
Podgorica, godina LXXII, br. 3-4, 1999.
19 Videti Marija Obradovic, ,,Political Elite and Community Modernisation in the
post 1989 Eastern Europe", Tokovi istorije, br. 3-4/2003, Beograd, 2003, str. 80.
20 Slicno Imanuelu Va\erstajnu, Andrej Frank је krajem 60-ih godina, analizirajuci
privrednu istoriju Latinske Amerike, izneo glediste ро kome nerazvijenost nije
bila poёetno drustveno stanje periferije nego stanje koje је proizveo sam razvoj
kapitalizma. Kapita\izam se sirio i razvijao kao svetski sistem upravo na taj naёin
sto је proizvodio nerazvijenost u kolonijalnim i poluzavisnim zemljama. Frank
је pokazao da је industrijska proizvodnja kolonija\nog Brazila pocetkom XVII
veka bila veca od tadasnje proizvodnje Engleske, а u XVIII veku veca od indu-
strijske proizvodnje u SAD. Tako Frank razvoj kapitalizma kao svetskog siste-
ma posmatra kroz istorijsku dinamiku odnosa polarizacije izmedu metropolnog
centra i periferni/1 satelita. Nerazvijenost periferije Frank upravo objasnjava kao
posledicu imanentnog zakona sirenja i funkcionisanja kapitalistickog svetskog
sistema kroz polarizaciju na metropolu i satelite. Као argumente Frank istice
periode industrijskog uspona u Brazilu, Meksiku i Argentini, i drugim zavisnim
zemljama za vreme velike ekonomske krize 1929-1932. godine i u periodu dok
su zemlje metropole bile okupirane u toku Drugog svetskog rata. Videti: А. G.
Frank, Capitalism and Underdevelopment in Latin Amerika, Historical Studies ој
Chile and Brazil, New York, 1967.
Pri~redne reforme koje su tokom devedesetih godina sprovedene u zemljama
~tinske Amerike ро modelu politike Vasingtonskog konsenzusa zasnovane na
ideologiji i teoriji slobodnog trzista nisu dale oёekivane rezultate. Proseёna stopa
t sta ~ regionu Ьi\а је 2,9%, dok је u 60-im iznosila skoro dvostruko vise, 5,4%.
~- 1 u zemljama koje su ostvarile neki rast, Meksiko, na primer, korist је ima\o
naJVise 30% najbogatijih, а jos vecu korist је ima\o onih 10% na vrhu. DzozefE.
Stlgцc., Protivurelnosti globalizacije, SMB-x, Beograd, 2002, str. 98.
11. Globalni istorijski okvir privatizacije u SrЬiji 65

21 lmanuel Valerstajn, Posle liheralizma, Sluzbeni glasnik. Beograd, 2005, str. 101,
102, 105.
22 Dzozef Е. Stiglic, Protivurelnosti globalizacije, SMB-x, Beograd, 2002, str. 19.
23 Videti: Marija Obradovic, ,,Political Elite and Community Modernisation in the
post 1989 Eastern Europe", Tokovi istorije, br. 3-4/2003, Beograd, 2003.
24 Economies in Transition, 4th quarter 1998, ,,The Economist lntelligence Unit':
London, 1999.
25 DzozefE. Stiglic, Protivurelnosti globalizacije, SMB-x, Beograd, 2002, str. 20, 21.
26 Dzozef Е. Stiglic, Protivurelnosti globalizacije, SMB-x, Beograd, 2002, str. 194,
160.
27 Prof. dr Veselin Vukotic, ,,Privatizacija u programu геюппе" Privredna reforma
1990. - put и trzisnu ekonomiju, Institut drustvenih nauka, Centar za ekonomska
istrazivanja, Beograd, 1993, str. 204.
28 Videti: Jozeph Е. Stiglitz, Ekonomija javnog sektora, Ekonomski fakultet u Вео-
gradu, Beograd, 2004, str. 116.
29 Videti: п. d., str. 117.
ЗО Videti: п. d., str. 95.
31 Marija Obradovic, ,,Raspad Jugoslavije i strukturalna drustvena dezintegracija
istocne Evrope u procesu tranzicije nakon 1989. godine", Pisati istoriju Jugoslavi-
je. Videnje srpskog faktora, uredivacki odbor: dr Mile Bjelajac (glavni urednik),
dr Marija Obradovic, mr Vladan Jovanovic, Institut za noviju istoriji SrЬije, Be-
ograd, 2007, str. 45
32 Кljucni faktori industrijskog razvoja i rasta jedne zemlje su: а) investiciona sred-
stva; Ь) devizna sredstva; с) proizvodna tehnologija; d) prisustvo i razvijeni kon-
takti sa izvoznim trzistima; е) organizacija funkcionisanja. Jovisa Prokopijevic,
Bitni faktori drustvenog i tehnoloskog razvoja, IRO "Ekonomika", Beograd, 1985,
str. 115.
33 Drustveni rast se uzima kao kljucni i najmerljiviji pokazatelj opsteg drustvenog
razvitka. Osnovni pokazatelji drustvenog rasta su: ekonomski rast (uvecanje oЬi-
ma proizvodnje); tehnoloski rast (porast i institucionalizovanje raznih inovacija
u oЫasti materijalne proizvodnje); povecanje ulaganja u naucna otkrica; uveca-
nje investicija za prosirenje i tehnicko-tehnolosku rekonstrukciju; uvecanje moci
u drustvu (vojne i politicke); demografski rast; veca ulaganja u zdravstvene insti-
tucije, skolstvo i stambenu izgradnju. dr Mihailo Popovic, dr Miodrag Rankovic,
Teorije i proЬ/emi drustvenog razvoja, BIGZ, Beograd, 1981, str. 269.
Drustveni rast pracen је drustvenom diferencijacijom (institucionalnom, orga-
nizacionom, profesionalnom i klasnom) kako zbog usloznjavanja podele rada
(funkcija specijalizacije), tako i usled hijerarhijske nejednakosti distribucije na
kome је zasnovana svetska kapitalisticka ekonomija. Кlasna borba kao osnov
drustvene dinamike razvoja, usled same slozenosti struktura drustvenog sistema
i istorijskih procesa njegovog razvoja, cesto је maskirana pojedinim oЬlicima
drustvene diferencijacije (profesionalna, obrazovna, religiozna, nacionalna, et-
nicka, rasna, starosna i polna pripadnost), na osnovu kojih se odvija "vertikalna•
 Marija Obradovic • Hro11ika trar,zicijskoggтоЬ/ја
66

(statusna) i "horizontalna" (migracije: selo-grad; Jug-Sever) drustvena pokret-

ljivost. Та mask.iranost џеесапа је procesom izdvajanja oligarhijsk.ih grupa, kao
rezultat us\oznja,·anja drustvenih struktura i institucija i opsteg sistema drustve-
пе organizacije i upravljanja, samom dinamikom tehnolosk.ih promena. Iako ove
oligarhijske grupe (Ьirokratija, tehnokratija, гпепасёег], politicki i vojni funk-
cioneri, nomenklatura), ucest\'uju u raspodeli viska vrednosti na osnovu svojih
fimkcija II sistl!mu, а ne svojine, kljucni osnov drustvenih konflikata (promena)
ponekad је neproziran zbog ovog svog elitistickog konteksta. Odnosno, klasni
od11osi Ьivaju posrl!dova11i 11i\ 0 0 111 i stepe11om komunikacije (akcione, organizacio-
1

11e, perso11alne, idej11e i dr.) izmedu elite i mase (upravljaca i izvrsioca), ali и svojoj
osnovi опа је odrcde11a klas11im idc11titetom i orga11izacijom. ,,Psiholoska dimen-
zija" datog identiteta (vrednosne orijentacije, osoЬine, motivi, stavovi, osecanja,
ponasanja) utice na varljivo relativizovanje klasnog polozaja pojedinca. Raciona-
lizacija klasnog identiteta putem adaptivnih mehanizama dominantne liЪeralne
geo\..-ulture bazirane na svojinskom monopolu, oslanja se na socijalno-psiholoske
kategorije, kao sto su, na primer, ,,duh stedljivosti, ,,motiv uspesnosti", ,,osoЬina
samopouzdanja", ,,osecanje frustriranosti" itd.
Drustveni razvoj odvija se u dijalektickom jedinstvu dugorocnih tendencija
drustvene integracije i drustvene dezintegracije. Uvecanje slozenosti obrazaca
drustvene integracije uslovljeno је kako tehnoloskim promenama, tako i proce-
som obrazovanja solidaristickih grupacija. Raspodela materijalnog drustvenog
bogatstva, kao i drustvene i politicke moci u osnovi је procesa integracije i de-
zintegracije drustvenih struktura i institucija i drustvenog sistema u celini.
34 U toku Prvog svetskog rata sve ratujuce zemlje da Ьi pridoЬile radnicku klasu za
ucesce u ratu i podnosenje velikih ratnih zrtava obecavale su socijalnu reformu
i uklanjanje "velikih socijalnih nepravdi". S druge strane, radikalizacija radnicke
klase u Evropi koja se ogledala u povecanju broja clanova socijalistickih partija i
sindikalnih organizacija, kao i u visestrukom umnozavanju radniёkih strajkova
bilo је podstaknuto i ruskom Oktobarskom revolucijom.
U takvoj istorijskoj situaciji evropska socijaldemokratija inicirala је medunarod-
no radnicko zakonodavstvo koje је trebalo da obezbedi zastitu zdravlja radnika,
ocuvanje porodiёnog zivota i mogucnost obrazovanja za radnicku klasu. Osigu-
ranje protiv nezaposlenosti bilo је istaknuto u prvi plan.
Ove inicijative realizovane su na Mirovnoj konferenciji u Parizu na kojoj su
usvojene "radniёke odredbe" Mirovnog ugovora i osnivanjem Medunarodne
organizacije rada. Medutim, sve do Drugog svetskog rata Jugoslavija nije rati-
fikovaia konvenciju MOR-a о osmoёasovnom radnom vremenu. Nezaposlenost
је bila glavna karakteristika ekonomskog sistema Srblje i Jugoslavije u ёitavom
~~~Uratnom periodu. Od sredine 20-ih godina stopa nezaposlenosti u Jugosla-
VlJI Је konstantno rasla da Ьi svoju kulminaciju dozivela pocetkom 30-ih godina
u vrerne velike ekonomske krize. Od 1928. do 1938. godine broj nezaposlenih
povecao se za 6,17 puta.
Sa ~Vrsetkom Prvog svetskog rata Кraljevine SHS suocila se sa masama neza-
poslettih, demobilisanih vojnika - radnika. Da bi uЬlazilo posledice rata u SrЬiji,
11. Globalni lstorijski okvir privatizacije u SrЫji 67

Ministarstvo za socijalnu politiku SHS, osnovano decembra 1918. godine, davalo

је sindikatima u toku 1919. godine manje sume novca da ih razdeli nezaposle-
nim sindikalno organizovanim radnicima.
Оопоёепјегп Obznane od strane Vlade Кraljevine SHS 1920. godine, zadat је
udarac пе samo Komunistickoj partiji Jugoslavije, vec i radnickim i sindikalnom
pokretu u celini. ,,Obznana је ро svojoj sustini i posledicama Ьi\а antiradnicka,
а пе samo antikomunisticka гпога", dr Milica Milenkovic, dr Toma Milenkovic,
Zaposljavanje и Srblji. Od zacetka do oslobodenja zemQe 1944, knj. 1, RepuЬlicki
zavod za triiste rada, Beograd, 2002, str. 71.
U roku od nekoliko dana ро donosenju Obznane poslodavci su otkazali ranije
zakljucene kolektivne ugovore ili su jednostavno prestali da ih ровшјџ. Prestali
su da se postuju i gotovo svi zakonski propisi о zastiti о inspekciji rada. Radici
su otpustani bez zakonskog roka, а nadnice su obarane. Iako је Vidovdanskim
ustavom i clanom 2. i Zakona о osiguranju radnika bilo predvideno zakonsko
osiguranje radnika u nezaposlenosti ono је uvedeno tek Uredbom о zbrinjava-
nju nezaposlenih radnika 1937. godine. Njome su redovne pomoci uslovljene
uplacivanjem prinosa za nezaposlenost. Visina redovne pomoci odredivala se
prema nadnicnom razredu u kome је uplacivan prinos za nezaposlenost. Pored
uvodenja obaveznog osiguranja radnika i namestenika u nezaposlenosti ovom
uredbom dati su i potrebni propisi о podizanju radnickih stanova i zgrada za
potrebe zbrinjavanja nezaposlenih. lste godine doneta је i Uredba о minimalnim
nadnicama, kolektivnim ugovorima i arbitrazi.
Finansiranje pomoci nezaposlenima preko driavne (javne) berze rada od 1923.
godine Ьilo је vrseno putem prireza koji su placali radnici i pos\odavci. Prirez је
prvih devet godina iznosio 1,8% od jednodnevne obezbedene nadnice, zatim је
1932. godine udvostrucen, da Ьi 1937. godine Ьiо utvrden u visini 20% od iznosa
prinosa za osiguranje u bolesti, uvedenog Zakonom о osiguranju radnika. Na
ovaj nacin је finansirana redovna pomoc nezaposlenim radnicima koja se nikad
nije izdavala za duie od 12 nedelja.
Pored redovne pomoci nezaposleni radnici su preko drzavne (javne) berze rada
dobljali i vanrednu pomoc. Nju је dobljao relativno veliki broj nezaposlenih
radnika ali u malim iznosima. 1 redovna i vanredna pomoc nezaposlenima Ьila
је daleko ispod egzistencijalnog minimuma. Pomoc u naturi је podrazumeva-
la najcesce prenociste i hranu u radnickim prihvatilistima. Najbrojniji korisnici
radnickih sklonista bili su mladi (izmedu 20 i 30 godina) nekvalifikovani i kva-
lifikovani nezaposleni radnici. Sem pomenutih, driavne (javne) berze rada su
izdavale i putnu pomoc i pomoc u oЬliku 50% povlastice za voznu kartu nezapo-
slenim radnicima koji su putovali ро zemlji u potrazi za poslom.
Svetska ekonomska kriza pocela је u Jugoslaviji da se oseca tek pocetkom 30-
ih godina i prvo је pogodila drvnu industriju. Radikalno је Ьiо smanjen izvoz
poljoprivrednih i stocarskih proizvoda, glavnih stavki u jugoslovenskom izvozu
sto је dovelo do velikog pada cena tih proizvoda na domacem triistu i sloma
trgovine zitaricama. Smanjeni su driavni prihodi. Stvoren је veliki raspon izme-
68 Marija Obradovic • Hro11ika tтanzicijskog groЫja

du сепа poljoprivrednih i industrijskih proizvoda. Selo је doiivelo katastrofu.

Seljaci su se zaduzivali ali dugove nisu mogli da vrate. Pohrlili su u gradove, gde
је чес Ьilo puno nezaposlenih radnika. Vecina radnika prihvatila је poslove pod
Ьilo kakYim uslovima i za izuzetno niske nadnice. U vreme kada se privredna
kriza u Jugoslaviji nalazila na vrhuncu 1932-33. godine, takoreci da su prestale
da vaze zastitne odredbe radnickog, socijalnog zakonodavstva. Poslodavci su sa
posla otpustali skuplje kvalifikovane radnike i na njihova mesta dovodili nekva-
lifikovane radnike, zene i decu, kao jeftiniju radnu snagu. ,,Racuna se da је u
rudarstvu radilo 83,2%, а u drvnoj industriji 68% seljaka koji su tu, kao jeftinija
radna snaga dovedeni na mesto otpustenih kvalifikovanih i polukvalifikovanih
radnika". Navedeno delo, str. 200. Radno vreme se produiilo i na 14 sati. ,,О
propisanom dnevnom, nedeljnom i godisnjem odmoru, nije moglo da bude ni
reci, о radnickim poverenicima i postovanju ostalih zastitnih odredaba radnic-
kog zakonodavstva takode. Poslodavci su postali svemocni, а radnici, prakticno
nezasticeni i nemocni. Inspekcija rada је tu mogla malo da pomogne. Radnici se
cak nisu ni zalili na svoj bedan poloiaj, jer su pred fabrickim kapijama cekale de-
setine i stotine nezaposlenih radnika, spremnih da odmah uskoce na eventualno
uprainjeno radno mesto". (Navedeno delo, str. 200).
U takvoj ekonomskoj situaciji poslodavci su trazili reformu socijalnog zakono-
davstva da Ьi se oslobodili obaveza osiguranja. Zahtevali su da se radno vreme
produii na 10-12 sati dnevno i da se poslodavci oslobode svih obaveza placanja
osiguranja radnika, а da radnici sami placaju svoje osiguranje. Zatim, da se eli-
minisu svi posrednici izmedu rada i kapitala i da se zaposlenje radnika prepusti
slobodnoj pogodЬi zainteresovanih strana. Motiv poslodavaca је Ьiо da se kriza
iskoristi za redukciju prava koje је radnicka klasa izborila kroz radnicko zakono-
davstvo i da ona ostanu tako smanjena i kada kriza prode.
Sve radnicke i sindikalne institucije uprle su sve snage da mobilisu javnost za
ocuvanje radnickog zakonodavstva. Trazili su da se umesto pomaganja nezapo-
slenih, uvede obavezno zakonsko osiguranje radnika u nezaposlenosti.
Medutim, nije doslo do pogorsanja radnickog zakonodavstva zbog intervencije
MOR-a jer је Jugoslavija 1927. i 1929. godine ratifikovala vecinu konferencija
MOR-a.
Pomoc nezaposlenima pocetkom 30-ih godina uglavnom se svodila na deljenje
besplatne hrane, kao sto је cinila organizacija "Nasusni ЫеЬ". Opstina grada Be-
ograda osnovala је Akcioni odbor za zimsku pomoc nezaposlenim radnicima
k~ji је organizovao javne kuhinje. Radni&o osiguranje u nezaposlenosti zame-
nJeno је milostinjom na ovaj nacin.
Sindikalne berze rada su svojim clanovima izdavale daleko vece sume pomoci
n~o javne berze rada, iako su sindikati bili siromasni. Tom opstem visokom sin-
dikalri.om proseku mnogo su doprineli graficki radnici i privatni namestenici.
Gra~cki radnici bili su najobrazovaniji i procentualno najbrojnije sindikalno or-
ganizovani i iskazivali su najvecu medusobnu solidarnost u radnickoj klasi Jugo-
slaVi·Је u meduratnom periodu. Posle Prvog svetskog rata nezaposlenost graficara
11. Globalni istorijski okvir privatizacije u SrЫji 69

је blla velika. Ali nezaposleni graficki radnici nisu vrsili pritisak na роиојеёа
radna mesta i nisu obarali nadnice. Zahvaljujuci visokoj solidarnosti medu stam-
parskim radnicima zaposleni su davali 30-50% od svojih nadnica za izdrzavanje
nezaposlenih drugova ili su im ustupali svoja radna mesta 2-3 dana nedeljno.
Na taj nacin оёџевпа је povoljna tarifa, а nezaposleni graficki radnici Ьili su
materijalno zbrinuti. U tarifom obuhvacenim stamparijama (а to su Ьila sva veca
stamparska ргеоџзеса), mogli su da budu zaposleni samo sindikalno organizo-
vani radnici i to posredstvom svoje sindika\ne organizacije. Кlasno svesni gra-
ficki radnici, zahvaljujuci so\idarnosti i cvrstoj organizaciji svog sindikata, uspeli
su da kontrolisu profesionalno trziste rada i da ocuvaju dobre zarade sto im је
omogucilo da neprekidno vode brigu о nezaposlenim graficarima. Sindikalno
organizovani i kvalifikovani graficki radnici uplacivali su u sindikalne fondove
osiguranje za slucaj nezapos\enosti. Potpore za nezaposlene su zato Ьile prilicno
visoke i podmirivale minimum egzistencijalnih potreba nezaposlenih. Vidi: dr
Milica Milenkovic, dr Toma Milenkovic, Zaposljavanje и Srblji. Od zaletka do
oslobodenja zemije 1944, knj. 1, RepuЬ\icki zavod za trziste rada, Beograd, 2002.
35 Videti: Todor Kuljic, Tito. Sociolosko-istorijska studija, Institut za politicke studi-
je, Beograd, 1998, str. 33.
36 Dr Radisa Jovanovic, Politicka тос i tradicionalno komuniciranje и Srblji, Institut
za politicke studije, Beograd, 1992, str. 49, 32, 33, 34.
37 Nebojsa Popov, .,Rad - kazna i nagrada" u :liveti od rada, priredila Lidija Jovetic,
RepuЬlika, Beograd, 2003. str. 7.
38 Pod pojmom politicke elite ili po\itokratije, Goati podrazumeva "rukovode-
ci kadar u partiji (SKJ) i drugim drustveno-politickim organizacijama (DPO),
kao i rukovodioce u politicko-izvrsnim i upravniщ_()rganima driave ciji је iz-
bor i opoziv regulisan Drustvenim dogovorima о kadrovskoj politici (od opstine
do federacije). Politokratija (ili po\itokratije) u Jugoslaviji, ciji sastav precizno
odreduju pomenuti Drustveni dogovori, odgovara otprilike "nomenklaturi" u
zemljama "realnog socijalizma':.. dr Vladimir Goati, .,RepuЬ\icke elite i raspad
Jugoslavije", Privredna reforma 1990. - put и trzisnu ekonomiju, Institut drustve-
nih nauka, Centar za ekonomska istrazivanja, Beograd, 1993, str. 389.
39 Marija Obradovic, "Ље Ruling Party', u The Road to War in SerЬia. Trauma and
Catharsis, edited Ьу Nebojsa Popov, Central European University Press, 2000,
str. 436-438
40 V\adimir Goati, .,RepuЬ\icke elite i raspad Jugoslavije~ Privredna reforma 1990.
- риt и trzisnu ekonomiju, Institut drustvenih nauka, Centar za ekonomska istra-
zivanja, Beograd, 1993, str. 389,391,392,393,394,395,398,399.
41 Slobodan Vukovic, .,Ekonomski uzroci razЬijanja/raspada Jugoslavije~ Sodowski
pregled, Beograd, br. 4/2011
42 Vidi deo knjige IV 2. pod nazivom Privreda Srbije krajem oSDmdesetih godina 20.
veka.
43 Isto, str. 480
44 Isto, str. 483
70 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskog groЬ/ja

45 Isto, str. 493

46 Isto, str. 481-482.
47 lsto, str. 484
48 Ideoloski "nacionalna homogenizacija" u Jugoslaviji krajem osamdesetih godina
zasnivala se na propagandi da је vlastita nacija subjekt ekonomske eksploataci-
je od strane drugih nacionalnih zajednica ili da је рпкгасепа ustavom SFRJ iz
1974. godine. Okosnicu ovog propagandistickog modela cinilo је sirenje "istine",
putem masovnih medija, ali i kroz kvazi-naucnu literaturu, da розюјес! odnosi
u Federaciji onemogucavaju nacionalni ekonomski razvoj, te da Ьi njegova pro-
mena (u pravcu konfederacije ili jake federacije) donela prosperitet doticnom
narodu.
Tokom 1988. godine Slobodan Milosevic је isticao da је SrЬija jedina repuЬlika
u Jugoslaviji koja је ostvarila porast industrijske proizvodnje.
"U proteklih deset meseci jedino u SrЬiji industrijska proizvodnja ima pozitiv-
nu stopu. Ostvaren је porast od 1 odsto u odnosu na proslu godinu, dok је u
Jugoslaviji stopa industrijske proizvodnje negativna i iznosi minus 1,2 odsto. U
odnosu na druga podrucja u zemlji, u SrЬiji brie raste izvoz na konvertiЬilno
nego na klirinsko triiste. Osim toga, rast investicija u nasoj repuЬlici је visi od
proseka zemlje а pozitivna cinjenica је i sto investicije rastu u objekte kojima
se zapocinje toliko potreban proces strukturalnih promena u pravcu moderne
i visokoakumulativne privrede. U poredenju sa drugirn republikama, izdavanja
za opstu potrosnju rastu sporije za 12 indeksnih poena, sto је posledica odluc-
nog kursa ka rasterecenju dohotka privrede. Istovremeno, u SrЬiji irnamo indeks
porasta troskova iivota niii od prosecnog u zemlji, а nesto је Ыazi i rast cena na
malo, sto govori о tome da doprinosimo obuzdavanju inflacije". Slobodan Milo-
sevic, "Sadriaj reforme", Godine raspleta, Beogradsk.i izdavacko-graficki zavod,
Beograd, 1989,str.290.
Stoga је naglasavao da "odnosi u Federaciji" i "Ьirokratija u SrЬiji" predstavlja-
ju kocnice za prosperitetniji razvoj SrЬije. "Buducnost naseg drustva ne moze
zavisiti od dobre volje trenutno rukovodeceg sastava u RepuЬlici ili Jugoslaviji,
vec od stepena sadasnjeg ekonomskog razvoja, kao i raspolozivih objektivnih
mogucnosti da se on ubrza u pravcu tehnoloskog i kulturnog razvoja savreme-
nog sveta.
То је sifra za izlazak iz krize , ali i za ostvarenje drustva koje treba da ispunjava do
sada neobjedinjene zahteve, materijalno bogatstvo i socijalnu ravnopravnost. Mi
u ovorn trenutku raspolaiemo potencijalirna za ostvarenje takvog opredeljenja.
··· Deblok.iranje tih ogromnih ljudskih potencijala jeste deЫok.iranje najveceg
~ga~tva kojirn raspolaiemo. То је proces koji је росео i koji se odvija uz manje
ili vece prepreke, ali koji vise ne moie da se zaustavi. Omoguciti ljudima da rade,
stvaraju i menjaju uslove svog iivota i drustva u celini, jeste demokratija koju tek
treba da uspostavimo~ Slobodan Milosevic, nO tome kako се se urediti Srblja
odlucllju oni koji u njoj iive", n.d., str. 196-197.
Na Dvadesetoj sednici СК SKJ, koja је odriana januara-februara 1989. godine
Ш. Dru!tveno-istorijski karakter medunarodnih finansijskih odnosa i privatizacija ... 71

u Beogradu, Milosevic је оршйо герџћћбса rukovodstva da su izazvala krizu,

"cije posledice snose gradani, zato sto nisu pokazala spremnost i sposobnost da
uvedu drustvo u novu fazu razvoja", п. d., str. 326, 328. Milosevic је, povodom
urucivanja Povelje sa plaketom "2. februar" Zavodu "Crvena zastava" u Kragu-
jevcu, februara 1989. godine istakao: .,Nasoj RepuЬlici, ра i паёетп drustvu u се-
lini, sada је neophodna radna i drustvena mobllizacija, kako Ьismo iz ove krizne
faze presli u fazu ekonomske i drustvene stabllnosti, a\i i prosperiteta.
Najveca prepreka izlasku iz krize u razvoju Jugoslavije su konzervativne snage,
pre svega u Ьirokratizovanim rukovodstvima.
... koji su svoj licni Ьirokratski interes proglasi\i za drustveni, za repuЬlicki, ро-
krajinski, nacionalni..:•, п. d., str. 336-337.
Polazeci od stava da "sukob sa Ьirokratijom ima karakter klasnog sukoba", Mi-
losevic је na Dvadesetoj sednici СК SKJ, odrzanoj u Beogradu janaura-februara
1989. godine, istakao da је u SrЬiji radi "obracuna" sa Ьirokratijom (nomenkla-
turom), kao kocnicom drustvenog razvoja, doslo do "homogenizacije" koja nije
izvedena na nacionalnoj osnovi, .,a\i jeste i to mogu da kazem prilicna homoge-
nizacija svih gradana Srblje, ...", n.d., str. 334.
Ovakva propaganda је nesumnjivo dala rezultata u uslovima ekonomske krize
koja је generisa\a osecanja nesigurnosti kod vecine stanovnistva, ,,otvarajuci mu
perspektivu". Segmentiranost radnicke klase u repuЬlickim okvirima i nerazvije-
nost svesti о klasnom interesu doveli su do toga da је radnicka klasa postala so-
cijalno jezgro procesa "nacionalne homogenizacije" i glavni drustveni podrzalac
nacionalistickih politickih snaga u repuЬlikama, u varljivom uverenju da се јој
.,nacionalna drzava" omoguciti socijalnu sigurnost i materijalno Ыagostanje.
 111.
DRUSTVENO-ISTORIJSKI
КARAKTER MEDUNARODNIH
FINANSIJSKIH ODNOSA I
PRIVATIZACIJA U ISTOCNOJ
EVROPI (1980-2000)

rт~:: :~:~,~,!ilti--1
~ .
~t1/чl
r. -""',,,, > ·. ' ,~< ~-)
,r ,

., ·.. . r.e!~. ~- , L\~~ .

- -<: .. • 1 .,. ~1-.; ~- '
. .
~'- . ·- .

1
.',,.' ~,.•.•........t
. ·:, ,<. -· :~' ".: ·; :· ..,: ·:" - .

Protesti radnika i malih akcionara privatizovanih ргесшеса

.,Srbolek~ protest 2010.
11rotesti radnika i malih akcionara privatizovanih ргесшееа
lCrusevac, 1. maj 2011.
111. DruJtveno-istorijski karakter medunarodnih finansijskih odnosa i privatiucija ... 75

111.1. Ekonomsko-politicko znacenje pojma Istocna Evropa

,,Termin Јвюёпа Evropa upotreЬljava se za opis kompleksa geografskih,

istorijskih, kulturnih, politickih faktora koji razdvajaju ovaj prostor od drugih
delova evropskog kontinenta. U geopolitickom smislu, Istocna Evropa moze
Ьiti definisana kao prostor malih drzava smestenih izmedu Nemacke i Rusije,
podredenih direktnom uticaju ove dve drzave (mnoge istoёnoevropske nacije
bile su pod njihovom okupacijom), ili podredene njihovom indirektnom uti-
caju (rivalitet izmedu Nemacke i Rusije posebno је Ьiо izrazen na Balkanu).
Posle Drugog svetskog rata Sovjetski Savez podredio је sve istocnoevropske
drzave svojoj hegemonistickoj sferi uticaja."1
Agnes Heler i Ferenc Feler isticali su da је Jalta stvorila geografski enti-
tet Јзтоёпе Evrope, koja kao politicka ili zajednica istorijske sudЬine nikada
ranije nije postojala. Prema njirna, odredene nacije ili etnicke grupe sa ovog
geografski definisanog prostora imaju dugu istoriju politicke suverenosti, dok
su druge uvek bile integrisane u velike konglomerate drzava ili regionalnih
monarhija.2
Suprotno ovom misljenju, Jerzi Tomasevski i Gordon Skiling odredivali
su Istocnu Evropu kao region koji ima nekoliko zajednickih karakteristika
stvorenih kroz istorijski razvoj ovog prostora. U proslosti, kljuёni faktor koji
је odredivao ovaj region, koji se pruzao na istok duzinom reke Е!Ье i dalje do
Тrsta, bila је predominacija kmetstva u zavrsnom stadijumu feudalizma, sto
је uslovilo da se feudalni odnosi zadrze na ovom evropskom prostoru mnogo
duze nego u vecini zapadnoevropskih drzava. Gotovo svi lstoёnoevropljani
delili su zaostalost u ekonomskom razvoju, bez obzira na nacionalnost i kon-
kretnu geografsku poziciju, kao i zivot ispunjen teskim radom i siromastvom.
U meduratnom periodu evropski kontinent Ьiо је podeljen jasnom linijom
na "dve Evrope~ agrarnu i industrijsku. Linija se protezala od Rige do Trsta,
presecajuci Evropu. Stanovnistvo na istoku uglavnom је Ьilo zaposleno u po-
ljoprivredi, а na zapadu vecina је radila u industriji, trgovini, transportu i
 76 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggroblj

usluznim delatnostima. Cehoslovacka, sa samo 33% stanovnistva zaposleno,

u poljoprivredi blla је izuzetak na istocnoevropskom prostoru, gde је preko
60% populacije bllo angazovano u poljoprivredi, а na Balkanu vise od 75%. 3
U puЬlikaciji Lige naroda iz 1945. godine, koja nosi naslov Ekonomska
demografija Тзюдпе ; [иёпе Evrope, VilЬert Mur је па sledeci nacin defini-
sao podelu Evrope па razvijenu Zapadnu Evropu, kao centar, i nerazvijenu
Јвюспџ Evropu, kao periferiju:
,,Ako se роуџсе krug па mapi Evrope, sa centrom u Severnom moru po-
red engleske obale u ргеёгпкџ od 800 milja, ta podela evropskog kontinenta
izrazavala Ы priЬliznu granicu izmedu relativno prosperitetnih industrijskih
ekonomija па Severu i Zapadu i relativno nerazvijenih predominantno agrar-
nih ekonomija na Jugu i Istoku. Unutar prostora ovog kruga lezao Ы najveci
broj trgovinskih i industrijskih centara Evrope, i regija sa prakticno stacio-
niranim stanovnistvom, izvan te granice lezale Ьi zemlje oskudice i rastuceg
stanovnistva.
Uprkos evropskoj istorђskoj ulozi kao centru modernog industrijalizma,
kontinent је zadrzao svoj odredujuci podeljen ekonomski sistem. Industrijska
ekspanzija i slozena trzisna organizacija, karakteristicni za severozapad Evrope
imali su neznatan prodor u pojasu agrarnih drzava u Istocnoj i Jui.noj Evropi.
I pored forsirane industrijalizacije u periodu nacionalnog komunizma
Istocna Evropa је ostala evropska periferija u odnosu na severozapadni cen-
·i
tar akumulacije kapitala. Zaposlenost u poljoprivredi ostala је visoka, kao
i rezerva radne snage u tom sektoru. Dalje, visok је procenat populacije
Istocnoj Evropi koja se bavi poljoprivredom kao dodatnim zanimanjem po-
red osnovnog (fenomen seljaka-radnika). Najveci procenat zaposlenih u po-
ljoprivredi danas ima Rumunija - 44,4% od ukupno zaposlenog stanovnistva,
Poljska - 19,2% i Slovenija - 9,9%. Nii.i procenat zaposlenih u poljoprivredi
ima RepuЬJika Ceska - 4,9% od ukupno zaposlenog stanovnistva, Slovacka
- 6, 3%, :Мadarska - 6,1 %. Visok procenat zaposlenog stanovnistva u poljopri-
vredi karakterise ekonomije Jui.ne Evrope. Na primer, u Grckoj zaposlenost
poljopriYredi iznosi 16,0% od ukupno zaposlenog stanovnistva, u Portugaliji
12, 9%, i u Spaniji 6,7%. U severnim i zapadnim delovima Evrope zaposle-
nost stanovnistva u poljoprivredi је znatno niza, na primer, u Svedskoj је
po!jop~~Yredi zaposleno samo 2,9% aktivnog radnog stanovnistva, u Velikoj
Britan1J1 i Belgiji 1,4%, u Nemackoj 2,6%, u Francuskoj 4,1% i u Holandiji
3,15%.5
Med1J.tim, ni integracija istocnoevropskih privreda u evropsku podelu
~~а u Procesu tranzicije nakon raspada komunistickog sistema 1989. godine
nIJe doprinela tome da one izadu iz perifernog polozaja u svetskoj ekono-
111. Dru!tveno-istorijski karakter medunarodnih finansijskih odnosa i privatizacija ... 77

miji. StavHe, londonski profesor Piter Govan {Peter Gowan) tvrdio је da је

transformacija Centralne i Јвюёпе Evrope u devedesetim godinama 20. veka
najdramaticniji primer periferizacije u istoriji modernog kapitalizma:
,,Posle decenije transformacije drzave Centralne i Јвюёпе Evrope {CEECs)
gurnute su unazad od uslova u kojima su imale supstancijalno moderan indu-
strijski sektor i, u velikom broju slucajeva, sasvim produktivan sektor poljo-
privrede, u poziciju zavisnih snabdevaca sirovinskih materijala, nekvalifiko-
vanog rada, intenzivnog rada koji stvara nisku dodatnu vrednost, integrisanih
u zapadnoevropsku centralisticku podelu rada па samom dnu."6

111.2. Kolaps komunistickih rezima 1989. godine

Tranzicija ka demokratiji u vecini zemalja Latinske Amerike i Juzne Evrope

bila је podstaknuta razlicitim istorijskim dogadajima: narodnim ustankom
(Venecuela), porazom u ratu (Argentina), pretnjom bliske vojne katastrofe
(Grcka), smrcu ostarelog diktatora (~panija), drzavnim udarom (Portugalija i
Paragvaj), pleЬiscitom (Cile). Ali nista slicno nije se desilo u Istocnoj EvropL
Danas је siroko prihvaceno stanoviste da su komunisticki reiimi u
Istocnoj Evropi pali zbog nekonkurentnosti privreda tih zemalja па meduna-
rodnom trzistu i relativne ekonomske nerazvijenosti. То је bilo uzrokovano
njihovim zaostajanjem u tehnoloskom razvoju i proizvodnji robe siroke po-
trosnje, kao i neefikasnim koriscenjem resursa. Sovjetski Ыоk uopste, odno-
sno SSSR, zaostali su u trci u naoruzanju. Planovi SAD da razvije Inicijativu
strateske odbrane (SDI ili "Rat zvezda") tokom osamdesetih godina 20. veka
ucinili su vidljivim tehnoloski jaz izmedu SAD i SSSR-a i za Sovjete su znacili
pretnju novom skupom rundom u razvoju naoruzanja koju oni nisu mogli da
podnesu zbog zalosnog stanja sovjetske ekonomije.
Tokom sedamdesetih godina 20. veka istocnoevropske zemlje su sc
prilicno zaduzile kod Medunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.
Sedamdesete su bile decenija jeftinih kredita. S druge strane, zemlje Istocne
Evrope su tada pokusavale da razviju industrijske grane koje su zahtevale
velika kapitalna ulaganja u tzv. velike projekte, za koje nisu imale dovoljno
finansijskih sredstava. U Madarskoj su takvi projekti bili usredsredeni na ra-
zvoj industrije boksita i aluminijuma, proizvodnju autobusa i petrohemijsku
industriju. Poljska vlada је imala velika ulaganja u proizvodnju celika i bro-
dogradnju i, bojeci se socijalnih nemira, finansirala је potrosnju. Veliki inve-
sticioni projekti zasnivali su se па stranim zajmovima, jeftinom radu i jeftinoj
energiji, posto је SSSR svim zemljama Saveta za uzajamnu ekonomsku ро-
 78 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggroЬQa

пюс isporucivao energiju ро cenama nizim nego na medunarodnom trzistu.

Kadareva Madarska i Gerekova Poljska pozajmljivale su mnogo па meduna-
rodnom finansijskom trШtu. Cehoslovacki centralni razvojni programi nisu
ве, medutim, zasnivali na zapadnim kreditima.7
Као rezultat, zaduzenost Јвтоёпе Evrope naglo је porasla tokom sedam-
desetih godina, i iznosila је 67 milijardi dolara 1981. godine. Poljska (sa du-
gom od 25 milijardi dolara) i Rumunija (sa dugom od 10 milijardi dolara)
Ыlе su pod pritiskom 1981. i 1982. godine da izvrse svoja ргасапја ро osnovu
medunarodnih kredita. U isto vreme Svetska banka је izvrsila reevaluaciju
rizika za davanje kredita zemljarna Јзюёпе Evrope, sto је za posledicu цпа-
lo da su istocnoevropskim zemljama otezani uslovi za odobravanje kredita.
Ranih osamdesetih godina 20. veka zemlje komunistickog Ыоkа bile su pri-
morane da redukuju uvoz ро osnovu konvertiЬilnih valuta. Najznacajnije је
bilo smanjenje uvoza masina, opreme i hrane. Istocnoevropske ekonomije u
tom periodu nastojale su jedino da obezbede uvoz industrijskih komponena-
ta i materijala da Ы odrzale industrijske planove. Ali, na kraju 1989. godine,
Poljska, Madarska, Bugarska, а takode i Jugoslavija suocile su se s proЫemima
spoljne nelikvidnosti zbog neefikasnosti svojih ekonomija. Rumunija је uspe-
la da otplati svoje medunarodno zaduzenje u potpunosti do 1989. godine, ali
је time stanovnistvu narnetnuta drakonska stednja u potrosnji energije za do-
macinstva i u hrani, zbog cega је njihov zivotni standard Ыо najnizi u Evropi,
sa izuzetkom Albanije.8
Spoljni faktori, masovni revolt ili pokreti odozdo nisu porazili komuni-
zam i nasilje nije bilo glavni instrument promena u vecini zemalja Istocne
Evrope. Kolaps komunizma zapoceo је strategijom reforme koju је formu-
lisala sovjetska politicka oligarhija, tzv. perestrojka. Кaren Henderson i Nil
Robinson na sledeci nacin opisuju ulogu komunistickih oligarhija u urusava-
nju komunistickih rezima u Evropi:
"Moiemo tvrditi da је kolaps komunizma Ыо uzrokovan nesistemskim
varijaЫama isto onoliko koliko i medunarodnom konkurencijom. Od poseb-
nog znacaja ovde Ы bila odluka Мihaila Gorbacova i sovjetskog rukovodstva
da se pristupi reformi. Stavise, komunisticka rukovodstva u vecini slucajeva
nisu bila svrgnuta vec su predala vlast kroz pregovore. Madarska i Poljska Ьi
Ь~е najbolji primeri toga u 1989. godini, komunisticke elite baltickih repu-
blika u SSSR-u ucinile su, takode, znacajne kompromise u pregovorima sa
0 0
P Zicionim snagama. Uloga koju su imale komunisticke elite, sto се blti raz-
matrano kasnije, moze blti opisana kao utiranje puta za klasicni proces pre
tranzicione nego revolucionarne politike."9
l<o.rnunisticke, kao i opozicione klijentelisticke grupe u zemljama Istocne
Evrope, iskoristile su ideologiju nacionalizma (.,svete" simbole) za uspostav-
III. DruAtveno-istorijski karakter medunarodnih finansijskih odnosa i privatlzaclja ... 79

ljanje kontrole nad radnickom klasom. Verovatno је таёпо reci da је naciona-

lizam гпоспа ideologija јег uvek budi nadu mnogih da се i oni ucestvovati u
podeli kolaca.
Naslede nacionalnog komunizma 10 је strategijom .лтасюпајпе obnove"
ucinilo mogucom pojavu klijentelisticke oligarhije u Јвюёпо] Evropi па kraju
osamdesetih godina 20. veka.
Та strategija је bila posebno џвреёпо razvijena u Slovackoj i Ьivsoj
Jugoslaviji. 11
Raspad Cehoslovacke i Jugoslavije Ьiо је rezultat te politicke strategije,
mada se Cehoslovacka federacija dezintegrisala mirno роёегкогп 1993. go-
dine, dok se Jugoslavija rastakala kroz krvavi rat izmedu repuЬlika i nacija
tokom devedesetih godina 20. veka. Poljske, Ceske i Madarske oligarhije spro-
vodile su varijaciju pomenute strategije koja је poznata kao koncept "povrat-
ka u Езторџ" 12
I komunisticke i opozicione oligarhije u svim zernljama Istocne Evrope
manipulisale su nacionalnim osecanjima stanovnistva, kao i nacionalnim
frustracijama prouzrokovanim represijom i nejednakoscu. Dalje, oligarhije su
eksploatisale glad naroda za robom siroke potrosnje razvijenog kapitalizma i
zelju za ekonomskim razvojem i materijalnim prosperitetom stvorenim eko-
nomskom efikasnoscu, inovacijama i privrednom delatnoscu zasnovanom na
profitu. Ali danas, dve i ро decenije nakon primene neoliberalnih stabilizacio-
nih programa i strukturalnih reformi u siromasnim istocnoevropskim demo-
kratijama, vera u materijalnu efikasnost novog sistema је svuda nestala.

111.3. ,,Istok је postao Jug"13

Tokom ranih devedesetih godina 20. veka vecina vlada u Istocnoj Evropi pri-
hvatila је brojne mere koje su bile sustinske za tranziciju ka triisnoj ekono-
miji. Те ekonomske politike, umnogome zasnovarie na iskustvima ekonom-
ske stabilizacije i programima liberalizacije trgovine primenjenim и Latinskoj
Americi tokom osamdesetih godina 20. veka pod kontrolom Medunarodnog
monetarnog fonda i Svetske banke (tzv. Kariera ci.kaskih decaka), postale su
poznate kao Vasingtonski konsenzus. One su ukljucivale makroekonomsku
staЬilizaciju, ekonomsku liberalizaciju (prestanak kontrole cena), rekonstruk-
ciju industrije i modernizaciju, sto је trebalo da bude postignuto privatizaci-
jom i uspostavljanjem "otvorene" ekonomije (tj. ekonomije otvorene za ino-
stranu robu i investicije). Те politi.ke bile su pracene stvararijem institucija i
pravnog okvira za trzisnu ekonomiju. 14
80 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog gro&ya

Ali program neoliЬeralnih ekonomskih reformi i privatizacije sredstava

za ргоимоопјџ prouzrokovao је pad drustvenog proizvoda, sto је imalo veli-
ku socijalnu cenu u svim drzavama lstocne Evrope. То se izrazavalo kroz niza
primanja, роуесапје nejednakosti, veliko siromastvo, гавшсџ nezaposlenost
i destrukciju svojine. Ukupna vrednost robe i usluga proizvedena u tranzi-
cionirn ekonomijama Istocne Evrope opala је od роёеџв tranzicije za jednu
cetvrtinu realne vrednosti. Posle velike ekonomske krize iz 1929-1933, taj pad
predstavlja пајеесц mirnodopsku kontrakciju u svetskom proizvodu. U isto
vreme, впогпаёгео se зпаёајпо ргойгйо u celom regionu. Procenjen broj siro-
masnih u periodu 1993-1995. iznosio је 15,6 miliona ljudi, od toga u Rumuniji
8,9 miliona, Poljskoj 5,3 miliona i Bugarskoj 1,3 miliona. Рговеёап prihod si-
romasne osobe iznosio је oko 2,8 dolara dnevno. Sistem ranije garantovanih
socijalnih davanja, besplatne zdravstvene zastite i besplatnog obrazovanja ро-
сео је znacajno da se narusava. Smrtnost stanovnistva је mnogo porasla, bez
rnirnodopskog presedana.
U Istocnoj Evropi u celini rast је орао oko 2% 1989. godine. Realan per
capita drustveni proizvod орао је u Istocnoj Evropi izmedu 1988. i 1993. godi-
ne za 21 %; u Bugarskoj (1989-1993) za 27%; u Ceskoj Republici (1988-1993)
za 18%; u Madarskoj (1987-1993) za 15%; u Poljskoj (1987-1993) za 12%; u
Rumuniji (1989-1994) za 26%; u Slovackoj (1988-1993) za 29% i u Sloveniji
(1987-1993) za 21%. Pad drustvenog proizvoda i razgradnja jugoslovenskog
ekonomskog prostora Ьiо је najveci u repuЬlikama Ьivse Jugoslavije zbog rata
i raspada federacije. Izmedu 1987. i 1996. godine drustveni proizvod је орао:
u Bosni i Hercegovini za 70% (procena), u Hrvatskoj za 47%, u Makedoniji
za 47% i u SrЬiji i Crnoj Gori za 41 %. Drustveni proizvod u lstocnoj Evropi
1996. godine aproksirnativno је iznosio 80% njenog drustvenog proizvoda iz
1987. godine.15
Poljska је bila jedina istocnoevropska zemlja koja је uspela da poveca svoj
drustveni proizvod iznad nivoa iz 1989. godine, doduse deset godina nakon za-
pocinjanja tranzicije, dok su se Madarska, Slovacka i Slovenija priЬlliile nivou
drustvenog proizvoda iz 1989. godine na kraju devedesetih godina 20. veka. 16
Izmedu 1989. i 1992. godine industrijska proizvodnja opala је u Albaniji
za 64,8%, а drustveni proizvod za 41%. Do rasta drustvenog proizvoda prvi
put је doslo 1994. godine za 7,4%, ра zatirn naredne godine za 13,4%, dok је
1996. godine drustveni proizvod Albanije porastao za 10%. Medutirn, rasire-
no ~iromastvo dovelo је do izЬijanja epidemija zaraznih bolesti, ра је 1995.
godщe izЬila kolera. Epidemija decje paralize prosirila se 1996. godine iz se-
verOZapadnih krajeva Albanije prema Tirani i ostatku zemlje. 17
. Bugarska ekonomija bila је pogodena velikom krizom 1996-1997. go-
dine. ~ovi privatni sektor nije se osnazio u dovoljnoj meri da Ьi doveo do
Ш. Dru!tveno-istorljski karakt er medunarodnih finansijskih odnosa i prlvatizacija ... 81

роуесапја zaposlenosti. Siva ekonomija је obuhvatila швёајвп deo privred-

nih aktivnosti. Nezaposlenost је dostigla rekordnih 20% u toku 2001. godine,
pri ёепш је najvise pogodila mlade, obrazovane ljude. Nezaposlenost medu
omladinom u Bugarskoj iznosila је cak 39,3% u toku 2001. godine. Рговеёап
nivo obrazovanja radne snage је inace nizak i kvalifikacije koje irnaju mnogi
radnici пе odgovaraju novirn vrstama posla i radnih mesta.
Ceska ekonomija је takode dozivela recesiju 1997-1998. godine. Neza-
poslenost se udvostrucila u periodu izmedu 1997. i 2000, ali је opala па 8, 1 %
u toku 2001. godine. U isto vreme zbog veoma niske stope nataliteta velici-
na radne snage se znatno srnanjila. Najveci proЫern za nalazenje zaposlenja
irnaju nekvalifikovani radnici, osobe koje su tek zavrsile skolovanje, radnici
sa rnalom decom i Romi. U Pragu nezaposlenost nije veca od 2,5%, ali u po-
granicnirn regionirna, kao sto su Most i Ostrava, nezaposlenost iznosi i preko
20%. Nezaposlenost medu ornladinom 2001. godine kretala se oko 16,3%.
U Madarskoj 2,75 rniliona radno aktivnog stanovnistva nije ukljuceno u
ekonomsku delatnost. Znacajan deo omladine koja pripada korpusu radne
snage ima samo osnovno obrazovanje, а veliki broj populacije u dobl za rad
nema kvalifikacije potrebne postojecem triistu rada. Tako, nekvali.fikovani
radnici vrlo tesko mogu da nadu posao. Uprkos padu stope nezaposlenosti
na 5,7% u toku 2001. godine, stopa nezaposlenosti medu omladinom iznosila
је 10,5%.
U Poljskoj se ekonomski rast usporio u toku 2001. i 2002. godine, uglav-
nom kao posledica znacajnog pada domace trainje i privatnih investicija.
Situacija na triistu rada se pogorsala 2001. godine, а stopa nezaposlenosti је
dostigla najvisi nivo od 1989. godine i iznosila је 18,4%. Nezaposlenost је po-
sebno visoka medu omladinom i radnicima sa niskom kvalifikacijom. Stopa
nezaposlenosti omladine bila је 41,5% u 2001. godini. Velikom broju osoba u
radnoj dobl preti socijalna izolovanost, а starosni jaz kod zaposljavanja, neza-
poslenosti i nadnica је znacajan. Izraieni su regionalni dispariteti u pogledu
stope nezaposlenosti, koja u nekirn poljoprivrednirn krajevima prelazi 30%.
Dalji gubltak zaposlenja ocekuje se u poljoprivredi, mada ona upoЩava 19%
od ukupnog radno aktivnog stanovnistva, kao i u ugljenokopirna, industriji
celika i sektoru zeleznice, kao posledica prestrukturiranja preduzeca u driav-
nom vlasnistvu.
U Rumuniji је stopa nezaposlenosti 2001. godine iznosila 6,6%, ali је
stopa nezaposlenosti rnedu omladinom bila 17,6%. Prosecan obrazovni nivo
radne snage је nizak i kvalifikacije velikog broja radnika ne zadovoljavaju za-
hteve novih radnih mesta.
U Slovackoj је od kraja devedesetih godina 20. veka stopa nezaposlenosti
rasla znacajno, dostiiuci rekordnih 19,4% u 2001. godini. Stopa nezaposle-
82. Marija Obradovic • Hroriika tтanzicijskog gro Ь/ja

nosti nekvalifikovane radne snage iznosila је 40%. Najveca stopa nezaposle-

nosti registrovana је rnedu Romirna, osobarna koje su upravo zavrsile ргосев
obrazovanja, radnicirna sa urnanjenorn radnorn вровоћпоёсџ i radnicima sa
malorn decom. Stopa nezaposlenosti rnedu omladinom 2001. godine iznosila
је 38,9%.
Slovacku karakterisu izrazene regionalne razlike izmedu prestonice
Bratislave i istocnih krajeva zemlje.
Na trzistu rada nalazi se veliki Ьго] starijih radnika sa dugogodisnjim
radnim iskustvom koje nije prilagodeno trzisnoj ekonomiji, kao i veliki Ьго]
mladih ljudi bez ikakvog radnog iskustva.
U Sloveniji је stopa nezaposlenosti opala sa 6,9% u 2000. godini па 5,7%
u 2001. godini. Stopa nezaposlenosti medu omladinom је, medutim, visoka
i iznosi 15,7%, kao i medu nekvalifikovanim radnicima, koji cine preko 50%
nezaposlenih. lzrazene su i znacajne regionalne razlike u pogledu stope neza-
poslenosti.18
U Saveznoj Republici Jugoslaviji (SrЬija i Crna Gora) stopa nezaposleno-
sti је 2000. godine iznosila 20,9%, da Ьi sledece godine porasla na 22,3%, а
2002. godine dostigla 24,7%.
Broj lica koji prvi put traze zaposlenje iznosio је 2000. godine 499.000,
2001. godine, 524.000, а 2002. godine 550.000. Lica koja prvi put traze zapo-
slenje cinila su vise od polovine ukupno nezaposlenih radnika.19

111.4. Periferizacija i privatizacija u zemljama Istocne Evrope

devedesetih godina 20. veka

Nakon kolapsa centralnoplanske privrede u Istocnoj Evropi, usledio је proces

uspostavljanja kapitalisticke privrede. Tranziciju ka kapitalistickoj ekonomiji
podri.avao је Zapad, а posebno medunarodne finansijske institucije, MMF i
Svetska banka, koje su pripremile program za njeno sprovodenje. On је Ьiо
sacinjen na osnovu njihovog konvencionalnog seta smernica, sastavljenog od
tri elementa - stabilizacije, liЬeralizacije i privatizacije.
Program makroekonomske stabilizacije predvidao је finansijsku discipli-
nu i smanjenje nadnica radi obuzdavanja inflacije. Ekonomska liЬeralizacija
је podrazurnevala slobodno formiranje cena, valutnu konvertiЬilnost i sma-
n~enje carina. Tako је ovaj program, popularno nazvan "sok terapija'', u sustini
Ью kombinacija rigidne stabilizacije uz simultanu primenu liЬeralizacije.
. Njeg()" promoter u Istocnoj Evropi, Dzefri Saks (Jeffrey Sachs), smatrao
Је da се stabilizacija i liberalizacija saine ро seЬi dovesti do promene strukture
III. Dru!tveno-istorijski kaгakter medunarodnih finansijskih odnosa I privatizaclja ... 83

proizvodnje i pripremiti privrede ovih zemalja za primenu treceg elementa

programa tranzicije - privatizaciju i strane investicije.
Jula 1989. godine postignut је sporazum izmedu zapadnoevropskih зе-
malja da Ьi MMF trebalo da ima vodecu ulogu u omogucavanju tranzicije
privreda istocnoevropskih driava ka kapitalizmu, dok је Komisija Evropske
zajednice (EZ) trebalo da omoguci pojedine programe ропюп. Medutim,
odluke о politici programa рогпос! odluke пе Ьi donosila Komisija EZ, vec
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), odnosno G24.20
Dati program stabllizacije i liberalizacije роёео је da se primenjuje u
Јвюёпо] Evropi 1. januara 1990. godine, i to u Poljskoj i Jugoslaviji, s ciljem
razvoja slobodnog preduzetnistva i konkurencije.
Medutim, vec sredinom godine bilo је jasno da ovaj program u Poljskoj
,,пе radi". Ргеёшеса, radnicka klasa i banke nisu reagovale kak o se ocekivalo.
Pad proizvodnje Ьiо је veci od predvidenog, inflacija se tesko kontrolisala, а
promene u struktur i industrije bile su neznatne.21
U Jugoslaviji је, takode, doslo pada proizvodnje i standarda dela stanov-
nistva i porasta nezaposlenosti, sto је bilo praceno i odgovarajucirn socijalnim
tenzijama. Iako је doslo do liЬeraliz acije 90% cena i spoljne trgovine, predu-
zece nisu reagovala unutrasnjim prestrukturiranjem, smanjivanjem troskova i
racionaliza cijom proizvodnje, vec su tezila da odrze stare navike u poslovanju
racunajuci sa zastitom domaceg triista i monopolskim polozajem. Finansijska
disciplina nije se mogla odria ti, ра su javna potrosnja i isplacene nadnice bile
znatno vece od planiranih. Od juna do oktobra 1990. za plate radnika bilo је
isplaceno u masi oko 19,5 milijardi dinara ili priblizno 1,8 milijardu dolara
vise nego sto је stabilizacionim modelom bilo predvideno i sto је dohodak
stvarno omogucavao. Realni rast plata nije pokrivao rast produkti vnosti rada
i efikasnosti poslovanja.22
,,Sok terapija" nije bila odgovarajuci mehanizam za stvaranje kapitalistic-
kog trzista u Istocnoj Evropi. Postkomunisticke ekonomije karakt erisalo је
nerazvijeno triiste kapitala, slabost bank arskog sistema i odsustvo instituci-
onalnog okvira finansijskog sektora. 1 dok је triiste rada i triiste domace i
strane robe pocelo da se razvija pod dejstvom ekonomskih mera stabilizacije
i liberalizacije, trziste kapitala i dalje nije postojalo. Tako је njegovo odsu-
stvo Ьilo glavni faktor Ыokade uspostavljanja trzisnih odnosa u postkomuni-
stickim ekonomijama i pored primene programa stabilizacije i liЬeraliza cije.
Pitanje dugova nasledenih iz prethodnog planskog sistema ostalo је otvoreno,
kao i pitanje kontrole zaduzivanja preduzeca ро novim liberaliz ovanim aran-
zmanirna. 23
 84 Marija Obradovic • Hronika tтanzfdj skog grobija

Ocita nedelotvornost mera "sok terapije" u literaturi neoliЬeralne рго-

venijencije pripisivana је drzavnoj svojini nad ргесџзесцпа. Brza, masovna
privatizacija drustvenog kapitala isticana је kao uslov ekonomskog rasta u
postkomunistickim zemljama. Tako је podelom akcija stanovnistvu и Poljskoj
i federaciji Ceske i Slovacke zapocela privatizacija u Istocnoj Evropi.24 U
Jugoslaviji, iako је zakon koji је огпояџсасао privatizaciju drustvenih predu-
веса donet jos 1989. godine, raspad zemlje 1991. i gradanski bratoubilacki rat
odlozili su njenu realizaciju.
Privatizacija drustvenog kapitala besplatnom podelom akcija gradani-
ma sprovedena је zbog nerazvijenosti trzista kapitala i finansijskog sisterna
u Јвгоспо] Еегор! роёеткош devedesetih godina. S druge strane, uspostavlja-
nje privatne svojine i trzista kapitala bilo је петпояџсе bez razvijene trzisne
ekonomije. Tako је privatizacija zapocela u Istocnoj Evropi, а da finansijsko
trziste nije postojalo, kao ni restrukturirana proizvodnja, а ni akumulacija ka-
pitala potrebna za nju.
Razlog zbog kojeg postkornunisticke ekonomije nisu reagovale na signale
trzista kako su to ocekivali tvorci politike "sok terapije" lezao је duboko u
strukturi tih ekonomija, koja је bila povezana sa prirodom tadasnjih drustve-
nih odnosa.
Tokom procesa tranzicije uspostavljao se odnos izmedu finansijskog i
preduzetnickog sektora. Na taj nacin је, konstrukcija kapitalisticke ekonomije
i triista и lstocnoj Evropi Ьila izvrsena пе "sok terapijom", tj. primenom eko-
nomskih politika programa stahilizacije i liЬeralizacije, vec brzom, masovnom
privatizacijom tokom devedesetih godina 20. veka.
Кlasa "insajdera•: tj. komunisticka nomenklatura, postala је novi vlasnik
drustvenog kapitala i aktivni ucesnik tranzicije, dok је pauperizovana radnic-
ka klasa postala pasivni objekat drustvenog preobrazaja.
Ekonomska taktika zemalja Evropske unije (EU) prema programu "sok
terapije" kojim је zapoceta tranzicija u istocnoevropskim zemljama pocet-
kom devedesetih godina 20. veka, а posebno и tzv. zemljama granicnog poja-
sa (zemlje lstocne Evrope koje se granice sa Nemackom i Austrijom: Ceska,
Slovacka, Poljska, Madarska i Slovenija), oslanjala se па iskustva americke
ekonomske politike prirnenjene prema zemljama Latinske Amerike tokom
osamdesetih godina 20. veka.
Ovaj set kontroverznih ekonomskih politika Ьiо је podvrgnut preispiti-
vanju vec krajem devedesetih godina 20. veka kada su postajale sve vidljivije
negativne posledice njegove primene na drustveno-ekonomski polozaj rad-
nicke klase u ovom regionu.
Tokorn osamdesetih godina prosecne godisnje stope rasta realnog bru-
to domaceg proizvoda (BDP) u dvadeset sest zemalja u kojirna је pocetkom
lll. Dru!tveno-istori)ski karakter medunarodnih finansi)skih odnosa I privatizaci)a ... 85

devedesetih godina zapocela tranzicija ka kapitalizmu iznosile su 2,9%, а u

periodu 1990-1997. Ьile su negativne i iznosile su -5,7%. Tek od 1995. godine
zemlje Istocne Evrope роёе'е su da beleze rast dramaticno smanjenog BDP,
ра је tako u periodu 1995-2001. рговеёап rast BDP u Poljskoj iznosio 4,9%,
Madarskoj 3,4%, Ceskoj 1,2%, Rumuniji 0,9%, Bugarskoj 1,6%, Hrvatskoj
4,2% i Makedoniji 2,0%.25
Medutim, 1997. godine jedinica kostanja radne snage u Ceskoj i Slovackoj
iznosila је samo 20-25% od опе u Austriji, u Madarskoj svega 10-15%, а u
Sloveniji 30%. Stopa produktivnosti industrijske proizvodnje u "zemljama
granicnog pojasa'' 1998. godine u proseku је iznosila oko 50% austrijskog ni-
voa, pri ёегпџ је madarska industrija vodila sa 65%. Ove zemlje ostale su ша-
nje zavisne od radno intenzivnog izvoza nego Turska, Portugalija i Grcka.26
Treba podsetiti da su роёеткош sezdesetih godina 20. veka pojedi-
ne istocnoevropske planske privrede zasnovane na driavnoj svojini, npr.
Cehoslovacka, skoro dostigle nivo produktivnosti rada zapadnoevropskih
ekonomija. Tako, dok se u meduratnom periodu produktivnost rada ceho-
slovacke privrede kretala oko dve trecine nivoa produktivnosti rada Velike
Britanije, ona је pocetkom sezdesetih godina porasla na tri cetvrtine britan-
ske. Medutim, tokom osamdesetih godina 20. veka u celoj Istocnoj Evropi
produktivnost rada је opala znacajno, ра se cehoslovacka produktivnost rada
smanjila na oko jednu trecinu nivoa britanske privrede. Ove pokazatelje istra-
zivaci cesto koriste kao argumente koji idu u prilog tezi da је centralno pla-
niranje pojedinim ekonomijama omogucilo da postignu znacajnu produktiv-
nost u eri masovne proizvodnje, ali da se ono nije moglo prilagoditi zahtevi-
ma fleksiЬilne proizvodne tehnologije tokom osamdesetih godina.27
Jedan broj analiticara pak, а medu njima i britanski profesor Piter Govan,
dokazivali su krajem devedesetih godina da cilj privatizacije u Istocnoj Evropi
nije Ъiо njen ekonomski rast i dostizanje nivoa ekonomskog razvoja zapadno-
evropskih zemalja, vec se ona odvijala u funkciji iznalazenja novih izvora za
otezalu akumulaciji evropskog finansijskog kapitala. On је upozoravao da је
privatizacija drustvenog kapitala u Istocnoj Evropi zapocela u trenutku kada
su tadasnje zemlje Evropske unije (EU) Ьile odlucne da se odupru svakom
otvaranju svog domaceg trШta koje Ьi zahtevalo bilo kakvo novo restruk-
turiranje. Prema Govanu, EU је politicki i ekonomski podrzala masovno re-
strukturiranje proizvodnog aparata lstoka, ne sa ciljem uspostavljanja "trzis-
nih privreda" u ovom regionu, vec radi njegovog uklapanja, kao novog izvora
akumulacije, u zapadnoevropski kapitalizam. Odnosno, da se evropskom ka-
pitalu omoguci kontrola trzista proizvoda na Istoku, da se unisti konkurencija
preuzimanjem proizvodnih kapaciteta i da se Istok upotreЬi kao produkciona
platforma za potrebe evropskog trШta. Prodori u istocnoevropski produkci-
 86 Marija Obradovit • Hronika tтanzicijskog groЬija

oni sektor blli su komblnovani sa pritiscima da se njegovo finansijsko trziste

otvori za zapadnoevropske banke i druga finansijska ргеёшеса (osiguravaju-
ce kompanije itd.).
Ekonomske programe saradnje sa blvsim komunistickim istocnoevrop-
skim drzavama, formulisane па osnovu iznetih ciljeva, EU је obznanila po-
cetkom 1991. godine kao nacrte tzv. evropskih sporazuma koje је ponudila
,,zemljama granicnog ројава" u lstocnoj Evropi. Oni su, prema Govanu, pred-
vidali potpunu zavisnost tih zemalja od evropskog trzista. Vecina tadasnjih
vlada u tom regionu blla је sokirana pomenutim nacrtima.
Ponudeni агапппагп kredita i ропюсь pisao је Govan, u osnovi su pred-
stavljali mehanizme za stvaranje potpune finansijske zavisnosti lstocne od
Zapadne Evrope. Ovaj svoj stav argumentovao је cinjenicom da su se ti aran-
zmani zasnivali na sledecim postavkama:
Ыokiranju znacajnog izvoza poljoprivrednih proizvoda iz istocnoevrop-
skih zemalja na trziste ЕЦ uz istovremeno ostavljanje mogucnosti EU da
izvozi poljoprivredne proizvode ро damping cenama u istocnoevropski
region;
jakim necarinskim barijerama izvozu u EU proizvoda glavnih regional-
nih istocnoevropskih izvoznih industrija, celika, hemijskih proizvoda,
tekstila, odece itd;
sistematskim izvoznim subvencijama za izvoz robe iz EU u zemlje datog
regiona;
ostroj nacionalnoj kontroli migracije stanovnistva iz zemalja datog regio-
na u ЕЦ s cime је onemogucen dolazak preduzetnistva iz istocnoevrop-
skog regiona u ЕЦ dok su se istovremeno zemlje datog regiona otvorile
preduzetnistvu iz EU;
velikom broju slozenih pravila koja su Ыokirala unutrasnje investiranje
u istocnoevropski region kapitala iz bilo kojih drugih finansijskih centa-
ra izuzev evropskih, s ciljem njegovog plasmana u proizvodnju robe za
izvoz na trziste EU;
koriscenju zastitnih trgovinskih instrumenata u rukama EU cime је u
osnovi Ыо narusen sporazum GATT-a.
Upoznati sa ovakvim nacrtima "evropskih sporazuma" vlade "zemalja
granicnih drzava" u prvi rnah su htele da ih odblju, ра su u aprilu 1991. godi-
ne pregovori izmedu Evropske komisije i datih zemalja bili gotovo prekinuti.
Medutun, suocene sa znacajnim ekonomskim proЫemima nakon raspada
SEV-a, vlade zemalja iz datog regiona ipak su sa nekim neznatnim izmenama
prihvaщe ova nacela kao put njihove integracije u EU. Odnosno, vlade ovih
zemalja su se uplasile katastrofalnih politickih posledica ро sebe ukoliko ni-
Ш. Dru!tveno-istorijski karakter medunarodnih finansijsklh odnosa i privatizacija ... 87

cim пе Ьi mogle da »opravdaju zaokret ka kapitalizmu kao neophodan uslov

za ulazak u Evropu i neophodne zrtve za 'povratak' u Evropu':28
Govan је isticao da је u studiji INSEAD, u to vreme, istaknuto da su ova-
kvi sporazumi osmisljeni s ciljem periferizacije ekonomije lstoka, а пе s ciljem
stvaranja ekonomskog okvira za njegovo dostizanje stepena razvoja Zapadne
Evrope.
Model ekonomske periferizacije Istocne Evrope tokom devedesetih godi-
na Govan је opisao u okviru sledecih makroekonomskih parametara.
Zemlje Istocne Evrope, а pre svega "zemlje granicnog pojasa", postale su
u spoljnotrgovinskoj razmeni zavisne od trzista EU, posebno Nemacke. Та
spoljnotrgovinska zavisnost postala је glavna karakteristika ovih ekonomija.
Опе su postale izvozno orijentisane sa malim domacim trzistem, kao rezultat
proleterizacije rada u tim zemljama usled privatizacije drustvenog kapitala.
Stope rasta u ovim zemljama postale su u potpunosti zavisne od makroeko-
nomskih uslova u okviru EU.
Ekonomije "zemalja granicnog pojasa" tokom devedesetih godina imale
su hronican trgovinski deficit sa EU sto је Ьiо rezultat kako trgovinskih re-
strikcija koje su primenjivale zemlje EU, tako i uvoza robe siroke potrosnje
i reprodukcionih materijala za izvozno orijentisanu proizvodnju u rukama
zapadnoevropskih vlasnika. Na ovaj nacin Ыokiran је izvoz najznacajnijih
sektora u istocnoevropskim ekonomijama, dok је u isto vreme subvencijama
podstican izvoz iz EU u zemlje lstocne Evrope.
Region Istocne Evrope karakterisao је pocetkom devedesetih godina
nestabllan bankarski sistem. То је Ьilo rezultat politike vlada da ocuvaju in-
dustrijske kapacitete tokom recesije, nakon raspada centralnoplanskog eko-
nomskog sistema i regionalnog ekonomskog saveza SEV-a. Опа se ogledala
u tome da su se ekonomski proЫemi proizvodnje prebacivali па bankarski
sistem u formi odobravanja preduzecima neekonomskih kredita.
Na nestabllnost finansijskih sistema u "zemljama granicnog pojasa" uti-
cala је cinjenica da vlade nisu sprovodile kontrolu kapitala jer је to Ьiо jedan
od zahteva aranzmana sa EU. Tako је dolazilo do odliva kapitala iz ovih zema-
lja kroz sistem repatrijacije profita kompanija u vlasnistvu zapadnoevropskih
investitora. S druge strane, vecina industrijskih kompanija, da Ьi sprovele re-
konstrukciju i povecale produktivnost, imale su potrebu za jeftinim kreditima
koje im nisu mogle obezbediti domace banke.
Potreba za finansijskim kapitalom i slaЫjenje drzavne kontrole nad njim
doveli si do talasa priliva "vruceg novca" па finansijska triista istocnoevrop-
skih "zemalja granicnog pojasa" sredinom devedesetih godina 20. veka. Ovi
talasi prouzrokovali su pad vrednosti domace valute, generisali inflaciju i tako
omogucili sticanje velikih profita па kursnim razlikama.
 88 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskoggroЬija

Efekti ovih modela finansijskih spekulacija imali su slicnosti sa situaci-

jom u Meksiku 1994. i u Jugoistocnoj Aziji 1997. gde је i zapocela svetska
finansijska kriza.
U maju 1997. Ceska se suocila sa dubokom krizom izazvanom ulaskom
velikog talasa "vruceg novca" 1996. u njen finansijski sistem. Zbog toga је ces-
ka vlada morala traziti zapadne kupce za svoja industrijska postrojenja i banke
i па taj паёгп se njena privreda uoЬlicila kao produkciona platforma izvozno
orijentisanog industrijskog sektora u vlasnistvu stranog kapitala. Ovaj sektor
proizvodi robu za potrebe trzista EU i uglavnom se bavi preradom reproduk-
cionog materijala uvezenog iz EU.
То је Ьiо jedan od пабша kako se kroz proces privatizacije u istocno-
evropskim zemljama formirao izvozno orijentisan ekonomski sektor u vla-
snistvu stranog kapitala. U Madarskoj strani kapital ima vlasnistvo cak i nad
nekim infrastrukturnim objektima.
Tako su 1999. godine strane kompanije ucestvovale u drustvenom bru-
to proizvodu (DBP) u Madarskoj sa 40%, Ceskoj sa 32%, Poljskoj sa 18%,
Ј Rumuniji sa 16%, Sloveniji sa 15,5%, Bugarskoj sa 11 % i u Slovackoj sa 10,5%.2 9
Medutim ovakvo znatno ucesce stranog kapitala u privredi zemalja datog
regiona nije doprinelo da one tokom devedesetih godina postignu stabllan
ekonomski rast i priЬlize se stopama rasta zapadnoevropskih ekonomija.

111.5. ,,Nomenklatura kapitalizma" i klijentelisticke partije

Karakt eristike danasnjih drustava u istocnoevropskim zernljama uslovljene

su klasnim posledicama rapidnih socijalnih promena nakon kolapsa komuni-
stickih rezima. Као rezultat procesa privatizacije drzavne svojine tokom deve-
desetih godina 20. veka nastaje novi tip socijalne strukture.зo
Istocnoevropske zernlje prihvatile su privatizaciju kao glavni element
transformacije komunisti&e, centralno planske ekonomije u kapitalisticku,
trzisnu ekonomiju.
Proces privatizacije Ьiо је brzi u RepuЬlici Ceskoj nego u drugim zernlja-
ma Istocne Evrope. Procenjeno је da је u Ceskoj 60% preduzeca u drzavnom
vlasnistvu Ьilo privatizovano do kraja 1994. godine. Proces privatizacije Ьiо је
brzi jedino u Rusiji, gde је 70% preduzeca u drzavnoj svojini Ьilo privatizova-
no u istom periodu. U Madarskoj је 49% drzavnih preduzeca bilo privatizo-
vano do kraja 1994. godine, u Poljskoj 33% do kraja 1993. godine, u Rumuniji
8% do kraja 1994. godine. U Bugarskoj i Sloveniji proces privatizacije odvijao
se sporo.
Ш. Drшtveno-lstorljski karakter medunarodnih finansijsklh odnosa i prlvatiucija ... 89

Proces stvaranja savremenih "nomenklatura" зароёео је tokom "divlje

privatizacije" (рояо nisu Ьili doneti zakoni) koja se odigravala u zemljama
Јзюспе Evrope 1989. godine, kada su odredene grupe гпепаейега i роћпёа-
га uspevale da raznim mehanizmima otkupe pojedina drzavna ртеёшеса ро
vrlo niskim cenama (tzv. bogacenje sa kadrovske liste).
Iako su tokom 1990. godine u vecini zemalja Јвтоёпе Evrope doneti za-
koni о privatizaciji, sirina i tempo privatizacije blli su limitirani гайгепотп
nelikvidnoscu ргеёџзеса, nedostatkom akumulirane domace stednje, ali i пе-
dovoljnim prilivom svezeg kapitala iz inostranstva, sto је ёевю vodilo drastic-
nom obaranju prodajnih сепа ргесшеса i cinilo osnov brojnih malverzacija.
Nova istocnoevropska "elita nomenklature" uzdizala se tako preko internih
i eksternih modela privatizacije jer је organizator citavog procesa blla drza-
va. Cak i program masovne privatizacije, lansiran u Poljskoj 1991. godine
(besplatno deljenje "vaucera" svim punoletnim gradanima), pogodovao је
uspostavljanju dominacije "elite nomenklature" u istocnoevropskim drustvi-
ma, alokacijom njene moci u tzv. investicionim fondovima. U prvom krugu
privatizacije u Cehoslovackoj (do 20. 1. 1992) preko 3/4 punoletnih gradana
Cehoslovacke (8,5 miliona) postali su vlasnici akcija privatizovanih predu-
zeca ili oko 400 investicionih fondova koji su umesto njih licitirali. Najvece
investicione fondove osnovale su ceske banke. Skoro sest miliona gradana
(72%) prenelo је svoje "vaucere" na investicione fondove. U drugom krugu
privatizacije u Republici Ceskoj (od 1. 10. 1993) ,,vaucere" је preuzelo sest
miliona gradana, ili 90% onih koji su na to imali pravo. Pri tome је vise od ¾
gradana svoje "vaucere" ustupilo investicionim fondovima.31
Drustvena тос istocnoevropske "nomenklature" posebno se uvecava-
la putem tzv. inflatornih dobltaka, sto је i Ыо osnovni motiv privatizacije.
Interne akcije su se upisivale i otkupljivale prema nominalnoj knjigovodstve-
noj ceni, bez mesecnog uskladivanja sa inflacijom. U svim istocnoevropskirn
zemljama pocetkom devedesetih godina stopa mesecne inflacije bila је vrlo
visoka, а u SrЬiji је 1993. godine iznosila milion posto mesecno.
Posebno је inflacija stvorila povoljan ambljent za ogromne zloupotrebe,
kada su pojedinci, prakticno besplatno, ,,otkupili" veliki broj driavnih predu-
zeca.
Razliciti programi privatizacije primenjeni u istocnoevropskim zemljama
bili su i ро oЬimu i ро vrsti razliciti od onih preduzetih u Zapadnoj Evropi za
vreme prakse "nove desnice" tokom osamdesetih godina 20. veka. Na primer,
u Velikoj Britaniji privatizacija 5% preduzeca u drzavnoj svojini koju је spro-
vela vlada Margaret Tacer trajala је deset godina.
Privatizacija drzavne svojine sirokih razmera neizbezno је odredila drus-
tveni polozaj velikih socijalnih grupa. Nedostatak domacih kupaca sa dovolj-
90 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog groЬQa

nim finansijsk.im sredstvima i neuspeh seme .лпаэочпе privatizacije" (ucesce

zaposlenih ili gradana u kupovini akcija ргеёшеса, ,.svak.i gradanin, akcio-
паг") doveli su do procesa koji гпоје Ьiti opisan kao .люшепкјашга kapitaliz-
гпа", u kome је politicki kapital (mesto u nomenklaturi), ыеёеп u komunistic-
kom sistemu, konvertovan zloupotrebom vlasti u ekonomski kapital u novom
demokratskom sistemu. Bivsi komunisti preuzeli su privatne poslove i postali
.,uspesni ргеёшеппс!"

,.Postavilo se pitanje 'prljavog novca' do koga su privilegovani u starom si-

stemu dosli па ovaj ili onaj nacin, kao i njegove raspolozivosti za prodaju
sredstava za proizvodnju ро osnovu procesa privatizacije. Tomas Jezek, ces-
ki ministar za privatizaciju, istakao је da је najbolji nacin za pranje takvog
novca njegovo investiranje u privredu. Ne Ьi svako mogao dati ovakav be-
nevolentan pogled na ekonomske pogodnosti koje daruju nomenklatura i
cmoberzijanci."32
Proces privatizacije pratila је hiperinflacija u svim istocnoevropskim ze-
mljama. Polovinom 1993. godine u SrЬiji i Crnoj Gori doslo је do velike hipe-
rinflacije. Od 10. aprila 1993. godine uveden је "klizni kurs•: ра su devalvacije
prakticno bile svakodnevne. Prvog oktobra 1993. godine stvarna denomina-
dja је iznosila 1.000.000 dinara = 1 dinar. Sledece godine, 4. januara 1994. go-
dine, paritet starog dinara prema novom dinaru iznosio је 13.000.000: 1, me-
dutim, vec posle nekoliko dana рао је na 12.000.000 : 1 i ostao nepromenjen
do uk.idanja starog dinara.33 Gradani su izgubili svoju zivotnu stednju. Samo
је mali broj gradana imao koristi od privatizacije. Tako је drustvo u Istocnoj
Evropi postalo podeljeno, kroz proces privatizacije i inflacije, na bogatu elitu
i osiromasene mase.

"Ljudi iz Istocne Evrope о svojoj sadasnjoj ekonomskoj poziciji razmisljaju

na taj nacin sto је porede sa svojim ranijim standardom zivota i sadasnjom
situacijom drugih. ОЬа pristupa nisu samo pokusaji racionalnog razume-
vanja promene njihovog socijalnog statusa, vec i psiholoskog posredovanja
iskustva. Postoji jedna zajednicka crta u svim izvestajima iz tog regiona.
Uporedivanje danasnje situacije sa prosloscu је nacin za ispitanike da ekster-
naliziraju odgovornost za svoju sadasnju situaciju. Isticuci specificne doga-
daje koji su uticali na osiromasenje svakoga i navodeci primere onih koji su
u goroj situaciji od njih samih ili kriminalnost, dvolicnost bogatih, ispitanici
osecaju da na kraju do izvesnog stepena njihovo osiromasenje nije rezultat
njihovog licnog neuspeha, vec dogadaja izvan njihove kontrole, kao sto su
tranzicija i sticanje suverene nacionalne drzave.
Odrzavanje veza sa pojedincima u vladi i privredi, ili uopste sa onima koji
imaju neku kontrolu nad osnovnim resursima је od sustinskog znacaja da
Ш. Drшtveno-istorijskl karakter medunarodnih finansijskih odnosa I privatizaclja ... 91

se izbegne siromastvo, medutim mnogi gube bilo kakve veze koje su imali
u drustvima pre nego sto su postala potpuno podeljena na bogate i siro-
masne."34

,,Takva socijalna polarizacija drustva onemogucila је obnovu slofenih, ац-

tonomnih organizacionih mehanizama. Slabost civilnog drustva (aktivnost
sindikata, ucesce u protestnim grupama kao sto su grupe za zastitu covekove
sredine, crkvene i religiozne aktivnosti, clanstvo u asocijacijama suseda ili
organizacijama ili kompanijama lokalnih zajednica, aktivnost u grupama za
zastitu gradanskih prava i sloboda, rad u dobrotvomim organizacijama, ak-
tivnost u organizacijama za zastitu ропоёаёа, ucesce u radu politickih par-
tija itd.), kao nezavisnog entiteta, Ьiо је kljucni uzrok obnavljanja sistema
nomenklature kao organizovanog interesa vladajucih elita u Istocnoj Evropi.
Тај sistem omogucava takvu drustvenu situaciju u kojoj su odredeni poslovi
ili mesta rezervisani za clanove klijentelistickih partija.
Politicke partije u lstocnoj Evropi nakonl989. godine nisu Ьile formirane
sa ciljem da artikulisu interese posebnih drustvenih grupa, vec su tvrdile da
predstavljaju ujedinjene ciljeve celokupne populacije. Velika је slicnost iz-
medu programa znatnog broja partija. Populisticka obecanja za unapredenje
ekonomske situacije "gradana" ili za smanjenje krirninala i korupcije bila su
najrasirenija. Razlog tome је cinjenica da politicke partije u istocnoevrop-
skim zemljama nisu imale "ciljnu grupu glasaca~ odnosno nisu bile uteme-
ljene u odredenoj socijalnoj grupi (klasi} cije Ьi interese izrazavale i od koje
Ьi imale politicku podrsku. Veliki broj politickih partija u istocnoevropskim
zemljama formiran је na elitistickom nivou u parlamentima i retko su izra-
favale kroz svoju politicku delatnost osecanja i nezadovoljstvo Ьirackog tela.
Stavise, nije Ьilo organske veze izmedu partije i masovne baze stanovnistva.
Politi&e elite ukljucivale su uske partijske elite." 3 5
Razloge za odsustvo socijalnog dijaloga tokom tranzidonog perioda u
zemljama Istocne Evrope pojedini autori traze u situaciji relativno neartiku-
lisanog interesa razlicitih socijalnih grupa i u politickom prostoru artikulisa-
nog spoljnim (inostranim) faktorima.

"Posle kolapsa refima drzavnog socijalizma i kapitulacije njegovih politickih

elita, zemlje Srednje i Istocne Evrope bile su 'naterane da budu slobodne' i
nove partijske elite bile su 'postavljene' ili barem potvrdene od strane zapad-
nih sila.
Те novopostavljene elite Ьile su iznenadene brzim kolapsom starih rezima;
i shodno tome nisu bile sposobne da odmah preuzmu vladanje pravilno." 36
U takvim istorijskim i politickim uslovima pojavile su se klijentelisticke
partije kao forrna "patronaznih organizacija'' koje obezbeduju povlastice za
svoje sledbenike.
 92 Marija Obradovic • Hronika tranzidjskoggroЬQa

"Nomenklatura је zamenjena klijenturom. ОЬа principa imaju za cilj da

оёџсајџ politicku lojalnost, nomenklatura na rigidan, ocit i administrativan
пасш, putem vidljive ruke partijskog vodstva, klijentura па skriven, fleksiЬi-
lan i lukrati\·an паёш, kontrolisan nevidljivom rukom novih vladaoca.
Princip klijenture Ыо је, takode, poznat pad гейша driavnog socijalizma,
ali је Ыо uglavnom ogranicen na srednji i nizi nivo vlasti i procese odluci-
vanja. Оп је imao sekundarnu funkciju, ali је роёео da doblja па зпаёа]џ u
zavrsnoj etapi driavnog socijalizma, kao preludij u vrli novi svet 'd riavnog
kapitalizma:
Nova vladajuca elita је smisljeno stvarala situaciju nesigurnosti posla izmedu
pomenutih elitnih grupa u drustvu da Ьi ih prisilila па poziciju zavisnosti.
Ukoliko su izrazili bezuslovnu politicku lojalnost sefovi administracija i teh-
nokrati mogli su da zadrie svoja visoka mesta. Sociopoliticki uslovi za for-
miranje ili obnavljanje klijenture Ьili su izrazeni kroz slogan novih vladalaca:
'Nas komunista nije, u stvari, Ьiо komunista:"37
Medutim, klijentelisticke strukture u komunistickim partijama (КР) u
lstocnoj Evropi bile su uspostavljene u rudimentarnom obliku odmah nakon
njihovog osvajanja vlasti krajem Drugog svetskog rata. Tako, na primer,

"uspostavljanje klijentelistickog grupno-racionalnog ponasanja u struktu ri

КРЈ i njenoj upravljackoj organizaciji, kroz institucionalizaciju odnosa lo-
jalnosti izmedu patrona, Politblroa СК КРЈ, i njenog klijenta, komunisticke
nomenklature, regrutovane iz klase radnika-seljaka organizovane na nivou
federalnih jedinica, Ьiо је baza legitimnosti i funkcionisanja vlasti КРЈ u
Jugoslaviji и periodu 1945-1952:•зs

Komunisticka partija Jugoslavije (КРЈ) odnosno, Savez komunista Jugo-

slavije (SKJ) zadrzao је klijentelisticki karakter sve do svog raspada, januara
1990. godine.

111.6. Privatizacija i globalizacija

Jedno od znacajnih pitanja savremene ekonomske istorije је sigurno i pitanje
da li su i koliko slom komunizma и Evropi 1989. godine, raspad SEV-a i fe-
deralnih driava, SSSR-a, Cehoslovacke i SFRJ doprineli jacanju procesa kon-
centracije i centralizacije finansijskog kapitala u svetskoj ekonomiji i sirenju
njegovog uticaja u medunarodnim ekonomskim i politickim struktu rama.
Drugiin recima, da li је slom komunizma ојасао imperijalizam и Evropi?
Pojam globalizacije se u poslednjoj deceniji ucestalo koristi kako u nauci,
tak~ i u drustvenom zivotu. Pri tome mu se daju razliciti sadrzaji u zavisnosti
od ideoloske perspektive upotrebe.3 9
III. Drшtveno-istorijski karakt er medunarodnih finansijskih odnosa i privatizacija ... 93

Globalizacija u osnovi predstavlja savremeni drustveno-istorijski oЫik

dugotrajnog istorijskog procesa koncentracije i centralizacije finansijskog ka-
pitala па globalnom nivou koji је зароёео u 16. veku. U osnovi rec је о kon-
centraciji i centralizaciji svojinsk.ih prava.
Bitna karakteristika procesa globalizacije jeste jacanje i usloinjavanje fi-
nansijsko-ekonomskih veza izmedu zemalja centra i periferije svetskog ka-
pitalistickog sistema. U datom drustveno-ekonomskom sistemu, tj. meduna-
rodnoj podeli rada, zemlje periferije poprimaju sve vise funkciju proizvod-
nih platformi za produkciju roba finansiranu investicijama multinacionalnih
kompanija, banaka, ргеёџзеса i drugih privrednih subjekata centra. Ova pro-
izvodnja је uglavnom izvozno orijentisana, ра se privredni prostor zemalja
periferije koristi kao izvor jeftine radne snage, mesto niskih reiijskih troskova
proizvodnje, te kao driavni okvir niskih poreza na doblt. Ona је pracena re-
patrijacijom profita u zemlje porekla investicija. S druge strane, zemlje perife-
rije sve vise poprimaju i funkciju trzista za plasman roba iz zemalja centra. Тај
uvoz је uglavnom u potpunosti omogucen kreditima medunarodnih fmansij-
skih institucija i poslovnih banaka zemalja izvoznica.
Treca Ьitna karakteristika procesa globalizacije jeste sirenje dvostrukog
trzista rada na globalnom nivou, eliminisanje gotovo u potpunosti svake kon-
kurencije na trzistu fmansijskog kapitala (the network of interlocking direc-
torates), uz zaostravanje konkurencije na triistu rada.
Iako proces globalizacije vodi procentualnom smanjenu ucesca nadnica u
svetskom bruto nacionalnom dohotku, sirenje dvostrukog trzista rada dovodi
do znatno brie pauperizacije radnicke klase periferije.
Prema podacima Institut der deutschen Wirtschaft Koln u periodu iz-
medu 1980 i 2001. godine doslo је do znatnog porasta realnih nadnica u ze-
mljama Evropske unije, i to najvise u Finskoj, za cak 60%, Austriji i Velikoj
Britaniji za 37%, u Irskoj za 35%, Zapadnoj Nema&oj i Francuskoj za 32%, а
nesto manje u Danskoj, za 26%, Svedskoj i Grckoj za 23%, Holandiji za 15%,
Luksemburgu za 14%, Italiji za 12% i u Belgiji za 11 %. U istom periodu nad-
nice u Japanu porasle su za 35%. U Kanadi u datom periodu nije bilo ni rasta
ni pada nadnica, dok su u SAD nadnice pale za 5%.40
S druge strane, u zemljama Istocne Evrope u vreme masovne privatiza-
cije drustvenog kapitala koja predstavlja kljucni proces globalizacije, doslo је
do dramaticnog pada realnih nadnica. U periodu od 1989. do 1995. godine
nadnice su u zemljama centralne Evrope padale u proseku 22% godisnje, а
u zemljama jugoistocne Evrope cak za 52,2%. Proces masovne privatizacije
Ьiо је pracen hiperinflacijom koja је obezvredivala nadnice radnicke klase.
U istom periodu stopa siromastva porasla је u zemljama centralne Evrope
 94 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggro&ya

za 18%, а u zemljama jugoistocne Evrope za 40,7%.41 Masovnu privatizaciju

prati i masovna nezaposlenost.
Pored toga, prema podacima Evropske fondacije za unapredenje zivotnih
i radnih uslova, radno vreme u zemljama Istocne Evrope u proseku iznosi 44,4
casova nedeljno i znatno је duze od radnog vremena u zemljama Zapadne
Evrope gde u proseku iznosi 38,3 casova nedeljno.42
Ocigledno је da је stopa eksploatacije radnicke klase u Јзтоёпо] Evropi
znatno меса od опе u Zapadnoj, sto је i poenta dvostrukog trzista rada kao
Ьitne odrednice procesa globalizacije.
$а slomom komunistickog sistema u Evropi Ыоk realnog socijalizma koji
је obuhvatao osam zemalja, raspao se na 27 drzava, а па teritoriji Ьivse SFRJ
nastalo је sedam suverenih drzava. Jedan broj autora, а medu njima i Miroslav
Pecujlic, upozoravali su da је rec о drzavama sa minimalnim realnim suvere-
nitetom, tj. о driavama-transmisijama. On је nastajanje ovog novog tipa drza-
ve vezivao za jacanje dominacije transnacionalnog kapitala u medunarodnim
razmerama. Definisao ih је kao "prenosne kaiseve" transnacionalnog kapitala,
tj. kao njegove izvrsne organe. ,.lstovremeno, zЬiva se i 'praznjenje' sadrzine
njihovog suvereniteta: odluke nadnacionalnih institucija i transnacionalnih
korporacija postaju odlucujuce za ekonomske, socijalne i bezbednosne mere
drzave."43
Formiranje drzava-transmisija na razvalinama komunistickog sistema u
Istocnoj Evropi Ьiо је nuzan preduslov za sprovodenje procesa privatizacije
drustvenog kapitala, odnosno "pretvaranja narodne u privatnu kapitalistic-
ku svojinu': Као institucija organizovanja i sprovodenja procesa privatizacije
postkomunisticka drzava u lstocnoj Evropi је u sustini sredstvo eksproprijaci-
je radnicke klase "od strane malog broja uzurpatora': Кroz proces privatizacije
vrsi se integracija postkomunistickih ekonomija u poslovni sistem (business
system) medunarodnih institucija finansijskog kapitala, i to kao zona jeftine
i sindikalno neorganizovane rezervne armije rada i niskih korporacijskih po-
reza.

111.7. Privatizadja i tranziciona drzava

Sve veci broj istrazivaca danas govori о privatizaciji u Istocnoj Evropi kao о
legalizovanoj "otimacini" velikog dela drustvenog bogatstva koju su podrza-
vale najmocnije drzave i korporacije Zapada jer је to odgovaralo njihovim
strategijskim interesima. О tranzicionim drzavama u Istocnoj Evropi sve se
vise pise kao о "pljackaskim drzavama':
111. Druitvcno-istorijski karakter medunarodnih finansijskih odnosa i privatiucija ... 95

Tako, Zoran Vidojevic "prljavu privatizaciju" vidi ne samo kao prepreku

demokratizaciji postrealsocijalistickЉ drustava u Јвюёпо] Evropi nego i kao
izvor socijalne patologije u tim drzavama ,,'vazalne demokratije' sa liberal-
nom fasadom" i "divljeg kapitalizma", olicenog u sprezi drzavne nomenklatu-
ге i mafije (vlasti i novca).
"Pljackaska privatizacija пе samo da ruinira ekonomiju i predstavlja jedan
od oЫika nemorala s krajnje teskim socijalno-egzistencijalnim posledicama
nego ruinira i same mogucnosti demokratskog uredenja. Na osnovama takve
privatizacije nije moguca drzava рпћевсепа od drustvene vecine, kao ni po-
ёеша demokratija. Drzava u takvim uslovima mora Ьiti duboko koruptivna,
а njene glavne institucije bez legitimiteta. Demokratija pak u takvim okolno-
stima пюје da bude samo privid i farsa."44
Sistemska korupcija postala је odredujuca karakteristika tranzicionih dr-
zava lstocne Evrope. Slobodan Vukovic naglasava da је privatzacija u "rasto-
cenom pravnom sistemu" drzava, u istorijskom procesu prelaska iz socijaliz-
ma u kapitalizam, postala "preko noci" izvor enormnih "zarada" za vrsioce
vlasti, ,,neodgovornu politicku elitu drustva", pretezno regrutovanu iz Ьivse
komunisticke nomenklature. ,,Bezobzirna pljacka ogrornne drustvene imovi-
ne ubrzo postaje model ponasanja vlasti i sinonirn uspesnosti. Sve је to utica-
lo na smanjenje odgovornosti svih onih pojedinaca koji su se nasli u Ъlizini
novci U sledecem koraku to је relativizovalo moralne osude 'sitnog lopovlu-
ka' i korupcije od strane velikog broja pripadnika drustvene zajednice:' 45
Sirenje sive ekonomije u periodu privatizacije drustvenog kapitala u
Istocnoj Evropi vodilo је uspostavljanju mafijaskog privredivanja: najmocni-
je ekonomske grupe zaposedaju delove drzavnog aparata da Ьi se oslobodile
placanja poreza i manipulisale drzavnom politikom radi ostvarivanja svojih
ekonomskih interesa.
Pluralizacija politickog sistema i masovna privatizacija, dva osnovna
procesa tranzicije iz komunistickog u kapitalisticki sistem u Istoёnoj Evropi,
tesno su medusobno povezana, i to preko uspostavljanja kontrole novoformi-
rane burzoazije nad formalno izabranirn nosiocirna politiёkih funkcija. Jos
pocetkom devedesetih godina madarski istrazivac Attila Agh uoёio је tri tipa
privatizacije na makronivou s obzirom na razlicite modele te kontrole, i to: а)
spontana (nomenklatura); Ь) drzavno kontrolisana; i с) predvodena stranirn
kapitalom.
,,Spontana privatizacija Ьila је karakteristika poslednjeg perioda starog re-
zima i inicijalnog perioda pod novim rezimom. Ona se verovatno odnosila
na pet do sedam procenata drzavne svojine u Madarskoj i na petnaest do
dvadeset procenata u Poljskoj. Ona је stvorila nomenklaturu burzoazije ali
96 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog groЫja

manjeg oЬima nego sto se ocekivalo. Nove vlade su to zaustavile pravnim

sredstvima. Опе su renacionalizovale drzavnu svojinu i stavile је pod kon-
trolu vladinih agencija (ministarstvo za privatizaciju u Poljskoj, agencija dr-
zavne svojine u Madarskoj). Privatizacija је usporena i Ьirokratizovana ali
је postala япасајпо sredstvo stvaranja zavisne burzoazije. Na tenderima za
privatizaciju ргеёџзеса oЬicno su pobedivali oni koji su bili lojalni vladaju-
cim partijama. Novi vlasnici delovali su kao politicki saveznici, velikodus-
по finansirajuci politicke kampanje i akcije novih partija i zvanicnike vlade.
Postojale su sve nijanse izmedu Ъеlе' korupcije (medusobna razmena usluga
bez novca) i 'crne' korupcije (prenos novca па privatne bankovne racune), s
preovladavanjem sivo-belih formi. Korupcija је prozela javni i politicki zivot,
tj. drza\'ne banke finansirale su vladine medije.
Strani kapital је takode imao ulogu, posebno u Madarskoj, gde mozemo vide-
ti pojavljivanje kompradorske burioazije (comprador bourgeoisie). Najbolji
i najdinamicniji deo madarske ekonomije delimicno је u vlasnistvu stranog
kapitala. [...) Kompradorska burzoazija stekla је interes da reprezentuje i stiti
strane interese i ona је efikasna grupa za pritisak:'46
Dati model odnosa izmedu privatizacije i pluralizacije u Istocnoj Evropi
vodio је uoЬlicavanju, kako Agh istice, politickog sistema zasnovanog na fra-
gmentarnom partijskom sistemu i rasirenom, duboko ukorenjenom sistemu
klijenture. Glavni akteri klijentura su vrhunska vladajuca politicka elita i nje-
na dva partnera, politicki zavisna administracija i ekonomski zavisna burzoa-
zija. Narod је pesimisticki raspolozen i otuden od politike.

111.8. Privatizacija i spoljnotrgovinska razmena

Pored erozije drzavnih struktura i dekompozicije drustvenih struktura putem

pluralizacije i privatizacije, slom komunistickog sistema u Istocnoj Evropi do-
veo је i do kolapsa trgovinskog sistema SEV-a. Koncept "povratak u Evropu",
koji Ьiо deo velikog broja politickih programa u Istocnoj Evropi pocetkom
devedesetih godina, u osnovi је izrazavao zahtev da se uspostave јасе trgo-
vinske veze i ekonomska saradnja sa zemljama Evropske unije (EU), posebno
Nemackorn.
Pre otpocinjanja procesa tranzicije, istocnoevropske zemlje su najve-
ci deo rnedunarodne ekonomske razmene obavljale sa drugim clanicarna
SEV-a. RepuЫike Sovjetskog Saveza su 80% svoje ukupne trgovinske razmene
0stvarivale unutar SEV-a, dok su zernlje Istocne Evrope polovinu svojih tran-
sakcija sa inostranstvom obavljale u okviru pomenute regionalne integracije.
Medunarodna trgovinska razmena koja se obavljala u okviru SEV-a nije bila
Ш. Drшtveno-istorljski karakter medunarodnih linansijskih odnosa i privatizacija ... 97

zasnovana па trzisnim kriterijumima, niti na komparativnim prednostima

pojedinih zemalja clanica. Trgovinski tokovi Ьili su u rukama drzavnih trgo-
vinskih organizacija, odnosno drzavna ргеоџзеса su imala monopol nad се-
lim segmentom medunarodne trgovinske razmene. Ostali ekonomski subjekti
nisu imali kontakt sa inostranstvom.
LiЬeralizacija spoljne trgovine роёеекош devedesetih godina dovela је do
znacajne promene u geografskoj strukturi trgovine u zemljama u tranziciji.
Trgovinska preorijentacija se ogledala u preusmeravanju trgovinskih tokova
zemalja u tranziciji od zemalja nekadasnjih clanica SEV-a ka zapadnim ze-
mljama, pre svega clanicama Evropske unije. 47
Tokom devedesetih godina (1993-1998) udvostrucila se spoljnotrgo-
vinska razmena "zemalja granicnog pojasa" sa Nemackom. Godine 1999.
Nemacka је apsorbovala izmedu 36% i 42% od uku pnog izvoza Ceske,
Madarske i Poljske, а izmedu 28% i 32% uku pnog slovackog i slovenackog
izvoza. Uvoz iz te grupe zemalja cinio је 1998. godine 9% ukupnog nemackog
uvoza, dok је njen izvoz u te zemlje ucestvovao sa 10% u njenom uku pnom
izvozu. 48
Preorijentacija spoljne trgovine istocnoevropskih ekonomija sa triista
SEV-a ka trzistu EU jedan је od neposrednih rezultata tranzicije komunistic-
kih ekonomija ka kapitalizmu i ona је zapocela mnogo pre ulaska ovih zema-
lja u EU.49
Уес u toku 1997. godine 90% trgovine istocnoevropskih zemalja bilo је
okrenuto ka industrijalizovanom Zapadu, posebno Nemackoj. Izmedu 1989.
i 1997. godine izvoz istocnoevropskih zemalja u petnaest zemalja EU ucetvo-
rostrucio se ро vrednosti i iznosio је 71 milijardu dolara, а sacinjavao је 85%
istocnoevropskog izvoza na trzista industrijalizovanih ekonomija. Polovina
tog izvoza sastojala se od robe prehrambene industrije, proizvoda od gvozda
i celika, obojenih metala, tekstila, odece i obuce.
U uvozu petnaest zemalja clanica EU Istocna Evropa ucestvovala је sa
2,6%, а sa 6,5% u uvozu EU izvan nje.so
Tako је 1997. godine u zemlje EU Шо 62,6% uku pnog izvoza Ceske
Republike, 71,0% izvoza Madarske, 68,2% izvoza Poljske, 68,3% izvoza
Slovenije i 51% izvoza Bugarske. 51
U istom periodu ( 1989-1997), izvoz zemalja EU u istocnoevropske zemlje
rastao је brze od uvoza EU iz ovih zemalja. Godine 1995. zemlje EU ostvaril e
su znacajan suficit u razmeni sa Istocnom Evropom, koji је uglavnom finan-
siran kreditima Medunarodnog monetamog fonda (MMF) i Svetske banke.
Zemlje EU ostvarile su znacajan visak i u izvozu proizvoda prehramЬene in-
dustrije, poljoprivrede i automobilske industrije. 52
 98 Marija Obradovic • Hro11ika tranzicijskog gro ЬQa

Ucesce razvijenih zemalja u ukupnom izvozu zemalja u tranziciji 2002.

godine iznosilo је 72,6%, а u ukupnom uvozu 66,2%. Zemlje u tranziciji su
najvise роеесаје svoj izvoz u zemlje Evropske unije, i to izvoz automobila,
delova za automobile, осесе i kancelarijske opreme. Narocito је uocljiv porast
izvoza proizvoda iz SIТC kategorije 78 - automobili i automobllski delovi.
То potvrduje da se istocnoevropske zernlje sve vise integrisu u svetsku auto-
mobllsku industriju роуесапјегп izvoza automobila i delova proizvedenih u
fabrikama koje su izgradene ili modernizovane stranim kapitalom i tehnolo-
gijom (Ceska, Madarska, Poljska, Slovacka, Slovenija).53
U zapadnoevropskoj literaturi krajem devedesetih godina ova spoljno-
trgovinska preorijentacija zemalja Istocne Evrope od SEV-a ka EU, posebno
Nemackoj, analizirala se i ocenjivala veoma razlicito.
Dok su jedni smatrali da ona ima glavnu ulogu u stimulisanju ekonom-
skog oporavka i rasta u Istocnoj Evropi, drugi su smatrali da ona vodi njenoj
periferizaciji.
Peter Govan је isticao da periferizacija Centralne i Istocne Evrope tokom
devedesetih godina predstavlja "najdramaticniju" periferizaciju jednog regio-
na u istoriji modernog kapitalizma. Odnosno, da su "istocnoevropske zemlje
integrisane u zapadnoevropsku centricnu podelu rada na samom dnu':54
Ispitujuci mehanizme tog procesa periferizacije, Govan је naglasavao da
је ona nastala kao rezultat istorijskog delovanja odredenih drustvenih snaga
kako u okviru zemalja Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoc (SEV-a), tako
i sa Zapada.
U okviru zemalja SEV-a, drustvene grupe s perspektivom da postanu
nova kapitalisticka klasa bile su snazno privucene "finansiranim" putem ka
izgradnji kapitalisticke klasne formacije, kako је to nudio americki kapita-
lizam. То је obezbedilo stvaranje transnacionalne organizovane drustvene
mreze koja је prihvatila posledice programa EU za reorganizaciju industrijske
podele rada na kontinentu posle raspada SEV-a 1991. godine.55
Iz.medu dva svetska rata vecina ekonomija Istocne Evrope umnogome је
zavisila od trgovine sa zapadnoevropskim zemljama, а posebno Nemackom.
Dolaskom na vlast komunistickih partija u njima posle Drugog svetskog
rata uz uticaj SSSR-a, sprovodenjem nacionalizacije sredstava za proizvod-
nju i Uspostavljanjem SEV-a 1949. godine, i formalno је bila izvrsena podela
evropskog trzista na dva odvojena trgovinska Ыоkа.
Oslanjajuci se na SEV, ekonomske i socijalne strukture u istocnoevrop-
skom regionu transformisale su se putem industrijalizacije i modernizacije
proizvodne baze. Istovremeno vezujuci se za kapacitete SEV-a, nacionalne
ekon°nuje istocnoevropskih drzava izolovale su se od svetskog kapitalistickog
111. Drшtveno-istorijski karakt er medunarodn ih finansijsklh odno1a i privatizacija ... 99

trzista. SEV је razvio vlastite produkcione aparate koji se mogu opisati kao
velika strategija uvozne supstitucije.
Stoga је Piter Govan smatrao da је raspad SEV-a 1991. godine predstav-
ljao razaranje proizvodnih kapaciteta i regionalnog trzista u Јвтоспо] Evropi.
Prema Govanu, nakon sloma komunistickog sistema u lstocnoj Evropi
1989. godine, nije doslo do uoЬlicavanja efikasne drustveno-politicke ko-
alicije koja Ьi se suprotstavila "koaliciji регйепзасјје" јег је опа morala da
bude medunarodna i da se oslanja па ekonomski oporavak Ьivseg SSSR-a.
Medutim, сео proces periferizacije ostao је veoma nestabilan i daleko od toga
da su drustvene snage "koalicije periferizacije" postale "hegemonisticke" u
Gramsijevom smislu. S druge strane, nije doslo ni do uoЬlicavanja transna-
cionalne drustveno-politicke koalicije koja је mogla izvesti zemlje Istocne
Evrope na put ekonomskog razvoja. 56

111.9. Privatizacija i strukturalne karakteristike ekonomskih veza

Zapada i Istocne Evrope

Kolaps komunistickih rezima u Istocnoj Evropi i zapocinjanje tranzidje ka

kapitalistickom produkcionom sistemu prouzrokovali su duboki sok u regio-
nu i doveli do destabilizacije i demobilizacije radnicke klase cija је drustvena
moc znacajno opala kao posledica privatizacije drustvenog kapitala.
Masovna privatizacija drzavne svojine u zernljama lstocne Evrope imala
је funkciju mehanizma za pretvaranje: а) sredstava za proizvodnju u kapital,
tj. u sredstva za eksploataciju radnicke klase, i Ь) oslobadanje rezervne armije
rada. Otuda је masovna nezaposlenost i pojava relativno suvisnog stanovnis-
tva veran pratilac masovne privatizacije.
Tako је i pored umerenog ekonomskog rasta u tranzidonim istocnoe-
vropskim zemljama od pocetka 21. veka, doslo је do Ьпоg rasta nezaposle-
nosti koja ostaje visoka. U kembrickoj ekonomskoj istoriji moderne Evrope
naglasava se da su za to odgovorne regulacione politike za triista rada, а po-
sebno institucije minimalne cene rada i nadoknada za nezaposlene. Stoga,
nekvalifikovani radnici ne mogu da nadu posao jer su zagarantovane nadnice
iznad vrednosti njihovog rada. S druge stane, nadoknade onemogucavaju za-
posljavanje jer su one "negativna davanja" posto ih drzava oduzima kada se
radnik zaposli. Istice se da davanja stvaraju i "zamku siromastva" i podsticu
"sivu ekonomiju~s1
Unutrasnja logika procesa masovne privatizadje ne dovodi se tak.o u vezu
ni sa masovnom nezaposlenoscu, ni sa surovom eksploatac~om rada, posto
 100 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog grobija

se naglasava da је produktivnost radni&e klase ispod ровюјеёћ niskih nad-

nica.
.,Uspesna" masovna privatizacija bila је i jeste kljucan uslov za ulazak ze-
malja Јзюёпе Evrope u EU. 1 to stoga sto је ona пшпа pretpostavka potpune
apsorpcije anomicnog komunistickog ekonomskog sistema u svetski kapita-
listicki sistem, ali i nova istorijska osnova za dalje sirenje i јасапје ргосева
koncentracije i centralizacije finansijskog kapitala (svojinskih prava), odno-
sno uspostavljanja novih odnosa izmedu evropskog centra i periferije.
Репофёпе krize svetskog kapitalistickog sistema uvek su najostrije oblike
imale na periferiji. Tako i se i danas socioekonomski efekti svetske krize mno-
go јасе i ocigJednije ispoljavaju u poluperifernim zemljama Evropske unije,
kao sto su Grcka, Portugalija, Irska, Spanija, ali i istocnoevropske zemlje cla-
nice ЕЦ nego u zemljama jezgra. ProЫem spoljne zaduzenosti је jedan od
najakutnijih, kao i proЫem rastuce dugorocne sistemske nezaposlenosti.
Opadajuce stope rasta u zemljama Istocne Evrope, а posebno jugoistoc-
ne Evrope, medu kojima i Srblje, rast spoljne zaduzenosti, spoljnotrgovin-
skog deficita i nezaposlenosti, te pad realnih nadnica, upozoravaju na potre-
bu istrazivanja i preispitivanja procesa privatizacije drustvenog kapitala, kao
procesa koji је u potpunosti determinisao savremena ekonomska i politicka
kretanja u ovom regionu, а posebno njegovo struktur iranje kao evropske pe-
riferije u svetskoj privredi.
Кrajem devedesetih godina 20. veka britanski profesor Piter Govan је
isticao da је periferizacija Istocne Evrope zapocela osamdesetih godina 20.
veka kada su ove, tada komunisticke ekonomije, ,,uhvacene u duznicku za-
mku", kada su SAD izvrsile radikalni preokret u medunarodnoj monetarnoj
i finansijskoj politici, poznat kao Volekerov preokret. Tim preokretom u za-
mku su bile uhvacene Poljska, Madarska i Jugoslavija.58
Sedamdesete godine 20. veka predstavljale su dekadu dostupnih i jeftinih
kredita na medunarodnom finansijskom trzistu. Zapadnoevropske ekonomije
koje su tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka imale dug period
stagnacije trazile su nove izvore za ocuvanje dinamike kapitalisticke akumu-
lacije, te su nudile kredite na medunarodnom trzistu.
Tadasnje vlade istocnoevropskih zemalja, tradicionalno suocene sa ne-
dostatkom finansijskog kapitala, pozajmljivale su mnogo da Ы finansirale
znacajne industrijsko- razvojne programe. Madarska је, na primer, takve pro-
grame usmerila na razvoj industrije boksita i aluminijuma, Poljska na razvoj
industnje gvozda i brodogradnje. Medutim, deo kredita ove zemlje su kori-
~tile i_ Za finansiranje potrosnje. Istocnoevropski dug u konvertibllnoj valuti
1ZJ1os10 је 1981. godine 67 milijardi dolara.
111. Drшtvmo-lstorijski lwaktn- medunarodnlh linansijskih odnosa i privatizadja ,_ 101

Najvece dugove imale su Rumunija - 25 milijardi dolara i Poljska- 10 mi-

lijardi dolara. Rumunija је do kraja 1989. godine uspela da otplati svoj spoljni
dug пашешџей drakonske restrikcije domacinstvima u potrosnji energije i
hrane, tako da је tokom otplate dugova stanovnistvo Rumunije imalo najniii
standard u Evropi posle Albanije.
Visoka zaduzenost istocnoevropskih zemalja uticala је na revalorizaciju
njihove kreditne sposobnosti od strane Svetske banke i опепюјџсепо im је
dalje zaduzivanje na medunarodnom finansijskom trzistu. Tako su роёеткош
osamdesetih godina 20. veka istocnoevropske zernlje bile prinudene da sma-
nje uvoz sa zapadnih konvertiЬilnih trzista, posebno гпайпа, opreme i hrane,
паргешс! se da odrze uvoz neophodnog repromaterijala za domacu industrij-
sku proizvodnju.59
Sredinom osamdesetih godina 20. veka Svetska banka i Medunarodm
monetarni fond (MMF), u saradnji sa vladom SAD, postavili su nove razvoj-
ne kreditne programe, poznate kao Atlantski rezimski ciljevi (The Atlantic
Regirne Goals). Ovi programi zaziveli su 1985. godine. Prema britanskom
profesoru Piteru Govanu, Atlantskim rezimskirn programom utvrdeni su
novi principi odnosa izmedu zemalja centra i periferije u slucaju Evrope,
izmedu zapadnoevropskog centra, poluperifemih evropskih drzava, Irske,
Portugalije, Spanije i Grcke i perifeme lstocne Evrope. Govan је naglasavao
da је politikom novih kreditnih programa bila sankcionisana finansijska za-
visnost periferije i poluperiferije od centra i da је ona osmisljena s ciljem ek-
spanzionisticke politike centra, tzv. politike otvaranja novih vrata (the new
Open Door).60 Novom kreditnom politikom kao uslovi za dobljanje kredita
bili su definisani: restrukturiranje svojinskog modela, privatizacija bankar-
skog i industrijskog kapitala u vlasnistvu drzave, finansijska disciplina i uvo-
denje liberalno-demokratskih drzavnih institucija.
Osnov ovakve promene razvojne kreditne politike MMF i Svetske banke
Govan је video u nastojanju SAD da medunarodne finansijske odnose stave
u ruke privatnih banaka i finansijskih trzista, za razliku od pocetka 20. veka
kada su se oni nalazili u rukama drzava i medunarodnih finansijskih institu-
cija. Тај novi kreditni rezim omogucavao је zemljama izvan centra da izЬegnu
unutrasnji politicki rizik rekonstrukcije domacih ekonomija pomocu ostrih
mera stednje pozajmljujuci od angloamerickih banaka.
Da Ьi odgovorile novim zahtevima kreditora iz centra, zemlje periferije, u
kojima је nedostatak finansijskog kapitala Ьiо istorijska karakteristika dugog
trajanja koja umnogome opredelila ekonomsku istoriju njihovog razvoja, mo-
rale su da ostvare znacajan trgovinski visak sarno kroz pristup na trziste rоЬа
zemalja centra. Zatim, da obezbede finansijski priliv iz centra radi pokrivanja
finansijskog deficita ili radi redovne otplate duga, kao i angazovanje prihoda
 101 Marija Obradovit • Hronika tmn:zicijskog groЬij11

od privatizacije drustvenog kapitala za punjenje budzeta u okviru fiskalnih

napora.
Prema Govanu, zaduzenost, potreba za izvozom i finansijska zavisnost
periferije koristilo је medunarodni finansijski kapital za ostvarivanje vec ро-
menute politike "otvaranja novih vrata': Ova politika podrazumevala је da se
driavama periferije preko ekonomskog pritiska пашесџ zakonska геёепја u
okviru domaceg pravnog sistema, koja su omogucavala kapitalistima iz ze-
malja centra potpuna i dalekosezna prava ulaska i izlaska па svim tackama
ciklusa kapitalisticke reprodukcije, i to, ulazak novcanog kapitala u doma-
ce finansijske institucije, tj. banke i trzista vrednosnih papira, pristup trzistu
rada u procesu proizvodnje, kao i pristup domacem trzistu roba i usluga u fazi
realizacije trzisnih proizvoda, te odlivanje profita (tzv. repatrijacija profita) u
zemlje centra.
Nova "politika otvaranja novih vrata" trebalo је da omoguci ekspanziju

t
'
, atlantskih multinacionalnih kompanija na periferna ekonomska podrucja to-
kom devedesetih godina 20. veka i tako dovede do centralizacije i koncentra-
.. cije kapitala na globalnom nivou.
Koncentracija i centralizacija svojinskih prava proizvela је znacajni novi
tok profita u zemlje centra iz ekonomsko-finansijskih operacija u perifernim
zemljama (tzv. repatrijacija profita) i dovela do smanjenja proizvodnih jedi-
nica, stvarajuci ekonomije velikih oЬima i podizuci granice konkurenciji.61
Uhvacene u zarnku medunarodnih kredita, finansijske strukture u
Istocnoj Evropi postajale su direktno povezane sa novcanim linijama SAD.
Nakon pada komunistickih rezima u Istocnoj Evropi 1989. godine, dominan-
tne drustvene grupe (komunisticka nomenklatura) pocele su da gravitiraju
prema finansijskom sistemu i drustveni kapital koji su zaposele u procesu
privatizacije driale su uglavnom u finansijskom obliku. Industrijski kapital
stranog porekla plasiran је u izvozno orijentisane ekonomije, fokusirane na
izvoz u zemlje Evropske unije (EU). Kako su prava iz oЫasti rada Ьila znatno
suzena, socijalni polozaj sindikalno i politicki neorganizovane radnicke klase
zavisio је iskljucivo od kapitalisticke akumulacije i znatno se pogorsao u od-
nosu na komunisticki period razvoja istocnoevropskih zemalja.
Politika MMF na podrzavanju rekonstrukcije istocnoevropskih ekonomi-
ja ka izvozno orijentisanom rastu zasnivala se na strategiji politicki mocnog
americkog finansijskog sektora koji је tokom osamdesetih godina 20. veka
podsticao rekonstrukciju latinoamericke privrede u pravcu izvoza na triiste
SAD da bi mogao da naplati kredite koje је plasirao u dati region.
Medutim, Govan је upozoravao da је u politickoj strukturi EU finansijski
sektor znatno slablji nego u SAD, buduci da је do 1990. godine veliki deo
111. Drшмno-istorijski karakt er medunarodnih fшansijakih odnosa i privatiucija ..• 103

evropskog finansijskog sistema Ьiо u rukama drzave, а пюспе drustvene gru-

pacije sk.lone drzavnom protekcionizmu koji је Ьiо ne samo podrzavan i od
trgovinskog гейша EU nego је Ьiо i zvanicna politika komisije.
Prema Govanu, EU је iskoristila recesiju u Јвюёпо] Evropi i stalnu finan-
sijsku krizu sa kojom su se suocavale vlade zemalja ovog regiona i podsticala
је privatizaciju drustvenog kapitala u interesu zapadnoevropskih multinacio-
nalnih kompanija, uglavnom ро veoma niskim cenama. Direktnim finansij-
skim investicijama zapadne multinacionalne kompanije su najpre uspostavile
kontrolu nad lokalnim trzistima, а kasnije su роёеје da koriste i jeftinu radnu
snagu za proizvodnju robe koja se izvozi u ЕЦ tzv. Maquilladora ulaganje.62
Tokom devedesetih godina 20. veka Ьila је ориа tendendja da direktne
strane investicije u istocnoevropskim zemljama vise idu u finansijski nego u
industrijski sektor. Sektor finansijskih i rentijerskih operacija podredio је sebl
ostale sektore i omogucio konverziju svih oЫika svojine u finansijski kapital
koji se moze bezbedno izneti iz zemlje. Tako su putem finansijskih transakcija
zapadne kompanije ostvarile kontrolu nad trzistem i proizvodnim kapaciteti-
ma u istocnoevropskim zemljama. 63
U Madarskoj је, па primer, Ьiо primenjen meksikanski maquilladora
razvojni model, prema kome strane multinacionalne kompanije upotreЬlja-
vaju njenu teritoriju kao produkcionu platformu, uvozeci repromaterijal iz
Zapadne Evrope, tako da znacajne aspekte radno intenzivnih procesa obav-
lja jeftina domaca radna snaga da Ьi se finalni proizvodi izvozili na Zapad.
Ovakva proizvodnja је nezavisna od skupih domacih kredita. S druge strane.
uvoz repromaterijala onemogucava unapredenje trgovinskog bilansa i pored
povecanog izvoza. 64
Ukljucenje zemalja u tranziciji u globalni finansijski sistem bilo је praceno
u oblmu i strukturi priliva kapitala u ove zemlje. Tokom pocetnih godina tran-
zicije prilivi kapitala su uglavnom dolazili iz zapadnih driavnih izvora i skoro
sve zemlje u tranziciji su bile njihovi korisnici. Ovi znacajni izvori kapitala
bili su namenjeni podrsci politickim i ekonomskim promenama u zernljama
u tranziciji, kojima su nedostajali privatni izvori kapitala. Vlasnici privatnog
kapitala su podrucje zemalja u tranziciji smatraliveoma rizicnirn za bilo kakva
ulaganja tokom pocetne faze tranzicije. Medutim, kako је proces privatizacije
drustvenog kapitala u ovim zemljama napredovao, pocele su da pristizu i pri-
vatne investicije kapitala. Tako је и osnovi plasiranje driavnih zapadnih finan-
sijskih sredstava u istocnoevropske zemlje radi promene svojinskih odnosa
prokrcio put privatnom kapitalu па nova trzista tokom perioda tranzicije.
Procenjuje se da su strane direktne investicije (SDI) u zemljama u tran-
ziciji dostigle iznos od 33 milijarde USD u 2002. godini Njihovo ucesce u
 104 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskog gro Ьija

ukupnim svetskim prilivima SDI poraslo је sa 2% u 2000. na 3,7% u 2001. go-

dini. Medutim, ukupan iznos SDI u zemljama Јвюёпе Evrope 2001. је орао za
12% u odnosu na 2000. godinu. Ucesce istocnoevropskih zemalja u ukupnom
svetskom odlivu SDI росесаю se sa 0,3% na 0,6% 2001. godine. Jedan od
razloga Ьila је globalna kriza koja је zahvatila elektronsku industriju u ovim
zemljama, sto је dovelo do odliva kapitala iz Ceske i Poljske u toku 2002, а iz
Madarske u prvoj polovini 2003. godine, kada su kompanije Fleditronidi i
Filips u njoj zatvorile svoje kapacitete.
Najveci deo SDI iz istocnoevropskih zemalja motivisan је zeljom lokalnih
ргеёшеса da ојасајц poslovne i trgovinske veze sa ostalim zemljama u tranzi-
ciji, s kojima su nekada cinili jedinstvenu drzavu. Tako је veoma prisutan SDI
iz Slovenije u Ьivse repuЫike SFRJ.
Prema izvestaju Austrijskog instituta za ekonomska istrazivanja, pet istoc-
noevropskih zemalja, Ceska, Madarska, Poljska, Slovacka i Slovenija, privukl e
su 2002. godine 60% ukupnog priliva SDI u zemljama tranzicije, sto је iznosi-
lo oko 20 milijardi USD. Ceska је privukl a vise od 9 milijardi USD, Slovacka
i Poljska oko 4 milijarde USD, dok је Madarska primila nesto manje od 1
~ milijarde USD. Rumunija i Hrvatska su 2002. godine privukl e ро milijardu
f_ SDI, а SrЬija i Crna Gora polovinu te sume, privucene procesom privatizacije
.1 drustvenog kapitala u tim zemljama.
U pocetnom periodu, SDI su uglavnom odlazile u usluzni sektor, najvise
u trgovinu. Tokom vremena, investicije su sve vise usmeravane u proizvod-
nju i bankarstvo. Kada је proizvodnja u pitanju, investicije su najvise odlazile
u prehrambenu i duvansku industriju, da Ьi se potom njihovi tokovi preu-
smerili u automobilsku, tekstilnu i hemijsku industriju, cija је proizvodnja
bila namenjena izvozu. Medutim, u 2002. godini doslo је do opadanja ula-
ganja u proizvodnju i ponovnog porasta ulaganja u usluzni sektor, uglavnom
zbog smanjenja traznje za industrijskim proizvodima na trzistima zemalja
Evropske unije (EU).65
III. Drultveno-lstorijski karakter medunarodnih finansijskih odnoaa i privatizacija ,_ 10S

Napomene uz trece poglavlje

1 Marija Obradovic, ''Elitve Millyetqilik" poglavlje 3 u knjizi "Karadeli Cem(ed)

Scak Savas Sonrasinda Aurupave Turkiye" (Europe and Turkey Affer the Cold
War), Ayrac Yayinevi, Ankara, 2003, str. 51.
2 А. Heller, F. Feher, From Yalta to Glasnost. The Dismantling of Stalin's Empire,
Basil Blackwell, Oxford, 1990, str. 1 б.
3 /. Tomszewski, The Socialist Regimes of East Central Europe. Their EstaЬlish-
ment and Consolidation 1944-1967, Routledge, London, 1989; G. Skilling, The
Governments of Communist East Europe, Thomas У. Crowell Company, New
York, 1966.
4 W. Moor, Economic Demography of Eastem and Southem Europe, Arno Рrщ
New York, 1972, str. 17, 27.
5 "Employment in the European Union candidate соџшпеа", Еиrореап Industrial
Relations Review, No. 350, March 2003, str. 26.
6 Peter Gowan, ,,The Peripheralisation ofCentral and Eastern Europe in the 1990s~
Labour Focus оп Eastern Еиrоре, No. 65, 2000, str. 43.
7 Ве/а Greskovits, The Political Economy of Protest and Patience: East European
and Latin American Transformations Compared, Central European University
Press, Budapest, 1998, str. 24.
8 Alan Н. Smith, ,,Eastern European Economies~ in: Eastern Еиrоре and the
Commonwealth of Independent States, 4th edition, Europe Publications Limited,
London, 1999, str. 64.
9 Кaren Henderson, Neil Roblnson, Post-Communist Politics. Ап Introduction,
Prentice Hall Europe, 1997, str. 28.
10 Nacionalni komunizam је Ьiо revolucionama strategija koju је razvio Vladimir
Шс Lenjin i ruska boljsevicka partija u periodu pre Prvog svetskog rata. Prema
toj politickoj formuli klasna borba u perifernim zaostalim drustvima morala је
Ьiti "socijalisticka ро sadriaju, nacionalna ро formi': Cilj komunistickih partija
u nerazvijenim zemljama nije Ьiо samo ukidanje privatne svojine nego i zado-
Ьijenje nacionalno nezavisne driave, kao i tehnoloski i kulturni razvoj i materi-
jalni prosperitet. Komunisti su zeleli da modernizuju patrijarhalna drustva i da
postignu nivo razvoja koji su Zapadna Europa i Severna Aшerika vec dosegle.
Komunizam је Ьiо indenti.fikovan sa nacionalnom emancipacijom i industrijali-
zacijom.
11 Za vreme komunisticke vlasti federativne ddavne strukture Ьili su uspostavljene
u Jugoslaviji (1943) i Cehoslovackoj (1960). Komunisticke partije Jugoslavije i
Cehoslovacke sastojale su se iz nacionalnih partijskih organizacija i njihova unu-
trasnja organizacija odrazavala је driavnu federativnu strukturu. Ustavima оЬе
zemlje bilo је garantovano "pravo па otcepljenje" svim federalnim jedinicama
(repuЬlikama). ,,Pravo na politi&o otcepljenje" proklamovala је Lenjinova dok-
 106 Marija Obradovic • Hronika tranzidjskoggтоЬЏа

trina politicke nezavisnosti za sve nacije i boljsevicka nacionalna politika prava

па samoopredeljenje naroda (nacija).
12 "Po,•ratak u Evropu" је politicka strategija koju је razvila istocnoeuropska opo-
ziciona elita (Poljska) ili komunistickih elita (Slovenija - ,,Europa zdaj") tokom
osamdesetih godina. Integracija u evropske strukture (EU) i NATO pakt, prema
datoj strategiji, trebalo је da donese demokratiju i materijalni prosperitet u ze-
mlje Istocne Europe posle pada komunizma. То је Ьila zelja da se postane slicniji
zemljama Zapadne Еугоре. 1 dalje nije jasno da \i је Ьila privlacnija demokratija
ili ekonomski prosperitet, ako se razlika izmedu toga џорие i shvatala.
13 А. Prze111orski, Democracy and the Market: Political and Economic Reforms in
Eastern Еџгоре and Latin America, Cambridge University Press, Cambridge and
New York, 1991,str. 191.
14 Alan Н. Smith, ,,Eastern European Economies~ in: Eastern Europe and the
Commo1111•ealth ој Independe11t States, 4th edition, Europe PuЬ\ications Limited,
London, 1999, str. 65.
15 Branko Milanovic, Income, Inequality, and Poverty during the Transition from
Pla1111ed to Market Есопоту, The World Bank, Washington D. С., 1998, str. 7, 23,
34, 75, 76.
16 Peter Gowan, "The Peripheralisation ofCentral and Eastern Europe in the 1990s':
Labour Focus оп Easten1 Еиrоре, No. 65/2000, str. 65.
17 James Pettifer, ,,The AIЬanian Upheaval: Кleptocracy and the Post-Communist
State': Labour Focus оп Eastem Еиrоре, No. 57/1997, str. 29, ЗО.
18 "Employment in the European Union candidate countries•: European Industrial
Relations Review, No. 350, March 2003, str. 22-27.
19 Materijali Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost':
20 Peter Gowan, ,,The Peripheralisation of Central and Eastern Europe in the l990s':
Labour Focus оп Eastern Еиrоре, No. 65/2000, str. 50.
21 Andy Kilmister, "Economic developments in Eastern Europe': Labour Focus оп
Eastern Europe, No. 2/1992, str. 48.
22 "Ekspoze predsednika SIV-a Ante Markovica о drustveno-ekonomskoj i poli-
tickoj situaciji u zemlji i о ekonomskoj politici za 1991. godinu па zajednickoj
sednici оЬа veca Skupstine SFRJ 15. 11. 1990': Smerom reforme, Jugoslovenski
pregled, Beograd, 1990, str. 8, 10, 21, 36.
23 Andy Kilmister, ,,Economic developments in eastern Europe~ Labour Focus оп
Eastern Еиrоре, No. 2/1992, str. 49.
24 Isto, str. 48.
25 Prof. dr Pero Petrovic, Privatizacija. Iskustva Srblj e i zemaija и tranziciji, Cigoja
staznpa, Beograd, 2006, str. 59.
26 Peter Gowan, ,,The EU and the Unsettled Future of the Eas~ Labour Fokus оп
Eastern Europe, No. 67/2000, str. 97.
27 5tePhen Broadberry, Alexander Кlein, ,,When and why did eastern European
economies begin to fail? Lessons from а Czechoslovak/UK productivity compa-
Ш. Dru~tveno-istorijski karakter medunarodnih finansijskih odnosa i privatizacija ... 107

rison, 1921-1991~ Explorations in Economic History, No. 48/2011, str. 37-52.

28 Peter Gowan, ,,The EU and the Unsettled Future of the East", Labour Fokus оп
Eastern Europe, No. 67/2000.
29 Isto, str. 88.
30 Isto, str. 95.
31 Privatizacija sredstava za proizvodnju koja se nalazila u drfavnoj svojini Ы\а је
,,neo!Љeralna strategije" politike razvoja koju su sprovodile vlade istocnoeurop-
skih zemalja do 1989. godine.
32 Dragan Vujadinovic, ,,Тransformacija drustvene i drzavne svojine~ u: Sindikat ;
drustvo и tranziciji, Institut za politicke studije, Beograd, 1995, str. 120.
33 Vic Duke, Keith Grime, ,,Privatization in East-Central Europe. Similarities and
Contrasts in its Аррћсапоп" in: Тће New Great Transformation? Change and
Continuity in East-Central Europe, ed. Ьу Christopher G. А. Bryant and Edmund
Mokrzyck.i, Routledge, London, 1994, str. 165.
34 Materijali Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost':
35 Marija Obradovic, "Political Elite and Community Modernisation in the post -
1989 Eastern Europe': Tokovi istorije 3-4/2003, Beograd 2003, str. 86.
36 Deepa Narayan, Voices ој the poor. Сап Апуопе Hear Us?, The World Bank, Was-
hington D. С., 2000, str. 71, 72, 73.
37 Attila Agh, ,,From Nomenclatura to Clientura. The Emergence of New Political
Elites in East Central Europe~ Labour Focus on Eastem Europe, No. 47/1994, str.
63.
38 From Revolutionary to Clientelistic Party: The Communist Party of Yugoslavia
1945-1952", East European Politics and Societies and Cultu.re, Vol. 24, No. 3,
August 2013, str. 394.
39 Isto, str. 70, 71.
40 Najrasirenije је poimanje globalizacije kao oЫika ekonomske integracije, odno-
sno kao medunarodnog ekonomskog sistema (Erik S. Reinert, Globalna ekono-
mija. Kako su bogati postali bogati i zasto siromasni postaju siromasniji, Cigoja
stampa, Beograd, 2006). Tako, Dzozef Е. Stiglic u svojoj knjizi Protivurecnosti
globalizacije smatra da fenomen globalizacije odreduje cvrscu integraciju "ze-
malja i naroda sveta do koje se dolazi ogromnim smanjivanjem troskova tran-
sporta i komunikacija, kao i rusenjem vestackih barijera za protok robe, usluga,
kapitala, znanja i (u manjoj meri) ljudi preko granica. [...] Globalizacija је snazno
ostvarivana preko medunarodnih korporacija koje su prenosile ne samo kapital i
robu preko granica vec i tehnologije" (SBM-x, Beograd, 2002, str. 23). Medutim,
sve su ucestaliji napori ka uoЬlicavanju kompleksne teorije globalizacije kao du-
gotrajnog istorijskog procesa stvaranja "svetskog drustva': ,,Globalizacija ozna-
cava, prvo, objektivan planetarni proces stvaranja sve gusce mreie povezanosti,
meduzavisnosti sve sireg kruga drustva - sve је siri krug delatnosti koje postaju
transnacionalne, kojima se ne moze upravЧati iskljucivo unutar drzaYnih gra-
nica. Teritorijalnost vise ne predstavlja jedinu osobinu oko koje se ekonomski i
 108 Marija Obradovic • Hronika tтa11zicijskoggrobija

socijalni, politicki i kuJturni tokovi jedne zemlje окгеёџ. [...] Sve gusca poveza-
nost nastaje kao plod: 1) tehnolosko-informaticke revolucije i njome izazvane
kompresije vremena-prostora, smanjivanja distance i vremena potrebnog za sve
razgranatije komunikacije; 2) stvaranja globalnog trzista; 3) sve veceg uticaja
'zblvanja sa distance: uticaja dogadaja na jednom lokalitetu na zivot individua
zajednica па drugoj strani planete; 4) formiranja svesti о роуесапој meduzavi-
snosti; 5) uspona S\'e mocnijih transnacionalnih i nadnacionalnih ekonomskih
sila i politiёkih institucija koje preoЬlikuju socijalni reljef sveta, sto је samo dru-
ga strana iste medalje; 6) globalizacije koja oznaёava i rasprostiranje istovetnih
formi (industrijalizma/postindustrijalizma i informatiёke revolucije, trzisne eko-
nomije i visepartijskog politiёkog sistema) па gotovo celokupni socijalni prostor
sveta. Rasprostiranje slicnih formi, ukljuёivanje u globalni poredak nastaje kao
plod 'imitacije' (difuzije), usvajanja superiornijih formi kroz proces moderniza-
cije ili pak dominacije, nasilnog nametanja:•
41 Miros\av Pecujlic, Globalizacija. Dva lika sveta, Gutenbergova galaksija, Beo-
grad, 2005, str. 16-18.
42 International labour costs in 2001, EIRR 345, October 2002, str. 31.
43 ВоЬ Deacon, ,,Social Policy in Eastern Europe and the Former USSR'; Eastern
Еиrоре and the Commonwealth of Independent States 1999, 4th edition, Europe
PuЬ\ications Limited, London, 1998, str. 38.
44 New survey examines working conditions in candidate countries, EIRR 342, July
2002, str. 29.
45 Miros\av Peёujlic, Globa/izacija. Dva /ika sveta, Gutenbergova galaksija, Beo-
grad, 2005, str. 145.
46 Zoran Vidojevic, Demokratija na zalasku. Autoritarno-totalitarna pretnja, Sluz-
beni glasnik, Institut drustvenih nauka, 2010, str. 132.
47 Slobodan Vukovic, Tranzicija i korupcija, Rad, Beograd, 2007, str. 27.
48 Attila Agh, ,,From Nomenklatura to Clientura. The Emergence of New political
Elites in East Central Europe", Labour Focus on Eastern Europe. А Review of
European Affairs, No. 47/1994, str. 73.
49 Mr Dorde Mitrovic, Zemije и tranziciji i globalizacija. Ekonomski i institucionalni
aspekti, SD PuЬlik, Beoknjiga, Beograd, 2006, str. 195-196.
50 Peter Gowan, ,,The Peripheralisation of Central and Eastern Europe in the 1990s"
Labour Focus оп Eastern Europe, No. 65/2000, str. 67.
51 Ceska RepuЬlika, Madarska, Poljska, Slovacka i RepuЬlika Slovenija postale su
ёlanice EU 1. таја 2004. godine, а Rumunija i Bugarska 1. januara 2007. godine.
52 Alen Н. Smith, .,Eastern European Economies•: Eastern Europe and the
C~mtnonwea/th of Independent States 1999, 4th edition, Europe PuЬlications Li-
mitec1, London, 1998, str. 71.
53 Dr Jonathan Еуа!, ,,А Political Perspektive on Eastern Europe~ Eastern Europe
~nd the Commonwealth of Independent States 1999, 4th edition, Europe Publica-
tions limited, London, 1998, str. 7.
IV. Ciljevi privatizacije 109

54 Alen Н. Smith, ,.Eastern European Всопоппев" Eastern Europe and the

Commonwealth of lndependent States 1999, 4th edition, Europe PuЬlications Li-
mited, London, 1998, str. 71.
55 Mr Dorde Mitrovic, Zemlje и tranziciji i globalizacija. Ekonomski i institucionalni
aspekti, SD PuЬlik, Beoknjiga, Beograd, 2006, str. 197.
56 Peter Gowan, .,The Periferisation of Central and Easter Ецгоре in the 1990s':
Labour Focus оп Eastern Еиrоре, No.65/2000, str. 43.
57 Isto, str. 44.
58 Isto, str. 45.
59 The Cambridge Economic Нistory of Modern Ецгоре, Volume 2: 1870 to the
Present, edited Ьу Stephen Broadberry and Kevin Н. O'Rourke, Carnbridge Uni-
versity Press, 2010, str. 386.
60 Peter Gowan, .,The Periferisation of Central and Eastern Europe in the 1990s':
Labour Focus оп Eastern Еиrоре, No. 65/2000, str. 43.
61 Alen Н. Smith, .,Eastern European Economies': Eastern Еиrоре and the
Commonwealth of lndependent States 1999, 4th edition, Europe Publications Li-
mited, London, 1998, str. 64.
62 Peter Gowan, ,,The Periferisation of Central and Eastern Europe in the I 990s':
Labour Focus оп Eastern Еиrоре, No. 65/2000, str. 45.
63 Isto, str. 47.
64 lsto, str. 65.
65 Mr Dorde Mitrovic, Zemlje и tтanziciji i globalizacija. Ekonomski i institucionalni
aspekti, SD PuЬlik, Beoknjiga, Beograd, 2006, str. 200-204.
 IV.
CILJEVI PRIVATIZACIJE

~
, ' f
' ~~&,..4у

Tf.:RAZIJI: ~:
. ~r.. ~) ~.::••It·~:, . .-ј

Hemijska cistiona "Terazije~

ul. Oracka, Zemun,
mart 2016
Industrija оћџёе Beograd,
ul. Aleksandra DuЬceka,
Zemun, mart 2016
IV. Ciljcvi privatizacijc 113

IV.1. Ideoloska formula о privatizaciji kao uslovu ekonomskog

rasta

P rivatizaciona politika se uoЬicajeno legitimise ciljevima postizanja vece

efikasnosti poslovanja, ekonomskog rasta, te ubrzanja ekonomskog га-
zvoja zemlje. Medutim, tranzicioni pad do kojeg је doslo u mnogim zemljama
u kojima је izvrsena privatizacija drustvenog kapitala (javne svojine), doveo је
do potrebe preispitivanja ciljeva i motiva privatizacije kao mere drzavne poli-
tike. Cilj ovog dela knjige је da predstavljanjem privatizacionih politika i nji-
hovih rezultata u razlicitim istorijskim epohama ukaze па znacaj ideoloskih
i politickih motiva transformacije drustvenog kapitala u privatni kapital, od-
nosno da privatizacionu politiku sagleda u svetlu klasnih drustvenih odnosa.
"Za паџёпо sagledavanje procesa privatizacije drustvenog kapitala stoga је
nuzno pitanje о njenom cilju i svrsi, s obzirom na njen uticaj na rast ekono-
mije, kao i na zivotni standard radnicke klase, koji se u okviru ekonomske
istorije uzima kao znacajan parametar ekonomskog rasta. Posebno је vazno
utvrditi stvarne ciljeve privatizacije u odnosu na deklarativne i ideoloske.
Tacnije, 'ko је doblo, sta i kako?ml
U ekonomskoj literaturi liberalne provenijencije nastoji se argumento-
vati stav da smanjenje broja drzavnih preduzeca u svetu poboljsava finan-
sijsko zdravlje i stvara povoljnije makroekonomsko okrui enje zahvaljujuci
poboljsanju investicione klime i konkurentnosti, odnosno od privatizacije
se ocekuje da poveca efikasnost alokacije resursa, eliminise visak zaposlenih,
koriguje postojecu ekonomsku strukturu , smanji potrebe za zajmovima jav-
nog sektora, te fiskalni deficit, cime se razvija finansijski sektor. Pri tome se
polazi od pretpostavke da jacanje uloge privatnog i redukcija javnog sektora
u nacionalnoj ekonomiji povecava makroekonomsku efikasnost, i to stoga sto
"meka" drzavna budzetska kontrola i politicke pretenzije menadzera javnih
preduzeca, zbog kojih oni teze da maksimalizuju broj zaposlenih i velicinu
preduzeca, rezultiraju niskom efikasnoscu drzavnih preduzeca. 2
Ekonomisti liberalnog ideoloskog usmerenja, kao i medunarodne finan-
sijske institucije, uglavnom se zalazu za privatizaciju javnih preduzeca i uvo-
denje cvrstih budzetskih ogranicenja, kao imperativa odrzivog razvoja. Tako
 114 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggrobija

se u studiji Centra za lliЬeralno-demokratske studije iz Beograda о uspehu

makroekonomskih reformi u Srblji u periodu 2000-2008. godine istice da је
neophodna privatizacija javnog sektora3 u Srblji u kojoj postoje .Ьгојпа рп-
vilegovana drzavna ргеёџаеса koja sama sebe nazivaju 'strategijskim' i koja se
sve dok su drzavna песе se suociti sa pitanjem likvidnosti ili bankrotstvom, а
kultura перјасапја i 'klijentelizma' песе Ьiti iskorenjena':4
Medutim, efekti savremenih privatizacija javnog sektora bili su razliciti
kako па mikroekonomskom, tako i па makroekonomskom nivou u razlicitim
zemljama, ра se пе гпозе tvrditi da privatizacija javnog sektora vodi efikasno-
sti privredivanja.
Italija је jedna od zapadnih kapitalistickih zemalja koja је imala najveci
drzavni sektor. Do роёецса devedesetih godina 20. veka vise od 80% bankar-
skog sektora bilo је u rukama drzave. Nacionalizacija elektroprivrede koja је
sproYedena nakon Drugog svetskog rata bila је kljucni faktor u modernizaciji
italijanskog drustva, jer do sezdesetih godina 20. veka 20-30% domacinstava
u Italiji nije imalo elektricnu energiju.
Od 1992. do 2000. godine u Italiji је doslo do sveobuhvatnog procesa
privatizacije fabrika i javnih servisa. Drzava је prodala kompanije za iznos od
99 milijardi evra ili 12% bruto domaceg proizvoda (BDP) Italije.
Medutim, efekti privatizacije na makroekonomskom nivou nisu dali re-
zultate koje predvida neoliberalna ekonomska dogma. Budzetski deficit, koji
је 1993. godine iznosio 120% BDP Italije, рао је na svega 107% BDP 2010.
godine.
Privatizacija u Italiji nije dovela do jacanja konkurencije na trzistu, vec је,
naprotiv, doprinela koncentraciji i centralizaciji finansijskog kapitala. U ban-
karskom sistemu, u periodu 1987-2006. godine broj banaka se prepolovio sa
1.200 na 600, а danas pet velikih grupa kontrolise vise od 50% italijanskog
triista.
Privatizacija је dovela i do otpustanja radnika i smanjenja plata. U velikoj
naftnoj kompaniji ENI broj radnika је smanjen za 1/3, а u Telekomu је njihov
broj prepolovljen. Na zeleznici је od 220.000 radnika ostalo samo 90.000, u
avionskoj kompaniji AI-Italija, koja је privatizovana 2008. godine, plate su
smanjene za 1/3.
Privatizacija u Italiji nije smanjila cene usluga. Tako su nakon privatiza-
dje cene karata u zeleznickom saobracaju povecane za 1/3, а struja је nakon
privatizacije elektroprivrede poskupela za 30%. Pojavila se i inflacija.
Stoga је razшnljiv otpor gradana Italije prema daljoj privatizaciji javnog
sektora. U Rimu su 2009. godine organizovane demonstracije protiv privati-
zacije vodovoda u kojima је ucestvovalo 200.000 ljudi, а peticijom је sakuplje-
no milion potpisa.s
IV. Ciljevi privatizacije 11S

Cesto se istice da "privatizacija пе predstavlja sama sebl cilj, vec da је ona

najefikasniji poznati nacin za postizanje globalnЊ ekonomskih ciljeva i
stabilnosti ukupnog ekonomskog sistema zemlje.
Privatizacija је prvi i nezaobllazni element strukturalnih reformi drustva
u celini. 1 u zernljama u kojima је privatizacija izvedena ekspresno, ubrzo је
postalo jasno da је u pitanju prva faza kompleksnog procesa tranzicije u otvo-
гепа i demokratska drustva sa trzisnom ekonomijom zasnovanom па privat-
noj svojini."6
Privatizacija drustvenog kapitala, zajedno sa lЉeralizacijom trgovine,
сепа i monetarnom disciplinom predstavlja se kao kljucna komponenta si-
stema mera liberalnog ekonomskog programa strukturalnih reformi za razvoj
integralnog trzista u procesu prelaza iz socijalizma u kapitalizam.
Uoblcajeno se argumentuje da је privatizacija, osim u politickom i soci-
jalnom, visestruko korisna i u ekonomskom smislu:
1. na mikroekonomskom nivou unapreduje efikasnost poslovanja preduze-
ca -povecava se profitabllnost, а drzava otklanja teret subvencionisanja i
investiranja;
2. na makroekonomskom nivou privatizacija ima za cilj uravnotezenje
osnovnih makroekonomskih agregata, izmedu ostalog poboljsava javne
finansije, sto omogucava drzavi da ројаса stabilizacioni karakter makroe-
konomske politike i da istovremeno otplati dugovanja;
3. korisna је potrosacima - kroz snizavanje troskova poslovanja snizavaju se
cene roba i usluga i poboljsava njihov kvalitet;
4. preovladuje korist za zaposlene - zaposleni dolaze do akcija preduzeca, а
oni koji ostaju bez posla dobljaju otpremninu;
5. јаса finansijsko trziste - dolazak stranih investitora јаса finansijski sektor,
siri se akcionarstvo i krug vlasnika; i
6. sire se investicione aktivnosti - privatizacija stimulise strane investicije.
U istocnoevropskim zernljama u tranziciji najveci deo stranih investidja
se i odnosio na privatizaciju (oko 86% u Madarskoj i u Poljskoj). 7
Ideoloska formula о privatizaciji kao preduslovu modernizacije privrede,
razvoja i ekonomskog rasta lansirana је u okviru Vasingtonskog konsenzusa
kao neoliberalne ekonomske doktrine sacinjene na osnovu programa makroe-
konomske stabilizacije i liberalizacije trgovine, koji је primenjen u Latinskoj
Americi osamdesetih godina 20. veka. Ovu doktrinu promovisale su meduna-
rodne finansijske institucije, pre svega Medunarodni monetarni fond (MMF)
i Svetska banka, pocetkom devedesetih godina. Ona је pocivala na premisi da
se jedino privatizacijom drustvenog kapitala mogu postici restrukturiranje i
modernizacija industrije, kao i stvaranje "otvorene" ekonomije, tj. otvaranje
nacionalnih trzista za uvoznu robu i strane investicije. 8
 116 Marija Obradovic • Hro11ika tranzicijskog gтоЬQа

Nakon pada kornunizma i lstocnoj Evropi 1989. i raspada Saveta za uza-

jamnu ekonornsku ропюс 1991. vlade ovih zemalja огроёеје su masovnu
privatizaciju drustvenog kapitala. Iako rnnogi autori isticu da su zahvaljujuci
privatizaciji oligarhije izrasle iz kornunistickih nomenklatura "pretvorile dr-
ZЗ\'ПU svojinu u svoje privatno vlasnistvo':9 neophodno је naglasiti da је rad-
nicka klasa u пајуесегп broju tranzicionih zemalja podrzala privatizaciju.
Prema objavljenirn istrazivanjirna, 1991. u Poljskoj је 65% radnika podr-
zavalo politiku privatizacije drzavnog kapitala, s tim "da se drzavna imovina
prodaje poljskorn карпаш" Ovo stanoviste је 1993. podrzavalo 73% radnicke
klase Poljske. U isto vrerne poljski radnici su ulazak stranog kapitala doziv-
ljavali kao vid "kolonizacije" i ocekivali su da on poljske radnike pretvori u
"radnicko rоЫје': Tako, dok је 1991. u Poljskoj 55% radnicke klase podrzavalo
stav "da strancirna treba dozvoliti da preduzrnu veca preduzetnicka ulaganja';
1992. taj procenat је орао na 42%, s tirn sto је sarno 15% podrzavalo prodaju
driavne imovine stranirn investitorirna. Vec 1993. sarno 4% radnicke klase
Poljske zelelo је da radi u privatnirn kornpanijarna, i to radije inostranim, dok
је 50% radije zelelo da nastavi da radi u drzavnorn sektoru.10 Dato istrazivanje
recito је govorilo о konfuznoj klasnoj svesti istocnoevropske radnicke klase u
vreme pada kornunistickih i uspostavljanja tranzicionih rezima.
Medutim, vec krajern devedesetih godina 20. veka, u vreme analitickog
preispitivanja prvih rezultata politike masovne privatizacije u istocnoevrop-
skirn zemljarna u tranziciji i ostrih naucnih i politickih polemika о strategiji
,,sok terapije" ili postepenosti reformi komunistickih ekonomija, pored eko-
nomskih funkcija privatizacije sve vise se isticala njena uloga u redistriЬuciji
politicke moci i ekonomskih prednosti, odnosno u drustvenoj lokaciji "ko је
sta doЬio, i kako':
Sve vise se naglasavalo da је masovna privatizacija strategija - reformska
politika medunarodnih finansijskih institucija, odnosno da vlade istocnoe-
vropskih drzava u periodu neposredno nakon pada komunizma nisu imale
slobodan izbor vlastitog ekonomskog puta. Medunarodne finansijske instituci-
je, kao sto su Medunarodni monetarni fond (MMF), Svetska banka i Evropska
banka za rekonstrukciju i razvoj (EBRR), zahtevale su od njih da prihvate odre-
dene politike pre nego sto doЬiju neophodnu finansijsku pomoc i tehnicku
podrsku. Pomoc је zavisila od sprovodenja odredenih politika koje su nazvane
,,uslovnirn" politikama. Medu njima, medunarodne finansijske institucije po-
sebno su insistirale na "sok terapiji~ kao setu politika osmisljenih da postignu
brz i potpun prekid s komunistickom ekonomskom organizacijom, bez obzira
na socijalne i ekonomske posledice, kao i na masovnoj privatizaciji. 11
Britanski ekonomista V. V. Rarnanadharn, koji se godinarna bavio teorij-
skim i prakticnim proЫemima privatizacije u svetu, pocetkom devedesetih go-
IV. Ciljevi privatizacije 117

dina ispoljavao је velike rezerve prema ekonomskim rezultatima brze i masovne

privatizacije u Јвюёпо] Evropi, koja је favorizovala Ьivse komunisticke funkcio-
пеге i direktore, crnoberzijance i strane ulagace, te vodila umanjivanju fiskalnih
prihoda drzave. Оп је naglasavao da је zalaganje za hitnost privatizacije u ovim
zemljama i primenu metode "sok terapije" u osnovi Ьilo motivisano interesima
medunarodnog finansijskog kapitala da onemoguci reverzibllnost socijalistiё-
kog sistema, bez obzira па irtve koje је stanovnistvo istocnoevropskih zemalja
moralo da podnese zbog pada iivotnog standarda i роуесапја nezaposlenosti,
porasta korupcije i krade i sirenja орёте otimacine, sto su propratne pojave pri-
vatizacije. Stoga је MMF, i onda kao i danas, stvaranje kreditnih linija uslovlja-
vao privatizacionim politikama. S druge strane, upravo је nedostatak finansij-
skog kapitala Ьiо osnovna istorijska karakteristika ekonomija Istocne Evrope.
Ramanadham је zato isticao da се nedostatak finansijskog kapitala, kao i teiak,
skup i dug proces procene vrednosti preduzeca Ьitno ograniciti ekonomske re-
zultate privatizacije. Оп је ostro kritikovao demagosku propagandu koja se u
to vreme sirila Istocnom Evropom da се privatizacija dovesti do izjednacavanja
prosecnih prihoda ovih zemalja s prihodima u Evropskoj uniji (EU). Prema
jednoj proceni, pocetkom devedesetih godina istocnoevropskim zernljama је
bilo potrebno 420 milijardi dolara godisnje da Ьi se njihovi prosecni prihodi
izjednacili s prihodima u EU za period od deset godina. Medutim, u periodu
1991-1995. ta suma је bila manja od 80 milijardi dolara.
Ramanadham је naglasavao da privatizacija пе moie obezbediti ekonom-
ski uspeh preduzecu buduci da оп ne zavisi sarno od vlasnicke strukture nego,
pre svega, zavisi i od preduzetnicko-menadzerskih sposobnosti, tehnoloskog
nivoa, finansijskih izvora, efektivnosti trzisne discipline i saradnje drzave s
privatnim sektorom. Ukazujuci па pljacku drzavnih firmi koju su pocinili
direktori u Madarskoj, kao i na protivrecnosti koje se odnose na podelu be-
splatnih vaucera u Poljskoj i Ceskoj, Ramanadham је pocetkom devedesetih
godina cilj privatizacije u lstocnoj Evropi video u prerastanju politicke oli-
garhije ranijeg socijalizma u finansijsku oligarhiju obnovljenog kapitalizma.12
Insistiranje medunarodnih finansijskih institucija na sprovodenju poli-
tike masovne privatizacije ima za cilj preraspodelu politicke i ekonomsko-
finansijske moci i па medunarodnom i nacionalnom planu i ostvarivanje ka-
pitalisticke akumulacije.13 Finansijska i tehnicka podrska davane su za razvoj
privatnog sektora, kao cilja samog za sebe, ali ne i za razvoj privrede i drustva
tranzicionih zemalja u celini.
lstocnoevropske zemlje su se u procesu sprovodenja politike masovne
privatizacije suocile s brojnim ekonomskim i socijalnim proЫemima koji po-
staju sve dramaticniji u savremenom periodu opadanja ekonomskog rasta u
svetskoj ekonomiji.
118 Marija Obradovic • Hronika tra11zicijskoggroЬQa

IV.2. Rast i razvoj u zemljama tranzicije regiona Evropske banke

za rekonstrukciju i razvoj (EBRR) 2007-2009.
Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj (EBRR) jeste medunarodna finan-
sijska institucija koja podrzava projekte u centralnoj Evropi i centralnoj Aziji.
Опа investicijama podrzava razvoj privatnog sektora i tranziciju zemalja tzv.
EBRR regiona prema "otvorenoj i demokratskoj trzisnoj екопопп]!" EBRR
region cine zemlje Centralne Evrope i Baltika, Jugoistocne Evrope u koje је
svrstana i SrЬija, zatim Turska, zemlje Istocne Evrope i Kavkaza, Rusija i зе-
rnlje Centralne Azije. Od zemalja Istocne Evrope jedino је Ceska RepuЬlika
svrstana u razvijene zernlje Zapadne Evrope.14
Prema Izvestaju о tranziciji Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj
za 2010. godinu stope rasta u Јвюёпој Evropi nakon 2007. godine znacajno
opadaju. Najvise u zernljama Jugoistocne Evrope, а nesto manje u Poljskoj.
Izuzev Poljske, u svim istocnoevropskim zemljama doslo је do smanjenja do-
toka inostranog kapitala. Domaca traznja pada.
U periodu 2000-2008. godine u vecini zemalja Istocne Evrope nakon
sprovedene masovne privatizacije drustvenog kapitala rast se zasnivao na
fluktuirajucem dotoku kapitala i domacoj traznji. Rezultat toga Ьiо је da izvoz
nije isao ukorak sa uvozom, sto је dovelo do velikog spoljnotrgovinskog de-
ficita u vecini istocnoevropskih zemalja. Analize pokazuju da је postojala
zavisnost izmedu izvoza i inovacija u zernljama tranzicije, а time i izmedu
ostvarenog izvoza i dugorocnog rasta. U pomenutom periodu izvoz iz zemalja
u tranziciji se udvostrucio, sa 5% ucesca u svetskoj trgovini na 10%. Medutim,
on se nije zasnivao na produkcionoj inovaciji, vec na niskoj ceni rada, niskim
carinama, а pracen је korupcijom.
U datom izvestaju kao glavne karakteristike poslovnog okruzenja u ze-
rnljama tranzicije iznose se: niska obrazovna i kvalifikaciona struktura pre-
duzetnika, korupcija, neuredena poreska politika, nerazvijena infrastruktura
i visoka stopa kriminala.
U Izvestaju se naglasava da se zernlje tranzicije suocavaju sa znacajnim
ekonomskim proЫemima koji uticu na dalju neizvesnost njihovog dugoroc-
nog razvoja, imajuci u vidu da stope rasta padaju u svim zemljama u regionu
od 2007. godine, а unutrasnji ekonomski disbalansi rastu.
Razvojni tranzicioni model ocito sadrzi znacajne protivurecnosti, koje su
se ostro ispoljile u periodu svetske ekonomske krize. Rec је prvenstveno о
slabostima finansijske regulative i ranjivosti izvoza.
Danas, nakon izvrsene masovne privatizacije drustvenog kapitala, zemlje
Istocne Evrope suocene su sa padom nacionalnog dohotka, rastucom nezapo-
slenoscu i novim oblicima socijalnog pritiska.15
IV. Ciljevi privatizacije 119

Tokom 2009. godine u zemljama EBRR regiona doslo је do porasta fi-

nansijskog deficita i pada rasta za preko 10% u odnosu па period brzog rasta
2000-2008. godine. Razvojni model EDRR regiona u periodu 2000-2008. ci-
nila је ekonomija zasnovana па privatnom sektoru i vladinim institucijama
koje su podrzavale razvoj tr:Шta i konkurencije.
Privredni rast u ovom periodu Ьiо је zasnovan na dotoku stranog kapi-
tala, tj. izvozno orijentisanim stranim ulaganjima i domacoj traznji. Kupovna
тос stanovnistva se u EBRR regionu 201 О. godine udvostrucila u odnosu па
2000. godinu. Rast izvoza u tranzicionim zemljama doprineo је njihovoj vecoj
integraciji u svetsku trgovinu. Ucesce tranzicionih zemalja u svetskom izvozu
udvostruceno је, sa 5% па 10%, а njihov izvoz је diversifikovan. Doslo је i do
porasta trgovine u okviru regiona i izvoza ka netradicionalnim trgovinskim
partnerima.16 Rast izvoza Ьiо је zasnovan na niskoj ceni osnovne jedinice
rada i na redukciji carinskih barijera па nizak nivo. U datom periodu doslo је
i do veceg ili manjeg rasta nacionalnog dohotka u vecini postkomunistickih
zemalja Istocne Evrope u odnosu na 1989. godinu, mada skromnijeg nego u
Turskoj. SrЬija17 је medu ovim zemljama imala najveci pad nacionalnog do-
hotka, on је 2010. godine iznosio 60% njenog nacionalnog dohotka iz 1989.
godine (videti grafikon 1).

Grafikon 1

Izvor: European Bank for Reconstruction and Development, Transition Report 2010,
London, EBRD, 2010.

U istom periodu u ovim zemljama је tekao i process privatizacije drus-

tvenog kapitala i privatni sektor sve vise ucestvuje u nacionalnom dohotku
ovih zemalja. Ali rast privatnog sektora је pratio i rast inostranog duga koji
 120 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggrоЬђа

је posebno visok u onim zemljama koje su ostvarile znacajniji rast nacional-

nog dohotka 2010. godine u odnosu na 1989. godinu. Tako је 2009. ucesce
inostranog duga u nacionalnom dohotku (ND) Madarske iznosilo 78,3%, а
Poljske 50,9% (videti tabelu 1).
Medutim, veci rast uvoza od rasta izvoza doveo је do velikog spoljnotr-
govinskog deficita u vecini zemalja ovog regiona. U periodu 2009-2010. dos-
lo је do porasta zaduzenosti zemalja u tranzicф. Usporavanje rasta svetske
ekonomije uticalo је na smanjenje dotoka stranog kapitala, kapitala iz banaka
evrozone, kao i kredita u ove zemlje, izuzev u Poljskoj i Turskoj. Doslo је do
pada proizvodnje, pada domace traznje, te do malog rasta ili pada nacional-
nog dohotka u tranzicionim zernljama EBRR regiona.

ТАВЕLА 1
Ucesce privatnog sektora i inostranog duga u nacionalnom dohotku tranzicionih zema-
lja Centralne i Jugoistocne Evrope

Ucdce privatnog sektora u ND

Zemlja Uce!ce duga u ND 2009. (%)
2010. (%)

7S 59,5

60 35,4

35,3

Izvor: European Bank for Reconstruction and Development, Transition Report 2010,
London, EBRD, 2010.

Stoga је i EBRR formulisala novu agendu za veci i sigurniji dugorocni rast

tranzicionih zemalja, uz isticanje da nije rec о "novom razvojnom modelu': То
pre svega znaci da EBRR istrajava na svojoj politici jacanja privatnog sektora
IV. Ciljevi privatizacije 121

u tranzicionim zemljama. Njima se prema novoj agendi EBRR sugerise da га-

zvijaju trziste kapitala u domacoj valuti, manju zavisnost od stranog kapitala
i alternativne izvore rasta. Posebno је naglasena potreba da se osnaii izvoz da
Ьi se povratio rast, te da se uspostavi јаса veza izmedu izvoza i inovacija i rasta
izvoza i dugorocnog razvoja. lstice se зпаёа] unapredenja poslovnog okruie-
nja: jacanje konkurencije, smanjenje korupcije, unapredenje vladavine zakona
i poreske politike, te prevazilazenje uskih grla kvalifikacija radne snage.

IV.3. Socijalno-ekonomska situacija u zemljama tranzicije

regiona Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRR) 2010.
godine

Udar globalne ekonomske krize koja је u osnovi kriza kapitalistickog паёша

proizvodnje, tesko је pogodio tranzicioni region EBRR. Dok је ukupan rast u
njemu u periodu 2000-2006. iznosio 4,03%, а 2006. 7,3%, pad bruto nacio-
nalnog dohotka u 2009. godini iznosio је 5,2%.18
U periodu 2008-2010. godine sve zemlje Istocne Evrope ostvarile su bru-
to drustveni proizvod ро stanovniku (BDP per capita) ispod evropskog prose-
ka, u iznosu izmedu 60% i 90% od prosecnog evropskog BDP per capita (EU
27). Recimo, BDP per capita Slovenije орао је sa 91 % na 85% od evropskog
proseka, Ceske RepuЬlike sa 81 % na 80%, Rumunije sa 47% na 46%, Hrvatske
sa 64% na 61%, Crne Gore sa 43% na 41%, Srblje, sa 36% na 35%. BDP per
capita Slovacke је pak porastao sa 73% na 74% od evropskog proseka, kao
i Madarske sa 64% na 65%, Poljske sa 56% na 63%, Makedonije sa 34% na
36%, Bosne i Hercegovine sa 30% na 31 %, а Albanije sa 26% na 28%, dok
је Bugarska u celom periodu ostvarivala 44% od prosecnog evropskog BDP
per capita.19 Treba napomenuti da је nacionalni dohodak ро glavi stanovnika
1973. godine u SFRJ iznosio 57% od evropskog proseka, dok је taj procenat
1938. godine iznosio 50%.20
Savremena ekonomska kriza najvise је pogodila radnicku klasu u istoc-
noevropskim tranzicionim zemljama u kojima је proces privatizacije drus-
tvenog kapitala gotovo u potpunosti izvrsen. Prema istrazivanju EBRR 70%
domacinstava u ovim zemljama znacajno је smanjilo troskove za ishranu i
zdravstvenu zastitu. Tranzicioni kanali reakcije ovih zemalja na globalnu
ekonomsku krizu podrazumevaju znacajno smanjenje nadnica, guЬljenje po-
sla, pad doznaka, produzenje radnog vremena i praksu obavljanja dva posla.
Stoga se u pomenutom izvestaju istice "da је u vecini naprednih evropskih
tranzicionih ekonomija nizi nivo zadovoljstva zivotnim standardom, optimiz-
ma u pogledu buducnosti, vere u trziste, podrska demokratiji i poverenje u
 122 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskoggroblja

javne institucije u odnosu kako na zapadnoevropske zemlje, tako i na manje

napredne tranzicije па Istoku':21
Tranzicione zemlje Јвюёпе Evrope kao evropska periferija znatno su
vise pogodene globalnom ekonomskom krizom nego zemlje centra, ра se i u
pomenutom istrazivanju konstatuje da su pad nadnica i rast nezaposlenosti
mnogo Yeci u ovim nego u kontrolnim zapadnoevropskim zemljama:
,,Globalna ekonomska kriza pogodila је domacinstva u tranzicionim ze-
mljama па vise nacina... Najveci uticaj krize domacinstva su osetila kroz trzi-
ste rada zbog guЬljenja posla i smanjenja nadnica i doznaka.
Tranzicione zernlje razlikuju se зпаёајпо od zapadnoevropskih kontrol-
nih zemalja ро tome sto је najveci deo njihovog stanovnistva priЬegao sma-
njenju ротгоёпје proizvoda bazicnih potreba za vreme krize:•22
Ekonomska kriza uticala је na sirenje istorijskog jaza izmedu evropskog
centra i periferije,23 tako da је svojim nivoom zivotnog standarda zadovoljno
samo 43% Istocnoevropljana prema 72% gradana Zapadne Evrope. ,,Narod и
kontrolnim zemijama је sreiniji, vise podriava demokratiju i politicke slobode
i m11ogo је tolerantniji prema grupama ijudi razlicitim od sebe. Uzeti zajedno,
ovi rezultati ukazuju па zadriani jaz izmedu tranzicionog regiona i Zapadne
Evrope, пе samo и pogledu iivotnog standarda ili bruto nacionalnog dohotka
per capita 11ego i и pogledu kijucnih stavova i vrednosti."24
Dato istrazivanje EBRR potvrdilo је postojanje specificnog drustvenog
modela koji se razvio u centralnoevropskim i baltickim zemljama nakon pada
komunizma, koji se ogleda u zajednickim sistemskim karakteristikama, so-
cijalnim stavovima i vrednostima, а posebno u slicnostima na trzistu rada:
,.,Najznacajnija promena u poslednjih dvadeset godina desila se na trzistu
rada, а posebno u pogledu mogucnosti zena da se zaposle. U datom periodu
zene su mnogo teze nalazile posao nego muskarci. Takode, zene manje uce-
stvuju u politickim aktivnostima:•2 5 Tako su znatno ponisteni rezultati komu-
nisticke modernizacije u ovom regionu u pogledu emancipacije zena, odno-
sno njihovog masovnog skolovanja, pristupa radnim mestima i upravljackim
funkcijama u drustvu.
Druga znacajna zajednicka karakteristika pomenutog drustvenog mo-
dela jeste sirenje masovne korupcije u drzavnom aparatu i javnim servisima
i, shodno tome, pad poverenja gradana u drustvene institucije. ,.Od kolapsa
komunizma mnoge zemlje u tranzicionom regionu karakterise nizak nivo i
opadanje poverenja i visok nivo i stalni porast korupcije:'26 Korupcija koja
је gotovo "osvojila drzavu" u tranzicionim istocnoevropskim zemljama vodi
derogiranju politickog i ekonomskog sistema i podriva legitimnost drzavne
vlasti. Neophodnost "neformalnih placanja" gotovo је pravilo za dobljanje
шluga u javnim servisima. U datom istrazivanju istice se znacaj neformalnih
IV. Ciljevi privatizacije 123

mreza za funkcionisanje drustva u tranzicionim zemljama, te da su ispitanici

naglasavali da је za svakodnevni zivot veoma vazno "znati nekoga" ko је па
polozaju, i to kako za pristup javnim sluzЬama (npr. zdravstvene usluge, upis
па fakultet, dobljanje dokumenata), tako i za dobljanje posla u privatnom ili
drustvenom sektoru. Ove neformalne drustvene шгеёе najrazvijenije su u
Makedoniji, Madarskoj, Srblji i Bugarskoj.27
Stoga i пе ёudi da је drustveno poverenje i poverenje gradana u institucije
znatno nize u tranzicionom regionu nego u kontrolnim razvijenim zapadnim
ekonomijama. Tako, poverenje u druge u tranzicionom regionu ima u pro-
seku samo 34% ispitanika, dok u Zapadnoj Evropi u proseku 42% gradana
ima poverenja u druge. Nizak nivo drustvenog poverenja utice па slabu drus-
tvenu koheziju u tranzicionim zemljama, krhku drustvenu i politicku stabll-
nost, sto opet utiёe na nacin funkcionisanja trzisne ekonomije i demokratije
u njima. Tako, stepen podrske trzisnoj ekonomiji i demokratiji u proseku је
jednak poverenju u druge i u tranzicionim i u kontrolnim zemljama. Podrska
trzisnoj ekonomiji i demokratiji, medutim, ekstremno је niska u Srblji - 20%,
Hrvatskoj - 21 %, Poljskoj - 26%, Madarskoj - 28%, Rumuniji - 28%, Bosni i
Hercegovini - 29% i Slovaёkoj - 29%.2s
U istoёnoevropskim tranzicionim zemljama generalno је znatno nize po-
verenje gradana u nosioce politickih funkcija, parlament, vladu, sudove, poli-
ticke partije, oruzane snage, policiju, nevladine organizacije, banke, finansij-
ski sistem, strane investitore, sindikate i religijske organizacije, nego u zemlja-
ma Zapadne Evrope. U zemljama Jugoistocne Evrope, u koje spada i Srblja,
ekstremno је nizak nivo poverenja u sudove, dok је nivo poverenja gradana
u sindikate znatno niii, а u religijske organizacije mnogo visi nego u kon-
trolnirn razvijenim ekonomijama.29 То nesumnjivo svedoci о ponistavanju u
znatnoj meri rezultata komunisticke modernizacije kroz proces privatizacije
u ovim drustvirna, kao i sa njom povezanim procesima deindustrijalizacije i
pauperizacije radnicke klase, te opste primitivizacije stanovnistva.30
Iako se dato istraiivanje nije neposredno bavilo utvrdivanjem stavova
gradana tranzicionih zemalja prema privatizaciji i njenim rezultatima, po-
sredno nam је ukazalo na socijalno-ekonomske posledice privatizacije drus-
tvenog kapitala, kao sto su pauperizacija radnicke klase, sirenje korupcije,
slaЫjenje drustvene kohezije, nestabllnost ekonomskog i politickog sistema,
odsustvo legitimnosti drustvenih institucija, negativni demografski trend, tj.
opste stanje drustvene anomije.
Cilj је da se pokaze povezanost privatizacije i drustvene anomije u rani-
jim istorijskim periodima u pojedinim ekonomijama, te da se ukaze na znaёaj
istrazivanja procesa privatizacije u savremenoj ekonomskoj istoriji.
 124 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggтohija

IV.4. Istorijski oЬlici privatizacije u Evropi

Politika masovne privatizacije drustvenog kapitala, kao jedna od funda-

mentalnih politika medunarodnih finansijskih institucija, tj. medunarodnog
finansijskog kapitala, u tesnoj је vezi sa otezalom akumulacijom kapitala u
okvirima svetske privrede koja i lezi u osnovi savremene globalne finansijske
krize. Ova kriza па dramatican nacin ponovo је aktuelizovala pitanje odnosa
izmedu prava na svojinu i prava па rad, tj. proЬlem istorijske гачпогеје izme-
du kapitala i rada. Kako pojedini istorijski dogadaji i procesi mogu presudno
uticati па dugorocni drustveno-ekonomski razvoj pojedinih regiona u sve-
tu,31 u ovom radu рокџвасегпо da ukazemo па istorijske oЫike privatizacio-
nih politika u Evropi i njihov uticaj па socijalno-ekonomski razvoj drustava.
Privatizacije drustvenog kapitala u Cileu i Velikoj Britaniji, koje su pocele
da se sprovode pocetkom sedamdesetih, odnosno osamdesetih godina, dugo
su u literaturi smatrane prvim privatizacionim politikama u modernoj istoriji.
~ Medut;m, nova ;s,n,i;vanja u poslednjili nekoHko god;na otkrila su sprovode-
, nje nzliCШh oЫika pr;vatizac;ja dru!tvenog kap;tala znatno pre pomenutih.

IV.4.1. Privatizacija zemije и antickoj Sparti

U ovom radu najpre ukazujemo na privatizaciju zemljista u antickoj Sparti, s
namerom da pokazemo duboke istorijske korene ideolosko-politickih ciljeva
privatizacije kao mere drzavne politike, cak i u onim epohama kad objektivno
nije ni postojala svest о znacaju ekonomskog rasta i ideja drustvenog razvo-
ja.32 S druge strane, kao sto smo videli, tradicionalno-istorijske osnove istoc-
noevropskog klastera u kome је sprovedena najoblmnija privatizacija drus-
tvenog kapitala u ekonomskoj istoriji, savremena naucna misao i vidi upravo
u tradiciji anticke Grcke.
Privatizacija zemljista u Sparti bila је izvrsena pocetkom 4. veka pre n.
е., neposredno posle zavrsetka Peloponeskog rata, koji se vodio u periodu
431-403. godine pre n. е., izmedu Atine na celu Pomorskog saveza i Sparte na
celu Peloponeskog saveza.зз
Zapis о privatizaciji zemlje u Sparti ostavio је grcki pisac Plutarh (oko
46-120. n. е.) u Agisovoj Ьiografiji. On ovu privatizaciju vidi kao posledi-
cu nagomilavanja zlata i srebra u Sparti nakon njene pobede nad Atinom u
Peloponeskom ratu. ,,Uskoro је celo bogatstvo bilo nagomilano u rukama ne-
kolicine, ра је tako drzava osiromasila. То је imalo jos jednu posledicu, naime
sve dobre i plemenite namere su nestale, а procvetali su najnizi porivi, uz
zavist i mrznju prema pojedincima.
IV. Ciljevi privatizacije 125

Preostalo је jos samo 700 Spartanaca, а medu njima samo stotinak koji su
bili vlasnici ili posednici zemlje. Svi drugi gradani ziveli su u gradovima kao
masa bez sredstava i bez prava. Ako Ы ih neprijatelj izvana парао, odbrana је
blla mlitava, ali se stalno cekalo na prikladan trenutak da se provede drzavni
udar i srusi розюјес! геё"
Spartanci koji su ostali bez zemlje izgublli su privilegije koje su imali i
zato su blli prisiljeni da rade sezonske radove kao nadnicari ili, cesce, da pre-
uzmu placenicku slui.Ьu van Sparte.
Veliko smanjenje broja punopravnih Spartanaca, kao posledica privatiza-
cije zemlje, dovelo је u pitanje opstanak Sparte kao drzave јег је znatno sma-
njeno jezgro spartanske vojske. Spartanski kraljevi su onda poceli da uposlja-
vaju placenike iz drugih zemalja, osoblto u mornarici. Medutim, nerazvijena
spartanska privreda to је umnogome ogranicavala. Spartanskoj vladajucoj
manjini postajalo је sve teze da kontrolise i eksploatise svoju robovsku radnu
snagu, helote kojih је bilo sve manje i koji su sve cesce dizali bune.
Reforme su bile neizbezne, zelela se izbeci revolucija. Medutim, vreme
"Solonovih reformi", kojima је na racun nekih politickih koncesija privredna
moc privatnog vlasnistva ostala sacuvana - objektivno vazni kamen temeljac
anticke demokratije - bilo је davno proslo. Pokusaj da se Sparta pretvori u
kraljevinu ро uzoru na orijentalne dijadoske drzave, propao је. 34

l\f.4.2. Nacisticka privatizacija и Nemackoj sredinom tridesetih

godina 20. veka
Prvu modernu privatizaciju predstavlja nacisticka privatizacija drzavne svoji-
ne u Nemackoj od 1933. do 1937. godine.35
U vecem broju zapadnoevropskih zemalja pocetkom tridesetih godina
20. veka izvrsena је delimicna nacionalizacija privatnog kapitala, kao mera
za uЬlazavanje katastrofalnih socioekonomskih posledica velike ekonomske
krize. Nacionalizacija pojedinih grana industrije 1933. sprovedena је u Italiji
i Holandiji, а u Velikoj Britaniji i Francuskoj 1933. izvrsena је nacionalizacija
avio-saobracaja. U Francuskoj је zeleznica nacionalizovana 1937, а u Svedskoj
1939. godine.
U Nemackoj је za vreme Vajmarske republike, politikom socijaldemo-
kratske vlade bila izvrsena masovna nacionalizacija u industriji celika, rudar-
stvu, bankarstvu, brodogradnji, brodskom prevozu i zeleznici. Najznacajnija
је, naravno, bila nacionalizacija finansijskog kapitala jer је driava preuzela
tri od pet najvecih komercijalnih banaka u Nemackoj zbog velike bankarske
krize 1931, u koje је investirala oko 500 rniliona maraka (Rm).
 126 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggroЩa

Do kraja 1936. nacisti su privatizovali пајуесџ zelezaru u Nemackoj

tog vremena, Vereignite Stablwerke AG, а industrijalac Fritz Thzssen koji је
zauzeo vodecu poziciju u datoj kompaniji, podrzavao је nacisticku partiju.
Do sredine 1937. privatizovana је i vodeca kompanija metalske industrije,
Vereinigte Oberschleschsche Huttenwerke AG.
U vreme zapoёinjanja nacisticke privatizacije banaka 1934, пегпаёка dr-
zava је posedovala oko 70% akcija u лајуесџп bankama, i to: 38,5% kapitala
u Deutsche Bank und Disconto-Gesellschaft, 71 % kapitala u Commerz-und
Privatbank i 97% kapitala u Dresdner Bank. Date banke reprivatizovane su u
periodu 1936-1937. godine.
Marta 1936. Ьila је izvrsena privatizacija brodogradilista Deutschen
Schiff-und Machisnenbau AG Bremen "Deschimag': i to prodajom akcija za
3,6 miliona maraka (Rm), а u okviru tzv. procesa indirektne konsolidacije.
Septembra 1937. privatizovane su brodske transportne kompanije, Hamburg-
SudAmerika i Hansa Dampf. Prva је prodata za 8,2 miliona maraka (Rm), а
druga za pet miliona maraka (Rm).
~ U periodu od aprila 1934. do marta 1938. nacisticka Nemacka drzava
ostvarila је od privatizacije prihod od 591,5 miliona maraka (Rm), sto је izno-
silo samo 1,37% od ukupnog drzavnog fiskalnog prihoda koji је u datom pe-
riodu iznosio 43,333 miliona maraka (Rm).
Privatizacija drzavnog kapitala u nacistickoj Nemackoj ocito nije bila mo-
tivisana povecanjem drzavnih prihoda jer је ostvarena neznatna doЬit, posto
је drzavni kapital prodavan ро niskoj ceni. Medutim, ocito је da su nacisti na
ovaj nacin promovisali privatnu svojinu i intrese privatnog preduzetnickog
sektora koji је podrzavao nacisticki rezim u Nemackoj.

IY.4.3. Ekspanzija privatizacije и Evropi osamdesetih godina 20. veka

Pocetkom osamdesetih godina, sa usponom desnicarskih politickih partija
i njihovim dolaskom па vlast u gotovo svim zapadnoevropskim zemljama,
zapoceo је savremeni proces privatizacije drzavnog kapitala u Evropi, koja
је bila najoЬimnija u Velikoj Britaniji. U ovom radu necemo se baviti pri-
vatizacionim politikama i njihovim rezultatima и zemljama Juzne Amerike
koje su zapocele privatizacijom u Cileu nakon uЬistva demokratski izabranog
komunistickog politicara Salvadora Aljendea i uvodenja vojne diktature 1973.
godine, i to stoga sto smo se opredelili da u ovom radu prvenstveno sagle-
damo ciljeve privatizacije u okviru evropskog sistema centra i periferije koji
је i odredio prirodu privatizacije drustvenog kapitala u perifernoj Istocnoj
Evropi. Stoga se nismo posvetili poredenju dva istorijska oЫika privatizacije
u perifernim privredama, latinoamerickoj i istocnoevropskoj, vec zelimo da
IV. Ciljevi privatizacije 127

рокаёепю specificnosti istorijskih oЬlika privatizacije u zemljama evropskog

centra u odnosu na onu sprovedenu u perifernim evropskim розткогпџшвцс-
kim zemljama.
Najmasovnija savremena privatizacija u Zapadnoj Evropi sprovede-
na је tokom osamdesetih godina u Velikoj Britaniji nakon dolaska na vlast
Konzervativne partije na celu sa Margaret Таёег 1979. godine. U to vreme
nacionalizovane industrije ucestvovale su sa 10,5% u britanskom bruto па-
cionalnom proizvodu (BDP) i apsorbovale sedminu kapitala investiranog
u britansku ekonomiju. Nacionalizovane industrije zaposljavale su 1,5 пп-
liona ljudi i dominirale su u transportu, energiji, komunikacijama, brodo-
gradnji i proizvodnji celika. Osim industrije, privatizacijom su Ьile obuhva-
сепе i javne sluzЬe, elektrodistriЬucija, toplifikacija, vodovod, kao i zelezni-
са, Privatizacija drzavnog sektora u Velikoj Britaniji smatrana је "za jednu
od najradikalnijih reformi ekonomske i industrijske strukture Ujedinjenog
Кraljevstva od 1945':
Nesumnjivo је da је u Velikoj Britaniji bila u pitanju masovna privatiza-
cija tokom osamdesetih godina, kao i u Istoёnoj Evropi devedesetih godina.
Medutim, za razliku od lstoёne Evrope, to је bila privatizacija masovnih ku-
paca od kojih је veliki broj pripadao obogacenoj, emancipovanoj i sindikalno
organizovanoj radniёkoj klasi. Britanski telekom, ogromna telefonska i tele-
gramska kompanija, prodata је gradanima novembra 1985. godine. То је bila
najveca javna: ponuda akcija u istoriji. Dva miliona Britanaca kupilo је akcije.
Jaguar, britanska automobilska kompanija u drzavnom vlasnistvu, prodat је
gradanima 1983. ponudom 190 miliona akcija na trzistu. Drzava је prodala i
sve svoje akcije u britanskoj industriji secera i 51 % svojih akcija u industriji
petroleja i u aero-transportu.
Zaposleni u pojedinirn privatizovanim drzavnirn preduzecima postali su
vlasnici znacajnog broja akcija tih preduzeca. Procenat zaposlenih koji su po-
sedovali akcije u razliёitim privatizovanim kompanijama 1989. godine izgle-
dao је ovako:
British Petrolum 43% zaposlenih
British Aerospace 74% zaposlenih
Telegraf i radio 99% zaposlenih
Amersham International 99% zaposlenih
National Freight 36% zaposlenih
Britoil 72% zaposlenih
Associated British Ports 90% zaposlenih
British Telecom 90% zaposlenih
Drzava је stanarirna prodala 873.000 stanova drzavnog fonda. 36
 128 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggrobija

Veliko ucesce radnicke klase u kupovini akcija prilikom privatizacije dr-

zavnih ргеошеса u Velikoj Britaniji bllo је omoguceno razvijenim trzistem
kapitala, kao i ekonomskom snagom i sindikalnom i politickom organizova-
повсџ britanske radnicke klase. U Istocnoj Evropi tokom privatizacije drus-
tvenog kapitala nije postojalo razvijeno triiste kapitala, kao ni raspoloziv fi-
nansijski kapital, а radnicka klasa niti је raspolagala finansijskim sredstvima
da ucestvuje u kupovini akcija privatizovanih drzavnih ргесшеса, niti је bila
sindikalno i politicki organizovana. Stoga је u toku privatizacije опа u potpu-
nosti pauperizovana, postepeno prerastajuci u slabo obrazovanu i slabo pla-
сепџ rezervnu armiju rada evropske periferije.
Privatizacija, kao ogranicavanje kontrole driave nad ekonomskom sfe-
rom drustva i sirenje privatnog sektora, imala је razlicite istorijske oЫike kako
u svetu, tako i u Evropi. Njeni ciljevi uvek su bili vezani za preoЫikovanje
svojinske strukture odredenih ekonomskih celina, odnosno klasnih odnosa
. u drustvu. Unapredenje efikasnosti poslovanja i ekonomski rast, iako cesto
. isticani kao motivi privatizacije, u konkretnim istorijskim situacijama bili su
~' od manjeg znacaja.
Pojedini neoliЬeralni ekonomisti isticali su u teorijskim raspravama, ali i
politickoj propagandi, pocetkom devedesetih godina 20. veka, da је prelaz iz
socijalizma u kapitalizam postupan razvojni proces konsolidacije, stabilizacije
i razvoja integralnog triista i privatnog preduzetnistva, te da је privatizacija
proces, а пе cin, kao nacionalizacija. Medutim, u istorijskoj realnosti, brza i
masovna privatizacija drustvenog kapitala u Istocnoj Evropi sprovodena је,
kao sto smo videli, upravo zbog nedelotvornosti ekonomskih politika stabili-
zacije i IЉeralizacije da omoguce razvoj trzista kapitala i finansijskih instituci-
ja, iako su doprinele stvaranju triista robe i radne snage. Usled nerazvijenosti
triista kapitala, ,,insajderskom privatizacijom" u istocnoevropskim zemljama
uspostavljao se odnos izmedu finansijskog i preduzetnickog sektora. Na taj
nacin је konstrukcija kapitalisticke ekonomije i trzista u Istocnoj Evropi bila
izvrsena пе "sok terapijom': tj. primenom ekonomskih politika programa sta-
bilizacije i liberalizacije, vec brzom, masovnom privatizacijom tokom devede-
setih godina 20. veka.
Кlasa "insajdera~ tj. komunisticka nomenklatura, postala је novi vlasnik
drustvenog kapitala i aktivni ucesnik tranzicije, dok је pauperizovana radnic-
ka klasa postala pasivni objekat drustvenog preobraiaja.
S druge strane, ukljucivanje stranog kapitala u proces privatizacije u
Istocnoj Evropi, а posebno u vidu talasa "vruceg novca': isao је u pravcu uo-
blicavanja istocnoevropskih privreda kao produkcionih platformi izvozno
orijentisanog industrijskog sektora u vlasnistvu stranog kapitala. Ovaj sektor
proizvodi robu za potrebe triista EU i uglavnom se bavi preradom reproduk-
IV. CUjevi privatizacije 129

cionog materijala uvezenog iz EU. Repatrijacija profita kompanija u vlasnistvu

stranog kapitala iz istocnoevropskih zemalja, kao i do tri-cetiri puta jeftinija
radna snaga nego u zemljama Zapadne Evrope, pokazuju da se kroz proces
privatizacije produЬljivala i periferizacija Istocne Evrope u svetskoj privredi.
Radnicka klasa u istocnoevropskim zemljama svedena је па neorganizo-
vanu, pauperizovanu, evropsku rezervnu armiju rada, uglavnom okupljenu
oko crkvenih institucionalno-kolektivistickih organizacija. Tako је privati-
zacija drustvenog kapitala u Јвюспој Evropi posluzila samo јабапјџ klasne
diferencijacije u Evropi kao celini, а odvijala se u interesu medunarodnog
finansijskog kapitala, nacionalnih komunistickih nomenklatura i domacih
kompradorskih burzoazija.
Pregledom istorijskih oЫika drzavno-privatizacionih politika u Evropi
ukazali smo na pravilnost priЬegavanja politici privatizacije u ekonomskirn
situacijama otezane akumulacije kapitala. Njenom primenom vise је dolazi-
lo do jacanja drustvene pozicije kapitala prema radu, nego do porasta stope
ekonomskog rasta.
Medutim, privatizacije drustvenog kapitala izvedene u Zapadnoj Evropi
osamdesetih godina 20. veka umnogome su se, prvenstveno ро obimu, а i
ро nacinu izvedbe i drustvenim posledicama, razlikovale od onih izvrsenih u
Istocnoj Evropi devedesetih godina. Као prvo, privatizacije driavnog kapitala
u zapadnoevropskim drzavarna odnosile su se na privatizaciju sarno pojedi-
nih preduzeca ili sektora. U Velikoj Britaniji, kao sto smo videli, privatizacija
је obuhvatala sarno 5% drzavnih aseta. Privatizacija u lstocnoj Evropi bila је
prva u istoriji sveobuhvatna privatizacija celokupne nacionalne privrede. Prve
su se odvijale u kapitalistickim ekonomijama s razvijenim trzistem kapitala i
od drzave zasticenom sindikalno organizovanom radnickom klasom. Stoga
је, i radnicka klasa, posebno u Velikoj Britaniji, dosla u posed akcija jednog
dela privatizovanog drustvenog kapitala i time ojacala svoju drustvenu moc.
Suprotno privatizaciji u Zapadnoj Evropi, privatizacija u Istocnoj Evropi
odvijala se u postkomunistickim ekonomijama bez razvijenog triista kapitala
i finansijskih institucija u kojima је radnicka klasa bila neorganizovana, а pod
uticajem nacionalistickih ideologija i klerikalizma i bez razvijene racionalne
klasne svesti. Stoga је i Istocnoj Evropi kroz proces privatizacije drustvenog
kapitala doslo do pauperizacije radnicke klase koja, usled rastuce nezaposle-
nosti, sve vise postaje evropska rezervna armija rada.
 130 Marija Obr.idovic • Hro11ika tran:z;icijskog gro blja

Napomene uz IV poglavlje

1 Marija Obradovic, .,Ciljevi privatizacije: ekonomski rast ili profit?", Srpska роћ-
ticka misao,Vol. ХХ (2012), No. 1-2, str. 66.
2 Dr Ljiijana Kontic, Restrukturiranje i privatizacija velikih drustvenih ргеаџзеса
u Srblji, Institut za evropske studije, Beograd, 2007, str. 38, 39; dr Ljiljana Копйс,
,.Privatizacija': Srbija 2000-2006. Driava, drustvo, privreda, Мisa f>urkovic (ur.),
Institut za evropske studije, Beograd, 2007, str. 149.
3 Javna ргеёџзеса su clanom 21. Zakona о javnoj svojini koji је donela Narodna
skupstina RepuЫike Srblje 26. septembra 2011. definisana kao drustva kapitala
ciji је osnivac RepuЫika Srblja, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samou-
prave i njihova zavisna drustva, koja obavljaju delatnost od opsteg interesa, kori-
ste nepokretnosti koje im nisu ulozene u kapital, а па osnovu posebnog zakona,
osnivackog akta ili ugovora zakljucenog sa osnivacem.
Drustvo kapitala ciji је osnivac Republika Srblja, autonomna pokrajina ili jedi-
nica lokalne samouprave, koje пе obavlja delatnost od opsteg interesa, moze ро
osnovu ugovora zakljucenog sa osnivacem, uz naknadu ili bez naknade, koristiti
nepokretnosti koje mu nisu ulozene u kapital, а koje su neophodne za obavljanje
delatnosti radi koje је osnovano.
Clanom 42. ovog zakona regulisano је da Republika Srblja, autonomna pokra-
jina i jedinica lokalne samouprave mogu ulagati u kapital javnih preduzeca i
drustva kapitala koja obavljaju delatnost od opsteg interesa:
1) novac i hartije od vrednosti;
2) pravo svojine па stvarima u javnoj svojini, izuzev prirodnih bogatstava, do-
bara u opstoj upotrebl, mreza koje mogu Ьiti iskljucivo u javnoj svojini i
drugih nepokretnosti koje mogu Ьiti iskljucivo u javnoj svojini;
3) druga imovinska prava koja se ро opstim propisima mogu uloziti u kapital.
Clanom 43. ovog zakona regulisano је da Republika Srblja, autonomna po-
krajina i jedinica lokalne samouprave mogu u kapital drustva kapitala koja
пе obavljaju delatnost od opsteg interesa ulagati:
1) novac i hartije od vrednosti;
2) pravo svojine nad stvarima u javnoj svojini, izuzev prirodnih bogatstava,
dobara od opsteg interesa (ukljucujuci i mreze) i dobara u opstoj upo-
trebl;
3) druga imovinska prava koja se ро opstim propisima mogu uloziti u ka-
pital
(,.Sluzbeni glasnik RS~ broj 72/11, godina LXVII).
• Reforms in Serbla: Achievements and Challenges, editor Bosko Mijatovic, Center
for LiЬeral-Democratic Studies, Beograd, 2008, str. 16.
5 Roberto Sarti, ,.Proces privatizacije u Italiji': Kroz tranziciju. Prilozi teoriji priva-
tizлcije, Zeljko Popovic i Zoran Gajic (prir.), АКО, Novi Sad, 2011, str. 195-199.
IV. Ciljevi privatizacije 131

6 Proj dr Pero Petrovic, Privatizacija. Iskustva Srblje i zemalja u tranziciji, Cigoja

stampa, Beograd, 2006, str. 18
7 Isto, str. 16, 17.
8 Alan Н. Smith, ,.Eastern European Есопоппев", Eastern Europes and the
Commonwealth of Independent States, Europe PuЬlications Limited, London,
1999, str. 65.
9 Gerskovits Ве/а, The Political Economy of Protest and Patience: East European
and Latin American Transformations Compared, Central European University
Press, Budapest, 1998, str. 85.
10 Juliusz Gardawski and Tomasz Zukowski, ,;what the Polish workers thin~ Еа­
Ьour Fokus оп Eastern Europe, No. 46, september-december, 1993, str. 36.
11 Кагеп Henderson, Neil Roblnson, Post-Communist Politics Ап Introduction,
Prentice Hall, London, 1997, str. 177, 179.
12 Privatisation, А Globa/ Perspective, V. V Ramanadham, Taylor & Francis (ed.),
1993, str. 547, 554-558.
13 Ovo је пагойю vidljivo u politici zemalja evrozone prema Grckoj. S jedne stra-
ne, Grcka је najzaduzenija zemlja u ЕЦ а s duge strane, nju karakterise jaka
sindikalna organizacija radnicke k1ase, znatno razvijenija nego u drugim perifer-
nim postkomunistickim evropskim zernljama, ali i visok nivo korupcije. Jedna
od kljucnih politika reformi koje zemlje evrozone isticu kao nuzne za Grcku radi
doЬijanja pomoci za sanaciju svojih dugova jeste privatizacija drzavnih preduze-
ca. U izjavi predsedavajuceg evrozone premijera Luksemburga Zana Юоdа Jun-
kera, od 5. februara 2012, kojom је grcke vlasti upozorio da ne mogu ocekivati
solidarnost od drugih ukoliko ne sprovedu nuzne reforme, posebno је naglaseno
da "Grcka mora da zna da kod teme privatizacije necemo popustiti" (Politika, 6.
februar 2012, str. 3).
14 European Bank for Reconstruction and Development, Transition Report 2010,
London, EBRD, 2010.
15 European Bank for Reconstruction and Development, Transition Report 2010,
EBRD, London 2010.
16 Isto.
17 Godine 2009. pad bruto drustvenog proizvoda (BDP) u Srblji iznosio је 3,5%, а
spoljni dug 76,5% BDP, dok је zaduzenost privatnog sektora iznosila 45,2%. U
2010. doslo је do porasta DBP za 1 %, izvoz је porastao za 13%, а uvoz za samo
4%, sto је odslikavalo stanje domace traznje. Direktne strane investicije pale su
za vise od 30% u odnosu na njihov iznos od 1.881 americkih dolara u 2009.
godini. Budietski deficit Ьiо је 7,2% BDP. Nezaposlenost је porasla na 19,2%
radno aktivnog stanovnistva. Prema oceni EBRD u Srblji је masovna privatiza-
cija tokom 2010. malo napredovala, i to stoga sto nisu realizovane privatizaci-
je Telekoma Srblje a.d. i ЈАТ Airways. U drugoj polovini 2010. Vlada SrЬije је
najavila prodaju 51% akcija Telekoma, cijih је 80% akcija vlasnistvo drzave. Za
prodaju akcija odredena је cena od 1,4 rnilijarde eura, а таја 2011. Vlada SrЬije
 132 Marija Obradovic • Hro11ika trrmzicijskoggrohђa

nije prihvatila ponudu Telekoma Austrija, koji је ponudio znatno manju cenu od
тгаёепе. PriYatizacija ЈАТ Aiпvays је ponovo роёеја krajem 2010, kada је Vlada
Srblje зароёе'а osnivanje nove kompanije koja је preuzela poslove ЈАТ-а i deo
njegove imovine. Nova kompanija је робеја da radi u aprilu 2011. godine. Ро-
cetkom avgusta 2011. objavljen је javni tender kojim је predvideno: da najmanje
5% investicija potencijalnog kupca bude vezano za avio-prevoz, da se omogu-
ci prevoz najmanje 1,5 miliona putnika, da kupac ima 200 miliona evra aktive
(Еџтореап Bank for Reconstruction and Development, Transition Report 2011,
London, EBRD, 2011).
18 Life in Ттпзиюп. After the crisis, European Bank for Reconstruction and De-
velopment, 2011, str. 2. Aktivnost Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj
(EBRR) nije usmerena samo na podrzavanje privredne aktivnosti privatnog
sektora u njenom regionu nego i na, zajedno sa Svetskom bankom, finansira-
nje istrazivanja dominantnih stavova i vrednosti medu stanovnistvom zemalja u
tranziciji. Projekt "lstrazivanje zivota u tranziciji" (,,The Life in Transition Survey
- LIТS") ima za cilj istrazivanje i utvrdivanje koliko је stanovnistvo u zemljama
u tranziciji zadovoljno nivoom zivotnog standarda, zatim utvrdivanje nivoa si-
romastva i nejednakosti, poverenja gradana u drustvo i driavne institucije, ban-
ke, finansijske institucije, strane investitore, sindikate, politicke partije, religijske
organizacije itd., percepcije nivoa korupcije u drustvu, kao i koliko su gradani
zadovoljni javnim servisima i kakav је njihov stav prema vrednostima trzisne
ekonomije i demokratije. Naglasavamo da to istrazivanje nije ispitivalo odnos
gradana prema privatizaciji i drugim oЬlidma uspostavljanja privatne svojine
nad sredstvima za proizvodnju nakon pada komunizma u Istocnoj Evropi. lako
se u istrazivanju istice znacaj metodoloske postavke о uticaju socijalno-eko-
nomskih karakteristika drustva na formiranje stavova i vrednosti gradana, ove
karakteristike se izvode iskljucivo iz uticaja globalne ekonomske krize, а da se
pri tome uopste ne sagledavaju u svetlu privatizacije drustvenog kapitala. Ova
istrazivanja sprovedena su 2006. i 2010. godine. Treba napomenuti da nije ja-
sno predocen postupak izbora i stratifikac~a uzorka ispitanika. U izvestaju se
koristi pojam "drustveni kapital" kojim se oznacava narod u jednoj ekonomiji,
ali nije jasno da li se on odnosi na radnicku klasu ili kapitaliste. lstrazivanjem iz
2010. godine bilo је obuhvaceno 29 zemalja tranzicije iz regiona EBRR i pet kon-
trolnih zapadnoevropskih zemalja razvijene trzisne ekonomije, i to: Francuska,
Nemacka, Italija, Svedska i Ujedinjeno Кraljevstvo. U osnovi istrazivanje pociva
na teorijskom konceptu о centru i periferiji u svetskom kapitalistickom sistemu,
i to stoga sto se rezultati dobljeni u zemljama tranzicije (periferije) uporeduju
s rezultatima dobljenim u centru regiona EBRR, zapadnoevropskim zemljama
razvijenih trzisnih ekonomija.
19 Marjanca Gasic, ,,GDP per capita varied Ъу more zhan six to one accross the EU
in 2010~ Eurostat. Statistics in focuse, No. 64/2011, str. 3.
20 Slobodan Vukovic, ,,Ekonomski uzroci razbljanja/raspada Jugoslavije~ Socioloski
pregled, voL XLV (2011), No. 4, str. 479.
IV. Ciljevi privatizacije 133

21 Isto, str. 3.
22 Isto, str. 14.
23 Znacajna razlika u nivou drustveno-ekonomskog razvoja izmedu Zapadne i
Istocne Evrope ргасепа је i velikim kulturoloskim razlikama, kao i razlikama u
organizaciji drustva i prototipovima drustvenog upravljanja. Savremena istrazi-
vanja ukazuju na tradicionalno-istorijske specificnosti istocnoevropskog klastera
koje su umnogome uticale na karakter tranzicije u ovom regionu. Istocnoevrop-
ski klaster obuhvata A\Ъaniju, Gruziju, Grcku, Madarsku, Kazahstan, Poljsku,
Rusiju i Sloveniju. Naglasava se da drustveno-istorijsku osnovu ovog kJastera
predstavlja anticka tradicija. Rezultati empirijskih istrazivanja pokazali su slic-
nost drustveno-kulturoloskog modela ovog klastera koja se ogleda u domina-
ciji grupnog i familijarnog kolektivizma i u hijerarhijskom паёшџ drustvenog
uprav\janja. Najznacajnija zajednicka karakteristika ovog kJastera koja ga razli-
kuje od drugih svetskih regiona jeste visok stepen socijalne diferencijacije, pri
cemu su malobrojne uske grupe nosioci drustvene moci. Visok nivo socijalne
nesigurnosti stanovnistva i nestrukturiranost institucionalnog okvira drustve-
ne organizacije bltne su specificnosti ovog regiona u odnosu na druge regio-
ne globalnog svetskog sistema, ра је stoga razumljiva rasprostranjenost "zelje
za redom" medu stanovnistvom ovih zemalja. Ravnopravnost polova istice se
kao Ьitna karakteristika ovih drustava. U pogledu prototipa drustvenog uprav-
ljanja rezultati istrazivanja su pokazali predominaciju autonomnog utilitarnog
drustvenog angaimana u odnosu na lojalni angaiman i hijerarhijskog, konzer-
vativnog nacina upravljanja, nasuprot ravnopravnom ucescu gradana u upravlja-
nju drustvenim poslovima (Gyula Bakacsi, Takacs Sandor, Karacsonyi Andras,
Imrek Victor, .,Eastern European cluster: tradition and transition': Јournal of
World Business, No. 37, 2002, str. 69-80).
24 lsto, str. 26.
25 Isto, str. 5.
26 Isto, str. 37.
27 Isto, str. 42.
28 Isto, str. 58-112.
29 Isto, str. 43, 44.
30 Slom socijalistickih rezima u Istocnoj Evropi 1989. godine Ыо је pracen jaca-
njem desnicarskog popu\izma koji se legitimisao nacionalistickom ideologijom
i afirmacijom religiozno-tradicionalistickih vrednosti. Ideje modernosti (razvo-
ja) i internacionalizma koje su cinile osnov komunisticke ideologije potisk.ivane
su propagandom koju su sprovodili socijalni akteri i agensi tranzicije. То је bilo
uslovljeno osnovnim ciljem tranzicije, restauracijom kapitalizma, odnosno stva-
ranjem politickog okvira za privatizaciju drustvenog kapitala. Юijentelisticko-oli-
garhijskim grupama, izraslim iz komunisticke nomenklature, bila је neophodna
ideo\oska struktura nalik nacionalizmu da Ы se legitimizovalo prisvajanje drus-
tvenog kapitala kroz proces privatizacije koje је izvela kompradorska burioazija,
i to stoga sto је kroz ideologiju nacionalizma moguce monopolizovati reprezen-
134 Marija Obradovic • Hro11ika tmnzicijskog gro hija

taciju opsteg interesa nacije, kao suprotnost realnosti partikularistickih interesa

klasnog drustva. Medutim, i pored oslanjanja па nacionalisticku ideologiju, istoc-
noevropske klijentelisticko oligarhijske grupe stekJe su politicku тос, ali su ostale
socijalno slabe za razliku od komunisticke nomenklature iz koje su potekle, kako
zbog svoje kJasne neutemeljenosti, tako i zbog dramaticnog klasnog raslojavanja
drustva usled priYatizacije drustvenog kapitala. Stoga је upotreba religije (katolic-
ke, protestantske, pravoslavne i islamske) kao formalno nadklasne ideologije че-
oma cesta u politickim formulama legitimizacije vlasti u tranzicionim drzavama,
kao i uvodenje crkve u politicki sistem. Ovim nije ојаёапа stabilnost tranzicionih
геёцпа, ali је potisnuta drustvena i politicka artikulacija organizovanog interesa
pauperizovane radnicke klase i onemogucen razvoj strukturalizovanog radnickog
pokreta, te је time olaksana restauracija kapitalizma u Istocnoj Evropi.
31 О teorijskom konceptu uticaja istorijskih dogadaja na dugorocni drustveno-eko-
nomski razvoj pojedinih svetskih regiona i primeni ovog koncepta u empirij-
skim istrazivanjima videti: Nathan Nunn, The importance ој historyjor economic
development, National Bureau of Economic Research, Cambridge МА, 2009.
32 Prelazak ka modernom ekonomskom rastu pojavio se u Evropi izmedu 1700. i
1870. godine. Росео је u Britaniji, а zatim se dosta brzo rasirio ka drugim de-
lovima Zapadne Evrope (1he Cambridge Economic Нistory ој Modern Europe,
Vol. 1, 1700-1870, Stephen Broadberry i Kevin Н. O'Rourke [prir.], Cambridge
University Press, New York, 2010, str. 1).
33 Atinjanin Tukidit, osnivac naucne istoriografije, pisuci о Peloponeskom ratu
ukazao је na imperijalizam i teznju ka ocuvanju robovlasnistva kao osnovne
uzroke ovog rata, kao i na njegovu klasnu osnovu.
"Оо takvih svireposti vodio је gradanski rat. А izgledao је utoliko svirepiji sto је
to Ыо jedan od prvih koji su se dogodili. Jer kasnije, kada se potresao takoreci
citav helenski svet i posto su svuda Ьili u sukobu, prvaci demokratskih partija
zeleli su da se dovedu Atinjani, а oligarsi da se dovedu Lakedemonci.
...Stranacke vode ро gradovima, i s jedne i s druge strane, isticanjem zvanicnih
fraza kao sto su 'politicka i pravna jednakost za mase: ili 'umerena aristokratЧi
vodeci samo na recima brigu о opstim interesima, zapravo su osiguravali pohva-
lu za sebe.
...Jer niko nije nateran u rat iz neobavestenosti niti se moze od njega odvratiti
strahom, ukoliko smatra da се iz rata za sebe izvuci Ьilo kakvu korist. Oblcno se
dogada da se nekirna doblt cini vecom od ratnih strahota, а drugi radije podnose
i velike opasnosti nego da trenutno budu u necemu uskraceni. Jer је svako od
nas u pocetku zaratio sa zeljom da ostvari svoje licne interese.
...Jer ne napadaju oni nas zato sto mrze jedan od dva naroda, na koje smo pode-
ljeni, vec stoga sto teze za bogatstvom Sicilije, sto smo ga mi zajednicki stekli."
Tukidit nas dalje obavestava da su mirovni ugovori izmedu Atine i Sparte, za-
kljucivani u toku trajanja Peloponeskog rata, predvidali i medusobnu pomoc u
slucaju pobune robova. Tukidit, Pelopones/d rat, Admiral Books, Beograd, 2010,
str. 180, 181, 227, 279.
IV. CUjevi privatlzac\Je 135

34 Prema: Heinz Кreissig, Povjest helenizma, Grafi&i zavod Нrvatske, Zagreb, 1987,
str. 92.
35 Germa Ве!, ,.Against the mainstream: Nazi privatization in 1930's GermanY: Тhе
Economic History Review, 63, 1 (2012), str. 34-55.
36 Naum Grizo, Borce Davitkovski, Privatizacija vo svetot, Prosveta, Kumanovo,
1994, str. 8, 9.
 V.
DRUSTVENO-ISTORIJSKI OKVIR
PRIVATIZACIJE U SRBIJI
(1989-2000)

~ . ·- .

#·: ~-·:·~:; ·/\~ - '. :Ј"·

-- ----.· '
'
Ј. -.·.,,

. ' ~·

8llillllj8illllil--
:··- illiiliiiii/i~
"'l'~'
llilli
. ' ·~~
~
---
:6· .i-
... .' :II IМflli Мllliilllll
Protesti radnika i malih akcionar a privatizovanih ргесшеса
Кru sevac, 1. maj 2011.
Saloni za ulepsavanje - ,.Нigijena~
ul. Glavna, Zemun,
mart 2016
V. Dru!tveno-istorijski okvir privatizacije u Srblji ( 1989-2000) 139

V.l. Tranzicija i privatizacija

J ugoslovenski komunisti, kao deo medunarodnog komunistickog pokreta,

Ьili su cvrsto uvereni da је zemlja bez industrije osudena па вџотпаёгео,
Usvajajuci boljsevicko shvatanje da se evropska periferija (Rusija i Istocna
Evropa) moze razviti samo industrijalizacijom, za njih је svrha "socijalisticke
izgradnje" postala promena agrarne privredne strukture Jugoslavije, а time i
Srblje, i njihovog mesta u medunarodnoj podeli rada. 1
,,Ро ugledu na boljsevicku ekonomsku strategiju sa kraja dvadesetih godina,
(model socijalisticke industrijalizacije Preobrazenskog), 'nova narodna vlast:
zemalja srednje i jugoistocne Evrope opredelila se da izvrsi korenitu рго-
menu privredne strukture ovih zemalja (kao uostalom i politicke), u prav-
сџ stvaranja baze za industrijski razvitak ovih vecinom agrarnih zemalja.
Glavni principi na kojima Ьi se izvela ova strukturalna transformacija Ьili su
identicni sa sovjetskim. Pre svega planiralo se iskoriscavanje u industrijske
svrhe viska radne snage koji је postojao usled agrarne prenaseljenosti, zatim,
razvijanje onih grana industrije koje proizvode domaci sirovi materijal (ek-
straktivna industrija), kako Ьi se smanjila njihova zavisnost od slabe zetve,
sto је u periodu izmedu dva rata Ьiо glavni razlog njihovog nestabilnog po-
lozaja na svetskom trzistu, narocito nakon opsteg pada cena poljoprivrednih
proizvoda 1930. godine:'2
Socijalisticka industrijalizacija Istocne Evrope zapocela је nakon Drugog
svetskog rata, putem petogodisnjih planova, u isto vreme kada i reindustri-
jalizacija Zapadne Evrope kroz Marsalov plan. Planska industrijalizacija u
Istocnoj Evropi na osnovama drzavne svojine nad sredstvima za proizvodnju
doprinela је stvaranju radnih mesta za veliki broj ljudi, povecanju zivotnog
standarda i plata, resavanju proЫema platnog bilansa i povecanju bпine obr-
taja novca, ali nije dovela do kumulativne eksplozije u produktivnosti kao u
zemljama centra. Tako istocnoevropske zemlje tokom citavog perioda soci-
jalisticke industrijalizacije nisu uspele da Ьitnije poprave svoj odnos izme-
du rasta produktivnosti i rasta oblma prodaje (Verdornov zakon), niti da u
potpunosti izmene svoju izvozno-uvoznu strukturu, tj. da kao zemlje centra
140 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskoggrobQa

izvoze vecinom proizvode kod kojih postoji veliki tehnoloski razvoj i uvoze
опе kod kojih nema puno tehnoloskog razvoja, а time i da prevazidu svoj ре-
riferni polozaj u svetskoj ekonomiji. Neuravnotezenost platnog Ьilansa i rast
zaduzenosti karakterisao је konkretnu istorijsku situaciju ovih zemalja tokom
osamdesetih godina 20. veka.
Tranzicioni prelaz iz nacionalnog komunizma3 u kapitalizam koji је ро-
сео u Istocnoj Evropi 1989, u istorijskom smislu odredila је privatizacija drus-
tvenog kapitala i uspostavljanje slobodne trgovine i slobodnog trzista radne
snage. Ekonomska posledica ovih procesa је deindustrijalizacija, karakteri-
вцёпа za sve periferne privredne regije svetskog kapitalistickog sistema.
U osnovi istorijskog procesa tranzicije lezalo је pitanje privatne svojine
koje је racionalizovano putem liЬeralnih politicko-ideoloskih formula гпо-
dernizacije i demokratizacije drustva.
Pod pojmom tranzicije4 podrazumevamo prelazak s jednog nacina pro-
izvodnje na drugi, sa socijalistickog (zasnovanog na drzavnoj svojini nad
sredstvima za proizvodnju i planskoj privredi) na kapita\isticki (zasnovan
na privatnoj svojini nad sredstvima za proizvodnju i trzisnoj privredi), kon-
stituisanje nacina proizvodnje, transformaciju ekonomskog sistema i klasne
strukture drustva, odnosno transformaciju sistema nacionalnog komunizma
u sistem perifernog kapitalizma. Тranziciju karakterise kompleksnost eko-
nomskih struktшa naciona\nih privreda i uslovljenost njihovog razvoja svet-
skim produkcionim odnosima. Tranzicija istocnoevropskih zemalja moze se
posmatrati samo u okviru kompleksnih struktura svetske ekonomije kapita-
lizma, kao dominantnog produkcionog odnosa na svetskom nivou, odnosno
svetskog kapitalistickog sistema cije su se strukture uspostavile kroz veliki
drustveni proces globalizacije,5 kao proces dugog istorijskog trajanja, kojim је
vrsena integracija nacionalnih privreda posredstvom svetskog trzista.
Dominantni drustveno-istorijski proces za uspostavljanje tranzicije jeste
privatizacija drustvenog kapitala (videti sliku 1).
Prelazak istocnoevropskih drzava па ekonomsku politiku slobodnog trzi-
~a. kao okvira procesa privatizacije, medutim, nije doprineo razvoju faktora
koji omogucavaju ekonomsku rast i stvaraju bogatstvo, kao sto su: tehnoloske
promene i inovacije, ekonomija oЬima, sinergijski efekti / efekti klastera, kao
i privrednih delatnosti u kojima ovi elementi nastaju. Naprotiv, vodio је pro-
cesu deindustrijalizacije. 6
Ekonomska politika slobodne trgovine nije dovela do "izjednacavanja
сепа faktora proizvodnje" (rada i kapitala) u odnosu na zemlje centra, vec,
suprotno, do njihove sve vece polarizacije. .,Neefikasna industrija planske
ekonomije ostvarila је znatno visi zivotni standard nego sto to danas cini ka-
pitalizam u tim istim drzavama."7
V. Dru!tveno-istorijski okvir privatlzacije u Srblji ( 1989-2000) 141

V.2. Privreda Srblje krajem osamdesetih godina 20. veka

Tokom osamdesetih godina 20. veka, ekonomsku situaciju u Srblji karakte-
risali su opadanje investicija i nacionalnog dohotka i rast nezaposlenosti, uz
гайгепо i neregularno kreiranje inflatornog novca i kredita u najrazlicitijirn
oЬlicima "sive emisije': koji su znatno prevazilazili ukupnu velicinu zvanicne
emisije Narodne banke Jugoslavije.
Роёеткотп osamdesetih godina 20. veka, sa prelaskom energetske i naf-
tne krize u "strukturalnu krizu svetske рпмеёе', Jugoslavija ве, kao i osta-

Slika l. Istorijski tok ekonomskog razvoja Istoaie Evrope 1945-1989.

Ekonomija nacionalnog Tranzicija Perifema kapitalisticka

komunizma 1945-1989 ekonomija 1989/...

0
Industrijalizadja
ј
шbanizacija
0 Deindustrijalizadja

0 Slobodna trgovina

0 Privatizadja

0 S\oЬodno trziite radne

snage
 142 Marija Obradovic , Hronika tranzicijskoggrоЬђа

le zemlje periferije, suocila sa duznickom krizom. Кrajem 1983. spoljni dug

Jugoslavije iznosio је 20.50 l milijardu dolara, а vec 1986. опа је morala da iz-
dvaja l 0% vrednosti drustvenog proizvoda za otplatu dugova. Кriza је uticala
i па smanjenje koriscenja industrijskih kapaciteta, јег nije bilo deviza za uvoz
siroYine i repromaterijala, sto је izazvalo porast nezaposlenosti. Od 1981. do
1985. рговеёап godisnji porast drustvenog proizvoda iznosio је svega 0,6%.8
Tokom 1981. doslo је do ogromnog porasta сепа: stopa tog rasta postala
је trocifrena, s tendencijom stalnog роуесапја. Cene industrijskih proizvoda
rasle su godisnje рговеёпо za 47%, сепе na malo za 49%, сепе poljoprivrednih
proizvoda za 46%, а troskovi zivota za 47%. 1 pored donosenja antiinflacionog
programa galopirajuca inflacija iz 1982. nije zaustavljena.
Avgusta 1982. jugoslovenski vrh је formulisao novu politiku struktu ralnih
reformi s trzisnom orijentacijom, nazvanom Dugorocni program ekonomske
staЬilizacije. Program је izradila Кrajgerova komisija, posto se Jugoslavija u
leto 1981. suocila sa nemogucnoscu otplate inostranih dugova.
"Rukovodstvo Jugoslavije se таја 1984. odlucilo da ude u razgovore s
Medunarodnim monetarnim fondom. Prilikom parafiranja sporazuma, SIV
је prilozio Pismo о namerama, koje ni do danas nije objavljeno. Na osnovu
ovog dokumenta, vlade 16 zemalja i oko 600 banaka bile su spremne da raz-
govaraju о kreditu od 3,5 milijardi dolara. Zemlja - primalac kredita obave-
zala se daсе u toku godine voditi ekonomsku politiku kakv a је bila utvrdena
u pregovorima sa Medunarodnim monetarnirn fondom:' 9
Do izbljanja duznicke krize u Jugoslaviji doslo је 1984. godine kada su
se Savezni organi zaduzili kod inostranih partnera za 5,6 milijardi dolara ili
28% od ukupnog iznosa duga. Na repuЫike i pokrajine odlazio је znatno veci
deo duga, od 72%, od cega је 34% preuzeo udruzeni rad, а 38% banke i druge
ustanove i institucije. Deo inostranog duga, koji su stvorile osnovne organi-
zacije udruzenog rada (OUR) u privredi, uglavnom је Ьiо iskoriscen za uvoz
opreme, а nesto manje za nabavku repromaterijala. Najveci deo duga iskori-
stili su drzavni organi i bank e za refinansiranje ranijeg zaduzenja i za likvid-
nost samih banaka. 10
U periodu 1985. investicije u osnovna sredstva u SR Srblji van teritorija
socijalistickih autonomnih pokrajina (SAP), realno su opadale ро stopi od
2,9%, а 1985, ucesce bruto investicija u osnovna sredstva u drustvenom pro-
izvodu iznosilo је 26,1 %. Ostvarene investicije ро stanovniku bile su ispod
proseka u SFRJ.
Ucesce investicija u objekte energetike u ukupnirn investicijama iznosilo
је 61,3%, i bilo је vece za oko 20 indeksnih poena od ucesca u SFRJ.
V. Drшtveno-istorijski okvir privatizacije u Srblji (1989-2000) 143

Tokom 1986. dos\o је do daljeg realnog pada investicija u osnovna sred-

stva za 1,4%.11 U privrednoj strukturi Srblje toga vremena preovladavala
је kapitalno-intenzivna proizvodnja, pre svega iz energetskog i sirovinskog
kompleksa. Najveci deo te proizvodnje Ыо је slabo akumulativan i s velikim
gublcima, а bazirao se па uvoznoj opremi i repromaterijalu. Devizna neli-
kvidnost Srblje dovodila је do nedovoljnog i neravnomernog snabdevanja ге-
zervnim de\ovima i repromaterijalom.
Sredinom osamdesetih godina SR Srblja је pokazala najveci realni pad
dohotka od svih drugih repuЬlika, а privreda na njenoj teritoriji, bez ашо-
nomnih pokrajina, imala је veci pad realnog dohotka i od svih repuЬlika i od
оЬе autonomne pokrajine.
Dohodak се\е jugoslovenske privrede tog vremena belezio је sporiji rast
od rasta inflacije. Dok se inflacija za prvih sest meseci 1987. poveca\a za 93,5%,
dohodak privrede Jugoslavije nominalno је porastao za 80,7%. Istovremeno,
privreda u SR Srblji zabelezila је izuzetno nisko povecanje dohotka od sve-
ga 69,9%, а privreda na teritoriji repuЬ\ike bez autonomnih pokrajina svega
66,4%, tj. za celih 11,2 odnosno 14,3 indeksnih poena nize od proseka zernlje,
а cak za 23,6 odnosno 27,1 indeksnih poena realno manje nego u prvom po-
lugodu 1986. godine.
Fizicki oblm proizvodnje, pre svega industrijske i poljoprivredne, u pr-
vom polugodu 1987, Ьiо је nesto iznad proseka iz prethodne godine. Ali to
nije efektuirano u srazmernom povecanju ni ukupnog prihoda ni dohotka.
Mnoge organizacije proizvodile su ро inerciji, gomilajuci zalihe. Od onoga
sto је prodato ostvaren је skroman prihod, sto је znacilo da se privreda ро
asortimanu i kvalitetu nedovoljno uspesno prilagodavala trzisnom poslova-
nju. Troskovi poslovanja brzo su se uvecavali.
Tokom 1987. godine privreda Srblje suocila se sa realnim smanjenjem
dohotka. Орао је stepen koriscenja kapaciteta i rentabllnost ulozenih sredsta-
va, а dalje se povecavao broj zaposlenih na ekonornski neracionalnoj osnovi,
uz opadanje produktivnosti rada.
Iste godine poostreni su propisi о sanaclji i likvidaciji preduzeca, tj. jedan
od znacajnih ciljeva ekonomske politike bilo је "jacanje odgovornosti za ocu-
vanje supstance drustvene svojine".
1 uz povecano ucesce licnih dohodaka u raspodeli cistog dohotka, bilo је
vidno znatno opadanje prosecnih realnih licnih dohodaka zaposlenih cime је
izguЫjena svaka mogucnost povecanja akumulacije.
lzuzetno niska akumulacija iz 1986. i prakticno presabli izvori inostrane
akumulacije nisu omogucavali bilo kakvu ozbiljniju investicionu aktivnost.
Veoma skromna akumulacija jedva da је stizala da podmiri obaveze prema
 144 Marija Obradovit • Hro11ika tтa11zicijskog gro Ь!ja

Fondu za razvoj nedovoljno razvijenih i, samo delimicno, otplatu dospelih du-

gova. Skoro da nista novo nije зароёею u investicionoj aktivnosti. U ukupnoj
strukturi investicija u RepuЬ!ici Srblji, 85% је зароёею pre 1986. godine.
Prvi put u Ьliioj ekonomskoj istoriji Srblje akumulacija, zajedno sa oba-
veznom rezervom, blla је manja od ukupno iskazanih gubltaka. Privreda SR
Srblje se nasla u situaciji da пе ostvaruje ni prostu reprodukciju. Dospele от-
plate inYesticionih kredita privreda је morala otplacivati umanjivanjem vec
raspoloiiYih sredstaYa, koristeci prevashodno amortizaciju, bez izgleda da
ојаёа svoje poslovne fondove i osposobl se za konkurenciju na triistu.
Socijalne posledice takvog stanja Ьile su veoma teske. Gublci su bili pove-
cani za vise od 3,7 puta, а broj radnika u organizacijama s gublcima dostigao
је Ьlizu ЗОО.ООО. Sa gublcima su poslovali mnogi radni kolektivi s velikim
brojem zaposlenih. Prosecni realni licni dohoci zaposlenih u privredi bili su
manji za 3,3% nego u prvom polugodu 1986, а cak za 10,8% nego prosek
1986. godine. Bilo је sve vise zaposlenih na minimumu egzistencije, s prima-
njima znatno ispod proseka.
Teskoce u deviznom Ьilansu zemlje bile su velike, dok se istovremeno
izvoz na konvertibllno valutno triiste povecavao. Razlog tome bila su spe-
kulativna ponasanja izvoznika koji su iznalazili razne forme da prihode od
izvoza koriste iskljucivo za sopstvene potrebe. Izvozom kroz kompenzacione
poslove nije se placao uvoz sirovina i repromaterijala za potrebe proizvodnje,
nego se uvozila luksuzna roba siroke potrosnje, na primer, zlatne brave i po-
zlacene slavine. Na taj nacin se interventnim uvozom nije podsticala zdrava
ponuda robe siroke potrosnje, vec se "s boka udaralo na domacu proizvodnju
i podrivala njena izvozna pozicija".
Medutim, pojedina preduzeca i pojedine privredne grane u Srblji belezi-
le su porast proizvodnje, izvoza i dohotka. Zavod "Crvena zastava: sa celim
lancem kooperanata iz uieg podrucja Srblje, iz cele repuЫike, kao i iz cele
zemlje, ostvario је tokom 1987. veliki porast proizvodnje i izvoza, koji se nije
merio procentima, nego desetinama procenata. Program "jugo Amerika'' dao
је posebno dobre izvozne rezultate.
Veliki deo elektronske industrije u SR Srblji belezio је znacajne pozitivne
rezultate, posebno u izvoznoj ekspanziji. Poslovne uspehe ostvarili su Simpo
iz Vranja i Zupa iz Кrusevca. Posle vise godina stagnacije poceli su da ostva-
ruju prve pozitivne rezultate u Prvoj iskri iz Barica. 1 u vecem broju fabrika
namenske proizvodnje takode su zabelezili uspehe.
Bolje su poslovali ЈАТ, REIK Kolubara, Energoprojekt, ,,Prva Petoletka" iz
Trstenika i dr. Ovde је rec о gigantima s velikim brojem radnika i strucnjaka,
о ozblljnim izvoznicima.
V. Dru!tveno-istorijski okvir privatizacije u SrЫji (1989-2000) 145

Od 1980. do 1984. godine pad realnih licnih dohodaka iznosio је рговеё-

по 6,2% godisnje. U 1985. је ostvaren porast za 3,7%, а u 1986. za 9, 11 %; da
Ьi u prvom polugodistu 1987. ponovo орао za 3,76%. lste godine роуесап је
broj radnika sa licnim dohocima ispod proseka, koji se priЬlizavao 65%. Nista
nije Ьilo uradeno na uvodenju najnizeg licnog dohotka.
Realni pad licnih dohodaka uslovio је da је veci deo radnicke klase sa
nizim primanjima Ьiо na ivici egzistencije. Zagarantovani licni dohodak koji
је iznosio izmedu 70.000. i 80.000. n. d., ,,obezbedivao је zagarantovanih пе-
delju dana zivota': Dok је stopa akumulacije Ьila iznad, stopa Нёпе ротгоёпје
Ьila је ispod stope rasta dohotka. Nagomilano nezadovoljstvo radnicke klase
sve cesce se iskazivalo u obustavama rada (strajkovima), ciji је broj 1987. Ьiо
dvostruko veci nego u 1986. godini. Strajkovima su radnici iskazivali revolt
zbog niskih licnih dohodaka. Inflacija је 1987. Ьila trocifrena.12
U ovakvoj socioekonomskoj krizi u Srblji је, 23. i 24. septembra 1987,
u Beogradu odrzana Osma sednica Centralnog komiteta Saveza komunista
SrЬije, pod predsednistvom Slobodana Milosevica, predsednika Predsednistva
Centralnog komiteta Saveza komunista Srblje.
Centralni komitet SK SrЬije razmatrao је aktuelna idejno-politicka pi-
tanja drustveno-ekonomskog razvoja SR SrЬije i zadatke Saveza komunista
u 1988, о cemu је referat podneo Borisav Jovic, clan Predsednistva СК SK
SrЬije. U svom referatu Jovic је istakao da u privredi u Srblji dominiraju "ne-
gativne tendencije" koje su se izrazavale u sledecem:
- ,,prvo, izrazito visoka inflacija, koja se, suprotno utvrdenoj politici stalno
uvecava unoseci sve vecu nesigurnost u poslovanje privrednih subjekata
i kod radnih ljudi i gradana;
- drugo, veliki deficit deviznog Ьilansa zernlje i nemogucnost da se uredno
servisiraju fiksne i garantovane obaveze prema inostranstvu, ра ni naj-
nuzniji uvoz, sto ozЬiljno ugrozava funkcionisanje proizvodnje i triista;
- trece, tendencije usporavanja stope privrednog rasta, uz opasnost ulaska
u recesiju, s jos tezim dalekoseznim posledicama;
- cetvrto, veliko smanjenje realnog dohotka privrede, ciji је nominalni rast
osetno sporiji nego u svim drugim republikama i znatno povecanje gubl-
taka, sto је ugrozilo i reprodukciju i sve vidove potrosnje;
- peto, dalje opasno pogorsanje odnosa u raspodeli: smanjenje ucesca pri-
vrede u dohotku i dalja preraspodela cistog dohotka u korist licnih doho-
daka, uz dalje osetno smanjenje realne akumulacije;
- sesto, uvecanje socijalne nesigurnosti, uznemirenosti i nespokojstva koje se,
i usled cestih povecanja сепа osnovnih iivotnih namirnica, sve vise izraia-
vaju kao strah od besperspektivnosti, kao guЬitak vere и Program ekonom-
ske staЬilizacije, ра i и sam Savez komunista" (naglasila М. 0.).13
146 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskoggroЬija

U raspravi о ovoj temi sudelovalo је 27 џёевпйса. Zavrsnu rec imao је

Slobodan Milosevic, predsednik Predsednistva СК SK Srblje. Centralni ko-
mitet usvojio је referat i Stavove СК SK SrЬije о idejno-politickim pitanjima
drustveno-ekonomskog razvoja i zadacima СК SrЬije u 1988. godini.
Suoceno sa strukturalnom socioekonomskom krizom i "naraslom kri-
tickom svescu radnicke klase': partijsko rukovodstvo Srblje opredeWo se za
рорџћвпбсџ ratnohuskacku politiku u zelji da normalizuje drustvenu i ро-
liticku situaciju u zemlji i da povrati izguЫjeno poverenje gradana u Partiju,
ali prvenstveno da tranziciju prilagodi svojim interesima sticanja privatnog
vlasnistva nad drustvenim kapitalom. S tim ciljem, nomenklatura Srblje, рег-
sonalizovana u liku Slobodana Milosevica, nastojala је da stvori jedinstvenu
centralizovanu politiku radi ostvarivanja svojih politickih interesa.

V.3. Drustvena svojina i privatizacija

Drustvena svojina koja је bila dominantan oЫik svojine u socijalistickoj

Jugoslaviji, formalno је u SrЬiji ukinuta clanom 86. Ustava Republike SrЬije,
koji је usvojila Narodna skupstina RepuЫike Srblje na sednici odrzanoj ЗО.
septembra 2006. i koji је konacno usvojen na repuЫickom referendumu odr-
ianom 28. i 29. oktobra 2006. godine,14 i to 17 godina nakon zapocinjanja
procesa privatizacije u Srblji. Datim clanom Ustava predvideno је da se po-
stojeca drustvena svojina pretvara u privatnu svojinu pod uslovima, na nacin
i u rokovima predvidenim zakonom. Ovim ustavom zajamcena је ravnoprav-
nost privatne, zadruine i javne svojine. Javna svojina је odredena kao drzavna
svojina, svojina autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave. Prema
clanu 2. Zakona о javnoj svojini koji је donela Narodna skupstina RepuЫike
Srblje na sednici od 26. septembra 2011. godine, javna svojina u SrЬiji ima
tri oblika i nju cini pravo svojine RepuЫike Srblje - drzavna svojina, pravo
svojine autonomne pokrajine - pokrajinska svojina i pravo svojine jedinice
lokalne samouprave - opstinska, odnosno gradska svojina. 1s
Time је u potpunosti elirninisana drustvena svojina iz ekonomskog ure-
denja Srblje, koju је prethodni Ustav RepuЫike Srblje iz 1990. godine jos stitio
clanom 56. i jamcio јој ravnopravnost s drugim oblicima svojine, drzavnom,
privatnom i zadruznom.16
Medutim, Ustav RepuЫike SrЬije iz 1990. godine, koji su gradani SrЬije
podriali na referendumu odrianom 1-2. jula 1990, ponistio је "neprikosno-
veno i neotudivo pravo radnog coveka i gradanina na samoupravljanje" koje
V. Dru!tveno-istorijski okvir privatizacije u SrЬijl (1989-2000) 147

је bilo zagarantovano clanom 155. Ustava SFRJ iz 1974. godine kao pravo
kojim је svakom bilo obezbedeno "da odlucuje о svojim licnim i zajednickim
interesima u organizacijama udruzenog rada, mesnim zajednicama, samou-
pravnim interesnim zajednicama i drugim samoupravnim organizacijama i
zajednicama i drustveno-politickim zajednicama, kao i u svim drugim ob-
licima svog samoupravnog udruzivanja i medusobnog povezivanja. Prema
datom clanu svako је Ьiо odgovoran za samoupravno odlucivanje i za spro-
vodenje odluka.17
Na taj nacin ostvaren је potpuni istorijski diskontinuitet sa socijalistickim
samoupravnim drustvenim uredenjem koje se zasnivalo na drustvenoj svojini
nad sredstvima za proizvodnju, samoupravljanju radnih ljudi i vlasti radnicke
klase. Treba istaci da Ustav Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije
nije poznavao instituciju drzavne svojine i da је polazio od toga da niko nema
pravo svojine na drustvenim sredstvima za proizvodnju, ,,niko - ni drustve-
no politicka zajednica, ni organizacija udruzenog rada, ni grupa gradana, ni
pojedinac - ne moze ni ро kom pravno-svojinskom osnovu prisvajati pro-
izvod drustvenog rada, ni upravljati i raspolagati drustvenim sredstvima za
proizvodnju i rad, niti samovoljno odredivati uslove raspodele. lz ovoga jasno
proizilazi da ni stranim drzavljanima i kompanijama nije bilo dozvoljeno da
sticu svojinu nad drustvenim sredstvima za proizvodnju i rad.
Rad coveka Ьiо је jedini osnov prisvajanja proizvoda drustvenog rada i
upravljanja drustvenim sredstvima:' 18 Clanom 12. ovog ustava bilo је utvr-
deno da sredstva za proizvodnju i druga sredstva udruzenog rada, proizvodi
udruzenog rada i dohodak ostvaren udruzenim radom, sredstva za zadovo-
ljavanje zajednickih i opstih drustvenih potreba, prirodna bogatstva i dobra
u opstoj upotreЬi predstavljaju drustvenu svojinu. Stoga, niko ne moze ste-
ci pravo svojine na drustvenim sredstvima koja su uslov rada u osnovnim i
drugim organizacijama udruzenog rada ili materijalna osnova ostvarivanja
funkcija samoupravnih interesnih zajednica ili drugih samoupravnih organi-
zacija i zajednica i drustveno-politickih zajednica. Dati clan је predvidao da
se drustvena sredstva ne mogu koristiti za prisvajanje tudeg viska rada, ni za
stvaranje uslova za takvo prisvajanje.
Sledstveno navedenom, Ustavom SFRJ iz 1974. godine kako domaca,
tako ni strana lica nisu mogla steci pravo svojine nad drustvenim sredstvima
(kapitalom). Medutim, clanom 56. stav 3. Ustava RepuЬlike SrЬije iz 1990. go-
dine dozvoljena је mogucnost da strano lice stekne pravo svojine u RepuЬlici
SrЬiji pod uslovima utvrdenim zakonom. Ustavom Republike SrЬije iz 2006.
godine regulisana su svojinska prava stranaca clanom 85. kojim је utvrde-
no da strana fizicka i pravna lica mogu steci svojinu na nepokretnostirna, u
skladu sa zakonom ili medunarodnirn ugovorom, kao i da stranci mogu steci
148 Marija Obradovic • Hro11ika tranzicijskoggrobQa

pravo koncesije па prirodnim bogatstvirna i dobrima od opsteg interesa, kao

i druga prava odredena zakonom.
Privatizacija drustvenog kapitala zapocela је u Jugoslaviji i SrЬiji 1989.
godine na osnovu zakona koji su nesumnjivo Ьili u suprotnosti sa odredbama
Ustava SFRJ koji је tada Ьiо na snazi. Savezno vece Skupstine SFRJ usvojilo је
jednoglasno 8. avgusta 1990. godine amandmane па Ustav SFRJ, kao i tekst
Ustavnog zakona za sprovodenje amandmana od XLIX do LXXIII i dostavilo
ih skupstinama repuЬlika i autonomnih pokrajina radi davanja saglasnosti.19
Trebalo је da amandmani опюяџсе рготпепе u ekonomskim odnosima, u
oЫasti ljudskih sloboda i prava, u politickom sistemu i u funkcionisanju drza-
ve. Medutim, oni nikada nisu bili usvojeni. Stoga se privatizacija drustvenog
kapitala u istorijskom smislu moze okarakterisati kao mera kontrarevolucije.

V.4. Inflacija i privatizacija

Promena svojinske strukture bila је kljucna poluga realizacije Programa eko-

nomske reforme koji је 18. decembra 1989. usvojila Savezna skupstina SFRJ,
а na predlog Saveznog izvrsnog veca, obrazovanog marta iste godine na celu
sa Antom Markovicem. Cilj Programa Ъiо је da omoguci izlazak Jugoslavije iz
krize izgradnjom "novog ekonomski efikasnog, demokratskog, socijalno pra-
vednog, humanog i prema svetu otvorenog drustva koje се Ьiti sposobno da
se uspesno ukljuci u suvremene medunarodne ekonomske tokove i integra-
cione procese i da bude uspesan partner zemljama razvijenih ekonomija".20
Neposredni ciljevi bili su da se "slomi" inflacija i uspostavi konvertiЬilnost
dinara, sto је i postignuto do leta 1990. godine. Zemlja је iz stanja hiperinfla-
cije presla u stanje deflacije. Inflacija је oborena sa 64%, koliko је iznosila de-
cembra 1989, na minus 0,3% u junu 1990, uz istovremeno smanjenje troskova
zivota minus 0,9%. То је sve bilo postignuto uz slobodno formiranje cena za
oko cetiri petine vrednosti proizvoda i usluga.
Devizne rezerve su od sredine decembra 1989. do 22. juna 1990. bile po-
vecane za tri milijarde dolara i iznosile su vise od 8,7 milijardi dolara. Tako,
u leto 1990. godine devizne rezerve su od formiranja Vlade Ante Markovica
porasle za 6 milijardi dolara, uz istovremeno smanjenje spoljnjeg duga za oko
dve milijarde dolara.21 Uspostavljanjem konvertiЬilnosti dinara "crno devi-
zno trziste" prakticno је preko noci unisteno. Formirano је trziste kapitala, sa
Ъerzama u Beogradu, Zagrebu i LjuЬljani.
Medunarodni monetarni fond (MMF) smatrao је da је Jugoslavija ispu-
nila sve potrebne uslove za prelazak na eksternu konvertibilnost ро clanu VIII
Statuta Fonda. Time је Jugoslavija prakticno osposoЬljena da slobodno moze
V. Drшtveno-istorijskl okvir privatizacije u Srblji (1989-2000) 149

da istupa na svetskom trzistu kapitala bez nadzora medunarodnih finansij-

skih institucija, kao i da oЬlikuje svoju ekonomsku i razvojnu politiku bez
straha da се ponovo uci u krizu spoljne likvidnosti i zaduzenosti.
U oЫasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom bila је izvrsena liЬerali-
zacija i deregulacija uvoza, роуесвп је uvoz za 40,5%, kao i izvoz па konver-
tibllno podrucje za 25,6% i роћођёап polozaj Jugoslavije na svetskom trzistu.
Veci uvoz od izvoza па konvertibllno росгџбје uslovio је i deficit u trgovin-
skom Ьilansu od 1.365 miliona dolara. 22
Као rezultat sprovodenja Programa doslo је do eksplozivnog rasta novo-
otvorenih ргесшеса u privatnom i mesovitom sektoru privrede. Do leta 1990.
formirano је oko 15.000 takvih ргеёџзеса i oko 28.000 privatnih maloprodaj-
nih prodavnica, koje su cinile 30% ukupnog broja prodavnica u Jugoslaviji.
Medutim, promet na malo је sredinom 1990. орао za 29,4% u odnosu па isti
period 1989. godine. Sklopljeno је i 1.315 ugovora о stranim ulaganjima u
visini od skoro milijardu nemackih maraka. 23
Medutim, Markovicev Program pratio је pad industrijske proizvodnje za
vise od 10%. U kompleksu drvne industrije proizvodnja је pala za 16%, u
preradi metala za 14,7%, u kompleksu nemetala i gradevinskog materijala za
12,4%, а u energetici svega 0,7%. U poljoprivredi је nastavljeno povecanje
oblma proizvodnje u 1989. za 5%, а u 1990. za 2-3%.24 Proces deindustrijali-
zacije је zapoceo.
U vreme donosenja zakona kojim је pocela privatizacija drustvenog kapi-
tala u Jugoslaviji bilo је razlicitih pristupa i ideja о modelu privatizacije, ali su
se svi svodili na dva osnovna modela. Prvi је Ьiо da se drustveno vlasnistvo
prodajom transformise u privatno, drzavno ili zadruzno, drugi, da se drustve-
no vlasnistvo prenese na drzavu. Savezna vlada Ante Markovica zalagala se za
transformaciju drustvenog kapitala u sve oblike vlasnistva, ali pod uslovom
da nema prenosa vlasnistva bez naknade. То је znacilo da se mogu prodavati
delovi ili cela preduzeca, ali da se njihova prodaja vrsi na ekonomskim prin-
cipima, sto је podrazumevalo otvaranje procesa rekapitalizacije do reprivati-
zacije drustvenog kapitala. Ali ona se zestoko protivila prenosu drustvenog
vlasnistva na drzavu.
Proces privatizacije u Jugoslaviji росео је 1989. na osnovu Zakona о pre-
duzecima (,,SluzЬeni list SFRJ", br. 77/87, 40/89, 46/90 i 61/90) i Zakona о
prometu i raspolaganju drustvenim kapitalom (,,Sluzbeni list SFRJ~ br. 84/89 i
46/90), koji su bili kljucni deo predstavljenog Programa reforme Savezna vla-
de, i u Srblji је Ьiо intenzivniji nego u drugim jugoslovenskim republikama.
Donosenjem Zakona о preduzecima prestao је da vazi Zakon о udruie-
nom radu (ZUR), 25 osim odeljka 2. Glave VI koja se odnosila na prava, оЬа-
 150 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggroЩa

veze i odgovornosti drustvenih pravnih lica u pravnom prometu drustvenih

sredstava. Clanom 248. ZUR izricito је regulisano da se iz drustvene svojine
пе mogu otudivati poljoprivredno i gradevinsko zemljiste, suma, sumsko ze-
mljiste ili druga prirodna bogatstva.
Prema Zakonu о drustvenom kapitalu otvorena је mogucnost da drustve-
na ргеоџвеса postanu predmet kupoprodaje, ёџпе је dat osnov za огроёшјап]е
,,spontane" privatizacije, ali se опа mogla odvijati samo uz saglasnost zaposle-
nih. Zakon је odredivao da drustvenim kapitalom upravljaju radnicki saveti i
da oni donose odluku о prodaji tog kapitala i dodatnom ulaganju akcionar-
skog kapitala. Preduzecima је огпояџсепо da se restrukturiraju koriscenjem
privatnog kapitala. Pored toga, zbor radnika ргеоџзеса mogao је da proda
jedan deo ili celo preduzece. Zakon је predvidao da sredstva ostvarena proda-
jom idu u fondove za razvoj, dok zaposleni u preduzecu, kada odluce da pro-
daju drustveni kapital, dobljaju stimulaciju u vidu podele hartija od vrednosti
и iznosu od sest licnih dohodaka. Tako је ovaj zakon omogucavao indentifi-
kaciju i radnika kao akcionara ili nosioca svojinskih prava na delu drustvenog
kapitala. Zakon је iskljucivao prinudnu privatizaciju drustvenih preduzeca, а
drustvena svojina је bila ravnopravna sa ostalim oЬlicima svojine.
Tokom 1990. i 1991. u Srblji је 2.000 preduzeca zapocelo internu pri-
vatizaciju, s tirn sto је model dokapitalizacije Ыо dominantan u dve trecine
preduzeca. Privatizacija је bila najintenzivnija u Vojvodini, а ро delatnostima
najvisa u trgovini (57%), industriji (52%), saobracaju (37%) i ugostiteljstvu
(36%).26 Posle raspada Jugoslavije privatizacija u Srblji se vrsila na osnovu
repuЬlickog Zakona о uslovima i postupku pretvaranja drustvene svojine u
druge oЫike svojine (,.Sluzbeni glasnik RS': br. 48/91 i 75/41).
Privatizacija u Srblji izvrsena је u uslovima raspada drzave i gradanskog
rata u Jugoslaviji, najpre u okvirirna saveznog, а zatim repuЬlickog zakono-
davstva. Podrzavljenje drustvene svojine Ьiо је prvi korak u politici privati-
zacije u Srblji na osnovu republickog zakonodavstva. Najveci broj preduzeca
privatizovan је do 1994. godine, u uslovima potpuno nerazvijenih trzisnih
institucija, posebno trzista kapitala, i dezintegracije drustvene infrastrukture
izazvane galopirajucom hiperinflacijom. U periodu 1991-1993. godine uku-
pno је transformisano 1.566 preduzeca, odnosno 44,2% od ukupnog broja
preduzeca, od toga ро saveznom zakonu 1.200, i ро repuЬlickom zakonu 536
preduzeca, od strane Fonda za razvoj 1.064 preduzeca. Procesom transfor-
macije obuhvaceno је 2.488 preduzeca, ili 70,2% od ukupnog broja preduze-
ca. Prema proceni prof. Veselina Vukotica do 1994. godine u Srblji i Crnoj
Gori bilo је privatizovano preko 50% drustvenog kapitala, odnosno sve us-
pesne i obecavajuce firme. U ovu procenu nije ukljucena 1/3 preduzeca za
likvidaciju.27
V. Drшtveno-istorijsk! okvir privatlzacije u Srblji (1989-2000) 151

Komunisticka nomenklatura Srblje, kao i ostalih repuЬlika Ьivse Jugoslavije,

videla је gradanski rat i hiperinflaciju, u cijem је kreiranju svojski uёestvova-
la,28 kao veoma pogodan drustveni okvir za prisvajanje drustvenog kapitala.
»S tim ciljem isla је i ka ukidanju samoupravnog sistema, јег је samouprav-
ljanje Ьilo principijelna smetnja za uspostavljanje trzista rada, odnosno za
obaranje cene rada. S druge strane, vrednost drustvenog kapitala Ьila је рот-
cenjena da Ьi pripadnici nomenklature, novi vlasnici, sto jeftinije dosli do
svojine. Priliv sredstava u drzavne fondove Ьiо је simbolican. Privatizacija
nije podstakla mobllizaciju kapitala, а prodaja drustvenih sredstava apsor-
bovala је slobodna finansijska sredstva, koja је trebalo upotreblti za nova
ulaganja, tj. za razvoj i modernizaciju proizvodnje. UЬrzanom prodajom
drustvene imovine naglo је podignuta ponuda i time znatno oborena сепа
drustvenog kapitala, sto је omogucilo brzo i lako bogacenje pripadnika no-
menklature. Ogromni drustveni resursi (materijalni i ljudski) utroseni su
zarad promene svojinskih odnosa i obezbedenja ekonomske dominacije no-
menklature?'29
U ovom periodu izvrsena је i nacionalizacija drustvenog kapitala u Srblji.
Prema nekim procenama, smatra se da је oko 40% drustvenog kapitala preslo
u drzavno vlasnistvo pocetkom devedesetih godina 20. veka, i to uglavnom
kada su Ьila u pitanju komunalna i saobracajna preduzeca, kao i neki elek-
tronski i stampani mediji.з0
Januara 1993. godine stopa inflacije iznosila је 3,13 х 108; tog meseca,
dnevni rast сепа Ьiо је veci od 60%, odnosno 2% na sat. Izdata је novcanica
od 500.000.000.000 sa likom pesnika Jovana Jovanovica Zmaja. Tokom peri-
oda hiperinflacije emitovane su u proseku ро cetiri nove novcanice svakog
meseca. Ukupni rast cena iznosio је 2,35 х 1.023, а mesecna inflacija је cak 20
puta bila veca od 50%. Нiperinflacija је trajala dve godine.31
Нiperinflacija је za par godina uspela da unisti generacijama akum uli-
rano bogatstvo i da omoguci koncentrisanje drustvenog kapitala u rukama
elite nomenklature tokom procesa privatizacije koji је Ьiо u punom jeku dok
је ona trajala.
Posto је tokom 1993. hiperinflacija, generisana politikom nomenklatu-
re, obavila svoju funkciju obezvredivanja drustvenog kapitala (podrzavljenog
tokom inflacije) i plata (cene radne snage), ona је prekinuta krajem januara
1994. godine. Nakon zaustavljanja hiperinflacije, program monetarne rekon-
strukcije doneo је samo kratkorocnu stabilnost dinara. Veoma brzo је ponovo
uspostavljen "crni devizni kurs': Ovaj kurs predstavljao је osnovu za obraёun
najveceg dela privrednih transakcija, а nemacka marka је za pojedine vrste
transakcija u potpunosti potisnula dinar.
152 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskog groЬija

Uskoro је primenjen i novi mehanizam za prikupljanje deviza od grada-

па, monetarni udar.3 2 Prvi monetarni udar izveden је vec 1994. godine.
Нiperinflaciju, kao mehanizam prikupljanja deviza od gradana (koncen-
tracija kapitala u periodu privatizacije), pratila је i institucija paradriavnih
banaka. Simbloza elite nomenklature sa "kvaziЬankarima" (Jugoskandik i
Dafiment banka) najbolje ilustruje politicki kod socijalnog modela privatiza-
cije u Srblji, zasnovan na finansijskog spekulaciji i pljacki radnicke klase.
Vlasti su Jezdimira Vasiljevica i Dafinu Milanovic promovisali kao "velike
Ьапкаге" Propaganda koja је omogucavala njihov uspon Ьila је zasnovana
na populisticko-patrijarhalnom kodu politicke komunikacije (,,gazda Jezda':
,,Dafina, srpska majka"), sa ciljem da, eksploatisuci neinformisanost stanov-
nistva, zadoblje njegovo poverenje da svoju deviznu stednju povere ovim
,,bankama':
Paradrzavne banke imale su podrsku zvanicnih driavnih institucija. Na
vrhuncu poslovne karijere Jezdimir Vasiljevic је doveo u zemlju cuvenog sa-
hovskog velemajstora Boblja Fisera, i obojicu је tom prilikom primio pred-
sednik Srblje Slobodan Milosevic.
Jugoskandik је obezbedivao novac za enormne kamate monopolskom tr-
govinom benzinom i cigaretama, koju mu је vlast omogucila, ,,pranjem nov-
ca': ali najvise prinudnom stednjom. Gradani koji su kasnije polagali stedne
uloge, finansirali su obaveze prema onima koji su ranije ulozili novac. Posle
sloma piramidalne stednje Jugoskandik је ostavio dug od oko 300 miliona
DEM prema stedisama.
Dafiment banka је, takode, pocivala na sistemu samofinansiranja stedisa.
Ovaj sistem omogucavao је visoke kamate na stedne uloge, dok је Ьilo priliva
kojim su se namirivale prethodne obaveze. Cim se priliv usporio, а zatim i
stao, doslo је do kolapsa "banke': neposredno posle sloma Jugoskandika. Dug
Dafiment banke prema stedisama dostigao је milijardu DEM. Deo ovih para
upotreЬljen је za popunjavanje penzionog fonda, gradnju podzemne zeleznic-
ke stanice i poslovnog prostora kod Vukovog spomenika u Beogradu, ali је
najveci deo, ро svoj prilici, zavrsio na racunirna inostranih Ьаnаkа.зз
Sredinom 2000. godine, neposredno pred pad rezima Slobodana
Milosevica, gubltak devizne stednje stanovnistva iznosio је izmedu 6,5 i 7 mi-
lijardi dolara.34 Novac је tokom devedesetih godina 20. veka iz ruku radnic-
ke klase presao u ruke Miloseviceve nomenklature zahvaljujuci hiperinflaciji,
monetarnom udaru, piramidalnoj deviznoj stednji, ali i zamrzavanju devizne
stednje gradana u bankama, izdavanju drzavnih obveznica za rekonstrukciju
Srblje, koje је obezvredila inflacija, i drugo.
Od 1989. realne penzije i plate doiivele su veliki pad. U periodu hiperin-
fiacije, deo plata је isplacivan i u naturi. Plate i penzije su zaostajale za inflaci-
V. Drustveno-istorijski okvir privatizacije u Srblji (1989-2000) 153

jom, dovodeci u pitanje opstanak onih koji su zavisili od tih primanja. Prema
zvanicnim podacima SluzЬe drustvenog knjigovodstva, pad realnih zarada u
periodu od 1994. do decembra 1995. iznosio је 23%, а 1996. i dodatnih 5%.
Роёеткотп 1994, kada је hiperinflacija zaustavljena роёю је kao vrhunac
dostigla гпеееёпџ stopu od 330 miliona procenata, donet је Zakon о izmena-
ma i dopunama Zakona о uslovima i postupku pretvaranja drustvene svojine
u druge oЫike svojine (,,Sluzbeni glasnik RS': br 48/94 i 51/94). Namera za-
konodavca Ьila је da se zahvati hiperinflatorna doblt, ро osnovu privatizacije,
а kao posledica revalorizacije drustvenog kapitala snizeno је ucesce privatizo-
vanog kapitala u ukupnom kapitalu па svega 2-3%. Tako је dotadasnji proces
svojinske transformacije drustvenog kapitala, ро modelu interne privatizacije,
u kome su radnici drustvenih preduzeca kupovinom akcija postali njihovi ak-
cionari, Ьiо prakticno ponisten.
Dragoslav Avramovic, guverner Narodne banke Jugoslavije (Srblje i Cme
Gore) oformio је 1994. godine radnu grupu za privatizaciju, ciji је naucni
sekretar Ьila Milica Uvalic, profesor ekonomije na Univerzitetu u Perudi. Ova
grupa izradila је novi program privatizacije koji se zasnivao па sirokom kon-
senzusu razlicitih politickih partija, sindikata, udruzenja poslodavaca i struc-
njaka. Medutim, о ovom programu privatizacije nikada se nije raspravljalo u
parlamentu, zbog cega је Avramovic dao ostavku na mesto guvernera NBJ,
maja 1996. godine.зs
Privatizacija u Srblji u periodu 1991-1994. odvijala se i u uslovima eko-
nomskih sankcija Evropske zajednice (uvedenih novembra 1991. godine) i
sankcija Saveta bezbednosti OUN (uvedenih maja 1992), te pada ostvarenog
drustvenog proizvoda na 64,1 % od ostvarenog drustvenog proizvoda 1990.
godine, koji је iznosio 26,6 milijardi dolara.
Osim smanjenja drustvenog proizvoda, odigravao se i proces prelivanja
imovine (kapital, drustveno bogatstvo) u potrosnju, tako da је smanjen ka-
pital raspoloziv za razvoj. Amortizacija i rezerve su troseni za tekuce isplate
plata, bez pokrica u stvorenom neto produktu. Na osnovu podataka Sluzbe za
platni promet za period 1990-1993. о amortizaciji, а pod pretpostavkom da је
celokupna amortizacija prelivena u potrosnju, moglo Ьi se reci da је gubltak u
kapitalu iznosio 11 milijardi dolara.зб
U isto vreme, 1993. godine, stopa nezaposlenosti iznosila је oko 23%
(740.000 Нса). Od zaposlenih 2,5 miliona ljudi bilo је dosta onih koji su bili
prividno zaposleni. Procenjivalo se da је visak radnika u drustvenom sektoru
privrede iznosio oko milion radnika. 1 pored ovako visoke stope nezaposle-
nosti nije bilo aktivne politike trzista rada, kao sredstva moderne drzave za
postizanje i ocuvanje zaposlenosti. Doduse, radnici koji su u vreme sankcija
154 Marija Obradovic • Hronika tтanzidjskoggroЩa

Saveta bezbednosti OUN ostali bez posla, zadrzavali su se u radnom odnosu i

bili su upucivani па рјасепо odsustvo, tzv. prinudni odmor, ali su nadoknade
koje su primali Ьile ispod egzistencijalnog minimuma (65% garantovane neto
zarade). ,,Jedan broj Нса koja se nalaze na рјасепош odsustvu neformalno se
zaposljavaju u sivoj ekonomiji, gde ostvaruju dopunske prihode. Drugi koji
rade u ovom (sivom) sektoru nigde nisu registrovani kao zaposleni. Suoceni
smo tako sa paradoksalnom situacijom. Imamo formalno zaposlene koji su
fakticki nezaposleni, stvarno zaposlene koji nisu u radnom odnosu, formalno
zaposlene na jednom, а stvarno zaposlene па drugom radnom mestu (kod
drugog poslodavca):'37
Ргегпа istrazivanju Ekonomskog instituta u Beogradu о rezultatima pre-
duzeca koja su izvrsila svojinsku transformaciju tokom 1992. (analizom је
bilo obuhvaceno 113 preduzeca) i prve polovine 1993. (122 preduzeca) kod
njih nije doslo do kvalitativnih, а ponajmanje radikalnih promena u poslo-
vanju, odnosno u ekonomiji troskova. Grupa posmatranih transformisanih
preduzeca promenila је svoje ponasanje na gotovo isti nacin, odnosno gotovo
istim intenzitetom kao i privreda u celini.38 Ali ekonomska efikasnost i nije
bila cilj privatizacije ni u lstocnoj Evropi, ni u Srblji, vec је cilj bila prome-
na svojinskih odnosa. Као pobornik privatizacije, u istocnoevropskim drus-
tvima jedino је nomenklatura imala korist od promene vlasnicke strukture.
Nelegitimnost privatizacije је njena osnovna istorijska karakteristika.
Privatizacija u Srblji odvijala se u uslovima komblnacije hiperinflaci-
je i razgradnje drzave. Sredinom devedesetih godina mnogi ekonomisti su
smatrali da su raspad Jugoslavije i ratovi na njenom prostoru, kao i meduna-
rodne sankcije, unistili privredne i razvojne potencijale Srblje. Tako, Zivota
Dordevic, sredinom 1996. pise: ,,SrЬija nema potencijala koji Ьi је odmah od-
veo u svetsku razvojnu matricu. Ona се i dalje ostati na ivici, samo sa strane s
koje dosad nije bila, u nekom od perifernih rukavaca svetskog toka:'39
Privatizacija, koja se odvijala u uslovima ekonomske stagnacije u Srblji,
direktno је doprinela daljem opadanju investiranja u proizvodni sistem i od-
livu kapitala iz zemlje. Drastican pad industrijske proizvodnje doneo је sa
sobom ogromnu nezaposlenost
Pocetkom 1997. oformljeno је ministarstvo nadlezno za poslove priva-
tizacije i donet је novi Zakon о svojinskoj transformaciji (,,Sluz.Ьeni glasnik
RS~ br. 32/97 i 10/01). Pravni osnov za donosenje ovog Zakona Ьiо је sa-
vezni Zakon о osnovama promene vlasnistva drustvenog kapitala iz 1996.
(,,Sluz.Ьeni list SRJ", broj 29/96), koji је i dalje predvidao da se privatizacija
sprovodi na dobrovoljnoj osnovi. Zakonom iz 1997. godine bila је predvide-
na privatizacija ne samo drustvenog kapitala, kao do tada, nego i drzavnog
kapitala. Njegova novina u odnosu na ranija zakonska resenja ogledala se i u
У. Drшtveno-istorijski okvir privatizacije u Srblji (1989-2000) 155

tome sto је predvidao besplatnu podelu akcija zaposlenim radnicima predu-

веса koja se privatizuju u iznosu od 60% vrednosti kapitala ргеоџзеса.
Naime, prema ovom zakonu sva drustvena ргеошеса koja је trebalo pri-
vatizovati podeljena su u dve grupe. U prvu grupu spadalo је 75 velikih pre-
duzeca koja su se mogla privatizovati iskljucivo uz odobrenje vlade. Takva
ргеёџзеса bila su nazvana "strateska ргеёџзеса", а njihova vrednost predstav-
ljala је 35% ukupnog kapitala privrede u SrЬiji.
U drugoj grupi su se nalazila ргеёџзеса koja su samostalno mogla da
Ьiraju metod privatizacije (prodaja, dokapitalizacija, interna privatizacija).
Zakon је dozvoljavao mogucnost da se ргеошеса opredele za program priva-
tizacije kojim se nude akcije zaposlenima uz veliki popust i pod vrlo povolj-
nim uslovima. Ukupan broj preduzeca koja su Ьila pogodna za privatizaciju u
1998. godini iznosio је 8.600. Od tog Ъrоја u aprilu 2000. godine 354 predu-
zeca su usla u prvi krug privatizacije (besplatna podela akcija), а njih 230 је
kompletiralo i drugi krug.
Prema oЪliku vlasnistva 1998. godine u SrЪiji u strukturi preduzeca do-
minirala su privatna preduzeca sa 76%, ali su ona zaposljavala samo 14,6% od
ukupnog broja zaposlenih radnika, dok је njihov udeo u BDP iznosio 37,7%.
Drustvena preduzeca u datoj strukturi ucestvovala su sa 11,6% ali su zapo-
sljavala 48,7% od ukupnog broja zaposlenih, а njihov udeo u BDP је iznosio
31,4%. Drzavna preduzeca cinila su samo 0,4% date strukture i zaposljavala
2,8% od ukupnog broja zaposlenih, te ucestvovala u BDP sa 1,8%.
Prodaja 49% akcija Telekoma SrЪije izvrsena је 1997. godine ро poseb-
nim propisima za javna preduzeca. Italijanska kompanija STET kupila је 29%
akcija za 893 miliona nemackih maraka, а grcka kompanija ОТЕ 20% za 673
miliona nemackih maraka. Vlada SrЬije је zadrzala 51 % vlasnistva i kontro-
lisala је vecinu kapitala. Ukupnu sumu od preko 1,5 milijardi nemackih ma-
raka Vlada је iskoristila za finansiranje trgovinskog i budzetskog deficita.40
Veliki Ъrој preduzeca, pivare, cementare, fabrike vode i gradevinskog ma-
terijala usle su u privatizaciju ро ovom zakonu krajem 2000. i pocetkom 2001.
godine.
Ovom metodom privatizacije drustveni kapital је formalno presao u
vlasnistvo tzv. malih akcionara, zaposlenih radnika privatizovanih preduze-
ca. Medutim, namera zakonodavca Ьila је da se daljim merama ekonomske
politike, u opstim uslovima ekonomske stagnacije, kasnije pojave investitori
(,,strateski partneri") iz redova nomenklature ili sa njome interesno pove-
zani poslovni krugovi, strani i domaci, i da otkupom akcija od radnika ро
ceni znatno nizoj od trzisne, postanu novi vlasnici preduzeca. Racunalo se da
radnici, uglavnom sindikalno slabo organizovani i u dugom periodu izlozeni
156 Marija Obradoviё • Hronika tranzicijskog gro ЬQa

konstantnorn socijalnom pritisku, па ivici egzistencijalnog rninirnurna zbog

niskih nadnica i latentne ili realne rnogucnosti guЫjenja zaposlenja, песе
пюс! da ргџёе znacajniji otpor.
U toku 1999. doslo је do novog drasticnog pada realnih zarada. Кrajem
1999. za kupovinu automoЬila "jugo 45" Ьilo је potrebno oko 70 ргоееёшћ
mesecnih plata, ili skoro sest godina rada (videti grafikon 1).

Grafikon 1
Realna proseёna plata i prosecna penzija u Srblji (1987=100)

140

120

100

60

20

0-1---.-...---..------------------1
87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99
-plate -- penzije
lzvor: Ве1а knjiga Мilokviceve vladavine, Gl7 plus, str. 42

Мевеёпе plate i penzije nisu bile dovoljne ni za dnevno prezivljavanje.

Pad гпевесшћ plata је svoju kulminaciju dostigao u decernbru 1993, kada је
рговеёпа plata iznosila 21 DEM. Та plata је bila 30 puta rnanja od nivoa рго-
secnih plata koje su 1990. iznosile 752 DEM (videti grafikon 2).
Penzije su se kretale u rasponu od 70% do 85% vrednosti plata. U 1999.
penzije su pale na novo od 62% u odnosu na plate (videti grafikon 3).
V. Dru!tveno-istorijski okvir privatlzacije u Srblji ( 1989-2000) 157

Grafikon 2- Рговеёпе шевеёпе plate (SrЬija bez Kosova}, (1987-1999)

decembar '90 - 752 DEM
еоо---..--------------,
700

800 decembar '93 - 21 DEM

500

400 decembar'99 -

зоо

200

100

О"""';.+-,: ~:..L,, ~~,,... """'Ч-~Ц .L.&.Џ ..Џ.-4,,С ;."'8

87 88 88 80 111 82 113 114 85 118 87 118 118

Napomena: Plate su preracunate prema crnom deviznom kursu

Izvor: Bela knjiga Мilo!eviceve vladavine, G 17 plus, str. 43

Grafikon 3- Рговеёпе гпевеёпе penzije (SrЬija bez Kosova}, (1987-1999)

DЕМ
!500-----------------,
450

300

аам• • 11• •

lzvor: Bela knjiga МiloJeviceve vladavine, G 17 plus, str. 44

158 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskog groblja

Grafikon 4 - Realna potro~nja ро stanovniku (1987=100)

120

~ § оо ~ ~ ~ ~ ~ " ~
Napomena: ZЬog proЫema u izracunavanju, pretpostavljamo da је realna ропоёпја u 1993.
(oznaёeno zvezdicom) opala skoro 70 odsto u odnosu па 1992. i da је iznosila
20% realne ропоёпје iz 1987. godine.
Ova pretpostavka utice na nivo potrosnje u sledecim godinama (94-87) ali пе i na
dinamiku (porast ili pad) potrosnje.
lzvor: Веlа knjiga Мiloseviceve vladavine, G 17 plus, str. 24

Tokom devedesetih godina 20. veka procentualni pad ротгоёпје nije od-
govarao procentualnom padu proizvodnje tj. vise se trosilo nego sto se stvara-
lo. Роёго nije bilo stranih kredita, tj. роёю nije koriscena inostrana akumula-
cija, jasno је da је to bilo uradeno na гасџп materijalnog bogatstva stvorenog
tokom socijalisticke ekonomije, kao i dodatnog zaduzenja, koje statisticki nije
registrovano (videti grafikon 4).
Кrajem 1999. spoljni dug Jugoslavije (Srblje i Crne Gore) premasio је
vrednost domaceg proizvoda. Tokom devedesetih godina 20. veka spoljni dug
Jugoslavije godisnje је rastao za vise stotina miliona dolara. Drzava nije dugo-
vala samo inostranstvu, vec i svojim gradanima. Dug drzave ро osnovu stare
devizne stednje Ьiо је veci od sedam milijardi DEM (videti grafikon 5).
У. Dru!tveno-istorijski okvir privatizacije u Srblji (1989-2000) 159

Grafikon 5 - Odnos ukupnog spoljmog duga i drustvenog proizvoda

18 --------------------
milijarde USD

18

14 '

12

10

8
94 95 96 87 98 99

111 Netodug - DruJtveni proizvod

lzvor: Bela knjiga Milo!eviceve vladavine, G 17 plus, str. 33

Privatizacija nije doprinela promeni struktur e kapitala u Srblji, kao ni u

ostalim istocnoevropskim zemljama, ра ni роуесапјџ izvoza, niti primeni по-
vih tehnologija i росесапјџ nivoa zaposlenosti. U Srblji је nivo industrijske
proizvodnje u 2001, odnosno 2003. godini iznosio svega 44% ostvarenog nivoa
proizvodnje u 1990. godini. Nivo zaposlenosti је 2001. godine iznosio 66%, а
2003. godine svega 52% od ostvarenog nivoa zaposlenosti u 1990. godini.

V.5. Deindustrijalizacija i privatizacija

Do deindustrijaliz acije Srblje doslo је tokom devedesetih godina 20. veka. U
datom istorijskom periodu stepen iskoriscenosti industrijskih kapaciteta рао
је па oko 25-30% u odnosu na kraj osamdesetih, iako је чес tada Ыо znatno
manji nego ranijih godina. Pad iskoriscenosti kapaciteta pracen је konstan-
tnim opadanjem industrijske proizvodnje (videti grafikon 6).
160 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskoggroblja

Grafikon б - lndustrijska proizvodnja

Indeks fizi&og oblma industrijske proizvodnje Srblje (prosek 1989 = 100)

100

80

60

40

20

о +---,---,,- -,--,---,- -,---т---,- .,.--т--т- ,---т'

1987198818891990199119921993 199418851998199719981999 2000

lzvor: Bela knjiga Mibleviceve vladavine, Gl7 plus, str.19

Na proces deindustrijalizacije Srblje uticali su brojni faktori: raspad

Jugoslavije, guЬljenje ranijeg trzista, medunarodne ekonomske sankcije, hi-
perinflacija, ratovi na prostoru Ьivse SFRJ, NATO bombardovanje Srblje, pri-
vatizacija.
Tokom devedesetih godina 20. veka ekonomska politika Socijalisticke
partije Srblje bila је iskljucivo formulisana prema interesima elite nomenklatu-
ге (politickih џргаеђаса, direktora drustvenih ртеёџееса, visokih oficira JNA,
birokratije, tehnokratije) da u "situaciji tranzicije" svoju poziciju u drustve-
nom sistemu iskoristi za sticanje privatne svojine nad drustvenim kapitalom.
Industrija је u SrЬiji 1999. proizvela samo 1/3 onoga sto је proizvodila
krajem osamdesetih godina.
Osim ljudskih zrtava i razaranja civilnih ciljeva, NATO bombardovanje
Srblje 1999. nanelo је ogromnu materijalnu stetu privredi. Unistavanje veli-
V. Drшtveno-istorijski okvir privatizacije u SrЫji {1989-2000) 161

kog broja proizvodnih kapaciteta i kljucnih infrastrukturnih sistema izazvalo

је шабајап pad industrijske proizvodnje i ukupne ekonomske aktivnosti.
Industrijska proizvodnja је za prvih sest meseci 1999. opala za 31% u
odnosu na 1998. godinu. U istom periodu doslo је do realnog pada zarada od
13%. Cene na malo su za prvih sedam meseci 1999. porasle ukupno za 3%.
Usled znacajnih оётесепја ввоћгасајпе, energetske i elektroenergetske in-
frastrukture bilo је otezano snabdevanje triista neophodnim inputima, ugro-
zena је energetska stabilnost i stvoreni su dodatni proЫemi u platnom Ьйапэџ.
Takode, zaustavljena је ili Ьitno smanjena proizvodnja u ргеоџзесџпа koja su
вгџёепа ili ostecena, sto је izazvalo proЫeme u proizvodnji u s njima poveza-
nim ргеёшесџпа. Veliki broj radnika је ostao bez posla. U fabrikama ёiji su
kapaciteti unisteni ili osteceni tokom bombardovanja bilo је zaposleno 70.000
radnika. Uvedena је dnevnica solidarnosti radi obezbedivanja sredstava za
isplatu licnih primanja radnicima koji nisu mogli da budu radno angaiovani.41
Cak i u ovakvim uslovima potpunog ekonomskog i socijalnog kolapsa,
,,ubrzanje procesa svojinske transformacije" ostalo је Ьitan cilj ekonomske po-
litike socijalisticke vlade SrЬije. U dokumentu "Ciljevi i mere ekonomske poli-
tike u drugoj polovini 1999. godine", iz avgusta 1999, naglasava se da "imajuci
u vidu konkretnu situaciju" vlada, izmedu ostalog, kao zadatak ekonornske
politike definise i "intenziviranje procesa strukturalnog prilagodavanja pre-
duzeca i banaka, а posebno svojinske transformacije (naglasila М. О.) i razvoja
privatnog preduzetnistva'' (str. 6).
1 dalje: ,,Posebnu paznju vlada се posvetiti transformaciji preduzeca sa
liste posebnog programa, narocito onima koja su ostecena ili unistena agresi-
jom NATO (23 preduzeca).
Kod preduzeca sa liste posebnog programa, kao i drugih preduzeca kod
kojih postoji izrazen interes stranih investitora za njihovu dokapitalizaciju
(cementare, pivare, farmaceutska industrija, duvanska i prehrambena indu-
strija) ubrzace se proces pregovaranja i zakljucivanja ugovora о strateskom
partnerstvu, kako Ьi se znacajan deo posla zavrsio do kraja godine.
Kod ostalih preko 30 preduzeca sa liste koja se nalaze u nekoj od pret-
privatizacionih faza, pruzice se neposredna pornoc u cilju ubrzanja pripreme
i realizacije programa ekonomsko-finansijske konsolidacije i prograrna pre-
strukturiranja.
U cilju uspesnog realizovanja procesa vlasnickih promena kod rnalih
i srednjih preduzeca sagledace se tempo sprovodenja, Zakona о svojinskoj
transformaciji i ро potreЬi predloziti efikasnija resenja'' (str. 16, 17).
162 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggroblja

V.6. Socijalne posledice deindustrijalizacije Srblje

S procesom deindustrijalizacije SrЬije, tokom devedesetih godina 20. veka,

neprekidno је opadala i registrovana zaposlenost, koja је ipak bila znatno гпа-
пја od pada drustvenog proizvoda. Stvarna nezaposlenost bila је mnogo veca
zbog fiktivno zaposlenih radnika, kao i velikog broja onih koji su bili па рп-
nudnim odmorima (videti grafikon 7).

Grafikon 7 - Broj zaposlenih u SrЫji

2,100----------------------,

2,800

2,500

2,400

2,300

2.200

2,100

2,000

ЏIОО .1-,--....,.--,--..---,.--.--т---т-...--r----т---r--r-"

- SrЫja - Srblja Ьеz Kosova i Metoblje

Napomena: Zaposlednost је izrazena kao godi~nji prosek i obuhvata zaposlene u svim oblicima
svojine, kao i vlasnike radnji i lica koja samostalno obavljaju delatnost-profesiju i sve
koji su kod njih zaposledni.
Izvor: Веlа knjiga Мilokviceve vladavine, G 17 plus, str. 36

Кrajem osamdesetih godina 20. veka odnos zaposlenih i penzionera Ьiо

је 3: 1, da Ьi taj odnos рао na oko 1,7 zaposlenih na jednog penzionera kra-
jem devedesetih. Smanjenje odnosa izmedu zaposlenih i penzionera dopri-
V. Dru!tveno-istorijski okvir privatizadje u Srblji (1989-2000) 163

Grafikon 8 - Odnos zaposlenЊ i penzionera

3,2-.---------------------
3

2,8
еu
r:=
2,В
i.
r:-
tlO
о 2.4
~
.
,!..
r:= 2,2
:аu
-=оr:- 2
!!
·=r 1,8

1,В

1,4...L..,r---r--r-т---r----т-..----.............--_.J
87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 ff1 98 99

Izvor: Bela knjiga Мilo~ceve vladavine, Gl7 plus, str. 37

nosio је vecem ортегесепјџ plata iz kojih su se izdvajali doprinosi za penzije,

s jedne strane, а sa druge, potkopavana је odriivost penzionog osiguranja u
SrЬiji (videti grafikon 8).
Tokom devedesetih godina stopa nezaposlenosti је nezadriivo rasla i bila
је najveca u Evropi. Кrajem aprila 1996. u SrЬiji је bilo 757.000 stvarno neza-
poslenih radnika, da Ьi se 1999. stopa nezaposlenosti kretala oko 32%, sto је
znacilo da је svaki treci radno aktivni gradanin Ьiо nezaposlen (videti grafi-
kone 9 i 10).
Od 1987. natalitet је u SrЬiji opadao iz godine u godinu (videti grafikon
11).
Opadanje stope nataliteta u velikoj meri bilo је posledica pada zivotnog
standarda, sve tezeg dolazenja do zaposlenja, kolapsa stambene izgradnje i
povecanja opste nesigurnosti i nestabilnosti u zemlji. .Zivot vecine gradana
SrЬije svodio se na prezivljavanje, bez mogucnosti da se zadovo~e osnovne
potrebe dece.
164 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggroblja

Grafik on 9 - Broj nezapos lenih

еоо.000-----------------------,
760.000
700.000

650.000

800.000

!580.000

500.000

450.000

400.000

350.000 ..L.~~---.-----т----т--т-,---т--r--т--т-'

- SrЬija - SrЬija Ьеz Kosova i Metohije

Napomena: Broj nezaposlenih dat је kao godi~nji prosek
Izvor: Ве1а knjiga Мilo~ceve vladavine, G 17 plus, str. 37
V. Drшtveno-lstorijski okvir privatlzadje u SrЫji (1989-2000) 16S

Grafikon 10 - Stopa nezaposlenoatl

28..----------------------,
28

24

22

20

18

1е----------------.-----.---.--......
Napomena: Stope nezaposlenosti lzrazene su kao odn os izm edu broja nezapos lenih i zЫra
zaposlenih i nezaposlenih u SrЫji.
Izvo r: Bela knjiga Мilo!eviceve vladavin e, Gl7 рlш, str. 39
166 Marija Obradovic • Hronikii tranzicijskog grobga

Grafikon 11 - Stopa nataliteta

18---------------------
15

14

13

12

11

10

е-1---------------. . . .-----_,.
~ м а ~ ~ ~ ~ м ~ ~ w и
- SrblJa - SrЬiJa bez Kosova i MetoblJe
Napomena: Stopa nataliteta predstavlja broj rodenih na 1000 stanovnika i
izrazava se u prornilima
lzvor: Веlа knjiga Мilokviceve vladavine, G 17 plus, str. 8

Stambena izgradnja u Srblji је od 1987. konstantno opadala. Кrajem de-

vedesetih godina u SrЬiji se gradilo samo oko 10.000 stanova godisnje, sto је
Ьilo pet puta manje od broja izgradenih stanova krajem osamdesetih (videti
grafikon 12).
Stopa mortaliteta u SrЬiji tokom devedesetih godina rasla је iz godine u
godinu (videti grafikon 13).
У. Dru!tveno-lstorijski okvir privatizacije u SrЬiji (1989-2000) 167

Grafik on 11- Stambena izgradnja u Srblji 1987-1998 .

(zavrseni stanovi)

50.000,---------------------
1\

45.000 ___,,, '\'

\
\
40.000 \
\
\
\
35.000 \
\
\
\
зо.ооо \
\

25.000 ''
'' \
\
20.000 \

' ..........
\
15.000
'', "

10.000-t--,r---т--.,.---,---.-------,,---..---...;;:.---1
.......

- Srblja - Srblja bez Kosova i Metoblje

Napomena: Zavr!enim stanom smatra se svaki stan na kome su zavdeni svi predvideni
gradevinski i zanatski radovi i instalacije
Izvor: Ве\а knjiga Milo~eviceve vladavine, G17 plus, str. 31

Razlozi za visoku i гавшсџ stopa mortaliteta u velikoj meri bili su stal-

по pogorsanje zivotnog standarda, pretrpljeni stresovi usled raspada zemlje
i ratova, nizak nivo zdravstvene zastite, певгайсе lekova, losa, nekvalitetna i
nedovoljna ishrane i odsustvo perspektive za citave generacije.
168 Marija Obradovit • Hronika tmnzicijskoggroЬlja

Graбkon 13 - Stopa mortaliteta

,з----------------------

10--------,---------------
,
---- _ ... , ' ,,,, /

8-t-----------------------1
- SrЫja - SrЫja Ьеz Kosova i Metoblje
Napomena: Stopa mortaliteta predstavlja broj urnrlih na 1000 stanovnika. Stope za SrЫju bez
Kosova i Metohije preracunate na osnovu podataka i izrafe ne u promilima
Izvor: Ве1а knjiga Мiloseviteve vladavine, G 17 plus, str. 9
V. Drшtvcno-istorijski okvir privatizacijc u SrЫji (1989-2000) 169

V.7. Komunisticka partijska nomenklatura i privatizacija

"Privatizacija drustvene imovine uticala је u velikoj meri na promenu klasne

strukture drustva u Srblji. Опа је odredila proces formiranja drustvenih gru-
pa tokom devedesetih godina 20. veka, kao i promene u distriЬuciji drustvene
гпосг, паёшџ zivota, vrednosnim orijentacijama i zivotnim situacijama milio-
na ljudi. Vlasnicka klasa u SrЬiji tokom devedesetih godina 20. veka formirala
se iz partijske nomenk.lature i пјој Ьliskog spekulantskog kapitala:'42
Socioloska istrazivanja obavljena krajem osamdesetih godina 20. veka
(Vukovic, 1994: 45, 52) upucivala su, izmedu ostalog, па dva procesa: prvi,
koji govori о medusobnoj ргозеювп, i pored povremeno razlicitih interesa,
sloja politickih funkcionera i direktora socijalistickih ргеёџзеса kao delova
partijske nomenk.lature; i drugi koji nedvosmisleno pokazuje da је postojala
Ьliska veza izmedu upravljacke drustvene grupe i privatnika (Jasudin indeks
је Ьiо pozitivan). Prelazak potomaka pripadnika vladajuce drustvene grupe u
privatnike, i obrnuto, nije Ьiо ometan nego је, naprotiv, Ьiо Ыаgо stimulisan.
Та povezanost је bila posebno izrazena kod funkcionera koji su hijerarhijski
Ьili na nizem nivou u vladajucoj grupi (direktori, nizi politicki funkcioneri).
Medutim, oni svoju decu nisu slali u zanatski deo privatnog sektora, vec pre
svega u trgovinu i razna posrednicka zanimanja, gde su, sa svojim vezarna u
nomenk.laturi, mogli da im budu od koristi. Ponekad је bilo tesko razluciti da
li su deca i rodbina sluzili samo kao paravan za bavljenje dvojnom delatnoscu,
tj. za zloupotrebu pozicije u politici, koju su na taj nacin pretvarali u ekonom-
sku korist. Deo vladajuce nomenk.lature slao је svoju decu u privatni sektor, i
to tamo gde se zahtevaju minimalna ulaganja, а posilie najveci obrt kapitala.
Nisu se liblli ni poslova na samoj ivici organizovanog kriminala, jer su ima-
li zastitu svojih partijskih prijatelja na rukovodecim politickim polozajima.
Ovim istrazivanjima је utvrdeno da је prelazak clanova partijske nomenklatu-
re sa celnih pozicija u partijskoj drzavi u privatni sektor predstavljao indika-
tor nesigurnosti vladajuce drustvene grupe u komunisticki ideoloski model,
а posebno zbog toga sto su clanovi komunisticke nomenk.lature svoju decu
slali u privatnike protiv kojih su se ranije decenijama borili. Tako је zapoceo
,,pohod" komunisticke nomenklature na drustvenu svojinu.
U predvecerje raspada socijalizma doslo је do daljeg postepenog "selje-
nja" partijske nomenk.lature (dek.larativno "komunista") u privatni sektor.
Prvo su tamo slali svoju decu, ра su posle i sami krenuli ka njemu.
Istrazivanja obavljena sredinom devedesetih godina 20. veka pokazala su
da је "nova" vlasnicka klasa imala natprosecno ucesce oceva iz vladajuce drus-
tvene grupe. Gotovo svaki peti (17,9%) vlasnik privatnog preduzeca sa vise
od 30 zaposlenih Ьiо је dete komunistickih politicara i direktora. Svaki drugi
170 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskog gro bђa

(44,6%) vlasnik ргесшеса sa vise od 30 zaposlenih dolazio је sa rukovodeceg

mesta u politici ili privredi (Lazic, 1994: 147, 148). Politicki vladajuca drustve-
па grupa (direktori drustvenih ргепџвеса i politicki funkcioneri) transformi-
sali su se u preduzetnicki sloj. Pripadnici ove drustvene grupe nastojali su da
se nelegalnom privatizacijom "docepaju" sto veceg dela drustvenog kapitala.
Postepenost procesa privatizacije u Srblji, kao i u drugirn zemljama
Јвюспе Evrope, imala је za cilj finansijsko јасапје partijske nomenklature
(politickih funkcionera i direktora socijalistickih ргеёџзеса) da Ьi se legalno
pojavili kao "kupci" drustvenih ргеошеса. Privatni sektor u Srblji nastao је
tokom devedesetih godina 20. veka iz komunisticke partijske nomenklature
zahvaljujuci nelegalnoj privatizaciji, kriminalu i pogodnostirna proisteklim iz
sankcija, trgovine naftinim derivatima i slicno.
"Otuda proizilazi da uspostavljanja pravne drzave i vladavine prava ne
moze i nece Ьiti sve dok se ne okonca proces nelegalne (ili pak legalne) vla-
snicke transformacije srpske privrede..:'43
Privatizacija kao dominantan proces tranzicije nije uticala samo na oЬli-
kovanje klasne strukture drustva u Srblji, kao i u ostalim istocnoevropskim
zemljama, vec је odredila i oЫik politickog sistema. Dve su osnovne karak-
teristike politickog sistema "tranzicionih drustava": prva је uoЬlicavanje kli-
jentelisticke partijske strukture i sistema dominantne partije umesto jedno-
partijskog sistema; а druga је raspad partijske drzave pracen uspostavljanjem
policijsko-mafijaske drzavne simbloze koja dovodi do znacajnog smanjenja
stepena pravne i socijalne sigurn~sti gradana.
Drzavni aparat Srblje tokom devedesetih godina 20. veka podsticao је
nastanak i razvoj organizovanog kriminala i ratnog profiterstva, ра su poceli
da funkcionisu zajedno i da se medusobno dopunjuju. U 1999. godini SRJ је
bila medu prvih deset najkorumpiranijih zemalja u svetu i najkorumpiranija
zemlja u Jugoistocnoj Evropi.44
Кlijentelisticka partijska struktura, koja је osobenost politickog sistema
tranzicionih perifernih istocnoevropskih drustava, razlikuje se ne samo od
zapadnoevropskih politickih sistema drzava centra, u kojima dominiraju ve-
like ideoloske partije, vec i od politickih sistema drugih regiona svetske peri-
ferije, npr. juznoamerickih drustava.4s
Politicki zivot u Srblji tokom devedesetih godina 20. veka, u vremenu
privatizacije, odvijao se kroz neformalne i neproceduralne forme politickog
odlucivanja (razgovore u "cetiri oka': ruckove, vecere, slave, proslave, putova-
nja, privatnu prepisku itd.).
Objavljena secanja politicara iz tog vremena recito govore о dominaci-
ji vaninstitucionalnog politicko-socijalnog sistema veza u procesu politickog
V. Dru!tveno-istorijski okvir privatizacije u SrЫji (1989-2000) 171

odlucivanja, kao i odnosa i interakcije izmedu razlicitih grupa politicke, eko-

nomske i kulturne elite i kanalima njihove politicke saradnje i sukoba.
Tako, Dusan Mihailovic, lider Nove demokratije, i sam pripadnik по-
menklature, svojom knjigom весапја Povlenske magle i vidici uvodi citaoca
u апопцспџ politicku strukturu drzave, mafije i SluzЬe u Srblji. U ovom .ло-
manu bez јџпака", Mihailovic daje detaljne opise strukture elite koja је Ьila
dominantna ili је na neki nacin participirala u procesu donosenja kljucnih
politickih odluka, kao sto su опе о ratu i miru, ustavu, pravcima razvoja eko-
nomske i spoljne politike.
Орвцјџс! пасгпе formiranja politickih partija, izbornih i postizbornih
koalicija (SPS, ND, DSS, DEPOS, Saveza za promene, DAN, DOS) оп do de-
talja svedoci о njihovom klijentelistickom karakteru. Interesi uskih, medu-
sobno konkurentnih grupa nomenklature, koncentrisani u drzavnom apara-
tu, privredi, vojsci, kulturi i sluzЬi bezbednosti, civilnoj i vojnoj, Ьili su odlu-
cujuci faktor strukturiranja pomenutih politickih grupacija u drustvu u Srblji.
Osnovni cilj politickog organizovanja nomenklature, i vladajuce i opozicione,
Ьila је kontrola nad privrednim resursima i sticanje sto profitabilnije privatne
svojine nad drustvenim kapitalom kroz proces privatizacije.
Osnovni cilj nomenklature, organizovane u razlicite politicke partije s
formalno suprotstavljenim politickim programirna, na osnovu kojih su na-
stojale da moЬilisu razlicite delove radnicke klase u korist svojih politickih
ciljeva, u osnovi se svodio, s jedne strane, na zelju da se "zgrabl lavovski deo"
drustvene imovine u procesu privatizacije, а s druge, da se radnickoj klasi
onemoguci da dode do bilo kog dela akcijskog kapitala. S tim ciljem bile su
preduzete mnogobrojne mere ekonomske politike, kao sto su: inflacija, dr-
zavna uzurpacija "stare devizne stednje': formiranje crnog deviznog triista,
nestasica robe siroke potrosnje (benzina, lekova i cigareta), monetarni udar,
institucija paradriavnih banaka, snizavanje cene rada do ispod egzistencijal-
nog minimuma i drugo.
Medutim, ovakva politika nomenklature generisala је neprekidno razli-
cite oЫike sukoba i saradnje izmedu njenih konkurentskih delova. Stoga su
na politickoj sceni, posebno onoj javnoj, u medijima i parlamentu, dominirali
ostri politicki sukoЬi izmedu partija, afere, medusobne optuzbe, pretnje taj-
nim dosijeima itd.; dok su se iza kulisa formirale politicke koalicije naizgled
ostrih politickih i ideoloskih protivnika ili javljali sukobl izmedu pripadnika
relativno Ьliskih politickih opcija (,,sindrom malih razlika"); obrazovale vlade
tzv. nacionalnog jedinstva ili spasa, manjinske vlade uz podrsku vecinske, for-
malno suprotstavljene politicke opcije ili obrnuto; razvijala saradnja, manje ili
vise otvorena, izmedu politickih i drzavnih funkcionera s organizovanim kri-
minalom, ро principu reciprociteta, ,,mafijaska zastita i usluge" za politicku
172 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskog gro ЬQa

zastitu i neometanje ilegalne trgovine drogom, oruzjem, akciznom robom ili

ljudima, uz podelu profita.
Konkurentske nomenklature, prirodom procesa svojinske transformacije
џрџсепе jedne na druge, stalno su nastojale da formiraju i odrzavaju posred-
nicke kanale komunikacije (sindrom tzv. malih ili rezervnih partija), ра је u
politickom zivotu, kako Mihailovic istice, poseban шаёа] pridavan "kupopro-
daji informacija", а "na ceni" su bili pojedinci i grupe koji su ih sakupljali ili
prenosili. Posebno se mistifikovao зпаёа] Sluzbe, nad kojom su konkurentski
delovi elite nastojali da ostvare uticaj i instrumentalizuju је u svoju korist.
Politicka uЬistva postala su sastavni deo politickog miljea, а njihovi su naru-
cioci, u vecini slucajeva, ostajali neotkriveni.
U svojim kazivanjima Mihailovic se retko, gotovo sporadicno osvrce na
rad parlamenta u Srblji, iako је decenijama Ьiо narodni poslanik. То је zna-
cajan indikator potpune politicke beznacajnosti i nemoci ove demokratske
institucije, u kojoj se nisu vodile kljucne politicke rasprave i koja nije imala
veci znacaj u procesu politickog odlucivanja.
Ovakav polozaj parlamenta, iako kljucne institucije demokratskog po-
litickog sistema, kao i "sivi politicki profil" institucije narodnog poslanika,
te tragikomican karakter parlamentarnih debata i politickog ponasanja na-
rodnih zastupnika u parlamentu, upucuje na zakljucak о potpunoj socijalnoj
neutemeljenosti i ideoloskoj neprofilisanosti politickih partija u Srblji, kao i
u ostalim istocnoevropskim drustvima u vremenu tranzicije iz socijalizma u
kapitalizam.
Tako је politika umesto javne delatnosti usmerene ka postizanju trade
off izmedu nivoa drustvene koristi za razlicite klase postala zavera, kako to
plasticno Mihailovic opisuje u svojim kazivanja.46
Netransparentnost i neprozirnost politickog zivota u Srblji, zatvorenog
u sistem nagodЬi izmedu konkurentnih uskih politekonomskih klika, kao i
manipulacija javnim mnjenjem preko medija koji su pod kontrolom nomen-
klature, onemogucava pojedincu da u politickom zivotu ucestvuje kao infor-
misani glasac, ра tako sav politicki profit odlazi besplatnom korisniku (videti
sliku 2).
Nacionalizacija је bila kljucna driavna mera za uspostavljanje planske
privrede nacionalnog komunizma u Istocnoj Evropi nakon Drugog svetskog
rata. Privatizacija kao drzavna mera, tokom devedesetih godina 20. veka, bila
је pak polazna tacka ekonomske integracije istocnoevropskih drustava u svet-
ski kapitalisticki sistem ро obrascu perifernih privreda. Dok је nacionaliza-
cija bila pretpostavka industrijalizacije, privatizacija је dovela do otvaranja
procesa deindustrijalizacije. Юasni interes је u оЬа slucaja Ьiо kljucna deter-
У. Dru!tveno-istorijski okvir privatizacije u Srblji (1989-2000) 173

Slika 2

Роыпкв I EKOMOMIJA TRANZICIJE

U sredistu analize ekonomije tranzicije nalazi se

razumeva11je posledica razlicitih politika
(donosenje odluka kroz politicki proces
- /icni ekonomski interesi ucesnika
и politickom procesu)

Informisan glasac ~ besplatni korisnik

Asimetrija informacija
(razlike u nivou informisanosti izmedu radnika i poslodavca)

minanta drustveno-istorijskih procesa tranzicije istocnoevropskih drustava,

kako iz kapitalistickog drustvenoproizvodnog sistema u socijalisticki, tako i
iz nacionalnog komunizma u kapitalizam. Pri tome se mora imati па umu
odnos klasnih snaga, rada i kapitala na svetskom nivou, а пе samo u njegovim
perifernim rukavcima.
Privatizacija је u Srblji, kao i u ostalim istocnoevropskim zemljama,
dovela do prelaska komunisticke partijske nomenklature u "novu Ьџгёоам-
ju", s jedne strane, а sa druge, do potpune pauperizacije radnicke klase, pri
сети је ona izgublla ulogu aktivnog drustveno-politickog aktera s jasno iz-
diferenciranom klasnom svescu i politicki artikulisanim klasnim interesom.
Umesto toga, radnicka klasa Srblje је, kao i radnicka klasa ostalih repuЫika
i autonomnih pokrajina Ьivse Jugoslavije, upala u zamku "potrosackog" na-
cionalizma.
Proces privatizacije u SrЬiji u periodu 1989-2000. odvijao se u uslovima
raspada drzave, rata na prostorima Ьivse Jugoslavije, u kome је 297.000 lju-
di izgubilo zivot,47 hiperinflacije, deindustrijalizacije, smanjenja nacionalnog
dohotka za jednu cetvrtinu, sto је procentualno veci pad nego u SAD i Evropi
za vreme velike ekonomske krize (1929-1933) koja је bila uzrok Drugog svet-
174 Marija Obradovic • Hro11ika tranzicijskoggroblja

skog rata, ogromnog rasta nezaposlenosti, pada nadnica ispod egzistencijal-

nog minimuma, певгайсе energenata (benzin, elektricna energija) i osnovnih
prehrambenih artikala (Ьгаию, secer, ulje), kao i lekova, uspostavljanja "cr-
nog" deviznog trШta i "sive" ekonomije.
U procesu privatizacije izvrseno је i raslojavanje istocnoevropskih dru-
stava u periodu tranzicije, sto је dovelo do obrazovanja nove vlasnicke klase
iz redova Ьivse komunisticke nomenklature.48 Proces koncentracije kapitala,
zahvaljujuci ogromnoj inflaciji, skoro identicnog oЬlika koji је imao u vreme
Francuske revolucije u toku spekulacije sa asignatima (papirnim drzavnim
novcem) i privatizacije, nije se odvijao kroz drustvenu akumulaciju (stvara-
njem profita na osnovu investiranja), vec pljackom i malverzacijama.
Dok su se и situaciji potpunog ekonomskog i drustvenog haosa pripadni-
ci komunisticke partijske nomenklature (politicki i vojni funkcioneri i direktori
drustvenih preduzeca), и sprezi sa organizovanim kriminalom (mafija), selili и
privatni sektor, zloupotrebijavajuci svoj drustveni polozaj za sticanje privatne
svojine nad drustvenim kapitalom, polugladna radnicka klasa Srblje па "pri-
nudnom odmoru", izgublvsi svoja radna mesta и preduzecima i ustanovama,
preselila se па ulice i "buvije pijace", pretvarajuci se и sitne dilere i preprodavce
svercovane robe, deviza, benzina, cigareta i drugog.

V.8. Privatizacija i anomicno stanje drustva49

Кriminalizacija zvanicne ekonomije pocela је u periodu socijalistickog sa-

moupravljanja u Jugoslaviji. Ona se granicila sa korupcijom i pokazivala је
trend stalno rastuceg odstupanja od zvanicne i istinite ekonomske stvarnosti.
Кriminalizacija ekonomskog zivota ogledala se u obilju raznovrsnosti poluile-
galnih delatnosti, sumnjivih poslovanja, i grupnih i individualnih. Drustvene
nejednakosti nastale su upravo na sticanju ekonomske koristi (ili privilegija)
krsenjem vazecih propisa i nasrtajima na drustvenu svojinu. Bile su odoma-
cene veoma fluidne granice izmedu aktivnosti koje su u skladu sa zakonom i
onih koje su u osnovi ilegalne.so
Као sto smo videli krajem osamdesetih godina 20. veka, Jugoslaviju је
odlikovala "razdroЫjenost drustva~ а proces "razlaganja'' (raspada) zahvatio
је radnicku klasu, Savez komunista Jugoslavije, sindikate, profesionalna udru-
zenja. Ideolosko, organizaciono i kadrovsko slaЬljenje SKJ uslovilo је da su
,.velike drustvene grupacije" ostale bez "organizovane snage".
,,Moralo је Ьiti jasno da se raspao raniji, mada 'labav' socijalni Ыоk 'rad-
nih ljudi', zaposlenih u drustvenom sektoru, da su radnici izgubili gotovo
V. Dru!tvcno-istorijski okvir privatizacije u Srblji (1989-2000) 175

svaku realnu ekonomsku i politicku тос usled dugotrajne ekonomske krize

drustvenog sektora, ali i krize njihove 'avangarde' (SKJ) i ostalih 'radnickih
organizacija' i da su realni izvori пюс! (sredstva prinude, novac, informacije)
sasvim izvan domasaja radnih ljudi i njihovih organizacija."51
U Jugoslaviji su krajem osamdesetih godina 20. veka prakticno delova-
la tri sistema, jedan zvanicni, izraien u zakonima i drugim propisima vlasti,
drugi, koji se iskazivao u faktickoj politici .лпосгцјса" unutar institucija vlasti,
i treci, ,,sistem izbegavanja ргорва" kojim se sluiio "narod" da Ы uЬlaiio ро-
sledice dva prethodno pomenuta "sistema". Snalaienje "oblcnih" ljudi, osim
sto је uЬlazavalo neke lose posledice vladajuceg "reda stvari': doprinosilo је
zadrzavanju i "zvanicnog" i kvazizvanicnog "sistema гпоспйса"
Pod okriljem reiima Slobodana Milosevica u Srblji se postepeno uoЬli-
cio "kapitalizam nomenklature", sirenjem struktura kriminalizovane i "sive"
ekonomije, ciji su rudimentarni oЬlici zasnovani u sistemu socijalistickog sa-
moupravljanja. Procenjuje se da је u Jugoslaviji 1991. godine u "sivoj ekono-
miji" ostvareno 31,1 % registrovanog drustvenog proizvoda, u 1992. godini,
cak 41,7%, а ucesce "sive ekonomije" za vreme hiperinflacije 1993. godine
preslo је 50% bruto drustvenog proizvoda.52 Od 2003. godine primetan је
znacajan porast nelegalne ekonomije - procene se krecu u rasponu 30-50%.
Prema podacima Narodne banke SrЬije iz 2002. godine, van legalnog sektora
finansijskih tokova cirkulisalo је (ili је tezaurisano) oko cetiri milijarde evra.
,,Politicki kriminal" (rafinirane metode borbe s politickim protivnicima, ra-
zne malverzacije, zavere, protekcionizam, manihejstvo i dr.) i "prljavi ratovi",
kao dve osnovne poluge Milosevicevog reiima, svedocile su о dubokoj drus-
tvenoj krizi razvitka u Srblji, ali su istovremeno bili i politicki okvir stvaranja
nove socijalne strukture drustva. ,,Samoupravni" i ratni profiteri polako su
postajali vlasnicka klasa, dok је radni svet postepeno iskljucivan iz procesa
drustvenih promena metodama krajnje pauperizacije (hiperinflacijom, em-
bargom na podizanje stednih uloga gradana, otpustanjem, vrtoglavim rastom
cena na malo, uz istovremeni pad cene rada, neredovnim isplacivanjem pot-
puno obezvredenih penzija i socijalnih davanja itd.). Sa zamiranjem zvanic-
ne ekonomije, uzdizala se spekulativna, koja se finansirala prelivanjem drus-
tvenog kapitala, na vidljiv ili manje vidljiv nacin, u diepove nomenklature i
posrednom driavnom pljackom stanovnistva. Osnov spekulativne ekonomije
cinila је "trgovina'' (sverc) naftom, cigaretama, devizama, drogom i oruijem.
Zloupotrebom polozaja oligarhija u SrЬiji (blrokratska, vojna i ekonomsko-
tehnokratska) bila је glavni organizator kriminalizovane ekonomije iz koje је
izvukla, za prilike u Srblji velike zarade i akumulirala kapital. Komunistiёka
nomenklatura koja је svoje bogacenje zapocela u samoupravnom socijalizmu
tzv. korisnim malverzacijama, а nastavila ga kroz kriminalizovanu ekonomi-
176 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog gro ЬQa

ju u uslovima sistemske krize drustva, iako је postala dominantan drustveni

subjekt u SrЬiji vec sredinom devedesetih godina, nije mogla da postane i
socijalni agens drustvenog razvitka. Nacionalnim projektima i manihejskom
пасюпаћапбсогп propagandom, i pored pocetnih uspeha, nije se mogla оёџ-
vati drustvena kohezija u SrЬiji, te је kriza drustvene solidarnosti postajala
sve duЫja, а opadanje zajednistva sve vece. Апоппёп! profil situacije u SrЬiji
u ргеёуеёегје "petooktobarskih ргогпепа" ogledao se u slaЬljenju vrednosnih
osnova zajednistva, guЬljenju smisaonosti i spontanog kolektivnog konsenzu-
sa, 1992. џпшгазпјпп moralnim konfliktima, dezorganizaciji, odsustvu гпо-
tivacije, krsenju institucionalnih obrazaca i normi. Anomija drustvene orga-
nizacije odrazavala је рогегпесаје u socijalnom poretku i pretila slomom ге-
gulacionih normi. Posledice toga bili su strajkovi, porast kriminala, devalva-
cija moralnih vrednosti, moralna dezintegracija licnosti, neefikasnost pravila
ponasanja i dr. Porast medu stanovnistvom alkoholizma prostitucije, teskih
zlocina, .,politickog kriminala': razlicitih oЬlika agresije i predrasuda (verskih,
nacionalnih, generacijskih, seksualnih), afera u politickom i ekonomskom zi-
votu bile su pratece pojave anomicnog stanja drustva u SrЬiji.
V. Dru~tveno-istorijski okvir privatizacije u Srblji (1989-2000) 177

Napomene uz peto poglavlje

Ideja о industrijalizaciji kao osnovnom faktoru razvoja i stvaranja bogatstva jed-

ne nacije nije originalno ideja komunisticke ideologije. Ona је zaceta u Engle-
skoj, sa ekonomskom politikom Henriha VII, koji је dosao na vlast 1485, а zatim
se da\je razvijala u SAD, tokom rata za nezavisnost (Izvestaj о industrijalizaciji iz
1791, Aleksandra Hamiltona). Роёеткотп prve faze globalizacije kapitaJizma (od
1840. do Prvog svetskog rata), ona је posta\a ideja vodilja ekonomskih politika
zema\ja centra i sustinski element u izgradnji drzave. Takav је Ьiо slucaj i sa [а-
panom, pocevsi od Mejdi restauracije 1860, i sa Korejom od 1960. godine.
Posle Drugog svetskog rata Svetska banka i Medunarodni monetarni fond svo-
jom politikom ekonomske pomoci nerazvijenim zemljama, potsticali su njiho-
vu industrijalizaciju. Medutim, krajem sedamdesetih godina 20. veka, Svetska
banka i Medunarodni monetarni fond zapoceli su "program restrukturiranja"
za nerazvijene zemlje. Ova nova ekonomska po\itika Svetske banke i Meduna-
rodnog monetarnog fonda zasniva\a se na neoliberalnoj ekonomskoj doktrini
slobodne trgovine (cikaska skola ekonomije) i teoriji Ро\а Semjuelsona koji је
cetrdesetih godina 20. veka "dokazivao" da се s\obodna medunarodna trgovina
dovesti do "izjednacavanja cena faktora proizvodnje", naime, da се se cene fak-
tora proizvodnje, kapitala i rada, razviti tako da budu iste u celom svetu. Peru је,
kao jedna od prvih zema\ja koja је primenila ovu ekonomsku politiku, otvorio
svoju ekonomiju, industrija је nesta\a i celokupni naciona\ni nivo plata је dra-
sticno орао.
Pocetkom devedesetih godina, ро preporuci Svetske banke i Medunarodnog
monetarnog fonda, zemlje Istocne Evrope росе\е su da primenjuju slicnu politi-
ku struktura\nih reformi p\anske ekonomije usmerene ka uspostavljanju "spon-
tanog reda'' (,,spontaneous order") trШta, sto је ima\o gotovo iste posledice kao
i u Peruu i drugim latinoamerickim drzavama. О ovome detaljnije videti: Erik
S. Reinert, Globalna ekonomija. Kako su bogati postali bogati i zasto siromasni
postaju siromasniji, ёigoja stampa, Beograd, 2006, str. 23, 37-44, 50-51, 107.
2 Marija Obradovic, 'Narodna demokratija' u Jugos\aviji 1945-1952, lnstitut za no-
viju istoriju SrЬije, Beograd, 1995, str. 103.
3 Ideologija nacionalnog komunizma, kao specificna istorijska recepcija marksiz-
ma u perifernim drustvima svetskog kapitalistickog sistema, oЬ\ikova\a se u dis-
kursu "povezivanja nacionalnog i k1asnog pitanja". Odnosno, ona se razvija\a kao
ideo\oski koncept i politicka praksa drustvenih snaga perifernih drustava, koja
su pitanje naciona\nog oslobodenja i nacionalnog razvoja, u smislu prevazilaze-
nja perifernog polozaja tih drustava u svetskoj ekonomiji, videle u jacanju drzav-
nog sektora privrede kao mocnog sredstva akumulacije i koncentracije kapita\a
koje Ьi omogucile industrijalizaciju tih drustava, а time i poboysa11je 11jihovog
poloiaja и medunarodt1oj podeli rada. Nacio11alna nezavisnost i ekonomska sa-
mostalnost vide/e su se kao osnovt1e pretpostavke mzvoja. Zakljucci konferencije
 178 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog gro bya

komunistickih partija, odrzane u Bakuu 1920. godine, i referat koji је na njoj

podneo Lcnjin prcdstavljali su politicki manifest koncepta nacionalnog komu-
nizma kojim јс cvropska socijalisticka ideologija, kao ideologija emancipacije
radnicke klase, transformisana u ideologiju razvoja perifernih drustava. Маг-
ksova sintagma iz Komunistickog manifesta, .,Proleteri svih zemalja, ujedinite
se': zamenjena је pozivom na ujcdinjenje proletarijata zavisnih zemalja pod bolj-
sevickim rukovodstvom. Time је u istoriji medunarodnog radnickog pokreta
izvrsen kopernikanski obrt. Internacionalizam radnickog pokreta zamenjen је
socijalistickim patriotizmom.
S druge игапе, nesumljivo је da nacionalni komunizam, kao koncept nacional-
nog razvoja јаёапјегп nacionalne ekonomije kroz proces industrijalizacije, na
osnovama driavne svojinc nad sredstvima za proizvodnju, doveo do resenja du-
gotrajnih proЫema masovne nezaposlenosti i agrarne prenaseljenosti. Procenju-
je se da је u Istocnoj Evropi nakon Drugog svetskog rata doslo do uposljavanja
sto miliona ljudi.
4 U savrcmcnoj ekonomskoj teoriji pod ekonomijom tranzicije podrazumeva se
ekonomija u kojoj ne deluju u potpunosti ekonomske veze i odnosi ni iz pret-
hodnog ni iz narcdnog sistema. .,Struktura ekonomije u tranziciji sadrzi ele-
mente i oЬlike starog i novog sistema, ali i odredene prelazne forme i odnose.
Zakonitosti privrede u tranziciji formiraju se pod uticajem dva faktora. S jedne
strane, imamo inertnost drustvene reprodukcije koja i dalje funkcionise u sta-
rim uslovima, а s druge strane, javlja sc neophodnost sto brzeg razvoja novih
odnosa i formi." Tako је inertnost drustvene reprodukcije jedna od zakonitosti
funkcionisanja privrede u tranziciji. Druga karaktcristika ekonomije u tranziciji
jeste njena nestabllnost koja i omogucava postcpen prelazak na drugi drustveno-
ekoпomski sistem. Treca karakteristika jeste postojanje alternativnog karaktera
raz,·oja pri,1rede u lranziciji. U uslovima tranzicije skoro da је nemoguce sa sta-
novШa drust, a odretliti oplimalnu ,•arija111u daljeg razvoja privrede, i to zato sto
1

11е postoji zajetlnicki krilerijum za razlicile slojeve stanovnistva pomocu kojeg

Ьi se otlredilo koja је a\teпщtiva najholj,1 za dalji razvoj datog drustva. Cetvrta
Ьit11a karakteristika jeste rast11ci zљ1сај 11eeko11oшskih faktora u drt1stveno-eko-
no111sk(щ1 sisteпш k,н\а se ja,•ljaj11 intt-resi razlicitih dr11stvenih grupa (videti:
Mr l>or\lt· Mitн1,·k. Zmr/ie II tr1111zicUi i .~/(l/щliz11cija. Бk<momski i it1stit11cioщ1lt1i
aspekti, Sl) PL1Ьlik, Beok11jiga, Beogr.1d, 2006, str. 33-37).
S "lilol\aliz,кija OlllilCil\'il, рп·о, ()/~ekti1•1111 plщetarni proces stvarnnja sve gusce
n1reze p11\'Clanosti 111e(!11z,\\·is1юsti s,·e ~ireg kr11g,1 dr11stava - s,·e jt' siri kшg
delatпo)ti k,,je pщtaiu traнs1щ~ioщ1\11e, koji111a se 11е 11юit' upr.1,·l,i,\\i iskl_j11ciYo
111111\ar ,lr l"''llih gr"11ka. Teritorii,1\1юst ,•Ве не pre\lsta,·lja jt'(litш \\Sovi1ш oko
k11ie ~е rk,1щщ1~i i м1,iia\11i. iч11iti~ki i k11\t11r11i 1ok1\\'i _it'(\11e zrщl_k okrt·~~,, (R.
ti.n•.h"11r, Ј. Ne,, .!ООО). ~\е g11k" l"'''\'taщ\.,I щ1:,;\,1је kao pl111\: 1) khl\olosk1\-in-
l,\fll\"t1.''-.t< 1·ен\11кiiе i 1,_iщ11е it"l\'al\e k,щччt":,;iie \'ft'l\\t'lla-pю$\1•r-<\, s1н.щ_Љ·.~-
I\.М ,u~'""'e i нешr11" ~ч•н\'t->1ю~ t<\ :-,·е rм~1·.11\<1tiie k1>111ш1ik<\1·ije: 2) :1IYar-<\11ia
~~~,,~ triЩ~ ,\) :i\'\" \'""~ Ulkaџ 'еN,-.щја ~ Ji:-1<\1\~'t': utk,ki,\ u~aJaj.i l\;i
V. Dru§tveno-istorijski okvir privatizaclje u Srblji (1989-2000) 179

jednom lokalitetu па zivot individua i zajednica na drugoj strani planete; 4) for-

miranja svesti о роуесапој meduzavisnosti; 5) samo drugu stranu iste medalje
predstavlja uspon sve mocnijih transnacionalnih I nadnacionalnih ekonomskih
sila i politiёkih institucija koje preoЬlikuju socijalni reljef sveta; 6) globalizacija
озпаёаса i rasprostiranje istovetnih formi (industrijalizma/postindustrijalizma i
informatiёke revolucije, trШne ekonomije i visepartijskog politiёkog sistema) na
gotovo celokupni socijalni prostor sveta. Rasprostiranje sliёnih formi, ukljuёiva-
пје u globalni poredak nastaje kao plod 'imitacije' (difuzije), usvajanja superior-
nijih formi kroz proces modernizacije ili pak dominacije, nasilnog nametanja"
(Miroslav Реёџјћс, Globalizacija. Dva lika sveta, Gutenbergova galaksija, Вео-
grad, 2005, str. 17, 18).
6 U istoriji medunarodnih ekonomskih odnosa trenutna sloboda trgovine је odav-
no poznat efikasan naёin da se unisti raniji neprijatelj kroz deindustrijalizaciju.
Ova taktika је koriscena protiv Francuske posle Napoleonovog poraza. Кini i
Japanu su, nakon sto su izgubile borbu sa Amerikancima i Evropljanima u 19.
veku, Ьile nametnute zabrane da stite industriju (tzv. nepravedni ugovori).
Morgentauov plan deindustrijalizacije i pretvaranja Nemaёke u poljoprivrednu
zemlju nastao је u funkciji njenog onemogucavanja da jos jedanput ugrozi svet-
ski mir. Prema datom planu iz Nemaёke је trebalo ukloniti sve industrijske ma-
sine, а rudnike popuniti vodom i cementirati (Henry Morgenthau, Germany is
our рrоЫет. А Plan for Germany, Harper, New York, 1945).
Тај plan saveznici su prihvatili na sastanku u Kanadi 1943, i on је pokrenut cim
је Nemaёka kapitulirala 1945. godine. Tokom 1946. i 1947. postalo је jasno da
је Morgentaunov plan stvorio velike ekonomske proЫeme u Nemackoj, te је,
izmedu ostalog, produktivnost u poljoprivredi drastiёno opala. Uzrok tome је
delimicno Ьiо u tome sto su se mnogi koji su izgubili posao u industriji vratili
poljoprivredi.
Morgentauov plan је napusten 1947, i zamenjen је Marsalovim planom reindu-
strijalizacije Evrope. On је sprovoden sa jakom carinskom zastitom nacionalnih
industrija i ро strogim pravilima deviznih transakcija. Tako, na primer, u Nor-
veskoj је uvoz odece Ьiо zabranjen do 1956, sto је bilo kombinovano sa strogim
ogranicenjima za iznosenje deviza. Uvoz automobila za privatnu upotrebu Ьiо је
zabranjen sve do 1960. (Erik S. Reinert, Globa/na ekonomija. Каkо su bogati po-
stali bogati i zasto siromas,,i postaju siromasniji, Cigoja stampa, Beograd, 2006).
7 Erik S. Reinert, Globalna eko,,omija. Kako su bogati postali bogati i zasto siromas-
ni postaj11 siromas,,iji, Cigoja stampa. Beograd, 2006, str. 109.
8 Jugoslavija је od 1953. do 1965. ostYarivala proseёnu stopu rasta od 8,1% go-
disnje. od 1966. do 19i5. - 5,8% godisnje; od 19i6. do 1980. - 5,6% godisnje, а
1982. - 2% godisnje.
9 Branko Petг.inoYic, Istorija J11gosun-ij e, k.n_i iga III: Socijalisti&J ]ugosuzvija 1945-
1988, Nolit, Beograd, 1988. str. 445, 446.. 447,448.
10 Dr Radi$.1 )O\"iU\O\iC. Politicka т°'-' i trudicionalм komwririnmje u StЬiji. Iмtitut
u politi&e studije. В.:Ograd, 1992. str. 83, 84.
180 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskog gro Ыja

11 Osma sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srblje, DokumenH Saveza

komunista Srblje, Komunist, Beograd, 1987, str. 59, 61.
12 Isto, str. 10, 11, 12, 13, 14, 25, 26, 28, 32, 59, 61, 64, 93, 94, 115.
13 Isto, str. 7, 8.
14 Ustav RepuЬ\ike Srblje 2006. (trece izdanje), Sluibeni glasnik, Beograd, 2010.
15 Zakon о javnoj svojini (.,Sluzbeni g\asnik RS': Ъrој 72/10, Beograd, godina LX.-
Vll).
16 Ustav RepuЬ\ike Srblje koji је usvojila Skupstina Socijalisticke RepuЬ\ike SrЪije
na zajedniёkoj sednici svih veca 28. septembra 1990. godine (,,Sluibeni glasnik
RS': Ъrој 1, 28. septembar 1990, Beograd, godina XLVI).
17 Ustavom iz 1974. privredni sistem u Jugos\aviji regulisan је Zakonom о drustve-
nom planiranju, Zakonom о osnovama sistema cena i drustvenoj kontro\i сепа,
Zakonom о utvrdivanju i rasporedivanju ukupnog prihoda i dohotka, Zakonom
о amortizaciji, Zakonom о ргойгепој reprodukciji i minulom radu, kao i propi-
sima о raspodeli cistog dohotka i raspodeli sredstava za licne dohotke.
Radnicki savet Ъiо је osnovni samoupravni organ svakog preduzeca i radne or-
ganizacije, ~- osnovne organizacije udruzenog rada (OOUR), sa svojim izvrs-
nim organom, а ostali organi samouprav\janja u OOUR-u bili su samoupravna
radnicka kontrola, komisija za radne odnose, organ za cuvanje pos\ovne tajne,
komisija za stambena pitanja, disciplinska komisija, de\egati u skupstinama
drustveno-politickih zajednica, delegati u skupstinama samoupravnih interesnih
zajednica i komisija za inovacђe.
18 Osnovna nacela Ustava Socijalisticke Federativne Repub\ike Jugos\avije iz 1974.
godine (,.Sluibeni \ist SFRJ", Ъrој 9, od 21. februara 1974).
19 "Ostvarivanje reforme i stanje ustavnopravnih odnosa u zemlji~ Smerom refor-
me, Jugoslovenski pregled, Beograd, 1990, str. 41.
20 "Ekspoze predsjednika Saveznog izvrsnog vijeca Ante Markovica na zajednickoj
sednici Saveznog vijeca i Vijeca republika i pokrajina Skupstine SFRJ 29. juna
1990. godine", Program daijih reformi jugos/ovenskog drustva, Savezno izvrsno
vece, Sekretarijat za infonnacije, Beograd, 1990, str. 7.
21 Isto, str. 8.
22 Isto, str. 33.
23 Isto, str. 8, 35.
24 Isto, str. 34.
25 Zakon о udruienom radu donet је 1976. godine i pretrpeo је vise izmena i dopu-
na do 1987. godine. Njime је Ъi\а regulisana pravna osnova socijalistickog samo-
upravnog udruzenog rada koja se zasnivala na vlasti radnicke k\ase i drustvenoj
svojini nad sredstvima za proizvodnju (videti: Zakon о uduzenom radu, NIRO
,.Radnicka stampa~ Beograd, 1988).
26 Prof. dr Pero Petrovic, ,.Proces privatizacije u SCG i iskustvo drugih evropskih
zemalja u tranziciji~ Srpska s/obodarska misao, Ъr. 4, jul-avgust, Beograd, 2005,
str. 38.
У. Dru~tveno-istorijski okvir privatizacije u Srblji (1989-2000) 181

27 Rajko Bukvic, ,,Proces svojinske transformacije u privredi Srblje i proЫem nje-

govog sagledavanja"; Veselin Vukotic, ,,Privatizacija drustvenog kapitala је u za-
vrsnoj fazi", Institucionalna infrastruktura и tranziciji ka trzisnoj ekonomiji, Insti-
tut drustvenih nauka, Centar za ekonomska istrazivanja, Beograd. 1994, str. 83,
261.
28 Videti: Marija Obradovic, ,,The Ruling Рапу", 1he Road to War in Serbla. Trauma
and Catharsis, Nebojsa Popov (ur.), Central European University Press, Buda-
pest, 2000.
29 "Тће socio-historical consequences of privatization in SerЬia': South East Europe
Review, Issue 01/2007, str. 44-45.
30 Isto, str. 256-257
31 Ве\а knjiga Miloseviceve vladavine, Gl7 plus, str. 50.
32 Monetarni udar ima tri faze: u prvoj organizator kupuje marke ро relativno
niskom kursu; ротесапа traznja uslovljava lagani rast kursa. Rast kulminira u
drugoj fazi, tokom nekoliko dana, kada organizator vestacki naglo podigne kurs
marke prema dinaru; u tom trenutku, organizator prodaje marke ро visokom
kursu i prikuplja vise dinara nego sto је u celu 'igru' uJozio. U trecoj fazi, orga-
nizator naglo povlaci dinare sa trzista i obara kurs na nesto visi nivo od onog s
kogje operacija krenuJa. U celoj 'igri' najvise gube gradani, koji uplaseni od rasta
kursa u drugoj fazi kupuju skupe devize, da Ьi ih prodavali u trecoj fazi, zbog
rasta cena, ali ро nizem kursu (isto, str. 52).
33 Ве\а knjiga Miloseviceve vladavine, G 17 plus, str. 54.
34 Mr Dorde Mitrovic, Zemlje и tranziciji i globalizacija. Ekonomski i institucionalni
aspekti, SD PuЬlik, Beoknjiga, Beograd, 2006, str. 262.
35 Milica Uvalic, Foreward ој Privatisation in Serbla. Evidence and Analyses, Bozi-
dar Cerovic (ur.), Centar za izdavacku delatnost Ekonomskog fakuJteta u Beo-
gradu, Beograd, 2006, str. IX, Х.
36 Misa Jandric, ,,GuЬici u SR Jugoslaviji nastali uvedenim sankcijama, Sankcij e -
uzroci, legitimitet, legalitet i posledice, SANU, Beograd, 1994, str. 97, 99.
37 Biljana Jovanovic-Gavrilovic, ,,Politika trzista rada i nezaposlenost u procesu
tranzicije jugoslovenske privrede", Institucionalna infrastruktura и tranziciji ka
trzisnoj ekonomiji, Institut drustvenih nauka, Centar za ekonomska istrazivanja.
Beograd, 1994, str. 212,214.
38 Rajko Bukvic, ,,Proces svojinske transformacije u privredi Srblje i proЫem njego-
vog sagledavanja", Institucionalna infrastruktura и tranziciji ka trzisnoj ekonomiji,
lnstitut drustvenih nauka, Centar za ekonomska istrazivanja, Beograd, 1994, str.
98.
39 Zivota Dordevic, ,,Srblja na ivici~ radni materijal predstavljen 28. таја 1996. na
sastanku Socijalno-ekonomske grupe Instituta za filozofiju i drustvenu teoriju, s
temom "Od komunizma do postkomunizma u soc~alno-ekonomskoj strukturi.
sa posebnim osvrtom na SrЬiju", str. 4.
182 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskoggroЫja

40 Mr Dorde Mitrovic, Zemije и tranziciji i globalizacija. Ekonomski i institucionalni

aspekti, SD PuЬlik, Beoknjiga, Beograd, 2006, str. 257-258.
41 "Socijalni mehanizam privatizacije u SrЬiji (1989-2000)", Srbl i Jugos\avija, drfa-
va, drustvo, politika, Institut za noviju istoriju Srblje, Beograd, 2007, 212-213.
42 Ciljevi i mere ekonomske politike u drugoj polovini 1999. godine, Beograd, av-
gust 1999. godine, str. 1-3, 5.
43 S\obodan Vukovic, ,,Privatizacija i struktura drustva", radni materijal predstav-
ljen 18. juna 1996. па sastanku Socijalno-ekonomske grupe Instituta za filozofiju
i drustvenu teoriju, s temom: ,,Od komunizma do postkomunizma u socija\no-
ekonomskoj strukturi, sa posebnim osvrtom na Srblju", str. 1-3.
44 Mr Dorde Mitrovic, Zemije и tranziciji i globalizacija. Ekonomski i institucionalni
aspekti, SD PuЬ\ik, Beoknjiga, Beograd, 2006, str. 260.
45 Od 2000. do 2005. u vecini juinoamerickih drzava па v\ast su dos\e levicarske ili
populisticke vlade.
46 Dusan Mihailovic, Povlenske magle i i vidici. Zapisi i kazivanja о zivotu i politici
do 5. oktobra 2000, 1 tom, ,,NEA" d.o.o., Beograd, 2005.
47 Prema dosada utvrdenim podacima, ukupan broj civilnih i vojnih zrtava u ra-
tovima devedesetih godina u Ьivsoj Jugoslaviji iznosi 297.000, od toga u Bosni i
Hercegovini 258.000 ljudi. Konacan broj izbeglica sa teritorije Ьivse Jugos\avije је
4.400.000, sto је 20% ukupnog stanovnistva. SR Jugoslavija је pretrpela gubltke
ciji је iznos izmedu 1990. i 1995. godine, dostigao sumu od 60 milijardi dolara.
(videti: Zarko Papic, ,,Mogucnosti i uslovi oporavka", Bosna i Balkan, Sarajevo,
Bosna-forum 17/02).
48 Jedno veliko medunarodno komparativno istrazivanje elita pokaza\o је u desetak
zemalja Istocne Evrope da је procenat Ьivse nomenklature medu novom e\itom
Ьiо izmedu 25% i 33%, а u SrЬiji oko 67%. (Mladen Lazic, ,,Ко su novi bogatasi
u zemljama nekadasnjeg komunizma': RepuЬlika, br. 418-419, 1-31. 12. 2007).
49 О teorijsko-analitickom obrascu "anomicnog stanja" drustva videti: Miodrag
Rankovic, ,,Socio\oska proucavanja deformacija i granice drustvenog razvitka",
u: Deformacije i granice drustvenog razvitka. Prilozi socioloskoj teoriji, knjiga 1,
lnstitut za socioloska istrazivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd,
1989.
50 Е. Berkovic, Socijalne nejednakosti и Jugoslaviji, Ekonomski institut, ,,Ekonomi-
ka", Beograd, 1986.
51 Prof. dr Silvano Bolcic, ,,О socioloskim i ekonomskim snagama i socioloskim
'o sloncima' reforme (socioloski komentar reforme 1990)", Privredna reforma
1990. - put и triisnu ekonomiju, lnstitut drustvenih nauka, Centar za ekonomska
istrazivanja, Beograd, 1993, str. 382.
52 Biljana Jovanovic-Gavrilovic, ,,Politika trzista rada i nezapos\enost u procesu
tranzicije jugoslovenske privrede': Institucionalna infrastruktura и tranziciji ka
blisnoj ekonomiji, Institut drustvenih nauka, Centar za ekonomska istrazivanja,
Beograd, 1994, str. 220; Mladi i siromastvo, Grupa 484, Beograd, 2005, str. 7.
 VI
PROCES PRIVATIZACIJE
DRUSTVENOG КAPITALA
U SRВIJI 2002-2010.

Teleoptik, ul. Cara Dusana, Zemun,

mart 2016.
 Teleoptik, ul. Cara Dusana, Zemun, mart 2016.

i-Z~;џц;;. , ;:;г•

<.:.',,'
.. : '
,
'

•
- ' '

Generalni strajk u Jugoremediji, (izvor: www..koreni.rs)

VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 185

VI.l. Privatizacija nacionalnog kapitala i medunarodni

fi.nansijski kapital

P rivatizacija, kao kljucni cin tranzicionih drzava u procesu restauracije ka-

pitalizma u Јвюёпо] Evropi, nakon 1989. godine, kako smo videli, za cilj
nije imala "dinamiziranje privrednog razvoja i socijalnu stabilnost u uslovima
trzisne privrede" u ovom regionu evropske periferije, kako se to deklarativno
istice и savremenoj politickoj propagandi, vec promenu svojinskih odnosa u
drustvu.
Obnova privatne svojine u istocnoevropskim drzavama tokom devede-
setih godina 20. veka dovela је do velike nezaposlenosti i znatnog pogorsanja
polozaja radnicke klase, pada realnih nadnica, smanjenja mogucnosti skolo-
vanja i Јесепја, porasta moraliteta i pada nataliteta i pogorsanja uslova sta-
novanja. Danas је svima postalo jasno da privatizacija i privatna svojina nisu
,,ekonomski snake oil" za resavanje proЫema razvoja perifernih drustava.
Razmatrajuci "filozofiju privatizacije~ veliki ceski marksisticki filozof
Karel Kosik је pisao: ,,Restauracija kapitalizma: mrtvi ustaju iz groba i kao
prikaze, strasila, nesputani instinkti posjedovanja ponovo obiljezavaju sud-
Ьine ljudi. Kakva cudna pravednost dolazi na svijet u restitucijama i privati-
zacijskim aktima, u raspodjeli, prodavanju, raskradanju imovine, koje је no-
minalni vlasnik Ьiо (ili i nadalje ostaje!?) narod? Da li је narod tu imovinu
imao sa pravom ili је krao? Ili је nije mogao posjedovati (nije smeo) zato sto
је narod - kako kazu modernisti - ,,romanticarska fikcija"?1
Bitno obelezje, specificnost i odredujuci uslov privatizacije u istocnoe-
vropskim zemljama ogleda se u tome sto ona nije akt samo nacionalne dr-
zave, kao sto је to Ьiо slucaj sa nacionalizacijom privatnog kapitala koja је
izvrsena и ovim zemljama u godinama nakon Drugog svetskog rata, kada su
komunisticke partije osvojile drzavnu vlast.2
,,Znacajnu ulogu u privatizaciji drustvene svojine и Srbiji, kao i drugim drza-
vama lstocne Evrope, imaju medunarodne finansijske organizacije, Svetska
 186 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskog groЩa

banka i Evropska agencija za rekonstrukciju {EAR - European Agency

for Reconstruction), te agencije stranih vlada, kao sto su Ministarstvo
Ujedinjenog Kraljevstva za medunarodni razvoj {DFID - UK Government
Department for International Development), vladina Agencija Sjedinjenih
Americkih Drzava za medunarodni razvoj {USAID - United States Agency
for International Development), kao i vlade Holandije, Svedske, [арапа i
Kanade. Опа se sastoji u finansijskim donacijama Vladi RepuЬlike SrЬije,
administriranim od strane Agencije za privatizaciju RepuЬ\ike SrЬije, kojima
је svrha podrska programu "razvijanja privatnog векюга" shodno liЬera\noj
ideologiji i interesima finansijskih centara svetskog kapitalistickog sistema:'3
Predmet ovog dela knjige је analiza шезесшћ izvestaja о radu Agencije za
privatizaciju RepuЬlike SrЬije koje usvaja Upravni odbor ove Agencije, а raz-
matra Vlada RepuЬlike Srblje, tj. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvo-
ja, kao i Odbor za privatizaciju Narodne skupstine RepuЫike Srblje. Cilj ana-
lize jeste da se izvrsi rekonstrukcija procesa privatizacije u SrЬiji nakon 2002.
godine. Odnosno, oЬlika, oblma i znacaja donacija pomenutih organizacija i
agencija, postupka privatizacije drustvenog kapitala, i to kako njegove prodaje
metodom javnog tendera i javne aukcije, tako i pripreme i sprovodenja re-
strukturiranja i stecaja drustvenih preduzeca u postupku privatizacije. Takva
konkretno-istorijska analiza treba da omoguci sagledavanje strategije, efekta i
ekonomsko-socijalnih posledica privatizacije u Srblji nakon 2002. godine.
Analiza obuhvata date mesecne izvestaje Agencije za privatizaciju u pe-
riodu 2002-2008. godina. Rec је о istorijskom izvoru prvog reda nastalom
aktivnoscu strucnih sluibl Agencije za privatizaciju kao prodavaca drus-
tvenog kapitala u Srblji (Centar za tendere, Centar za restrukturiranje, Centar
za aukcije, Centar za kontrolu, Centar za stecaj, Odeljenje za javne nabavke).

VI.2. Donacije Svetske banke za tehnicku pomoc u razvoju

privatnog sektora

Ukljucivanje medunarodnih finansijskih organizacija i agencija stranih vlada

и procesu privatizacije u Srblji pocinje и jesen 2001. godine nakon donosenja
Zakona о privatizaciji (Sluibeni glasnik RS br. 38/2001 ).4 Prema ovom Zakonu
koji је stupio na snagu 7. jula 2001, а росео da se primenjuje 2002. godine,
privatizacija drustvenog i driavnog kapitala zasniva se iskljucivo na prodaji
vecinskog kapitala i imovine, za razliku od ranijih zakona о privatizaciji koji
su predvidali promenu vlasnicke strukture drustvenih preduzeca putem be-
splatne podele akcija zaposlenima. Odnosno, ovim zakonom sankcionisana је
VI. Proces privatizacije druJtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 187

sveobuhvatna privatizacija drustvenog kapitala nacionalne privrede, zasnova-

na na principima obaveznosti i vecinske prodaje kapitala i imovine. Za razliku
od prethodnih zakona о privatizaciji u Srblji, ovim novim zakonskim aktom
privatizacija је sankcionisana kao obavezna za ргеошеса koja do donosenja
ovog zakona nisu krenula u privatizaciju, tj. ргеоџзеса koja u svojim Ьilan-
sima iskazuju 100% drustveni ili drzavni kapital. Za ргесшеса koja su do
dana stupanja ovog zakona па snagu izvrsila privatizaciju dela drustvenog,
odnosno drzavnog kapitala, neprivatizovani deo drustvenog odnosno drzav-
nog kapitala morao se privatizovati prema ovom zakonu.
Clanom 5. Zakona Agencija za privatizaciju Ьila је koncipirana kao сеп-
tralna operativna institucija privatizacije u Srblji. Ona је doblla ulogu prodav-
ca drustvenog kapitala, а clan 41. stav 2. predvideo је da ugovor о prodaji ka-
pitala subjekta privatizacije potpisuje kupac i Agencija. Agenciji је dodeljeno
ne samo da obavlja poslove stecajnog, vec i likvidacionog upravnika, nepo-
sredno ili preko ovlascenog lica. Agencija za privatizaciju (Sektor za davanje
saglasnosti) daje saglasnost za prodaju dela nepokretnosti preduzeca, prodaju
akcija preduzeca, upis hipoteke, davanje u zakup, investiciono ulaganje, otkup
potrazivanja, smanjenje kapitala, produzenje roka vracanja kredita, prodaju
opreme preduzeca, dokapitalizaciju preduzeca, uzimanje kredita, kupovinu
opreme, redovno poslovanje, kupovinu stanova, poravnanje, povecanje ka-
pitala, pristupanje dugu, kupovinu nepokretnosti, prenos prava koriscenja,
rucni zalog, ustupanje osnovnih sredstava bez naknade. Ovim Zakonom pre-
duzece koje se privatizuje izgubilo је bilo kakvu aktivnu ulogu u procesu pri-
vatizacije, а time је i radnickoj klasi Srblje uzeto isto pravo.
Delatnost Agencije za privatizaciju finansira se iz budzeta RepuЫike
Srblje ali i donacijama medunarodnih finansijskih institucija. Tako је pocet-
kom 2004. godine Evropska agencija za restrukturiranje odobrila Republici
Srblji dve donacije u iznosu od 4,4 miliona evra radi pruianja tehnicke i fi-
nansijske pomoci Agenciji za privatizaciju, а posebno njenom Centru za tr-
ziste kapitala. Za istu godinu iz budzeta Republike Srblje za finansiranje rada
Agencije za privatizaciju bilo је izdvojeno 289 miliona dinara. Pored toga ona
је ostvarivala prihode i od naknade troskova privatizacije koje је snosio su-
bjekt privatizacije, kao i od prodaje tenderske dokumentacije.
Datim Zakonom stavljen је van snage Zakon о svojinskoj transformaciji
kojim se predvidala privatizacija drustvenog i driavnog kapitala u dve faze,
od kojih se u prvoj moglo privatizovati 70% procenjene vrednosti kapitala,
10% se prenosilo na RepuЬlickom fondu penzionog i invalidskog osiguranja.
а do 60% besplatno zaposlenima.
Prema podacima Centralnog registra RepuЫike SrЬije, odnosno
Privremenog registra Republike Srblje5 u periodu od 1998. do oktobra 2001.
188 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog groЬQa

godine ро ovom Zakonu је "u privatizaciju krenulo" 778 ргеёџвеса, i to: u

toku 1998. godine - 141 ргесшесе, 1999. - 127, dok је 2000. godine privati-
zovan пајуес! broj od 312 drustvenih ргеёџзеса, а 2001. godine - 148.
Zakonom о privatizaciji iz 2001. godine (с!. 2) priznata su prava вгеёепа
u postupku privatizacije izvrsene prema ranije vazecim propisima, svim prav-
nim i fizickim licima koja su ta prava stekla. S druge strane, 31. januara 2001.
potpisana su tri ugovora kojim је prodato 70% drustvenog kapitala u сегпеп-
tarama: Веоёшвка fabrika cementa, Козјепс i Novi Popovac.6
Tako se u postupku privatizacije u SrЬiji nova vlasnicka klasa, ,,lumpe-
nburzoazija': formirala od pripadnika "komunisticke" i .лгаписюпе" погпеп-
klature, tj. klijentelistickih grupa drzavno-policijsko-vojnog aparata i tzv. ,,so-
cijalisticke tehnokratije", odnosno direktora i pripadnika uzeg rukovodstva
drustvenih preduzeca.
Najznacajnija izmena Zakona о privatizaciji iz 2001. godine, do koje је
uradena 2005. godine, odnosila se na otpis dugovanja drustvenih preduzeca
u restrukturiranju u procesu privatizacije, te па izmenu nacina finansiranja
programa restrukturiranja drustvenih preduzeca.
Prema izmenama Zakona, dugovanja preduzeca koja se privatizuju, tzv.
subjekta privatizacije, namiruju se iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala
preduzeca u postupku privatizacije koja se uplacuju na racun Agencije za pri-
vatizaciju. Tek ро isplati dugovanja subjekta privatizacije, ostatak sredstava se
uplacuje u budzet RepuЫike SrЬije. Na taj nacin kupci preduzeca oslobodeni
su dugova preduzeca, odnosno kupuju preduzeca bez dugova i potrazivanja.
Placanje dugovanja preduzeca koja se privatizuju prebaceno је па drzavu, od-
nosno putem poreza i inflacije па radnicku klasu.
Uredbom о nacinu i uslovima izmirenja obaveza subjekta privatizacije
prema poveriocima (Sluzbeni glasnik RS, br. 45/06, 108/07, 126/07, 60/08}
predvidena је mogucnost namirivanja poverilaca subjekata privatizacije (ba-
naka i drugih poverilaca) iz sredstava ostvarenih prodajom kapitala preduzeca
u postupku privatizacije, prosirena је, sa pravnih lica koja se restrukturiraju
u procesu privatizacije (sto је bilo utvrdeno clanom 41Ь Zakona о privati-
zaciji), i па pravna lica koja se privatizuju metodom javnog tendera ili javne
aukcije. Uredbom је utvrdeno da su drzavni poverioci - javna preduzeca, po-
reska uprava, RepuЬlicki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, RepuЬlicki
fond za zdravstveno osiguranje, RepuЬlicka direkcija za robne rezerve, Fond
za razvoj RepuЫike SrЬije, drugi repuЬlicki organi i organizacije i Agencija
za osiguranje depozita kada vrsi funkciju stecajnog, odnosno likvidacionog
upravnika nad bankama u stecaju, odnosno likvidaciji i kada upravlja u ime
i za racun Republike Srblje potrazivanjima RepuЬlike Srblje ро osnovu pre-
VI. Proces privatizacije dndtvenog kapitala u Srblji 2002-201 О. 189

uzetih ino obaveza - duzni da otpuste dug prema subjektu privatizacije u

celini. Oni svoje роџайуапје namiruju iz sredstava ostvarenih od prodaje ka-
pitala subjekta privatizacije. Ostali poverioci, banke i drugi mogu da otpuste
dug prema subjektu privatizacije, radi namirivanja potrazivanja iz sredstava
ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije. Agencija obavestava po-
verioca о datumu prodaje, prodajnoj сеш, kao i о пасшџ placanja u roku od
30 dana od dana zakljucenja ugovora о prodaji kapitala subjekta privatizaci-
је. Poverilac namiruje svoje dospelo а neizmireno potrazivanje iz sredstava
ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije (clan 17).
Kod subjekta privatizacije koji se restrukturira u postupku privatizacije i
cija se imovina prodaje posle sprovedenog restrukturiranja, sredstva ostvare-
na od prodaje te imovine koriste se iskljucivo za namirenje poverioca, odno-
sno poverilac namiruje svoje potrazivanje iz prodajne cene (clan 24).
Posle prodaje drustvenog kapitala u postupku privatizacije preduzeca u
restrukturiranju, kada kupac ispuni sve ugovorne obaveze i dode do okon-
canja transakcije i potpisivanja zapisnika od tzv. ,,dana ispunjenja", а nakon
odrzavanja tzv. ,,zatvaranja'', Agencija za privatizaciju otpocinje sa isplatom
svih poverilaca koji su svoja potrazivanja prijavili u otpustu.
Na osnovu ovih izmena Zakona о privatizaciji, Agencija za privatizaciju
је 20. juna 2005. godine objavila ponovne pozive poveriocima svih predu-
zeca u restrukturiranju da prijave svoja potrazivanja, kao i za usaglasavanje
sa poveriocima koji su se prijavili za otpust dugova. Nakon toga, trebalo је
da se izrade finalne verzije programa restrukturiranja odredenih drustvenih
preduzeca.
Do 2002. godine svojinska struktura preduzeca u SrЬiji se drasticno izme-
nila. Vise od 70% preduzeca (ili 141.956 od ukupno 172.551) bila su privatna
preduzeca. Bez oznake svojine bilo је 21.230 preduzeca. Najbrojnija privredna
preduzeca ро poreklu kapitala bila su preduzeca domaceg kapitala (148.792).
Broj preduzeca stranog kapitala iznosi 539, а mesovitog kapitala 1.790.
I dok su se pripadnici "socijalisticke" i "demokratske" nomenklature ka-
pitalisali, radnicka klasa Ьila је pauperizovana do krajnjih granica. Promenu
svojinske strukture pratila је i promena strukture nezaposlenosti.
Nezaposlenost u SrЬiji postala је centralni drustveni proЫem. Indeks
ukupnog broja zaposlenih 2002. godine u SrЬiji i Crnoj Gori рао је na 79 u
odnosu na 1990. godinu. Iako su privatna preduzeca, kako smo videli, uce-
stvovala sa vise od 70% u ukupnom broju preduzeca, ona su uposljavala samo
23,6% od ukupno zaposlenih u SrЬiji, а preduzeca u drustvenoj i drzavnoj
svojini, 66,5%. Preduzeca u zadruznoj i mesovitoj svojini zaposljavala su 8,3%
od ukupno zaposlenih, а preduzeca bez oznake svojine, 1,6%. U SrЬiji, kao i u
 190 Marija Obradovic • Hro11ika tra11zicijskoggrobQa

citavoj Јвюёпо] Evropi, novonastala privatna ргесшеса nisu Ьila u stanju da

razviju oЬim proizvodnje i obezbede triista za plasman robe, sto Ьi omoguci-
lo vecu upos\enost stanovnistva. Struktura nezaposlenih u Srblji odgovara\a
је strukturi nezaposlenih u Јвтоспој Evropi, а Ьila је obrnuto proporciona\-
na strukturi nezaposlenih u Zapadnoj Evropi. Dok је u zemljama Zapadne
Evrope пајуеса stopa nezaposlenih Ьi\а medu nekva\ifikovanom i polukva-
lifikovanom radnom snagom, u Srblji su Нса sa visokom, visom i srednjom
skolom, prema godisnjem proseku 2002. godine, cinila 34, 1 % od ukupno пе-
zaposlenih. Odmah posle njih su nekvalifikovani radnici koji cine 32,8% od
ukupno nezaposlenih, а zatim visokokva\ifikovani i kvalifikovani radnici koji
su ucestvovali u ukupnom broju nezaposlenih sa 27.5%. U ukupnom Ьго-
ju nezaposlenih priuceni radnici cinili su 5,6%.7 Medutim, prema podacima
Saveznog Ьiroa za poslove zaposljavanja 1993. godine 40,7% nezapos\enih
Ьili su nekvalifikovani ili polukvalifikovani radnici, te lica sa nizim strucnim
obrazovanjem. Tokom devedesetih godina 20. veka, pak, nekvalifikovani, po-
lukvalifikovani i radnici sa nizim obrazovanjem cinili su vise od 30% zapo-
slenih u privredi. Tako је proces privatizacije u Srblji doveo do reverziЬilne
promene strukture nezaposlenih. Odnosno, u Srblji i u Jugoslaviji do zapoci-
njanja privatizacije struktura nezaposlenih odgovarala је evropskoj, а zatim је
procenat kvalifikovanih radnika росео u njoj rapidno da raste.
Struktura drustvenog proizvoda privatnog sektora ostala је nepromenje-
na u odnosu па 1989. godinu. U strukturi drustvenog proizvoda privatnog
sektora najvece ucesce ostvarila је poljoprivreda sa oko 80%. Pored poljopri-
vrede, u strukturi drustvenog proizvoda privatnog sektora ucestvovali su gra-
devinarstvo i trgovina na veliko i malo.
Prema podacima Statistickog godisnjaka Srblje i Crne Gore iz 2003. go-
dine drustveni proizvod Srblje, izrazen u sta\nim cenama 1994. godine, рао
је sa 47.201 milion dinara, koliko је iznosio 1989. godine, па 20.693 miliona
dinara 2001. godine, sto znaci da је prepolovljen. U istom periodu nacionalni
dohodak је, izrazen u sta\nim cenama 1994. godine, Ьiо takode prepolovljen
sa 36.668 miliona dinara па 17.235 miliona dinara. U strukturi drustvenog
proizvoda u Srblji i Crnoj Gori и periodu 1999-2001. godina, najvece uce-
sce imali su preradivacka industrija (oko 35%) i poljoprivreda (oko 25%).
(Statisticki godisnjak Srblje i Crne Gore 2003, Zavod za statistiku, Beograd,
2003.)
Vecina drustvenih preduzeca u Srblji nalazila su se u teskoj situaciji ро
osnovu proizvodnog potencijala, obima poslovanja, tekuce likvidnosti, redo-
vitosti isplate zarada, zaduzenosti itd. Brojna preduzeca su Ьila па ivici stecaja,
i sa velikim naporom obezbedivala su sredstva za priЬavljanje dokumentacije
u vezi sa privatizacijom.
VI. Proces privatlzacije drшtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 191

U ovakvim socijalno-ekonomskim uslovima u Srblji zароёео је novi

krug privatizacije drustvenog kapitala, ovaj put pod pokroviteljstvom
Medunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.
U oktobru mesecu 2001. godine izmenjen је Zakon о svojinskoj transfor-
maciji, zaustavljenaје njegova dalja primena (SluiЬeni glasnik RS, br. 10/2001 )8,
а RepuЬlika Srblja је, preko Savezne RepuЬlike Jugoslavije, od Svetske banke
primila donaciju radi ргшапја tehnicke рогпос! za razvoj privatnog sektora,
tj. Private Sector Development Technical Assistance Grant #РО 74145. Ova
donacija bila је namenjena ргшапјџ "strucne ропюс]" u privatizaciji najpre
za 27 drustvenih ргеёшеса grupisanih u sest grupa (tzv. ,.pools"). Iznosila је
6 miliona US dolara. Agencija za privatizaciju је bila korisnik 5.1 ОО.ООО.ОО US
dolara, а ostali korisnici Ьili su Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeca i
podsticaj preduzetnistva i to u iznosu od 460.000.00 US dolara, kao i Agencija
za strana ulaganja i promociju izvoza u iznosu od 380.000.00 US dolara. Nju
је pratila kofinansirajuca holandska donacija (TF 050259).
U okviru ove donacije obezbedena su sredstva za angazovanjefinansijskih
savetnika Agencije za privatizaciju drustvenih preduzeca u Srblji tenderskom
ili aukcijskom prodajom ili kroz program restrukturiranja. Uloga finansijskih
savetnika u postupku privatizacije је veoma znacajna i ona obuhvata sledece
aktivnosti: izradu predloga koncepcije tj. strategije i programa privatizacije
ili restrukturiranja drustvenih preduzeca, ocenu trzista i potencijalnih inve-
stitora, izradu finansijskih i pravnih dijagnostickih izvestaja (due diligence),
procenu vrednosti kapitala i irnovine preduzeca. Agencija za privatizaciju pri-
hvata i odobrava izvestaje koje izraduju finansijski savetnicL
U julu 2002. godine Agencija za privatizaciju odabrala је konsultan-
te za rad na privatizaciji pojedinih preduzeca. i to sledece. ,,BeoConex" za
autoprevozna preduzeca: .,Raketa~ Uzice, ,.Raketa teretni saobracaj~ Uzice,
.,Sidekspres•: Sid, ,,Strela Sumadija': Arandelovac, ,,Autoprevoz~ Vrnjacka
Banja, ..Autoprevoz", Gornji Milanovac, ,.DSP Jugoprevoz~ Raska. Za ovog
konsultanta ugovorena је fiksna naknada od 32.000 evra i 0,5% od proda-
je preduzeca. Isti konsultant је izabran i za grupu ugostiteljskih preduze-
ca: ,,Morava: Cacak, ,.DP Pobeda", Predejane, ,.DP Banja Koviljaca~ Banja
Koviljaca, ,,Lepenski vir': ,.AD Izvor Bukovacka Banja~ ,.Slobodna zona
Sabac", ,,Hotel Srblja': Vrsac. Za konsultantske usluge, za ovu grupu predu-
zeca, ugovorena је fiksna naknada od 35.000 evra i 0,25% od prodaje predu-
zeca. Konsultant "Raiffeisen" је izabran za grupu preduzeca: ,,Brvenik GP':
Raska, ,,Koopinvest ло·:Beograd, ,.Elektromontaza DP", Zajecar, ,.Tehnorad
ло•: Raca, .,Jugofund", Beograd, ,,Javor DP", Prijepolje, ,.Vodoprivreda DP':
Pozarevac, ,.Jasen", Кraljevo, .,Metalac", Aleksandrovac, ,.Metalseko': Gomji
Milanovac, ,.Mehanizacija': Саёаk, ,,Termika': Beograd, ,,Petar Drapsin': Novi
 192 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggrobђa

Sad. Za konsultantske usluge "Raiffeisen" ugovorena је fiksna nadok.nada od

93.450 evra i 0,90% od prodaje ргеоџзеса. Konsultant "ВС Excel" је anga-
zovan za grupu trgovackih ргеошеса: ,,lzolma': Raca, ,,Elind Тецг', Valjevo,
,,Jugolaboratorija ло·: Topola, ,,Trgopromet DP': Leskovac, ,,Srbljateks':
Beograd, ,.Partizan DP': Kragujevac, ,.Zele Veljkovic DP", Leskovac, ,,Olga
Milosevic': Smederevska Palanka, ,,Ljubomir Капађемс" Pirot, ,,Кrznara';
Рапсеуо, ,,Autotehna•: Topola, ,,Galanteks trejd'; Pirot. Sa ovim konsultantom
Agencija је ugovorila fiksnu nadok.nadu od 79.500 evra i 1,3% od prodaje
ргеоџзеса. Institut za razvoj malih i srednjih ргеошеса angazovan је kao
konsultant za sledeca ргеёџзеса: ,,Zorka Кlotild 1904", Subotica, ,,Luznica Ће-
mijska industrija': Ваћџвшса, ,.Univerzalpromet DP': Prokuplje, ,,Eteks PDC
1sv•: Boljevac, ,,Grafika'; Pirot, ,,Етра", Aleksinac, ,,RUL Leskovac", Leskovac,
,,Zvezda': Leskovac, ,,Nemetali", Vranjska Banja. Sa ovim konsultantom ugo-
vorena је fiksna nadoknada za pruzanje konsultantskih usluga u iznosu od
61.740 evra i 0,5% od prodaje preduzeca.
Tako је privatizacija drustvenog kapitala u Srblji ро novom zakonu u
Srblji zapocela 2002. godine kao administrativna ali i poslovna aktivnost
razlicitih medunarodnih subjekata, domacih drzavnih agencija i domacih i
stranih firmi i pojedinaca (konsultanata). Za razliku od navedenih aktivnih
subjekata, radnici subjekata privatizacije imali su potpuno pasivnu ulogu u
procesu privatizacije.
Nova strategija privatizacije, ,,formulisana i prihvacena od strane parla-
menta i Vlade RepuЬ!ike Srblje, bila је podrzana i od najznacajnijih repre-
zentativnih sindikata u Srblji, Saveza samostalnih sindikata Srblje (SSSS) i
Ujedinjenih granskih sindikata (UGS) 'Nezavisnost'. Ona se iskljucivo zasni-
vala na prodaji vecinskog udela drustvenog kapitala u preduzecima, za razliku
od ranijih modela privatizacije u Srblji koji su predvidali transformaciju svo-
jinske strukture drustvenih preduzeca putem podele besplatnih akcija zapo-
slenima."9
Sredinom 2003. godine donacije medunarodnih finansijskih organiza-
dja, pre svega Svetske banke, Vladi Srblje za podrsku procesa privatizacije
drustvenog kapitala, poceli su da smenjuju krediti. Tako је RepuЬlici Srblji
odobren Кredit Svetske banke za strucnu pomoc u procesu privatizacije i re-
strukturiranja banaka i preduzeca (Privatization and Restructuring of Banks
and Enterprises ТА Credit # РО 77732).
Ovaj kredit је koriscen za privatizaciju kroz restrukturiranje grupe od 5
preduzeca tekstilne i kozarske grane:
Industrija odece "Prvi maj" a.d., Pirot, DP "Beogradski vunarski kombl-
nat~ Beograd, DP Leskovacka vunarska indшtrija (LVI), ,,Leteks" Leskovac,
VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 193

Industrija konfekcije DP "Кluz grupa" Beograd, ,,Industrija obuce Beograd"

a.d., Beograd-Zemun. Za konsultantske usluge za privatizaciju ovih predu-
зеса zakljucen је 29. jula 2004. godine ugovor sa konzorcijumom Central
Europe Trust Sp. Z.O.O. Poland i Hayhurist Robinson, Romania.
Agencija za privatizaciju је Medunarodnom monetamom fondo i
Narodnoj banci Srblje redovno dostavljala шевеёпе podatke о prodatim
preduzecima na tenderima i aukcijama sa procenom dinamik e transfera
za naredni period.

Vl.3. Medunarodna ekonomska рошоё za razvoj socijalnog

sektora

Donacije Svetske banke za tendersku privatizaciju uglavnom dru stvenih pre-

duzeca preradivacke industrije bile su ргасепе i sporazumom о donaciji iz
Strateskog fonda za projekat ekonomske ропюсј za razvoj socijalnog sektora,
TF#0S00l 7. Administrator ove donacije bila је Agencija za privatizaciju.
Ministarstvo za socijalna pitanja RepuЪlike Srblje i Ministarstvo za rad
i zaposljavanje RepuЬlike Srblje su primala tehnicke specifikacije potrebne
robe, sa aproksimativnim cenama, kao i spisak firmi kojima se treba obratiti
zahtevom za ponudu. Тај set dokumenata podnet је Svetskoj banci na odobre-
nje (tzv. ,,no - objection"), Svetska bank a је 2. aprila 2002. godine dala "no -
objection" na paket Ministarstva za socijalna pitanja, а 3. aprila 2002. godine
i na paket Ministarstva za rad i zaposljavanje. ОЬа min istarstva su najveci
deo ove donacije utrosila za nabavku racunarske, kan celarijske i telekomu-
nikacione opreme ро ugovorima zakljucenim metodom "National Shoping"
(nacionalnih nabavki) sa firmom DATA 011 iz Beograda. Tako su sredstva
ove donacije utrosena za finansiranje dria vne uprave u Srblji.
Drugi deo ove donacije Ьiо је namenjen angaiovanju konsultanta za pru-
zanje tehnicke pomoci u oЪ!asti reformi penzionog sistema i pripremi nacrta
zakona о penzijama. Zatim , za tehnicku pomoc u oЬ!asti politike socijalne
pomoci u Srblji, odnosno, ,,nabavku konsultantskih usluga u procesu harm o-
nizacije politike socijalne pomoci': kao i u oЪlasti razvoja procedura i sred-
stava kontrole u oЪ!asti socijalne pomoci. Мinistarstvo za socijalna pitanja је
таја 2002. godine potpisalo ugovor sa Rodom М. G. Dejvis kao specijalistom
za administrativna pitanja reforme penzionog sistema.
Projektom holandske vlade u iznosu od 2.000.000.00 US dolara ko-finan-
sirana је predmetna donacija Svetske bank e, i to sa 1.760.000.00 US dolara
za budietsku podrsku (kroz tzv~one - of" fond) i sa 240.000.00 US dolara za
194 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskog gтоЩа

впцёпџ ротпос i podrsku u izradi parametara za ocenu zivotnog standarda

domacinsta,•a, kako Ьi se "redizajnirala" гпгеёа socijalne zastite која Ьi sluzila
kao osnov za izradu programa Vlade i donatora.
RepuЬlika Srblja doblla је od Svetske banke i ekonomsku рошос za oЫast
socijalne zastite (Social Protection Economic Assistance Grant TF#050017)
koja је bila ргасепа i kanadskom ko-sufinansirajucom donacijom (Canadian
Grant for Co-Financing Social Protection Economic Grant TF#50567) u izno-
su od 500.000 kanadskih dolara. Korisnici ove pomoci bili su Ministarstvo za
rad, Ministarstvo za socijalna pitanja i Ministarstvo zdravlja, а administrator
Agencija za privatizaciju, odnosno njena jedinica za upravljanje projektima,
sa zadatkom da organizuje sastanke predstavnika datih ministarstava i po-
smatracke misije Svetske banke.
Znacajan deo ove ekonomske pomoci utrosen је na finansiranje anga-
zovanja konsultanata za data ministarstva za razlicite projekte, uglavnom za
pripremu nacrta zakona i uredaba u oЫasti socijalne zastite i penziono-inva-
lidskog i zdravstvenog osiguranja, npr. Zakona о dobrovoljnom penzionom
osiguranju, ali i za nabavku opreme za ministarstva.
Tako је ро ovom projektu pomoci Ministarstvo za rad nabavilo racunar-
sku opremu u vrednosti od 20.000.00 US dolara, а odobrena mu је i suma
od 143.000.00 US dolara za konsultantsku strucnu pomoc, obuku kadrova i
studijska putovanja.
Ministarstvu za socijalna pitanja Svetska banka је 25. oktobra 2002. go-
dine odobrila sredstva za statisticku obradu podataka sistema pracenja voj-
nih veterana (1) i (2) - Tracking System for War Veterans. Za ovaj projekat
kao konsultante Мinistarstvo је angazovalo Andrijanu Zoric (1) i Nebojsu
Vasiljevica (2). Sa оЬа konsultanta ugovori su zakljuceni za period od 6. no-
vembra 2002. do 31. januara 2003. godine u iznosu od 13.650.00 US dolara.
U okviru Ministarstva zdravlja sredstvima iz date donacije finansirano
је angazovanje konsultanata na projektima reforme sistema zdravstvene za-
stite u Srblji. Ро ovom osnovu zakljuceni su ugovori sa Мilutinom Delicem
za period od 26. novembra 2002. do 26. таја 2003. na iznos od 16.200.00 US
dolara i Aleksandrom Milojkovicem za period od 26. novembra 2002. do 26.
novembra 2003. na iznos od 12.000.00 US dolara.
Pri Мinistarstvu za rad "sredstva SPEAG iz komponente trening" upotre-
Ьljena su za angazovanje konsultanta, firme Beomedija marketing iz Beograda,
za organizovanje seminara о zajednickom projektu Svetske banke i DFID-a
odobravanja kredita Republici SrЬiji za unapredenje zaposlenosti i inovacija
(Employment Promotion Learning and inovation Credit). Seminar је odr-
ian 9-10. decembra 2002. godine u beogradskom hotelu lnterkontinental.
VI. Ргосев privatizacije drшtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 195

Troskovi navedenog konsultanta u iznosu od 10.000.00 US dolara pokriveni

su donacijom Svetske banke.
Ministarstvo zdravlja је sredstvima kanadske ko-finansirajuce donacije
pokrilo troskove u iznosu od 21.250.00 US dolara za studijsko putovanje kon-
sultanta na kurs obuke za reformu i "odrzivo finansiranje" zdravstvenog sekto-
га (Workshop Training оп Health Sector Reform and SustainaЫe Financing)
koji је organizovan na Harvardu u SAD u periodu od 13-31. januara 2003.
godine. Iz sredstava budzeta Ministarstvo је moralo da snosi 10% troskova
ove obuke.
U junu 2003. godine Svetska banka produzila је оЬе kanadske donad-
је za sufinansiranje Projekta ekonomske рогпос! u oЫasti socijalne zastite
(Social Protection Economic Assistance Grant - TF# 050017) do 31. decem-
bra 2003. godine, i to: TF# 050567 i TF# 050977. Korisnici ovih donacija bili
su Ministarstvo za rad i zaposljavanje republike SrЬije (RS), Мinistarstvo za
socijalna pitanja RS i Ministarstvo zdravlja RS. Jedan od projektnih zadataka
finansiranih iz ovog Projekta Ьila је propagandna kampanja Ministarstva za
socijalna pitanja RS za popularisanje hraniteljske porodicne aktivnosti (ТА for
PuЬlic Information on: Foster Care Campaign). Као konsultant za karnpanju
Ministarstvo је izabralo marketinsku agenciju LOWE Idols & Friends d.o.o. sa
kojom је zakljucilo 13. juna 2003. Ugovor br. U-23 - SPEAG - MOSA/03 za
period 13. jun - 13. septembar 2003, а na iznos od 17.785,00 USD.
Iz donacije TF# 050017, alociranim iznosom od 80.000,00 USD pruzena
је tehnicka pomoc Ministarstvu za rad i zaposljavanje za angazovanje konsul-
tanata prilikom izrade nacrta novih zakona iz oЫasti radnog zakonodavstva,
i to Zakona о mirnom resavanju kolektivnih i individualnih radnih sporova,
Zakona о strajku, Zakona о sindikatima i udruzenjirna poslodavaca, Zakon о
socijalno-ekonomskom savetu, Zakon о zaposljavanju stranih gradana, kao i
nacionalne strategije za zaposljavanje, а Мinistarstvu za socijalna pitanja za
angazovanje konsultanata za (,,projektni zadatak") reformu penzionog osi-
guranja u SrЬiji (Reform of the Pension Insurance System in the Republic
of SerЬia Programme). Ministarstvu zdravlja је iz iste donacije pruzena teh-
nicka pomoc za angazovanje konsultanata za uspostavljanje informacionog
sistema u zdravstvu (ТА for Health Reform Strategy: Consultancy for Setting
Health Information Communication tehnology Standards in SerЬian Health
Sector), alociranirn iznosom od 3.200, ОО USD, omoguceno angazovanje
konsultanata za reformu zdravstvene zastite u Srblji (ТА for Health reform
Strategy: Consultancy on Support for Health Care Reform Activities), а al-
ocirani iznosom od 36.000,00 USD iz kanadske donacije TF# 050567 oЬezЬe-
dena su sredstva za angazovanje konsultanta za .projektni zadatak" razvijanja
 196 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskoggroЬQa

strategije komuni.kacije u zdravstvenom sistemu Srblje (ТА Health Specialists:

Consultancy оп Communication Strategy Development).

VI.4. Modeli privatizacije drustvenog kapitala u

SrЬiji 1990-2001. godine

Ukidanjem Zakona о udruienom radu, tzv. ZUR-a (SlutЬeni list SFRJ br.
53/76) i usvajanjem Zakona о preduzecima (ZOP) 1988. godine (Sluibeni list
SFRJ br. 77/88, 40/89,46/90, 61/90) i Zakona о drustvenom kapitalu 1989. go-
dine (SluiЬeni list SFRJ br. 84/89 i 46/90) отроёео је i proces transformacije
svojinskih odnosa u SFRJ i SR Srblji. Као razlozi za promenu strukture svojin-
skih odnosa u Jugoslaviji navodili su se stvaranje osnova za potpunu trzisnu
privredu, роеесапје efikasnosti poslovanja, роуесапје stednje i investicija i
porast driavnih prihoda. Odnosno, kroz ekonomsku literaturi, medije i ро-
liticka istupanja driavnih funkcionera plasirala se teza da "drustvena svojina
ne obezbeduje potrebnu motivaciju za racionalno donosenje privrednih odlu-
ka~ а da privatna svojina "obezbeduje bolju alokaciju oskudnih resursa i veci
nivo drustvenog Ыagostanja na datom stupnju privrednog razvoja':10
Polazeci od premise da su "prednosti privatne nad driavnom ili 'drustve-
nom' firmom evidentne" brojni autori su kao cilj privatizacije navodili mak-
simiziranje profita preduzeca, odnosno povecanje njihove efikasnosti i pro-
fitabilnosti. ,,Maksimizacija profita dalje omogucava bolju alokaciju resursa,
sto dovodi do povecanja konkurencije, ра samim tim i do povecanja kvaliteta
proizvoda uz smanjenje troskova proizvodnje': 11
Tako је, sa otpocinjanjem procesa privatizacije drustvenog kapitala, u
drustvu је росео da se stvara "kult privatne svojine" kao svojevrstan oblik
totalitarne prakse. Stoga је dr Veselin Draskovic sa pravom upozoravao da ni
jedan oblik svojine "sam ро sebl (automatski) ne obezbeduje i ne garantuje
vecu racionalnost, efikasnost, demokraticnost i humanost, а pogotovu to nije
slucaj sa vestackim, nepravednim, netrzisnim, nezakonitim, interesno-lobl-
stickim i spekulativno nastalim oЬlicima privatne svojine, koji privatizaciju
pretvaraju u prihvatizaciju. Upravo takvi sociopatoloski nacini privatizacije
onemogucavaju efikasno privredivanje i vode drasticnom povecanju socijal-
nog raslojavanja i nejednakosti': 1 2
Iako је politika privatizacije drustvenog kapitala u Jugoslaviji, kako smo
vec videli, inicirana u okviru Saveza komunista Jugoslavije (SKJ), prema istra-
zivanju Danila Mrksica iz 1990. godine, 58% radnicke klase Jugoslavije prefe-
riralo је jugoslovensku samoupravnu ekonomiju, а 66% privrednih rukovodi-
laca i politicara, zapadnu trzisnu privredu. 13
VI. Proces pri vatiza cije drшtvenog kapitala u SrЬiji 2002-2010. 197

Radnicka klasa SFRJ i Srblje nije se otvoreno suprotstavila ideji о privati-

zaciji drustvenog kapitala јег јој је kroz politicku propagandu Ьilo ооесаеапо
da се kao akcionari svojih ргеоџзеса imati уеса upravljaёka prava i vecu doblt
nego kao вапюџргаеђас! drustvene svojine.
Medutim, treba naglasiti da su brojna istrazivanja javnog mnjenja spro-
vedena u SrЬiji u prvoj polovini devedesetih godina 20. veka, pokazivala da
radnicka klasa Srblje па роёеткџ procesa privatizacije drustvenog kapita-
la {1900-1992.) nije masovno i jednodusno podrzavala ideju о privatizaciji
drustvenih ргеёцзеса, а i onaj deo koji jeste, preferirao је komblnovani пю-
del komercijalne prodaje i besplatne deobe deonica gradanima i prodaje uz
popust deonica trenutnim i Ьivsim zaposlenima drustvenih ргеошеса koja
se privatizuju (radnicko deonicarstvo). Sa odmicanjem procesa privatizacije
(1993) sve veci broj pripadnika radniёke klase u·srblji је smatrao da је "priva-
tizacija ёista pljacka'', da Ьi sredinom devedesetih godina 20. veka "dosadasnji
model i praksu privatizacije u potpunosti prihvata i odobrava... tek svaki ёetr-
naesti gradanin Srblje (7,1 %). Ostali su neutralni:'14
S druge strane, vec u prvim godinama sprovodenja privatizacije drustve-
nog kapitala u Jugoslaviji, kao i u drugim istocnoevropskim zernljama, mnogi
ekonomisti uocili su da u osnovi tradicionalna nomenklatura socijalistickih
zemalja postaje njegov novi vlasnik. ,,Takve pojave su prisutne u vecini socija-
listickih zemalja (bogacenje su kadrovske liste) pri ёemu је sluёaj Poljske vrlo
ilustrativan. Masovno otvaranje privatnih firmi, od strane rukovodeceg sloja,
koje se bave istim ili sliёnim poslovima kao i 'njihova' drustvena preduzeca
dovodi ih u situaciju da fakticki trguju sami sa sobom, odnosno da na strani
drustvenog sektora kljuёne odluke donose oni u ёiјој је svojini privatni sek-
tor.... lstovremeno, dolazi do spajanja drustvenih i privatnih firmi, pri cemu
su zaposleni u drustvenim preduzecima motivisani vecirn platama ustupaju
drustveno vlasnistvo privatnicima. Postoji opasnost da se ekspanzija privat-
nog svede na pljacku drustvenog sektora..:'15
Saveznim Zakonom о drustvenom kapitalu koncipiran је sistem vlasnic-
ke transformacije koji је favorizovao radnike u drustvenim preduzecima.
Stoga је za samo cetiri meseca primene ovog Zakona u Srblji 1990. godine
(avgust-decembar) Ьilo transformisano 169 preduzeca (cetiri prodaje i 165
dokapitalizacije).
Za osam meseci u 1991. godine (januar-avgust) proces se znacajno in-
tenzivirao u Srblji, tako da је u transformaciju uslo novih 1.051 preduze-
ce (pet prodaja i 1.046 dokapitalizacije. Tako, primenom saveznog Zakona
u Republici Srblji u toku 12 meseci proces transformacije Ьiо је otvoren u
1.220 preduzeca, sto је cinilo 33,17% od ukupnog broja drustvenih preduzeca
(3.678) u 1990. godini.
 198 Marija Obradovic • Hronika tmnzidjskog groЬQa

Koncept transformacije drustvene svojine ро saveznom Zakonu Ьiо је

prvenstveno stimulativan za dobra drustvena ргесџзеса koja su mogla па te-
гет tekucih plata da finansiraju proces privatizacije (preuzimanja) drustvenih
ргеёшеса kroz model dokapitalizacije. Popusti su Ьili vezani za plate, tako
da је bonus Ьiо veci ako su Ьile vece ројесшаёпе plate i ukupan platni fond.
Ukoliko је platni fond Ьiо dovoljno veliki, emisija akcija se postavljala tako da
se na teret popusta огрйе citav drustveni kapital, cime se privatizacija prak-
ticno svodila па preuzimanje drustvenih ргеёшеса od strane zaposlenih.
Efekti uplate slivali su se u drustvena ргесшеса i na taj nacin ona su se fi-
nansijski konsolidovala, odnosno kupci su postajali vlasnici i ulozenog novca i
pripadajuceg dela drustvenog kapitala. Pravo upravljanja vezivalo se za upisan
iznos, tako da se automatski preuzimala uprava nad drustvenim preduzecima
srazmerno upisanim akcijama. Stoga је interes za model dokapitalizacije kao
nacin privatizacije drustvenih preduzeca putem otpisa popusta zaposlenima
Ьiо najveci (1.211 preduzeca, odnosno 99,26% od ukupnog broja), dok је in-
teres za model prodaje kao nacin privatizacije drustvenih preduzeca gde је
novac odlazio u drzavne fondove Ьiо neznatan (devet preduzeca, odnosno,
0,74% od ukupnog broja). Tako је raniji pritisak na plate Ьiо iskoriscen kao
osnova za preuzimanje drustvenih preduzeca od strane zaposlenih.
lnteresovanje za transformacijom Ьiо је u tesnoj vezi sa ekonomskom sna-
gom preduzeca, ра је regionalni raspored transformacije drustvenih preduze-
ca prema konceptu saveznog Zakona Ьiо posledica ukupne ekonomske moci
radnicke klase u Srblji. Najvise su se za transformaciju opredelila drustvena
preduzeca u Autonomnoj pokrajini (АР) Vojvodini, gde је od ukupnog broja
drustvenih preduzeca (993) 54,08% (534) pristupilo vlasnickoj transformaciji,
zatim preduzeca iz centralnog dela Srblje, gde је od ukupnog broja preduzeca
(2.231) procesu transformacije pristupilo је 28,56% (674), dok је transfor-
macija gotovo izostala и Autonomnoj pokrajini (АР) Kosovo, gde su od 304
drustvenih preduzeca samo tri bila transformisana, sto је cinilo 0,99%.
Stimulativnim uslovima za privatizaciju drustvenih preduzeca putem nji-
hovog preuzimanja od strane zaposlenih iz osnovnog koncepta datog save-
znog Zakona - kao sto su bili: knjigovodstvena vrednost kapitala preduzeca
iz bilansa stanja prethodne godine, desetogodisnji period otplate i godisnja
revalorizacija neplacenog ostatka - treba dodati i mogucnost emitovanja ak-
cija ро Zakonu о platama, cime је prakticno sav pozitivan rezultat odlazio na
finansiranje privatizacije postojeceg drustvenog kapitala putem otpisa popu-
sta zaposlenima.
Raspad Savezne skupstine SFRJ onemogucio је Savezno izvrsno vece
(SIV) da produzi emisiju akcija sa popustom, tako da su avgusta 1991. go-
dine prestale da vafe pogodnosti koje su stimulisale zaposlene u drustvenim
VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u SrЫji 2002-2010. 199

preduzecima da pokrenu postupak vlasnicke transformacije. Istovremeno,

Skupstina RepuЬlike Srblje је avgusta 1991. godine donela Zakon о uslovima ;
postupku transformacije drustvene и druge oЬlike svojine (Sluzbeni glasnik RS
br. 48/91 i 75/91) kao institucionalnu osnovu za kontrolu dotadasnjih tran-
sformacija ро saveznom Zakonu i za dalji proces vlasnicke transformacije.
Ovim Zakonom Ьila је uvedena procena vrednosti kapitala, sto је dove-
lo do роуесапја vrednosti kapitala u odnosu na savezni Zakon od cetiri do
osam puta, ро osnovu ргосепе i ро osnovu revalorizacije do dana donosenja
odluke о emisiji. Zatim su bili smanjeni fiksni popusti (sa 30% па 20%), Ьiо
је limitiran i oЬim emisije sa popustom (20.000-30.000 DEM), ро pojedincu
i Ьilo је predvideno da se sa popustom moze transformisati do jedne polovine
kapitala. Tim promenama bilo је onemoguceno da se u vidu popusta otpise
celokupan iznos drustvenog kapitala. Odnosno, onemoguceno је zaposleni-
ma, radnickoj klasi Srblje da putem privatizacije u celini obavi preuzima-
nje postojeceg drustvenog kapitala putem otpisa popusta i da na taj nacin
tranziciona nomenklatura bude sprecena da postane novi vlasnik drustve-
nih preduzeca u procesu transformacije vlasnicke strukture u Srblji.
Ovim Zakonom bila је uvedena i rigorozna kontrola finansijskih opera-
cija, tako da su eliminisane fiktivne transformacije i skracen је period otplate
akcija sa deset na pet godina.
Pored koncepcijskih suzavanja stimulativnosti resenja republickog u od-
nosu na savezni Zakon, RepuЬlicka agencija је kroz reviziju do tada izvrsenih
transformacija objektivno redukovala dostignut stepen privatizacije, ponistila
akcije izdate ро Zakonu о platama i nalagala placanje poreza i doprinosa na
tako emitovane аkсЏе.
Nakon donosenja ovog novog Zakona u periodu avgust-decembar 1991.
godine samo su 34 predшeca u Srblji pokrenula postupak svojinske transfor-
macije i to, pre svega, ona koja su pripreme izvrsila do avgusta 1991. godine,
kada је prestalo vazenje saveznog Zakona.
U toku 1992. godine u privredi Srblje transformisano је 139 drustvenih
predшeca. Tokom 1993. godine povecao se interes za transformacijom (465)
predшeca, prvenstveno zbog ubrzanja inflacije koja је stimulativno delovala
usled zakonskog resenja da se revalorizacija neotplacenog dela upisanih akci-
ja vrsi jednom godisnje.
Radikalni interes za privatizaciju postojao је tokom druge polovine 1993.
godine, kada se stopa inflacije ubrzavala i inflatorni dobltak povecavao. Usled
restriktivnog rezima odobravanja vlasnickih transformacija proces do kraja
nije Ыо institucionalno zaokruzen izdavanjem potvrde Agencije u 921 predu-
zecu. Ako se od toga oduzmu transformacije drustvene svojine u АР Kosovo
gde је vlasnicku transformaciju u 235 preduzeca izvrsio Fond za razvoj, vidi
 200 Marija Obradovic , Hronika tranzicijskog grobija

ве da је u 686 ргеёшеса u SrЬiji proces privatizacije Ьiо zavrsen iako im nisu

Ьile izdate potvrde о vrednosti kapitala. Pokusaji da se repuЬlicki Zakon рго-
meni u Skupstini RS nije uspeo.
U datom periodu u АР Vojvodina Ьilo је transformisano 68,64% od pre-
ostalih drustvenih ргеёшеса posle primene saveznog Zakona, u centralnoj
Srblji 46,38%, а u SrЬiji ukupno 55%.
U АР Kosovo driava је u ovom periodu, а пе ргесшесе kao u drugim
delovima SrЬije, inicirala proces privatizacije posredovanjem Vlade i Fonda
za razvoj RS. Stoga, udeo transformisanih drustvenih ргесџаеса od 83,06%
nije odraiavao realni ekonomski interes za svojinskom transformacijom od
strane drustvenih ргесшеса u АР Kosovo.
U koncepciji datog repuЫickog Zakona bili su sadrzani modeli: dokapi-
talizacije, prodaje kapitala, prodaje preduzeca ili idealnog dela preduzeca
i izdavanje u zakup. Prakticno su se koristila samo dokapitalizacija i prodaja
kapitala, kao i model prenosa kapitala na preduzeca izvan АР Kosova i na
Fond za razvoj RS.
U toku 1991. i 1992. godine preduzeca u privredi Srblje radije su se od-
lucivala za dokapitalizaciju kao model privatizacije drustvene svojine, nego
za prodaju kapitala. U tom periodu dokapitalizacija је Ьila primenjena u 113,
а prodaja u 60 preduzeca. Tokom 1993. godine smanjilo se interesovanje za
dokapitalizacijom (111 preduzeca), а vecina se odlucila za otkup kapitala. То
је bila posledica cinjenice da modelom dokapitalizacije nije Ьilo moguce pri-
vatizovati preduzece u celini zbog koncepcijskih resenja repuЬlickog zakona
kojim је Ьiо limitiran iznos emisije sa popustom od 70% i do jedne polovine
kapitala. Каkо su se preduzeca odlucivala na dovrsetak privatizacije, opadalo
је i interesovanje za model dokapitalizacije.
Prema modelu prodaje kapitala 1991. godine u privredi Srblje Ьila su pri-
vatizovana samo cetiri preduzeca, 1992. godine, 83 preduzeca, а 1993. godine
354 drustvena preduzeca. Opredeljivanje drustvenih preduzeca za ovaj model
privatizacije bilo је motivisano uverenjem da se njime omogucava potpuna
eliminacija drustvene svojine, izbegava ponistavanje privatizacije sistemom
revalorizacije, kao i hiperinflacijom. Primenom ovog modela novac od priva-
tizacije drustvenih preduzeca isao је drzavnim fondovima, а ne fondovima za
konsolidaciju preduzeca kao u slucaju dokapitalizacije.
Model prenosa kapitala na preduzeca izvan АР Kosova i na Fond za ra-
zvoj RS Ьiо је osnovni model koji se primenjivao u transformaciji drustvene
svojine preduzeca u privredi АР Kosova. Na taj nacin bilo је transformisano
235 preduzeca, pri cemu је realna dokapitalizacija bila izvrsena u 43 preduze-
ca. Posredovanje Vlade i Fonda za razvoj RS u transformaciji drustvenih pre-
Vl. Ргос ее privatiu cije drul l'o·enog u pitala u SrЬi ji 2002-2010. 201

duzeca u АР Kosovo bilo је meno putem izmestanja drustvmog lcapitala iz

tih ргеёшеса па ргеошеса iz drugih delova SrЬije i Republi& fond za razvoj.
Brojna drustvena ргесџзеса (468) u privredi SrЬije u ovom periodu bila
su izuzeta od privatizacije njihovim pretvaranjem u dria\-na ili javna predu-
веса. U tim ргесшесппа driava је postala vlasnik ili ргетезш akcionar. Ova
ргеошеса angazovala su 44% stalnih sredstava ukupne privrede i oko 221ЈЬ
zaposlenih.
Od ukupnog broja od 3.678 drustvenih preduzeca u privredi SrЬije је od
avgusta 1990. godine do kraja 1993. godine Ьilo privatizovano 2.573 drustve-
nih ргесшеса, tj. 69,9%. U tim ргеошесџпа Ьilo је angaiovano 42% osnov-
nih sredstava privrede Srblje i 38% zaposlenih. Proces transformacije drustve-
пе svojine u ovom periodu putem privatizacije ili podriavljenja obuhvatio је
86% trajnog kapitala i 60% zaposlenih u privredi Srblje.
Preovladujuci ili gotovo iskljucivi kupci akcija bili su zaposleni u drustve-
nim preduzecima koja se se privatizovala. U preduzecima koja su izvriila svo-
jinsku transformaciju u datom periodu bilo је zaposleno 640.000 radnika, pri
cemu је oko 80% zaposlenih kupilo akcije sopstvenih preduzeca.1 6 Od nave-
denog broja privatizovanih drustvenih preduzeca u Srblji do decembra 1993.
godine 18% је Ьilo prodato, а u 51,9% је izvrsena dokapitalizacija. Vecina ovih
preduzeca relativno dobro је stajala na triistu.
U istom ovom periodu 12,7% drustvenih preduzeca sa 44% procenjenih
osnovnih sredstava privrede Srblje i sa oko 22% od ukupnog broja zaposlenih
radnika Ьilo је podrzavljeno, tj. pretvoreno u javna preduzeca. Znaci, nesto
manje od polovine privrede Srblje bilo је stavljeno pod driavnu kontrolu, а
pre svega se radilo о velikim privrednim sistemima (nafta, elektroenergija, te-
lekomunikacije, zeleznica i sl.), i korisnici nacionalnog privrednog bogatstva
(vodoprivreda, sume, rudnici, kao i odredeni broj visokoprofitnih preduzeca.
Javnim preduzecima proglasene su i sve ustanove iz oЬlasti drustvenih delat-
nosti i drustvena preduzeca iz oЫasti informisanja.17
Na taj nacin drustveni kapital Srblje koji је Ьiо u vlasnistvu "gradana i
radnih ljudi" Ьiо је ili privatizovan ili podrzavljen. Drustvena preduzeca koja
nisu bila ni privatizovana ni podrzavljena, Ьila su dugogodii.nii guЬitasi, ра
rukovodeci timovi i zaposleni u njima nisu videli nikakav interes da zapocnu
njihov proces privatizacije.
Medutim, u avgustu 1994. godine u Skupstini Republike SrЬije Ьiо је
usvojen novi Zakon о uslovima i postupku pretvara,ija drustvene svojine и dru-
ge oЫike svojine (Sluibeni glasnik RS br. 51/94), kojim је Ьila uvedena rigo-
rozna revizija svih svojinskih transformacija ucinjenih ро saveznom Zakonu
о drustvenom kapitalu, Zakonu о preduzecima i svim republickim propisi-
 202 Marija Obradovic • Hronika tranzidjskog grobђa

ma retroaktivno od 1. januara 1990. godine. Stavljanje, ovim Zakonom, van

snage do tada vazeceg пасша otplate deonica prilikom svojinske transforma-
cije drustvenih ргеёшеса Ьi\о је obrazlagano hiperinflacijom. Donosenjem
Pтavilnika о паапи revalorizacije vrednosti drustvenog kapitala, koja је utvr-
аепа и postupku pretvaranja drustvene svojine и druge oЬlike svojine i vredno-
sti upisanih deonica, odnosno udela (Sluzbeni glasnik RS br. 62/94) ргакпёпо
је Ьila ропйгепа dotadasnja privatizacija drustvenih ргесшеса, а knjigovod-
stvenom operacijom drustveni kapital Ьiо је мвсеп u bilanse ргеёшеса.
Ovim zakonom је ргакпёпо ропйгепа velika inflatorna doblt za kupce u
procesu privatizacije drustvenog kapitala u Srblji, tj. dobljanje celih preduze-
са za vrednost i manju od 5%, odnosno "prepustanje" drustvenih ргеёцзеса
zaposlenima. Privatizovana preduzeca, primenom ovog zakona, ponovo su
postala drustvena, odnosno preduzeca sa mesovitom svojinskom strukturom,
sa ucescem privatnog kapitala, prema slobodnirn procenama, u vecini s\uca-
jeva od jedan do pet odsto.
Medutim, iako је ovaj zakon doveo do normativnog ponistaja privatiza-
dje drustvenog kapitala, njegova erozija је umnogome vec bila izvrsena kroz
sam proces privatizacije.
Ovaj proces pljacke drustvenog kapitala sprovodio se putem sklapanja ra-
znih ugovora izmedu privatnih i drustvenih preduzeca, zatim preko otvaranja
novih preduzeca ili njihovih predstavnistva u inostranstvu.
Drustvena preduzeca su cesto putem drzavne ekonomske politike ili po-
slovne politike menadzmenta samih preduzeca bila dovodenja do ivice ili do
potpunog bankrotstva, ра su zatirn u bescenje prodavana ili davana u zakup
pripadnidma vladajuce oligarhije.
Erozija drustvenog kapitala odvijala se, takode, i kroz povoljne kredite
driavnih banaka u vreme ili rasta vrednost stranih valuta. Ovi povoljni kredi-
ti dati drustvenirn firmama cesto nisu bili vraceni, sto је uticalo na umanjenje
konkurentnosti privrede.
Na drugoj strani, povoljni krediti driavnih banaka dati privatnom sekto-
ru, cija је vrednost 1994. godine, bez obzira na kamate, Ьila gotovo prepolov-
ljena zbog hiperinflacije 1993. godine, Ьili su takode jedan od oblika erozije
drustvenog kapitala. То је najcesce znacilo da је na svaki dinar dobljenog kre-
dita, bez ikakvog ulozenog rada, zarada iznosila takode blizu jednog dinara,
ne racunajuci zaradu proisteklu iz obrta kapitala. Vracanje nominalne, а ne
stvarno pozajmljene sume dovodilo је, takode do umanjenja konkurentske
sposobnosti cele privrede.
Ove povoljne kredite, koje su davale drzavne banke, bilo drustvenim Ьilo
privatnirn preduzecirna, bilo је vrlo selektivno, sto znaci i da је prelivanje
VI. Proces privatiza cije drшtvenog kapitala u SrЫji 2002-2010. 203

drustvenog kapitala u privatne ruke Ьilo dostupno samo pripadnicirna oligar-

hije iz cijih redova se regrutovala nova vlasnicka klasa u Srblji.
Тгес] oЫik erozije drustvenog kapitala odvijao se kroz sivu ekonomiju, u
koju је pocetkom devedesetih godina u Srblji Ьilo ukljuceno 46,5% domacin-
stava, а u Crnoj Gori cak 62,9% domacinstava.
Tako је tokom prve polovine devedesetih godina 20. veka u Srblji putem
privatizacije i erozije drustvenog kapitala merama ili песшјепјегп drzavne
vlasti Ьila izvrsena beskrupulozna legalizovana pljacka drustvenog kapitala.
Кrajem 1989. godine nakon primene programa makroekonomske stabl-
lizacije u Jugoslaviji, inflacija је sa oko 2800% Ьila svedena роёегкош 1990.
godine па nulu i uvedena је tzv. interna konvertibllnost dinara tj. mogucnost
da se bez ogranicenja domaca valuta moze menjati u stranu. 18 Posle ovih pro-
mena sredinom 1990. godine Ьiо је pokrenut prvi prograrn privatiza cije u
Jugoslaviji.
Ovaj savezni prograrn privatizacije zasnivao se na vise modela. On је
predvidao internu privatizaciju u dva vida, prodaja i dokapitalizacija, zatirn
prodaju eksternim kupcima, kao i druge aranzmane (konverzija duga u vla-
snistvo, eksterna dokapitalizacija, zajednicka ulaganja itd.). Najsiru primenu
i najvecu popularnost imao је program interne privatizacije ili akcionarstvo
zaposlenih i to, pre svega, u oЬliku dokapitalizacije.
Prema odredbama ovog prograrna zaposleni su mogli da kupe akcije pre-
duzeca u kojima rade (ili su radili) radi dokapitalizacije pod izvesnim uslovi-
ma. Prvo, oni su imali pravo na popuste i to na opsti popust (koji је vazio za
sve domace kupce ukoliko ucestvuju u nekom od prograrna privatizacije) u
iznosu od 30% vrednosti akcija i poseban popust od jednog procentnog poe-
na za svaku godinu staza (tj. od 0-40%) ili, za zaposlene sa punim stazom od
40 godina, na ukupni i ujedno maks imalni popust od 70%.
Cena akcija nije posebno formirana vec se ona odredivala prema knjigo-
vodstvenoj vrednosti preduzeca (koja је pre primene programa korigovana
i inovirana). Pravo na kupovinu sa popustom bilo је ograniceno na ukupnu
vrednost od tri prosecna godisnja licna dohotka u privredi zeml_i e (sto је pri-
blizno iznosilo oko 18.000 tadasnjih nemackih maraka).19
Placanje kupljenih akcija se obavljalo na otplatu sa rokom od 10 godin a.
Sredstva od prodaje pripadala su preduzecu kao dodatni kapital (dokapita-
lizacija). Zaposleni su kao akcionari imali pravo odlucivanja prema iznosu
ukupno upisanih akcija ali su prava u raspodeli profita sticali postepeno, pre-
ma izvrsenim uplatama.
Na osnovu saveznog programa privatizacije, do obustavljanja njegove
primene u Srblji polovinom 1991. godine, kada је usvojen repuЬlick.i zakon о
204 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog grobija

transformaciji drustvene svojine kojim su uvedeni novi uslovi privatizacije, u

toku 1990. godine putem prodaje Ьilo је privatizovano 4 ргесшеса, а ро гпо-
delu dokapitalizacije 165. Tokom 1991. godine prodajom је bilo privatizovano
5, а dokapitalizacijom 1.046 drustvenih preduzeca.20
Novim repuЬlickim Zakonom о uslovima i postupku transformacije drus-
tvene u druge oЬlike svojine Ьili su зпасајпо otezani uslovi interne privatizacije.
Zakon је zadrzao osnovni koncept akcionarstva zaposlenih ali је znacaj-
по рояогёао uslove za sticanje akcija.
Opsti popust smanjen је sa 30 па 20%, dok је dodatni popust za zaposle-
пе zadrzan na istom nivou od jednog procentnog poena ро godini staia. Na
taj nacin је ukupni maksimalni popust (za radnika sa punim radnim stazom
od 40 godina) smanjen sa 70 na 60% vrednosti akcija. Rok otplate upisanih
deonica је prepolovljen, umesto 10 godina ро prethodnom, novi program је
dopustao otplatu najvise u roku od pet godina.
Primena ovog repuЬlickog programa privatizacije odvijala se u uslovima
znacajnih realnih smanjenja plata.
Umesto knjigovodstvene vrednosti, cena akcija se formirala prema pro-
cenjenoj vrednosti preduzeca. Svaka procena morala је da bude odobrena od
strane Agencije za privatizaciju.
Novi zakon је predvidao i promenu u pogledu oЬima interne privatizacije
sa popustima. Umesto ranijeg limita od tri prosecna licna dohotka u privre-
di, mogucnost kupovine deonica sa popustom је povecana na vrednost od
20.000 nemackih maraka, а za menadiere i do ЗО.ООО. Kupovina akcija sa
popustom bila је ogranicena na 50% drustvenog kapitala u preduzecu.
Novi zakon zadrzao је mogucnost kupovine akcija i radi dokapitalizaci-
je i radi prodaje и modelu akcionarstva zaposlenih ali је doslo do promene
u pogledu primaoca sredstava doЬijenih prodajom. Umesto samo razvojnog
fonda, sada se kao primaoci javljaju i fond za zaposljavanje i penzioni fond.
Za razliku od saveznog programa privatizacije iz 1990. godine, novim
repuЬlickim programom, razvojni fond nije vise definisan kao investiciono
preduzece u drustvenoj svojini, vec kao drzavni fond.
Tokom 1991. i 1992. godine doslo је do formiranja javnog sektora u Srblji
putem pretvaranja drustvenih preduzeca u driavna. U tom periodu izvrse-
na је centralizacija i ukrupnjavanje niza preduzeca unutar velikih kompleksa,
npr. Naftne privrede Srblje, Srbljasume itd. Iako se u osnovi radilo о 11 pre-
duzeca de fakto је podrzavljeno Ьlizu jedne trecine drustvenog kapitala u pri-
vredi SrЬije. Ovom valja dodati i velike udele и jednom broju preduzeca, npr.
Zastava, RTB Bor itd, sa daljih 8-10% ukupnog kapitala privrede, ,,ра se stoga
ovaj period moie oznaciti pre kao period (re)etatizacije ili (re)nacionalizacije
drustvenog kapitala nego njegove privatizacije ."21
VI. Proces privatizaclje drustvenog kapitala u SrЫji 2002-2010. 205

Na osnovu repuЬlickog programa privatizacije iz 1991. godine u Srblji

је tokom 1991. godine putem prodaje privatizovano 4, а dokapitalizacijom
30 ргеоџзеёа, u toku 1992. godine privatizovano је prodajom 56 drustvenih
ргесџзеса, а dokapitalizacijom 83, а 1993. godine, u uslovima hiperinflacije,
prodajom 111, а dokapitalizacijom 465 drustvenih ргесшеса,
Tako је и periodu 1990-991. godine bilo privatizovano 10% drustvenog
kapitala u Srblji, ali је od toga 8-9 poena Ьilo osporeno tokom 1994. godine
kada је sproveden programa revalorizacije uplata za akcije koje su izvrsene u
uslovima hiperinflacije.22
Tokom 1994. godine Skupstina Srblje usvojila је tzv. zakon о revalorizaci-
ji. Tim zakonom Ьilo је nalozeno svim ргесшесппа koja su ргойа kroz neki
od programa privatizacije da revalorizuju uplate koje su zaposleni izvr sili radi
kupovine akcija.
Novi program privatizacije drustvenog kapitala u SrЬiji koji је polazio od
besplatne raspodele akcija zaposlenima i Ьivsim zaposlenima, Ьiо је usvojen
1997. godine. Program se sastojao iz dva dela. Prvi deo programa Ьiо је ogra-
nicen na oko 70 vecih, tj. znacajnijih preduzeca. Da Ьi se ta preduzeca priva-
tizovala Ьila је potrebna saglasnost Vlade, ili Ьi ona sama pokrenula proces
njihove svojinske transformacije. Model koji Ьi Ьiо primenjen nije direktno
utvrden ali se, uglavnom, tezilo modelu prodaje. Jedino ogranicenje privati-
zacije odnosilo se na javna preduzeca u kojima se moglo privatizovati najvis e
do 49% kapitala.
Drugi deo programa odnosio se na sva ostala preduzeca. Тај deo је pred-
vidao privatizaciju dru stvenog kapitala kao dobrovoljan proces koji se po-
krece odlukom samog preduzeca. Ovaj deo novog programa predvidao је da
osnovni model privatizacije bude besplatna podela akcija zaposlenim a. Pre
raspodele akcija svako preduzece је bilo duzno da 10% procenjene vrednosti
drustvenog kapitala prenese na Penzioni fond kao novog vlasnika. Ро izvr -
senju ove obaveze, svi zaposleni ili Ьivsi zaposleni (penzioneri) kao i svi osi-
gurani poljoprivrednici sticu pravo da bez nakn ade, ро godini staza postanu
vlasnici akcija u vrednosti od 400 nemackih maraka (tj. za punih 40 godina
staza, ukupno 16.000 maraka). Pored toga oni su mogli da kupe i dodatne
akcije sa popustom i to u maks imalnom iznosu od 6.000 maraka, uz opsti po-
pust od 20% uvecan za jedan procentni poen ро godini staza (ili za 40 godina
staza, uz ukupni popust od 60%). U praksi su do besplatnih akcija dosli samo
zaposleni u drustvenim preduzecima jer su oni ostvarivali pravo prvenstva.
Medutim, ova prava su imala i jedno ogran icenje. Tacnije, ona su se mo-
gla potpuno iskoristiti pod uslovom da ukupan oЬim privatiza cije sa ovakvim
 206 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskoggroЫ,

pogodnostirna, пе prede granicu od 60% vrednosti drustvenog kapitala

ргеоџзесџ. Preostalih 30% kapitala pripadao је novoj instituciji, Akcijskom
fondu, koja је, и ime driave, vrsila funkciju vlasnika nad tim kapitalom
bez prava upravljanja.
Krajem 1997. godine, prema knjigovodstvenoj vrednosti, procentual-
ni udeo privatnog kapitala u ukupnom kapitalu privrede Savezne RepuЫike
Jugoslavije iznosio је 6%, privatizovani kapital 9%, drustveni kapital 47%,
driavni kapital 38%.
Do kraja 1999. godine oko 2000 ргесћиеса, od preko 8000 tada registro-
vaniЬ, stupilo је и proces ргосепе, od cega је taj proces zavrsilo oko 1500.
Privatizaciju је zapocelo oko 300, uglavnom malih i srednjih ргесџзеса, sa
oko 1 rnilijardu maraka kapitala i sa oko 100.000 potencijalnili korisnika рго-
grama.23
Rastakanje drustvenog kapitala dovelo је do dezorijentacije u drustvenoj
svesti i depolitizacije radnicke klase, о сети svedoce rezultati brojnili istra-
tivanja javnog mnjenja, u kojima se natprosecno veliki broj ispitanika nije
izjasnjavao о mnogim drustvenim proЫemima. Ovo kolebanje, odnosno ne-
izjasnjavanje о bltnim drustvenim zblvanjima, kao i neizlazak na izbore, Ыiо
је posledica opsteg povecanja nesigurnosti gradana Srblje, а pre svega zbog
straha od gubltka radnog rnesta. Minimum egzistencije radnicke klase Srblje
Ыо је ugrozen kako "divljom privatizacijom': tako i porastom organizovanog
driavnog kriminala, te urusavanjem pravne drzave i njenih institucija.
Rezultati istrazivanje Centra za istrazivanje javnog mnjenja i auditoriju-
me, sprovedeno 1995. godine u Srblji, govorili su о potpunoj dezorijentaciji
gradana. Prema rnisljenju sarnih ispitanika gradane је Ьila zahvatila apatija
(62,1%), zabrinutost i strah (41,0%), ravnodusnost i pasivnost (I0,0%), oca-
janje i nemoc (11,1 %), а sarno 2,8% ispitanika pokazivalo је spremnost za
akciju da Ы se savladale teskoce.
Ovo istrazivanje sarno је preciziralo опо sto је bllo primeceno i u rani-
jim socioloskim istrazivanjima. Sumirajuci rezultate tih istrazivanja Miodrag
Rankovic је 1994. godine konstatovao da su posledice erozije socijalistickog
morala, beznada i besperspektivnosti, posebno kod mlade generacije, bile
"izrazene и masovno rasprostranjenom pesimizmu, kriticnosti i apatiji."24
Donosenjem novih zakona u Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ) koju
su cinile Republika Srblja i Republika Crna Gora i u RepuЫici Srblji 1996.
i 1997. godine Ыо је obnovljen proces privatizacije. Rec је Zakonu о osno-
vama promene vlasnistva drustvenog kapitala (SluiЬeni /ist SR fugos/avije br.
29/96) i Zakon о svojinskoj transformaciji (Sluibeni glasnik RS br. 32/97).
Ovim Zakonom bila је predvidena privatizacija drustvenih preduzeca mode-
VI. Proces privatizacije drшtvenog kapitala u Srbljl 2002-2010. 207

lom besplatne podele akcija zaposlenim do 60% kapitala 400 DEM ро godini
ukupnog staza а ostalo driavi, uz dopunsku primenu metoda prodaje akcija
do 6.000 DEM sa popustom do 40% ili bez popusta. Ро ovom Zakonu priva-
tizovana su neka od najznacajnijih drustvenih ргеёџзеса u Srblji: fabrike le-
kova "Hemofarm" i "Galenika: ,,Apatinska pivara~ Fabrika posuda "Metalac~
Fabrika оЫоgа za podove i tepiha "Sintelon" i dr.
Sindikati u Srblji, Savez samostalnih sindikata Srblje (SSSS) i Ujedinjeni
granski sindikati (UGS) ,,Nezavisnost~ za razliku od zapadnoevropskih, ро-
drzavali su privatizaciju drustvenog kapitala aku muliranog radom prethod-
nih generacija, zalazuci se za tzv. ,,postenu privatizaciju" i зпаёајпџ ulogu sin-
dikata i radnika u njenom procesu (,,Pakt za privatiza ciju Srblje~ Sindikalni
poverenik br. 134-135, 24.07.2000).
Najveci deo radnicke klase, iako је dobljao odredeni broj akcija kroz pro-
daju drustvenog kapitala u Srblji, Ьiо је obuhvacen talasom strajkova posle
1994. godine koje је karakterisala borba radnika za sprecavanje propasti pre-
duzeca, protiv stecaja, nezakonite prodaje, za licne dohotke od kojih se moze
ziveti, sredstva za tople obroke i povratak sa prinudnih odmora, kao i protiv
bezakonja u privatiza ciji. Neke od njih organizovao је SSSS, а dru ge novi sin-
dikati.
Radnicki strajkovi devedesetih godina, u toku prvog talasa privatiza dje
u Srblji bili su redi, sa manje ucesnika i manje efikasni nego oni iz osamde-
setih godina u periodu socijalistickog samoupravljanja u Jugoslaviji.25 Tokom
osamdesetih godina Jugoslavija је Ьila zemlja sa najvecim brojem strajkova u
Evropi. Oni su bili najucestaliji i najmasovniji tokom 1987. ( 1686 strajkova sa
288.686 ucesnika) i 1988. godine (1851 strajk sa 386.123 ucesnika).26
Poslodavci i driava su, ро pravilu, proganjali strajkace, а strajkove sma-
tral i nezakonitim . Posebno su to cinili kada su oni krajem 19devedesetih
prerasli u masovne javne proteste koji su umn ogome doprineli padu vlade
Socijalisticke partije Srblje, na celu sa Slobodanom Milosevicem, i Srpske ra-
dikalne strank e na celu sa Vojislavom ~eseljem na izborima septembra 2000.
godine, kao i sprecavanju njihove izborne krade. Medutim , tokom 2000. go-
dine bilo је malo radnickih strajkova.27
Neposredno posle septembarske promene vlasti u Srblji 2000. godine, u
interregnumu od tri meseca do uspostavljanja nove Vlade RS, bila је izvrsena
rnasovna privatizacija besplatnom podelom akcija prevashodno zaposlenim u
najboljirn kompanijama u privredi Srblje.28
Каkо statisticki izvori ne pruzaju pouzdanu osnovu za precizno utvrdi-
vanje broja drustvenih preduzeca u vreme zapocinjanja procesa privatizacije
u Srbiji, procenjuje se da је pocetkorn 1991. godine па teritoriji Srblje, van te-
 208 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggrohђa

ritorije Kosova i Metohije, funkcionisalo oko 4500 drustvenih ртесџзеса. Do

aprila 2001. godine, kada је obustavljena privatizacija ро prethodnim zakoni-
гпа, Ьilo је privatizovano пейо preko 1500 ргесџзеса, sto је iznosilo oko 33%
od ukupnog broja drustvenih ргеёџееса koja su postojala na роёеткџ procesa
tranzicije. Od navedenog Ьгоја, oko 800 drustvenih ргесшеса је privatizo-
vano prema pomenutom Zakonu о svojinskoj transformaciji iz 1997. godine,
а oko 1000 prema prethodnim zakonima о privatizaciji. U periodu jun 1997
- oktobar 2000. godine bilo privatizovano 450 ргесџзеса, dok је u periodu
novembar 2000 - februar 2001. godine privatizovano 350 preduzeca. 29 Оёпо
је da је na izborima poraiena oligarhija гейша Slobodana Milosevica nasto-
jala da u trenutku odlaska sa vlasti prigrabl veci broj drustvenih ргеёџаеса
kroz proces privatizacije i da ekonomska korist bude kompenzacija za guЬitak
politicke vlasti. Nova pobednicka oligarhija DOS-a nije ucinila nista da је u
tome spreci, kako smo vec pokazali.
Terenskim pretrazivanjem Ministarstvo za privredu i privatizaciju је sre-
dinom 2002. godine identifikovalo nesto preko 3000 drustvenih preduzeca.
Uzimajuci u obzir da је u prethodnom periodu bilo privatizovano 1500 drus-
tvenih preduzeca, а pod pretpostavkom da nije bilo osnivanja novih drustve-
nih preduzeca (osim fiktivnih koja su sluiila za izbegavanje Ыokade racuna),
sledi da u periodu od kraja 1991. do sredine 2002. godine nije doslo do guЬit-
ka nijednog drustvenog preduzeca kroz stecaj i si. 30
Novim Zakonom о privatizaciji, donesenim u leto 2001. godine, prvi put
је u privredi Srblje Ьiо uveden model obavezne prodaje kapitala ili imovine
drustvenih i driavnih preduzeca strateskom vlasniku. Medutim, treba ista-
ci da је i ovaj Zakon predvidao besplatnu podelu akcija zaposlenim i penzio-
nerima preduzeca koja se privatizuju, i to do 30% drustvenog kapitala u slu-
caju privatizacije preduzeca metodom javne aukcije, а 15%, metodom javnog
tendera, uz pojedinacni limit u iznosu od 200 evra ро punoj godini radnog
staia u subjektu privatizacije. Do kraja 2005. godine gotovo milion zaposlenih
radnika u privredi Srblje realizovao је ovo pravo.3 1
Ovim Zakonom prvi put је bila i predvidena besplatna podela akcija pu-
noletnim driavljanirna RepuЫike SrЬije putem stvaranja Nacionalnog priva-
tizacionog fonda (NPF). Medutim, to nikada nije bilo realizovano, ра је 4,5
miliona gradana Srblje koje је ostvarivalo to pravo uzalud ocekivalo da doblje
akcije u vrednosti od hiljadu evra ро gradaninu, kako је to obecavao Mladan
Dinkic tokom izborne propagande u kampanji Demokratske stranke 2008.
godine.
Prema proceni Ministarstva za privredu i privatizaciju i Agencije za pri-
vatizaciju, pocetkom 2003. godine vecina drustvenih preduzeca koja su se u
Srblji nalazila u procesu privatizacije imala su vrlo skromne performanse.
VI. Ргосев privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 209

Isticano је da је 80% drustvenih ргеёџзеса koja su se nudila na aukcijama

2001. godine imalo poslovne gubltke, а da ргеёџзеса koja se prodaju na ten-
derima imaju, u proseku, jos losije performanse. Odnosno, da su роёеткош
2000-ih godina drustvena ргеёџзеса u Srblji raspolagala opremom starom u
proseku 25-30 godina, da mnoga od njih imaju зпаёајап visak radne snage, а
da su velika ргеошеса najcesce Ьila i prezaduzena.32
Medutim, i pored ovakve situacije u privredi Srblje роёеткопз 2000-ih
godina, Aleksandar Vlahovic, ministar za privredu i privatizaciju i dr Mirko
Cvetkovic, direktor Agencije za privatizaciju, isticali su роёеткотп 2003. godine
,.da se u kratkom roku, u privatizovanim ргеёшесппа mogu ocekivati rast in-
vesticija, modernizacija tehnologije i rast proizvodnje, а u srednjem roku i rast
zaposlenosti. Upravo zbog toga se moze ocekivati da се privatizovana preduze-
ca, zajedno sa autohtonim privatnim preduzecima i stranim greenfield investi-
cijama, Ьiti osnovni generator investiranja, zaposlenosti i rasta privrede SrЬije':
Prethodni modeli privatizacije su generisali visoko disperzovano vlasnis-
tvo, tako da pojedinacni vlasnici nisu Ьili zainteresovani da ulazu sopstvena
sredstva u dokapitalizaciju preduzeca, а pogotovo da uzimaju bankarske kre-
dite da Ьi oporavili preduzece cije akcije su besplatno dobili. Stagnacija pri-
vredne aktivnosti u industriji, ako zanemarimo nepouzdanost statistike koja
ne prati najdinamicniji privatni sektor, jeste dokaz da su prethodni modeli
privatizacije Ьili pogresni jer su preduzeca dosla u posed vlasnika koji su in-
vesticiono nesposobni, koji ne poseduju menadzerska znanja i dr.33
Ovakva liЬeralna ideoloska matrica da је privatna svojina visestruko eko-
nomski efikasnija od svakog oЫika kolektivne svojine nad sredstvima za pro-
izvodnju, i da njeno uspostavljanje samo ро sebl vodi privrednom rastu, bez
obzira na sve druge faktore jedne nacionalne ekonomije, postala је dominan-
tna mantra u politickoj propagandi u Srblji pocetkom 2000-ih godina.
Realna praksa privatizacije drustvenog kapitala u ekonomskom si-
stemu SrЬije pokazivala је sasvim druge trendove: privatnu svojinu nad
drustvenim kapitalom ostvaruje vojno-policijska kriminogena oligarblja,
а ne investiciono sposobni preduzetnici i strucni menadieri; pada stopa
privrednog rasta, drzava se zaduzuje оа racun radnicke klase, nema bilo
kakvog investiranja, gase se radna mesta, raste nezaposlenost, nastavlja se
proces pauperizacije dezorijentisane radnicke klase i reprodukcije totali-
tarne prakse u SrЬiji. Prema nekirn procenama, pocetkom 2003. godine tri
posto stanovnistva (.,politicko-ekonomska oligarhija srpskih tajkuna") pose-
dovala је 80-85% nacionalnog kapitala.34
Stoga је pocetkom 2003. godine prof. dr Sofija Adzic sa pravom upozo-
ravala da u drustvu SrЬije "najveci proЬlem predstavlja pitanje ko su vlasnid
 210 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskog groblja

novih ргеёшеса i kakva је njihova spremnost da se uhvate u kostac s iza-

zovima otvorene i оёгге triisne utakmice. Ovaj proЫem ima dve dimenzije.
Prva dimenzija је, svakako, pitanje kako је nastao kapital koji se plasira u
kupovinu ргесшеса. U javnosti је i pored svih uveravanja javnih aktera pri-
vatizacije prisutna tenzija da se radi i о kapitalu koji је nastao kako iz Ьliske
sprege s Ьivsim гейгпогп, tako i koriscenjem teskih defekata u prethodnoj
deceniji. Druga dimenzija је nivo preduzetnickih sposobnosti novih vlasnika.
Nazalost, о ovome ima veoma malo empirijskih istrazivanja, по slaЬi impulsi
privatizacije па dinamiziranje privrednog razvoja indirektno sugerisu da рге-
duzetnicke performanse novih vlasnika u celini i nisu пагоспо velike':зs
Predmet ove studije је upravo rekonstrukcija realne prakse privatiza-
cije drustvenog kapitala u Srblji putem analize empirijski utvrdenih isto-
rijskih cinjenica i njihova interpretacija u okviru marksistickog ~konom-
sko istorijskog pristupa.
Prihode od privatizacije vlade RepuЫike Srblje koristile su za servisira-
nje veceg dela fiskalnog deficita budzeta Srblje, lokalnih zajednica i fonda
Penzijskog i invalidskog osiguranja (РЮ) zaposlenih, а ne za podsticanje
privrednog rasta. Tako је, prilivom sredstava od privatizacije drustvenog ka-
pitala, koji је u 2002. godini iznosio 1,9% bruto domaceg proizvoda SrЬije
(BDP-a), bilo pokriveno 55% konsolidovanog fiskalnog deficita.36 U ovom
periodu su ostvarene veoma skromne stope privrednog rasta, а kretanja u
prva tri meseca 2003. godine ukazivala su da se realna privreda Srblje nalazi
u fazi Ыаgе tranzicione depresije na nivou koji је Ьiо ispod 50% od njenog
predtranzicionog maksimwna, dok se nezaposlenost kontinuirano poveca-
vala. 37
Posle 2000. godine usledilo је zatisje na sindikalnoj sceni i medu strajka-
cima. Prvi "novi talas" strajkova stigao је sa ubrzanjem procesa privatizacije
drustvenog kapitala 2003. i 2004. godine, а drugi tokom 2009. i 2010. godi-
ne. Ovi strajkovi su blli masovniji, bolje organizovani, ali manje efikasni od
strajkova iz devedesetih godina. Relativni uspeh imali su strajkovi zaposle-
nih u javnim preduzecima ciji cilj је Ьiо da se spreci njihova privatizacija.
Najznacajniji zahtevi ovih strajkova odnosili su se na:
- odgadanje, usporavanje ili ubrzavanje i okoncavanje procesa privatizacije
preduzeca; isplatu sredstava socijalnog programa;
- isplatu zaostalih zarada (od jedne do 51), sredstava za prevoz i godisnji od-
mor;
- suprotstavljanje ulasku, odugovlacenju ili namernom stecaju drustvenih
preduzeca;
- potpisivanje, produzenje lli poboljsavanje kolektivnih ugovora;
VI. Proces privatizacije drшtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 211

- zatim, na zahteve za nastavak proizvodnje i zaustavljanje unistavanja рге-

duzeca;
- da kupac drustvenih ргеёшеса postuje prava iz rada zaposlenih (radno vre-
ше, bezbednost, prekovremeni rad i sl.);
- da drzavni organi, а posebno Agencija za privatizaciju kontrolisu izvrsava-
nje obaveza koje је preuzeo kupac drustvenih privatizovanih ргеёџзеса:
- za zastitu prava malih akcionara, bez obzira ро kom modelu privatizacije
su ih stekli;
- raskid kupoprodajnih privatizacionih ugovora sa bahatim, neodgovornim
kupcirna koje radnici севю nisu ni poznavali;
- za uspostavljanje "pravne drzave" koja Ьi radnike stitila od krsenja posto-
jecih zakona о privatizaciji, penzionom i zdravstvenom osiguranju i dr. 33

VI.5. Tenderska prodaja drustvenih preduzecaэ9

Svetska banka је informaciju о privatizaciji drustvenih preduzeca u SrЬiji

objavila u specijalnom glasniku ,,United Nations Development Business".
Ministarstvo za privredu i privatizaciju RepuЫike Srblje је oglas slicnog sadr-
zaja objavilo u Financial Times, 15. jula 2001. godine, pozivajuci medunarodne
investicione banke da pismima zainteresovanosti ponude svoje konsultantske
usluge и privatizaciji 16 drustvenih preduzeca grupisanih ро delatnostima, u
cetiri grupe (tzv. ,,pula"):
Farmaceutski proizvodi i kucna hemija (cetiri preduzeca)
Farmaceutsko-hemijska industrija "Zdravlje" a.d. Leskovac
AD za proizvodnju farmaceutskih proizvoda i finih hemikalija "Zorka -
Farma•: Sabac
D.P. Hemijska industrija "Merima~ Кrusevac
Hemijska industrija "Nevena" D.P., Leskovac
Hemijska industrija (cetiri preduzeca)
,,Duga", Beograd, koja је naknadno izuzeta zbog vlasnicke strukture ka-
pitala
D.P. ,,Zupa" Hemijska industrija, Кrusevac А
D Hemijska industrija "Hipol", Odzaci
D.P. ,,PKS Lateks" Hemijska industrija, Cacak
Proizvodnja autodelova i gume (pet preduzeca)
D.P. Fabrika opruga .,GiЬnjari", Кraljevo
 212 Marija Obradovil • Hronikn tтanzicijskog gro bђa

A.D. za proizvodnju filtera "Frad~ Aleksinac

D.P. .,Mitrovacka industrija ventila': Sremska Mitrovica
"Ruma guma" a.d. Industrija gumenih proizvoda, Rшna
A.D. ,.Vulkan" Industrija gume, Nis
Metalo-preradivacka industrija (tri ргесшеса)
Valjaonica aluminijuma "SevaI': Sevojno
D.P. ,.Nissal" za preradu aluminijuma, Nis
A.D. Fabrika arrnatura "lstra':·кuia
Agencija za privatizaciju formirala је komisiju u sastavu V. Cupic, S. Mali,
А. Popov, D. Nikezic i Ј. Volicki koja је napravila uzi izbor investicionih bana-
ka koje su ponudile svoje konsultantske usluge.
Evaluiranje tehnickih ponuda zainteresovanih investicionih banaka vrsila
је komisija u sastavu: V. Сџрк; predsednik, S. Mali, А. Popov, D. Nikezic i
А. Celic, па osnovu" kriterijuma i iskustva u privatizaciji, predmetnoj grani
industrije i iskustva u regionu': Potrebni minimum od 80 роепа, odreden za-
htevom za ponude, ostvarile su sledece investicione banke za pojedine pulove
preduzeca:
PUL 1: Commerzbank, AG, Prag; Nomura International, London;
Raiffeisen Investment AG, Вес
PUL 2: СА IB Corporate Finance Beratungs Gmbh, Beograd; Fieldstone
Private Capital Group, London
PUL 3: СЕТ (Central Europe Trust Company Ltd.); Phoenix; Meinl
Capital Advisors AG, Вес
PUL 4: Fieldstone Private Capital Group, London
Javno otvaranje finansijskih ponuda obavljeno је u prostorijama Agencije
za privatizaciju, i to za pulove 2 i 4, 22. novembra 2001, а za pulove 1 i 3, 23.
novembra 2001. godine. Pored navedene komisije i predstavnika investicio-
nih banaka, otvaranju finansijskih ponuda prisustvovali su i James R. Dick
Welch, u svojstvu posmatraca Svetske banke, Ona Jukneviciene kao savetnik
Agencije za privatizaciju Republike Srblje i Wolfgang Rigler, savetnik za ten-
dersku privatizaciju.
Za privatizaciju prve grupe preduzeca za finansijskog savetnika iza-
bran је Nomura lnternational, London; za drugu, СА 1В Corporate Finance
Beratungs Gmbh, Beograd; za trecu, СЕТ (Control Europe Trust Company
Ltd.); а za cetvrtu, Fieldstone Private Capital Group, London.
lnformaciju za sledecih 12 drustvenih preduzeca iz pocetne grupe od
27, Svetska banka је objavila u vec pomenutom specijaliziranom glasilu, а
VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 213

Ministarstvo za privredu i privatizaciju u Financial Ћтез, 8. oktobra 2001,

pozivajuci medunarodne investicione banke da pismima zainteresovanosti
ponude svoje konsultantske usluge za sledece grupe ргесџзеса.

Ри/ prehrambene industrije (sest preduzeca)

"Hisar" a.d., Prokuplje u restrukturiranju
"Vrsacki vinogradi" a.d., Vrsac
D.P. ,,Juzni Вапај" Bela Crkva
"Mitros" Industrijska klanica i fabrika konzervi, Sremska Mitrovica
A.D. ,,Veterinarski zavod", Zemun
D.P. Fabrika konditorskih proizvoda "Ravanica~ Cuprija
Agencija za privatizaciju је 1 О. decembra 2004. godine donela odluku о
restrukturiranju Kompanije "Hisar" a.d. Prokuplje. Sredinom 2005. godine
Agencija za privatizaciju dala је ovom ргеаџзесџ saglasnost da samostalno
sprovede postupak angazovanja privatizacionog savetnika. Ova kompanija
је kao savetnika angazovala "BDO ВС Excel" d.o.o., Beograd koji је trebao
da dostavi izvestaj о usaglasenim obavezam a prema drzavnim poveriocima,
izvestaj о usaglasenim obavezam a prema komercijalnim poveriocima, nacrt
procene vrednosti kapitala i nacrt strategije privatizacije. Novi program re-
strukturiranja usvojila је ova kompan~a 27. таја 2006. godine, а Agencija za
privatizaciju ga је prihvatila 6. juna 2006. godine.
Kupoprodajni ugovora о prodaji 70 % drustvenog kapitala kompanije
,,Hisar" a.d. Prokuplje u restrukturiranju zakljucen је 24. oktobra 2006. go-
dine izmedu Agencije za privatizaciju i kupca "Pionir" d.o.o., Beograd, kao
jedinim ponudacem na tenderu, ро ceni kapitala od 26.771.250 dinara, uz
ugovorene investicije od 831.125.625 dinara. Novi vlasnik Ьiо se obavezao
da isplati sve zaostale zarade radnicima u vrednosti od 40 miliona evra. Pre
privatizacije u ovoj kompaniji је radilo 972 radnika, а pocetkom 2013. godine,
samo 341 radnik. 40
Na tenderu za privatizaciju 70% drustvenog kapitala preduzeca
,,Vrsackih vinograda" a.d. Vrsac 2005. godine prispele su cetiri ponuda, i to:
1) Konzorcijuma "Vitis" s.r.l. Italija, ,,OMDP Macchine Agricole" s.r.l. Italija,
Atanasio Lovisa, Italija, Sario&Diego Lovisa, Italija, Mauro Lovis, ItaЩa i Paulo
Lovisa, Italija; 2) Konzorcijuma "Helvetia Group': Svajcarska; 3) Koncerna
,,Swisslion - Takovo" d.o.o., Beograd i 4) Konzorcijuma "Vinoprodukt-Coka"
d.o.o., Subotica, TUP "Rodic МВ&СО" d.o.o., Kula i "Secer + Schaffer" d.o.o.,
Beograd. Na sednici Tenderske komisije, u sastavu: Danilo Golubovic, pred-
sednik, ministar poljoprivrede, sumarstva vodoprivrede, kao predstavnik
 214 Marija Obradovit , Hronika tranzidjskog groblja

iz reda repuЬlickih organa; Goran Batak, zamenik predsednika, savetnik u

Ministarstvu privrede RS, kao predstavnik iz reda repuЬlickih organa; dra-
gan Stupar, clan, generalni direktor ргесџзеса "Vrsacki vinogradi" a.d. Vrsac,
kao predstavnik subjekta privatizacije; ЈаЫаn Vrekic, clan, rukovodilac ОЈ za
eksploataciju тпайпа ргеоџяеса "Vrsacki vinogradi" a.d. Vrsac, kao predstav-
nik reprezentativnog sindikata subjekta privatizacije i Jovica Zorkula, clan,
predsednik Орйше Vrsac, kao predstavnik lokalne samouprave prema sedi-
stu subjekta privatizacije, odrzane 25. maja 2005. godine, utvrdeno је da prve
tri ponude пе zadovoljavaju kvalifikacione kriterijume i uslove tendera, ра
su ponude datih ропџёаёа proglasene nevazecim i nisu Ьile predmet javnog
otvaranja ponuda, vec је to bila samo ponuda cetvrtog ponudaca sa kojim su
i zapoceti pregovori.
U toku avgusta meseca 2006. godine upravni odbor preduzeca "Vrsacki
vinogradi" a.d. Vrsac podneo је prigovor na zakonitost sprovedenog tender-
kog postupka u kome је navedeno da је jedan clan tenderske komisije imao
Ias?ic~ pi:ava u subjektu priv~tiza_cij~. M~dutim, Ministarstvo privr~~e RS
dbilo Је pпgovor kao nedozvol1en Jer Је Ью podnet od strane neovlascenog
,_. · lica. Takode је Ministarstvo privrede RS bilo donelo Resenje kojim је Ыо ро-
~ · krenut postupak sluibenog nadzora nad radom Agencije za privatizaciju, po-
sle cega је Ministarstvo pripremilo i izvestaj о nadzoru nad zakonitoscu spro-
vedenog postupka javnog tendera, u kome је bilo navedeno da се
se doneti
Resenje о izmeni Resenja о obrazovanju Komisije koja prati sprovodenje jav-
nog tendera i zameni dva clana tenderske komisije do donosenja nove odluke
о tenderskoj komisiji. Pored toga, Ministarstvo је donelo i Zakljucak kojim је
bilo nalozeno Agenciji za privatizaciju da zastane sa zakljucenjem ugovora о
prodaji 70% kapitala preduzeca ,;vrsacki vinogradi" a.d. Vrsac sa jedinim po-
nudacem na tenderu, kao i da podnese krivicne prijave protiv dva clana ten-
derske komisije za koje је bilo utvrdeno da su imali vlasnicka prava u subjektu
privatizacije, sto је bilo suprotno odredbama clana 5 Uredbe о prodaji kapitala
i imovine javnim tenderom (,,Sluibeni glasnik RS': br. 45/2001, br. 59/2003, br.
110/2003, br. 52/2005, br. 126/2007, br. 96/2008, br. 107/2008. i 98/2009).
Tako vidimo da је krsenje tenderske procedure bilo imanentna ka-
rakteristika procesa privatizacije u Srblji, kao i da su prigovori uglavnom
odbacivani od stane nadleinog ministarstva kako usled komplikovane za-
konske procedure tako i zbog voluntarizma u radu nadleznog ministar-
stva. Slucaj transportnog preduzeca »Nis-Ekspres" Nis Ьiо је jos drasticni-
ji, kako cemo kasnije videti.
Komisija za pregovore donela је Odluku о zakljucivanju ugovora о pro-
daji kapitala preduzeca sa ovim ponudacem, а kupoprodajni ugovor о prodaji
70% drustvenog kapitala preduzeca "Vrsacki vinogradi" a.d. Vrsac, sa 367 rad-
VI. Proces privatizaclje dru!tvenog kapitala u SrЬiji 2002-2010. 21S

nika, potpisan је 26. oktobra 2006. godine. Prodajna cena kapitala iznosila је
456.570.000 dinara (5.700.000 evra), uz ugovorene investicije od 946.736.343
dinara (11.819.430 evra). Kupac је bezuslovno prihvatio minimalne obaveze
socijalnog programa.
Medutim, Agencija za privatizaciju ponistila је ugovor о kupoprodaji 70%
drustvenog kapitala "Vrsackih vinograda" a.d. Vrsac роёеткотп таја 2009. go-
dine. Posle pregovora, dati konzorcijum је uplatio 5,7 miliona evra, dao ga-
rancije za investicioni program vredan vise od 11 miliona evra i obavezao se
da се otkupiti bruto potraiivanja radnika. Firma је zvanicno privatizovana 11.
juna 2007. godine.
Decembra 2008. godine Udruzenje malih akcionara "Vrsackih vinograda"
a.d. Vrsac, u kojem је bilo vise od 600 clanova, ваорийо је da su kupci ispunili
svega 15 % obaveze da u prvoj godini posle privatizacije uloze 5,4 miliona
evra. Takode, celnici sindikata UGS "Nezavisnost" isticali su da su zaduzenja
firme Ъila veca od 1 О miliona evra.
Posle isteka prve godine od prodaje, Agencija za privatizadju је potvrdila
ove izjave malih akcionara. Kupac је raspolagao imovinom kompanije u vred-
nosti od oko devet miliona evra, stavljao је pod hipoteku, а da to nije bilo u
direktnoj funkciji obavljanja delatnosti ili izmirenja dospelih obaveza firme. 41
Nakon ponistenja privatizacije, Agencija za privatizaciju је 11. novembra
2010. godine donela Odluku о restrukturiranju preduzeca "Vrsacki vinogradi"
a.d. Vrsac, а 8. juna 2013. godine raspisan је Javni Poziv za ucesce na javnom
nadmetanju za kupovinu dela nepokretne i pokretne imovine Privrednog
Drustva "Vrsacki vinogradi" a.d. Vrsac u restrukturiranju. 42
Pul preduzeca и oЫasti gradevinskog materijala (sest preduzeca)
"Polet", Novi Весеј
"Ravnaja", Mali Zvornik
"Jelen Do': Jelen Do
"Kolubara gasbeton~ Vreoci
GIK "1. maj~ Lapovo
GP "Partizanski put" a.d., Beograd
Za ova dva "pula" drustvenih preduzeca za finansijskog savetnika izaЬ ra-
na је "Raitfeisen Investment AG" iz Веса.
Sredstva date donacije koriscena su za i za .finansiranje propagande priva-
tizacije, ра је tako aprila meseca 2002. godine, ро proceduri Svetske banke.
izabrana firma Jaques Communication za savetnika Agencije za privatizaciju
za odnose sa javnoscu.
Ukupan budzet za konsultantski honorar iznosio је 60.000.00 US dolara.
Nakon neuspesne prodaje metodom javnog tendera 2002. godine. Skupstina
 214 Marija Obradovit • Hronika tranzicijskog gro ЬQa

iz reda repuЬlickih organa; Goran Batak, zamenik predsednika, savetnik u

Ministarstvu privrede RS, kao predstavnik iz reda repuЬlickih orgaлa; dra-
gaл Stupar, clan, generalni direktor ргеошеса ,;vrsacki vinogradi" a.d. Vrsac,
kao predstavnik subjekta privatizacije; ЈаЫаn Vrekic, сlал, rukovodilac ОЈ za
eksploataciju гпайпа ргеёшеса "Vrsacki vinogradi" a.d. Vrsac, kao predstav-
nik reprezentativnog sindikata subjekta privatizacije i Jovica Zorkula, clan,
predsednik Оряше Vrsac, kao predstavnik lokalne samouprave prema sedi-
stu subjekta privatizacije, odriane 25. maja 2005. godine, utvrdeno је da prve
tri ponude пе zadovoljavaju kvalifikacione kriterijume i uslove tendera, ра
su ponude datih ропџёаба proglasene nevaiecim i nisu Ьile predmet javnog
otvaraлja ponuda, vec је to Ьila samo ponuda cetvrtog ponudaca sa kojim su
i zapoceti pregovori.
U toku avgusta meseca 2006. godine upravni odbor preduzeca ,;vrsacki
vinogradi" a.d. Vrsac podneo је prigovor na zakonitost sprovedenog tender-
skog postupka u kome је navedeno da је jedan сlал tenderske komisije imao
vlasnicka prava u subjektu privatizacije. Medutim, Ministarstvo privrede RS
odbilo је prigovor kao nedozvoljen jer је Ыо podnet od strane neovlascenog
lica. Takode је Ministarstvo privrede RS bilo donelo Resenje kojim је Ыо po-
krenut postupak sluibenog nadzora nad radom Agencije za privatizaciju, po-
sle cega је Ministarstvo pripremilo i izvestaj о nadzoru nad zakonitoscu spro-
vedenog postupka javnog tendera, u kome је bllo navedeno da се se doneti
Resenje о izmeni Resenja о obrazovanju Komisije koja prati sprovodenje jav-
nog tendera i zameni dva сlала tenderske komisije do donosenja nove odluke
о tenderskoj komisiji. Pored toga, Ministarstvo је donelo i Zakljucak kojim је
bilo naloieno Agenciji za privatizaciju da zastane sa zakljucenjem ugovora о
prodaji 70% kapitala preduzeca ,;vrsacki vinogradi" a.d. Vrsac sa jedinim po-
nudacem na tenderu, kao i da podnese krivicne prijave protiv dva clana ten-
derske komisije za koje је bilo utvrdeno da su imali vlasnicka prava u subjektu
privatiza cije, sto је bilo suprotno odredbama сlала 5 Uredbe о prodaji kapitala
i imovine javnim tenderom (,,Sluibeni glasnik RS': br. 45/2001, br. 59/2003, br.
110/2003, br. 52/2005, br. 126/2007, br. 96/2008, br. 107/2008. i 98/2009).
Tako vidimo da је krsenje tenderske procedure bilo imanentna ka-
rakteristika procesa privatizacije u Srblji, kao i da su prigovori uglavnom
odbacivani od stane nadleinog ministarstva kako usled komplikovane za-
konske procedure tako i zbog voluntarizma u radu nadleznog ministar-
stva. Slucaj transportnog preduzeca "Nis-Ekspres" Nis Ьiо је jos drasticni-
ji, kako сето kasnije videti.
Komisija za pregovore donela је Odluku о zakljucivaлju ugovora о pro-
daji kapitala preduzeca sa ovim ponudacem, а kupoprodajni ugovor о prodaji
70% drustvenog kapitala preduzeca "Vrsacki vinogradi" a.d Vrsac, sa 367 rad-
VI. Proces privatizacije drшtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 215

nika, potpisan је 26. oktobra 2006. godine. Prodajna сепа kapitala iznosila је
456.570.000 dinara (5.700.000 evra), uz ugovorene investicije od 946.736.343
dinara (11.819.430 evra). Kupac је bezuslovno prihvatio minimalne obaveze
socijalnog programa.
Medutim, Agencija za privatizaciju ponistila је ugovor о kupoprodaji 70%
drustvenog kapitala "Vrsackih vinograda" a.d. Vrsac роёеткоп; таја 2009. go-
dine. Posle pregovora, dati konzorcijum је uplatio 5,7 miliona evra, dao ga-
rancije za investicioni program vredan vise od 11 miliona evra i obavezao se
се
da otkupiti bruto potraiivanja radnika. Firma је zvanicno privatizovana 11.
juna 2007. godine.
Decembra 2008. godine Udruienje malih akcionara "Vrsackih vinogr ada"
a.d. Vrsac, u kojem је bilo vise od 600 clanova, ваорийо је da su kupci ispunili
svega 15 % obaveze da u prvoj godini posle privatizacije uloie 5,4 miliona
evra. Takode, celnici sindikata UGS "Nezavisnost" isticali su da su zadufenja
firme bila veca od 1 О miliona evra.
Posle isteka prve godine od prodaje, Agencija za privatizaciju је potvrdila
ove izjave malih akcionara. Kupac је raspolagao imovinom kompanije u vred-
nosti od oko devet miliona evra, stavljao је pod hipoteku, а da to nije bilo u
direktnoj funkciji obavljanja delatnosti ili izmirenja dospelih obaveza finne.41
Nakon ponistenja privatiza cije, Agencija za privatizaciju је 11. novembra
2010. godine donela Odluku о restrukturiranju preduzeca "Vrsaёki vinogradi"
a.d. Vrsac, а 8. juna 2013. godine raspisan је Javni Poziv za ucesce na javnom
nadmetanju za kupovinu dela nepokretne i pokretne imovine Privrednog
Drustva "Vrsacki vinogradi" a.d. Vrsac u restrukturiran ju. 42
Риl preduzeca и oЫasti gradevinskog materijala (sest preduzeca)
"Polet", Novi Весеј
"Ravnaja': Mali Zvornik
"Jelen Do", Jelen Do
"Kolubara gasbeton~ Vreoci
GIK "1. maj", Lapovo
GP "Partizanski put" a.d., Beograd
Za ova dva "pula" dru stvenih preduzeca za finansijskog savetnika izaЬra-
na је "Raiffeisen Investment AG" iz Веса.
Sredstva date donacije koriscena su za i za finansiranje propagande priva­
tizacije, ра је tako aprila meseca 2002. godine, ро proceduri Svetske banke,
izabrana firma Jaques Comm unication za savetnik a Agencije za privatiza ciju
za odnose sa javnoscu.
Ukupan budiet za konsultantski honorar iznosio је 60.000.00 US dolara.
Nakon neuspesne prodaje metodom javnog tendera 2002. godine, Skupstina
 216 Marija Obradovit • Hronika t:ranzicijskog gro bija

gradevinskog ргесџзеса (GP) ,,Partizanski put" a.d., Beograd usvojila је pro-

gram restrukturiranja 12. decembra 2005. godine, а Agencija za privatizaciju
је 13. decembra 2005. godine donela Resenje о prihvatanju programa restruk-
turiranja ovog ргеёџзеса. Datim programom privatizacija GP "Partizanski
рш" a.d., Beograd Ьila је predvidena metodom javnog tendera. Medutim, 10.
februara 2006. godine Tenderska komisija је proglasila neuspelim raspisani
tender za prodaju ovog ргеёшеса, ройо se do predvidenog roka nije pojavio
nijedan ponudaё:. Posle neuspelog tendera, а na predlog privatizacionog sa-
vetnika, Agencija za privatizaciju је donela odluku о promeni metoda privati-
zacije ovog ргеёшеса u postupak javne aukcije.
Medutim ovo ргесшесе ipak је privatizovano metodom javnog tende-
ra 2006. godine. Кџрас 70% drustvenog kapitala gradevinskog preduzeca
,,Partizanski put" a.d., Beograd u restrukturiranju, sa 885 radnika, Ьilo је jedi-
ni ponudac na tenderu, ,,Preduzece za puteve (PZP) Beograd" a.d., Beograd.
Kupoprodajnim ugovorom, potpisanim 23. novembra 2006. godine utvrdena
cena kapitala iznosila је 31.520.000 dinara (400.000 evra) i ugovoren investi-
cioni program u vrednosti od 165.480.000 dinara (1.615.250 evra).
Medutim, posle hapsenja Mila Duraskovica, vlasnika "NIBENS grupe':
таја 2011. godine zbog sumnje da је krusevacko preduzece "FAM" oste-
tio za 32 miliona evra, radnici firme "Partizanski put" a.d., Beograd koje је,
kako smo videli, kupilo "Preduzece za puteve "Beograd" a.d., Beograd kao
deo "NiЬens grupe~ traiili su tokom jula 2011. godine raskid kupoprodajnog
ugovora i isplatu osam zaostalih plata. 43
Agencija za privatizaciju raskinula је 5. avgusta 2011. godine kupopro-
dajni ugovor za gradevinsko preduzece "Partizanski put" a.d., Beograd, ё:lana
"NiЬens grupe" jer vlasnik nije postovao odredbe tog ugovora. Odnosno, zato
sto kupac nije obezbedio kontinuitet poslovanja i raspolagao је imovinom
preduzeca suprotno odredbama kupoprodajnog ugovora.44 Nakon ponistene
privatizacije gradevinsko preduzece "Partizanski put" a.d., Beograd dobilo је
status driavnog preduzeca u restrukturiranju.
Republika Srblja је 18. oktobra 2001. godine od japanske vlade doЬila
donaciju (Japanese Grant for Preparation of Private and Financial Sector
Structural Adjustment Credit #TF 026817), ё:iја је svrha bila priprema kre-
dita japanske vlade (Private and Financial Structural Adjustment Credit - PF
SAC 1), u iznosu od 80.000.000.00 US dolara. Ovu donaciju administrirala је
Svetska banka. Od ukupnog iznosa donacije, 814.000.00 US dolara, Agencija
za privatizaciju koristila је sumu od 580.000.00 US dolara, а Agencija za osi-
guranje depozita, sanaciju, stecaj i likvidaciju banaka је koristila 234.000.00
US dolara.
VI. Proces privatizacije dru§tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 217

Deo sredstava ove donacije ciji је korisnik Ьila Agencija za privatizaciju

шгоёеп је za finansiranje konsultantskih usluga u procesu restrukturiranja. о
ёепш сето detaljnije govoriti kasnije.
Iznos od 195.000.00 US dolara, od cega је bilo ропоёепо 143.000.00
US dolara, iskoriscen је za angazovanje strane konsultantske firme Cadogan
Financial Credentials za potrebe trШta kapitala, angazovanje stranog indi-
vidualnog konsultanta Wolfganga Riglera za potrebe tenderske privatizacije,
zatim stranog individualnog konsultanta Roya Cruma za obuku Odeljenja za
domace konsultantske кџсе CES Mecon iz Beograda za sprovodenje seminara
о procesu restrukturiranja i domace advokatske kancelarije "Prica i Spasic':
Korisnici iznosa od 155.000.00 US dolara iz ove donacije, od cega је
ропозепо 128.000.00 US dolara Ьili su Agencija za razvoj malih i srednjih
preduzeca u okviru Ministarstva za privredu i privatizaciju, Ministarstvo za
ekonomske odnose sa inostranstvom i Agencija za privatizaciju. Ova sredstva
su uglavnom iskoriscena za angazovanje domacih konsultanata, kao i domace
pravne kancelarije Clyde d.o.o. iz Beograda za potrebe Agencije za privatiza-
ciju.
Kako је ova donacija japanske vlade istekla 21. таја 2002. godine, do kad
pomenuti kredit iste vlade nije postao efikasan, RepuЬlika Srblja је od Svetske
banke doblla produzenje trajanja donacije do ЗО. juna 2002. godine.
Juna meseca 2002. godine RepuЫika Srblja је dobila drugu Donaciju
Vlade Japana II (Japanese Grant II for Preparation of Private and Financial
Sector Structural Adjustment Credit) (Donacija PDPL 1 #TF054607} radi
pripreme kredita od Vlade Japana (Private and Financial Sector Structural
Adjustment Credit - PF SAC 11) koji је administrirala Svetska banka . Sredstva
ove donacije u iznosu od 1.531.000.00 US dolara koriscena su uglavnom za
,,strucnu pomoc za rekonstrukciju bankarskog sistema~ i to za strucnu po-
moc za jacanje regulatornog okvira finansijskog sektora ёiji је korisnik Ьila
Narodna banka Jugoslavije, u iznosu od 250.000.00 US dolara; za struёnu po-
moc za rekonstrukciju bankarskog sistema, ciji је korisnik bila Agencija za
depozitno osiguranje, rehabllitaciju, sanaciju i likvidaciju banaka, u iznosu
od 249.000.00 US dolara; za struёnu pomoc za reformu preduzeca u drus-
tvenoj svojini, ciji su korisnici bili Agencija za privatizaciju i Ministarstvo za
privredu i privatizaciju u iznosu od 364.000.00 US dolara; za struёnu pomoc
u reformi poslovnog okruzenja, ciji је korisnik Ьilo Ministarstvo za privredu
i privatizaciju u iznosu od 404.500.00 US dolara, te za izgradnju kapaciteta
Jedinice za upravljanje Projektom, ciji је korisnik bila Agencija za depozitno
osiguranje, rehabilitaciju, sanaciju i likvidaciju banaka u iznosu od ЗО.ООО.ОО
US dolara.
218 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog gтоЫја

RepuЪlika Srblja је preko Savezne RepuЫike Jugos\avije primila i pod-do-

naciju od Vlade Holandije (Private Sector Development Technical Assistance
Grant Agreement TF # 50259), koji је administrirala Svetska banka. Ukupan
iznos ove donacije iznosio је 2.000.000.00 US dolara i опа је trajala do 31.
avgusta 2003. godine.
Preko ove donacije ргасеп! su finansijski savetnici Agencije za privati-
zaciju nove tri grupe od 17 ргесшеса u drustvenoj svojini. Svetska bank a је
informaciju о privatizaciji ovih ргесшеса objavila u on-line izdanju United
Nations Development Business, na sajtu MIGA-e, Agencije za garanciju multi-
lateralnih investicija (Multilateral Investment Guarantee Agency), kao i na saj-
tu IPA net, Agencijske ппеёе za promociju investicija (Investment Promotion
Agency Network), pozivajuci medunarodne investicione bank e da pismima
zainteresovanosti ponude svoje konsultantske usluge za privatizaciju sledece
tri gru pe preduzeca:
Pul poljoprivrednih preduzeca (sedam preduzeca):
"PIK~ Kikinda
"Agrounija~ Indija
"Napredal<, Stara Pazova
"Sava Kovacevic~ Vrbas
"Dragan Markovic~ a.d. Obrenovac
"Jedinstvo': Apatin
"Fabrika ulja~ Кrus evac
Ugovor о prodaji drustvenog kapirala preduzeca "Agrounija", Indija pot-
pisan је 12. jula 2005. godine. Kupac је Ьiо prvorangirani ponudac na tenderu
firma "МК Comm erc" Novi Sad.
Ри/ tekstilnih preduzeca (sest preduzeca):
"Novitet~ Novi Sad
Niska industrija tekstila "Ratko Pavlovic - Niteks" d.o.o., Nis
ТК "LjuЬisa Miodragovic~ Prijepolje
"lndustrija tepiha': Ivanjica
"Slavija~ Вас
"Javor~ lvanjica
Ри/ preduzeca za proizvodnju sokova i alkoholnih pica (cetiri preduzeca):
"Zitopek': Nis
"Diervin~ Кnjafevac
"Delises~ Vladicin Han
"PIK Tako vo", Gornji Milanovac
VI. Proces privatiza cije dru~tvenog kapitala u SrЬiji 2002-2010. 219

Ugovor о prodaji 70% drustvenog kapitala ргеёшеса "Dzervin" Knjazevac

sa 263 zapos\ena Ьiо је potpisan 28. jula 2005. godine. Kupac је Ьiо konzor-
cijum ргеошеса "Magnus" d.o.o., Кпјаёееас i .Карок" d.o.o., Beograd koji
је prihvatio minimalne obaveze socijalnog programa. Prodajna сепа kapitala
iznosila је 80. ООО evra uz ugovoreni investicioni program u narednih pet
godina u iznosu od 2.540.000 evra. Medutim, kako kupac nije u predvidenom
roku dostavio garanciju za dobro izvrsenje posla, niti uplatio razliku razliku
kupoprodajne cene i pored produzavanja roka, agencija za privatizaciju је 29.
avgusta 2005. godine pokrenula proceduru za raskid kupoprodajnog ugovora.
Nakon toga, Agencija za privatizaciju је 15. marta 2006. godine donela odlu-
ku о prodaji akcija prenetih Akcijskom fondu metodom javnog tendera.
Za PUL 7 Agencija za privatizaciju zakljucila је ugovor sa finansijskim
savetnikom Raiffeisen Investment AG iz Веса u vrednosti od 269.000.00 US
dolara, а za pul 8 i 9 produzeni su ugovori za pruzanje konsultantskih usluga
sa investicionom bankom MEINL Capital Advisors AG iz Веса u vrednosti
od 250.000.00 US dolara, odnosno 240.000.00 US dolara.
RepuЬlika Srblja је, preko Savezne RepuЬ\ike Jugoslavije, od Vlade
Svedske primila pod-donaciju za tehnicku pomoc u razvoju privatnog sekto-
ra (Private Sector Development Technical Assistance Grant Agreement TF #
050259), u ukupnom iznosu od 1.500.000.00 US dolara. Sporazum је potpisao
savezni ministar dr Мiroljub Labus, а ova donacija је trajala do 31. decembra
2003. godine.
Preko ove donacije finansirane su usluge stranih investicionih banaka za
privatizaciju 13 sledecih preduzeca u drustvenoj svojini grupisanih u "pulove"
10, 11 i 12 i to:
Industrija za proizvodnju stakla (letiri preduzeca):
"Industrija stakla", Pancevo
"Srpska fabrika stakla'' a.d., Paracin
"Porcelan", Zajecar
"Kerarnika': Мladenovac
Za finansijskog privatizacionog savetnika ove grupe preduzeca izabrana
је spanska konsultantska kuca Nmasl (N Mas Uno Proyectos lnternacionales
SA) iz Madrida. Medutim, 24. decembra 2004. godine Agencija za privatiza-
ciju је potpisala ugovor sa konsultantskom kucom BDO ВС Ехсе iz Beograda
kao novim savetnikom za privatizaciju preduzeca "Srpska fabrika stakla" a.d.,
Paracin i "Keramika': Mladenovac, i to ро ceni od 42.250 evra.
PUL 11 Drvnopreradivacka industrija industrija (ptt preduzeca):
"Kopaonik", Kursumlija
110 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog gro blja

"Sloga", Vladicin Han

"Dusan Petronijevic': Кгџёеевс
.. ~IK Кџсеуо" Кџсеео
"Ukras~ Bela Palanka

Engleska investiciona bank a Res&C o. izabrana је za finansijskog savetni-

ka za privatizaciju ove grupe ргефпеса, а za privatizacionog savetnika 2002.
godine spanska konsultantska kuca "N Mas Uno Proyectos Internacionales
ь« Madrid.
Tenderska komisija је па sednici, odrzanoj 1. jula 2004. godine, prihva-
tila Odluku Agencije za privatizaciju kojom је ponuda jedinog ропџёаёа na
tenderu za prodaju 70% drustvenog kapitala ргесџзеса za proizvodnju tala-
sastog papira i kartona i ambalaze od papira i kartona "Dusan Репогпјемс"
Кгџвемас, sa 510 zaposlenih, formalno ispravna. Stoga је predlozen ulazak u
pregovore sa konzorcijumom ргеёшеса "Duropak AG" a.d. Вес, Austrija ( ve-
cinski clan konzorcijuma) i "Zobex International Company" d.o.o., Beograd,
Srblja i Crna Gora (SCG) koji su okoncani potpisivanjem Ugovora о prodaji
14. septembra 2004. godine. Prodajna cena kapitala iznosila је 200.000 US
dolara uz ugovoreni trogodisnji investicioni program u vrednosti od 2 mi-
liona US dolara. Kupac је bezuslovno prihvatio obavezne zahteve socijalnog
programa i dodatno se obavezao da period zabrane prinudnog otpustanja
radnika bude tri godine.
Za pruianje konsultantskih usluga u postupku privatiza cije DPDI "Sloga"
Vladicin Han i "Ukras" Bela Palanka, Agencija za privatiza ciju angazovala је
2004 konsultantsku kucu "BDO ВС Excel" Beograd.
Pocetkom 2005. godine drustveno preduzece (DP) ,,Ukr as" Bela Palanka
sa 370 radnika bilo је prodato konzorcijurn u Jozo Jukic, Nemacka i SZTR
,.Drvoprom" Gusevac ро ceni kapitala od 5.701.248 dinara, uz ugovorene in-
vesticije od 40.804. 646 dinara.
Preduzecu "Sloga" Vladicin Han izvrsen је otpis obaveza prema drzav-
nim poveriocima u skladu sa izmenama i dopunama Zakona о privatizaci-
ji iz 2005. godine. Privatiza cija ovog preduzeca okoncana је 10. таја 2006.
godine, kada је potpisan zapisnik о ispunjenju od strane Agencije za pri-
vatizaciju i kupca, Konzorcijuma "Dunav Holdings" Inc, Vlajko Мitrovic i
"Pies- Unikum" d.o.o., Beograd. Ugovor о prodaji 70% drustvenog kapitala
DPDI "Sloga" Vladicin Han, sa 378 zaposlenih, Ьiо је zakljucen 6. decembra
2005. godine izmedu Agencije za privatizaciju i kupca, jedinog ponudaca na
tenderu, Konzorcijuma "Dunav holding" INC. Beograd, fizicko lice Vlajko
Mitrovic i "Pies- Unikum" d.o.o., Beograd, Kupoprodajna cena kapitala izno-
sila је 4.295.500 dinara, uz ugovorene investicije od 49.618.800 dinara.
VI. Proces privatizacije drшtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 221

Medutim, zbog перойосапја odredЬi iz kupoprodajnog ugovora od stra-

пе kupca Agencija za privatizaciju је raskinula pomenuti Ugovor 2007. godi-
ne, а vlasnistvo nad ргеёшесеш је ргейо па Akcijski fond.
Роёеткотп 2008. godine Agencija za privatizaciju је objavila novi jav-
ni poziv za prodaju akcija privrednog drustva Drvna industrija "Sloga" a.d.
Vladicin Нап metodom javnog tendera. Medutim, Tenderska komisija koja
је pratila sprovodenje javnog tendera radi prodaje 58.159 akcija u vlasnistvu
Akcijskog fonda, sto је predstavljalo 69,999398% ukupnog kapitala privred-
nog drustva Drvna industrija "Sloga" a.d. Vladicin Нап, па svojoj ёегегю]
sednici, odrzanoj 18. jula 2008. godine, konstatovala је da, do krajnjeg roka
za роёповепје ponuda, odnosno do 4. jula 2008. godine, nije bilo prispelih
ponuda.
Nakon ovog neuspesnog tendera za privatizaciju kapitala privrednog
drustva Drvna industrija "Sloga'' a.d. Vladicin Нап, nad preduzecem је po-
krenut stecajni postupak na osnovu Zakljucka stecajnog sudije Trgovinskog
suda u Leskovcu, broj predmeta St.3/09, 9. septembra 2009. godine. Stecajni
upravnik bila је Agencija za privatizaciju. Od tada, ра do 10. juna 2014. go-
dine u organizaciji Centra za stecaj Agencije za privatizaciju, metodom jav-
nog nadmetanja prodavana је imovina stecajnog duznika Drvna industrija
,.Sloga" a.d. Vladicin Han4s_
Na ovom primeru, mozemo jasno sagledati kako su kroz proces pri-
vatizacije unistavana uspesna drustvena preduzeca koja su uglavnom za-
vrsavala u stecaju i kako је vrsena erozija drustvenog kapitala kroz du-
gotrajne postupke privatizacija drustvenih preduzeca, troskova rada i
"naknada za uspesnu prodaju" brojnih konsultantskih kuca ciji rad ocito
nije doprinosio poslovnoj konsolidaciji subjekata privatizacije ni izboru
solidnog kupca drustvenog kapitala. Zatim, ovome treba dodati naknade
isplacivane tenderskim komisijama koje su odobravale zakljucenje ugo-
vora о prodaji subjekata privatizacije, koji su nakon potpisivanja uЬпо
raskidani zbog nepostovanja odredaba kupoprodajnih ugovora od strane
kupaca, honorari stecajnih upravnika koji su sprovodili prodaju imovi-
ne stecajnih duinika. Tako је u procesu privatizacije drustveni kapital u
SrЬiji Ьiо koriscen za uspostavljanje novih svojinskih odnosa u drustvu, а
ne reinvestiran u drustvena preduzeca radi povecavanja njihove produk-
tivnosti i konkurentske sposobnosti na triistu. Iz ovoga se vidi da cilj pri-
vatizacije drustvenog kapitala u Srblji nije Ьiо ekonomski, vec politick.i,
jer u toku samog procesa subjekti koji su u njemu ucestvovali (Agencija za
privatizaciju, konsultantske kuce, tenderske komisije, komisije za direktne
pregovore, stecajni upravnici itd.) nisu donosili ekonomski opravdane i
racionalne odluke u smislu postizanja vece ekonomicnosti poslovanja su-
 222 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog gro ЬQa

bjekata privatizacije i privrednog rasta nacionalne ekonomije, vec опе koje

su se zasnivale na drugim neekonomskim kriterijumima i koje su vodili
likvi daciji subjekata privatizacije.
Agencija za privatizaciju је 21. avgusta 2006. godine prihvatila program
restrukturiranja "SIK Кџёеео" Кџёесо u restrukturiranju, kojim је Ьila pred-
videna privatizacija ovog drustvenog ргеёшеса metodom javnog tendera.
DP "Javor" lvanjica u restrukturiranju, sa 978 zaposlenih, kupio је kon-
zorcijum pravnih i fizickih lica ро prodajnoj ceni od 21.300.000 dinara, uz
ugovorene investicije od 42.600.000 dinara.
Industrija га proizvodnju pica (tri preduzeca)
"Godomin~ Smederevo
"Rubln': Кгџвеуас
"НеЬа': Bujanovac
EPIC (European Privatisation & Investment Corporation) Financial
Consultin iz Веса izabran је za privatizacionog savetnika ove grupe predu-
веса. Ргеёшесе "Godomin" Smederevo imalo је proЫem razgranicenja ze-
mljista ali i znatne finansijske proЫeme, ра је u junu 2005. godine Skupstina
preduzeca odlucila da se pokrene stecajni postupak. Agencija za privatizaci-
ju је 7. marta 2005. godine potpisala ugovor sa beogradskom kompanijom
,,INVEJ" о prodaji drustvenog preduzeca "Rubin" Кrusevac sa 1020 zaposle-
nih. Prodajna сепа kapitala iznosila је 1.620.666.000 dinara, а ugovorene in-
vesticije 914.593.600 dinara.
U toku 2002. godine privatizovano је 247 preduzeca, od toga 42% u me-
secu decembru. Broj zaposlenih u prodatim preduzecima iznosio је 42.719.
Ostvaren је ukupan prihod od 22 milijarde dinara. Ugovorene garantovane
investicije su iznosile 18.4 milijarde dinara, а sredstva za sprovodenje socijal-
nog programa, 5 milijardi dinara.
Metodom javnog tendera privatizovano је 12 drustvenih preduzeca, а
prodajom paketa akcija na triistu kapitala, 48. U proceduri pripreme tender-
ske dokumentacije ili organizaciji tenderske prodaje nalazilo se 71 drustveno
preduzece. U 56 drustvenih preduzeca grupisanih u 12 "pulova" angazovanje
privatizacionih savetnika bilo је finansirano sredstvima stranih donacija.
Sredstvima iz budzeta Republike Srblje finansira se privatizacija 15 drus-
tvenih preduzeca metodom javnog tendera i to:
Secerane (pet preduzeca):
"Jedinstvo~ Kovacica
"Sajkaska~ Zabalj
"Jugozapadna Babl, Вас
VI. Proces privatizaclje dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 223

"Donji Srem~ Ресшс]

"Crvenka" a.d., Crvenka
Као finansijski savetnik za ovu grupu ргеёшеёа angazovana је konsul-
tantska kuca .Рпсе Waterhouse Соорегв" iz Beograda.
Prehrambena industrija (dva preduzeca)
РКВ "Frikom': Beograd
"SrЬijanka'; Valjevo
Konsultantska kuca Raiffeisen Investment AG iz Веса izabrana је kao рп-
vatizacioni savetnik za ova ргеёшеса,
Preduzece za promet naftnih derivata
.Веореџо]" a.d., Beograd
Za ovo ргесџзесе u kome је udeo drustvenog kapitala u ukupnom ka-
pitalu ргесџаеса iznosio 62%, kao finansijski savetnik angaiovana је kon-
sultantska kuca "BNP PARIBAS Corporate Ршапсе" iz Pariza, а kao pravni
Harrisons Solicitor iz Northallertona.
Fabrika hartije D.P. ,,Boza Tomic~ Cacak
Evropska korporacija za privatizaciju i investicije (European Privatization
& Investment Corporation) EPIC, Financial Consulting iz Веса izabrana је za
privatizacionog savetnika ovog drustvenog preduzeca.
Turisticka preduzeca (dva preduzeca)
ATD "Putnik': Beograd
"SrЬijaturs': Nis
Као finansijski savetnik za pripremu tenderske prodaje ova dva preduze-
ca angazovana је Balkan Advisory Company iz Bugarske.
Duvanska industrija (dva preduzeca)
"Duvanska industrija Nis" (DIN), Nis
"Duvanska industrija Vranje" (DIV), Vranje
Investiciona banka Morgan Stenly & Со Limited iz Londona izabrana је
za finansijskog savetnika za privatizaciju ova dva preduzeca.
"Fabrika kaЬlova Zajecar': Zajecar
Za privatizacionog savetnika angaiovana је konsultantska kuca Deloitte
& Touche iz Beograda.
"Beogradska pekarska industrija Beograd~ Beograd
Као konsultant za privatizaciju ovog drustvenog preduzeca izabran је
"Raiffeisen Investment AG" iz Веса. Odluka tenderske komisije kojom је
18. jula 2003. godine tender za prodaju 70% drustvenog kapitala preduzeca
 224 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskog gтоЫја

"Beogradska pekarska industrija Beograd': Beograd, Ьiо proglasen neuspelim

bila је ропйгепа 2006. godine odlukom Vrhovnog suda RS i imenovana је
nova tenderska komisija.
Iako је kod tenderske prodaje ргесшеса uloga Agencije za privatizaci-
ju bila od presudnog шасаја Ьilo је primera da su sami subjekti privatizaci-
је sprecavali prodaju ргесшеса Ьlokiranjem tenderske procedure. Tako, па
primer, zbog опетпояџсаеапја sprovodenja tenderske procedure od strane
drustvenog ргесџзеса Fabrika konditorskih proizvoda "Ravanica" iz Сџрпје,
direktor Agencije za privatizaciju, а па preporuku Centra za tendere, doneo је
24. oktobra 2003. godine Odluku о obustavi sprovodenja procesa privatizacije
u ovom ргеоџзесџ, Doslo је do sukoba Agencije za privatizaciju sa poslovod-
stvom ргеёшеса i predstavnikom sindikata.
S druge strane, do obustave procesa privatizacije pojedinih preduzeca
dolazilo је i zbog sukoba izmedu ponudaca na tenderu, kao i zbog sukoba
ponudaca i Ministarstva za privredu i privatizaciju RS. Tako је, 13. februa-
ra 2004. godine, direktor Agencije za privatizaciju, а u skladu sa clanom 25.
Stav 1 Zakona о privatizaciji, doneo Odluku о obustavi sprovodenja postupka
privatizacije "Veterinarskog zavoda" a.d. Zemun. U toku tenderske procedu-
re doslo је do sukoba oko rangiranja dva ponudaca, Konzorcijuma zaposle-
nih "Veterinarskog zavoda" a.d. Zemun, na celu sa Dusanom Petrovicem i
konzorcijuma preduzeca "Zekstra" d.o.o., Beograd (vlasnik Dragan Duric) i
"Bank om" d.o.o., Zemun. Konzorcijum zaposlenih је Ministarstvu privrede i
privatizacije RS podneo prigovore na tok tenderske procedure, а ро njegovoj
tuibl vodio se i postupak pred Vrhovnim sudom Srblje. Agenciji za privati-
zaciju је 13. februara 2004. godine dostavljen dopis pravnog zastupnika pr-
vorangiranog ponudaca da bez odlaganja donese odluku о obustavi procesa
privatizacije do donosenja potrebnih odluka od strane subjekta privatizaci-
je. Istog dana odriana је sednica Odbora za privatizaciju Narodne skupstine
(NS) RS, а povodom Informacije koju је podneo Konzorcijum zaposlenih,
da se izvrsi kontrola rada Ministarstva privrede i privatiza cije RS povodom
privatizacije ovog preduzeca.
Nakon sto је Vrhovni sud Srblje presudio u korist Konzorcijuma za-
poslenih i ponistio resenje kojim је Zavod prodat konzorcijumu preduzeca
,,Zekstra" d.o.o., Beograd (vlasnik Dragan Duric) i "Bank om" d.o.o., Zemun,
na predlog clanova iz Srpske radikalne strank e, Odbor za privatizaciju NS
RS predlozio је uvodenje prinudne uprave u "Veterinarski zavod" u Zemunu
zbog "opstruk cije privatizacije".
Medutim, nakon resenja о uvodenju privremenih mera, radnici su se za-
barikadirali u Zavodu i tri meseca nisu pustali prinudnu upravu da ude u
fabriku.
VI. Proces privatizacije drшtvenog kapltala u SrЬiji 2002-2010. 225

Ро uvodenju prinudne uprave u Zavodu, Vlada RS је imenovala Upravni

odbor. Prinudna uprava је povukla sve tuzЬe i zа!Ье na postupak privatizacije
koje је podneo Veterinarski zavod, а zatim је pod pretnjom otkazima primo-
rala i sve clanove Konzorcijuma koji su privatno podnosili razne zа!Ье i tuzЬe,
da te svoje podneske povuku. Na kraju је Vrhovni sud SrЬije doneo novo
геёепје, potvrdivsi odluku Ministarstva kojom је "Veterinarski zavod" prodat
konzorcijumu ргеёшеса "Zekstra" d.o.o., Beograd (vlasnik Dragan Duric) i
"Bankom" d.o.o., Zemun.46
Drustveno ргеёшесе "Veterinarski zavod" a.d. Zemun sa 370 radnika
prodato је u prvoj polovini 2005. godine kupcu "Bankom-Zekstra" konzorci-
јшп Beograd ро ceni kapitala od 728.616.980 dinara, uz ugovorene investicije
u iznosu od 350.696.964 dinara.
Na ovaj nacin se uspostavljao savez izmedu "tranzicione nomenklatu-
re» i "izdanaka ratno-pljackaske ekonomije~ tj. ratnih profitera pomocu
kojeg је uspostavljeno privatno vlasnistvo nad drustvenim preduzecima u
Srblji posredstvom privatizacije drustvenog kapitala.
Odluku о metodu privatizacije subjekta privatizacije donosi Agencija za
privatizaciju. Tako је, na primer, 14. juna 2004. godine donela odluku о ten-
deru kao metodu privatizacije preduzeca "Elan" Srbobran, а 16. juna 2004.
godine za preduzece "IMT Fabrika motora i motokultivatora" a.d. Кnjazevac.
Medutim, Agencija za privatizaciju је donosila i odluke о zameni jednog me-
toda privatizacije drugim. Tako је 15. juna 2004. godine donela odluke о pro-
meni metoda privatizacije za preduzeca ,;vulkan'' iz Nisa i "Mitros" iz Sremske
Mitrovice - od javnog tendera u javnu aukciju. ,,Mitros" iz Sremske Mitrovice
prodat је na aukciji juna 2005. godine, ро ceni kapitala od 36.106.000,00 dina-
ra. Agencija za privatizaciju је 4. septembra 2006. godine donela Odluku о pro-
meni metoda privatizacije drustvenih preduzeca ТК "LjuЬisa Miodragovic~
Prijepolje u restrukturiranju, ,,РТТ Ugostiteljstvo" d.o.o., Beograd i "Trem"
a.d., Nis, odnosno odlucila је da se 100% drustvenog kapitala ovih preduzeca
privatizuju metodom javne aukcije umesto metodom tendera, kako је do tada
bilo predvideno.
Zbog neresenih imovinsko-pravnih odnosa dolazilo је do odlaganja
privatizacije. Na preporuku Ministarstva poljoprivrede i vodoprivrede RS,
Agencija za privatizaciju је 28. oktobra 2003. godine zbog proЫema razgrani-
cenja poljoprivrednog zemljista odlozila proces privatizacije za grupu predu-
zeca koja su raspolagala poljoprivrednim zemljistem, i to:
Poijoprivredna preduzeca (sest ртеdииса) PUL 15:
"Aleksa Santic': Aleksa Santic
"Labudnjaca': Vajska
226 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog gтoblja

"Granicar~ Gakovo
"Duro Strugar", Kula
"Elan~ Srbobran
"Mitrosrem': Sremska Mitrovica
Agencija za privatizaciju је 11. jula 2005. godine potpisala ugovor sa fir-
mom "Reiffeisen Investment AG" iz Веса za ргџйапје savetnickih usluga radi
privatizacije ove grupe ргеёџзеса, uz ugovoreni honorar od 374.200 evra.
Privatizacija ove grupe ргеёшеса bila је отеёапа proЬlemom razgranice-
nja izmedu driavnog i drustvenog poljoprivrednog zemljista.
Tako su se u toku tenderske procedure za privatizaciju Drustvenog poljo-
privrednog ргесшеса "Mitrosrema" iz Sremske Mitrovice javili proЫemi iz-
medu Ministarstva poljoprivrede RS, ovog ргеёџзеса i katastra nepokretnosti
u vezi sa razgranicenjem zemljista и drzavnoj i drustvenoj svojini. Na drugoj
sednici Tenderske komisije za drustveno ргесџзесе "Mitrosrema'' iz Sremske
Mitrovice, odrzane 3. novembra 2006. godine, doneta је Odluka о odobrava-
nju rezultata tendera na sledeci nacin: tri clana glasala su "za'', jedan "protiv': а
jedan је Ьiо uzdrzan. Ovim је Tenderska komisija prihvatila tender-listu cime
је Konzorcijum koji su cinila preduzeca: ,,Finam Skin" d.o.o., Beocin i "ТР
DSD ТоЬассо" d.o.o., Beograd Ьiо proglasen za prvorangiranog ponudaca;
,,МК Commerc" d.o.o., Novi Sad za drugorangiranog; ,.Veterinarski zavod"
a.d. Zemun za trecerangiranog; ,,Agrocoop" a.d., Novi Sad za cetvrtorangi-
ranog; ,,Delta М" d.o.o., Beograd za petorangiranog; dok је "Fidelinka'' a.d.,
Subotica proglasena za sestorangiranog ponudaca.
Tenderska komisija је zasedala u sledecem sastavu: Mr Milan Josipovic,
predsednik, pomocnik ministra u Мinistarstvu privrede RS, kao predstav-
nik iz reda repuЬlickih organa; Dorde Marinkovic, zamenik predsednika,
direktor Drustvenog poljoprivrednog preduzeca "Mitrosrema" iz Sremske
Mitrovice, kao predstavnik subjekta privatizacije; Todor Kuzmancevic, clan,
glavni strucnjak poljoprivrede u okviru Opstinske uprave za privredu i predu-
zetnistvo и Opstini Sremska Mitrovica, kao predstavnik lokalne samouprave
prema sedistu subjekta privatizacije; Мirjana Bojcevski, clan, mladi savetnik
u sektoru analitike i statistike и Ministarstvu poljoprivrede, sumarstva i vo-
doprivrede RS, kao predstavnik iz reda repuЬlickih organa; Stevan Jovanovic,
clan, predsednik Samostalnog sindikata Drustvenog poljoprivrednog predu-
zeca "Mitrosrema" iz Sremske Мitrovice, kao predstavnik reprezentativnog
sindikata subjekta privatizacije.
Ugovor о prodaji 70% drustvenog kapitala poljoprivrednog preduzeca
,,Mitrosrema" iz Sremske Mitrovice, sa 945 zaposlenih, Agencija za privati-
zaciju potpisala је 25. decembra 2006. godine sa navedenim prvorangiranim
VI. Proces prlvatlzacije dru !tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 227

ропџёаёетп па tenderu. Prodajna сепа kapitala iznosila је 1.185.487.500 di-

пага (15.150.000 evra), uz ugovoreni investicioni program u vrednosti od
782.500.000 dinara (10.000.000 evra).
Medutim, sredinom 2009. godine doslo је do promene vecinskih vlasni-
ka, buduci da је ovaj konzorcijum svoj paket akcija ustupio firmi "DTM rilej-
sen" koja se vodila kao vlasnistvo Momira Магјапомса, koji је izvesno vreme
Ьiо i predsednik upravnog odbora poljoprivrednog ргеёџзеса "Mitrosrema"
iz Sremske Mitrovice, Agencija za privatizaciju raskinula је avgusta 2010. go-
dine kupoprodajni ugovor sa firmom "DTM Relations~ Beograd vecinskim
vlasnikom "Mitrosrema" zbog neizvrsenja obaveznih investicija.47
Ovaj primer privatizacije Drustvenog poljoprivrednog preduzeca
.,Mitrosrema'' iz Sremske Mitrovice, pokazuje nam svu njenu ekonomsko-
razvojnu neracionalnost kao driavne ekonomsko-politicke mere zasnova-
ne na spekulaciji, voluntarizmu i odnosu snaga ldijentelisticki organizo-
vanih politickih grupa u drustvu, а ne па pravnom sistemu i ekonomskim
kriterijumima. Ocit је i njen prevashodan cilj ukidanja drustvene svojine
ро svaku cenu, а пе unapredenja poslovanja pojedinih preduzeca i eko-
nomskog rasta nacionalne privrede. Naime, i pored velikog broja ponuda-
ca na tenderu, i prisustva strucnjaka za razvoj poljoprivrede u Tenderskoj
komisiji, kako smo videli, privatizacija datog preduzeca nije doprinela
osavremenjivanju njegove proizvodnje, povecanju produktivnosti, а time
i rentabilnosti.
Drustvena preduzeca "Labudnjaca" Vajska i "Duro Strugar" Kula priva-
tizovana su metodom javnog tendera u leto 2006. godine, а za ostala predu-
zeca iz ove grupe, pocetkom 2006. godine, Agencija za privatizaciju donela је
odluku о promeni metoda privatizacije ovih preduzeca, sa tendera, na javnu
aukciju.
ProЫem razgranicenja poljoprivrednog zemljista u posedu preduzeca
otezavao је i tendersku prodaju poljoprivrednih kombinata: ,,Napredak" Stara
Pazova, ,,Dragan Markovic" Obrenovac, ,,Agrounija'' Indija, ,,Sava Kovacevic~
Vrbas, ,,Jedinstvo", Apatin, ,,PIK Кikinda': Кikinda, ,,Fabrika ulja" Кrusevac.
Medutim, uprkos tome, 70% drustvenog kapitala "Fabrike ulja" iz Кrusevaca
prodato је 20. jula 2004. godine, drugoplasiranom ponudacu na tenderu, fi-
zickom licu Bozi Milicevicu ро ceni kapitala od ЗО.ООО evra, uz ugovoreni
petogodisnji investicioni program u iznosu od 2.510.000 evra i prihvacene
obavezne zahteve socijalnog programa. Prvorangirani ponudac na tenderu
za prodaju ovog drustvenog preduzeca, .,PAOIL'' iz Italije је pocetkom juna
odbio da potpise ugovor, ра је na pregovore pozvan drugoplasirani ponudac
koji је postao i kupac.
 228 Marija Obradovic • Hronika tran:icijskog gro blja

Tender kao metod privatizacije podrazumeva prikupljanje ponuda poten-

cijalnih kupaca. Postupak javnog tendera obuhvata pripremu javnog tendera,
javni poziv za роёпозепје ponuda, роопоёепје i prijem ponuda, otvaranje i
ocenu ponuda, zak.Ijucivanje ugovora i druge radnje шасајпе za sprovodenje
javnog tendera.
Da Ьi osvetlili realni istorijski sadrzaj privatizacije drustvenih ргеёџееса
metodom javnog tendera, vaino је opisati proces rada komisija za direktne
pregovore za prodaju drustvenih ргеаџаеса putem tendera. I to zato sto su
ove komisije odraiavale strukturu drustvene тпос! u Srblji koja se formirala u
vremenu samoupravnog socijalizma, ali koja se ocuvala zahvaljujuci inerciji
kao jednoj od karakt eristika strukture tranzicionih drustava. U osnovi опа
је reprezentovala komunisticku nomenklaturu rekomponovanu u tranzicione
klijentelisticke struktu re. Konkretne istorijske oЫike reprodukcije ovih soci-
jalnih struktura prikazacemo na sledecem primeru.
Ugovor о prodaji 70% drustvenog kapitala preduzeca hemijskih proi-
zvoda "PKS Lateks" iz Cacka potpisan је 20. decembra 2002. godine izmedu
Agencije za privatizaciju i kupca "HLC Chemic Trade GmbH" iz Nemacke.
Prodajna сепа је tokom direktnih pregovora povecana sa 1 euro na 80.000.00
evra. Ugovoren је investicioni program u vrednosti od 1.925.000.00 evra i
socijalni program u vrednosti od 1.283.000.00 evra.
Komisiju za direktne pregovore sa kupcem cinili su predsednik, Sinisa
Mali, direktor Centra za tendere Agencije za privatizaciju, i clanovi, Dusan
Drinjakovic, potpredsednik Skupstine opstine Cacak i Bratislav Andelic, ge-
neralni direktor PKS "Lateksa" iz Cacka. Posto је ponuda u datim parame-
trim a bila prihvacena od stran e Komisije, prihvatila ju је i Skupstina PKS
,.Lateksa" Cacak.
Iz ovoga se vidi struktura klijentelisticke mreze nomenklatur e koja
је obuhvatala dria vne i Iokalne politicke funkcionere i direktore dru stve-
nih preduzeca. Tako је data klijentelisticka mreza u procesu privatizacije
uzurp irala dru stveni kapital i vrsila njegovu prodaju domacim i stranim
kupcima pribavljajuci i sebl materijaln u korist.
Tenderske komisije koje obrazuje i cije clanove imenuje nadlezni mini-
star za poslove privatizacije, cine ро jedan predstavnik lokalne samouprave
prema sedistu subjekta privatizacije i predstavnik reprezentativnog sindikata
kod subjekta privatizacije i cetiri predstavnika repuЬlickih organa. Kako se
odluke donose vecinom, ocigledno је iz samog sastava tenderskih komisija da
је driava ostvarila monopol и prodaji drustvenog kapitala u postupku njegove
privatizacije. Tenderska komisija donosi odluku о prihvatanju ili ne prihva-
tanju ponude jednog od ponudaca na tenderu о cijem rangiran ju је donela
odJuku Agencija za privatizaciju.
VI. Ргосев privatizacije drustvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 129

Tako se privatizacija drustvenih preduzeca u Srblji svela па proces

uzurpacije drustvenog kapitala od strane organizovanih klijentelistickih
drustvenih шгеза "tranzicione nomenklature" konstituisane kao nacio-
nalna drzava i zasticene aparatom prinude (policijom i vojskom).
U ргојесе 2004. godine u privatizaciju metodom javnog tendera krenula
su ргеёшеса cija se privatizacija finansirala iz budzeta RepuЫike Srblje, i to:
Transportna preduzeca (tri preduzeca) PVL 18:
"Nis-Ekspres" a.d., Nis
"Litas•: Розагеуас
"Autotransport" Kraljevo
Као finansijski savetnik Agencije za privatizaciju ovih ргеёџзеёа anga-
zovan је таја 2005. godine "Reiffeisen Investment AG" iz Веса ро ceni od
171.100 evra.
Na sednici tenderske komisije odrzane 3. jula 2006. godine рпћеаёепа
је odluka da se tender za prodaju ргесшеса "Nis-Ekspres" a.d., Nis progla-
si neuspelim. Jedan od ucesnika na tenderu, Konzorcijum zaposlenih "Nis
Ekspres" podneo је prigovor na zakonitost sprovedenog tenderskog postupka
radi prodaje 70% drustvenog kapitala transportnog preduzeca "Nis-Ekspres"
a.d., Nis, а Ministarstvo privrede је 9. avgusta 2006. godine odbilo taj prigo-
vor. Medutim, Konzorcijum zaposlenih "Nis-Ekspres" pokrenuo је spor pred
Vrhovnim sudom SrЬije, а presudom ovog suda tuzba konzorcijuma је uva-
zena.
Nakon presude Vrhovnog suda Srblje Tenderska komisija za pracenje
tendera radi prodaje 70% drustvenog kapitala ovog transportnog preduzeca,
na svojoj sednici odrzanoj 20. juna 2008. godine, donela је odluku о usvaja-
nju predloga Agendje za privatizaciju i zapocinjanju pregovora sa jedinim
ponudacem па tenderu, Konzorcijumom zaposlenih "Nis-Ekspres~ pod uslo-
vom da ugovor о prodaji 70% drustvenog kapitala, odnosno 57,456% ukupno
registrovanog kapitala ovog preduzeca, sa 2.906 zaposlenih, bude zakljucen
iskljucivo uz kumulativno ispunjavanje sledecih uslova:
Da u toku pregovora ponudac poveca iznos potrebnih investicionih ula-
ganja, а najmanje do 1.500.000 evra, i to na taj nacin da u prve dve godine
ponudi 600.000 evra kao hitna ulaganja;
Da u toku pregovora znatno poboljsa svoju ponudu u delu koji se odnosi
па iznos kupoprodajne cene.
Tenderska komisija radila је u sastavu: predsednik, Luka Andric, drzavni
sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja RS, kao predstavnik
iz reda repuЬlickih organa; zamenik predsednika, Sladana Kocic, pomocnik
230 M ari ja Obradovic • Hronika tтanzicijskog gтоЫја

direktora za poslove turizma ргесшеса "Nis-Ekspres" a.d., Nis, kao pred-

stavnik subjekta privatizacije; clanovi, Goran Batak, savetnik u Ministarstvu
ekonomije i regionalnog razvoja RS, kao predstavnik iz reda repuЫickih
organa; Tomislav Miljkovic, posebni savetnik za privredu i razvoj gradona-
celnika Grada Nisa, kao predstavnik lokalne samouprave prema sedistu вц-
bjekta privatizacije i Vera Milojevic, clan Samostalnog sindikata ргесшеса
"Nis-Ekspres" a.d., Nis, kao predstavnik reprezentativnog sindikata subjekta
privatizacije.
Kupoprodajni ugovor izmedu Agencije za privatizaciju, kao рџпотпосшка
subjekta privatizacije i kupca, jedinog ропџёаёа na tenderu, Konzorcijuma za-
poslenih "Nis-Ekspres" zakljucen је 17. novembra 2008. godine. Kupoprodajna
сепа iznosila је 3.270.000 evra, uz ugovoreni investicioni program u vrednosti
od 4.600.000 evra od cega је planirano da 2 miliona evra bude finansirano iz
sopstvenih sredstava Konzorcijuma, а 2.600.000 iz kredita.
Ovaj primerprivatizacije drustvenog kapitalapreduzeca "Nis-Ekspres"
a.d., Nis pokazuje kako је organizovan i istrajan nastup omogucio zapo-
slenim u drustvenim preduzecima u SrЬiji da oni postanu njihovi vlasni-
d. Medutim, ovakvi prim eri su veoma retki posto је najveci deo radnicke
klase u procesu privatizacije u Srblji ostao neorganizovan i nemocan da
postane vlasnik dru stvenih i javnih preduzeca.
Predstavnici Agencije za privatizaciju i ovlasceni predstavnici kupca,
Konzorcijuma "Dragon" Ltd. Majuro, Marshall Islands i "АТР" a.d., Кraljevo,
jedinog ponudaca na tenderu za prodaju 70% drustvenog kapitala preduzeca
DP "Autotransport" Кraljevo, potpisali su 13. juna 2007. godine kupoprodaj-
ni ugovor cije su osnovne elemente cinili: prodajna cena u iznosu od 120.000
evra (9.798.767 dinara) i investicioni program u vrednosti od 1.200.000 evra
(97.987.680 dinara). Kupac se, uz bezuslovno prihvatanje minimalnih oba-
veza iz socijalnog programa, saglasio i sa dodatnim elementima socijalnog
programa. Javni poziv za ucesce na datom tenderu objavljen је 19. decembra
2005. godine, а sprovodenje tendera pratili su izmena rokova za dostavljanje
obavezujucih ponuda, kao i uslova iz objavljenog poziva koji su se odnosili na
definisanje uslova koje su morali da ispune ucesnici tendera u pogledu duzine
bavljenja prevozom putnika i/ili robe u drumskom saobracaju, velicine ostva-
renog poslovnog prihoda u datoj godini itd.
Ovakva praksa sprovodenja tendera nesumnjivo svedoci о "namestanju"
tendera, odnosno о saradnji driavne oligarhije, u ovom slucaju Agencije za
privatizaciju, i tzv. investitoraiz inostranstva, u ovom slucaju sa Marsalskih
ostrva!?
Tenderska komisija је radila u sastavu: predsednik, Milovan Vasic, dipl.
masinski inzenjer, nacelnik odeljenja u Ministarstvu privrede RS, predstav-
VI. Proces privatizacije druJtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 231

nik iz reda repuЬlickih organa; zamenik predsednika, Zoran JaЬlanovic, dipl.

pravnik, generalni direktor DP "Autotransport" Kraljevo, kao predstavnik
subjekta privatizacije; clanovi, Slavica Marinovic, dipl. ekonomista, rukovo-
dilac grupe u Ministarstvu privrede RS, predstavnik iz reda repuЬlickih orga-
na; Milan Lukic, SSS, savetnik za kapitalne investicije i infrastrukturni razvoj
predsednika орёппе Кraljevo, kao predstavnik lokalne samouprave prema
sedistu subjekta privatizacije i Stevo Milicevic, vozac teretnog ваоћгасаја DP
,,Autotransport" Кraljevo, kao predstavnik reprezentativnog sindikata subjek-
ta privatizacije.
Medutim, nedugo nakon privatizacije ovog drustvenog preduzeca, sa
368 zaposlenih, nakon strajka radnika zbog ogromnih dugova kojim su novi
vlasnici protivzakonito, ali uz znanje Agencije za privatizaciju, bili opteretili
imovinu preduzeca, Agencija za privatizaciju је pocetkom 2010. godine raski-
nula dati kupoprodajni ugovor.48
Posle raskida datog kupoprodajnog ugovora, Agencija za privatizaciju
је 2. jula 2010. godine donela odluku о pokretanju restrukturiranja subjekta
privatizacije "Autotransport" a.d., Кraljevo, а ubrzo zatim objavila је i javni
poziv za ucesce na javnom tenderu radi prodaje 86,63270% registrovanog ka-
pitala privrednog drustva "Autotransport" a.d., Кraljevo u restrukturiranju.
Medutim, tenderska komisija koja је pratila sprovodenje ovog tendera је 29.
septembra 2011. godine proglasila tender neuspelim, posto do roka podno-
senja obavezujucih ponuda, 23. septembra 2011. godine nije bilo prispelih
ponuda.49
Usluina preduzeca (letiri preduzeca):
"Centrotekstil" a.d., Beograd
"Jugosped" Beograd
Holding sistem "Janko Lisjak" a.d., Beograd
"Novi Dom" Beograd
Prodaja imovine drustvenih preduzeca u postupku privatizacije radi na-
mirivanja njihovih obaveza, postala је sve ucestalija tokom 2006. godine.
Privatizacija drustvenog preduzeca "Centrotekstil" Beograd bila је oteza-
na zbog proЫema naplate njegovih potrazivanja od Iraka.
U septembru 2006. godine Centar za aukcije Agencije za privatizaciju
sproveo је prodaju imovine preduzeca "Centrotekstil" Beograd, i to objek-
ta Robne kuce u Makedonskoj 12-14 u Beogradu da Ьi se ostvarenim sred-
stvima izvrsile obaveze ovog drustvenog preduzeca prema zaposlenima koji
su zakljucili ugovore о poravnanju, odnosno za isplatu neisplacenih zarada
zaposlenima u periodu 1996-2000. godine. Prodajna сепа kapitala iznosila
је 5 miliona evra i bila је identicna pocetnoj ceni koju је utvrdilo samo dato
232 Marija Obradovic • Hronika tmnzidjskog groЬlja

ргеёшесе. Agencija za privatizaciju pokusala је da izvrsi u isto vreme i li-

dtacionu prodaju imovine drustvenog ргеёшеса "Putnik" iz Beograda, i to
ostrvo Sveti Marko kod Tivta u Crnoj Gori, ро роёешој ceni od 16 miliona
evra. Medutim, licitacija је bila odlozena do окопёапја arbltraze ро pitanju
vlasnickih prava Ьivseg kupca nad ovim ргеёџзесеш.
Privredno drustvo "Centrotekstil" a.d., Beograd prodato је metodom jav-
nog tendera u leto 2007. godine. Kupac је Ьiо firma Ноте Art&Sales Services
AG iz Svajcarske. Kupoprodajna сепа iznosila је 1.504.062.000 dinara, uz
ugovorene investicije u vrednosti od 238.740.000 dinara.
Росеткогп 2006. godine Agencija za privatizaciju podnela је Ministarstvu
privrede RS predlog za uvodenje privremenih mera u drustveno ргеёшесе
.Centrotekstil" Beograd.
Drustveno ргесшесе "Jugosped" Beograd, sa 400 zaposlenih, privatizo-
vano је prodajom па javnom tenderu u prvoj polovini 2006. godine kupcu
,,Home Art & Sales Sen'ices" Svajcarska, ро ceni kapitala od 315.902.025 di-
nara, uz ugo,·orene investicije u vrednosti od 193.522.446 dinara. Dati kupac
Ыо је proglasen prvorangiranim ponudacem na sednici tenderske komisije
od 22. februara 2006. godiлe, dok је drugoplasirani ponudac Ьiо konzorcijum
u sasta,'U: ,,ТТ Cargo AG" Lihtenstajn i "ТТС Logistic" d.o.o., Beograd.
Privatizacioni savetnik koji је analizirao dostavljenu privatizacioлu do-
kum entaciju preduzeca za inzenjering, projektovanje, proizvodnju i monta-
zu energetskih, hidrotehnickih, termotehnickih i tehnoloskih postrojenja,
Holding sistem "Janko Lisjak" a.d., Beograd ustanovio је da опа ne sadrii
do,·oljan stepen pouzdanosti podataka za dalje sprovodenje tenderske proda-
je. Predlozio је pocetkom 2006. godine da u ovom preduzecu bude sproveden
stecajni postupak.
Medutim, Agendja za privatizaciju је 1. oktobra 2007. godine objavi-
la ја,'Пi poziY za ucesce na javnom tenderu radi prodaje 70% registrovanog
drustYenog kapitala, odnosno 69,4581 % ukupnog kapitala privrednog drus-
tva Holding sistem "Janko Lisjak" a.d., Beograd.
Tenderska komisija koja је pratila sprovodenje ovog tendera, na svojoj
sednid, odrianoj 10. oktobra 2008. godine, nije prihvatila predlog Komisije
za pregovore, foпn iranu od strane Ministarstva za ekonomiju i regional-
ni razvoj RS, za zakljucivanje Ugovora sa jedinim ponudacem па tende-
ru, Konzorcijumom koji su cinili: ,,Steelsoft" d.o.o., Zemun, ,,Napred" a.d.,
Beograd i "IDS" d.o.o., Beograd i jednoglasno је donela odluku kojom је ovaj
javni tender Ьiо proglasen neuspelim. Agencija za privatizaciju је predlozila
Tenderskoj komisiji da donese odluku о prihvatanju ponude i zapocinjanju
pregovora sa jedinim ponudacem na tenderu, uz uslov znacajnog povecanja
VI. Ргосев privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 233

ponudene сепе kapitala tokom pregovora, роёю је ргейоёепа сепа ponuda-

ca, u iznosu od 1.600.000 evra (uz ponudeni investicioni program u vrednosti
od 1.050.000.000 evra), Ьila izvan granica ргосепјепе vrednosti drustvenog
kapitala predmetnog subjekta privatizacije. Tenderska komisija radila је u
sastavu: predsednik, Luka Andric, diplomirani pravnik, specijalni savetnik
predsednika Vlade RS; zamenik predsednika, Krsta Mitic, diplomirani тпайп-
ski inzenjer, generalni direktor Holding sistem "Janko Lisjak" a.d., Beograd,
kao predstavnik subjekta privatizacije; ёlanovi, Aleksandar Milutinovic, di-
plomirani ekonomista, savetnik u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni га-
zvoj RS, kao predstavnik iz reda repuЬliёkih organa; Korёagin Мйоуаломс,
diplomirani gradevinski inzenjer, glavni tehnolog i predsednik Samostalnog
sindikata Holding sistem "Janko Lisjak" a.d., Beograd, kao predstavnik re-
prezentativnog sindikata subjekta privatizacije i Zoran Cekic, diplomirani
gradevinski inzenjer, clan opstinskog veca Gradske opstine Palilula Grada
Beograda, kao predstavnik lokalne samouprave prema sedistu subjekta pri-
vatizacije. Nakon toga, Agencija za privatizaciju је 5. avgusta 2009. godine
donela odluku о restruktur iranju privrednog drustva Holding sistem "Janko
Lisjak'' a.d., Beograd.
Privatizacija drustvenog preduzeca za proizvodnju i prodaju namestaja
"Novi dom" Beograd bila је otezana usled proЫema verifikacije struktu re
kapitala od strane Ministarstva privrede i sprovodenja postupka registracije
strukture kapitala ovog preduzeca u Centralnom registru hartija od vrednosti.
Ovo drustveno preuzece raspolagalo је poslovnim prostorom od 36.000 m2 ,
od toga skoro ЗО.ООО m2 u Beogradu.
Nakon uspesno sprovedenog tendera, ugovor о prodaji 70% dru stvenog
kapitala ovog preduzeca, sa 322 radnika, potpisan је 21. decembra 2006. go-
dine izmedu Agencije za privatizaciju i kupca, Konzorcijuma koji su ёinili
.,NELT Со." d.o.o., Beograd, ,,Simpo" a.d., Vranje, ,,ЕКI lnvestment" d.o.o.,
Beograd i "Atase" a.d., Beograd. Cena kapitala iznosila је 1.342.318.654 dina-
ra (17.154.232 evra), а ugovorene investicije, 234.750.000 dinara (З miliona
evra).
Pored njih, procese privatizacije zapoceli su i dru stvena preduzeca:
AD "Danublus'; Novi Sad
"НеЬа", Bujanovac
"Beogradska pekarska industrija (BPI)" a.d., Beograd
"Elektroporcelan", Arandelovac
Na cetvrtoj, vanrednoj, sednici Tenderske komisije (odrzana 5. septembra
2006. godine) koja је pratila prodaju 70% drustvenog kapitala "Beogradska
pekarska industrija (BPI)" a.d., Beograd, sa 1040 zaposlenih, na kojoj nije
 234 Marija Obradovic • Hronika tranzidjskog gro ЬQa

prisustvovao njen clan Momcilo Selakovic, predstavnik sindikalne organi-

zacije BPI ali uz prisustvo predstavnika Odbora za privatizaciju Narodne
Skupstine RS, Tenderska komisija је jednoglasno prihvatila rezultate tendera
i tender listu kojom је Konzorcijum koji su cinili: ,,East Point Holdings Ltd."
Кipar i "Zitomlin" a.d., Beograd proglasen za prvorangiranog ропџёаёа, dok
је Konzorcijum kojeg su cinili: ,,Finartis Private Equity" Kajmanska ostrva,
,,Arex" d.o.o., Beograd i "МК Сопппегсе" d.o.o., Novi Sad proglasen_ za dru-
goplasiranog ропџёаёа. Ponuda treceg ропџёаба na tenderu, Konzorcijuma
koji su cinili: ,,St. Michael Enterprises" d.o.o., Beograd sa konzorcijumom
zaposlenih BPI i ргеёџзесе "Luka Ваг" a.d. Bar proglasena је nevazecom u
skladu sa odlukom tenderske komisije, koja је doneta na sastanku odrzanom
10. jula 2003. godine, posto је pravni savetnik Agencije za privatizaciju u toku
evaluacije ponuda utvrdio da ponuda ovog ponudaca ne ispunjava klasifika -
cione kriterijume postavljene na tenderu. Naime, na trecoj sednici Tenderske
komisije, odrian e 18. jula 2003. godine na kojoj је bila usvajana tender lista
о rangiranju ponuda, sa tri glasa "protiv" i dva glasa "za~ Tenderska komisi-
ja nije prihvatila odluku Agencije za privatizaciju, nakon cega је tender tada
Ьiо proglasen neuspelirn. Medutim presudom Vrhovnog suda RS ponistena је
ova odluka Tenderske komisije i imenovana је nova Tenderska komisija.
Kupoprodajni ugovor izmedu Agencije za privatizaciju i prvorangiranog
ponudaca na tenderu potpisan је 10. oktobra 2006. godine, kojim је utvrdena
сепа kapitala u iznosu od 162.200.000 dinara (2 miliona evra) i investicioni
program u vrednosti od 544.586.500 dinara (6.715.000 evra).
Za preduzeca "AD Danublus" Novi Sad i "Pekarsku industriju Pancevo~
Pancevo, PUL 17, Svetska bank a је avgusta 2004. godine dala saglasnost da
finansira savetnike za proces privatizacije ovog novog pula. Bio је predviden
budzet od 100.000 evra. Za privatiza cionog savetnika Agencija za privatiza-
ciju је odredila firmu CES Mekon d.o.o. iz Beograda, sa kojom је Agencija
potpisala ugovor 31. decembra 2004. godine.
Kupoprodajni ugovor za 70% kapitala preduzeca AD "Danublus" Novi
Sad, sto је predstavljalo 63,72% ukupnog kapitala ovog preduzeca, potpisan је
16. februara 2006. godine. Kupac, prvorangirani ponudac na tenderu, predu-
zece "Delta М" d.o.o., Beograd, bezuslovno је prihvatio min imalne obaveze iz
socijalnog prograrna, kao i dodatne obaveze. Prodajna cena kapitala iznosila је
10.750.000 evra, а investicioni program је ugovoren u vrednosti od 6.790.000
evra. Na tenderu је pored kupca ponudu dalo i preduzece "Fidelinka " a.d.,
Subotica.
Na svojoj drugoj sednici, odrzanoj 1. marta 2006. godine, Tenderska ko-
misija obrazovana radi pracenja sprovodenja tendera za prodaju 70% drus-
tvenog kapitala preduzeca "Pekarska industrija Pancevo" Pancevo, u sastavu:
VI. Proces privatizacije drшtvenog kap itala u Srblji 2002-2010. 235

Vladimir Кџгџёее, predsednik, nacelnik Juznobanatskog okruga, kao pred-

stavnik iz reda repuЫickih organa; Milorad Bjelopetrovic, zamenik predsed-
nika, nacelnik u Ministarstvu privrede RS, kao predstavnik iz reda repuЬlickih
organa; Aleksandar Vuckovic, clan, clan Opstinskog veca орёппе Рапёею, kao
predstavnik lokalne samouprave prema sedistu subjekta privatizacije; Stanisa
Beljin, clan, direktor ргесћпеса "Pekarska industrija Рапсеуо" Рапёеуо, kao
predstavnik subjekta privatizacije; Dragojlo Tripkovic, clan, rukovodilac рп-
vredno racunovodstvenog sektora ргеёшеса "Pekarska industrija Рапсеуо"
Рапсеуо, kao predstavnik reprezentativnog sindikata, jednoglasno је odobri-
la rezultate tendera i prihvatila Agencijinu tender listu na kojoj је preduze-
ce "Rubln" a.d., Кгџёееас, proglaseno za prvorangiranog ропцёаёа, dok је
preduzece "Vel Pitar" S.A. iz Rumunije proglaseno za drugorangiranog po-
nudaca. Ugovor о prodaji preduzeca "Pekarska industrija Pancevo" Pancevo
potpisala је Agencija za privatizaciju 20. aprila 2006. godine sa preduzecem
,,Rubln" a.d., Кrusevac. Sedamdeset posto kapitala ovog drustvenog predu-
zeca, sa 345 zaposlenih, prodato је ро ceni kapitala od 325.769.000 dinara
(З.766.000 evra), а ugovorene investicije, iznosile su 432.5000.000 dinara (5
miliona evra). Kupac је bezuslovno prihvatio minirnalne obaveze socijalnog
programa.

Sredinom 2005. godine Agendja za privatizaciju izvrsila је reorganizaciju

grupa preduzeca cija se prodaja kapitala u postupku privatizacije planirala
metodom javnog tendera, dodajuci i nova preduzeca, i to:
Preduzeca za proizvodnju stakla i keramike (cetiri preduzeca):
"Srpska fabrika stakla" a.d. Paracin u restrukturiranju
"Porcelan", Zajecar
"Keramika", Мladenovac
"lndustrija stakla': Pancevo
Kupoprodajni ugovor za drustveno preduzece "Keramika" Мladenovac
potpisan је 1. februara 2006. godine izmedu Agencije za privatizaciju, kao
punomocnika subjekta privatizacije i Akc~skog fonda RS, kao prodavca i
,,Enmon" d.o.o., Beograd, kao kupca. Prodajna cena za 62,82% kapitala pre-
duzeca u posedu Akcijskog fonda RS iznosila је 1.500.000 evra, а ugovoren је
је i dvogodisnji investicioni program u vrednosti od 3.150.000 evra.
Neposredno pred zakljucenje ovog ugovora, sredstvima iz budzeta RS,
"realizaciju socijalnog programa" u ovom preduzecu izvrsilo је Мinistarstvo
rada, zaposljavanja i socijalne politike RS, ,,kako Ьi se maksimirala moguc-
nost uspesnog okoncanja pregovora sa prvorangiranim ponudacem': i to u
korist kapitala kupca, а na racun radnicke klase SrЬije. Medutim, i pored
236 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggrоЬђа

ovih driavnih olaksica, do ugovorom predvidenog roka, 16. marta 2006. go-
dine, kupac nije izvrsio uplatu cene kapitala, kao ni dostavu garancije za do-
bro izvrsenje posla. Agencija za privatizaciju је, shodno clanu 41а Zakona о
privatizaciji, kupcu dala dodatni rok do 24. marta 2006. godine. Kako ni do
tada kupac nije izvrsio рјасапје, kupoprodajni ugovor је raskinut. Novi javni
poziv za ucesce na javnom tenderu radi prodaje paketa akcija u vlasnistvu
Akcijskog fonda RS koji је predstavljao 62,828% ukupnog kapitala akcijskog
drustva za proizvodnju gradevinske keramike "Keramike" Mladenovac objav-
ljen је 28. decembra 2006. godine.
Tenderska komisija која је pratila sprovodenje ovog javnog tendera,
na svojoj тгесој sednici, odrianoj 9. jula 2007. godine, odobrila је Odluku
Komisije za pregovore da se pregovori sa jedinim ponudacem na tenderu pro-
glase neuspesnim i proglasila javni tender neuspelim.
UЬrzo nakon okoncanja ovog neuspesnog tendera, Agencija za privatiza-
ciju је 29. septembra 2007. godine objavila novi javni poziv za ucesce na jav-
nom tenderu radi prodaje paketa akcija, 211.932 u vlasnistvu Akcijskog fonda
RepuЫike Srblje i 40.117 akcija u vlasnistvu РЮ Fonda, sto је predstavljalo
62,82848% ukupnog kapitala privrednog drustva za proizvodnju gradevinske
keramike "Keramike" a.d. Мladenovac.
Komisija za pregovore donela је 28. таја 2008. godine odluku kojom se
odobravalo zakljucivanje ugovora о prodaji 62,82848% ukupnog kapitala pre-
duzeca "Keramike" a.d. Mladenovac, odnosno 52,82848% ukupno registrova-
nog kapitala ovog privrednog drustva u vlasnistvu Akcijskog fonda RepuЫike
Srblje i 10% ukupno registrovanog kapitala ovog privrednog drustva u vla-
snistvu РЮ Fonda sa jedinim ponudacem na tenderu.
Posto је sproveden postupak ovog tendera, dana 19. juna 2008. godine
potpisan је Ugovor о prodaji akcija iz portfelja Akcijskog fonda a.d. za pro-
izvodnju gradevinske keramike ,.Кeramike" Mladenovac izmedu Akcijskog
fonda RepuЫike Srblje, Agencije za privatizaciju i kupca, jedinog ponudaca na
tenderu, Konzorcijuma "lnter gas" d.o.o., Beograd i "Oil BG" EOOD, Sofija.
Kupoprodajna cena iznosila је 1.126.659,03 evra za paket akcija, odnosno 4,47
evra ро akciji, u dinarskoj protivvrednosti na dan saldiranja (90.523.222,42
dinara na potpisivanja Ugovora), uz ugovorene investicije u vrednosti od
3.000.000 evra, odnosno 241.039.800,00 dinara na dan potpisivanja Ugovora,
sa rokom investiranja od 18 meseci. Kupac је prihvatio minimalne obaveze
socijalnog programa.
Potpisivanju ovog ugovora prethodilo је azuriranje procene vrednosti ka-
pitala ovog Drustva, na zahtev jedinog ponudaca na tenderu kao i direktni
pregovori izmedu predstavnika reprezentativnih sindikata Drustva i jedinog
VI. Ргосев privatizacije dru~tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 237

ропсёаёа па tenderu prilikom utvrdivanja socijalnog programa. U trenutku

privatizacije ovog ргеёџзеса опо је imalo 860 zaposlenih.
U leto 2006. godine Agencija za privatizaciju donela је odluku о рго-
meni metoda privatizacije ргеаџзеса .Рогсејап" Zajecar i "lndustrija stakla"
Рапсеуо, odnosno, о prodaji 100% drustvenog kapitala ova dva preduzeca
metodom javne aukcije.
Preduzeca iz oЫasti niskogradnje (sest рееаигеба):
"Preduzece za puteve (PZP) Vranje" Vranje
,,lnstitut za puteve" a.d., Beograd,
"Preduzece za puteve (PZP) Кragujevac~ Кragujevac
"Preduzece za puteve (PZP) Zajecar': Zajecar
"Preduzece za puteve (PZP) Beograd" a.d., Beograd
"Vojvodina рш" - ,,Backa рш" a.d., Novi Sad u restrukturiranju
Sedamdeset posto drustvenog kapitala "Preduzeca za puteve (PZP)
Кragujevac" Кragujevac sa 500 radnika prodato је na tenderu, posto је ku-
poprodajni ugovor Ьiо zakljucen 16. juna 2005. godine, kupcu "Preduzecu za
puteve" (PZP) Nis" Nis, koje је poslovalo u okviru "NiЬens grupe" Beograd,
ро ceni kapitala od 421.004. 490 dinara, uz ugovorene investicije od 412.794.
500 dinara. Ovo preduzece bilo је ubrzo i kupac "Preduzeca za puteve (PZP)
Vranje", Vranje sa 638 radnika ро ceni kapitala od 169. 045. 255 dinara
(2.050.000 evra), uz ugovorene investicije od 201.205.084 dinara (2 miliona
evra), а 70% drustvenog kapitala "Preduzeca za puteve (PZP) Beograd" a.d.,
Beograd u isto vreme kupio је konzorcijum "PZP Nis" Nis, ,,Delta М" d.o.o.,
Beograd i "Emissio Broker" Zemun ро ceni kapitala od 1.554. 173. 440 dinara
(18.800.000 evra), uz ugovorene investicije od 1. 080. 481.216 dinara.
,,PZP Nis" Nis, kao prvorangirani ponudac па tenderu za prodaju 70%
drustvenog kapitala ,Yojvodina put" - ,,Backa put" a.d., Novi Sad u restruktu-
riranju, sa 295 zaposlenih, objavljenog 24. marta 2005. godine, Ьiо је kupac i
ovog putarskog preduzeca ро ceni kapitala od 10.111.000 evra, uz ugovorene
investicije od 5.102.000 evra i bezuslovno prihvatanje obaveznih zahteva so-
cijalnog programa. Na ovom tenderu ucestvovale su i austrijske firme "Alpine
Mayreder Gmbh" i "Strobag AG" koje su bile ponudaci i na tenderu za proda-
ju 70% drustvenog kapitala "Putevi" a.d., Саёаk, s tim sto је poslednja postala
i kupac datog preduzeca.
Kupoprodajni ugovor za drustveno preduzece za odrzavanje autoputeva i
izgradnju puteva i autoputeva DP "Srblja-autoput" Beograd, sa 392 zaposlena,
Agencija za privatizaciju је potpisala 16. februara 2006. godine sa jedinim po-
nudacem na javnom tenderu za njegovu prodaju, Konzorcijumom preduzeca
238 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskog groblja

"Preduzece za puteve" (PZP) Nis" Nis i .Ешорвгк" d.o.o., Beograd. Prodajna

сепа kapitala iznosila је milion evra, а ugovorene investicije tri miliona evra.
Кџрас је bezuslovno prihvatio minimalne obaveze socijalnog prograrna, kao
i dodatne obaveze.
Tako је "NiЬens grupa~ u okviru koje је poslovalo i "Preduzece za pute-
ve" (PZP) Nis" Nis, kupila u procesu privatizacije 12 putarskih ргесџзеса. 1
to na sledeci паёгп. Na aukciji odrzanoj 30. januara 2003. godine "PZP Nis"
Nis kupio је Nenad No,,akovic ро ceni od 350.000.000 dinara, uz ugovorene
investicije od 64.221.000 dinara. Potom је PZP Nis, kao clan konzorcijuma
kupio: ,,PZP Beograd" i "Srblja-autoput Beograd': kao i "PZP Кragujevac"
Кragujevac, ,,PZP Vranje" Vranje i "Vojvodinaput-Backaput" a.d. u Novi Sad u
restrukturiranju. Potom је "PZP Vranje" Vranje kupilo "Buducnost" Presevo,
а "PZP Beograd" a.d., Beograd је kupilo, kao sto smo videli, gradevinsko pre-
duzece "Partizanski put" a.d., Beograd u restrukturiranju i "Fabriku maziva
(FAM)" d.o.o., Кrusevac 2007. godine. Takode, Vojvodinaput-Backaput Novi
Sad је bila kupac 70% drustvenog kapitala, tj. 69,96% ukupno registrovanog
kapitala preduzeca "ZGOP" Novi Sad.
Agencija za privatizaciju raskinula је novembra 2011. godine kupopro-
dajne ugovore za cetiri preduzeca u okviru "NiЬens grupe'; ,,PZP" Beograd,
"ZGOP" Novi Sad, ,,Buducnost" Presevo i "Vojvodinaput-Ba&aput" Novi
Sad. Razlozi za raskidanje ugovora su bili neispunjavanje veceg broja ugo-
vornih obaveza u svakom preduzecu, neodrzavanje kontinuiteta poslovanja,
neizvrsavanje investicionih obaveza, neizvrsavanje odredbl socijalnog progra-
ma, raspolaganje imovinom suprotno odredbarna ugovora i neplacanje kupo-
prodajnih rata. Agencija za privatizaciju је postavila zastupnike kapitala, а u
preduzecima pokrenula postupak restrukturiranja.50
Vise od 1.500 radnika pet putarskih preduzeca iz Beograda, Vranja,
Nisa, Кragujevca i Backe Palanke koja su poslovala u sklopu "NЉens grupe~
29. avgusta 2012. godine uputili su pismo predsednicima RepuЬlike Srblje i
Vlade RS, Tomislavu Nikilicu i lvici Dacicu, kao i ministru finansija, Мladanu
Dinkicu, u kome su insistirali da drzava ispita postupak privatizacije u ovim
preduzecima.51 Medutim, do pocetka 2013. godine privredna drustva "PZP"
Vranje, ,,PZP" Кragujevac i "PZP" Nis nasla su se u stecajnom postupku.
Tuzilastvo za organizovani kriminal RS podiglo је таја 2013. godine op-
tuznicu protiv Miroslava Miskovica, vlasnika "Delta holdinga'; zbog malver-
zacija prilikom privatizacije putarskih preduzeca, u periodu od 2005. do 2010.
godine, kojima su ona ostecena za 16,95 milijardi dinara, а budzet Srblje za
472 miliona dinara. Optuznicom su obuhvaceni i Miskovicev sin Marko, kao i
Milo Duraskovic, vlasnik "NЉens korporacije~ i na teret im se stavlja krivicno
delo zloupotreba polozaja odgovornog lica u saizvrsilastvu i poreska utaja.s 2
VI. Proces privatizaclje drшtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 239

Sam tok i ishod privatizacije najznacajnijih putarskih preduzeca о

Srblji recito govori о kriminalnoj sustini procesa privatizacije u Srblji ali i
~ potpunoj drustvenoj пешоё! radnicke klase Srblje da odbrani drustvenu
svojinu ciji је vlasnik Ьila u doba samoupravnog socijalizma u federativ-
noj Republici Jugoslaviji.
Ministarstvo za infrastrukturu RS је dopisom od 28. marta 2008. godine
obavestilo Agenciju za privatizaciju da ле daje pozitivno misljenje za dalju pri-
vatizaciju privrednog drustva "lnstitut za puteve" a.d., Beograd. Ministarstvo
infrastrukture RS је "lnstitut za puteve" a.d., Beograd oznacilo kao ргесшесе
od strateskog znaёaja za RepuЫiku Srblju zbog realizacije kapitalnih proje-
kata па izgradnji koridora 10. Utvrdivanje udela driavnog kapitala u ovom
drustvu vrsila је Direkcija za imovinu RS.
PUL 16 Preduzeca koia se bave proizvodniom piva ftri preduzeca)·
"Beogradska industrija piva (BIP)': Beograd
,;vrsaёka pivara•: Vrsac
"Jagodinska pivara" a.d., Jagodina
Privatizacioni savetnik ove grupe preduzeca bila је francuska konsultant-
ska kuca "BNP PARIBAS Corporate Finance" Pariz, sa kojom је Agencija za
privatizaciju potpisala ugovor 16. septembra 2006. godine, а ёiji је honorar
finansiran iz vec pomenute donacije Svetske banke Grant #РО 74145.
Na tenderu za prodaju "Vrsaёke pivare" Vrsac 2005. godine javio se samo
jedan ponudaё, ,,Unionmarket preduzece za spoljnu i unutrasnju trgovinu i
proizvodnju" d.o.o., Beograd. Tenderska komisija је na svojoj sednici, odria-
noj 4. aprila 2005. godine, donela odluku о zapoёinjanju pregovora sa ovim
ponudacem pod uslovom da on odustane od nekih elemenata iz svoje ponu-
de. Naime, Komisija za pregovore predocila је jedinom ponudaёu da, u sto
kracem vremenskom roku, sam preduzme odredene korake u smislu kontak-
ta sa "Novosadskom bankom" i otpoёinjanja dogovora u vezi sa otpisom duga
ро osnovu Pariskog kluba, kako Ьi se odredio da li се odustati od spornih
elemenata svoje ponude ili ne. Ugovor о prodaji sa ovim ponudacem potpi-
san је 12. avgusta 2005. godine uz prodajnu cenu 91 % drustvenog kapitala u
iznosu od samo 5.000 evra i jednogodisnji investicioni program u iznosu od
110.000 evra.
Na tenderu za prodaju "Jagodinske pivare" a.d. Jagodina 2005. godine isto
se javio samo jedan ponudac, i to konzorcijum pravnih lica "Рал Beer" do.o.,
Novi Sad i "lnfond Holding financna druzba" d.o.o., MariЬor. Tenderska ko-
misija је 23. таја 2005. godine donela odluku о zapocinjanju pregovora sa
ovim jedinim ponudacem, pod uslovom da se ponudac u toku pregovora
odrekne svih uslova iz svoje ponude, poveca ponudenu cenu i ponudenu in-
 240 Marija Obradovic • Hronika tтanzidjskog gro &ya

vesticionu obavezu, а radi zakljucenja ugovora о prodaji drzavnog kapitala

ovog ргеёшеса. Ugovor о prodaji sa ovim ропџёасеш zakljucen је 29. avgu-
sta 2005. godine, pri ёепш је cena kapitala iznosila 75.000 evra, а ugovoreni
investicioni program za narednih pet godina, 4.480.000 evra.
Medutim, vec роёеткогп јапџага 2007. godine, Agencija za privatizaci-
ju raskinula kupoprodajni ugovor sa .Рап Веег" d.o.o., Novi Sad i "Infond
Holding financna druzЬa" d.o.o., MariЬor, опа је kao privatizacionog konsul-
tanta za ovo ргеёџзесе Agencija је 21. marta 2008. godine angazovala konsul-
tantsku kucu "CES Месоп" Beograd.
Zatim, рояо је krajem 2008. godine озпаёџа ovo ргеошесе kao "kan-
didata za stratesko partnerstvo", Agencija za privatizaciju је l. aprila 2010.
godine donela odluku о pokretanju restrukturiranja subjekta privatizaci-
je "Jagodinske pivare - Fabrike slada, piva, kvasa i bezalkoholnih pica" a.d.
Jagodina i zavisnog preduzeca subjekta privatizacije "Pivara-Promet" d.o.o.,
Jagodina.
Na tenderu za prodaju "Beogradske industrije piva (BIP)" Beograd odr-
zanog 2005. godine javio se, takode, samo jedan ponudac, konzorcijum prav-
nih lica "Poteza nalozЬa" d.o.o., LjuЬljana, ,,Pan Beer" d.o.o., Novi Sad i "МР
Coka" d.o.o., Smederevo. Medutim, Tenderska komisija na svojoj sednici
odrzanoj 20. aprila 2005. godine, na osnovu analize i ocene savetnika "BNP
PARIBAS Corporate Finance" Pariz, kao i na predlog Agencije za privatizaci-
ju, donela је odluku da se ne zapocnu pregovori sa jedinim ponudacem, dok
је tender proglasen neuspelim.
U okviru realizacije Internog programa konsolidovanja "Beogradska
industrija piva (BIP)" Beograd odrzane su 28. decembra 2005. godine i 2.
februara 2006. godine dve neuspele licitacije za prodaju nepokretnosti ovog
preduzeca, kompleksa "Skadarlija'' u Beogradu i "Hotela Budva" u Budvi.
Agencija za privatizaciju је 7. juna 2006. godine potpisala ugovor sa beo-
gradskom konsultantskom kucom "BDO ВС Excel" d.o.o. kao svojim finansij-
skim savetnikom za zavrsetak privatizacije "Beogradska industrija piva (BIP)"
Beograd, uz fiksnu nadoknadu 77.400 evra i nadoknadu za dobro obavljen
posao od 1%.
Pored navedenih preduzeca, u proces privatizacije metodom javnog ten-
dera, u ovom periodu, krenula su i drustvena preduzeca, i to poljoprivred-
na: ,,Gospodinci" a.d. Gospodinci, ,,Lola Stankovic" a.d. Bogatic, НК "Petar
Drapsin" a.d. Mladenovac, koje је samostalno izvrsilo izbor savetnika, ,,Deel
Enginiering Consulting" d.o.o., Beograd, ,,Jadran" Novi Весеј, ,,Kooperativa"
a.d., Beograd, ,,Novi Sad - Gas" Novi Sad i "Napredak" Stara Pazova, ciji је
program privatizacije administrirala Svetska banka.
VI. Proces pri vatiza cije druitvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 241

Javni tender za prodaju 1.841.123 akcija u portfelju Akcijskog fonda

RepuЬlike Srblje, sto је predstavljalo 65,57224% ukupnog kapitala privrednog
drustva Koncerna НК "Petar Drapsin" a.d. Mladenovac, sa 517 zaposlenih,
Ьiо је objavljen 28. decembra 2006. godine. Medutim, posle vise puta produ-
zavanog roka za dostavu obavezujucih ponuda ро ovom tender, па несој sed-
nici tenderske komisije koja је pratila njegovo sprovodenje, odrzane 15. apri-
la 2008. godine, tender је proglasen neuspelim, ройо pregovori Komisije za
pregovore sa jedinim ропџёаёетп па tenderu, britanskom firmom "CAPARO
Industries Нс," London nisu doveli do potpisivanja kupoprodajnog ugovora.
Novi javni poziv za ucesce na javnom tenderu radi prodaje 1.841.123 akcija
ovog Koncerna iz portfelja Akcijskog fonda, sto је predstavljalo 65,52724%
ukupnog kapitala datog privrednog drustva, Agencija za privatizaciju је obja-
vila 23. таја 2008. godine. Ali i ovaj tender је Ьiо proglasen neuspelim , na
sednici tenderske komisije koja је pratila njegovo sprovodenje, odrzane, 15.
oktobra 2008. godine, posto је konstatovala da do isteka roka za podnosenje
obavezujucih ponuda nije Ьilo nijedne podnete ponude.
Posle i ovog neuspelog tendera, Agencija za privatizac~u је 20. marta
2010. godine donela Odluku о restrukturiranju Koncerna НК "Petar Drapsin"
a.d. Mladenovac i njegovih devet zavisnih drustava. Medutim , 13. таја 2013.
godine Agencija za privatizaciju је objavila javni poziv za ucesce na javnom
nadmetanju za kupovinu nepokretne irnovine u vlasnistvu Koncerna НК
,,Petar Drapsin" a.d. Мladenovac u restrukturiranju i pokretne irnovine u vla-
snistvu njegovog zavisnog dru stva "Fabrike otkovaka" do.o., Мladenovac u
restrukturiranju.
Ministarstvo privrede RS је oktobra 2005. godine donelo Zakljucak br.
023-01-904/2005 kojirn је prekinulo postupak privatizacije preduzeca "Novi
Sad - Gas" Novi Sad, zbog neresenih irnovinsko-pravnih odnosa izme-
du ovog subjekta privatizacije i Grada Novog Sada. Pocetkom 2008. godine
Ministarstvo rudarstva i energetike zapocelo је proces utvrdivanja vlasnicke
strukture ovog preduzeca.
Postupak utvrdivanja udela drzavnog u ukupno registrovanom kapitalu
ovog preduzeca usledio је nakon dopisa Ministarstva rudarstva i energetike
RS Agenciji za privatizaciju krajem 2007. godine, kojirn је bila preporucena
obustava svih aktivnosti na privatizaciji preduzeca koja obavljaju delatnost
distriЬucije prirodnog gasa dok se u istirna ne utvrdi udeo dria vnog vlasnis -
tva u strukturi ukupnog kapitala u datim preduzecirna.
Zakljuckom Vlade RS obavezani su Ministarstvo rudarstva i energetike
RS i Direkcija za imovinu RS da utvrdi udeo driavne svojine u imovini kojom
upravlja preduzece "Novi Sad - Gas" Novi Sad
ю M arija Obradovic , Hronika tтanzicijskog gro blja

Tok privatizacije preduzeca "Novi Sad - Gas" Novi Sad, kao i predu-
zeca "Kolubara Univerzal" d.o.o., Veliki Crljeni, ali i mnogih drugih, ро-
kazuje da se privatizacija drustvenog kapitala u Srblji cesto svodila na ek-
sproprijaciju drustvene svojine od strane driave. U osnovi voluntaristicki
postupak utvrdivanja driavnog udela, u ukupno registrovanom kapitalu
ovog ргеёшеса, sprovodio se preko organa drzavne uprave (ministarstava
i direkcija) а пе sudskim putem.
Pored pomenute, obrazovana је i sledeca grupa:
PUL 19 - Preduzeca za tтansport i srodne usluge (4 рпаи геёа):
DTD "Kamenko Gagrcin" a.d., Sombor
"Zelvoz" d.o.o., Smederevo
"Jugoslovensko геспо brodarstvo'' (ЈRВ) a.d., Beograd
SP "Lasta" a.d., Beograd
Agencija za privatizaciju је 26. таја 2006. godine potpisala ugovor sa
savetnikom konzorcijumom "ВРА International" Velika Britanija, ,,MGI
Auditing and Accounting" Driavna zajednica Srblja i Crna Gora (SCG), ad-
vokatska kancelarija "Tomic i partneri': SCG kao svojim finansijskim savetni-
kom za privatizaciju ove grupe preduzeca, uz fiksnu naknadu od 78.000.000
dinara i naknadu za dobro obavljeni posao od 1,35% za drustveno preduzece
"Jugoslavensko recno brodarstvo" Beograd, 0,30% za drustveno preduzece
DTD "Kamenko Gagrcin" Sombor, 1,35% za drustveno preduzece "Lasta"
a.d, Beograd i 0,30% za fabriku zeleznih vozila "Zelvoz" d.o.o., Smederevo.
Ovaj ugovor је obnovljen 14. jula 2008. godine. Fiksna naknada iznosila је
11.700 evra, dok su procenti naknade za dobro obavljen posao ро preduzeci-
ma ostali isti.
Agencija za privatizaciju је 20. decembra 2007. godine potpisala kupo-
prodajni ugovor za 70% ukupno registrovanog kapitala fabrike zeleznih vo-
zila "Zelvoz" d.o.o., Smederevo sa kupcem, jedinim ponudacem na tenderu,
Konzorcijumom rumunskih preduzeca S.C. ,,Remar" S.A. i S.C "Grampet"
S.A. Prodajna сепа kapitala iznosila је 1.150.000 evra, uz ugovoreni investici-
oni program u nominalnoj vrednosti od 7.500.000 evra. Kupac је Ьiо prihva-
tio, pored bezuslovnih minimalnih, i odredene dodatne obaveze socijalnog
programa.
Medutim, ova privatizacija је ponistena 20. aprila 2011. godine posto
kupac nije ispunjavao preuzete obaveze iz socijalnog programa i nije odr-
zao kontinuitet proizvodnje.53 Agencija za privatizaciju је 16. juna 2011. go-
dine donela Odluku о restrukturiranju fabrike zeleznih vozila "Zelvoz" a.d.
Smederevo.54 Tako se i pored enormnih honorara placenih savetnicima pri-
VI. Ргосев privatizacije dru!tvenog kapitala u SrЬiji 2002-2010.

vatizacija ovog ргеёцзеса zavrsila raskidom kupoprodajnog ugovora i рокге-

tanjem postupka restrukturiranja nad ovim subjektom privatizacije. Stoga
је neracionalnost angaiovanja finansijskih sredstava u postupku prodaje
ргеёшеса jedna od glavnih imanentnih karakteristika procesa privatiza•
cije drustvenog kapitala u Srblji.
Prodaja 70% drustvenog kapitala u postupku privatizacije Akcionarskog
drustva za ваоћгасај џпшгајпјцп i medunarodnim vodenim putevima i тг-
govinu DTD .Кашепко Gagrcin" a.d. Sombor, sa 166 zaposlenih, metodom
javnog tendera, bila је ргасепа otvorenim sukobom Tenderske komisije i
Agencije za privatizaciju.
Naime, Agencija za privatizaciju је 9. novembra 2007. godine objavila
prvi javni poziv za ucesce па javnom tenderu radi prodaje 68,887% ukupno
registrovanog kapitala ovog ргеёџзеса. Kako Tenderska komisija, koja је рга-
tila sprovodenje ovog tendera, ni na trecem nastavku Prve sednice, odrianog
21. aprila 2008. godine, nije usvojila predlog savetnika, ni predlog Agencije za
privatizaciju i nije odobrila rezultate tendera iz Odluke Agencije za privatiza•
ciju о ispunjavanju uslova ponudaca iz javnog poziva, sednica је prekinuta.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja RS donelo је, 2. juna 2008. go•
dine, Resenje kojim је pokrenulo postupak sluzbenog nadzora nad Agencijom
za privatizaciju. Clanovi Tenderske komisije bili su razreseni i imenovani su
novi clanovi.
Nova tenderska komisija koja је pratila sprovodenje ovog tendera, na
svojoj sednici, odrzanoj 22. avgusta 2008. godine, konstatovala је, na osnovu
izvrsene analize kvalifikacione dokumentacije tri ponudaca na tenderu i mi•
sljenja savetnika Agencije za privatizaciju, da ponudaci "Holcim - Srblja" a.d.
Popovac i "Brikel" EAD Stara Zagora, Bugarska, ispunjavaju kvalifikacione
uslove definisane javnim pozivom i Uputstvom za ponudace, dok је ponudu
Konzorcijuma pravnih lica: ,,GP Napred" a.d Beograd, ,,Hidro-Baza" d.o.o.,
Beograd i "Karin Komerc MD" d.o.o., Sid odbacila kao nepotpunu, posto nije
ispunjavala kvalifikacione uslove.
Medutim, Druga sednica tenderske komisije, na kojoj је trebalo da se do-
nese odluka о rangiranju ponudaca, zakazana za 3. oktobar 2008. godine, nije
bila odrzana zbog neprisustvovanja tri clana komisije, predstavnika preduze-
ca i lokalne samouprave. Oni su uputili dopis Agenciji za privatizaciju u kome
su zahtevali da i ponudac "Brikel" EAD Stara Zagora, Bugarska, bude diskva-
lifikovan. Agencija za privatizaciju је dana 7. oktobra 2008. godine donela је
Zakljucak kojim је Ьiо prekinut postupak privatizacije ovog preduzeca.
Na ponovo zakazanoj Drugoj sednici, odrzane 31. oktobra 2008. godi-
ne, Tenderska komisija је donela Odluku kojom nije Ыо prihvacen predlog
 244 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggrobija

Agencije za privatizaciju i kojom nisu bili odobreni rezultati tendera iz Odluke

Agencije za privatizaciju о rangiranju ponuda, ра је tender Ьiо proglasen пе-
uspelim.
Novi javni poziv za ucesce па javnom tenderu radi prodaje 70% drustve-
nog kapitala, odnosno, 68, 887% ukupno registrovanog kapitala ргесцзеса za
prevoz putnika џпшгавпјпп plovnim putem DTD .Кашепко Gagrcin" a.d.
Sombor, Agencija za privatizaciju objavila је 18. decembra 2008. godine.
Na Drugoj sednici Tenderske komisije koja је pratila sprovodenje ovog
tendera, odrzane 8. maja 2009. godine, doneta је jednoglasna odluka о odo-
bravanju rezultata javnog tendera kojom је ропџёаё "Holcim - Srblja" a.d.
Popovac Ьiо proglasen za prvorangiranog ропџёаёа па tenderu, а ,,Нidro-
Ваза" d.o.o., Beograd za drugorangiranog ропџбаса па tenderu. Ponuda
"Dunav Grupe Agregata" a.d., Novi Sad Ьila је odbacena kao nepotpuna jer
nije ispunjavala kvalifikacione uslove.
Tenderska komisija radila је u sastavu: predsednik, Nebojsa Ciric, drzav-
ni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, kao predstavnik
iz reda repuЬlickih organa; zarnenik predsednika, Stevan Sljukic, diplomirani
ekonomista, direktor preduzeca DTD "Karnenko Gagrcin" a.d. Sombor, kao
predstavnik subjekta privatizacije; clanovi, Ljubinka Jovanovic, diplomirani
ekonomista, savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja RS, kao
predstavnik iz reda repuЫickih organa; Gordana Todorovic, diplomirani eko-
nomista, samostalni savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja
RS; Varga Ferenc, diplomirani inzenjer gradevinarstva, odbornik Skupstine
opstine Grada Sombora, kao predstavnik lokalne samouprave prema sedistu
subjekta privatizacije; Mika Sokolovic, tekstilni tehnicar, komercijalni re-
ferent i predsednik Saveza sarnostalnih sindikata, direktor preduzeca DTD
,.Kamenko Gagrcin" a.d. Sombor, kao zajednicki predstavnik reprezentativ-
nih sindikata subjekta privatizacije i Dubravka Simonovic, diplomirani eko-
nomista, savetnik u Мinistarstvu ekonomije i regionalnog razvoja RS, kao
predstavnik iz reda republickih organa. Interesantno је primetiti da је data
tenderska komisija irnala cak cetiri predstavnika iz reda republickih organa,
sto је krajnje neoblcno u praksi procesa privatizacije u SrЬiji.
Kupoprodajni ugovor izmedu Agencije za privatizaciju, kao punomocni-
ka subjekta privatizacije i kupca, prvorangiranog ponudaca na tenderu, firme
"Holcim-SrЬija" a.d. Popovac Ьiо је potpisan З. juna 2009. godine. Prodajna
сепа kapitala iznosila је 1,5 miliona evra, uz ugovoreni investicioni program
u vrednosti od 1 milion evra. Kupac је bezuslovno prihvatio Мinirnalne oba-
veze socijalnog programa.
Agencija za privatizaciju је 19. marta 2008. godine donela odluku ko-
jom је javni tender radi prodaje 70% drustvenog kapitala, odnosno 69,99%
VI. Proces privatlza cije dndtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 245

ukupno registrovanog kapitala drustva "Jugoslovenskog recnog brodarstva"

a.d., Beograd Ьiо proglasen neuspelim. Ovaj tender sprovodio se tokom 2007.
godine, а ponude su Ьile rangirane па sednici Tenderske komisije, odrzane 30.
oktobra 2007. godine, i to па sledeci пвёш:
1. Konzorcijum: ,,Tamoza Trading" Ltd. Кipar i "DaxinPetroleum РТЕ" Ltd.
Singapur
2. Konzorcijum: ,,Palmali Shiping" SA i "Palmali Holding Company" Ltd.
Malta
3. ,,East Point Holdings" Ltd. Nikozija, Кipar
4. ,,Transport Trade Services" SA Вџкџгев], Rumunija
S obzirom па to da su se prvorangirani i drugorangirani ponudaci, nakon
pregovora vodenih sa Agencijom za privatizaciju, bez ikakvog objasnjenja i
и krajnje nejasnim okolnostima povukli iz transakcije, а imajuci u vidu da
је razlika izmedu ponudenih сепа prvorangirane i trecerangirane kompanije
na tenderu Ьila cak 9,2 miliona evra, Agencija za privatizaciju је odustala od
daljih pregovora.
Treba istaci da је preduzece "Jugoslovensko recno brodarstvo" a.d.,
Beograd tokom 2007. godine ostvarivalo dobre poslovne rezultate, uvecalo
poslovne prihode i neto doblt.
Javni poziv za ucesce na novom javnom tenderu radi prodaje 70% drus-
tvenog kapitala "Jugoslovenskog recnog brodarstva" a.d., Beograd, Agencija
za privatizaciju је objavila ЗО. јила 2008. godine. Rok za dostavljanje konacno
obavezujucih ponuda Agencija za privatizaciju dva puta је produiavala.
Druga sednica Tenderske komisije koja је pratila sprovodenje javnog
tendera radi prodaje 70% drustvenog kapitala, odnosno 69,99 ukupno regi-
strovanog kapitala akcionarskog drustva "Jugoslovensko recno brodarstvo"
Beograd, odrzana је dana 15. decembra 2008. godine. Tenderska komisija је
jednoglasno donela odluku о odobravanju rezultata javnog tendera kojom је
ponudac "Erste Donav - Dampeschiffahrtsgesellschaft (EDDSG) m.b.H" iz
Austrije proglasen za prvorangiranog ponudaca, а Konzorcijum kojeg su ci-
nili: ,,CFNR': Francuska, ,,Dunavski Lloyd Sisak~ Hrvatska i "Bomex Export
Import", d.o.o., Srblja za drugorangiranog ponudaca na tenderu.
Osnovne elemente ponude prvorangiranog Ponudaca cinili su: сепа u
iznosu od 24.500.000 evra, investicioni program u vrednosti od 15.730.000
evra i bezuslovno prihvatanje minimalne obaveze socijalnog programa.
Tenderska komisija radila је u sastavu: predsednik, Nebojsa Ciric, dr-
zavni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja RS, kao pred-
stavnik iz reda repuЬlickih organa; zamenik predsednika, Milan Mijailovic,
 246 Marija Obradovic , Hronika tтanzicijskog grobya

generalni direktor ргесџаеса "Jugoslovensko геёпо brodarstvo" a.d., Beograd,

kao predstavnik subjekta privatizacije; clanovi, Slobodan Tankosic, savetnik u
sektoru za unapredenje industrijskog razvoja u Ministarstvu ekonomije i regi-
onalnog razvoja RS, kao predstavnik iz reda repuЬ!ickih organa; Dusan Jeftic,
odbornik Skupstine Gradske орёппе Savski venac, kao predstavnik lokalne
samouprave ргегпа sedistu subjekta privatizacije i Ilija Ivosevic, predsednik
Jedinstvene organizacije sindikata ргеоџзеса "Jugoslavensko геёпо brodar-
stvo" a.d., Beograd, kao zajednicki predstavnik reprezentativnih sindikata su-
bjekta privatizacije.
Ugovor о prodaji 70% drustvenog kapitala, odnosno 69,99 ukupno ге-
gistrovanog kapitala akcionarskog drustva "Jugoslovensko геёпо brodarstvo"
Beograd Agencija za privatizaciju zakljucila је sa prvorangirani Ропџёасегп је
5. februara 2009. godine. Medutim, ovaj Ugovor је raskinut 3. februara 2010.
godine. Tokom pregovora Kupac ЈRВ nije pristao na dogovor sa predstavnici-
ma sindikata oko Dodatnog socijalnog programa.
Naime, minimalnim obavezama socijalnog programa bilo је predvideno
sledece:
- Nema prinudnog otpustanja u periodu od godinu dana od Dana ispunje-
nja
- Ponudac se obavezuje da се obezbediti kontinuitet obavljanja predasnje de-
latnosti subjekta privatizacije narednih pet godina od Dana ispunjenja
- Ogranicenje prodaje akcija subjekta privatizacije u periodu u narednih pet
godina od Dana ispunjenja.
Na predlog Agencije za privatizaciju, 19. januara 2009. godine Ьiо је odr-
zan sastanak izmedu predstavnika sindikata i predstavnika prvorangiranog
Ponudaca, nakon cega su predstavnici sindikata obavestili Agenciju za priva-
tizaciju da nije postignut dogovor oko Dodatnog socijalnog programa.
U skladu sa zahtevima sindikata, predstavnici Agencije za privatizaciju
su na pregovorima sa prvorangiranim Ponudacem u vise navrata insistirali
na ponovnom sastanku sa reprezentativnim sindikatima u cilju dogovora vezi
Dodatnog socijalnog programa. Tako је Agencija za privatizaciju jos jednom,
4. februara 2009. godine izasla u susret zahtevima predstavnika sindikata i
organizovala sastanak kojem su prisustvovali predstavnici reprezentativnog
sindikata i predstavnik prvorangiranog Ponudaca ali ni tom prilikom, nije
postignut dogovor oko Dodatnog socijalnog programa. Nakon ovog sastanka
Kupac nije prihvatio nikakav dalji dogovor sa sindikatima.
Kako Kupac nije u u ugovorenim rokovima, kao ni u naknadno ostavlje-
nom roku koji је istekao 29. januara 2010. godine, izvrsio obaveze iz ugovora,
koje su se odnosile na uplatu prve rate prodajne cene, niti dostavu garancije
VI. Proces privatizacije drшtvenog kapitala u SrЬiji 2002-2010. 247

za dobro izvrsenje posla, te tako nije ispunio obaveze iz Ugovora, Agencija za

privatizaciju ga је raskinula zbog neispunjenja.
Sa drugorangiranim Ропџёаёетп па tenderu Agencija za privatizaciju nije
варосеја pregovore јег је оп u meduvremenu Ьiо odustao od svoje ponude.55
Detaljna rekonstrukcija neuspele privatizacije profitabllnog drustvenog
ргепџаеса "Jugoslovensko геёпо brodarstvo" Beograd, kao i podroban opis
nastojanja Agencije za privatizaciju da ройо-рото sprovede џврезпџ tender-
sku prodaju ovog akcionarskog drustva, i pored nepostojanja ekonomski га-
cionalne osnove za takav postupak, ubedljivo svedoci da privatizacija drus-
tvenog kapitala u Srblji nije Ьila motivisana ekonomskim razlozima, tj. obez-
bedivanjem odrzivog rasta nacionalne ekonomije па bazi novih tehnologija,
vec su posredi Ьili politicki motivi. Zapravo, za cilj је imala samo promenu
svojinske strukture drustva, bez obzira na cenu koju је zbog toga placa nacio-
nalna ekonomija i radnicka klasa.
Ovaj, kao i ostali detaljniji prikazi toka privatizacije pojedinih drustvenih
i javnih preduzeca, ukazuju па razlicite oЬlike erozije drustvenog kapitala u
toku samog procesa, prodaje, npr. nerealne procene vrednosti kapitala pre-
duzeca, isplacivanje visokih honorara savetnicima, znatni troskovi procedure
sprovodenja samog tendera itd.
S druge strane, primer neuspele privatizacije drustvenog preduzeca
"Jugoslovensko recno brodarstvo" Beograd pokazuje da su sindikalno dobro
organizovani zaposleni radnici u mogucnosti da putem konstruktivnog uce-
sca u pregovorima sa potencijalnim kupcima dru stvenih preduzeca, ili stra-
teskim partnerima, efikasno zastite drustveni kapital i svoje interese.
Za najvec domace preduzece za autobuski prevoz SP "Lasta" a.d., Beograd,
sa 4024 zaposlenih, koje је drugi ро velicini autoprevoznik u Evropi, Agencija
za privatizaciju је predvidela prodaju paketa od 986.107 akcija u vlasnistvu
Akcijskog fonda, sto predstavlja 64,41102% ukupno registrovanog kapitala
ovog privrednog drustva, metodom javnog tendera u postupku privatizacije.
Tako је Agencija za privatizaciju 16. novembra 2007. godine objavila javni
poziv za tendersku prodaju ovog Drustva, а rok za dostavljanje obavezujucih
ponuda produzen је do 7. marta 2008. godine. Sekretarijat za saobracaj grad-
ske uprave Grada Beograda objavio је 21. marta 2008. godine javni konkurs
za poveravanje prevoza u Beogradu, а Agencija za privatizaciju produiila је
rok za dostavljanje konacnih ponuda ро objavljenom javnom tenderu radi
prodaje Paketa akcija sastavljenog od 986.107. akcija, od cega је 682.410 akci-
ja u vlasnistvu Akcijskog fonda, 167.334 akcija u vlasnistvu RepuЫike Srblje
i 136.363 akcija u vlasnistvu РЮ Fonda, sto predstavlja 64,41102% ukupnog
kapitala saobracajnog preduzeca SP "Lasta" a.d., Beograd.
 248 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog gro hija

Produiavanje roka za dostavljanje obavezujucih ponuda ро objavlje-

nim javnim pozivima za prodaju drustvenog kapitala u postupku privati-
zacije metodom javnog tendera Ьila је cesta praksa Agencije za privatiza-
ciju, ра su za neke tendere rokovi za dostavljanje konacnih ponuda produ-
iavani i vise puta.
Tenderska komisija koja је pratila sprovodenje ovog tendera, па svojoj
sednici, odrzanoj 1. decembra 2008. godine, donela је odluku da se ponu-
da jedinog Ропџёаса, Konzorcijuma pravnih lica "Mayer's Cars and Trucks
Company Ltd:: Tel Aviv, Izrael i "Hom & LeiЬovitz Ltd.~ tretira kao nepot-
puna, te da kao takva, пе пюёе Ьiti predmet daljeg razmatranja. Naime, па
osnovu analize kvalifikacione dokumentacije Ponudaca od strane savetnika
Agencije za privatizaciju, Tenderska komisija је konstatovala da опа ne sadrzi
sve potrebne dokaze, akte, podatke, priloge i druga dokumenta iz kojih se
moze utvrditi identitet Ponudaca i drugi uslovi i potrebni podaci utvrdeni
Uputstvom za ponudace i Javnim pozivom.
PUL 20 Gradevinska preduzeca (3 preduzeca):
GP "Gradevinar" d.o.o., u restrukturiranju, Nis
DP "Valjevoput~ Valjevo
"ZGOP" a.d., Novi Sad
Sredinom 2006. godine Svetska banka је dala saglasnost da GP
"Gradevinar" d.o.o., Nis ostane u ovom pulu, iako је Agencija za privatizaciju
19. aprila 2006. godine donela odluku о restrukturiranju maticnog preduzeca
GP "Gradevinar" d.o.o., Nis, а 6. juna iste godine i odluku о restrukturira-
nju njegova dva zavisna preduzeca. Agencija za privatizaciju је 9. juna 2006.
godine potpisala ugovor sa savetnikom konzorcijumom "ВРА International"
Velika Britanija, ,,MGI Auditing and Accounting" Drzavna zajednica Srblja i
Crna Gora (SCG), advokatska kancelarija "Tomic i partneri" SCG, kao svojim
finansijskim savetnikom za privatizaciju ove grupe preduzeca, uz fiksnu na-
knadu od 60.000 evra i naknadu za dobro obavljeni posao od 146.600 evra.
Samo preduzece pripremilo је socijalni program za 327 radnika.
Programom restrukturiranja bila је predvidena prodaja 100% drustvenog ka-
pitala ovog preduzeca metodom javnog tendera.
Kupoprodajni ugovor za 100% drustvenog kapitala, odnosno 95,424%
ukupnog registrovanog kapitala gradevinskog preduzeca GP "Gradevinar"
d.o.o., Nis u restrukturiranju, sa 1.117 zaposlenih, Ьiо је potpisan 4. juna
2008. godine izmedu Agencije za privatizaciju, kao punomocnika subjekta
privatizacije i kupca, jedinog ponudaca па tenderu, drustva "lrva investicije"
do.o., Beograd. Posto se radilo о tenderu sa jednim ucesnikom Ministarstvo
ekonomije i regionalnog razvoja RS bilo је formiralo komisiju za pregovore sa
VI. Proces privatizacije drшtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 249

jedinim ропџёаёеш na tenderu. Tenderska komisija odobrila је zakljucenje

ugovora о prodaji.
Tenderska komisija radila је u sastavu: predsednik, Slavica Marinkovic,
rukovodilac grupe u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, kao pred-
stavnik iz reda repuЬ!ickih organa; zamenik predsednika, Stanoje Stojicic,
generalni direktor gradevinskog ргесџзеса GP "Gradevinar" d.o.o., Nis kao
predstavnik subjekta privatizacije; clanovi, Radovan Ковпс, rukovodilac gru-
ре u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, kao predstavnik iz reda
repuЬlickih organa; Zoran Tadic kao predstavnik lokalne samouprave prema
sedistu subjekta privatizacije, Vukomir Stojanovic, predsednik Samostalnog
sindikata u gradevinskom ргеоџзесџ GP "Gradevinar" d.o.o., Nis, kao pred-
stavnik reprezentativnog sindikata subjekta privatizacije.
Prodajna сепа kapitala iznosila је samo 150.000 evra uz ugovoreni inve-
sticioni program u vrednosti od 4.000.000 evra. Kupac је, pored minimalnih
obaveza iz socijalnog programa, prihvatio i dodatne elemente socijalnog pro-
grama. U procesu pregovaranja tokom sprovodenja tendera ponudac i sindi-
kalni predstavnici subjekta privatizacije usaglasili su elemente dodatnog soci-
jalnog programa koji је postao sastavni deo datog ugovora о prodaji.
Medutim, godinu dana kasnije, 3. juna 2008. godine Agencija za privati-
zaciju је raskinula dati kupoprodajni ugovor jer kupac nije ispunio ugovorene
obaveze iz socijalnog programa. Kapital preduzeca Ьiо је prenet Akcijskom
fondu. Odluku о novom restrukturiranju ovog subjekta privatizacije Agencija
za privatizaciju је donela 8. januara 2010. godine. U postupku novog restruk-
turiranja ovog subjekta privatizacije nije doslo do njegovog poslovnog konso-
lidovanja, ра је nad njim pokrenut stecajni postupak 24. januara 2014. godine,
na osnovu Resenja stecajnog sudije Privrednog suda u Nisu St. br. 24/2013.
Imovina GP ,,Gradevinar" a.d., Nis u stecaju prodavana је javnim nadmeta-
njem. Tako је metodom javnog nadmetanja, koje је 21. oktobra 2014. godine
organizovao Centar za stecaje Agencije za privatizaciju, bila prodata irnovin-
ska celina i ovog stecajnog duznika. Kupac је bilo Proizvodno-trgovinsko pre-
duzece "Metal-komerc" eksport-import d.o.o., Leskovac ро pocetnoj ceni od
16.637.960,48 dinara.
Nacin privatizacije drustvenog kapitala ovog preduzeca predstavlja tipi-
can model erozije drustvenog kapitala u procesu njegove privatizacije u Srblji.
(Sema 1)
250 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskog gro blja

~ma 1: Model erozlje dru~tvenog kapitala u procesu privatizacije u

SrЬiji 2002-2012.
г -,
Prodaja subjekata privatizacije metodom javnog tendera sa jednim ponudacem

Pregovore vodi komisija koju fonnira Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

Zakljucivanje kupoprodajnog ugovora izmedu Agencije za privatizaciju RS i kupca

Raskid ugovora zbog neizvrienja ugovorenih obaveza od strane kupca (investicionih,

lz oЬ\asti юcijalnog programa ili raspolaganja imovinom, neuplacivanje kupoprodajne
1 севе, nedostavljanje bankarskih garancija za dobro obavljanje posla)

1 1 Restrukturiranje subjekta privatizadje

1~
-------------~1
,l,
1 1 Stecaj subjekta privatizacije 11
1'--------------'1
,l,
Prodaja delova imovine stecajnog duinika (subjekta privatizacije)
metodom javnog nadmetanja
L _
- - - - _Ј

Agencija za privatizaciju је 14. septembra 2007. godine potpisala kupo-

prodajni ugovor za 70% drustvenog kapita1a, sto је cinil o 69,96% ukupno
registrovanog kapita1a Ргеёшеса za gradenje remont i odrzavanje pruga
"ZGOP" a.d., Novi Sad (317 zaposlenih), sa kupcem, jedinim ponudacem na
tenderu, ,,Integra1 inzenjering" d.o.o., Laktasi iz RepuЫike Srpske. Prodajna
cena kapita1a iznosila је 3.600.000 evra, uz ugovoreni investicioni program u
nomina1noj vrednosti od 9.214.000 evra. Kupac је Ьiо prihvatio, pored mini-
malnih, i odredene dodatne obaveze socija1nog programa. Medutim, nakon
raskidanja kupoprodajnog ugovora, Agencija za privatizaciju је 10. novembra
2011. godine donela Odluku о restruktur iranju ovog preduzeca.
VI. Proces privatizacije drultvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 251

Роёейот 2006. godine obrazovana је nova grupa od 5 preduuta iz oЫasti

usluinih delatnosti PUL 21 (5 preduzeca):
Holding kompanija "Fond-Ineks-Intereksport" a.d., Beograd
DP "lneks hoteli': Beograd
ISP "Savremena administracija" a.d., Beograd
DP "Javna skladista" Subotica
,,$umadijalek" a.d., Cacak
Na primeru privatizacije Holding kompanija "Fond-Ineks-Intereksport"
a.d., Beograd raspoloziva grada omogucava nam da гекопвтгџйегпо klijen-
telisticku strukturu "tranzicione nomenklature" i njoj pripadajuci шо-
del drustvene шоё], Оп se ogledao u transformaciji partijski zasnovane
drustvene mreze komunisticke nomenklature - u tranzicionu. Neformalne
(.,opasne") veze izmedu driavne oligarhije i "socijalistickih direktora"
(privredne tehnokratije) i njihovi "kontakti" sa potencijalnim investito-
rima (stranim ili domacim) predstavljaju socijalnu osnovu uspostavlja-
nja kapitalistickih drustvenih odnosa u SrЬiji kroz proces privatizacije
drustvenog kapitala. Tako, znatno pre formalnog zapocinjanja procesa pri-
vatizacije pomenutog drustvenog preduzeca, ,.12. avgusta 2005. godine odr-
zan је u Ministarstvu privrede sastanak kod pomocnika ministra Vuletica
i Bjelopetrovica sa direktorom 'Ineks' d.o.o. zavisnog preduzeca 'Fondi
Zivkovicem i zamenikom direktora, Tavcarem. Razmatrano је stanje u predu-
zecu i neposredni koraci u pripremi za privatizaciju". Predstavnici sindikata
nisu prisustvovali ovim razgovorima.
Agencija za privatizaciju је, ро dobljanju saglasnosti Svetske banke, 26.
maja 2006. godine potpisala ugovor sa beogradskom konsultantskom kucom
"Centar za ekonomske studije CES MECON" d.o.o., kao svojim finansijskim
savetnikom za ovu grupu preduzeca, uz fiksnu naknadu od 96.800 evra i na-
knadu za dobro obavljeni posao u iznosu od 0,50% ро preduzecu.
Privatizacija Holding kompanija "Fond-Ineks-Intereksport" a.d., Beograd
i DP "lneks hoteli" Beograd bila је otezana nizom neresenih imovinsko-prav-
nih pitanja u okviru "lneks sistema" koji su uticali na utvrdiYanje strukture i
vrednosti kapitala ovih drustvenih preduzeca, kao i velikim brojem sudskih
procesa vezanih za "Ski centar Brezovica", ali i drugim. U Ministarstvu eko-
nomije i regionalnog razvoja, 14. novembra 2007. godine, odrzan је sastanak
predstavnika Agencije za privatizaciju, savetnika Ministarstva za Kosovo i
Metohiju i predstavnika javnog preduzeca "ЈР Skijalista Srblje" Beograd, na
kojem је raspravljano о resavanju statusa i prodaje "Ski centar Brezovica':
Vlada RS donela је 27. decembra 2007. godine Zakljucak kojim је predlozi-
la osnivanje novog drustva sa ogranicenom odgovomoscu (d.o.o.) od strane
 252 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskoggro blja

"ЈР Skijablta SrЬije" Beograd i "Fonda Ineks-Intereksport" a.d., Beograd kao

овпгсаёа, u koje Ьi .Ропо" uneo svoju nepokretnu imovinu па Brezovici i koje
Ьi џћџсџсе upravljalo tom imovinom i razvijalo ski centar.
Agencija za privatizaciju је, 27. februara 2008. godine, donela Odluku о
restrukturiranju Holding kompanija .Ропё-Јпекв-Јптетекероп" a.d., Beograd,
а programom restrukturiranja Ьila је predvidena prodaja imovinske celine
ovog ргеёшеса nepokretnosti hotelsko-turistickog kompleksa "lneks Zlatna
obala" Sutomore.
Prvo javno nadmetanje za kupovinu nepokretnosti .Ропё-Јпекв-Јгпег-
eksport" a.d., Beograd u restrukturiranju, kao i opreme i sitnog inventara рге-
duzeca DP "lneks hoteli" Beograd u restrukturiranju, u okviru hotelsko-turi-
stickog kompleksa "lneks Zlatna obala" Sutomore, proglaseno је пеџвреёпотп
7. septembra 2012. godine, ройо do isteka roka predvidenog Javnim pozivom
nije Ьilo zahteva za otkup prodajne dokumentacije.
Nepokretnosti "Fond-Ineks-Intereksport" a.d., Beograd u restrukturi-
ranju i opreme i sitnog inventara drustvenog preduzeca DP "lneks hoteli"
Beograd u restrukturiranju u okviru hotelsko-turistickog kompleksa "Ineks
Zlatna obala" Sutomore, prodate su na javnom nadmetanju odrzanog 1 О. juna
2013. godine u organizacЏi Agencije za privatizaciju za cenu 11.784.743,36
evra. Kupac је Ьiо fizicko lice Grigoryev Alexander iz Rusije.
Nepokretna imovina drustvenog preduzeca DP "Ineks hoteli" Beograd u
restrukturiranju u Beogradu, na lokacijama: Rajiceva ulica, Beogradska ulica,
Makedonska ulica, ulica Starine Novaka i Treci bulevar na Novom Beogradu,
Ьila је prodavana tokom 2008. godine.
U pogledu privatizacije DP "Javna skladista" Subotica Agencija za priva-
tizaciju је donela odluku о prodaji metodom javnog tendera 70% drustvenog
kapitala, odnosno 70% ukupnog registrovanog kapitala ovog drustvenog pre-
duzeca za skladistenje robe.
Nakon sprovedenog tendera Predstavnici Agencije za privatizaciju sa
ovlascenim predstavnicima kupca, prvorangiranog ponudaca na tenderu,
"Net Со" d.o.o., Beograd potpisali su 9. maja 2008. godine Ugovor о prodaji
70% drustvenog kapitala, odnosno 70% ukupno registrovanog kapitala drus-
tvenog preduzeca za skladistenje robe DP "Javna skladista" Subotica, sa 41
zaposlenim. Kupoprodajna cena kapitala iznosila је 3.152.254 evra, uz ugovo-
reni investicioni program u vrednosti od 1.763.250 evra. Kupac је bezuslovno
prihvatio minimalne obaveze iz socijalnog programa, kao i odredene dodatne
elemente socijalnog programa. Drugorangirani ponudac na tenderu Ьila је
firma "MLP Pruszkow ISP" z.o.o. Pruszkow iz Poljske.
Medutim, Agencija za privatizaciju је ovaj ugovor ubrzo raskinula zbog
neizvrsavanja obaveza od strane kupca koje su njime bile predvidene, а drus-
VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u SrЫji 2002-2010. 253

tveni kapital DP "Javna skladista" Subotica ponudila па prodaju metodom

javne aukcije koja је odriana 11. septembra 2009. godine.
Ugovor о prodaji drustvenog ргесшеёа .. ~umadijalek" a.d., Cacak me-
todom javnog tendera, Agencija za privatizaciju је zakljucila 1 О. septembra
2007. godine sa prvorangiranim ропџёаёеш, greskom firmom "Veterin" s.a.
Atina (sada drustvo "Alapis" s.a. Atina kao pravni sledbenik datog ponuda-
ёа), Kupoprodajna сепа је iznosila је 2.000.000 evra, uz ugovoreni investicio-
ni program u vrednosti od 1.006.000 evra i dodatni socijalni program.
PUL 22 (cetiri preduzeca):
"Minel transformatori" a.d. Ripanj
"Radijatori" a.d., Zrenjanin
,.Optika" a.d., Beograd
"Fabrika kotrljajucih leiajeva (FКL)" a.d. Temerin
Agencija za privatizaciju је, kao finansijskog savetnika za privatizaciju
ove grupe ргеошеса, prema ugovoru od 10. avgusta 2006. godine, angazo-
vala beogradsku konsultantsku kucu "BDO ВС Excel" d.o.o. na period od
deset meseci i ро ceni od 82.500 evra iz sredstava donacije Evropske agencije
za rekonstrukciju (EAR) za podrsku privatizaciji u Srblji. Ovaj ugovor Ьiо је
produzen Aneksom br. 2 na koji је saglasnost dala Svetska banka 20. decem-
bra 2007. godine. Medutim, rad savetnika је Ьiо oteian u preduzecu "Minel
transformatori" a.d. Ripanj jer njegovo rukovodstvo nije htelo da saraduje u
postupku privatizacije ovog preduzeca. S druge strane, pokretanje tendera za
prodaju ovog preduzeca bilo је otezano cinjenicom da vrednost i struktura
osnovnog kapitala ovog privrednog drustva nije bila usaglasena ni upisana u
javne registre.
U preduzecu "FКL" a.d. Temerin rad savetnika Ьiо је otezan posto nisu
bile precizirane obaveze ovog preduzeca koje su proisticale iz njegovih ugovora
о poslovnoj saradnji sa drugim privrednim subjektima. Privatizacija "Fabrike
kotrljajucih leiajeva (FКL)" a.d. Temerin bila је otezana usled nejasnoca u vezi
sa ugovorom о poslovnoj saradnji sa preduzecem "Thyssen Кrupp" Duseldorf,
ро kojem ova firma daje saglasnost na promenu lica za zastupanje preduzeca,
sto је potencijalne investitore odvracalo od ucesce na tenderu.
Medutim, i pored ovih proЬlema, па javnom tenderu koji је Ьiо objavljen
25. jula 2008. godine, prispela је jedna ponuda, od Konzorcijuma lica koji su
cinili ZAO "Tehnika Servis" Voronjez, Rusija i Dragan Rodic. Na trecoj sed-
nici Tenderske komisije, odrzanoj 22. aprila 2009. godine jednoglasno је bila
doneta odluka о odobravanju zakljucivanja ugovora о prodaji kapitala s jed-
nim ponudacem. Agencija za privatizaciju је 23. aprila 2009. godine potpisala
 254 M arija Obradovic • Hronika tmnzicijskog gro blja

ugovor о prodaji 70% registrovanog drustvenog kapitala "Fabrike kotrljajucih

lezajeva (FKL)" a.d., Temerin sa pomenutim Ponudaёem. Kupoprodajna сепа
kapitala iznosila је milion evra, uz ugovoreni investicioni program u vredno-
sti od 1,5 miliona evra.
Na osnovu ugovora od 24. oktobra 2008. godine Agencija za privatizaci-
ju RepuЫike SrЬije prodala је, metodom javnog tendera, 70% registrovanog
drustvenog kapitala privrednog drustva "Minel Transformatori" a.d. Ripanj,
sto је ёinilo 65,149% ukupnog kapitala ovog subjekta privatizacije - kupac
је bilo ргеошесе "ABS Minel Trafo" iz Мladenovca. Ponude је dostavilo pet
џёезпйса na tenderu. Kupoprodajna сепа iznosila је 17 miliona evra, uz ugo-
voreni investicioni program u vrednosti od 7 miliona evra. Kupac је uz mini-
malni socijalni program prihvatio i odredbe ро osnovu dodatnog socijalnog
programa.
Medutim, zbog neispunjavanja ugovornih obaveza kupca u delu investi-
cionog programa Agencija za privatizaciju је u septembru 2012. godine done-
la Odluku о raskidu Ugovora о kupoprodaji drustvenog kapitala privrednog
drustva "Minel transformatori" a.d. Ripanj i izvrsila је prenos kapitala koji је
Ьiо predmet prodaje na svoj racun hartija od vrednosti radi prodaje na zako-
nom propisan nacin.
Odlukom br. 10-2101/12-104/03 od 18. septembra 2012. godine Agencija
za privatizaciju је pokrenula postupak restrukturiranja ovog Drustva za proi-
zvodnju elektromotora, generatora i transformatora, sa 233 zaposlena, na dan
31. maja 2013. godine.s6
Privatizacija akcionarskog drustva "Radijatori~ Zrenjanin izvrsena је
prodajom akcija ovog drustva metodom javnog tendera, realizovanog 12. de-
cembra 2007. godine. Prodato је 179.254 akcija uz cenu akcije od 1.601 dinara
i ostvaren је prihod od 286.908.575 dinara.
Ugovor о prodaji paketa akcija (34.073 akcije nominalne vrednosti od
800 dinara) koji је predstavljao 59,86121 % ukupnog kapitala privrednog
drustva ,,Optika" a.d., Beograd, potpisali su, 5. juna 2008. godine, Agencija za
privatizaciju i Akcijski fond sa prvorangiranim ponudacem na javnom ten-
deru, objavljenom 28. septembra 2007. godine, konzorcijumom pravnih lica
,,Veterinarski zavod Zemun" a.d., Beograd i "Beta IТН РВВ" d.o.o., Beograd,
sa ukupnom vrednoscu ponude od 7.764.048,13 evra, i to, ро prodajnoj ceni
u iznosu od 7.600.000 evra, uz ugovoreni investicioni program u vrednosti od
896.500 evra.
Na tenderuје ucestvovalojos pet ропиdаса:
• drugorangirani: ,,Grossoptic" d.o.o., Beograd sa ukupnom vrednoscu po-
nude od 5.702.406,00 evra
VI. Proces privatizacije drшtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 155

• trecerangirani: Konzorcijum "Lilly drogerije" a.d., Beograd i "FINS Trade"

d.o.o., Beograd sa ukupnom vrednoscu ponude od 5.254.77.,00 evra
• cetvrtorangirani: AD Kompanija "Fidelinka': Subotica sa ukupnom vred-
поёсџ ponude od 4.449.483,90 evra
• petorangirani: ,.Salmoiraghi & Vighano" s.p.a., Milano sa ukupnom vred-
noscu ponude od 3.798.066,03 evra
• sestorangirani: ,,Home Art Sales & Services': Wolerav, Svajcarska sa uku-
pnom vrednoscu ponude od 865.711,40 evra.
Tenderska komisija radila је u sastavu: predsednik, Nebojsa Skoric, ро-
mocnik ministra u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja RS, kao
predstavnik iz reda repuЬlickih organa; zamenik predsednika, Ratko Piljak,
direktor privrednog drustva ,,Optika" a.d., Beograd, kao predstavnik subjekta
privatizacije; clanovi, Dragana Smiljevic, mladi savetnik u Ministarstvu eko-
nomije i regionalnog razvoja RS, kao predstavnik iz reda repuЬlickih organa;
Vera Jelinovic, strucni saradnik u Opstini Stari grad, kao predstavnik lokal-
ne sarnouprave prema sedistu subjekta privatizacije i Predrag Zeljic, referent
unutrasnje kontrole privrednog drustva "Optika" a.d., Beograd, kao predstav-
nik. reprezentativnih sindikata subjekta privatizacije.S7
Tokom sprovodenja datog tendera, februara meseca 2008. godine, posto
је Tenderska komisija odbila ponudu jednog od ponudaca na ovom tenderu,
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja RS, ро zalbl istog ponudaca,
donelo је Resenje br. 07-00-396/2007-04 od 8. januara 2008. godine, cijirn је
Zakljuckom br. 07-00-396/2007-04 od 24. januara 2008. godine bilo poniste-
no glasanje Tenderske komisije sa prvog dela sednice, odrzane 17. decembra
2007. godine. Ovim glasanjem Tenderska komisija је odbacila kao nepotpun
paket sa ponudom Konzorcijuma: Konzorcijum "Lilly drogerije" a.d., Beograd
i "FINS Trade" d.o.o., Beograd, ucesnika u tenderu. Ministarstvo је nalozilo
Agenciji za privatizaciju da paket sa ponudom i ovog ponudaca tretira ravno-
pravno sa ostalim ponudama.
Iz dosadasnje analize vidimo da tenderske komisije imaju znacajnu
ulogu u procesu privatizacije drustvenog kapitala, а da је njihov sastav
odraiava struktur u moci uspostavljenu u drustvu u Srblji tokom procesa
privatizacije. Kako smo videli, cine ih ро tripredstavnika drzavnih organa,
i to dva iz reda republickih organa, od kojih је jedan predsednik, а drugi
prvi clan tenderske komisije, а jedan iz lokalne samouprave prema sedistu
subjekta privatizacije kao drugi clan. Drustveno preduzece koje se privati-
zuje, tzv. subjekt privatizacije predstavljeno је direktorom preduzeca koji
је zamenik. predsednika tenderske komisije i predsednik reprezentativnog
sindikata kao treci clan. Ovo jasno pokazuje da је radnicka ldasa tokom
 256 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskog gro blja

procesa privatizacije u potpunosti izgubila dru~tvenu шос, а dru~tveni

kapital Srblje, koji su stvarale brojne generacije Socijalisticke Federativne
RepuЫike Jugoslavije, prakticno је uzurpirala nova driava i formalno је
prodavan kao driavna imovina. Stoga је privatizacija drustvenog kapita-
la u Srblji, kao i drugde, u osnovi definisana odnosom drustvenih snaga
u datom istorijskom trenutku. Prema podacima Agencije za privatizaciju
clanovima tenderskih komisija isplacivana је nadoknadu za rad, pocevsi od
3. decembra 2008. godine, zakljucno sa 13. martom 2013. godine. Isplate su
vrsene u skladu sa Odlukom о visini naknade za rad clanova Komisije koja
prati sprovodenje javnog tendera koju је 9. jula 2008. godine doneo direktor
Agencije za privatizaciju.
Uvidom u poslovne knjige Agencije za privatizaciju utvrdeno је da uku-
pan neto iznos koji је u periodu od decembra 2008. godine do marta 2013.
godine isplacen clanovima Komisije iznosio 3.088.000,00 dinara.58
PUL 23 (tri preduzeca):
DP "НеЬа': Bujanovac
"Nova Sloga" d.o.o., Trstenik
"Beogradska pekarska industrija': Beograd
Finansijski savetnik Agencije za privatizaciju ove grupe preduzeca Ьiо је
finansiran donacijom za podrsku privatizac~e Evropske agencije za rekon-
strukciju (EAR) u iznosu od 275.000 evra, na sta је saglasnost dala i Svetska
banka . Medutim, ро nalogu Ministarstva privrede bilo ј е odluceno da se
"Beogradska pekarska industrija" Beograd iskljuci iz PUL-a 23. Agencija za
privatizaciju је za konsultantske usluge, putem ugovora koji је Ьiо potpisan
18. septembra 2006. godine, angaiovala konzorcijum "CES MEKON" d.o.o.
i Advokatska kancelarija Draiic, Beatovic i partneri iz Beograda ро ceni od
40.150 evra.
Marta 2008. godine Agencija za privatizaciju је potpisala Aneks br. 3
Ugovora sa datim konzorcijumom о produietku pruzanja konsultantskih
usluga za PUL 23.
Privatizacija drustvenog preduzeca za proizvodnju osveiavajucih napita-
ka, plasticne ambalaze i mineralne vode DP "НеЬа" Bujanovac, sa 529 zapo-
slenih, Ьila је otezana proЫemom nerasporedene doblti u periodu 1999-2002.
godine. Odnosno, spornim utvrdivanjem iznosa nerasporedene doblti koji је
pripadao zaposlenima ро osnovu utvrdenih kriterijuma raspodele, а koji su
bili prijavljeni i evidentirani u postupku uslovnog otpisa duga, shodno izme-
nama i dopunama Zakona о privatizaciji 2005. godine i namirivanjem ovih
potraiivanja iz privatizacionih prihoda. Stoga је rukovodstvo Agencije za pri-
vatizaciju marta 2008. godine donelo odluku da је donosenje odgovarajuceg
VI. Proces privatizacije drustvenog kapitala u SrЬlji 2002-2010. 257

zakljucka Vlade RS najefikasniji nacin za prevazilazenje pomenutog proЬ\e-

ma. Vlada RS је 3. aprila 2008. godine usvojila Zakljucak, u skladu sa kojim
је trebalo izdvojiti 390.234.000 dinara iz oёekivanih privatizacionih prihoda
za ovo ргеёџзесе i uputiti ih na poseban namensld гаёџп ргесшеса i na taj
паёгп resiti proЫem nerasporedene doblti. Ovim Zakljuckom Vlade RS Ьilo
је ргесшгапо; resenje proЬ\ema nerasporedene doblti': а drugim Zakljuёkom
Vlade RS Ьiо је regulisan otpis obaveza DP "НеЬа" Bujanovac prema driav-
nom poveriocu, RepuЫickoj direkciji za vode, nastalih u periodu 1. januar
2005. - 30. septembar 2008. godine.
Agencija za privatizaciju objavila је 29. aprila 2008. godine javni poziv za
ucesce na javnom tenderu radi prodaje 70% drustvenog kapitala ovog predu-
zeca u postupku njegove privatizacije.
Tenderska komisija koja је pratila sprovodenje ovog tendera, na drugoj
sednici odrzanoj 29. septembra 2008. godine, jednoglasno је donela Odluku
kojom је Ьiо prihvacen predlog Agencije za privatizaciju i odobreni rezultati
tendera. Ovom odlukom ponude podnete za kupovinu 70% drustvenog ka-
pitala subjekta privatizacije DP "НеЬа" Bujanovac, bile su rangirane na sle-
deci nacin: prvorangirani ponudac Ьiо је "Nektar" d.o.o., Backa Palanka, а
drugorangirani, ,,Roaming Electronics" d.o.o., Beograd. Tenderska komisija
radila је u sastavu: predsednik, Miodrag Manasijevic, direktor DP "НеЬа"
Bujanovac, kao predstavnik subjekta privatizacije; zameni.k predsednika,
Mira Dudic, savetnik u Sektoru za zaposljavanje u Ministarstvu ekonomije i
regionalnog razvoja RS, kao predstavnik iz reda repuЬlickih organa; clanovi,
Ismajil Pajaziti, sekretar Opstinskog veca opstine Bujanovac, kao predstavni.k
lokalne samouprave prema sedistu subjekta privatizacije; Zorica Kojcin, visi
savetnik u Sektoru za zaposljavanje u Ministarstvu ekonomije i regionalnog
razvoja RS, kao predstavnik iz reda repuЬlickih organa i Nebojsa Шс, pred-
sednik Samostalnog sindikata DP "НеЬа" Bujanovac, kao predstavnik repre-
zentativnih sindikata subjekta privatizacije.
Agencija za privatizaciju, kao punomocnik subjekta privatizacije i kupac,
prvorangirani ponudac na tenderu, ,,Nektar" d.o.o., Backa Palanka, potpisali
su 20. novembra 2008. godine ugovor о prodaji 70% drustvenog kapitala DP
,..НеЬа" Bujanovac. Kupoprodajna cena iznosila је 2,5 miliona evra, uz ugo-
voreni investicioni program u vrednosti od 6 miliona evra. Kupac је, pored
minimalnih, prihvatio i odredene dodatne obaveze socijalnog programa.
I privatizacija preduzeca "Nova Sloga" d.o.o., Trstenik bila је otezana pro-
Ыemima imovinsko-pravnog statusa ovog subjekta privatizacije, s obzirom
na to da se njegova imovina kompletno vodila kao imovina Republike Srblje.
Ovo preduzece posedovalo је ekskluzivno pravo za eksploataciju mineralne
vode MIVELA iz izvorista Veluca u blizini Trstenika. Posebna vrednost pri-
 258 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog gтohija

rodne mineralne vode MIVELA је и njenom jedinstvenom hemijskom sasta-

vu сџпе se svrstava u red najkvalitetnijih voda, пе samo na prostoru Srblje,
vec i u evropskim i svetskim razmerama. 59
Agencija za privatizaciju је 28. marta 2008. godine objavila javni poziv za
ucesce na javnom tenderu radi prodaje 70% drzavnog kapitala, sto је pred-
stavljalo i 70% ukupnog kapitala Ргеошеса za proizvodnju, preradu i promet
poljoprivrednih proizvoda "Nova Sloga" d.o.o., Trstenik, sa 145 zaposlenih.
Na Drugoj sednici, koja је bila odrzana 14. avgusta 2008. godine, Tenderska
komisija koja је pratila sprovodenje ovog tendera jednoglasno је odobrila ге-
zultate tendera i prihvatila tender listu, i to prema sledecem redosledu:
Industrija smrznute hrane "Frikom" a.d., Beograd
"Delta Agrar" d.o.o., Beograd
Konzorcijum: ,,Univerzal - trgovina, proizvodnja i marketing (ТРМ)"
d.o.o., Beograd i
,,Plima М" a.d., Кrusevac.
Tenderska komisija radila је u sastavu: predsednik, Ljublsa Dimitrijevic,
dria vni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja RS, kao pred-
stavnik iz reda repuЫickih organa; zamenik predsednika, Milan Josipovic,
pomocnik ministra u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja RS, kao
predstavnik iz reda republickih organa; clanovi, Goran Petkovic, direktor
Preduzeca za proizvodnju, preradu i promet poljoprivrednih proizvoda "Nova
Sloga" d.o.o., Trstenik, kao predstavnik subjekta privatizacije i Gradimir Slovic,
predsednik Samostalnog sindikata Preduzeca za proizvodnju, preradu i pro-
met poljoprivrednih proizvoda "Nova Sloga" d.o.o., Trstenik, kao predstavnik
reprezentativnih sindikata subjekta privatizacije.
Ugovor izmedu Agencije za privatizaciju, kao punomocnika subjekta pri-
vatiza cije i kupca, prvorangiranog ponudaca na tenderu, Industrije smrznu-
te hran e "Frikom" a.d., Beograd Ьiо је potpisan 18. septembra 2008. godine.
Kupoprodajna cena kapitala iznosila је 4 miliona evra, uz ugovoreni investi-
cioni program u vrednosti od 11.100.000 evra. Kupac је prihvatio min imalne
obaveze iz socijalnog programa.
Nakon potpisivanja kupoprodajnog ugovora, Akcijski fond i Agencija za
privatizaciju su 25. juna 2009. godine objavili javni poziv za ucesce na javnoj
aukciji za prodaju akcija iz privatizacionog registra drustva "Nova Sloga" a.d
Trstenik.
Као sto smo videli, dru stvena preduzeca koja su se nalazila u proceduri
privatizacije metodom javnog tendera bila su podeljena u dve gru pe. Prvu
gru pu su cinila dru stvena preduzeca cija se privatizacija finansirala iz sredsta-
va koja su poticala iz donacija Svetske bank e, а drugu, drustvena preduzeca
cija se privatiza cija finansirala iz budzetskih sredstava RepuЫike Srblje (RS).
VI. Proces privatiza cije drшtvenog kapitala u SrЫji 2002-2010. 259

Tokom 2005. godine u grupi ргеёџзеса iz programa koje је administri-

rala Svetska banka nalazilo se 43 ргеоџзеса koja su Ьila rasporedena u 11 рџ-
lova, а u grupi ргеёџзесв cija se privatizacija finansirala iz sredstava budieta
RS, nalazilo se 26 ргеёџзеса,
U periodu 1. januar - 30. juni 2005. godine potpisani su kupoprodajni
ugovori za sest drustvenih ргеёџзеса, i to: ,,Veterinarski zavod" a.d. Zemun,
,,RuЬin" Кгџёесас, ,,Ukras" Bela Palanka, ,,Preduzece za puteve (PZP) Vranje"
Vranje, ,,Preduzece za puteve (PZP) Кragujevac" Кragujevac, .Ргеёшесе za
puteve (PZP) Beograd", Beograd, sa ukupno 3740 radnika. Tenderskom рго-
dajom kapitala ovih ргеёџаеса postignuta је ukupna сепа od 4.499. 207. 713
dinara, а ukupna nominalna vrednost ugovorenih investicionih programa
iznosila је 3.000. 531.010 dinara. Kupci su ugovorima bili obavezani na izvr-
senje minimalnih socijalnih programa.
U periodu 1. oktobar - 31. decembar 2005. godine potpisana su cetiri
kupoprodajna ugovora za drustvena preduzeca, koja su privatizovana meto-
dom javnog tendera, i to za: DP "Jedinstvo" Apatin, ,,Napredak" a.d. Stara
Pazova, ,,Sloga", a.d. Vladicin Han i DP "Javor" Ivanjica u restrukturiranju.
Ova preduzeca uposljavala su 2.298 radnika, ukupna prodajna cena iznosila је
1.779.995.000 dinara, а ugovorene investicije 1.515.360.560 dinara.
DP "Jedinstvo" Apatin sa 312 radnika i "Napredak" a.d. Stara Pazova, sa
630 radnika prodata su kupcu "Delta М" d.o.o., Beograd, prvo ро ceni kapita-
la od 1.083.600.000 dinara, uz ugovorene investicije od 391.141.760 dinara, а
drugo, ро ceni kapitala od 670.800.000 dinara, uz investicije od 1.032.000.000
dinara.
U periodu od 1. januara 2002. godine do 31. decembra 2003. godine tri-
deset drustvenih preduzeca bilo је prodato metodom javnog tendera, ро uku-
pnoj prodajnoj ceni od 51.218.169.426 dinara, dok је knjigovodstvena vred-
nost drustvenog kapitala koji је prodat iznosila 35.394.788.000 dinara.
Tokom 2004. godine metodom javnog tendera bilo је prodato devet
drustvenih preduzeca ро ukupnoj prodajnoj ceni od 1.095.086.000 dina-
ra, а knjigovodstvena vrednost drustvenog kapitala koji је prodat iznosila је
4.689.779.000 dinara.
U periodu od 1. marta 2004. godine do 31. decembra 2005. godine pri-
vatizovano је, metodom javnog tendera, 20 drustvenih preduzeca sa 14.689
zaposlenih, ро ukupnoj prodajnoj ceni kapitala od 7.359.917.907 dinara i uz
ukupno ugovorene investicije u iznosu od 8.408.733.369 dinara.
U 2005. godini bilo је okoncano dvadeset tendera za prodaju drustvenih
preduzeca, а od toga је sesnaest tendera bilo zavrseno prodajom drustvenog
kapitala, dok su cetiri bila neuspesna. Jedan kupoprodajni ugovor Ьiо је raski-
260 Marija Obradovic • Hronikл tranzicijskoggтоЬQа

nut. Ukupna prodajna сепа za drustvena ргеёџзеса privatizovana metodom

javnog tendera iznosila је 8.043.130.762 dinara, а knjigovodstvena vrednost
prodatog drustvenog kapitala iznosila је 4.923.332.591 dinara.
Privatizacija u Srblji, ро novom Zakonu iz 2001. godine яароёеја је
masovnom prodajom drustvenih ргеёшеса metodom javnog tendera, to-
kom 2004. godine tempo prodaje se smanjio, da Ьi se ponovo intenzivirao#
2005. godine, nakon donosenja izmena i dopuna Zakona о privatizaciji.
Pored toga, сепа prodaje kapitala је neprestano opadala, ра su prihodi od
privatizacije postali sve manji. Uzrok ove situacije nije Ьila samo cinjenica
da su najprofitabilnija drustvena ргеёџвеса bila prodata u prvom talasu,
vec i to sto se tokom vremena menjala strategija privatizacije i kretala se
u pravcu politike "prodaje ро svaku cenu'~ Pored pritiska medunarodnog
finansijskog kapitala па "tranzicionu nomenklaturu" Srblje, uzrok za pro-
menu strategije је i zelja same nomenklature da se odrzi na vlasti i ostvari
protivpravnu materijalnu korist u toku procesa rasprodaje drustvenog ka-
pitala.60
U grupi preduzeca ciju је privatizaciju metodom javnog tendera admini-
strirala Svetska banka (donacija Svetske banke namenjena pruianju strucne
pomoci u razvoju privatnog sektora, Private Sector Development Technical
Assistance Project # РО 74145) pocetkom 2006. godine nalazilo se 39 drustve-
nih preduzeca rasporedenih u 18 grupa prema srodnosti industrijske grane.
U grupi preduzeca cija је privatizacija metodom javnog tendera bila fi-
nansirana iz sredstava budieta Republike Srblje nalazila su se 43 drustvena
preduzeca. То znaci da је pocetkom 2006. godine 78 drustvenih preduzeca
ocekivalo privatizaciju metodom javnog tendera.
Pocetkom 2006. godine poceli su tenderski postupci za prodaju i sledecih
drustvenih preduzeca:
- .,Gospodinci" a.d., Gospodinci, preduzece za uzgoj pilica, klanje i prera-
du zivinskog mesa. Za prodaju akcija па finansijskoj berzi javnom aukcijom,
21. septembra 2006. godine, Agencija za privatizaciju dala је nalog Akcijskom
fondu.
- ,,Novi Sad - Gas" Novi Sad.
- ,,Fabrika secera Zrenjanin" a.d., Zrenjanin, ciji је privatizacioni savet-
nik bila beogradska konsultantska kuca "Dil inzenjering konsalting" d.o.o.
- Drustvo za proizvodnju ulja "Rafinerija nafte" d.o.o., Beograd, ciji је pri-
vatizacioni savetnik bila konsultantska kuca "SEECAP" d.o.o. iz Beograda.
- ,,Fabrika maziva (FAM)" d.o.o., Кrusevac, ciji је privatizacioni savetnik
bila konsultantska kuca "BDO ВС EXEL' d.o.o. iz Beograda.
- ,.Duvanska industrija Bujanovac (DIB)" a.d., Bujanovac
VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 261

- DP "Jugekspres putnicki ваоћгасај" Leskovac.

- Kompanija za proizvodnju пагпейаја "Simpo" a.d., Vranje, ройо su
,,investitori zainteresovani za njenu kupovinu kontaktirali Agenciju za priva-
tizaciju", а privatizacioni savetnik sacinio novu, azuriranu procenu vrednosti
kapitala ovog ргефиеса ро "DNT metodi" i azurirani izvestaj о potencijalnim
investitorima i predlozio novi koncept prodaje kapitala ove Kompanije, pro-
dajom manjinskog paketa akcija, uz omogucavanje kupcu da stekne dvotre-
cinsko ucesce u kapitalu Kompanije, а па osnovu prethodne odluke Skupstine
akcionara,
- ,,Zavarivac" a.d., Vranje.
- ,,Termoelektro" a.d., Beograd, ciji је privatizacioni savetnik bila konsul-
tantska kuca iz Beograda "Altis Capital" d.o.o.
- ,,Majevica Holding" a.d. Ваёка Palanka, ciji је privatizacioni savetnik
bila beogradska konsultantska kuca "Dil inzenjering konsalting" d.o.o.
- ,,Fadip Holding" a.d. Весеј i "PIK Весеј Poljoprivreda" a.d., Весеј,
ciji је privatizacioni savetnik bila ista konsultantska kuca "Deloitte" do.o.,
Beograd.
- ,,lnstitut za puteve" Beograd, ciju је privatizaciju stopiralo Ministarstvo
za kapitalne investicije RS, dok је Ministarstvo privrede RS dalo misljenje da
nema pravnog osnova za prekid postupka njegove privatizacije. Medutirn, 28.
marta 2008. godine Ministarstvo za infrastrukturu RS obavestilo је Agenciju
za privatizaciju da ne daje pozitivno misljenje za nastavak privatiza c~e ovog
preduzeca.
- Komgrap Holding korporacija a.d., Beograd, ciji је privatiza doni savet-
nik bila beogradska konsultantska kuca ВС Consalting do.o.
- ,,Jadran", Novi Весеј.
- ,,Kolubara Usluge" d.o.o., Lazarevac, cija privatizacija је bila otezana
imovinsko-pravnirn proЫemirna vezanim za pitanje statusa irnovine koja је
bila uneta kao osnivacki kapital prilik om formiranja ovog privrednog drus-
tva.
,,Kolubara Gradevinar" d.o.o., Lazarevac, posto је Agencija za privatizaci-
ju bila promenila odluku о metodu privatiza cije ovog preduzeca, i opredeilla
se za tender umesto aukcije.
- ,,Prirn" d.o.o., Kostolac, cija је privatizacija bila otezana proЫemima
prenosa prava koriscenja zemljista i vlasnistva nad objektima sa osnivaca, jav-
nog preduzeca "Elektroprivrede Srblje" (EPS), na ovaj subjekat privatizacije.
Stoga је Agencija za privatizaciju nalozila privatizacionom savetniku subjekta
privatizacije "da u dogovoru sa Elektroprivredom Srblje, 'Povrsinskim kopo-
vima Kostolac' i 'Termoelektranom Kostolac' sto hitnije izvrsi uknjizenje ze-
mljista i objekata na privredno drustvo 'Prim' d.o.o., Kostolac" kao vlasnika.
262 Marija Obradovic , Hronika tranzicijskog gтоЩа

Slucaj ovog preduzeca, kao i "Novosadskog sajma" a.d., Novi Sad i

DP "Beogradskog sajma'~ Beograd svedoce о potpunom voluntarizmu
prilikom menjanja titulara drustvene svojine od strane driavnih organa
u postupku njene privatizacije u Srblji i to putem neformalnih dogovora
о eksproprijaciji, tj. upisu i prenosu drustvenog vlasnistva u katastre ili
menjanjem pozicije osnivaca pojedinih preduzeca u Agenciji za privredne
registre (APR-u).
- ,,Poliester" a.d., PriЬoj.
- ,,Fabrika rezanog alata" a.d., Cacak.
- ,,lkarbus" a.d. Zemun, za prodaju akcija metodom javnog tendera
Agencija za privatizaciju је donela odluku 7. septembra 2006. godine.
- ,,Hl Zupa" a.d., Кгџёееас.
- DP "Valjevo рш" Valjevo.
- ,,Dnevnik Holding" a.d., Novi Sad, ciji је privatizacioni savetnik bila
konsultantska kuca "Deloitte d.o.o., Beograd.
- НК РК "Jumko Holding kompanija" a.d., Vranje, koje је, kao i vecina
preduzeca iz ove grupe, samostalno angazovalo i finansiralo privatizacionog
savetnika, konsultantsku kucu "Eukons Group" iz Beograda. Medutim, ugo-
vorom о punomocju ovo preduzece је prenelo sva prava iz zakljucenog ugo-
vora sa datim privatizacionim savetnikom na Agenciju za privatizaciju, cime
је ona preuzela kontrolu nad izvrsenjem ugovora.
Prvi javni tender radi prodaje 24.033 akcija nominalne vrednosti 2.400
dinara, od cega је u vlasnistvu Akcijskog fonda bilo 17.773 akcije, а u vlasnis-
tvu РЮ Fonda 6.260 akcija, sto је predstavljalo 37,4921% ukupnog kapitala
privrednog drustva "Termoelektro" a.d., Beograd, specijalizovanog holding
akcionarskog drustva za inzenjering, odriavanje, remont i revitalizaciju ener-
getskih i industrijskih objekata sa sopstvenim projektovanjem, proizvodnjom
opreme, transportom u zemlji i inostranstvu, proglasen је neuspelim na sed-
nici Tenderske komisije koja је pratila sprovodenje ovog tender, sednica је
odriana 20. novembra 2006. godine.
Novi javni poziv za ucesce na javnom tenderu radi prodaje paketa akci-
ja privrednog drustva "Termoelektro" a.d., Beograd, Agencija za privatizaciju
objavila је 28. decembra 2006. godine. Dana 31. maja 2007. godine predstav-
nici Agencije za privatizaciju i predstavnici Akcijskog fonda sa ovlascenim
predstavnicima Kupca, jedinog ponudaca na tenderu, privrednog drustva
ООО "Harvinter" Moskva potpisali su ugovor о prodaji paketa akcija iz por-
tfelja Akcijskog fonda privrednog drustva "Termoelektro" a.d., Beograd, sa
1234 zaposlena. Kupoprodajna сепа iznosila је 68.550.535 dinara. Obavezne
investicije nisu ugovorene.
VI. Proces privatizacije drшtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 263

Agencija za privatizaciju i Akcijski fond potpisali su 28. juna 2007. godine

Ugovor о prodaji akcija iz portfelja akcijskog fonda privrednog drustva "PIK
Веёеј Poljoprivreda" akcionarskog drustva za proizvodnju i preradu poljopri-
vrednih proizvoda, Веёе] sa 2322 zaposlenih, sa Kupcem, Konzorcijumom
,,Forum Absolute Return Fund" ltd. Britanska Devicanska ostrva i "lrva in-
vesticije" d.o.o., Beograd. Kupoprodajna сепа iznosila је 980.582.429 dinara.
Obavezne investicije nisu ugovorene.
Prodaja 50,91153% ukupnog kapitala privrednog drustva "Komgrap
Holding korporacija" a.d., Beograd, sa 859 zaposlenih, izvrsena је metodom
javnog tendera u leto 2007. godine. Kupac је Ьiо "lntegral inienjering" d.o.o.
iz Banja Luke. Kupoprodajna сепа је iznosila 353.816.112 dinara, uz ugovore-
пе investicije od 350.939.836 dinara.
U leto 2007. godine metodom prodaje na javnom tenderu privatizovano је
i drustveno preduzece DP "Valjevo put" Valjevo, sa 132 radnika. Kupac је Ьiо
madarska firma "Betonut" Zrf, а kupoprodajna cena iznosila је 128.284.072
dinara uz ugovorene investicije u vrednosti od 223.067.208 dinara.
Agencija za privatizac~u је 28. decembra 2006. godine objavila jav-
ni poziv za ucesce na tenderu radi prodaje paketa akcija, 1.817.714 akcija u
vlasnistvu Akcijskog fonda i RepuЬlickog fonda za РЮ, sto је predstavljalo
60,54203% ukupnog kapitala privrednog drustva "Fabrika secera Zrenjanin"
a.d., Zrenjanin. Tenderska kornisija, koja је pratila sprovodenje ovog javnog
tendera, na sednici, odrianoj 10. aprila 2007. godine, konstatovala је da do
krajnjeg roka za podnosenje ponuda, 30. marta 2007. godine, nije bilo pod-
netih ponuda. Shodno tome, tenderska komisija је proglasila javni tender
neuspelim. Novi javni poziv za prodaju akcija datog privrednog drustva Ьiо
је objavljen 8. juna 2007. godine. Jedina ponuda na tenderu sastojala se od
predloga kupoprodajne cene od 1 evra za predmetni paket akcija i investicio-
nih ulaganja u visini od 5.700.000 evra. Ponudac је traiio otpis svih dugova-
nja subjekta privatizacije prema driavnim poveriocima i skidanje hipoteke sa
njegove imovine. Tokom pregovora, jedini ponudac na tenderu, ,,UBA United
Business Activities Holding AG" Wollerau iz Svajcarske nije poboljsao ele-
mente svoje ponuda, zbog toga је na trecoj sednici, odrianoj 12. таја 2008.
godine, Tenderska komisija, koja је pratila sprovodenje ovog javnog tendera,
donela odluku о njegovom neuspesnom okoncanju.
Posle toga, nad privrednim drustvom "Fabrika secera Zrenjanin• a.d.,
Zrenjanin pokrenut је stecajni postupak na osnovu zakljucka stecajnog sudije
Trgovinskog suda u Zrenjaninu St. br. 4/2009 od 18. septembra 2009. godine,
а pokretna i nepokretna imovina ovog stecajnog duinika prodate su meto-
dom javnog nadmetanja.
264 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskog gтоЫја

Prvi pokusaj prodaje 40,20552% ukupnog kapitala Specijalizovanog zava-

rivaёkog privrednog drustva "Zavarivaё" a.d., Vranje metodom javnog tende-
ra zavrsio se пеџвреёпо i Tenderska komisija koja је pratila sprovodenje ovog
javnog tendera na sednici, odrzanoj 4. februara 2008. godine, proglasila је
ovaj tender neuspelim јег do krajnjeg roka za dostavu konaёno obavezujucih
ponuda - nijedna nije dostavljena.
Drugi javni poziv za uёesce na javnom tenderu radi prodaje paketa od
31.066 akcija u vlasnistvu Akcijskog fonda i Fonda РЮ sto је predstavljalo
40,20552% ukupnog kapitala Specijalizovanog zavarivackog privrednog drus-
tva "Zavarivaё" a.d., Угапје, Agencija za privatizaciju је objavila 9. таја 2008.
godine.
Tenderska komisija koja је pratila sprovodenje ovog tendera, па sed-
nici, odrzanoj 26. septembra 2008. godine, prihvatila је predlog Agencije
za privatizaciju о otpoёinjanju pregovora sa jedinim ponudacem па tende-
ru, Konzorcijumom cetiri pravna lica: ,,Galeb Group" d.o.o., Sabac, ,,Galeb
FSU" a.d., Beograd, ,,Zimpa" a.d. Ub i "BJN Financial" d.o.o., Beograd i se-
snaest fizickih lica (lider Konzorcijuma Ьila је firma: ,,Galeb Group" d.o.o.,
Sabac). Uslov је Ьiо da u toku pregovora ponudac poveca ponudenu cenu za
paket akcija od 745.584 evra, odnosno 24 evra ро akciji. Na sednici odria-
noj 26. decembra 2008. godine Tenderska komisija donela је Odluku о odo-
bravanju zakljucivanja Ugovora о prodaji paketa akcija sto је predstavljalo
40,20552% ukupnog kapitala Specijalizovanog zavarivackog privrednog drus-
tva "Zavarivaё" a.d., Vranje.
Tenderska komisija је radila u sastavu: predsednik, Misela Nikolic, po-
mocnik ministra u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja RS, kao
predstavnik iz reda repuЬlickih organa; zamenik predsednika, Srboljub
Vasiljevic, generalni direktor Specijalizovanog zavarivackog privrednog drus-
tva "Zavarivac" a.d., Vranje, kao predstavnik subjekta privatizacije; clanovi,
Dragan Spiric, clan Opstinskog veca Opstine Vranje, kao predstavnik lokalne
samouprave prema sedistu subjekta privatizacije; Vesna Paunovic, rukovodi-
lac grupe u Мinistarstvu ekonomije i regionalnog razvoja RS, kao predstav-
nik iz reda repuЬliёkih organa i Steva Rac, predsednik Samostalnog sindikata
Specijalizovanog zavarivackog privrednog drustva "Zavarivac" a.d., Vranje,
kao predstavnik reprezentativnog sindikata subjekta privatizacije.
Ugovor о prodaji paketa akcija, sto је predstavljalo 40,20552% ukupnog
kapitala Specijalizovanog zavarivackog privrednog drustva "Zavarivac" a.d.,
Vranje, sa 352 zaposlena, Ьiо је potpisan 30. decembra 2008. godine, izmedu
Agencije za privatizaciju Akcijskog fonda i kupca, prvorangiranog ponuda-
ca па tenderu, Konzorcijuma koji је predvodila firma: ,,Galeb Group" d.o.o.,
Sabac. Osnovni elementi kupoprodajnog bili su sledeci: cena ро akciji u izno-
VI. Proces privatizacije drustvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 265

su od 25,20 еџга, izjava о otkupu svih ponudenih akcija i bezuslovno prihva-

сепе minimalne obaveze socijalnog programa.
Medutim, cim је novi vlasnik preuzeo upravljanje subjektom privatiza-
cije, варобео је strajk zaposlenih i ргакпёпо је trajao do raskida ugovora о
privatizaciji Specijalizovanog zavarivackog privrednog drustva "Zavarivac"
a.d., Vranje. 61
Nakon neuspele tenderske prodaje "Zavarivac" a.d., Vranje, 7. februara
2011. godine raskida ugovora о prodaji njegovih akcija iz portfelja Akcijskog
fonda, odnosno paketa akcija, usled пероиоуапја ugovornih obaveza od stra-
пе kupca, јег prihod subjekta privatizacije u 2009. godini, prvoj posle рп-
vatizacije, nije Ьiо bar jednak onom iz prethodne, poslednje godine pre рп-
vatizacije, kako шасе nalaze zakon, te vracanja 63% akcija ovog preduzeca
и Akcijski fond. 62 Agencija za privatizaciju је 17. juna 2011. godine donela
Odluku о restrukturiranju Specijalizovanog zavarivackog privrednog drustva
,,Zavarivac" a.d., Vranje.
Pocetkom 2008. godine rukovodstvo Agencije za privatizaciju је donelo
odluku о prodaji 100% udela i imovine НК РК "Jumko Holding kompanija"
a.d., Vranje u zavisnom drustvu "Bivoda" d.o.o. iz Bujanovca, kao i da se ta
prodaja sprovede metodom prikupljanja zatvorenih pismenih ponuda. Sama
privatizacija datog maticnog drustva Ьila је uslovljena prethodnom prodajom
ovog zavisnog drustva da Ьi bili isplaceni zaposleni koji su bili poverioci u
iznosu oko milijarde dinara krajem 2007. godine. Medutim, pokusaj prodaje
imovine zavisnog drustva "Bivoda" d.o.o. iz Bujanovca Ьiо је okoncan neus-
pesno sredinom 2008. godine jer nije Ьilo zainteresovanih kupaca.
Tenderska komisija koja је pratila sprovodenje javnog tendera radi prodaje
272.249 akcija u vlasnistvu Akcijskog fonda i Fonda РЮ, sto је predstavljalo
50,11597% ukupnog kapitala privrednog drustva "Fabrike rezanog alata" a.d.,
Cacak, na sednici odrzanoj 6. marta 2008. godine, konstatovala је da do kraj-
njeg roka za podnosenje ponuda, 8. februara 2008. godine, nije bilo prispelih
ponuda. Shodno tome, Tenderska komisija је proglasila javni tender neuspelim.
Novi javni poziv za prodaju akcija privrednog drustva "Fabrike rezanog
alata" a.d., Cacak, sa 576 zaposlenih, Agencija za privatizaciju је objavila 9.
maja 2008. godine, takode se zavrsio neuspesno. Posle ovih neuspesnih po-
kusaja privatizacije metodom javnog tendera, Agencija za privatizaciju је 1.
aprila 2010. godine donela Odluku о pokretanju restrukturiranja za subjekt
privatizacije "Fabriku rezanog alata" a.d., Cacak.
Nad drustvenim preduzecem za prevoz putnika u zemlji i inostranstvu
DP "Jugekspres putnicki saobracaj" Leskovac, za koje uknjizЬa imovine nije
Ьila sprovedena do kraja, pokrenut је stecajni postupak 12. avgusta 2011. go-
 266 Marija Obradovic , Hronika tтanzidjskog groblja

dine, па osnovu Resenja stecajnog sudije Privrednog suda u Leskovcu St. br.
3/2001. Stecaj је usledio nakon dva пеџврезпа tendera radi prodaje 70% drus-
tvenog kapitala ovog ргесџзеса, za koje је Agencija za privatizaciju objavila
javne pozive tokom 2008. godine (14. aprila i 24. septembra). Tenderi su рго-
glaseni neuspelim па sednicama tenderskih komisija koje su pratile njihovo
sprovodenje, odrzanih 12. avgusta 2008. godine i 12. јапџага 2009. godine,
јег do krajnjih rokova za росповепје nije Ьila pristigla nijedna ponuda za ku-
povinu kapitala predmetnog drustvenog ргесшеса. Sedam od osam imovin-
skih celina stecajnog duznika DP "Jugekspres putnicki ваоћгасај" Leskovac u
втесајџ prodato је metodom javnog nadmetanja koja је odriana 26. novem-
bra 2012. godine, i to ро pocetnim cenama u ukupnoj vrednosti u iznosu od
1.020.000 dinara.
Agencija za privatizaciju је 23. aprila 2008. godine objavila javni poziv za
ucesce па tenderu radi prodaje paketa od 19.590 akcija (nominalne vrednosti
2.400 dinara) akcionarskog drustva za proizvodnju i obradu duvana i duvan-
ske folije "Duvanska industrija Bujanovac (DIB)" a.d., Bujanovac, od cega је
u vlasnistvu Akcijskog fonda Ьilo 47,73652% kapitala i u vlasnistvu Fonda
РЮ 10% kapitala, sto је predstavljalo 57,73652% ukupnog kapitala ovog pri-
vrednog drustva sa 146 zaposlenih. Na trecoj sednici Tenderske komisije koja
је pratila sprovodenje ovog tendera, odrzane 24. marta 2009. godine, Ьila је
doneta odluka da se prihvati predlog Komisije za pregovore i пе odobri za-
kljucenje Ugovora о prodaji paketa akcija "Duvanske industrije Bujanovac
(DIB)" a.d., Bujanovac sa jedinim ponudacem "Phillip Morris Participations
В.У:' Bergen ор Zoom, Holandija i tender prog]asi neuspelim.
Dopisom od 10. marta 2009. godine, ovlasceni predstavnik jedinog po-
nudaca "Phillip Morris Participations B.V.' Bergen ор Zoom, Holandija oba-
vestio је Agenciju za privatizaciju da је Komisija za zastitu konkurencije ovom
ponudacu izdala Resenje kojim se uslovno odobrava koncentracija ucesnika
na triistu koja Ьi nastala sticanjem kontrole od strane ovog ponudaca nad da-
tirn subjektom privatizacije. Naime, firrna "Phillip Morris Participations B.V?'
Bergen ор Zoom, Holandija bila је kupac preduzeca "Duvanska industrija Nis
(DIN)" Nis 2003. godine. Uslovno pozitivnim resenjem Komisija za zastitu
konkurencije, prema misljenju Ponudaca, s jedne strane, оп је Ьiо onemogu-
cen da sprovede transakciju па nacin predviden u njegovoj ponudi, а sa druge,
nije ispunjen uslov iz tenderske dokumentacije kojorn је zahtevao dobljanje
Resenja kojim se bezuslovno i trajno odobrava koncentracija ucesnika па trzi-
fui. Komisija za pregovore је nasla da su razlozi koje је predstavnik ponudaca
naveo u svom dopisu opravdani i odlucila da nema rnesta daljirn pregovorima
radi zakljucenja ugovora о prodaji. Stoga је predlozila Tenderskoj komisiji da
пе odobri zakljucenje Ugovora о prodaji, sto је опа i ucinila. Tenderska ko-
VI. Ргосев privatizacije drшtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 267

misija radila је u sastavu: predsednik, Goran Batak, diplomirani ekonomista,

savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja RS, kao predstav-
nik iz reda repuЬlickih organa; zamenik predsednika, Gordana Stojanovic,
diplomirani ekonomista, komercijalni rukovodilac u ргеёџзесџ "Duvanske
industrije Bujanovac (DIB)" a.d., Bujanovac, kao predstavnik subjekta priva-
tizacije; clanovi, Galip Весш, diplomirani ekonomista, diplomirani sociolog,
direktor biЬlioteke "14 novembar" Bujanovac, kao predstavnik lokalne samo-
uprave prema sedistu subjekta privatizacije i Sanja Gavranovic, diplomirani
pravnik, savetnik u Sektoru za zaposljavanje u Ministarstvu ekonomije i regi-
onalnog razvoja RS, kao predstavnik iz reda repuЬ!ickih organa. Treba istaci
da u sastavu date Tenderske komisije nije bilo predstavnika reprezentativnog
sindikata subjekta privatizacije.
Novi javni poziv za ucesce na tenderu radi prodaje 57,84851% ukupnog
kapitala preduzeca "Duvanske industrije Bujanovac (DIB)" a.d., Bujanovac,
Agencija za privatizaciju objavila је 10. juna 2009. godine ali ga је mesec dana
kasnije stavila van snage.
Privatizacioni savetnik Akcionarskog drustva za novinarsko izdavacku
delatnost "Dnevnik Holding" a.d., Novi Sad, konsultantska kuca "Deloitte"
d.o.o., Beograd, pocetkom 2007. godine predlozio је, u skladu sa clanom 25а
stav 1 Zakona о privatizaciji, prekid postupka privatizacije ovog akcionarskog
preduzeca u vlasnistvu RepuЬlike SrЬije (RS) i Autonomne pokrajine (АР)
Vojvodine zbog spornih pitanja u pogledu postupka privatizacije, odnosno
prodaje akcija. Sporovi su se prvenstveno odnosili па procenu vrednosti ka-
pitala koji је trebao da bude predmet prodaje, kao i na nacin primene propisa
kojima је bilo regulisano sticanje akcija bez nadoknade. Na osnovu odgova-
rajuceg clana Zakona, Agencija za privatizaciju је 6. ju.na 2007. godine donela
Zakljucak о prekidu postupka privatizacije ovog akcionarskog drustva na 90
dana, а 5. septembra 2007. godine drugi ро redu zakljucak iste vrste.
Direktor Agencije za privatizaciju doneo је 5. decembra 2007. godine od-
luku о stavljanju van snage javnog poziva, objavljenog 3, odnosno 25. maja
2007. godine, za ucesce na javnom tenderu radi prodaje 84,0412% ukupnog
kapitala novinsko-izdavackog preduzeca "Dnevnik Holding" a.d., Novi Sad.
Nakon toga, rukovodstvo subjekta privatizacije dalo је predlog Agenciji za
privatizaciju da uputi predlog Vladi RS da izvrsi jos jednu konverziju novona-
stalih dugovanja ovog preduzeca kojom Ьi se drzavni udeo u datom privred-
nom drustvu povecao sa manjinskih 47% па vecinski udeo, cime Ьi se stekli
uslovi da se u skladu sa Izmenama i dopunama Zakona о privatizaciji pripre-
rni novi tender. Ovo privredno drustvo predlozilo је Agenciji za privatizaciju
i da uputi zahtev za saglasnost АР Vojvodini za prodaju (pridruzivanje) akcija
АР Vojvodine и njegovoj strukturi kapitala.
268 Marija Obradovic • Hro11ika tra11zicijskoggroЬlja

Zatim је rukovodstvo ovog privrednog drustva "preduzelo korake i do-

bilo" zakljucak Izvrsnog уеса (IV) Vojvodine kojim је Ьila data saglasnost za
prodaju 100% akcija koje је IV Vojvodine imalo u datom ргеёџзесџ, zajedno
sa akcijama RS.
Nakon toga, Agencija za privatizaciju је podnela predlog Ministarstvu
ekonomije i regionalnog razvoja RS da Vlada RS razmotri mogucnost kon-
verzije ротгайеапја RS prema datom subjektu privatizacije u kapital drustva.
Medutim, 15. jula 201 О. godine Agencija za privatizaciju donela је odluku
о restrukturiranju novinsko-izdavackog ргеёшеса "Dnevnik Holding" a.d.,
Novi Sad.
Iz datog slucaja vidimo da је privatizacija drustvenog kapitala bila
ргасепа sukoblma razlicitih nivo driavne administracije, repuЬlickog, ро-
krajinskog i lokalnog oko uspostavljana vlasnistva nad "narodnom imo-
vinom" da Ьi, s jedne strane kontrolisali njenu eksploataciju ili se, s dru-
ge strane, javljali kao primaoci doblti od kupoprodajne cene nakon njene
prodaje.
Ugovor о prodaji paketa akcija u vlasnistvu Akcijskog fonda RepuЫike
Srblje i РЮ Fonda koje su cinile 39,21869% ukupno registrovanog kapita-
la AD "lkarbus" Fabrika autobusa i specijalnih vozila Beograd-Zemun, sa
267 zaposlenih, potpisan је 17. avgusta 2008. godine izmedu predstavnika
Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda RepuЬlike Srblje, s jedne strane i
kupca, jedinog ponudaca na tenderu, firme "Avtodetal Service" Ulyanovsk, iz
Ruske Federacije. Pregovore za potpisivanje ovog Ugovora vodila је komisija
za direktne pregovore, koju је formiralo Ministarstvo ekonomije i regionalnog
razvoja RS. Kupoprodajna cena iznosila је 7.181.952 evra uz ugovorene inve-
sticije od 1.357.400 evra. Kupac је bezuslovno prihvatio minimalne obaveze iz
socijalnog programa, kao i odredene dodatne elemente socijalnog programa.
Medutim, ubrzo posle potpisivanja ovog ugovora u subjektu privatizacije
је izblo strajk zaposlenih jer novi vlasnik nije isplacivao zarade u skladu sa
pozitivnim zakonodavstvom.
Zbog toga је 28. jula 2009. godine u Agenciji za privatizaciju Ьiо odr-
zan sastanak izmedu predstavnika Agencije i Strajkackog odbora kapitala АО
"lkarbus" Fabrika autobusa i specijalnih vozila Beograd-Zemun koji su cinili
Gligoric Velimir, Barsic Tamara i Joksimovic Zarko. Тот prilikom predstav-
nici Agencije za privatizaciju obavestili su Strajkacki odbor da се Agencija
za privatizaciju dana 20. avgusta 2009. godine izvrsiti vanrednu kontrolu u
sedistu subjekta privatizacije - posle isteka roka (17. avgusta 2009. godine)
koji је ostavila kupcu da dostavi dokaz о isplati zarada u skladu s pozitivnim
zakonodavstvom.
VI. Proces privatizacije drшtvenog kapitala u SrЬiji 2002-2010. 269

Nakon obavljanja pomenute kontrole, Agencija za privatizaciju је 3. sep-

tembra 2009. godine raskinula ugovor о prodaji akcija kapitala AD "lkarbus"
Fabrika autobusa i specijalnih vozila Beograd-Zemun zbog toga sto kupac
nije izvrsavao ugovorne obaveze iz oЫasti socijalnog programa, sto је raspola-
gao imovinom suprotno odredbama ugovora, kao i nedostavljanja bankarske
garancije za dobro obavljanje posla. Nakon raskida ugovora Agencija za рп-
vatizaciju је 8. januara 2010. godine donela Odluku о restrukturiranju kapi-
tala AD "lkarbus" Fabrika autobusa i specijalnih vozila Beograd-Zemun. Као
rezultat restrukturiranja datog subjekta privatizacije od decembra 2010. godi-
пе Agencija za privatizaciju је vrsila prodaju pokretne i nepokretne imovine
imovinskih celina iz sastava AD "lkarbus" Fabrika autobusa i specijalnih vozi-
la Beograd-Zemun u restruktur iranju, i to metodom javnog nadmetanja.
Iz ovog slucaja privatizacije dru stvenog kapitala u Srblji vidimo da је
direktna akcija sindikalno organizovanih radnika jedini mehanizam koji
moze da spreci eroziju drustvenog kapitala i da zastiti interese zaposle-
nih u postupku privatizacije. S druge strane, u pregovorima koje su vo-
dile komisije za direktne pregovore, formiranih od strane Ministarstva, u
slucajevim a tendera sa jednim ponudacem, mozemo uociti jos jedan od
brojnih, vec opisanih, mehanizama sprege izmedu tranzicione nomenkla-
ture i "investitora" koji su se uspostavljali u procesu prodaje drustvenog
kapitala. Pomocu ovih mehanizama favorizovali su se interesi kapitala i
drzave nad interesima radnika u procesu privatiza cije drustvenog kapitala
u Srblji. Ekonomski neracionalne odluke koje је donosila driavna Ьirokra-
tija, u ovom konkretnom slucaju zakl jucivanje ugovora о prodaji subjek-
ta privatizacije sa nesolidnim ponudacem i nepostovanje zakona od stane
kupca, su imanentne karakteristike privatiza cije, kao sto је rasparcavanje i
rasprodaja imovine delova privrednih subjekata, restrukturiranja.
Кrajem 2007. godine oglasena је i tenderska prodaja 39,61% ukupnog
kapitala privrednog drustva "Poliester" a.d. Priboj. Predstavnici Agencije za
privatizaciju i Akcijskog fonda RepuЬlike SrbЏe potpisali su 18. marta 2008.
godine ugovor о prodaji - metodom javnog tendera, 89.323 akcija iz portfe-
lja Akcijskog fonda RS, sto је predstavljalo 39,61829% ukupno registrovanog
kapitala privrednog drustva Korporacija industrija "Poliester" a.d. Priboj - sa
kupcem, prvorangiranim ponudacem na tenderu, slovenackim konzorciju-
mom dva pravna i jednog fizickog lica "lmgrad" d.d. Ljutomer, ,,Argo" d.o.o.
Horjul i Lenart Skok iz LjuЬljane. Cena prodaje kapitala ро akciji iznosila је
1.207 dinara, а ukupan prihod iznosio је 107.769.093 dinara. Kupac је be-
zuslovno prihvatio minimalne obaveze socijalnog programa. Drugorangirani
ponudac bila takode slovenacka firma "Kovinoplastika Piskar МР" d.o.o.
 270 Marija Obradovic • Hronika tranzidjskog grobija

Menges, koji је Ьiо kupac preduzeca "Milan Blagojevic - Cevi i primena"

d.o.o., Lucani.
Agencija za privatizaciju је 8. septembra 2006. godine donela i Odluku о
privatizaciji "Poljoprivredna korporacija Beograd (РКВ)" a.d. Padinska skela
Beograd, u jedinstYenom tenderskom postupku njegovih zavisnih ргеёџзеса:
"РКВ Ishrana·: ,,РКВ Agroekonomika': ,,РКВ Eko-lab': ,,РКВ Poljoprivredna
avijacija" ,,РКВ Sirpak" i "РКВ Veterinarska вгашса" Privatizacionog savetni-
ka Agencije za priwtizaciju ovog akcionarskog drust\'o finansirala је Svetska
Banka, а Agencija је angazovala konsultantsku kucu "Raiffeisen Investment
AG" iz Веса. Medutim, privatizacija ovog drust\'enog ргесшеса Ьila је отеёа-
па proЫemima vezanim za razgranicenja sa javnim preduzecima "Srbljasume"
Beograd i "Srbljavode" Beograd, deobnim bilansom sa Ьivsim preduzecima iz
sasta,•a ove korporacije, procesom legalizacije dela nekretnina i proЫem sta-
tusa vodovoda.
Ugovorom, potpisanim 5. jula 2007. godine, Agencija za privatizaciju је
angazo,·ala austrijsku konsultantsku kucu "Raiffeisen lnvesment AG" Becradi
pruzanja savetnickih usluga u procesu privatizacije "Poljoprivredna korpora-
cija Beograd (РКВ)" a.d. Padinska skela Beograd.
Prema oceni Agencije za privatizaciju, sredinom 2008. godine, preduzece
"Poljoprivredna korporacija Beograd (РКВ)" a.d. Padinska skela Beograd nije
preduzimalo potrebne aktivnosti na resavanju proЫema koje је trebalo da otklo-
ni pre otpocinjanja prodaje njegovog kapitala u postupku privatizacije: razgra-
nicenje sa javnim preduzecima "Srbljasurne" Beograd i "Srbljavode" Beograd,
izrada deobnog bilansa sa Ьivsim preduzecima iz sastava ove Korporacije.
Medutim odlukom Vlade RS iz marta 2010. godine grad Beograd је po-
stao vlasnik 99,55% kapitala ovog preduzeca sa 2066 zaposlenih.
Na inicijativu samog preduzeca, а u sladu sa Zakljuckom Vlade RS 05
br. 023-6141/2011 od 29. jula 2011. godine, Agencija za privatizaciju је dana
24. avgusta 2011. godine donela Odluku о restrukturiranju privatizacije
"Poljoprivredna korporacija Beograd (РКВ)" a.d., Beograd - Padinska skela i
njegovih pet zavisnih drustava: Preduzece za proizvodnju zacina i sirila "РКВ
Sirpak" d.o.o., Beograd - Padinska skela; Mesovito preduzece za obavljanje
usluga privredne avijacije "РКВ Poljoprivredna avijacija" d.o.o., Beograd -
Padinska skela; Preduzece za upravljanje kvalitetom "РКВ EKO-LAB" d.o.o.,
Beograd - Padinska skela; Institut za naucno istrazivacki rad i transfer tehno-
logije u poljoprivredi "РКВ Agroekonomika" d.o.o., Beograd - Padinska skela
i "РКВ Veterinarska stanica" d.o.o., Beograd - Padinska skela.63
Za drust\'eno preduzece za proizvodnju petrohemijskih proizvoda, siro-
vina i hemikalija DP "НIР Petrohemija" Pancevo, Agencija za privatizaciju је
26. jula 2006. godine donela odluku о privatizaciji metodom javnog tendera.
VI . Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 271

Sredinom 2006. godine Komisija za zastitu ропџёаёа је ponistila dru-

gu fazu javnih nabavki za ргшапје konsultantskih usluga koje su sprovodila
ргеёшеса "Rafinerija nafte" d.o.o., Beograd i "Fabrika maziva (FAM)" d.o.o.,
Кгџёечас. U isto vreme ргеёџзесе za izvodenje gradevinskih radova i eksplo-
ataciju nemetala .Коћюага gradevinar" d.o.o., Lazarevac, sa 495 zaposlenih
uputilo је zahtev Agenciji za privatizaciju da se privatizacija ovog preduze-
са sprovede putem javne aukcije. Agencija za privatizaciju prihvatila је ovaj
zahtev i 12. juna 2006. godine donela је odluku о javnoj aukciji kao metodu
privatizacije ovog drustvenog ргеоџзеса. Odnosno, Agencija za privatizaciju
је donela odluku о izmeni metoda privatizacije ovog ргеошеса, ра је metoda
javnog tendera bila zamenjena metodom javne aukcije. Као privatizacionog
savetnika za ovaj subjekt privatizacije Agencija је, jula 2008. godine, angaio-
vala konsultantsku kucu "ВС Consulting" d.o.o., Beograd.
Iz ovoga se vidi da је u toku procesa privatizacije drustvenih predu-
zeca u Srblji od posebne vaznosti bila institucija privatizacionog savetni-
ka i metod privatizacije preduzeca. 1 to zato sto su »stimovanjem" ovih
institucionalnih elemenata privatizacije materijalnu korist od prodaje
drustvenog kapitala ostvarivale razlicite klijentelisticke grupe u okviru
,,tranzicione nomenklature'~ birokratija, tehnokratija, socijalisticki direk-
tori, а ponekad i sa njima povezane i organizovane uske grupe radnika.
Medutim, prodaja 70% od ukupnog drzavnog kapitala "Kolubare gradevinar"
d.o.o., Lazarevac na javnoj aukciji odrianoj 21. novembra 2008. godine bila
је neuspesna.
Ugovor о prodaji metodom javnog tendera 70% ukupno registrovanog
kapitala Drustva za proizvodnju ulja "Rafinerija nafte" d.o.o., Beograd izmedu
Agencije za privatizaciju i Kupca, firme "Neochimiki L. V. Lavrentiadis s.a. Р.
Faliro" iz Grcke Ыо је potpisan 14. februara 2007. godine. Kupoprodajna cena
iznosila је 16.380.000 evra uz ugovorene investicije u vrednosti od 15.000.000
evra. Kupac је bezuslovno prihvatio minimalne obaveze iz socijalnog progra-
ma uz odredene dodatne elemente socijalnog programa.
Ugovor о prodaji metodom javnog tendera 70% ukupno registrovanog
kapitala Drustva za proizvodnju derivata nafte "Fabrika maziva (FАМ)" d.o.o.,
Кrusevac Ыо је potpisan 5. februara 2007. godine izmedu Agencije za priva-
tizaciju i Kupca, konzorcijumom pravnih lica "Preduzece za puteve Beograd"
a.d., Beograd i "Petrobart" d.o.o., Beograd. Kupoprodajna cena iznosila је
25.000.000 evra, uz ugovoreni investicioni program u vrednosti od 10.000.000
evra. Kupac је bezuslovno Ыо prihvatio minimalne obaveze iz socijalnog pro-
grarna uz odredene dodatne elemente socijalnog programa.
Agencija za privatizaciju је 24. marta 2006. godine donela odluke i о po-
stupku privatizacije metodom javnog tendera za preduzeca "Epsturs" d.o.o.,
 272 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog grоЬђа

Beograd, ,,РТТ Ugostiteljstvo" d.o.o., Beograd i "Trem" a.d., Nis. Medutim, 4.

septembra 2006. godine Agencija za privatizaciju је donela odluku о promeni
metoda pri,•atizacije za ova tri drustvena ргесшеса, odnosno donela је odlu-
ku da se pri,·atizacija o,'ih ргеёшеса izvrsi metodom javne aukcije.
Agencija za privatizaciju је 3. таја 2006. godine donela odluku о о pro-
da_ii 52, 1 % ш.'\.lpnog kapitala ргеошеса "Novosadski sajam" a.d., Novi Sad
putem ja,'11og tendera. SJ...--upstina Grada Novog Sada Ьila је vlasnik 22,47481 %
kapitala ргесшеса,
Agencija za privatizaciju је 13. aprila 2007. godine potpisala Ugovor о
konsultantskim uslugarna u privatizaciji drustvenog kapitala ргесшеса
":Кo,·osadski вајаш" a.d., Novi Sad putem javnog tendera, sa Konzorcijumom
Centar za ekonomske studije (Септег for Economic Studies) CES MECON
d.o.o., Beograd i Advokatska kancelarija Drazic, Beatovic & Partneri, Beograd.
Ugo,·orena fiksna na.knada (The Retainer Fee) Konsultantu za I fazu Projekta
iznosila је 139.833,18 dinara, а naknada za dobro izvrsenje posla (The Success
Fee) za II fazu Projekta iznosila је 1,30% od prodajne cene subjekta privati-
zacije.
Medutim, privatizacija ovog preduzeca postala је otezana pocekom 2008.
godine kada је Ministarstvo finansija RS dalo preliminarno misljenje da se ak-
cije oYog preduzeca koje su pred Centralnim registrom, depoom i kliringom
hartija od ,тednosti RS (CRНOV) upisane kao vlasnistvo Skupstine grada
Ko,·og Sada mogu smatrati driavnim vlasnistvom. Agencija za privatizaciju је
2. aprila 2008. godine uputila dopis RepuЬlickom sekretarijatu za zakonodav-
stvo sa zahtevom za pravno tumacenje da li se akcije preduzeca "Novosadski
sajarn" a.d., No,i Sad upisane u CRНOV-u u korist Skupstine Grada Novog
Sada mogu smatrati sredstvima u svojini RepuЫike Srblje. I па ovom prime-
ru mozemo ,ideti krajnji voluntarizam drzavnih organa RepuЫike SrЬije u
proizvoljnom licitiranju vlasnika drustvenog kapitala, sto је u osnovi Ьilo
posledica uzurpiranja drustvenog kapitala od strane driavnih, pokrajin-
skih i Iokalnih organa RepuЫike Srblje u procesu njegove privatizacije.
Ро misljenju pravnog savetnika RepuЬ!ickog sekretarijata za zakono-
davstvo osnov za prodaju akcija Skupstine grada Novog Sada putem javnog
tendera, zajedno sa 70% drustvenog kapitala preduzeca "Novosadski sajam"
a.d., Novi Sad, predstavljao је izmenjeni clan 1 Uredbe о prodaji kapitala i
imovine javnim tenderom (.,SluzЬeni glasnik RS'; br. 45/2001, br. 59/2003, br.
110/2003, br. 52/2005, br. 126/2007, br. 96/2008, br. 107/2008. i 98/2009) u
kojem su bile dodate i vlasnicke hartije od vrednosti ciji је zakoniti imalac
jedinica lokalne samouprave.
Privatizaciji drustvenog preduzeca AD ,Yencac" Arandelovac, rudnici i
industrija mermera i granita metodom javnog tendera prethodio је ponistaj
 VI. Proces privatizacijc dru!tvcnog kapitala u SrЫJi 2002-2010. 273
-------------
privatizacije ovog ргесџхеса metodom javne aukcije. Naime, ovo ргеёшесе,
sa 587 zaposlenih, bilo је prodato na aukciji odr1.anoj 30. septembra 2003.
godine, ро роёегпој ceni kapitala od 68.000.000 dinara, uz ugovoreni investi-
cioni program u nominalnoj vrcdnosti od 79.055.000 dinara. Medutim, kak o
kupac, fizicko lice, Milovan Vulicevic, nije ispunio svoje obaveze predvidene
kupoprodajnim ugovorom, Agencija za privatizaciju је ponistila privatizaciju
ovog ргеоџзеса.
Tenderskoj prodaji drustvenog ргеошеса AD "Vencac" Arandelovac,
rudnici i industrija mermera i granita prethodio је inicijalni sastanak, odrzan
22. februara 2006. godine, izmedu predstavnika agencije za privatizaciju, гџ -
kovodstva ovog ргесџзеса i privatizacionog savetnika, firme "BDO ВС Excel"
d.o.o., Beograd. Ovakvi sastanci, na kojirna ро pravili nikada nisu prisustvo-
vali predstavnici sindikata, ilustruju nam model reprodukcije drustvene
moci "tranzicione nomenklature" u toku procesa privatiza cije drustvenog
kapitala u Srblji i uspostavljanje dru stvenog uredeoja perifemog .kapita-
lizma.
Javni poziv za tender za prodaju 70% ukupno registrovanog kapitala
drustvenog preduzeca AD "Vencac" Arandelovac, rudnici i industrija mer-
mera i granita prodajom akcija iz portfelja Akcijskog fonda RS objavljen је 20.
septembra 2006. godine. Na inicijativu Akcijskog fonda RS ovaj javni poziv је
stavljen van snage dana 27. septembra 2006. godine, а istog dana је objavljen
i novi javni poziv. Neposredno pre toga Agencija za privatizaciju izvr sila је
standardizaciju ugovora о prodaji kapitala pri prodajama akcija u vlasnistvu
Akcijskog fonda u privrednirn dru stvirn a koja se prodaju putem tendera.
Na prvoj sednici Tenderske komisije koja је pratila sprovodenje javnog
tendera radi prodaje akcija u vlasnistvu Akcijskog fonda RS, koje su cini.le
70% ukupno registrovanog kapitala ovog preduzeca, odrian a 24. januara
2007. godine, utvrdeno је da nijedan ponudac nije ispunio uslove tendera,
ра је tender Ыо proglasen neuspesnirn. Ponudaci na ovom tenderu bili su:
"Kumal" d.o.o., Sirac, Republika Hrvatska i Konzorcijum pravnih lica: "PZP
Beograd" Beograd i "Sheer Korporacija" d.o.o., Beograd. Neposredno pre
ovog sastanka, Tenderska komisija је glasanjem donela odluku da se ponu-
da ponudaca Konzorcijum pravnih Нса: .,PZP Beograd" Beograd i "Sheer
Korporacija" d.o.o., Beograd odbaci kao nepotpuna zbog postojanja dospe-
Ie i neizvrsene obaveze ovih preduzeca prema drustvenom preduzecu AD
,,Vencac" Arandelovac, rudnici i industrija rnerrnera i gran ita na dan pod-
nosenja ponude, sto је bllo suprotno clanu 12 Zakona о privatizaciji, а da se
istovremeno ponudacu "Kumal" d.o.o., Sirac, Republika Hrvatska, da rok do
15. decembra 2006. godinc da privatizacionom savetniku dostavi ю'alifikaci-
onu dokumentaciju koja је, u skl.idu sa izvestajem savetnika. bila definisan a
 274 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskog grobija

kao пеёовгајџса. Preporuka savetnika u okviru njegovog izvestaja Ьila је da

se ponuda ovog ропџёаёа odbaci kao nepotpuna usled nedostatka dokumen-
tacije koja Ы dokazala ispunjenost kvalifikacionih uslova iz javnog poziva.
Izvestajem savetnika, nakon produienog roka i па osnovu naknadno dostav-
ljene dokumentacije, utvrdeno је da ропџёаб "Kumal" d.o.o., Sirac, RepuЫika
HrYatska пе ispunjava kvalifikacione uslove. Tako је, posle izvrsenog postupka
analize kvalifikovanosti ропџёаёа i u skladu sa misljenjem savetnika Agencije
za pri,•atizaciju, utvrdeno је da nijedan ponudac пе ispunjava uslove tendera.
Ponude su ocenjene kao nepotpune i nisu Ьile predrnet daljeg razmatranja, ра
је tender Ыо proglasen neuspelim.
Javni poziv za novi tender Ьiо је objavljen 2. jula 2007. godine, а 24. ja-
nuara 2008. godine potpisan је Ugovor о prodaji akcija iz portfolija Akcijskog
fonda Republike Srblje koje su cinile 70,0013% ukupnog registrovanog kapita-
la drustva AD "Vencac" Rudnici i industrija mermera i granita, Arandelovac,
izmedu Akcijskog Fonda RepuЫike Srblje, Agencije za privatizaciju i kupca,
prvorangiranog ponudaca па tenderu, ,,Europak" d.o.o., Beograd. Prodajna
сепа akcija iznosila је 5.201.649,80 evra, uz ugovoreni investicioni program u
nominalnom iznosu od 4.050.000 evra. Kupac је prihvatio minimalne obave-
ze socijalnog programa. Na tenderu је, pored kupca, ucestvovalo jos pet po-
nudaca, od kojih је vecina ucestvovala i na prethodnom neuspelom tenderu:
"Zorka Alas Kamen" d.o.o., Novi Sad; ,,Devix" d.o.o., Lazarevac; Konzorcijum
,,Sheer korporacija" d.o.o., Beograd i "Sremput" a.d. Ruma; .,Koalin" a.d.
Senovo, Bugarska i "Kwnal" d.o.o., Sirac, Hrvatska.
Javni poziv za tender radi prodaje paketa akcija u vlasnistvu Akcijskog
fonda RS i RepuЬlickog fonda za РЮ, sto је predstavljalo 60,54203% ukupnog
kapitala poljoprivrednog drustvenog preduzeca "Fabrika secera Zrenjanin"
a.d., Zrenjanin objavljen је 28. decembra 2006. godine. Medutim, on se zavr-
sio neuspelom prodajom, kao i sledeci, za koji је javni pozivi Ыо objavljen 8.
juna 2007. godine, na komeје Ьiо samo jedan ponudac, ,,UBA United Business
Activities Holding" AG iz Svajcarske. Nakon toga, pocetkom 2009. godine
Мinistarstvo RS је pokrenulo inicijativu za privatizaciju ovog akcionarskog
drustva kroz prodaju 100% driavnog paketa akcija koje su cinile 60,55203%
ukupnog registrovanog kapitala ovog Drustva. Medutirn, kako se nije mogao
naci strateski partner za ovo preduzece koje је jedva odriavalo proizvodnju sa
47 zaposlenih i dugovanjima od 18.815.950 evra, 64 nad njirn је, 18. septembra
2009. godine, Resenjem Trgovinskog suda u Zrenjaninu Ьiо pokrenut stecajni
postupak. Reorganizacija ovog preduzeca zavrsila se bankrotstvom, а njegova
pokretna i nepokretna imovina prodavana је javnim prikupljanjem ponuda
tokom 2011. i 2013. godine.бs
VI. Ргосев privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 275

Drustvo za proizvodnju ulja "Rafinerija nafte" d.o.o., Beograd do juna

2005. godine Ьilo је u sastavu "Naftne industrije SrЬije (NIS)': od kada odlu-
kom Vlade RS posluje kao samostalno ргеёџзесе 100% u vlasnistvu Vlade RS.
Savetnik za privatizaciju ovog drustvenog ргеёџзеса Ьila је konsultantska kuca
SEECAP d.o.o., Beograd. Na drugoj sednici Tenderske komisije za ргасепје
prodaje 70% ukupnog kapitala ovog ргеаџзеса, odrzane 29. decembra 2006.
godine, jednoglasno је Ьila odobrena tender lista Agencije za privatizaciju.
Prvorangirani ропџёаб bilo је ргесшесе "Neochimiki L.V. Lavrentiadis" S.A.
Р. Faliro iz Grcke, а zatim: ,,Europetroleum" ood. Plovdiv, Bugarska, za drugo-
rangirani; ,,Prista oil" a.d. Sofija, Bugarska, trecerangirani i Konzorcijum MBS
koga su cinili, ,,RES Trade" d.o.o., Novi Sad i "MBS Tehno" d.o.o., Beograd,
cetvrtorangirani. Као nepotpune odbacene su ponude "Orlen Oil" Sp. z.o.o.
Кrakow, Poljska i "Cyclon Hellas" S.A. Atina, Grcka. Agencija za privatizaciju
је sa prvorangiranim ponudacem na tenderu potpisala kupoprodajni ugovor
14. februara 2007. godine. Prodajna cena kapitala iznosila је 16.380.000 evra,
uz ugovoreni investicioni program u nominalnoj vrednosti od 15.000.000
evra. Kupac је bezuslovno prihvatio minimalne obaveze iz socijalnog pro-
grama i odredene dodatne elemente iz socijalnog programa. Treba naglasiti
da је uslovima ovog tendera bilo predvideno da se nakon uspesno okoncane
prodaje ili privatizacije Drustva za proizvodnju ulja "Rafinerija nafte" d.o.o.,
Beograd, 650.000 evra ukupnih obaveza drzavnih poverilaca otpusti. 66
Fabrika maziva "FAM" d.o.o., Кrusevac pocinje da posluje kao samostal-
ni pravni subjekat 1. oktobra 2005. godine kao novoosnovano drustvo za pro-
izvodnju derivata nafte, nakon prestanka vazenja zakona о NIS-u. Osnivac
ovog preduzeca bila је Vlada RS. Njemu је 2006. godine pripojeno predu-
zece "Famambalaza': Privatizacija ovog drzavnog preduzeca koje је jedini
domaci proizvodac maziva sa znacajnim izvozom na evropsko triiste, zapo-
cela је 2006. godine metodom javnog tendera. Na drugoj sednici Tenderske
komisije, odrzane 18. decembra 2006. godine, koja је pratila prodaju 70%
ukupno registrovanog kapitala preduzeca "Fabrika maziva (FАМ)" do.o.,
Кrusevac utvrdena је tender lista. Као prvorangirani proglasen је ponudac
Konzorcijum koji su cinili "PZP Beograd" a.d., Beograd i "Petrobart" do.o.,
Beograd. А zatim: ,,Prista oil" a.d. Sofija, Bugarska, drugorangirani; ,,Orka"
d.o.o., LjuЬljana, Slovenija, trecerangirani; Konzorcijum MBS koga su cinili,
,,RES Trade" d.o.o., Novi Sad i "MBS Tehno" d.o.o., Beograd, cetvrtorangira-
ni; ,,Europetroleum'' ood. Plovdiv, Bugarska, petorangirani; ,,Mol Lub" plc.
Budimpesta, Madarska, sestorangirani; ,,Euro gas" d.o.o., Subotica, sedmoran-
girani; ,,Burgoil Company" Bourgas, Bugarska, osmorangirani i "Neochimiki
L.V. Lavrentiadis" S.A. Р. Faliro iz Grcke, devetorangirani. Ponuda "Orlen Oil"
Sp. z.o.o. Кrakow, Poljska је odbacena kao nepotpuna. Tako је Fabrika maziva
 276 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog grobija

"FAM" Кrusevac u postupku tenderske privatizacije prodata prvorangiranom

ропџёаёџ, nakon cega је promenjena pravna forma drustva iz drustva sa
ogranicenom odgovornoscu u otvoreno akcionarsko drustvo. Posle zavrsenog
postupka privatizacije Fabrika maziva "FAM" a.d., Кгџёееас poslovala је u
okviru sistema "NIBENS Сгоџр" Medutim, ugovor о prodaji ovog preduzeca
Agencija za privatizaciju raskinula је 2011. godine od kada se опо nalazi u
restrukturiranju kao drzavno ргесшеёе u vlasnistvu RS 99,4%.67
Dana 2. oktobra 2007. godine Ыо је objavljen javni poziv za ucesce na
tenderu radi prodaje 31.066 akcija nominalne vrednosti 3.000 dinara ро akciji
u vlasnistvu Akcijskog fonda RepuЬ!ike Srblje i Fonda РЮ, sto је predstavlja-
lo 40,20552% ukupnog kapitala privrednog drustva "Zavarivac" a.d., Vranje.
Medutim, ovaj tender nije uspeo. Novi javni poziv za ucesce na tenderu za
prodaju 31.066 akcija nominalne vrednosti od 3.000,00 dinara u portfelju
Akcijskog fonda RepuЬ!ike Srblje, sto је predstavljalo 40,20552% ukupnog
kapitala ovog privrednog drustva za proizvodnju metalnih konstrukcija i de-
lova konstrukcija, Agencija za privatizaciju objavila је 9. таја 2008. godine.
Kupoprodajni ugovor о prodaji akcija iz portfelja Akcijskog fonda RepuЫike
Srblje Specijalizovanog zavarivackog privrednog drustva "Zavarivac" a.d.,
Vranje Ыо је potpisan 30. decembra 2008. godine izmedu Akcijskog fonda
RepuЬ!ike Srblje, Agencije za privatizaciju, s jedne strane, а sa druge, kup-
ca, Konzorcijuma pravnih i fizickih lica ciji је lider Ыо ,,Galeb Group" d.o.o.,
~Ьас. Prodajna сепа akcija iznosila је 782.863,20 evra. Kupac је bezuslovno
prihvatio minimalne obaveze socijalnog programa.
Nakon neuspeha tendera za prodaju 37,49241% ukupnog kapitala "Ter-
moelektro" a.d., Beograd, privrednog drustva za inzenjering, odrzavanje, re-
mont i revitalizaciju energetskih i industrijskih objekata sa sopstvenim projek-
tovanjem, proizvodnjom opreme i transportom u zemlji i inostranstvu, posto
nije bilo podnetih ponuda, u skladu sa preporukom privatizacionog savetnika,
Agencija za privatizaciju, 28. decembra 2006. godine, objavila је novi javni poziv
za prodaju 37,49241 % ukupnog kapitala ovog privrednog drustva. Као rok za
otkup tenderske dokumentacije Ьiо је odreden 19. februar 2007. godine. Jedini
ponudac na tenderu bila је firma "Rheinhold & Mahla AG" iz Minhena.
Iako је preduzece "Majevica Holding" a.d. Backa Palanka, sa 248 zaposle-
nih imalo krajem 2006. godine veliki iznos obaveza prema komercijalnim po-
veriocima i javnim preduzecima za njega su postojala tri zainteresovana inve-
stitora, ра је Agencija za privatizaciju objavila javni poziv za ucesce na javnom
tenderu radi prodaje 51.05439% ukupnog kapitala ovog drustva. Medutim,
Tenderska komisija koja је pratila sprovodenje ovog tendera, na svojoj trecoj
sednici, odrzanoj 26. aprila 2007. godine, odobrila је odluku Komisije za pre-
govore da se pregovori sa jedinim ucesnikom na tenderu, firmom "Joint Stock
VI. Proces privatizacije drustvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 277

Company (JSC) Tehnika Service" iz Ruske Federacije, proglase пеџвреёппп i

donela је odluku kojom је tender proglasen neuspelim. Posle ovoga, Agencija
za privatizaciju је 16. aprila 2008. godine objavila novi javni poziv. Medutim,
Tenderska komisija koja је pratila sprovodenje ovog novog tendera i njega је
proglasila neuspelim, па sednici odrzanoj 7. novembra 2008. godine, роио
jedini ропџёас na tenderu, firma .Ргоппгасюг JSC" iz Ruske Federacije, u
svojoj ponudi nije dostavio potrebnu dokumentaciju, niti је to цсшю u па-
knadno datom roku, vec је obavestio Agenciju za privatizaciju da nije u situ-
aciji da dostavi trazenu dokumentaciju.
Posle dva пеџвреёпа tendera radi prodaje drustvenog kapitala u ргосе-
su privatizacije privrednog drustva "Majevica Holding" a.d. Backa Palanka,
Agencija za privatizaciju је 15. oktobra 2009. godine pokrenula proces re-
strukturiranja nad ovim subjektom privatizacije.
U periodu od 1. marta 2004. godine do 30. juna 2006 godine metodom
javnog tendera privatizovano је 29 drustvenih preduzeca sa 20.072 zaposlena.
Ukupna prodajna cena kapitala iznosila је 1.797.012.192 dinara, а ugovorene
su ukupne investicije u vrednosti od 13.890.096.143 dinara.
Кrajem septembra 2006. godine tenderska privatizacija 31 drustvenog
preduzeca finansirala se iz programa koji је administrirala Svetska banka.
Ova preduzeca bila su rasporedena u 15 grupa (PUL-ova) prema srodnosti
industrijske grane. Iz budzeta RepuЫike Srblje u tom trenutku finansirala se
tenderska privatizacija 66 preduzeca, od kojih је za pet preduzeca Agencija za
privatizaciju donela odluke da se privatizuju putem javne aukcije (4 preduze-
ca) ili prodajom na berzanskom trzistu, jedno preduzece.
U periodu od 1. januara do 30. septembra 2006. godine Ьilo је okoncano
dvadeset pet tendera za prodaju drustvenih preduzeca, i to, dvanaest proda-
jom drustvenog kapitala, trinaest tendera је Ьilo neuspesno, а tri drustvena
preduzeca promenila su metod prodaje u berzansku aukciju па finansijskom
trzistu. Ukupna prodajna cena za drustvena preduzeca privatizovana meto-
dom javnog tendera iznosila је 3.778.390.060 dinara, а knjigovodstvena vred-
nost prodatog drustvenog kapitala iznosila је 3.690.534.924 dinara.

Disparitet izmedu prodajne cene drustvenog kapitala i njegove knji-

govodstvene vrednosti Ьiо је najmanji 2006. godine, dok је u drugim godi-
nama Ьiо znatan, bilo da је prodajna сепа nekoliko puta bila niia od knji-
govodstvene, kao 2004. godine, ili skoro duplo veca, kao 2005. godine.
U periodu od 1. jula do 30. septembra 2006. godine potpisani su kupo-
prodajni ugovori izmedu Agencije za privatizaciju i kupaca za 5 preduzeca
cija је prodaja kapitala u postupku privatizacije Ьila izvrsena metodom jav-
nog tendera. Rec је о: AD HemЏska industrЏa "Нipol" Odzaci, ciji је ugovor
 278 Marija Obradovic , Hronika tmnzicijskog grobija

о prodaji potpisan 31. avgusta 2006. godine, poljoprivrednim ргесџвесппа ·

,,Duro Strugar': Kula i "Labudnjaca': Vajska, transportnom ргепџзесџ "Litas':
Poiarevac i preduzecu za proizvodnju vatrostalnih opeka i elektrotehnickih
proizvoda "Magnohrom': Kraljevo iz restrukturiranja. Ova ргепшеса u tre-
nutku prodaje zaposljavala su ukupno 4.300 radnika. Prodajom kapitala ovih
ргеёшеса postignuta је сепа u iznosu od 657.197.800 dinara, а nominal-
na vrednost investicionih programa predvidena kupoprodajnim ugovorima
iznosila је 3.573.250.360 dinara. Kupci su se u svakom ројесшаспотп slucaju
ugovorima obavezali za izvrsenje minimalnog socijalnog programa, kao i do-
datnih obaveza ро socijalnom programu tamo gde је to postignuto kao rezul-
tat pregovora ili је Ьilo predvideno samom ponudom kupca.
Posle cetiri neuspela tendera, izvrsenog restrukturiranja i роёю је
Agencija za privatizaciju sredinom 2005. godine "obavila razgovor" sa po-
veriocem ove petrohemije radi otpusta potrazivanja, ,,Kontinental banka"
a.d, Novi Sad је otpisala 50% svojih potrazivanja, а Vlada RS 62,5% svojih
potrazivanja i nakon zavrsetka procesa usaglasavanja obaveza sa poveriocem
"НIР Petrohemijom" Pancevo, Skupstina preduzeca AD Hemijska industrija
,,Hipol" Odiaci је 22. decembra 2005. godine usvojila program restrukturira-
na koji је Agencija za privatizaciju prihvatila odmah nakon toga. Njime је bila
predvidena privatizacija datog preduzeca metodom javnog tendera. Ukupno
98,97% kapitala, odnosno 100% drustvenog kapitala AD Hemijska industrija
,,Hipol" Odiaci и restrukturiranju, sa 524 radnika, prodato је drugoplasira-
nom ponudacu na drugom tenderu okoncanom 2006. godine, jer је prvi pro-
g]asen neuspesnim па sednici tenderske komisije odriane 16. februara 2005.
godine, jer do poslednjeg roka nije Ьila dostavljena nijedna ponuda.
Naime, drugoplasirani ponudac "ОRКХ' d.o.o. iz Slovenije је 4. januara
2006. godine uloiio prigovor Мinistarstvu privrede RS na zakonitost sprove-
denog postupka javnog tendera па kome se kao prvorangirani nasao ponudac
kompanija "R Polimer" S.p.A. iz Italije koji је ponudio cenu od 1.500.000 evra
i investicioni program u vrednosti od 4.530.000 evra. Ministarstvo privrede
RS је 17. januara 2006. godine donelo Resenje kojim је prigovor drugoplasi-
ranog ponudaca Ьiо odbljen kao neosnovan.
Ugovor о prodaji 100% drustvenog kapitala preduzeca AD Hemijska in-
dustrija "Hipol" Odiaci u restrukturiranju potpisan је 6. marta 2006. godi-
ne izmedu Agencije i prvorangiranog ponudaca па tenderu, kompanije "R
Polimer" S.p.A. iz Italije, pod odlozenim uslovom, da se potpisu ugovori о
namirenju potraiivanja sa komercijalnim poveriocima "Continental bankom"
a.d, Novi Sad - NLB Grupi НIР "Petrohemijom" Pancevo, kako Ьi se stekli
uslovi za zatvaranje transakcije. U toku aprila meseca 2006. godine okoncano
је potpisivanje оЬа pomenuta ugovora о namirenju potraiivanja.
VI. Ргосев privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 279

Medutim, 16. таја 2006. godine izmedu Agencije i kupca potpisane su

Izmene i dopune br. 1 Ugovora о prodaji 100% drustvenog kapitala preduze-
са AD Hemijska industrija "Hipol" Odzaci u restrukturiranju, kojim је Ьiо
ргооџёеп rok kupcu za uplatu prodajne сепе i dostavu garancije za dobro
izvrsenje posla. Nekoliko dana kasnije, 29. таја iste godine, kupac је uputio
dopis Agenciji za privatizaciju kojim је obavestava da se povlaci iz predmet-
пе transakcije jer nije uspeo da postigne dogovor sa dobavljacima sirovine
(propilena), tj. sa NIS "Naftagasom" Novi Sad i HIP "Petrohemijom" Рапсею,
Роио kupac, tj. potpisnik ugovora о prodaji, italijanska kompanija "R
Polimer" S.p.A. nije izvrsio ugovorne obaveze u smislu uplate prodajne сепе
i dostave garancije za dobro izvrsenje posla u predvidenom roku, Agencija za
privatizaciju је u junu 2006. godine pozvala drugoplasiranog ponudaca, firmu
,,ОRКА" d.o.o. iz Slovenije.
Tako је drustveno preduzece AD Hemijska industrija "Hipol" Odzaci
u restrukturiranju ipak prodato drugoplasiranom ponudacu iz Slovenije ро
ceni od 25.464.600 dinara, uz ugovorene investicije od 219.960.000 dinara.
Ugovor о prodaji potpisan је 31. avgusta 2006. godine.
Medutim, decembra 2010. godine Agencija za privatizaciju је raskinula
kupoprodajni ugovor s Grogo Cencicevom kompanijom ,,ОRКА grupa~ koja
је 2006. godine kupila sto odsto drustvenog kapitala "Hipola'' za 301.000 evra,
posto "ОRКА" nije ispunila obavezu da u "Нipolu" obezbedi redovnu proi-
zvodnju.68
Za trece preduzece iz grupe hemijske industrije, HI "Zupa" a.d., Кrusevac,
Agencija za privatizaciju је 15. marta 2006. godine donela odluku о prodaji
metodom javnog tendera akcija ovog preduzeca prenetih Akcijskom fondu
u postupku privatizacije, sto је predstavljalo 69,99% ukupnog kapitala ovog
privrednog drustva.
Pocetkom 2004. godine, DP "Zupa" Кrusevac bilo је privatizovano na ini-
cijativu Ministarstva privrede i privatizacije RS, а ро ponovljenoj tenderskoj
proceduri. U to vreme, DP "Zupa" Кrusevac, sa 1339 radnika, bilo је jedno
od najznacajnijih agrohemijskih preduzeca u Srblji, specijalizovano za proi-
zvodnju pesticida i aditiva za stocnu hranu. Javni poziv za ucesce na javnom
tenderu radi prodaje 70% drustvenog kapitala (privatizacije), sto је iznosilo
ujedno 70% celokupnog kapitala drustvenog preduzeca DP "Zupa" Кrusevac,
Agencija za privatizaciju је najpre bila objavila 7. juna 2002. godine, kada је
savetnik u postupku privatizacije Agencije za privatizaciju i subjekta priva-
tizacije Ьiо Konzorcijum "СА IВ" koji su cinili "СА IB Corporate Finance,
"Deloitte & Touche" i Harrison Solicitators". Zatim ga је ponovila 19. juna
2003. godine.
 280 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog groЬya

Tenderska komisija za DP "Zupa" Krusevac, па sednici odrzanoj 31. ok-

tobra 2003. godine, prihvatila је rezultate tendera i odluku Agencije za рп-
vatizaciju о rangiranju ропџёаёа па sledeci nacin: prvorangirani ропџёаё
Ьila је kompanija ,,\'ektra М" d.o.o., Beograd; drugorangirani ponudac Ьiо је
Konzorcijum "Midland Resources Holding Ltd." Velika Britanija i .Сагпех"
a.d Vrbas, trecerangirani, ,,Tomis" Nemacka i cetvrtorangirani, Konzorcijum
zaposlenih u DP "Zupa" Кгџёееас, Ova tenderska komisija radila је u sastavu:
Goran Кгавшс, nacelnik Rasinskog okruga, predstavnik lokalne samoupra-
ve, Mira Prokopijevic, рогпосшк ministra za privredu i privatizaciju, Boban
Toskovic, radnik "Zupe" i Goran lvanovic, clan Upravnog odbora "Zupe':
Ugovor о prodaji 70% drustvenog kapitala DP "Zupa'' Кrusevac Ьiо је
potpisan 13. januara 2004. godine izmedu Agencije za privatizaciju, kao pu-
nomocnika subjekta privatizacije i kupca, prvorangiranog ponudaca, beo-
gradske firme "Vektra М" d.o.o. Osnovne elemente Ugovora cinili su prodajna ·
cena u iznosu od 3.800.000 eura i trogodisnji investicioni program u vredno-
sti od 6.439.000 eura. Kupac је prihvatio i osnovni program zastite radnika.
Medutim, vec 6. aprila 2004. godine, Agencija za privatizaciju је pokre-
nula postupak za raskid datog privatizacionog ugovora zbog neispunjavanja
obaveza iz kupoprodajnog ugovora od strane kupca, odnosno kupac nije Ьiо
dostavio Agenciji za privatizaciju pisane dokaze о ispunjavanju svih svojih
obaveza. Ali, posle potpisivanja Zapisnika kojim је Ьiо utvrden datum za-
kljucenja Ugovora о prodaji drustvenog kapitala Н1 "Zupa'' a.d., Кrusevac iz-
medu predstavnika Agencije za privatizaciju i predstavnika beogradske firme
"Vektra М" d.o.o., dana 28. aprila 2004. godine, Agencija za privatizaciju dala
nalog za povlacenje tuiЬe za utvrdivanje raskida ovog ugovora koju је podne-
la Trgovinskom sudu u Beogradu, 8. aprila 2004. godine.
Dana 10. marta 2005. godine u Agenciji za privatizaciju Ьiо је odrzan
sastanak povodom desavanja u DP "Zupa hemijska industrija" Кrusevac
kojem su prisustvovali predstavnici lokalne samouprave grada Кrusevca,
Мinistarstva privrede RS i Agencije za privatizaciju. Na sastanku su Ьili raz-
matrani aspekti sprovodenja odredbl kupoprodajnog ugovora potpisanog 13.
januara 2004. godine izmedu Agencije za privatizaciju i kupca, beogradske
finne "Vektra М" d.o.o. Zakljuceno је da Centar za kontrolu Agencije za pri-
vatizadju u najkracem roku posalje vanrednu ekipu kontrolora koja је na licu
mesta trebalo da ustanovi da li se sprovode odredbe potpisanog ugovora о
prodaji 70% drustvenog kapitala DP "Zupa hemijska industrija" Кrusevac.
Agendja za privatizaciju је 1. juna 2005. godine raskinula Ugovora о pro-
daji 70% drustvenog kapitala DP "Zupa hemijska industrija" Кrusevac, posto
kupac, firma "Vektra М" d.o.o., Beograd, nije ispunio obaveze iz predmetnog
VI. Proces privatizacije drшtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 281

Ugovora: nije izvrsio obavezno investiranje u subjekt privatizacije, nije dostavio

ugovor revizorske kuce u roku koji је Ьiо definisan Ugovorom, а Agencija za
privatizaciju је utvrdila da је kupac raspolagao imovinom kroz upis zaloznog
prava u iznosu уесегп od 5% ukupne vrednosti imovine subjekta privatizacije.
Odlukom Vrhovnog suda RepuЬlike Srblje Ьiо је окопёап postupak ra-
skida privatizacionog ugovora, а krajem 2005. godine vecinski paket akcija
ovog drustva prenet је Akcijskom fondu RepuЫike Srblje. Jsti је svojim ге-
senjem postavio privremenog zastupnika kapitala ciji је zadatak Ьiо da izvrsi
sanaciju urusenog stanja kompanije i pripreme za novu prodaju. Prema oceni
konsultantskih kuca »Eukons Огоџр" d.o.o., Beograd i "Ekonomski institut
Beograd" posledice "neuspesne privatizacije su znacajno doprinele urusava-
nje finansijskog i marketinskog stanja i trzisne pozicije privrednog drustva."69
U toku marta 2008. godine, preduzece НЈ "Zupa" a.d., Krusevac је и cilju
poravnjanja sa nemackim poveriocem, kompanijom "The Chemical Company
BASF" Ludwigshafena, pokrenulo prodaju dela imovine, hotel na Kopaoniku,
uz saglasnost Akcijskog fonda RepuЫike Srblje.
Javni poziv za ucesce na javnom tenderu radi prodaje paketa od 444.031
akcija, sto је predstavljalo 69,99989% ukupno registrovanog kapitala privred-
nog drustva Н1 ..Zupa" a.d., Кrusevac, Agencija za privatizaciju objavila је 20.
juna 2008. godine. Medutim, Tenderska komisija koja је pratila sprovodenje
ovog javnog tendera, na sednici odrzanoj 6. novembra 2008. godine, konsta-
tovala је da do krajnjeg roka za podnosenje ponuda nije Ьilo prispelih ponuda
za kupovinu kapitala privrednog drustva Н1 "Zupa" a.d., Кrusevac, ра је javni
tender proglasila neuspelim.
Agencija za privatizaciju је 23. februara 2009. godine objavila javni poziv
za ucesce na novom tenderu radi prodaje 416.188 akcija iz portfelja Akcijskog
fonda, sto је predstavljalo 70,33993% ukupno registrovanog kapitala privred-
nog drustva kapitala Н1 »Zupa" a.d., Кrusevac. Medutim, ovaj tender је Ьiо
neuspesan, kako је na svojoj prvoj sednici, odrianoj 3. decembra 2009. godi-
ne, konstatovala tenderska komisija koja је pratila njegovo sprovodenje, posto
do krajnjeg roka za podnosenje ponuda 13. novembra 2009. godine nije Ьilo
prispelih ponuda za kupovinu kapitala ovog Drustva.
Nakon ovog neuspelog tendera Agencija za privatizaciju је 22. aprila
2010. godine donela Odluku о restrukturiranju НЈ »Zupa'' a.d., Кrusevac.
Detaljna ekonomsko-istorijska rekonstrukcija procesa prodaje dru§-
tvenog kapitala privrednog drustva HI "Zupa" a.d., Кrusevac, tokom vre-
menskog perioda od osam godina, omogucila nam је da sagledamo razli-
cite oЫike urusavanja finansijskog i marketinskog stanja i triisne pozicije
preduzeca u postupku privatizacije drustvenog kapitala u SrЬiji.
 Z82 Marija Obradovic • Hronika tranzidjskog grobija

Firma "МК Сопппегсе" d.o.o. iz Novog Sada bila је kupac оЬа poljopri-
vredna ргефпеса, DP "Duro Strugar" Kula, sa 360 radnika i DP "Labudnjaca~
Vajska, sa 325 radnika, ро istoj ceni od 207.500.000 dinara (2,5 miliona evra),
uz ugovorene investicije od 219.960.000 dinara (5.161.000 evra), za prvo рге-
duzece i 172.407.600 dinara (2.077.200 evra), za drugo.
Na tenderu za prodaju 70% kapitala drustvenog ргеёџаеса za poljopri-
vrednu proizvodnju i promet prehrambenim proizvodima "Duro Strugar"
Kula, pored firme "МК Сопппегсе" d.o.o. iz Novog Sada, ucestvovala su i
ргесшеса "TUP Rodic М&В Со:' d.o.o., Kula i "Home Art&Sales Services
AG" Svajcarska, koja su se povukla i Konzorcijum "Mega-Trade" d.o.o., Kula,
i "Univerzal-ТРМ" d.o.o., Beograd. Na sednici tenderske komisije, odrzane
19. juna 2006. godine, jednoglasno su odobreni rezultati tendera i prihvacena
tenderska lista kojom је preduzece "МК Commerce" do.o. iz Novog Sada
proglaseno za prvoplasiranog ponudaca.
Prilikom tendera za prodaju 70% kapitala poljoprivrednog DP "Labud-
njaca", Vajska, ponude su pored firme "МК Commerce" d.o.o. iz Novog Sada
podnela i preduzeca: ТР "Jabuka" a.d., Beograd, Konzorcijum "Jugotrade"
d.o.o., Beograd, ,,Ehom" d.o.o., Beograd i "Selecolor" d.o.o., Beograd i "Ноте
Art&Sales Services AG" Svajcarska koji је u toku procedure povukao svoju
ponudu. Na sednici tenderske komisije, odrzane istog dana kao i za prethod-
no preduzece, doneta је odluka sa dva glasa "za'', od kojih је jedan glas Ьiо
predsednika komisije, jednim "protiv" i jednim "uzdrianim" da na tenderskoj
listi ponudaca firma "МК Commerce" d.o.o. iz Novog Sada bude prvoplasi-
rana.
Drustveno predшece za linijski i turisticki saobracaj "Litas" Pozarevac, sa
678 radnika prodato је avgusta 2006. godine ро ceni kapitala od 116.158.000
dinara jedinom ponudacu na tenderu, firmi iz Ceske Republike, ,,Connex
Morava" uz ugovorene investicije od 827.044.960 dinara.
Ukupan broj privatizovanih drustvenih preduzeca metodom javnog ten-
dera u periodu od 1. mart 2004. godine do 30. septembra 2006. godine iznosio
је 34, sa 24.412 zaposlenih radnika. Ostvarena је prodajna cena kapitala od
11.454. 209.992 dinara, ш ugovorene investicije od 17.463.346.503 dinara.
U periodu od 1. oktobra do 31. decembra 2006. godine preko javnog
tendera bilo је privatizovano 13 drustvenih preduzeca u kojima је radilo
12.842 zaposlena, pri cemu је prodajom njihovog kapitala postignuta cena
od 4.470.880.844 dinara, dok је nominalna vrednost investicionih programa
predvidena kupoprodajnim ugovorima iznosila 8.571.269.206 dinara. Kupci
su se ugovorima obavezali na izvrsenje minimalnih socijalnih programa. U
grupi preduzeca iz programa koje је administrirala Svetska banka, u datom
 VI. Proces privatizacije druitvenog kapitala u SrЫji 2002-2010. 283

periodu, nalazilo se 29 ргеоџвеса, od kojih su dva bila prodata metodom jav-

nog tendera. U grupi ргесџзеса cija privatizacija је Ьila finansirana iz sred-
stava budzeta RS nalazila su se 65 ргеёшеса, od kojih је 11 bilo prodato na
osnovu javnog tendera.
Tako је putem tendera u periodu od 1. marta 2004. godine do 31. decem-
bra 2006. godine Ьilo privatizovano 47 ргеаџзеса sa 37.263 radnika, pri ёегпџ
је ukupna сепа kapitala iznosila 15.925.090.836 dinara, а ugovorene investici-
је, 26.034.615.709 dinara.
Tokom 2007. godine Agencija za privatizaciju је donela odluke da se ро-
stupak privatizacije sledecih drustvenih i javnih ргеоџвеса sprovede metodom
javnog tendera: ,,Luka Novi Sad" a.d., Novi Sad, za koje је usluge savetnika za
privatizaciju, Konzorcijuma: konsultantska kuca za finansijske i privatizacio-
ne poslove u Centralnoj i Jugoistocnoj Evropi, Turskoj, Rusiji, CIS, ,,European
Privatisation Investment Corporation (EPIC) Вес i Advokatska kancelarija
Bozovic, Celic & Ivkovic, Beograd, Ьile finansirane iz donacija EAR za po-
drsku privatizacije u SrЬiji (#TF 054025), ,,Stari Tamis" a.d., Pancevo, DP
,,Beogradski sajam•: Beograd, DP "Zeleznicki integralni transport~ Beograd,
,,Jugoterm Merosina" d.o.o., Mramorsko Brdo, ,,JAT-Hotel Slavija" d.o.o.,
· Beograd, kod koga su imovinsko-pravni proЬlemi koji su otezavali njegovu
privatizaciju bili reseni zakljuckom Vlade RS, ,,Jugoinspekt" a.d., Beograd, ciji
је privatizacioni konsultant Ьiо konzorcijum koji su cinili: ,,Societe Generale"
SA, Francuska, ,,BDO ВС Excel'; Beograd i Advokatska kancelarija Drazic,
Beatovic & Partneri, Beograd. Agencija za privatizaciju је u jesen 2008. godi-
ne donela zakljucak о prekidu postupka privatizacije ovog preduzeca, dok se
пе utvrdi ucesce driavne svojine u sredstvima kojim је raspolagalo ovo pre-
duzece, а ро stavu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja RS da "uko-
liko se donese odluka о privatizaciji predmetnog preduzeca driava Ьi trebalo
da zadrzi ucesce u vlasnistvu." Direkcija za imovinu sprovodila је postupak
utvrdivanja driavne svojine u imovinu predmetnog subjekta privatizacije.
Zatim, DP "Porecje" Vucje, cija је privatizacija Ьila otezana proЫemom
razgranicenja drustvenog i driavnog zemljista koje је ovo privredno drus-
tvo koristilo, ЈР "Zavod za udzЬenike" Beograd, mada је tender za prodaju
25% ukupno registrovanog kapitala ovog preduzeca Ьiо ponisten na osnovu
Resenja Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja RS, IP "Prosveta" a.d.,
Beograd, posto је Agencija za privatizaciju promenila odluku о metodu pri-
vatizacije ovog preduzeca, i opredelila se za tender urnesto aukcije. Agendja
za privatizaciju је krajem 2008. godine kao privatizacionog savetnika za ovo
preduzece izabrala konsultantsku kucu "Factis" d.o.o., Beograd.
Privatizacija izdavackog preduzeca IP "Prosveta" a.d., Beograd Ьila је ote-
zana zbog proЫema sa kapitalom drustva, posto su bili nacinjeni "propusti
284 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskog grobija

prilikom revalorizacije uplacenog i upisanog kapitala", cime је Ьilo опепю-

guceno definisanje predmeta prodaje i procenata ucesca drustvenog kapitala
u џкџрпогп kapitalu. Medutim i pored toga, Agencija za privatizaciju је 27.
novembra 2008. godine objavila javni poziv za ucesce na javnom tenderu radi
prodaje 70% drustYenog kapitala, sto је cinilo 69,47% ukupno registrovanog
kapitala ovog subjekta privatizacije.
Tenderska komisija koja је pratila sprovodenje ovog tendera, na svojoj
drugoj sednici, odrzanoj 20. marta 2009. godine, donela је odluku kojom је
Ьiо рпћеасеп predlog Agencije za privatizaciju i odobreni rezultati datog
tendera. Ponude su Ьile rangirane па sledeci паёш: prvorangirani ponudac,
Konzorcijum "ZE SING" koji su cinili "Univerzitet Singidunum" Beograd
i Ргеёшесе za trgovinu, usluge i izdavastvo "Zepter Book World" d.o.o.,
Beograd; drugorangirani ponudac, Preduzece za izdavastvo, trgovinu i mar-
keting "MEDIA 11'' d.o.o., Beograd. Tenderska komisija koja је odobrila zapo-
cinjanje pregovora sa prvorangiranim ponudacem u cilju zakljucenja Ugovora
о prodaji radila је u sledecem sazivu: predsednik, Marko Despotovic, diplo-
mirani filozof, savetnik u Мinistarstvu kulture RS, kao predstavnik iz reda
repuЬlickih organa; zamenik predsednika, Ratka Milosesk.i, diplomirani eko-
nomista, vodeci analiticar u IP "Prosveta" a.d., Beograd, kao predstavnik su-
bjekta privatizacije, clanovi, Jelena Kulic, diplomirani pravnik, zaposlena na
poslovima javnih nabavki u Ministarstvu kulture RS, kao predstavnik iz reda
repuЬlickih organa; Milica - Minja Dukanovic, diplomirani pravnik, strucni
saradnik u Odeljenju za budzet, privredu i drustvene delatnosti Gradske op-
stine Stari grad, kao predstavnik lokalne samouprave prema sedistu subjekta
privatizacije; Zoran Tadic, diplomirani inzenjer masinstva, samostalni savet-
nik u Sektoru za upravljanje industrijsk.im razvojem u Ministarstvu ekonomi-
je i regionalnog razvoja RS, kao predstavnik iz reda repuЬlickih organa; Dejan
Mladenovic, diplomirani ekonomista, samostalni savetnik u Sektoru za una-
predenje efikasnosti privrede u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja
RS, kao predstavnik iz reda republickih organa i Ljublca Stjepanovic - Muhic,
SSS, sekretar redakcije casopisa "Кnjizevnost" i predsednik Samostalnog sin-
dikata u IP "Prosveta" a.d., Beograd, kao zajednick.i predstavnik reprezenta-
tivnih sindikata subjekta privatizacije.
Posle isteka roka od 30 dana za pregovore sa prvorangiranim ponudacem,
Agencija za privatizaciju је u skladu sa clanom 22 Uredbe о prodaji kapitala i
imovine javnim tenderom, а na zahtev ovog ponudaca, produzila rok za pre-
govore za dodatnih 15 dana. Ро okoncanju pregovora, u kojima је Agencija za
privatizaciju, ,, pregovarajuci u dobroj veri, prihvatila sve zahteve ovog ponu-
daca koji su se odnosili na odredbe kupoprodajnog ugovora': prvorangirani
ponudac је Ьiо pozvan da pristupi potpisivanju Ugovora о prodaji na dan
VI. Ргосев privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 285

11. maj 2009. godine, kada је isticao i zakonski rok za potpisivanje ugovo-
ra. Medutim, prvorangirani ропџёаб nije pristupio potpisivanju Ugovora о
prodaji u zakonskom terminu, uz obrazlozenje da је neprihvatljiva odredba
Ugovora ро kojoj је izuzeta mogucnost raspolaganja knjizarom ,.Geca Коп" u
Кnez Mihajlovoj 12 u Beogradu.
Agencija za privatizaciju nije prihvatila ovaj zahtev prvorangiranog po-
пџёаёа, ппајџс! u vidu da је zastita knjizare ,.Geca Коп" u Knez Mihajlovoj 12
u Beogradu bila definisana i Javnim pozivom i Odlukom Vlade RS, sa ёџпе su
bili upoznati svi ucesnici na tenderu u trenutku роёпоёепја ponuda.
Kako prvorangirani ропџёас nije potpisao Ugovor о prodaji u zakon-
ski propisanom roku, Agencija za privatizaciju је, shodno clanu ЗО Zakona о
privatizaciji i clanu 24 Uredbe о prodaji kapitala i imovine javnim tenderom,
pozvala drugorangiranog ponudaca na pregovore.
Nakon uspesno okoncanih pregovora, Agencija za privatizaciju је 25. juna
2009. godine potpisala Ugovora о prodaji 70% drustvenog kapitala, sto је cini-
lo 69,47% ukupno registrovanog kapitala izdavackog preduzeca IP "Prosveta"
a.d., Beograd sa drugorangiranim ponudacem na tenderu, Preduzece za izda-
vastvo, trgovinu i marketing "MEDIA 11" d.o.o., Beograd. Osnovni elementi
ugovora bili su: prodajna cena u iznosu od 3.200.000 evra sa placanjem 6
godisnjih rata i investicioni program u vrednosti od 200.000 evra u perio-
du od 2 godine. Kupac је, uz bezuslovno prihvatanje minirnalnih obaveza iz
Socijalnog programa, prihvatio i dodatne elemente socijalnog programa.
Na zahtev sindikata privatizovanog preduzeca IP "Prosveta" a.d., Beograd,
Agencija za privatizaciju је, 2. februara 2010. godine sprovela vanrednu kon-
trolu izvrsenja kupoprodajnih obaveza kupca, Preduzeca za izdavastvo, tr-
govinu i marketing "MEDIA 11" d.o.o., Beograd. Kupcu је bilo nalozeno da
dostavi uverenje о isplati zaostalih zarada prema socijalnom programu, kao i
dokaz о nacinu koriscenja kredita doЬijenog od Fonda za razvoj RS.
Dana 14. septembra 2010. godine Agencija za privatizaciju је raskinu-
la kupoprodajni ugovor sa Preduzecem za izdavastvo, trgovinu i marketing
,,,MEDIA 11" d.o.o., Beograd zbog toga sto nije uplacena druga rata za prodati
kapital privatizovanog preduzeca IP "Prosveta" a.d., Beograd i nije ispunjena
obaveza koju је predvidao Socijalni program.70
Nakon raskida kupoprodajnog ugovora, Agencija za privatizaciju је 6.
novembra 2010. godine donela odluku о restruktur iranju ovog subjekta pri-
vatizacije.
Privatizacija drugog velikog izdavackog preduzeca u SrЬiji "RAD" a.d.,
Beograd, takode је bila podjednako neuspesna. Agencija za privatizaciju је
27. decembra 2008. godine objavila javni poziv za ucesce na javnoj aukciji
za dati subjekt privatizacije ali ga је povukl a 18. marta 2009. godine. Nakon
286 Marija Obradovic , Hronika tтanzicijskog gro bija

toga је donela odluku о restrukturiranju ovog ргефпеса, 22. novembra 2010.

godine.
U pripremi privatizacije ргеёшеса "Metanolsko-sircetni kompleks
(МSК)" a.d. Кikinda Ьila је izvrsena konverzija dugova drzavnih poverilaca u
kapital ovog drustva, а ciji је privatizacioni savetnik bila konsultantska kuca
.,Citadel Financial Advisory" d.o.o., Novi Beograd.
Agencija za privatizaciju је krajem 2007. godine Ministarstvu ekonomije
i regionalnog гагеоја RS dostavila informaciju о potrebl pridruzivanja akcija
RS, ЈР "SrЬijagas·: Novi Sad i "Naftne industrije SrЬije (NIS)" a.d., Novi Sad u
ovom ртеёшесџ, akcijama Akcijskog fonda RS.
Naime, tokom februara meseca 2008. godine u Agenciji za privatizaciju
odrzani su sastanci sa predstavnicima zainteresovanih potencijalnih investi-
tora za ovaj subjekt privatizacije. Tokom februara 2008. godine ЈР "Srbljagas"
Novi Sad i Skupstina "Naftne industrije SrЬije (NIS)" a.d., Novi Sad donele su
odluku о prihvatanju konverzije potrazivanja prema "Metanolsko-sircetnom
kompleksu" a.d., Кikinda u kapital drustva saglasno zakljucku Vlade RS od
10. januara 2008. godine. Vlada RS је na svojoj sednici odrzanoj 6. marta
2008. godine usvojila Zakljucak kojim је prihvacena informacija о nacinu re-
gulisanja potrazivanja Republike SrЬije prema duzniku "MSK" a.d. Кikinda,
odnosno Vlada RS је dala saglasnost Agenciji za osiguranje depozita RS da se
potrazivanja RepuЬlike SrЬije prema "MSK" a.d., Кikinda konvertuju u trajni
ulog RepuЬlike SrЬije u kapital Drustva. Tako је i putem konveпije dugova
preduzeca prema driavi u udeo driave u kapitalu preduzeca vrseno podr-
zavljenje drustvenog kapitala u procesu njegove privatizacije u SrЬiji.
Odluku о prodaji drustvenog kapitala akcionarskog drustva DP "RAD
Holding kompanija~ Beograd, metodom javnog tendera, Agencija za privati-
zaciju donela је 19. novembra 2007. godine, posto је izmenila svoju prvoЬit-
nu odluku о metodu prodaje kapitala u procesu privatizacije ovog preduzeca
metodom javne aukcije. Agencija za privatizaciju nije dala saglasnost ovom
preduzecu da samostalno angazuje privatizacionog savetnika radi pripreme
tenderske prodaje njegovog drustvenog kapitala, vec је angazovala konsul-
tantsku kucu BDO ВС Excel do.o., Beograd.
U toku 2009. godine Agencija za privatizaciju је objavila tri poziva za
ucesce na javnom tenderu radi prodaje 70% drustvenog kapitala privrednog
drustva DP "RAD Holding kompanija", Beograd, sa 567 zaposlenih. Medutim
sva tri tendera su Ьila neuspela, posto do krajnjeg roka za podnosenje konac-
no obavezujucih ponuda nije bila dostavljena nijedna ponuda.
Zatim, Agencija za privatizaciju је 2007. godine donela odluku о privati-
zaciji drustvenog kapitala i sledecih preduzeca:
VI. Proces privatizacije drш tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 287

- DP "Zavod za izgradnju grada Beograda~ Beograd, ciju su privatizaciju

otezavali proЫemi vezani za popis dokumentacije о statusu njegovih перо-
kretnosti;
"Kompanija PROGRES" a.d., Beograd, ргесџвесе za spoljnu i unutrasnju
trgovinu i finansijsko posredovanje, za ciju је prodaju 45,86475% ukupnog
kapitala Agencija za privatizaciju objavila 9. таја 2008. godine javni poziv za
ucesce па javnom tenderu koji, medutim, nije uspeo, роио u utvrdenom roku
nije bila pristala nijedna ponuda.
- ,,Fabrika hartije za proizvodnju bezdrvnih i ambalaznih papira" a.d.,
Beograd, koja је samostalno sprovodila izbor i angazovanje privatizacionog
savetnika, ,Дtadel Financial Advisory" d.o.o., Novi Beograd i za ciju је рго-
daju 83,90123% drustvenog kapitala u akcijama u vlasnistvu Akcijskog fonda
RS Agencija za privatizaciju odredila tender ро skracenom postupku;
- ,;vrelo Prohorevo" d.o.o., Bujanovac ciji је privatizacioni konsultant bila
firma "Dil inzenjering konsalting" d.o.o., Beograd;
- ,,Jugoexport Avala Film Internacional" a.d., Beograd, ciji је privatiza-
cioni saveznik bila austrijska konsultantska kuca "Raiffeisen Invesment AG"
Вес,
- ,,NIN" a.d. Beograd, c~i је privatizacioni savetnik Ьiо Centar za eko-
nomske studije "CES MECON" d.o.o., Beograd;
- ,,ЈАТ Hoteli Slavija" d.o.o., Beograd, cija је privatizacija bila otezana
mnogim imovinsko-pravnim proЬlemima;
- DP "Progres Prom~ Medveda;
- ,,Kvalitet" a.d., Nis, za koje је Agencija za privatizaciju 2. oktobra 2008.
godine donela zakljucak о prekidu postupka privatizacije, u sladu sa clanom
25а Zakona о privatizaciji, а ро preporuci Мinistarstva ekonomije i regional-
nog razvoja RS;
- Preduzece za proizvodnju i preradu duvana "Duvan" a.d., Ljubo~a (29.
11. 2007};
- DP "Prolece" Bujanovac {10.12. 2007.), ci.ji је privatizacioni savetnik
bila konsultantska kuca "Dil inzenjering konsalting" d.o.o., Beograd;
- НК "Vrelo" d.o.o., Bujanovac;
- ,;vrelo Prohorovo" d.o.o., Bujanovac (11. 12. 2007) cija је privatizaci-
ja Ьila otezana proЫemom upisa kapitala i imovine, tj. ugovora о prenosu
imovine izmedu "НК Vrelo" i "Vrelo Prohorovo~ pitanjem eksploatacionih
prava, podelom obveznica ро mestu nastanka izmedu "НК Vrelo" i "Vrelo
Prohorovo";
- ,,Kolubara Univerzal" d.o.o., Veliki Crljeni;
- DP ".Zeleznicki integralni transport" Beograd;
 188 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskog grohija

- ,,Jugoexport Avala Film lntemational" a.d., Beograd, preduzece za koje

је postojala inicijativa za stratesko partnerstvo i ciji је privatizacioni savetnik
bila austrijska konsultantska kuca "Raiffeisen lnvestment AG" Вес;
- ,,Grade,'insko ргесшесе Mostogradnja" a.d., Beograd, koja је kao рп-
vatizacionog savetnika angazovala medunarodnu konsultantsku kuca "КВС
Securities•: iz Brisela zbog pripreme drugog tendera radi prodaje paketa akci-
ја ovog ргефиеса u vlasnistvu RS, Akcijskog fonda RS i РЮ fonda, sto pred-
stavlja oko 53% ukupnog kapitala datog drustva, јег је prvi javni tender рго-
glasen neuspelim na prvoj sednici tenderske komisije koja је pratila njegovo
sprovodenje, 20. marta 2008. godine, s obzirom па to da nije bilo prispelih
ponuda. Medutim, i naredni tender radi prodaje 53,29368% ukupnog kapi-
tala datog drustva, za koji је Agencija za privatizaciju objavila javni poziv 30.
jula 2008. godine, Ьiо је proglasen neuspelim na sednici tenderske komisije
koja је pratila njegovo sprovodenje, odrzane 12. januara 2009. godine, posto
је konstatovano da jedini ponudac na tenderu, Konzorcijum "PILLAR'' d.o.o.,
Кragujevac i "Zarubezhstroy-technolgy': Ruska Federacija, nije ispunio kvali-
fikacione uslove za ucesce na tenderu. Nakon ovih neuspelih tendera radi pro-
daje 53,29368% ukupnog kapitala "Gradevinskog preduzeca Mostogradnja"
a.d., Beograd, Agencija za privatizaciju је 25. maja 2010. godine donela odlu-
ku о pokretanju restrukturiranja nad ovim subjektom privatizacije.
Privatizacija veceg broja drustvenih preduzeca iz ove grupe podrzana је
tokom 2007. godine donacijama pojedinih medunarodnih finansijskih in-
stitucija, radi finansiranja rada privatizacionih savetnika. Tako, na primer,
donacijom EAR za podrsku privatizacije (#TF054025) finansiran је savetnik
Agencije za privatizaciju preduzeca, .,Jugoinspekt" a.d., Beograd. Stoga је
Agencija za privatizaciju od Svetske banke 27. decembra 2007. godine tra-
zila saglasnost za ugovor sa Konzorcijumom "Societe Generale" SA Paris, 4
BDO ВС Excel Beograd i Advokatska kancelarija Drazic, Beatovic & Partneri,
Beograd, koji је, kako smo videli, Ьiо privatizacioni savetnik preduzeca,
.,Jugoinspekt" a.d., Beograd. Zatim, finansijske savetnike Agencije za privati-
zaciju "Porecje" Vucje i "Kvalitet" a.d., Nis, i to Konzorcijum ВС Consulting
do.o., Beograd i Advokatska kancelarija Tomic & Partneri, Beograd
Privatizadju nekih od ovih preduzeca pratili su brojni proЫemi i
krajnji voluntarizam ddavne birokratije u utvrdivanju vrste i strukture
kapitala ovih preduzeca.
Privatizacija drustvenog preduzeca DP"Beogradski sajam" Beograd bila
је otezana cinjenicom da је u dokumentirna Agencije za privredne registre
(APR) stajalo da је osnivac ovog preduzeca Skupstina grada Beograda sa ude-
lom 100% drzavnog kapitala, а ne da је u njemu 100% drustveni kapital. Zato
VI. Proces privatizacije dru !tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 289

је 19. decembra 2007. godine odrian sastanak predstavnika agencije za privati-

zaciju i rukovodstva datog subjekta privatizacije, na kojem је razmatrana stra-
tegija njegove privatizacije, а 26. decembra iste godine, sastanak predstavnika
APR i privatizacionog savetnika ovog ргесџзеса, na kojem su "razmatrane
mogucnosti ispravke upisa u APR-u, а kako Ьi se izbegle potencijalne smetnje
koje Ьi mogle da uticu na џвреёпои samog procesa privatizacije ргеёџзеса"
Medutim, tokom aprila meseca 2008. godine u APR-u је doslo do рготпе-
пе titulara kapitala ovog drustvenog ргеёџзеса, Na poziciji овпгсаёа, namesto
Skupstina grada Beograda, stajalo је - drustveni kapital. Nakon ovoga, sredi-
nom 2008. godine predstavnici Agencije za privatizaciju imali su sastanke sa
potencijalnim investitorima zainteresovanim za dati subjekt privatizacije, kao
sto је па primer bila italijanska firma "Rimini Fiera" S.p.A. Rimini. U jesen
2008. godine Agencija za privatizaciju Ьila је pripremila zakljucak Vlade RS
kojim Ьi se resilo pitanje namene zemljista koje koristi drustveno preduzece
DP "Beogradski sajam", Beograd i okoncao postupak utvrdivanja nepokretnih
kulturnih dobara na lokaciji ovog subjekta privatizacije radi definisanja inve-
sticionih uslova.
Као i u slucaju preduzeca "Novosadski sajam" a.d., Novi Sad, i na ovom
primeru mozemo videti krajnji voluntarizam drzavnih organa Republike
SrЬije u proizvoljnom licitiranju vlasnika drustvenog kapitala, sto је о
osnovi Ьilo posledica uzurpiranja drustvenog kapitala od strane drzavnih
i lokalnih organa Republike Srblje u procesu njegove privatizacije.
Agencija za privatizaciju objavila је 26. decembra 2008. godine javni po-
ziv za ucesce na javnom tenderu radi prodaje 70% drustvenog kapitala DP
"Beogradski sajam'; Beograd. Tenderska komisija koja је pratila privatizaciju
ovog drustvenog preduzeca na drugoj sednici, odrzanoj 27. jula 2009. godi-
ne, donela је Odluku da pregovori sa jedinim ponudacem mogu zapoceti is-
kljucivo ukoliko jedini ponudac, Konzorcijurn pravnih lica: ,,Rimini Fiera•
S.p.A. Rimini, ltalija i "Verano motors" d.o.o., Beograd, poveca ponudenu
cenu od 1,8 miliona evra па iznos пе manji od 40 miliona evra. Tenderska
komisija radila је u sastavu: predsednik, Мisela Nikolic, pomocnik ministra u
Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja RS, kao predstavnik iz reda re-
puЬ!ickih organa; zamenik predsednika, Dejan Milutinovic, direktor Sektora
za pravne i opste poslove DP "Beogradski sajam" Beograd, kao predstavnik
subjekta privatizacije, clanovi, Ljubinka Jovanovic, savetnik u Sektoru za una-
predenje efikasnosti privrede u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja
RS, kao predstavnik iz reda repuЬlickih organa; Slobodan Tankosic, savetnik
u Sektoru za upravljanje industrijskim razvojem u Ministarstvu ekonomije
i regionalnog razvoja RS, kao predstavnik iz reda repuЬ!ickih organa; Sanja
290 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog gтоЬђа

Gavranovic, samostalni savetnik u Sektoru za zaposljavanje u Ministarstvu

ekonomije i regionalnog razvoja RS, kao predstavnik iz reda repuЫickih ог-
gana; Branislav Pejcic, direktor javnog ргесшеса ЈР "Pos\ovni prostor Savski
venac" Beograd, kao predstavnik loka\ne samouprave prema sedistu subjekta
privatizacije i Ljubomir Rakicevic, market шепасзег u Komercija\nom sekto-
ru i c\an Samostalnog sindikata DP "Beogradski sajam" Beograd, kao pred-
stavnik reprezentativnog sindikata subjekta privatizacije.
Medutim, jedini ропцёаё па tenderu za prodaju 70% drustvenog kapitala
DP "Beogradski sajam" Beograd, Konzorcijum pravnih \ica: ,,Rimini Fiera"
S.p.A. Rimini, Italija i "Verano motors" d.o.o., Beograd, dostavio је Agenciji za
privatizaciji 10. avgusta 2009. godine pisano izjasnjenje da пе prihvata us\ove
iz Od\uke Tenderske komisije i ulazak u pregovore, odnosno da nije spreman
da ро,,еса ponudenu cenu na iznos od 40 miliona evra. Nakon ovog pisanog
izjasnjenja Ponudaca, Komisija za pregovore је 13. avgusta 2009. godine, jed-
noglasno је donela Odluku da se sa jedinim ponudacem ne zakljuci Ugovor
о prodaji. Tenderska komisija је na trecoj sednici, odrzanoj 18. avgusta 2009.
godine, jednoglasno odobrila Odluku Komisija za pregovore da se sa jedinim
ponudacem ne zakljuci Ugovor о prodaji. Istog dana, Agencija za privatizaciju
је done\a odluku о odbljanju ponude jedinog ponudaca i tender prog\asila
neuspelim.
Agencija za privatizaciju је 28. decembra 2007. godine objavila javni
poziv za ucesce na javnom tenderu radi prodaje 70% ukupno registrovanog
kapitala Privrednog drustva za proizvodnju i regeneraciju transportnih tra-
ka "Kolubara Univerzal" d.o.o., Veliki Crljeni, sa 267 zapos\enih. Tenderska
komisija za sprovodenje ovog tendera radila је u sastavu: predsednik, Biljana
Lukic, diplomirani pravnik, savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog
razvoja RS, kao predstavnik iz reda republickih organa; zamenik predsednika,
Slobodan Milanovic, diplomirani inzenjer tehno\ogije, direktor privrednog
drustva "Kolubara Univerzal" d.o.o., Veliki Crljeni, kao predstavnik subjekta
privatizacije; clanovi, Slobodan Duric, diplomirani ekonomista, rukovodilac
grupe u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja RS, kao predstavnik
iz reda republickih organa; Branko Boric, diplomirani inzenjer arhitekture,
predsednik gradske opstine Lazarevac, kao predstavnik lokalne samouprave
prema sedistu subjekta privatizacije i Novak Jovicic, VКV hemijsko-tehnic-
ke struke, predsednik Izvrsnog odbora Sindikalne organizacije "Kolubara
Univerzal" d.o.o., Veliki Crljeni, kao predstavnik reprezentativnog sindikata
subjekta privatizacije. Jedini ponudac na tenderu Ьila је grcka fi.rma "IМAS"
S.A. Esonie, Volos.
Agencija za privatizaciju i kupac, ,.Conti Tech Rubber Industrial Кft:'
Segedin, Madarska potpisali su dana 11. septembra 2008. godine ugovor о
VI. Proccs privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 291

prodaji 70% ukupno registrovanog kapitala Privrednog drustva za proizvodnju

i regeneraciju transportnih traka .Коћюага Univerzal" d.o.o., Veliki Crljeni.
Garanti u ovoj transakciji bili su korporacije "IMAS" S.A. Esonie, Volos, Grcka
i "Conti Tech Aktiengesellschaft': Hanover, Nemacka. Kupoprodajna cena
iznosila је 11.000.000 evra uz ugovoreni investicioni program u vrednosti od
4.000.000 evra. Kupac је prihvatio minimalne obaveze socijalnog programa.
Treba istaci da је ovaj Ugovor Ьiо zakljucen pod odlozenim uslovima:
Pozitivno геёепје izdato od Komisije za zastitu konkurencije (doneto 5.
septembra 2008. godine);
Dokaz о tome da је izdata saglasnost kojom se omogucava uknjizЬa zgra-
de па subjekt privatizacije, а ciji је vlasnik Ьila RepuЬlika Srbija i па kojom је
subjekt privatizacije imao pravo koriscenja. Odnosno, Vlada RS trebala је da
donese zakljucak о prenosu prava svojine nad datom imovinom (zgradama) sa
RepuЬlike Srbije па subjekt privatizacije;
Dokaz prihvatljiv za Kupca, о tome da su ЈР "Elektroprivreda Srblje
(EPS)" Beograd ili privredna drustva koje kontrolise ovo javno preduzece,
zakljucili ugovor na period od pet godina sa subjektom privatizacije, u skladu
sa Zakonom о javnim nabavkama (,,Sl. Glasnik RS br. 116/2008 i 124/2012)
ili u skladu sa bilo kojom drugom odlukom drzavnog organa, u formi i sa
sadrzajem prihvatljivim za Kupca.
Ovaj cinjenicni materijal vezan za privatiza ciju dru stvenog kapita-
la Privrednog drustva za proizvodnju i regeneraciju tran sportnih traka
»Kolubara Univerzal" d.o.o., Veliki Crljeni recito pokazuje da se privatiza -
cija drustvenog kapitala u Srblji u osnovi svodila па eksproprijaciju drus-
tvene svojine od strane dria ve i uspostavljanja "uzajamno korisnih" veza
izmedu kupaca subjekata privatiza cije i drzavne oligarblje, pri cemu su
kupci dobljali, kao u ovom slucaju, povlastice u poslovanju od drzave.
Agencija za privatizaciju је 4. aprila 2008. godine objavila javni poziv za
ucesce na tenderu radi prodaje 71,05% ukupno registrovanog kapitala akci-
onarskog drustva za poljoprivrednu proizvodnju "Stari Tamis" a.d. Pancevo,
sa 222 zaposlena. Na drugoj sednici, odrzanoj 22. septembra 2008. godine,
Tenderska komisija koja је pratila sprovodenje ovog tendera, donela је odluku
о odobravanju zapocinjanja pregovora sa prvorangiranim ponudacem na ten-
deru, Konzorcijumom PIK Весеј "Poljoprivreda" a.d. Весеј i "lrva Investicije•
d.o.o., Beograd koji је dostavio najbolju ponudu. Medutim, u zakazanom ter-
minu, 13. oktobra 2008. godine, odredenom za potpisivanje Ugovora о pro-
daji 71,05% ukupno registrovanog kapitala akcionarskog drustva za poljopri-
vrednu proizvodnju "Stari Tamis" a.d. Pancevo, nisu se pojavili predstavnici
datog prvorangiranog Ponudaca na tenderu, ра је Agencija za privatizaciju
uputila poziv za potpisivanje Ugovora о prodaju dru gorangiranom ponudacu
291 Marija Obradovic , Hronika tranzicijskog groЬQa

na tenderu, Konzorcijumu "Almex" d.o.o., Рапёесо i "Agromarket" d.o.o.,

Кragujevac. Na ovom tenderu jos dva ропџёаса Ьila su ispunila kvalifikacio-
ne uslove iz Javnog poziva za kupovinu 71,05% ukupno registrovanog kapita-
la "Stari Tamis" a.d. Рапсеуо, ,,МК Group" d.o.o., Beograd i "Industrija mesa
Neoplanta" a.d., Novi Sad.
Agencija za privatizaciju i Akcijski fond su 4. decembra 2008. godine,
potpisali Ugovor о prodaji 71,05% ukupno registrovanog kapitala akcionar-
skog drustva za poljoprivrednu proizvodnju "Stari Tamis" a.d. Ралёеуо, sa
drugorangiranim ропџёаёеш па tenderu, Konzorcijumom "Almex" d.o.o.,
Рапсечо i "Agromarket" d.o.o., Кragujevac. Osnovni elementi Ugovora bili su:
prodajna сепа u iznosu od 11.193.852 evra i investicioni program u vrednosti
od 900.000 evra. Kupac је bezuslovno prihvatio minimalne obaveze socijal-
nog programa. Nakon potpisivanja kupoprodajnog ugovora, Akcijski fond i
Agencija za privatizaciju su 25. juna 2009. godine objavili poziv za ucesce
na javnoj aukciji za prodaju akcija iz privatizacionog registra drustva "Stari
Tamis" a.d. Pancevo.
Javni poziv za ucesce na javnom tenderu radi prodaje 70% ukupno re-
gistrovanog drustvenog kapitala preduzeca za proizvodnju celicnih panelnih
radijatora, kotlova i radijatora za centralno grejanje "Jugoterm Merosina"
d.o.o., Мramorsko brdo, sa 190 zaposlenih, Agencija za privatizaciju objavila
је 7. marta 2008. godine. PrvoЬitno је Agencija za privatizaciju planirala pro-
daju drustvenog kapitala ovog preduzeca u postupku privatizacije metodom
javne aukcije, ali је promenila odluku о metodu njegove privatizacije. Na svo-
joj drugoj sednici, odrzanoj 13. juna 2008. godine Tenderska komisija koja је
pratila sprovodenje ovog tendera, prihvatila је predlog Agencije za privatiza-
ciju i odobreni rezultati tendera kojim su ponude za kupovinu ponudenog
drustvenog kapitala subjekta privatizacije bile rangirane tako da је prvoran-
girani ponudac Ьiо "МВА Miljkovic" d.o.o., Novi Beograd, а drugorangirani,
,.EKSTRA - РЕТ" d.o.o., Beograd. Istom Odlukom Tenderska komisija odo-
brila је zapocinjanje pregovora sa prvorangiranim ponudacem.
Tenderska komisija radila је u sastavu: predsednik, Dejan Мladenovic,
diplomirani ekonomista, savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog
razvoja, kao predstavnik iz reda repuЬlickih organa; zamenik predsednika,
Verica Vasic, diplomirani pravnik, rukovodilac pravnih i opstih poslova u
preduzecu "Jugoterm Merosina" d.o.o., Mramorsko brdo, kao predstavnik
subjekta privatizacije; clanovi, Gordana Moraca, diplomirani ekonomista,
savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, kao predstavnik
iz reda republickih organa; Goran Mikic, diplomirani ekonomista, predsed-
nik opstine Merosina, kao predstavnik lokalne samouprave prema sedistu
subjekta privatizacije, Мilivoje Stankovic, VSS, elektroinienjer, rukovodilac
VI. Proces privatizacije druitvenog kapltala u Srblji 2002-2010. 293

sluzЬe za razvoj i odrzavanje i predsednik sindikalne organizacije u preduze-

сџ "Jugoterm Мегойпа" d.o.o., Mramorsko brdo, kao predstavnik reprezen-
tativnog sindikata subjekta privatizacije.
Kupoprodajni ugovor izmedu Agencije za privatizaciju i kupca, prvoran-
giranog ропџёаса na tenderu, ,,МВА Miljkovic" d.o.o., Novi Beograd, Ыо
је potpisan 31. jula 2008. godine. Prodajna сепа kapitala iznosila је 378.000
evra, u RSD protivvrednosti ро srednjem kursu Narodne banke Srblje (NBS)
na dan uplate. Kupac se obavezao i па petogodisnji investicioni program, ko-
jim је bilo predvideno investiranje 1.500.000 evra u subjekt privatizacije, i
prihvatio је minimalni socijalni program.
U martu 2008. godine Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja RS
pokrenulo је inicijativu, а Vlada RS је dala saglasnost, za pokretanje postupka
privatizacije za 13 specijalnih bolnica za rehabllitaciju 100% u drzavnoj svoji-
ni.71 Radilo se о sledecim rehabilitacionim centrima:
1. Specijalna bolnica za bolesti stitaste zlezde i bolesti metabolizma
,,ZlatiЬor': Cajetina, sa sedistem na ZlatiЬoru,
2. Zavod za prevenciju, lecenje i rehabilitaciju kardiovaskularnih oboljenja
,,Zlatar': Nova Varos,
3. Specijalna bolnica za lecenje i rehabilitaciju "Merkur" Vmjacka Banja,
4. Specijalna bolnica za plucne bolesti "Soko Banja", Sokobanja,
5. Specijalna bolnica za rehabilitaciju "Banja Koviljaca" Banja Koviljaca,
6. Institut za lecenje i rehabilitaciju reumatickih i kardiovaskularnih bolesti
,,Niska Banja~ Nis,
7. Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju "Termal~ Vrdnik,
8. Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju "Zubor~ Kursumlija,
9. Specijalna bolnica za ortopedska, kostano-zglobna i degenerativna oЬo-
ljenja "Ribarska banja': Кrusevac,
10.Specijalna bolnica za rehabilitaciju ,,Gejzer~ Sijerinska Banja, Medveda,
11.Specijalna bolnica za rehabilitaciju "Bujanovac~ Bujanovacka Banja,
12.Specijalna bolnica za rehabilitaciju ,Yranjska Banja~ Vranje i
13.Deo instituta za rehabilitaciju Beograd "Vrmac~ Prcanj u Republici Cmoj
Gori.
294 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskog gn,Ьija

VI.6. Restrukturiranje dru~tvenih preduzeca u postupku

privatizacije

Restrukturiranje (finansijsko i organizaciono) drustvenih ргеёџзеса Ьааёпе

industrije u procesu privatizacije u zemljama Istocne Evrope, medunarodne
finansijske institucije smatraju neophodnim uslovom za tranziciju ekonomija
ovih zemalja ka triisnoj (kapitalistickoj) privredi, ali i za ulazak u Evropsku
Uniju (EU).72
U privatizadonoj praksi Srblje restrukturiranju se pristupa kada Agencija
za privatizaciju proceni da se kapital ili imovina subjekta privatizacije пе mogu
prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije, bez prethodnog restruk-
turiranja. Pored ovlascenja za donosenje odluke о restrukturiranju, Agencija
ima i pravo da neposredno sprovede sam postupak i da donese sve akte i do-
kumenta za postupak restrukturiranja.
Agencija za privatizaciju pokrece postupak restrukturiranja predt1zeca
svojom odlukom narocito u sledecim slucajevima:
- Nemogucnost postupka privatizacije zbog postojeceg statusnog, odnosno
organizacionog oЫika preduzeca,
- Nemogucnost postupka privatizacije preduzeca sa postojecom strukturom
kapitala,
- Nepostojanje potencijalnih kupaca u razumnom roku,
- Kada obaveze preduzeca prevazilaze ukupnu vrednost aktive umanjenu za
iznos gubltaka tekuce i ranijih godina i
- U drugim slucajevima.
Restrukturiranje u smislu clana 19. Zakona о privatizaciji i clana 1 Uredbe
о postupku i nacinu restrukturiranja preduzeca (,,SluzЬeni glasnik RS", br.
1/2002) podrazurnevalo је:
Statusne ili organizacione promene:
- spajanje zavisnih preduzeca u okviru povezanog preduzeca (spajanje preu-
zimanjem ili spajanje novim osnivanjem), podelu preduzeca na vise prav-
nih subjekata, prodaju delova preduzeca,
- prenos imovine ili dela imovine na drugi pravni subjekat, promenu oЬlika
preduzeca, odnosno promenu oЬlika zavisnih preduzeca, promenu unutras-
nje organizacije preduzeca ukidanjem neprofitabilnih poslovnih jedinica.
Poravnanje duznicko-poverilackih odnosa:
- odlaganje placanja ili reprogramiranja duga preduzeca, uz saglasnost vecin-
skih poverilaca,
- prenos obaveza sa jednog zavisnog preduzeca na drugo zavisno preduzece u
okviru povezanih preduzeca, uz saglasnost vecinskih poverilaca,
VI. Proces privatizacije drшtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 295

- otpis glavnice duga, рпраёајџсе kamate ili drugih potrafivanja, u potpuno-

sti ili delimicno, uz saglasnost vecinskih poverilaca,
- konverzija novcanih potrazivanja poverilaca sa drzavnim kapitalom u kapi-
tal tog ргесшеса.
- Postupak restrukturiranja primenom: роуесапја kapitala u preduzecu, sma-
njenje ili роуесаеапје Ьгоја zaposlenih,
- druge promene koje omogucavaju prodaju kapitala ili imovine preduzeca
metodom javnog tendera ili javne aukcije, u skladu sa zakonom.73
U RepuЬlici SrЬiji restrukturiranje drustvenih ргеёџзеса u postupku
privatizacije regulisano је Zakonom о privatizaciji iz 2001. godine, odnosno
izmenama i dopunama Zakona (objavljenih u Sluzhenom glasniku RS, br.
123/2007) koje su stupile na snagu 3. januara 2008. godine, i to clanovima
19, 19а, 20, 20а, 20Ь, 20v, 20g, 20d, i 20z, kao i Uredbom о postupku i пасџш
restrukturiranja ргеоџзеса i drugih pravnih lica (Sluzheni glasnik RS, br. 1 od
14. januara 2002. godine) koja је stupila na snagu 22. januara 2002., odnosno
Uredbom о postupku i nacinu restrukturiranja subjekata privatizacije iz 2005.
godine (Sluibeni glasnik RS, br. 52 od 21. juna 2005).
Ovim zakonskim aktima restrukturiranje је predvideno kao posebna
priprema za privatizaciju drustvenih preduzeca koja ostvaruju negativne re-
zultate poslovanja, trajnije su nesposobna za placanje obaveza ili "imaju ne-
povoljnu organizacionu strukturu ili statusnu strukturu za sprovodenje pri-
vatizacije': Odluku о restrukturiranju subjekta privatizacije donosi Agencija
za privatizaciju. Ova odluka је obavezujuca za drustveno preduzece i ne moze
se osporavati niti uslovljavati. Upravni odbor i Skupstina preduzeca usvajaju
program restrukturiranja.
Finansijsko restrukturiranje preduzeca obuhvata pregovore sa poveriod-
ma oko otpisa ili reprogramiranja dugova, odnosno oko otpisivanja dugova i
pripadajucih kamata, ali i konverziju novcanih potrazivanja od strane poveri-
laca sa vecinskim driavnim kapitalom u kapitalu preduzeca, prenos obaveza
sa jednog zavisnog preduzeca na drugo u sistemu holdinga, isplatu poverioca
od prodaje imovine preduzeca, jer је clanom 3 Zakona о privatizaciji predvi-
deno da se u postupku privatizacije moze prodavati i deo imovine, odnosno
pojedini delovi preduzeca koje se privatizuje, poravnanje duznicko-poverilac-
kih odnosa, delimican ili potpun otpis potrafivanja, te konverzija budzetskih
obaveza u kapital driave u preduzecu, kao i prenos obaveza sa jednog zavi-
snog preduzeca holdinga na drugo da Ьi se postiglo "motivisanje potencijal-
nih kupaca':
Organizaciono restrukturiranje odnosi se na "dekomponovanje" preduze-
ca na poslovne jedinice, i prema Zakonu о privatizaciji ima za cilj da se .zdra-
 296 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskog grobija

vi" delovi preduzeca izdvoje od neuspesnih i samostalno ponude na prodaju

delo,,j ргесшеса ili zavisna ргеёшеса kod holding kompanija kao imovina
ili metodom javne aukcije. Ona obuhvata promenu џпшгаёпје organizacije
preduzeca ukidanjem neprofitabilnih poslovnih jedinica, prestanak obavlja-
nja neprofitabilnih delatnosti ргеоџзеса, prodaju delova ргесџаеса, podelu
ргесџзеса na ,,jse pravnih subjekata, spajanje zavisnih ргеоџзеса preuzima-
njem ili novim osnivanjem, prenos imovine ili dela imovine па drugi pravni
subjekat, spajanje proizvodnih jedinica, prodaja imovine poslovnih jedinica
metodom javne aukcije ili javne licitacije.
Proces restrukturiranja ргеёџзеса, prema tome, sastoji se od procesa usa-
glasavanja obaveza ргеёшеса sa poveriocima i definisanja medusobnih od-
nosa izmedu maticnog i zavisnih preduzeca u sistemu holdinga.
Tako, na primer, na osnovu iskazanog interesovanja potencijalnih inve-
stitora, Programom za restrukturiranje Holdnig kompanije "KaЬlovi" a.d.,
Jagodina, cije restrukturirane је finansirala Svetska banka, Ьilo је predvideno
da se najpre ide u privatizaciju (prodaju) manjih pogona, а zatim dve najvece
fabrike u okviru maticnog preduzeca, ,,Fabrike energetskih kaЬlova" i "Fabrike
telekomunikacionih kaЬlova•: Ova prodaja manjih pogona trebalo је da obez-
bedi sredstva za regulisanje duznicko-poverilackih odnosa ovog preduzeca
sa "Beogradskom bankom" u stecaju, ,,lnvest bankom" u stecaju i "lnvest-
importom~ Pored toga, zahtev је podnelo samo preduzece i Skupstina opstine
. Jagodina za prenos bez naknade zavisnog preduzeca "Toplane" d.o.o. u javno
preduzece opstine Jagodina, kao i о prenosu bez naknade doma zdravlja ovog
preduzeca "lnstituta medicine rada" d.o.o. u mrezu Ministarstva zdravlja RS.
Medutim, Skupstina ovog preduzeca nije prihvatila dati predlozeni kon-
cept lzvestaja privatizacione strategije, kojim su bili definisani dinamika i na-
cin sprovodenja privatizacije preduzeca, tj. privatizacija putem javnog tendera
kroz restrukturiranje (uslovni tender). Skupstina preduzeca је, stoga, uputi-
la Agenciji za privatizaciju i Ministarstvu privrede i privatizacije primedbe i
predloge izdvojenog resavanja ovog slucaja.
Agencija za privatizaciju је 24. maja 2006. godine donela Zakljucak о
prekidu postupka privatizacije "Holdinga КaЬlovi" a.d. Jagodina. Medutim,
vec 5. decembra 2006. godine Agencija za privatizaciju је donela resenje о
prihvatanju programa restrukturiranja ovog preduzeca, nakon usvajanja istog
na organima preduzeca 4. decembra 2006. godine. Ovim programom restruk-
turiranja predvidala se prodaja 100% drustvenog kapitala "Holdinga KaЬlovi"
a.d Jagodina metodom javnog tendera.
Agencija za privatizaciju је 2. aprila 2007. godine donela Odluku о no-
vom restrukturiranju subjekta privatizacije "Holdinga КaЬlovi" a.d. Jagodina.
VI. Ргосев privatizadje drшtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 297

Ovim novim programom restrukturiranja blla је predvidena prodaja роје-

dinih imovinskih celina ovog akcionarskog drustva, ali је опа Ьila ote1.ana
proЫemom nedostatka veceg dela imovinsko-pravne dokumentacije. Stoga је
samo ргеёџзесе formiralo komisije za popis imovine ро imovinskim celina-
ma koje su radile uz рогпос procenitelja.
Agencija za privatizaciju је 31. januara 2008. godine objavila javni poziv za
ucesce па javnom tenderu radi prodaje 100% drustvenog kapitala "Holdinga
KaЬlovi" a.d. Jagodina u restrukturiranju. Medutim, tenderska komisija koja је
pratila sprovodenje ovog tendera, na svojoj sednici, odrzanoj 11. marta 2008.
godine, konstatovala је da do krajnjeg roka za роёпоёепје ponuda nije рп-
stigla nijedna ponuda za kupovinu kapitala predmetnog privrednog drustva,
te је tender proglasila neuspelim. Novi javni poziv, Agencija za privatizaciju
objavila је 10. aprila 2009. godine, ali је i ovaj tender Ьiо proglasen neuspelim,
iz istog razloga, na sednici tenderske komisije koja је pratila njegovo sprovo-
denja, odrzane 9. jula 2009. godine.
Programom restrukturiranja Industrije opreme i vozila Holding korpo-
racije "Gosa" a.d. Smederevska Palanka, koji је izradila konsultantska kuce
"Meinl Capital Advisors AG" iz Austrije sredstvima EAR bilo је predvidano
restrukturiranje holdinga i 5 zavisnih preduzeca od 26 (,,Gosa Fabrika drum-
skih vozila" d.o.o., Smederevska Palanka, ,,Gosa Fabrika sinskih vozila" d.o.o.,
Smederevska Palanka, ,,Gosa Elektrooprema" d.o.o., Smederevska Palanka i
,,Gosa Fabrika alata i masina" d.o.o., Smederevska Palanka), а prodaja me-
todom javne aukcije zavisnih preduzeca "Gosa FAN", ,,Gosa Uzor" d.o.o.,
,,Gosa 12. oktobar" d.o.o., ,,Gosa FSO': Simicevo, ,,Gosa FOPING" d.o.o.,
"Gosa Institut': d.o.o., Beograd, ,,Gosa Montaza" d.o.o., Velika Plana, ,,Gosa
Stamparija'' d.o.o., Beograd i "Gosa SOLKO" d.o.o., koje је zaposljavalo inva-
lidnu radnu snagu, ,,Gosa Optoelektronika~ а putem tendera, ,,Gosa FOM"
d.o.o. Iz prihoda dobljenih aukcijskom i tenderskom prodajom zavisnih pre-
duzeca Holdinga "Gosa" trebalo је da se isplate poverioci. Ovaj bolding imao
је sedam zavisnih preduzeca van osnovne delatnosti u kojima је ucesce hol-
dinga iznosilo 51 %. Socijalni program i Program poslovno-finansijske konso-
lidacije preduzeca usvojen је od strane Vlade RS 25. jula 2003.
Za zavisno preduzece "Gosa Razvojni Ьiro" d.o.o. Upravni odbor Holdinga
doneo је odluku о njegovom pripajanju maticnom drustvu koje је 100% Ьilo
vlasnik kapitala ovog zavisnog drustva.
Do oktobra 2004. godine bila је usaglasena dokumentacija sa Fondom za
razvoj RS о regulisanju obaveza "Gose Zajednickih pogona" (osam zavisnih
preduzeca sporedne delatnosti prema Fondu za penzijsko i invalidsko osi-
guranje RS (РЮ) za sve zaposlene i Ьiо је potpisan ugovor о kompenzaciji.
198 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskog gro Щa

Na osnow saglasnosti Agencije za privatizaciju Ьilo ;е registrovano uslovno

роуесапје kapitala ргеоџвеса ро tom osnow.
Pored oyoga, bile su donete i Odluke "Gosa Holding korporacije" a.d.
Smederevska Palanka о prenosu udela maticnih Holdinga па pojedina zavi-
sna ргеёшеса i iz,•rsena је registracija u sudu sa 100% kapitala. Zavisna pre-
duzeca sporedne delatnosti: ,,Gosa Turs" d.o.o., Beograd, ,,Gosa Osiguranje"
a.d., Smederevska Palanka i "Gosa SKOLA", d.o.o., Smederevska Palanka i
..Gosa Trade" d.o.o .• Smederevska Palanka Ьila su likvidirana.
Prilikom tenderske prodaje zavisnog ргеёшеса ,,Gosa Fabrika opreme
i тпайпа (FOM") d.o.o., Smederevska Palanka kao ропџёаё! su se javili fir-
ma "Sla,'tyazhmash" iz Ukrajine i konzorcijum zaposlenih u "Gosa FOM" i
"KOKS" Rusija. Na sednici tenderske komisije odrzane l. jula 2005. godine
jedan od clanova tenderske komisije izneo је nezvanicnu informaciju da se
ponudac iz Ukrajine nalazi u stecajnom postupku.
Agencija za privatizaciju, iako nije uspela da preko Ministarstva inostra-
nih poslova Drzэ.Yne zajednice SrЬije i Crne Gore doЬije validnu informaciju
sluzЬenim putem о ponudacu iz Ukra jine, ,,s obzirom na osnovanu sumnju, а
u skladu sa svojim ingerencijama i regulativom donela је odluku о odЬijanju
inace prvorangirane ponude ukrajinskog ponudaca u cilju najboljeg interesa
Republike SrЬije". Tenderska komisija је jednoglasno prihvatila ovakvu odlu-
ku Agencije za privatizaciju. Medutim, 18. avgusta 2005. godine ovaj ponudac
јс uputio prigovor Мinis tars tvu privrede RS na zakonitost sprovedenog po-
stupka datog tendera.
Posto је ovaj prigovor odЪijen, 9. septembra 2005. godine potpisan је
kupo prodajni ugovor о prodaji 71,02% kapitala drustvenog preduzeca "Gosa
FOM~ izmedu Agencije za privatizaciju i drugoplasiranog ponudaca na tende-
ru. Prodajna cena kapitala iznosila је 4.006.000 evra, а ugovoreni petogodisnji
investicioni program 3.500.000 evra uz pridriavanje obavezujuceg socijalnog
programa koji је, izmedu ostalog, obuhvatao i zabranu otpustanja ро osnovu
tehnoloskog "iska u naredne tri godin e i inicijalni povecanje plata zaposlenih
u iznosu od 10%, \сао i obaYeznu i.splatu minimalno 20% godisnjeg profita u
obliku dг.idende akciooarima..
Оп q,izoda nam pokazuje da је u postupku privatizadje drustvenog
Ьpitala u SrЬ iji dom.inirao voluntarizam koji је u osno,i izra.stao iz raspa-
da dnasna.e struktun koja uvek prati proces transfoпnadje oblika svojine
• jedDo; ваdоваЬю; ekoaomiji. .Tranzici ooa nomenklatura" је ovaj vo-
hшtarizaш pocktкala uko zЬog svo;e nekompetentnosti, tako i radi S't·oga
iateresa da u pnкesu priпfuaci jc drustvenog kapitala osh-ari materijalnu
doЬit Ьi1о ,.Ь.potil.мir suь;cьta priтatizaci jc bilo doЬijanjem pro..-iz.ija
do8f Ьdм.аа .тор р ,_., i,j;+ а druitvao-politкkom sistemu u SrЬiji.
VI. Ргосев privatizacije drustvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 299

Novi programi restrukturiranja za гпайёпо drustvo ,,Gosa Holding kor-

poracija" a.d. Smederevska Palanka, kao i 1,а pet zavisnih ргешпеса Ьili su
usvojeni na organima upravljanja ovog drustvenog ргеошеса 8. јџпа 2006.
godine. Agencija za privatizaciju prihvatila је programe restrukturiranja ma-
ticnog drustva i zavisnih ргеёџзеёа: ,,Gosa Fabrika drumskih vozila" d.o.o.,
"Gosa Fabrika sinskih vozila" d.o.o., ,,Gosa Fabrika alata i шайпа d.o.o. ,,Gosa
Elektrooprema" d.o.o. i "Gosa Zajednicki pogoni" d.o.o. Ovim programima
bili su utvrdeni i elementi organizacionog restrukturiranja i konkretna геёе-
nja za telefonsku centralu, kompresorsku stanicu i Toplanu, kao i za proda-
ju delova, tj. imovinskih celina ciji је osnivac bilo гпайспо drustvo. Oni su
predvidali aukcijsku prodaju za "Gosa Fabrika drumskih vozila" d.o.o., ,,Gosa
Fabrika sinskih vozila" d.o.o., а licitacionu prodaju pet imovinskih celina pre-
duzeca "Gosa Zajednicki pogoni" d.o.o.: telefonske centrale, kompresorske
stanice i toplane. Za ostala "Gosina" preduzeca koja su zadrzala holding veze:
.,Gosa DiЬut" d.o.o., ,,Gosa Razvojni Ьiro" d.o.o., Beograd, ,,Gosa Stan" d.o.o.
doneta је odluka о aukcijskoj prodaji, а nad preduzecem "Gosa Trgovacko
sportski centar" d.o.o. pokrenut је postupak likvidacije. Za zavisno preduze-
ce "Gosa Zajednicki pogoni" d.o.o. u restruktu riranju bilo је planirano da se
izvrsi prodaja dela imovine licitacijom, а prodaja sarnog drustva metodom
javne aukcije. Ро Odluci upravnog odbora holdinga zavisno preduzece "Gosa
Razvojni Ьiro" d.o.o., Beograd pripojeno је maticnom drustvu koje је i imalo
100% udela u strukturi kapitala datog drustva.
Posto је Vlada Rs donela 22. таја 2008. godine Zakljucak о uslovnom ot-
pisu dugova prema driavnim poveriocima od 1. januara 2005. godine do 31.
decembra 2007. godine, Agenciji za privatizaciju stigla su dva pisma zainte-
resovanosti za kupovinu zavisnog preduzeca "Gosa Fabrika drum skih vozila"
d.o.o. u restrukturiranju.
Do таја 2008. godine Agencija za privatizaciju organizovala је tri neu-
spele aukcije za prodaju zavisnog preduzeca "Gosa Elektrooprema" d.o.o. u
restrukturiranju, dok su licitacijom bile prodate tri imovinske celine zavisnog
preduzeca "Gosa Zajednicki pogoni" d.o.o. u restrukturiranju, dok su ostale
neprodate, toplana i kompresorska stanica.
Preduzece ,,Gosa 12. oktobar" d.o.o. Topola, sa 84 zaposlena radni.ka,
cija delatnost је bila proizvodnja sinskih vozila, prodato је na aukciji odria-
noj 29. septembra 2006. godine. Unapred zainteresovani kupac bilo је prav-
no Нее, firma, ,,Livar" d.d., Gorica, Slovenija koji је platio prodajnu cenu od
10.100.000 dinara, dok је pocetna cena iznosila 1.604.000 dinara, а ugovorene
su investicije od 732.000 dinara. Ova aukcija је organizovana posle dve neu-
spesne, posto se pojavio zainteresovan kupac. Као i drugim pri.kazan im slu-
cajevirna i ovde је ocit mehanizarn saradnje izmedu .zainteresovanog kupca";
300 Marija Obradovic • Hronika tranzidjskog grohija

ddavne oligarhije i шепаёппепга preduzeca. Na taj nacin su klijentelisticki

organizo\'ane ekonomsko-politicke grupe uspostavljale privatnu svojinu nad
drust\'enim kapitalom, ekonomski i politicki slabeci neorganizovanu i dezo-
rijentisanu radnicku klasu Srbije. Ista firma "Livar" d.d., Gorica, Slovenija је
па javnoj aukciji odrzanoj u aprilu 2005. godine kupila i drustveno ргесџзесе
"Zastava Livnica" Topola, sa 263 zaposlenih, ро ceni kapitala od 102.011.000
dinara, uz ugovorene investicije od 72.461.000 dinara.
U toJ...-u postupka restrukturiranja ,,Gosa instituta" d.o.o., Beograd doslo је
do spora oko strukture kapitala ovog zavisnog ргеёџзеса sa maticnim drus-
tvom, ~- oko proporcije 75% : 25% udela kapitala u korist maticnog drustva.
Metodom javne aukcije privatizovana su tokom 2006. godine i zavi-
sna ргеоџзеса "НК Gosa-Gosa пюпгаза" Velika Plana, ро ceni kapitala od
146.000.000 dinara i "UTVA vozila'' Pancevo, ро ceni kapitala 98.688.000 di-
nara.
Za prodaju zavisnog preduzeca ,,Gosa FOPIG" d.o.o. Ьile su organizova-
ne tri neuspele aukcije do maja 2008. godine. Time se ovo preduzece naslo
pred prinudnom likvidacijom, posto је clanom 14 zakona о privatizaciji bilo
predvideno pokretanje prinudne likvidacije za preduzeca u slucaju tri i1i
vise neuspesnih aukcija Ш ako preduzece ne podnese finansijske izvesta-
je agenciji nadleinoj za vodenje Registra privrednih subjekata dve godine
uzastopno. Sredinom 2008. godine 130 drustvenih preduzeca ispunjavalo
је uslove da se na njih primeni prinudna likvidacija.
Nakon dve neuspesne aukcije za prodaju "Gosa Uzor" d.o.o., Smederevska
Palanka, Ministarstvo privrede RS је 2006. godine pokrenulo stecajni postu-
pak nad ovim preduzecem. Imovina ovog preduzeca delimicno је unovcena
u iznosu od 24.898.000 dinara na licitaciji odrzanoj 28. septembra 2007. go-
dine.
Agencija za privatizaciju је pocetkom 2008. godine objavila javne pozive
za ucesce na aukcijama za prodaju preduzeca "Gosa Fabrika drumskih vozi-
la" d.o.o. u restruktu riranju i "Gosa Elektrooprema" d.o.o. u restruktu riranju.
Ovi pozivi su usledili nakon najavljenog pisma zainteresovanosti investitora
iz Poljske nakon dve neuspesne aukcije za prodaju ova dva preduzeca.
Tokom 2008. godine metodama javne aukcije licitacije prodati su kapital
i imovina dva zavisna drustva "Gosa Holding korporacija " a.d. Smederevska
Palanka. I to "Gosa Optoelektronika" d.o.o., Beograd, sa 4 zaposlena, na
aukciji odrzanoj 4. aprila 2008. godine, kupcu, fizickom licu Radoslavu
Veselinovicu, ро ceni od 61.000.000 dinara, uz ugovorene investicije u vred-
nosti od 2.580.886 dinara. Na licitaciji odrzanoj 11. aprila 2008. godine pro-
date su dve, od pet ponudenih imovinskih celina "Gosa zajednicki pogoni"
d.o.o. u restrukturiranju.
VI. Proces privatiza dje druitvenog kapitala u SrЬiji 2002-2010. 301

Zakazivanje aukcija ро javljanju Agenciji za privatizaciju zaintereso-

vanog kupca postalo је ucestalo nakon 2005. godine, а intenzivirano 2008.
godine i to oЬicno za drustvena ргеёшеса za ciju је prodaju Ьilo organizo-
vano vise пеџареёшћ aukcija. Primer koji smo naveli ilustruje орёш ten-
denciju, koju сепю u daljem tekstu dokazivati empirijski, da se Agencija
za privatizaciju u praksi ponasala kao vlasnik drustvenog kapitala koji su
stvarale generacije, te da је njena birokratija i van zakonom regulisanih i
sprovodenih procedura privatizacije drustvenih ргеёшеёа u neformalnim
kontaktima nalazila kupce za subjekte privatizacije i pre zvanicno organi-
zovanih i procesuiranih prodaja metodom tendera ili aukcije. Odnosno,
tenderi sa jednim ponudacem ili aukcije zakazane ро iskazanom intere-
sovanju kupca, kao i prodaja subjekta privatizacije па aukciji ро pocetnoj
ceni su veoma cesti u praksi privatizacije drustvenog kapitala u SrЬiji.
Proces restrukturiranja preduzeca prilagodavan је interesovanjima po-
tencijalnog strateskog partnera, iskazivana, kako smo videli, kroz pisma za-
interesovanosti, upucivana Agenciji za privatizaciju. Tako se proces restruk-
turiranja holding kompanija u nekim slucajevima kretao u pravcu prodaje
zavisnih preduzeca, kako smo videli, а u nekim slucajevima је vrsen prenos
kapitala sa zavisnih na maticno preduzece, u cilju formiranja jedinstvenog
preduzeca. Tako је tokom oktobra 2003. godine Agencija za privatizaciju dala
saglasnost za formiranje jedinstvenog preduzeca Holding kompanija "Fabrika
vagona" a.d., Кraljevo jer је potencijalni strateski partner iz Rumuniuje Ьiо
zainteresovan za privatizaciju preduzeca kao celine za proizvodnju teretnih
vagona. Privatizacioni savetnik Holding kompanije "Fabrike vagona" a.d.,
Кraljevo, kao i Holding korporacije Доsе" iz Smederevske palanke bila је do
30. septembra 2004. godine firma MEINL Capital Advisors AG iz Веса, kada
јој је istekao ugovor sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju. Vecinski
vlasnik Holding kompanije "Fabrika vagona" a.d., Кraljevo, sa 829 zapo-
slenih, kupovinom 71% vrednosti kapitala, ро ceni od 17.364.000 dinara i
uz ugovorene investicije u vrednosti od 560.336.280 dinara, postala је firma
"Azovimpeks", cerka ukrajinske firme "ISD - Industrijski savez Dombas" kao
jedini ponudac na javnom tenderu nakon potpisivanja kupoprodajnog ugo-
vora 6. aprila 2006. godine. Ova firma је prvobltno Ьila zainteresovana za
kupovinu Holding korporacije "Gose" a.d. iz Smederevske Palanke. Medutim,
14. januara 2010. godine Agencija za privatizaciju је raskinula Ugovor о ku-
povini sa datom ukrajinskom firmom (potpisanog 6. aprila 2006. godine), а
resenjem broj BD 18471/2010 od 5. marta 2010. godine promenjen је naziv
firme u Koncern "Fabrika vagona" a.d., Кraljevo u restruktщiranju u Agenciji
za privredne registre - Registru privrednih subjekata, u Beogradu.
 302 Marija Obradovic • Hronika tтanzidjskog grobija

Posle ponistaja privatizacije Koncema "Fabrika vagona a.d., Кraljevo u

restrukturiranju, usledila је tuzЬa kupca, ukrajinske kompanije "Azovimpeks"
protiv Agencije za privatizaciju, ро kojoj је Privredni sud u Beogradu ocenio da
је ропйга] ugovora о kupoprodaji kra\jevacke fabrike vagona Ьiо neosnovan.
Tom presudom Agencija za privatizaciju obavezana је da firmi "Azovimpeks"
nadoknadi stetu od oko 3,95 miliona evra sa рпрасајџсогп kamatom u visini
eskontne stope Centra\ne evropske banke, kao i troskove parnicnog postupka
od jos 3,2 miliona dinara. Sud је i ustanovio da је Agencija za privatizaciju
pri\ikom kupoprodaje Holding kompanije "Fabrika vagona" a.d., Кraljevo
prevari\a kupca, јег nije navela da fabrika ima nagomilane visemilionske du-
gove. Agencija za privatizaciju ulozi\a је zalbu na ovu presudu Privrednog
suda u Beogradu Privrednom apelacionom sudu RepuЬ\ike SrЬije.74
Medutim, u osnovi se radilo о razbljanju i prekomponovanju velikih
proizvodnih i tehnoloskih celina najznacajnijih industrijskih preduzeca,
da Ьi se putem prodaje njihovih centralnih ili zavisnih delova oni kom-
poziciono ukljucili u strane proizvodno-tehnoloske ili multinacionalne
korporacije. Odnosno, koncentracija i centralizacija finansijskog kapitala,
kao kljucni inherentni proces svetskog kapitalistickog sistema, i ostvaruje
se pomocu razbljanja velikih proizvodno-tehnickih industrijskih celina u
nacionalnim perifernim ekonomijama i njihovim parcijalnim integrisa-
njem, pripajanjem u multinacionalne proizvodne sisteme centra.
Vecina preduzeca u kojima је zapocet proces restrukturiranja u po-
stupku privatizacije imala su velika dugovanja prema bankama, drzavi,
radnicima i driavnim fondovima penzionog, invalidskog i zdravstvenog
osiguranja. Tako, na prirner, dugovanja preduzeca iz oЬ\asti metalopreradi-
vacke industrije, ,,Dvadeset prvi maj" Holding kompanija a.d., Beograd (DMB)
prema najvecem poveriocu "Beobanci" a.d. u stecaju bila su pocetkom 2004.
godine veca od procenjene vrednosti imovine preduzeca. Pored toga, preduze-
ce је imalo velike obaveze ро osnovu neisplacenih zarada zaposlenim za peri-
od 1997-2001. godine. Skoro 75% objekata preduzeca bilo је pod hipotekom,
а obaveze preduzeca sredinom 2004. godine iznosile su 5,4 milijarde dinara.
Sredinom 2004. godine pravni savetnik, firma "Cleyd&CO" LLP iz Londona,
zbog kasnjenja u izradi finalne liste poveri\aca, zamenjen је firmom "EUKONS
GROUP" d.o.o., Beograd. U istom periodu ukupna dugovanja maticnog pre-
duzeca "Zorka Holding" a.d Sabac iznosila su 1.067.801.785 dinara.
Posle izdvajanja osam preduzeca iz sastava Deonicarskog drustva za
proizvodnju motora, transmisija, opreme i osnivanje, finansiranje i uprav-
ljanje "Dvadeset prvi maj" Holding kompanija" a.d., Beograd (DMB) u
restrukturiranju, ciji је privatizacioni savetnik bi\a konsultantska kuca
VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 303

,,Deloitte&Touche" d.o.o., Beograd, krajem 2006. godine Agencija za pri-

vatizaciju је donela odluku о prekidu privatizacije ove holding kompanije.
Organi upravljanja ove Kompanije doneli su decembra 2002. godine odluku
о pokretanju inicijative za privatizaciju ovog ргеошеса. Agencija za privati-
zaciju se saglasila sa ovom inicijativom, cime је i formalno огроёео proces
privatizacije ovog ргеёџзеса.
Za drustveno ргеџџзесе DP "21. oktobar" iz Кragujevca, ciji је privati-
zacioni savetnik bila konsultantska kuca "Deloitte &Touche" d.o.o., Beograd,
u procesu usaglasavanja dugovanja smanjene su obaveze ргесџзеса za 280
miliona dinara prema "Jugobanci" Beograd u stecaju, а sa "Investbankom"
Beograd u втесајџ је razjasnjen otkup duga u iznosu od 3,4 miliona dolara.
Potraiivanja radnika iznosila su oko ЗОО miliona dinara. Nakon restrukturi-
ranja ovog drustvenog preduzeca Agencija za privatizaciju је donela odluku о
njegovoj prodaji metodom javne aukcije.
Dogovorom о nacinu regulisanja obaveza "Grupe Zastava vozila" a.d. iz
Кragujevca prema italijanskom "Fiatu" omogucen је zavrsetak programa re-
strukturiranja za preduzece "21. oktobar" Кragujevac, dok је za preduzece
,,DMB 21. maj" Beograd, ostalo nereseno pitanje hipoteke.
Za Holding kompaniju "НК DMB 21. maj" a.d., Beograd u restruktu-
riranju lista poverilaca korigovana је tako sto је poverilac za 27,5% obaveza
prema "Fiatu" postala "Grupa Zastava vozila" a.d., Кragujevac~ а "Beobanka"
a.d., Beograd u stecaju, najvainiji poverilac ovog preduzeca umanjila је svoja
potraiivanja prema preduzecu i oslobodila ga hipoteka vezanih za dug pre-
ma "Fiatu Auto" S.p.A. Torino. Programom restrukturiranja predvidena је
alokacija obaveza sa Holdinga na zavisna preduzeca. Pocetkom 2006. godine
Vlada RS donela је zakljucak kojim је preporuceno driavnim poveriocima
da prihvate alokaciju sa holdinga na zavisna preduzeca i odreknu se solidar-
ne odgovornosti. Najveci poverilac Holding kompanije "DMB 21. maj" a.d.,
Beograd u restruktu riranju. је prihvatio ovu alokaciju. Zatim је zapoceo pro-
ces izdvajanja zavisnih drustava iz Holdinga "DMB 21. maj" a.d., Beograd u
restrukturiranju. Na osnovu preporuke Ministarstva privrede RS i savetnika
na projektu izvrsena је izmena prograrna restruktu riranja u delu koji је de-
finisao metod privatizacije Holding kompanije "DMB 21. maj" a.d., Beograd
u restrukturiranju. Njime је predvidena prodaja maticnog drustva metodom
aukcije zajedno sa tri zavisna drustva. Medutim, ovakav metod privatizaci-
je datog subjekta Ьiо је oteian nedefinisanim statusom vojne opreme koja
se nalazila u dva zavisna drustva. Ali i pored toga, zavisno drustvo "DMB
- Livnica'' d.o.o., Ralja, sa 85 zaposlenih, prodato је na licitaciji odrianoj 25.
januara 2008. godine. Kupac је Ьiо Konzorcijum Ivica ~mit, а prodajna сепа
bila је jednaka pocetnoj, i iznosila је samo 40.140.000 dinara.
 304 Marija Obrado\'ic • Hro11ika tranzicijskog gтоЬiја

Krajem 2006. godine Agencija za privatizaciju је donela odJuku о jav-

nim aukcijama kao metodu privatizacije za sedam izdvojenih ргесџзеса iz
ovog Holdinga, а poёetkom 2008. godine odluku о aukcijskoj prodaji matiё-
nog drustYa zajedno sa tri zavisna drustva. Nad izdvojenim zavisnim predu-
весетп Holding kompanije "DMB 21. maj" a.d., Beograd u restrukturiranju,
"Hotelijerstvo i ugostiteljstvo" d.o.o., Beograd, pokrenut је postupak restruk-
turiranja.
Za ргеёшеёе "21. oktobar~ Kragujevac, ,,lnvestbanka': Beograd u steca-
ju, ,,Jugobanka~ Beograd u stecaju i "Jubanka': Beograd u stecaju odrekle su se
solidarne odgovornosti. Poёetkom 2006. godine usvojen је program restruk-
turiranja preduzeca, kako od strane subjekta privatizacije, tako i Agencije za
privatizaciju kojim је bila predvidena privatizacija ovog ргеёшеса metodom
javne aukcije.
Agencija za privatizaciju је 24. maja 2002. godine sklopila ugovor sa
konsultantskom kucom "Citadel Financial Advisory" d.o.o., Novi Beograd о
pruzanju konsultantskih usluga u procesu restrukturiranja i privatizacije pre-
duzeca "Grupe Zastava vozila" a.d. iz Кragujevca. Tim ugovorom Kompanija
"Citadel Financial Advisory" d.o.o., Novi Beograd bila је u obavezi da obavi
niz aktivnosti kojima Ьi ovo preduzece sprovela kroz proces restrukturiranja
i pripremila za proces privatizacije. Od analize saznanja u datom preduzecu,
preko kreiranja programa restrukturiranja i strategije privatizacije, do pripre-
me tenderske dokumentacije i procene trzisne vrednosti.
Fiksna naknada (Retainer Fee) iznosila је 980.000 evra, dok је naknada
za uspesno izvrsenje posla (Success Fee) iznosila 0,49% kupovne vrednosti
u procesu privatizacije. Kompaniji ,Дtadel Financial Advisory" d.o.o., Novi
Beograd Agencija za privatizaciju је isplatila fiksnu nadoknadu za aktivnosti
u periodu 2002-2007. godine, dok јој nije isplatila nadoknadu za dobro iz-
vrsenje posla jer nije doslo do tenderske prodaje preduzeca "Grupe Zastava
vozila" a.d. iz Кragujevca.75
Posle imenovanja novih clanova Saveta za stratesku konsolidaciju pre-
duzeca Дrupe Zastava vozila" a.d iz Кragujevca, cije se restrukturiranje fi-
nansiralo iz budieta RS, Vlada RS formirala је tim za pregovore sa poverioci-
ma koji је tokom jula 2004. godine okonёao pregovore о otpustanju duga sa
"Fiatom Autom" S.p.A Torino u iznosu od 72,5%. Sporazumom zakljucenim
sa kompanijom "Fiat Auto" S.p.A., Torino о poravnanju, uslovno је otpisano
72,5% duga "Grupe Zastava vozila" a.d., Кragujevac prema "Fiatu':
Ovaj tim vodio је pregovore sa Vecem poverilaca banaka u stecaju i
,,Jugobankom" a.d. (АСВ). Vece poverilaca Agencije za osiguranje depozita,
sanaciju, stecaj i likvidaciju banaka i "lnvestbanka" a.d. u stecaju sa sest gla-
sova za i jednim uzdrzanim prihvatila је oktobra 2004. godine plan restruk-
VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 305

turiranja ,,Grupe Zastava vozila" a.d. iz Kragujevca koji је izradila Agencija za

privatizaciju i savetnik angazovan na projektu, konzorcijum Citadel Financial
Advisory - Odien Restructuring Services - Ernst&Young, а koji је predvidao
procentualno visi iznos i brie namirivanje poverioca od mogucnosti па-
mirenja kroz stecaj, kao i ucesce u prihodima ostvarenim od privatizacije
ргеёџзеса srazmerno ucescu u ukupnim potraiivanjima. Уесџ poverilaca
Agencije za osiguranje depozita, sanaciju, зтеёа] i likvidaciju banaka i "Slavija
banke" a.d. u stecaju dostavljen је pomenuti elaborat. Tokom novembra 2004.
godine usaglasavane su obeveze "Grupe Zastava vozila" a.d. iz Кragujevca u
restrukturiranju prema "Jugobanci" a.d., Beograd u втеёа]џ.
Tako su do februara 2005. godine Ьili potpisani zapisnici, prihvaceni ot-
pusti solidarne odgovornosti prema duznicima i doneti Zakljucci Vlade RS о
alokaciji obaveza na zavisna i izdvojena drustva. Na Savetu za stratesku kon-
solidaciju ,,Grupe Zastava vozila" a.d., Кragujevac Ьiо је usvojen izvestaj fi-
nansijskog i pravnog savetnika. Agencije.
Radi privatizacije preduzeca bilo је neophodno da sva zavisna preduzeca
prihvate alokaciju obaveza "Grupe Zastava vozila" a.d. iz Кragujevca prema
,,Fiatu" i bankama u stecaju, kao i da Vece poverilaca banaka u stecaju prihva-
ti plan restrukturiranja ,,Grupe Zastava vozila" a.d. iz Кragujevca. Agencija za
privatizaciju dala је saglasnost holdingu "Grupe Zastava" da proda udele ma-
ticnog preduzeca u zavisnim preduzecima "Zastava Hidroelektrane~ ,,Zastava
Sped" i "Zastava Jugosport': Na javnoj licitaciji odrzanoj 10. marta 2005. go-
dine privatizovana su prva dva od ovih preduzeca, prodajom udela "Grupe
Zastava vozila" a.d., Кragujevc, а "Zastava Jugosport" na javnoj licitaciji odr-
zanoj 14. aprila 2005. godine.
Strategija privatizacije "Grupe Zastava vozila" a.d. iz Кragujevca predvi-
dala је i prodaju udela maticnog preduzeca u prometnim drustvima metodom
javne aukcije: ,,Zastava promet Кragujevac~ Кragujevac, ,,Zastava promet
Beograd", Beograd i "Zastava promet Sombor': Sombor, ,,Zastava Reomat~
Кragujevac i "Zastava Rezervni delovi" d.o.o., Кragujevac. Privatizacija pre-
duzeca "Zastava Kamioni" d.o.o., Кragujevac bila је planirana metodom jav-
nog tendera.
Posle neuspesne javne aukcije za privatizaciju preduzeca "Zastava promet
Beograd" Beograd, novom strategijom, privatizacija prometnih preduzeca
planirala se putem prodaje njihove imovine. Sredinom 2005. godine zapo-
celi su pregovori sa predstavnicima firme "FIAT IVECO" S.p.A. Torino oko
privatizacije "Zastava Kamiona" d.o.o., Leskovac metodom javnog tendera
za prodaju 100% zajednickog udela preduzeca "Grupe Zastava vozila" a.d. iz
Кragujevca i kompanije "FIAT IVECO" S.p.A Torino. Ova kompanija је pri-
hvatila minimalnu prodajnu cenu kapitala za preduzece "Zastava Kamioni"
d.o.o., Кragujevac.
306 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog grohifa

Za pri,•atizaciju "Zastava Specijalni automoblli" postojao је interes ро-

tencijalnih kupaca роёеткош 2006. godine.
"Zastava Коеасшса'; Кragujevac, cija је de\atnost Ьi\а kovanje metala i
metalurgija praha, sa 597 zaposlenih, privatizovana је metodom javne aukcije
oktobra 2005. godine. Prodajna сепа kapitala iznosi\a је 151.691.000 dinara,
а ugovorene investicije 258.920.000 dinara. Kupac је Ьiо bugarski konzorci-
jum .Јшепгџи" L.L.C. Medutim, vec septembra naredne godine predstavnici
Agencije za privatizaciju obavili su vanrednu kontrolu na zahtev fabrickog
sindikata. U to vreme u fabrici је radilo 340 radnika. Kontrola је zatrazena
zbog smanjenja zarada zaposlenima, џрџсгуапја zaposlenih па placeno odsu-
stvo, produzenja radnog vremena, te neizvrsavanje obaveze iz kupoprodajnog
ugovora od strane kupca - da zarade zapos\enih prate rast troskova zivota.7 6
UЬrzo је aukcijom prodato i zavisno preduzece "Zastava Promet Beograd~
Beograd, cija је delatnost bi\a odrzavanje i opravka motornih vozila, sa 451
zapos\enim. Kupac је Ьi\о pravno lice "Ada Invest" d.o.o., Beograd koje је bilo
osnovano 24. novembra 2005. godine, neposredno pre odrzavanja date auk-
cije!! Prodajna cena kapitala iznosila је 340.764.000.000 dinara, uz ugovorene
investicije od 34.291.000 dinara.
Strategijom privatizacije Ьi\о је planirano da sredstva ostvarena od pro-
daje udela ,,Grupe Zastava vozila" a.d., Кragujevac u preduzecu "Zastava
Rezervni delovi" d.o.o., Кragujevac budu iskoriscena za izmirenje obaveza
prema "Fiat Autu" S.p.A. Torino. Medutim, usled neuspelih aukcija za proda-
ju kapitala u prometnim drustvima, kao i neuspelih aukcija za prodaju ude-
la "Grupe Zastava vozila" a.d., Кragujevac u preduzecima "Zastava Rezervni
delovi" d.o.o., Кragujevac i "Zastava Inpro" d.o.o., Кragujevac promenjena
је strategija privatizacije u vidu prodaje imovine ova tri preduzeca licitaci-
jom и cilju izmirenja obaveza "Grupe Zastava vozila" a.d., Кragujevac prema
"Fiat Autu" S.p.A. Torino, za sta је rok isticao 31. decembra 2005. godine. U
isto vreme zapoce\a је izrada strategije privatizacije za preduzece "Zastava
Automobili" Kragujevac.
Do jeseni 2006. godine metodom javne aukcije privatizovana su sledeca
zavisna preduzeca "Grupe Zastava vozila" a.d., Кragujevac: .,Zastava Elektro"
Raca, ро prodajnoj ceni od 27.763.000 dinara, ,,Zastava promet Кragujevac~
Кragujevac, ро prodajnoj ceni od 254.028.000 dinara, ,,Zastava Tapacirnica':
Кragujevac, ро prodajnoj ceni od 30.498.000 dinara, ,,Zastava Alati" Senta, ро
prodajnoj ceni od 22.000.000 dinara i "Zastava Reomat~ Кragujevac, ро pocet-
noj ceni od 66.603.000 dinara (790.000 evra). Drustveno preduzece "Zastava
promet Sombor", Sombor, cija је delatnost bila trgovina na malo vozilima, sa
231 zaposlenim prodata је na aukciji odrzanoj januara meseca godine. Kupac
је Ьiо koncern "Srboexport" d.o.o., Obrenovac, preduzece za proizvodnju tr-
VI. Proces privatizacije dru1tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 307

govinu i usluge, osnovano 1990. godine. Prodajna сепа kapitala iznosila је

189.496.000 dinara, uz ugovorene investicije u iznosu od 23.274.000 dinara.
Zavisno ргеошесе "Zastava Alati" Senta, sa 39 zaposlenih, cija је delat-
nost bila proizvodnja alata, prodato је па aukciji, odrzanoj 19. juna 2006. godi-
пе fizickom licu Janosu Balindu. Prodajna сепа kapitala iznosila је 22.000.000
dinara, dok је роёеша сепа bila 12.783.000 dinara. Ugovorene su investicije u
nominalnoj vrednosti od 4.464.000 dinara.
Na ovaj nacin је i sistem "Zastava" Ьiо razbljen, kao i drugi о kojima smo
чес govorili.
Agencija za privatizaciju је 16. novembra 2006. godine donela Odluku о
restrukturiranju "Grupe Zastava vozila" a.d., Кragujevac. Ovim programom
bilaје predvidena privatizacija ргеёцзеса "Zastava Kamioni" d.o.o., Кragujevac
putem tendera, ponavljanje aukcija za prodaju preduzeca "Zastava RD" d.o.o.,
Кragujevac i "Zastava INPRO" d.o.o., Кragujevac kao i licitaciona prodaja
udela maticnog preduzeca u preduzecu "Zastava Specijalna vozila" Sombor.
Krajem 2006. godine Agencija za privatizaciju је nastojala da sprovede
drzavni socijalni program u preduzecu "Zastava Kamioni" d.o.o., Leskovac,
da Ьi se smanjio broj zaposlenih, cirne Ьi se stvorili uslovi "za uspesnu rea-
lizaciju tenderske prodaje': Vlada RS је na sednici odrzanoj 4. oktobra 2007.
godine usvojila Zakljucak kojim је drzavnirn poveriocima, osirn RepuЬlickom
fondu za penziono i invalidsko osiguranje zaposlenih, preporuceno sa izvrse
uslovni otpust svojih potrazivanja prema drustvu "Zastava Karnioni" d.o.o.,
Кragujevac, а 7. decembra 2007. godine u prostorijama "IVECO" Sp.A u
Torinu Ьiо је odrzan sastanak na kojem su bili razmatrani detalji oko prodaje
ovog drustva i potencijalnom iznosu otpisa potrazivanja od strane " IVECO"
Sp.A u Torinu.
Skupstina drustva ,,Grupa Zastava vozila" a.d., Кragujevac donela је 24.
decembra 2007. godine Odluku о donosenju novog programa njegovog re-
strukturiranja, а 25. decembra iste godine Agencija za privatizaciju donela је
Resenje о prihvatanju ovog Programa restrukturiranja kojim је bila predvi-
dena prodaja drustvenog kapitala privrednog drustva "Zastava Automobili"
a.d., Кragujevac metodom javnog tendera, а licitacijom drustva "Zastava
Specijalni automobili" Sombor i "Zastava Rezervni delovi" d.o.o., Кragujevac.
Nakon toga su usledile dve neuspesne aukcije za prodaju drustva "Zastava
Specijalni automobili" Sombor.
Zatim је Vlada RS 27. decembra 2007. godine donela Zakljucak kojim
је bilo preporuceno drzavnim poveriocirna, osim Republickom fondu za
penzijsko i invalidsko osiguranje (РЮ) i Republickom fondu za zdravstveno
osiguranje zaposlenih, da uslovno otpisu svoja potrazivanja prema drustvu
,,Zastava automobili" a.d., Кragujevac.
 308 Marija Obradovic , Hronika tmnzicijskog grobQa

Agencija za privatizaciju је 4. marta 2008. godine dostavila Ministarstvu

ekonomije i privrednog razvoja RS predlog zakljucka Vlade RS о otpisu po-
trazivanja drzavnih poverilaca prema drustvu "Zastava automobili" a.d.,
Кragujevac. Nakon toga, Agencija za privatizaciju objavila је javni poziv za
licitacionu prodaju drustva "Zastava Rezervni delovi" d.o.o., Кragujevac, а
zainteresovani potencijalni kupac, firma "FAW" iz Кine posetila је drustvo
.,Grupa Zastava vozila" a.d., Кragujevac, 11. marta 2008. godine.
Na sednici Vlada RS, odrzanoj 10. aprila 2008. godine, Ьiо је usvojen
Zakljucak kojim је рпћеасепа informaciju о otpisu ропайеапја RepuЫike
Srblje prema drustvima "Zastava Кamioni" d.o.o., Кragujevac i "Zastava
Automoblli" a.d., Кragujevac.
Nakon ovog otpisa ротгайуапја RepuЫike Srblje prema privrednom
drustvu "Zastava Karnioni" d.o.o., Кragujevac predstavnici kompanije "FIAT
1\ТЕСО" S.p.A Torino dosli su u ovo preduzece 21. maja 2008. godine da sa-
gledaju njegove proizvodne kapacitete. Agencija za osiguranje depozita RS
dostavila је Agenciji za privatizaciju 17. juna 2008. godine "Zapisnik о usa-
glasenom stanju obaveza i uslovnom otpustu duga izmedu RepuЫike Srblje
koju zastupa Agencija za osiguranje depozita RS, 'Jugobanke' a.d Beograd - u
stecaju, kao prethodnog poverioca i d.o.o. 'Zastava Кamioni' Кragujevac na
dan 31. jula 2007. godine."
Iz ove situacije vidimo da se priprema preduzeca u postupku restruk-
turiranja radi prodaje njegovog drustvenog kapitala u osnovi svodila па
otpis duga koje је ovo preduzece imalo prema nacionalnoj driavi i da se
potencijalnom kupcu nudilo neoptereceno potrazivanjima. Tako је sva
сепа privatizacije drustvenog kapitala u Srblji prebacena sa drzave i kup-
ca па radnicku klasu. Sprega izmedu nacionalne driave i domaceg i stra-
nog kapitala vise је nego ocita. Tako se privatizacija drustvenog kapitala u
Srblji sprovodila u interesu, i uz medusobnu saradnju, drzavne oligarblje i
domaceg i stranog kapitala, а protiv interesa radnicke klase.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja RS potpisalo је 30. aprila
2008. godine u Beogradu Memorandum о razumevanju sa italijanskom fir-
mom "Fiat" Torino u vezi privatizacije drustvenog kapitala ,,Grupa Zastava
vozila" a.d., Кragujevac u restrukturiranju. Vlada RS је na svojoj sednici
odrianoj 15. maja 2008. godine donela Zakljucak br. 023-1956/2008 kojim
је bila prihvacena informacija "о potencijalnom strateskom partnerstvu u
oЫasti automobilske industrije u RepuЬlici Srblji. Nakon potpisivanja ovog
Memoranduma о razumevanju, Vlada RS prihvatila је, na sednici odrzanoj
19. jula 2008. godine, informaciju о potrebl dodatnog angazovanja Kompanije
"Citadel Financial Advisory" d.o.o., Novi Beograd. Ugovorom sklopljenim
VI. Proces prlvatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 309

1. avgusta 2008. godine Agencija za privatizaciju angazovala је Kompaniju

.,Citadel Financial Advisory" d.o.o., Novi Beograd u postupku realizacije stra-
teskog partnerstva "Zastave" i "Fiata': Тim Ugovorom Ьila је predvidena fik-
sna nadoknada za konsultantske usluge u iznosu od 699.999,60 evra.77
Vlada RS potpisala је 29. septembra 2008. godine i Memorandum о га-
zumevanju sa "FIAT IVEKO" S.p.A Torino, Italija u vezi sa privatizacijom
drustvenog kapitala "Zastava Kamioni" d.o.o., Kragujevac.
Do kraja 2008. godine bilo је privatizovano sest zavisnih preduzeca
.,Grupe Zastava vozila" a.d., Kragujevac u restrukturiranju, а u njenom sasta-
vu nalazilo se pet zavisnih drustava: ,,Zastava Automobili" a.d., Кragujevac,
.,Zastava Kamioni" d.o.o., Кragujevac, ,,Zastava Specijalni automoblli" d.o.o.,
Sombor, ,,Zastava Zavod za zdravstvenu zastitu radnika" d.o.o., Кragujevac i
.,Zastava INPRO" d.o.o., Кragujevac.
Jos pocetkom 2002. godine Agencija za privatizaciju је zapocela razgovo-
re sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju oko finansiranja konsultanata
za programe restrukturiranja drustvenih preduzeca, а sa Svetskom bankom
oko organizacije Centra za restruktu riranje pri Agenciji za privatizaciju.
Donacijom Vlade Japana RepuЬlici Srblji iz oktobra 2001. godine, vec је
Ьiо predviden deo sredstava, i to u iznosu od 230.000.00 US dolara, za finan-
siranje konsultantskih usluga u procesu restrukturiranja, konkretno, domace
konsultantske kuce FACTIS d.o.o., individualnog konsultanta Andrew Ewing
i strane konsultantske firme Konsultantu Forumas.
Na osnovu dokumenta "Strategija restrukturiranja u postupku privatiza-
cije" koji је sacinila domaca konsultantska kuca FACТIS, angazovana sred-
stvima pomenute donacije, Agencija za privatizaciju је tokom aprila i maja
2002. godine vodila intenzivne pregovore sa Svetskom bankom, Evropskom
agencijom za rekonstrukciju, americkom vladinom organizacijom USAID i
britanskim DFID-om oko obezbedivanja sredstava za finansiranje programa
restruktu riranja. Tokom ovih pregovora dogovoreno је da Svetska banka fi-
nansira aktivnosti finansijskih i pravnih savetnika za restrukturiranje deset
drustvenih preduzeca u procesu privatizacije.
Prvu grupu preduzeca, za cije је restrukturiranje u procesu privatizaci-
je Agencija za privatizaciju angazovala konsultante finansirane iz sredstava
strane donacije, konkretno, Evropske agencije za rekonstrukciju, cinili su:
Korporacija "Fabrika automoblla PriЬoj" (FAP) a.d. PriЬoj, .,Industrija masi-
na i traktora" (IMT) a.d., Beograd i Industrija poljoprivrednih masina (IPM)
.,Zmaj" a.d. Zemun-Beograd. Konsultantska kuca CAST iz Italije bila је iza-
brana kao savetnik za restrukturiranje navedenih preduzeca.
Donacijom Svetske banke za pruzanje tehnicke pomoci u razvijanju pri-
vatnog sektora (#РО74145), pocetkom 2002. godine, zapoceto је finansiranje
310 Marija Obradovic , Hпmika tпmzicijskog groЬQa

dela programa restrukturiranja "Livnice" a.d. I<ikinda, Holdinga "lndustrija

kaЬlova" a.d. Jagodina i Fabrike za proizvodnju rotacionih elektricnih тпайпа
,,Severa-Holding lnternacional" a.d., Subotica, odnosno angazovanje finansij-
skog savetnika "Societe Generale SK iz Francuske.
Jedan deo donacije holandske vlade, namenjen tehnickoj ропюё! za
razvoj privatnog sektora (Private Sector Development Tehnical Assistance
Grant Agreement TF # 50259) koju је administrirala Svetska banka, takode
је koriscen za finansiranje konsultantskih usluga za restrukturiranje "Holding
KaЬlova·: a.d. Jagodina.
Кrajem 2002. godine sredstvima iz kredita Svetske banke зароёею је
finansiranje i projekta restrukturiranja DP Industrije za proizvodnju ga-
lovih i tehnickih lanaca, transportnih i skladisnih sistema "Filip Кljajic~
Kragujevac, Novosadske fabrike kaЬlova za proizvodnju kaЬlova i provod-
nika "Novokabel" a.d., Novi Sad, i Rudnika i industrije vatrostalnog mate-
rijala i elektrotermickih proizvoda "Magnohrom", Кraljevo. Za sva tri pre-
duzeca savetnik па projektu restrukturiranja, ,.Nomura International Plc. Iz
Londona, izradio је liste potencijalnih investitora, profile preduzeca, predlo-
ge finansijskih, poslovnih i pravnih due diligence, procenu trzista i strategiju
privatizacije. Medutim, kada mu је 18. decembra 2005. godine istekao ugo-
vor, on је pismeno obavestio Agenciju za privatizaciju da ne zeli vise da ga
produzi u cilju zavrsetka posla. Agencija za privatizaciju је 13. januara 2006.
godine uputila zahtev Svetskoj banci da odobri direktno angazovanje beo-
gradske konsultantske kuce "Deloitte" d.o.o. koja је па ovom projektu radila
kao podizvodac. Posto је Svetska banka dala saglasnost, ugovor је potpisan
23. februara 2006. godine.
Kod preduzeca "Novokabel" a.d., Novi Sad u restrukturiranju postojao је
proЫem sa evidencijom potrazivanja radnika ро osnovu neisplacenih zarada,
kao i "proЫem usaglasavanja sa zemljisnim knjigama. ,.Novosadska banka"
koja је Ьila najveci poverilac ovog preduzeca, odnosno 82% njegovih dugova-
nja, privatizovana је 15. juna 2005. godine. Tako је usaglasavanje dugovanja
ovog drustvenog preduzeca bilo izvrseno sa svim poveriocima prema ponov-
ljenom pozivu ро odredbama izmenjenog Zakona о privatizaciji iz 2005. go-
dine (otpis dugova), izuzev sa najvecim, ,.Novosadskom bankom': Na osnovu
Memoranduma kojim је definisana situacija sa njenim potrazivanjima, Fond
za razvoj RS preuzeo је oko 85% duga drustvenog preduzeca "Novokabel"
a.d., Novi Sad u restrukturiranju. Pocetkom 2006. godine Fond za razvoj RS
preuzeo је i dugove preduzeca prema "Novosadskoj banci': najvecem poveri-
ocu ovog preduzeca.
Agencija za privatizaciju је 8. juna 2006. godine donela odluku о no-
vom restrukturiranju preduzeca "Novokabel" a.d., Novi Sad u restrukturira-
VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 311

nju, а novi program restrukturiranja usvojen је 8. septembra 2006. godine u

ргеёџзесџ. Agencija za privatizaciju prihvatila ga је 3. novembra 2006. go-
dine. Promenjena strategija restrukturiranja, ро savetu konsultantske kuce
"Deloitte" d.o.o. iz Beograda, ogledala se u oprobanom najjednostavnijem
postupku restrukturiranja ргеёџзеса, tako је, tzv. ,,socijalnim programom~
оћџћуасепо jos 300 radnika ovog ргеёџзеса, nakon cega Ы sledila proda-
ја drustvenog kapitala u postupku privatizacije metodom javnog tendera.
Medutim, sam postupak restrukturiranja ovog ргесшеса u postupku njegove
privatizacije Ьiо је otezan i sudskim postupkom koji је pokrenula kompanija
DP "Generalexport", Beograd, protiv ргеошеса "Novokabel" a.d., Novi Sad
u restrukturiranju, u vezi sa роџайуапјегп koje је bllo evidentirano progra-
mom restrukturiran) i koje је trebalo da bude predmet otpusta u skladu sa
programom restrukturiranja.
Prodaja 100% ukupnog drustvenog kapitala i 100% kapitala u vlasnis-
tvu Fonda za razvoj RS, sto је zajedno predstavljalo 93,07% ukupno registro-
vanog kapitala Akcionarskog drustva za proizvodnju kaЫova i provodnika
,,Novosadska fabrika kabela ('Novokabel')" a.d., Novi Sad u postupku priva-
tizacije bila је izvrsena metodom javnog tendera sprovedenog tokom 2008.
godine. Kupoprodajni ugovor za predmetni kapital i paket akcija potpisan је
23. januara 2009. godine izmedu Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda
i kupca, jedinog ponudaca na tenderu, kiparskog privrednog drustva "East
Point, Holdings Ltd:' Nikozija. Ukupan iznos prodajne cene za predmetni ka-
pital i paket akcija Ьiо је 1 О 1.514 evra, uz ugovoreni investicioni program
u vrednosti od 11.376.000 evra. Kupac је prihvatio minimalni socijalni pro-
gram, kao i dodatne obaveze iz socijalnog programa, npr. isplatu zaostalih
potrazivanja zaposlenih prema subjektu privatizacije.
Za drustveno preduzece DP "Filip Юјајiс': Кragujevac u restrukturiranju
bila је predvidena privatizacija na osnovu uslovnog tendera, jer su postojala
dva potencijalna strateska partnera koja su blla zainteresovana za kupovinu
preduzeca kao celine. Nakon okoncanja postupka usaglasavanja obaveza pre-
ma poveriocima posle ponovljenog javnog poziva poveriocirna, shodno iz-
menama Zakona о privatizaciji iz 2005. godine (otpust dugova), program re-
strukturiranja usvojen је 14. decembra 2005. godine na organima upravljanja
preduzeca. Medutim, do krajnjeg roka, 16. decembra 2005. godine nijedan
strateski partner nije otkupio tendersku dokumentaciju. Tenderska komisija
koja је pratila sprovodenje ovog tendera radi prodaje 100% ukupno registro-
vanog kapitala preduzeca DP "Filip Юјајiс': Kragujevac u restrukturiranju, па
svojoj sednici, odrianoj 12. januara 2006. godine, konstatovala је da do kraj-
njeg roka za otkup tenderske dokumentacije nije bilo zahteva za njen otkup.
Shodno tome, tenderska komisija је proglasila tender neuspelirn.
312 Marija Obra dovit , Hronika tтanzicijskog grohija

Posle neuspele tenderske prodaje javilo se nekoliko zainteresovanih ро-

tencijalnih investitora za ucesce u privatizaciji pojedinih delova ргеёшеса,
а posebno za "Fabriku krupnih Јапаса" i pogona za izradu konstrukcija ац-
tomobllskih sedista. Novi privatizacioni savetnici ovog ргеёџзеса postale
su konsultantske kuce "Deloitte" d.o.o. iz Beograda i ,,clyde & СО" LLP iz
Londona ciji је rad finansiran preko donacije Svetske banke.
U toku procesa restrukturiranja ovog drustvenog ргеошеса, u centru
za restrukturiranje Agencije za privatizaciju odrzan је sastanak, 13. marta
2006 godine, na kojem је doneta odluka da se obrazuju cetiri zasebne orga-
nizacione i imovinsko-tehnicke celine u okviru ргесшеса "Filip Кђајк" iz
Кragujevca, u restrukturiranju, koje Ьi bile uslovno prodavane kao imovina
putem licitacije.
Ovo drustveno preduzece је 1. septembra 2006. godine usvojilo novi pro-
gram restrukturiranja kojim је Ьila predvidena privatizacija preduzeca ро de-
lovima, ~- ро imovinsko-tehnoloskim celinama prema kojima је Ьila izvrsena
i legalizacija zemljista. Dodatnim socijalnim programom bilo је obuhvaceno
60 zaposlenih i promenjeno је rukovodstvo preduzeca.
Novim programom restrukturiranja ovog preduzeca koji је Ьiо usvojen
11. oktobra 2006. godine bila је predvidena privatizacija preduzeca ро delovi-
ma, odnosno imovinskim celinama, а Zakljucak о nastavku postupka njegove
privatizacije donela је Agencija za privatizaciju 5. decembra 2006. godine.
Iz ovoga vidimo da se proces privatizacije najznacajnijih industrijskih
preduzeca u Srblji odvijao preko finansiranja medunarodnih konsultant-
skih firmi od strane Svetske banke, koje su stupale u vezu sa zainteresova-
nim investitorima i pre raspisivanja javnih tendera za prodaju preduze-
ca. Tokom samih pripremnih radnji interesi potencijalnih investitora su
uzimani u obzir i prema njima је oblikovan postupak i restrukturiranja i
privatizacije preduzeca.
Na javnoj aukciji odrzanoj 26. jula 2007. godine prodata је imovina pre-
duzeca "Filip Юјајiс~ Кragujevac u restrukturiranju i to "Fabrika masina, ala-
ta i auto delova" ро pocetnoj ceni u iznosu od samo 81.149.000 dinara. Kupac
је Ьiо "Tehnika Tankosic': Cacak.
Pocetkom 2008. godine Agencija za privatizaciju је dala saglasnost na
dodatni socijalni program za 178 radnika i marta 2008. godine objavila jav-
ni poziv za licitacionu prodaju dve preostale imovinsko-tehnicke celine DP
"Filip Кljajic~ Кragujevac, u restrukturiranju, za koje su se interesovala dva
potencijalna kupca.
Na licitaciji odrzanoj 11. aprila 2008. godine, jos jedna imovinska celi-
na ovog preduzeca, i to "Fabrika sitnih lanaca" prodata је ро pocetnoj ceni
VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 313

u iznosu od samo 98.417.000 dinara, kupcu "Centralna remontna baza -

Регшк", Bugarska, а prodaja је obavljena na javnom nadmetanju odrzanom
19. гпаја 2008. godine.
Upravni odbor DP "Filip Кljajic", Kragujevac u restrukturiranju, na
sednici odrzanoj 17. jula 2008. godine, doneo је odluku о izmeni i dopuni
Programa restrukturiranja, kao i odluku о likvidaciji samog DP "Filip Кljajic~
Kragujevac, роио su prodajom sve cetiri imovinske celini prestali uslovi za
obnavljanje delatnosti ovog ргеёџзеса. Zatim је Agencija za privatizaciju,
4. septembra 2008. godine, donela Resenje о prihvatanju izmena i dopuna
Programa restrukturiranja datog subjekta privatizacije. Ugovori о namiriva-
nju hipotekarnih poverilaca ovog ргеёџзеса, na osnovu njegovog Programa
restrukturiranja, sacinjeni su u skladu sa Uredbom о паапи i uslovima izmi-
rivanja obaveza subjekata privatizacije prema poveriocima ("SluzЬeni glasnik
RS" br. 126/2007).

Ova detaljna rekonstrukcija privatizacije drustvenog preduzeca DP

"Filip Юјајiс" Кragujevac kroz postupak restrukturiranja pokazuje nam
da је sam proces privatizacije drustvenog kapitala u Srblji Ьiо tako osmi-
sljen i u praksi sprovoden da subjekte privatizacije vodi u bankrotstvo,
prodajom kapitala kao imovine, а ne ide ka unapredenju privrednih delat-
nosti u nacionalnoj ekonomiji.
Privatizacija drustvenog preduzeca "Magnohrom~ Кraljevo, na reprezen-
tativni nacin, odslikava postupak, tok i rezultat privatizacije u Srblji kada је
postojao "strateski partner" koji se interesovao za kupovinu subjekta privati-
zacije u celini sa kojirn је imao dugogodisnje komercijalne aranzmane i zajed-
nicka ulaganja (join venture).
Privredni gigant DP "Magnohrom" Кraljevo osnovan је 1952. godine kao
jedan od kljucnih objekata soc~alisticke planske industrijalizacije u Jugoslaviji
i proizvodio је vatrostalne opeke i elektrotehnicke proizvode. Pocetkom deve-
desetih godina 20. veka zaposljavao је 5.000 radnika.
Medutim, tokom devedesetih godina, ovo preduzece је zapalo u velike
finansijske proЫeme. Posto su Srblji bile uvedene sankcije Ujedinjenih nacija,
proizvodi ovog preduzeca ilegalno su se izvozili, а najveci deo od ovakvih
poslova odnosili su posrednici, skoljka-firme па "patriotskom zadatku" pro-
Ьijanja sankcija. Кrajem devedesetih godina vise od dve i ро hiljade radnika је
ostalo bez posla, а uposlenost proizvodnih kapaciteta pala је na 20%. Nakon
NATO bombardovanja Srblje 1999. godine, fabrika је ostala bez najznacaj-
nijih snabdevaca kvalitetnom rudom, rudnika "Goles" i "Novo Brdo" kod
Pristine na Kosovu i Metohiji.
 314 Marija Obradovic • Hro11ika tra11zicijskog groЬQa

Pocetkom 2005. godine78 роёе]« је restrukturiranje ргеёџзеса u okviru

kojeg је socijalnim programom Ы\о оћџћуасепо 500 radnika, koji su otis\i
iz fabrike sa otpremninom od 100 evra ро godini staza. Usvojeni program
finansijskog restrukturiranja ргеёшеса obuhvatio је i "otpust" dugova prema
drzavi i javnim preduzecima u ukupnom iznosu od oko 40 miliona evra.
Nakon ovakvog "oslobadanja" ргесџзеса od viska radnika i dugova
kroz proces restrukturiranja, а na гаёџп radnicke klase SrЬije, 29. decembra
2005. godine objavljen је tender za prodaju ргеошеса u celini. Prema od-
\uci tenderske komisije ргесшесе је prodato londonskoj kompaniji "Global
Steel Holdings Limited" ро ceni kapitala od 1,2 miliona evra i 23,1 milion
evra investicija u proizvodni program. Ugovor о kupoprodaji 100% kapitala
ргесшеса "Magnohrom" Кraljevo potpisan је 21. jula 2006 godine, iako је
beogradska konsultantska kuca "Faktis" d.o.o. nekoliko godina ranije proce-
nila vrednost "Magnohroma" na 97 miliona dolara i pored neuknjizenog dela
imovine preduzeca, sto је Ьiо cest slusaj u Srblji tokom privatizacije.
Isto sediste kupca i konsultantske kuce savetnika na programu re-
strukturiranja drustvenih preduzeca u postupku privatizacije u Srblji, u
ovom slucaju to је London, bilo је gotovo pravilo i svedoci о organizova-
nom nastupanju medunarodnog finansijskog kapitala u procesu prodaje
drustvenog kapitala u zemljama evropske periferije.
Medutim, vec krajem februara 2007. godine hiljadu radnika је Ыokiralo
fabriku, а proizvodnja је bila obustavljena na nekoliko dana. Bio је to strajk
upozorenja koji su organizovali fabricki sindikati, zbog neisplacenih decem-
barskih i januarskih zarada. Vec krajem marta iste godine, 2.200 radnika ulazi
u generalni strajk, zbog neisplacenih plata i neizvrsenja socijalnog programa.
Sredinom aprila strajk se radikalizovao - radnici Ыokiraju kapije i ulaze, kako
Ьi sprecili promet robe i ljudi. Iz magacina preduzeca nestalo је 6 tona bron-
ze i 700 kilograma bakarne zice, namenjenih za izradu rezervnih delova, cija
vrednost је procenjena na vise od 7 miliona dinara. Radnici su od Agencije za
privatizaciju trazili da raskine kupoprodajni ugovor, posto је proizvodnja od
dolaska novog vlasnika ора\а za 40%, а ugovorne investicije nisu bile izvrsene.
Ali Agencija za privatizaciju novom vlasniku је uporno odobravala nove
rokove za ispunjenje preuzetih obaveza. U isto vreme u fabrickom krugu su
se pojavili tzv. ,,sekaci" koji su zbog navodne zastarelosti, najvitalnija postro-
jenja fabrike pretvara\i u staro gvozde, koje se onda prodavalo ро visestruko
nizoj ceni od uoblcajene. Raskomadana su bila gotovo celokupna postrojenja
za proizvodnju vatrostalnih opeka, а skoro 2 tone zaliha gotovih proizvoda
koje је novi vlasnik nasledio od prethodne uprave, rashodovano је i prodato
ро ceni tri puta nizoj od trzisne. Kupila ih је konkurentska firma sa privati-
VI. Proces privatizacije drшtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 315

zacionog tendera, ,,Bomeks" iz Beograda. Potpuno је ugasena proizvodnja u

sva tri "Magnohromova" rudnika magnezijuma, ,,Bogutovac" kod Kraljeva,
,,Sumadija" kod Cacka i "Magnezit" kod Uzica.
Godinu dana nakon privatizacije ргеаџяеса oЬim proizvodnje smanjen је
na 22,5% u odnosu па prethodnu godinu. Рояо је Centar za kontrolu izvrse-
nja ugovora konstatovao 17. oktobra 2007. godine da је londonska kompanija
"Global Steel Holdings Limited" prekrsila privatizacioni ugovor, Agencija za
privatizaciju је raskinula dati kupoprodajni ugovor 17. decembra 2007. U to
vreme zbog neizmirenih dugova ргеёџзесџ је Ьila iskljucena struja, ра је pro-
izvodnja u potpunosti obustavljena. Oko 2000 radnika џрџсепо је na prinud-
ni odmor, а fabrici је bila iskljucena voda, obustavljen је dotok gasa, а zbog
nagomilanih dugova bile su prekinute i telefonske linije. То је Ьiо ekonomski
efekat privatizacije.
Od ugovorenih investicija u "modernizaciju i razvoj" svih pogona od oko
3 miliona evra u prvoj, i oko 20 miliona evra u naredne cetiri godine, nije
Ьiо ulozen ni jedan cent, radnicima nisu isplacivane plate, niti su uplacivani
doprinosi, ostali su bez zdravstvene zastite. Pored toga, kraljevacka policija је
dosla do saznanja da је londonska kompanija "Global Steel Holdings Limited"
podigla najmanje dva miliona evra u bankama u SrЬiji (,,Нiро Alpe Adria ban-
ka" i "Srpska banka~ Beograd) iz hipotekarnih opterecenja "Magnohromove"
imovine, i da је taj novac, za navodne konsultantske usluge i fiktivne ugovore
za nabavku sirovina, Ьiо uplacivan na racune raznih kompanija u Singapuru,
Indiji i Marsalskim ostrvima. Medutim, treba naglasiti da ovim zaduzivanjem
londonska kompanija nije prekrsila zakon jer је kupoprodajnim ugovorom
Ьila predvidena mogucnost stavljanje imovine privatizacionog subjekta pod
zalog.
Dugove koje је "Magnohrom" u vreme uprave pod kontrolom londonske
kompanije "Global Steel Holdings Limited" napravio prema radnicima, dr-
zavi, dobavljacima, bankama i drugim poveriocima procenjivao se na sumu
izmedu 20 i 50 miliona evra. Od ukupno 2.300 radnika, nakon raskida priva-
tizacionog ugovora, 1.880 se prijavilo za odlazak iz fabrike ро "stimulativnom
socijalnom programu': uz otpremnine u iznosu od 200 evra ро godini staza.79
Projekti restrukturiranja drustvenih preduzeca u procesu privatizacije u
Srblji, za koje је finansijske i pravne savetnike finansirala Evropska agencija
za rekonstrukciju, obuhvatali su 10 preduzeca grupisanih u dva pula. Prvu
grupu cinila su preduzeca hemijske industrije, i to: DP "Azotara" Subotica u
stecaju, DP "НIP-Azotara" Pancevo, DP "Milan Blagojevic-Hemija~ Lucani,
,,Prva iskra~ Baric, НК "Viskoza" a.d. Loznica i "lndustrija hemijskih proizvo-
da Prahovo" (IНР), a.d., Prahovo. Privatizacioni savetnik bila је kompanija
,,Rothschild Consorcium':
316 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog groЬQa

Za finansijskog i pravnog savetnika za restrukturiranje u procesu рп-

vatizacije ove grupe ргеёшеса izabran је Rotschild Conseil lnternational iz
Pariza. Medutim, kada је 31. oktobra 2004. godine ovoj firmi istekao ugovor
savetnika па projektu restrukturiranja datih ргеёџзеса, опа se povukla sa po-
sla. Nesto kasnije, 27. juna 2005. godine za finansijskog savetnika Agencije
za privatir..aciju za restrukturiranje ргеёшесе .Ргеа lskra" Вапс, 27. juna
2005. godine angazovana је firma "Ernst&Young" ро ceni od 76.923 evra.
Finansijski savetnik Agencije za restrukturiranje ргеошеса IPH .Ргаћоуо"
Prahovo postao је "Ekonomski institut" a.d. iz Beograda. Као finansijski ва-
vetnik Agencije za privatizaciju za restrukturiranje ргеёџзеса НР "Viskoza"
a.d. Loznica u restrukturiranju, 10. juna 2005. godine angazovana је konsul-
tantska kuca "Faktis Consulting" d.o.o., Beograd ро ceni od 99.599 USD. Rad
ovih savetnika Ьiо finansiran iz sredstava kredita koji је Svetska banka odo-
brila RepuЬlici SrЬiji.
U to vreme investitor iz SAD, preduzece "Nylongy" iskazalo је intere-
sovanje za prenosenje tehnologije za proizvodnju sundera kroz privatizaciju
preduzeca НР ,;viskoza" a.d. Loznica u restrukturiranju. Pocetkom 2006. go-
dine Agencija za privatizaciju donela је novu strategiju privatizacije i program
restrukturiranja za holding i 13 zavisnih drustava НК "Viskoza" a.d. Loznica.
Novim programom restrukturiranja utvrdena је alokacija obaveza maticnog
drustva sa holdinga na zavisna preduzeca i preregistracija zavisnih drustava
iz akcionarskih drustava (a.d.) u drustva ogranicene odgovornosti (d.o.o.) u
Agenciji za privredne registre (APR). Tokom meseca avgusta 2006. godine
Skupstina ovog preduzeca donela је odluku о promeni pravne forme zavisnih
drustava iz akcionarskih drustava (a.d.) u drustva sa ogranicenom odgovor-
noscu (d.o.o.).
Zatim је definisana platforma vodenja pregovora sa komercijalnim pove-
riocima (najveci је Ьila "Kompanija Progres" a.d., Beograd u restrukturiranju)
о alokaciji obaveza sa holdinga na zavisna drustva, dok se strategija privatiza-
cije bazirala na prodaji udela holdinga u zavisnim preduzecima.
U leto 2006. godine Ьiо је donet Zakljucak Vlade RS kojim је preporu-
ceno svim dria\'Ilim poveriocima da prihvate predlozenu alokaciju obaveza
preduzeca НР "Viskoza" a.d. Loznica u restrukturiranju i odreknu se solidar-
ne odgovornosti.
Nakon "uvodenja novog restrukturiranja" usvojeno је 14 programa re-
strukturiranja, za Holding i 13 zavisnih preduzeca. Ovim programima bila
је predvidena privatizacija zavisnih preduzeca НР ,;viskoza" a.d. Loznica u
restrukturiranju putem licitacije. Holding је ovlastio Agenciju za privatizaciju
da sprovede ove prodaje.
VI. Ргосев privatizacije drшtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 317

Medutim, 7. septembra 2006. godine Agencija za privatizaciju је done-

la Zakljucak о prekidu postupka privatizacije ргеаџзеса koja su ostala u sa-
stavu sistema НР ,Yiskoza" Loznica u restrukturiranju па osnovu izvestaja
privatizacionog savetnika. Оп је sa ovim ргеёшесппа pripremio programe
restrukturiranja. Ova holding korporacija sa 10.000 zaposlenih prekinula је
proizvodnju 2005. godine.
Juna 2007. godine odrzana је пеовреёпа licitacija za kupovinu udela
Holding kompanije ,Yiskoza" a.d. Loznica u restrukturiranju.
Posle ovoga predmet prodaje postala је celokupna oprema, шайпе i zgra-
de u posedu ргеоџзеса, kao i pravo koriscenja zemljista.
Роёеткоп; 2008. godine doslo је do izmene programa restrukturiranja
ргепџзеса НР "Viskoza" a.d. Loznica u restrukturiranju, prema kome је deset
zavisnih drustava trebalo da se prodaju kao imovina jer licitacione prodaje
ovih preduzeca kao kapitala nisu uspele. Za tri najveca drustva postojali su
zainteresovani kupci.
Medutim, na osnovu resenja Trgovinskog suda u Valjevu, 2009. godine,
pokrenut је stecajni postupak nad holdingom i zavisnim preduzecima НР
,Yiskoza" a.d. Loznica u restrukturiranju, ра је u periodu 2010-2013. godine
Agencija za privatizaciju vrsila prodaju svih sledecih stecajnih duznika kao
pravnih lica javnim prikupljanjem ponuda u jedinstvenom paketu:
1. Holding kompanija "Viskoza'' a.d. - drustvo sa ogranicenom odgovomo-
scu za proizvodnju tekstila i konfekcije "Кrupanjka" u stecaju Кrupan
2. Holding kompanija "Viskoza" a.d. - drustvo sa ogranicenom odgovomo-
scu za proizvodnju celuloze "Celuloza" u stecaju Loznica
з. Holding kompanija ,Yiskoza'' a.d. - drustvo sa ogranicenom odgovomo-
scu za proizvodnju celvlakna "Celvlakna" u stecaju Loznica
4. Holding kompanija "Viskoza" a.d. - drustvo sa ogranicenom odgovomo-
scu za proizvodnju tehnickih vlakana "Kord" u stecaju Loznica
s. Holding kompanija ,Yiskoza" a.d. - drustvo sa ogranicenom odgovomo-
scu za proizvodnju lozofana "Lozofan" u stecaju Loznica
6. Holding kompanija "Viskoza" a.d. - drustvo sa ogranicenom odgovomo-
scu za proizvodnju svile "Svila" u stecaju Loznica
7. Holding kompanija mesovite svojine industrija viskoznih proizvoda i ce-
luloze "Viskoza'' a.d. u stecaju Loznica
s. Holding kompanija ,Yiskoza'' a.d. - drustvo sa ogranicenom odgovor-
noscu za izradu rezervnih delova, opreme i remontne usluge u procesnoj
industriji "Hemiremont" u stecaju Loznica
9. Holding kompanija ,Yiskoza'' a.d. - drustvo sa ogranicenom odgovomo-
scu za drustveni standard "Standard" u stecaju Loznica
318 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskog grobija

Prodaja imovine subjekta privatizacije kao stecajnog duinika bila је

uoЬicajeni epilog privatizacije drustvenih ргеёшеса,
Tako је, па primer, u istom periodu 2010-2014. godine Ьi\а prodavana i
imovina gradevinskog drustvenog ргеёџзеса GP "RAD", Beograd u атесајџ
neposrednom pogodbom. Nad ovim ргеёшесегп је pokrenut stecajni postu-
pak 13. marta 2001. godine Resenjem Trgovinskog suda u Beogradu St. br.
212/96.
Agencija za privatizaciju је 2. juna 2006. godine done\a Zakljucak о рге-
kidu postupka privatizacije za "Industriju hemijskih proizvoda Prahovo"
(IНР), a.d Prahovo na osnovu preporuke savetnika па projektu, а zatim i 7.
septembra iste godine. Medutim, do kraja 2006. godine Ьili su potpisani ugo-
vori о uslovnom огрџйапјџ potrazivanja prema ovom ргеоџзесџ od strane
poverioca radi naplate iz kupoprodajne cene kao mere predvidene strategijom
privatizacije u postupku restrukturiranja. Programom restrukturiranja Ьi\а је
predvidena privatizacija 100% drustvenog kapitala Holdinga "Industrije he-
mijskih proizvoda Prahovo" (IНР), a.d Prahovo u restrukturiranju i njegova
4 zavisna preduzeca, u kojima је Holding imao 100% vlasnistva, metodom
javnog tendera.
Agencija za privatizaciju је 13. decembra 2006. godine objavila javni po-
ziv za ucesce na javnom tenderu radi zajednicke prodaje 100% registrovanog
drustvenog kapitala "Holding IHP Prahovo" а. d Prahovo, u restrukturiranju
i njegovih triju zavisnih preduzeca: ,.IНР Prahovo - Dubriva'' d.o.o., Prahovo,
u restruktu riranju; ,,IHP Prahovo - Soli" d.o.o., Prahovo u restrukturiranju,
"IHP Prahovo - Proizvodnja, remont, montaza opreme, rezervn ih delova
i energetskih fluida" d.o.o., Prahovo, u restrukturiranju i "IНР Prahovo -
Prevoz, pretovar, skladistenje i pakovanje roba КRAJINA", d.o.o., Prahovo, u
restruktu riranju.
Na ovom tenderu, okoncanom krajem 2007. godine, kupac ponudenih
preduzeca sa 632 radnika Ьiо је prvorangirani ponudac, ,,Neochimiki L. V.
Lavrentiadis" iz Grcke. Kupoprodajna сепа iznosila је 5 miliona evra, а kupac
је preuzeo obaveze da u "IHP Prahovo'' investira 20 miliona evra, kao i odre-
dene dodatne elemente socijalnog programa.
Na tenderu је ucestvovalo i beogradsko preduzece "Univerzal - trgovina,
proizvodnja i marketing".
Ova grcka kompanija kupila је i drustveno preduzece "Rafin erija nafte
Beograd~ u procesu njegove privatizacije. Prodajna сепа iznosila је 16,3 mili-
ona evra, а kupoprodajni ugovor Ьiо је zakljucen 14. februara 2007. godine.80
Medutim, nakon raskida ugovora о privatizaciji sa "IНР Prahovo" sa
ovom grckom kompanijom, zbog nepostovanja kupoprodajnih obaveza,
Agencija za privatiza ciju је 28. januara 2012. godine. donela Odluku о novom
VI. Proces privatizacije drшtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 319

restrukturiranju holdinga i zavisnih ргеёџзеса privrednog drustva "Holding

industrija hemijskih proizvoda (IHI) Prahovo, a.d., Prahovo. Rec је о zavi-
snim ргесџзесппа, ,,IPH Prahovo - Prevoz, pretovar, skladistenje i pakovanje
roba KRAJINA" d.o.o., Prahovo i "IHP Prahovo - Proizvodnja, remont, шоп-
taza opreme, rezervnih delova i energetskih fluida" d.o.o., Prahovo.
Imovinu zavisnog drustva "Holding industrija hemijskih proizvoda
Prahovo - f>ubriva': d.o.o., Prahovo, sa 365 zaposlenih, kao jedini ucesnik na
javnoj licitaciji odrzanoj u julu 2012. godine kupila је iz stecaja sabacka firma
,,Eliksir Group", u cijem sastavu se че: nalazila i privatizovana sabacka fabri-
ka mineralnog dubriva "Zorka". Kupoprodajna сепа iznosila је 456 miliona
dinara, а kako је ovo privredno drustvo prodato u stecaju novi vlasnik nije
imao nikakve zakonske obaveze prema zaposlenim. Odnosno, ovo privredno
drustvo prodato је bez ikakvog tereta dugova prema radnicima i prema dru-
gim kompanijama.s1
Nad drustvenim preduzecem za proizvodnju dubriva "Azotara" Subotica
u stecaju u toku postupka restrukturiranja, koji је finansirala Evropska agen-
cija za restrukturiranje (EAR) Trgovinski sud u Subotici је 10. oktobra 2003.
godine pokrenuo postupak stecaja.
Vise zainteresovanih investitora posecivalo је drustveno preduzece za
proizvodnju dubriva "НIР - Azotaru" Pancevo i pored toga sto su potraziva-
nja prema ovom preduzecu krajem 2003. godine iznosila 9 milijardi i 100 rni-
liona dinara. Skupstina ovog drustvenog preduzeca је 25. oktobra 2005. godi-
ne usvojila program restrukturiranja, а Agencija za privatizaciju је 27. oktobra
2005. godine donela resenje о njegovom prihvatanju. Ovim programom bila
је predvidena privatizacija DP "НIР - Azotare" Pancevo u restrukturiranju,
sa 1.371 zaposlenim, metodom javnog tendera. Na sednici tenderske korni-
sije odrzane 9. marta 2006. godine clanovi komisije su jednoglasno prihvati-
li odluku Agencije za privatizaciju о rangiranju ponudaca, sledecim redom:
1) Konzorcijum Private Stock Company "Arvi&Co" Litvanija, ,,Univerzal -
holding" a.d., Beograd i Joint Lithuania USA Venture "SANITEX" Litvanija;
2) ,,Argofert Holding" a.s. Republika Ceska; 3) "Nitrogenmuvek" Rt.
Madarska. Ponudu Konzorcijuma pravnih lica "Farmakom МВ" d.o.o., Sabac
i "Sojaprotein" a.d. Весеј, Agencija za privatizaciju proglasila је nevazecom.
Kupoprodajni ugovor kojim se zavrsila tenderska procedura privatizacije ovog
preduzeca, potpisan је 11. aprila 2006. godine, izmedu Agencije za privati-
zaciju i konzorcijuma prvorangiranog ponudaca, kao kupca. Vecinsko uce-
sce u ovom konzorcijumu imala је firma Private Stock Company "Arvi&Co"
Litvanija, sa ucescem od 65% u strukturi Konzorcijuma. Prodajna cena za
100% drustvenog kapitala, sto је cinilo 100% ukupno registrovanog kapitala
ovog preduzeca, iznosila је 1.133.785.350 dinara, а ugovorene su investicije
 320 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskog grobQa

u vrednosti od 2.596.455.000 dinara. Kupac је prihvatio minimalne obaveze

socijalnog programa i odredene dodatne obaveze ро socijalnom programu.
Medutim, 2009. godine Agencija za privatizaciju је raskinula dati kupopro-
dajni ugovor, ройо novi. vlasnik рапёесабсе fabrike za proizvodnju vestackog
dubri,•a, пе samo da nije vratio dugovanja ргеошеса, па sta је Ьiо obavezan
ugovorom. Novi vlasnik је, bez dozvole Agencije, 2007. godine, rasklopio je-
dan od najvrednijih pogona ove fabrike, ,,Karbomid dva" i prodao ga jed-
noj ruskoj kompaniji za 32,5 miliona evra, sto је iznosilo tri puta vise nego
sto је ovaj kupac platio za citavu azotaru. Nakon ропйгаја privatizacije ovo
drustveno ргеёџзесе је podrzavljeno tako sto ga је preuzelo javno ргеашесе
,,SrЬijagas•: Novi Sad koje је formirano 2005. godine u procesu restrukturira-
nja" Naftne industrije Srblje (NIS)" a.d., Novi Sad.82
Tako su rasprodaja drustvenog kapitala u bescenje i rasklapanje i pro-
daja pojedinih pogona privatizovanih drustvenih preduzeca od strane no-
vih vlasnika bile imanentna karakteristika privatizacije u Srblji.
Sredinom 2005. godine predstavnik firme "CHRIWA'' iz Nemacke је po-
setio Holding preduzece (НР) ,,Prva iskra (РIВ)" Baric u restrukturiranju i
iskazao spremnost da ucestvuje u privatizaciji dela ovog drustvenog preduze-
ca, ,,Standardne opreme~ radi premestanja proizvodnje iz Nemacke u Srblju.
Agencija za privatizaciju је sa ovim potencijalnim investitorom "definisala
oЬim paketa za koji su Ьili zainteresovani': Medutim, vrednost kapitala ovog
subjekta privatizacije stalno је opadala zbog nepostojanja poslovno-proizvod-
ne aktivnosti ovog drustvenog preduzeca, kao i prinudna izvrsenja sudskih
presuda i prinudna prodaja imovine preduzeca.
Zato је samo preduzece izvrsilo internu raspodelu imovine ро celinama
koje su bile predmet prodaje. Programom restrukturiranja ovog holding pre-
duzeca bila је predvidena prodaja "sest paketa imovine" aukcijskom proda-
jom zavisnih preduzeca, kao i prodaja dela imovine Holdinga metodom javne
licitacije tokom 2006. godine, kao i tenderska privatizacija samog Holdinga.
Javnom licitacijom, koja је odriana 28. februara 2006. godine, pocela
је prodaja imovine Holding preduzeca "Prva iskra" Baric. Tako је prodata
imovina pogona "Prva iskra - silikoni adhezivi" Baric, cija је kupoprodaj-
na vrednost iznosila 51.000.000 dinara (609.319 evra), dok је pocetna cena
iznosila samo 106.332 evra. Medutim, ovu prodaju pratili su proЬ!emi tokom
sprovodenja ugovora о kupoprodaji imovine, tj. sprovodenja ugovornih oba-
veza. Zatim, imovina preduzeca "Prva iskra inzenjering" Beograd prodata је
ро pocetnoj ceni od 11.028.000 dinara (137.349 evra).
Uporedo se odvijala i aukcijska prodaja zavisnih preduzeca ovog Holdinga:
PIB Pogon "Polistirol" Baric, ро pocetnoj ceni kapitala od 21.355.000 dinara
VI. Proces privatizaclje dru!tvenog kapitala u SrЬiji 2002-2010. 311

(245.460 evra), РIВ "Fabrika za proizvodnju poliuretana" Вапс, ро роёегпо]

ceni kapitala od 48.831.000 dinara (561.276 evra), PIB "Fabrika armatura" i
РIВ "FRAK" Вапё, ро роёегпој ceni kapitala od 54.952.000 dinara (631.632
evra), РIВ "Fabrika procesne standardne оргегпе" Вапё, ро ceni kapitala od
15.493.000 dinara ( 178.080 evra), dok је роёетпа сепа kapitala iznosila sarno
160.839 evra. PIB "Fabrika Montaza~ Вапё, prodata је ро роёетпо] ceni ka-
pitala od 11.764.000 dinara {135.218 evra), а PIB "Fabrika procesne nestan-
dardne оргеше" Вапё, ро роёешо] ceni kapitala od 6.209.000 dinara (71.368
evra).
Росеткогп 2008. godine "Holding ргеёшесе Prva iskra" Вапс u restruk-
turiranju nije bilo u mogucnosti da azurira pregled svojih obaveza prema
poveriocima zbog odsustva adekvatnog оsоЫја i dokumentacije. U saradnji
sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja RS, ovo preduzece је sa-
mostalno angazovalo privatizacionog savetnika radi nastavka privatizacije
Holdinga. Rad ovog savetnika Ьiо је finansiran iz sredstava Vlade RS kao kre-
ditne podrske privredi.
U toku postupka restrukturiranja DP "Milan Blagojevic - Hemija~ Lucani
vrsena је prodaja udela ovog preduzeca u njegovim zavisnim preduzecima.
Tako је na aukciji odrzanoj 23. septembra 2004. godine bilo prodato predu-
zece "Milan Blagojevic - Cevi i primena" d.o.o., Lucani ро pocetnoj ceni u
iznosu od 15.840.000 dinara, kupcu, pravnom licu, ,,Kovinoplastika piskar
МР" d.o.o., Mengesa, Slovenija. Na aukcijama odrzanim 26. novembra 2004.
godine prodata su preduzeca "Мilan Blagojevic - Polietilenske i polipropi-
lenske ploce" d.o.o., Lucani, ро ceni od 18.600.000 dinara, kupcu, pravnom
licu "B.W.C. d.o.o., Beograd i "Мilan Blagojevic - Metalna ambalaza" d.o.o.,
Lucani ро pocetnoj ceni u iznosu od 5.538.000 dinara, kupcu, pravnom licu,
"IMP.A:' d.o.o., Sabac
Do decembra 2004. godine, nakon izvrsenog restrukturiran ja, lidtacijom
је bilo privatizovano pet od sest restrukturiranjem izdvojenih delova predu-
zeca "Milan Blagojevic - Hemija'' Lucani, а neprivatizovano је ostalo sarno
zavisno preduzece "Folije i plasticna ambalaza': Posle nekoliko neuspelih po-
kusaja aukcijske prodaje, pocetkom 2007. godine na licitaciji је prodat udeo
koji је DP "Milan Blagojevic - Hemija': Lucani u restrukturiranju imao kao
imovinu и preduzecu "Milan Blagojevic - Folije i plasticna arnbalaza~ ро ceni
od 191.835 evra, kupcu, pravnom licu, ,,Veti Mark" d.o.o., Beograd.
Medutim, kupoprodajni ugovor za pogon "Lucel" Ьiо је raskinut
Poverioci koji su usvojili program restruktшiranja ovog preduzeca isplace-
ni su iz prihoda ostvarenih datim licitacionim prodajama. Sredinom 2005.
godine u ovom drustvenom preduzecu zapocela је primena dopunskog so-
cijalnog programa za preostao preduzece, sa ciljem "podizanja atrakti vnosti
 322 Marija Obradovic , Hronika tmnzicijskog grobija

ргеёшеса i olaksavanja njegove ргоёаје" Tokom 2006. godine Agencija za

privatizaciju је preduzimala "aktivnosti na iznalazenju investitora za jedino
neprodato ргесшесе"
Рге 2008. godine Holding ргеёшеёе .Ргеа iskra" Baric u restrukturiranju
vise godina nije obavljalo svoju osnovnu delatnost. Zato је Agencija za priva-
tizaciju razmatrala predloge za pokretanje stecajnog postupka u ovom predu-
zecu i donosenje odluke о stavljanju van snage odluke о pokretanju postupka
restrukturiranja za predmetni subjekt privatizacije.
Na ovaj nacin proces restrukturiranja ртеёшеса omogucavao је ras-
рагёаеапје velikih proizvodnih sistema i privatizaciju njegovih delova
metodom javne aukcije ili prodajom imovine koji nisu predvidali obave-
ze kupca ро socijalnom programu za radnike koji su postajali tehnoloski
visak. Njih је u osnovi pokrivala driava iz budieta, tj. padali su па teret
radnicke klase Srblje, а пе kupaca drustvenog kapitala. Ovim mehaniz-
mom ostvarivao se cilj svake privatizacije da se па racun radnicke klase
izvrsi promena vlasnicke strukture jedne nacionalne ekonomije u pravcu
uspostavljanja privatne svojine nad drustvenim kapitalom.
Drugu grupu su cinila preduzeca metalo-preradivacke industrije, i to:
Holding korporacija "Samot" iz Arandelovca, koja је ukljucena u ovu grupu
umesto prvoЬitno planirane AD "Masinske industrije Nis" (MIN) Holding
Со., Nis, Holding kompanija "Fabrika vagona Кraljevo'' a.d., Кraljevo, ,,Gosa"
Holding korporacija a.d., Smedervska Palanka, sa sedam zavisnih preduzeca
i DP "Valjaonica bakra~ Sevojno. Za finansijskog i pravnog savetnika izabran
је konzorcijum koji predvodi austrijska investiciona banka Meinl Capital
Advisory AG.
Britanski DFID је obezbedio sredstva za angazovanje finansijskog kon-
sultanta, konkretno, konzorcijuma Delatte Emerging Markets i Emerging
Market Economics Lirnited iz Londona, za restrukturiranje u procesu pri-
vatizacije drustvenog kapitala deonicarskih drustava i drustvenih predu-
zeca: Deonicarsko drustvo za proizvodnju motora, transmisija, opreme i
osnivanje, finansiranje i upravljanje "Holding kompanija Dvadeset prvi maj
- DMB" a.d., Beograd, ,.Industrija motora Rakovica (IMR)" a.d., Beograd u
stecaju, Holding kompaniju "Rekord" a.d. Rakovica - Beograd, .,Trajal" a.d.,
Кrusevac, DP "21. oktobar" Кragujevac, secerana DP "Prva srpska fabrika
secera 'Dimitrije Tucovic' 1898" Beograd i deonicarsko drustvo "Selk 911"
Cuprija.
Tokom 2004. godine Agencija za privatizaciju је ostvarila kontakte sa ne-
mackom firmom "Dinamit-Nobel" u vezi privatizacije fabrike eksploziva kor-
poracije Тrajal" a.d., Кrusevac. Nadzorni odbor ovog drustvenog preduzeca
za proizvodnju gumarskih i hemijskih proizvoda doneo је 1. decembra 2004.
VI. Proces privatizacije druJtvenog kapitala u SrЬiji 2002-2010. 323

godine Zakljucak о usaglasavanju potrazivanja i "svodenju vrednosti zaliha

na razumnu meru", роио је njihova vrednost septembra 2004. godine iznosila
26 miliona evra, а proizvodnje, 38 miliona evra. Роёеткотп 2005. godine sa
dva potencijalna investitora koja su izrazila interesovanje za kupovinu fabrike
auto guma, gumarskih i hemijskih proizvoda DP "Trayal korporacije" a.d.,
Кгџёечас "obavljeni su razgovori u Ministarstvu privrede RS, i pored spornih
potrazivanja .Когпегсђајпе banke" Beograd u iznosu od 6-12 miliona dolara
prema ovoj korporaciji. Kako је jedan od investitora planirao investicije od
200 miliona dolara Agencija za privatizaciju је заробеја sa njim razgovore
oko mogucnosti da џсевгеџје па tenderima za celo ргеёџзесе. Programom
restrukturiranja ovog ргесћпесв Ьila је predvidena prodaja delova preduzeca
koji su predstavljali sporedne delatnosti (hotel, robna kuca, zavisno preduzece
,,Trayal trgovina"). Sredinom 2005. godine Vlada RS donela је odluku о pri-
druzivanju drzavnog paketa akcija (23%) u ovom preduzecu drustvenom ka-
pitalu u cilju njegove brze privatizacije. Planirana је prodaja 76,9% ukupnog
kapitala ovog preduzeca metodom javnog tendera. Medutim, na sednici ten-
derske komisije, odrzane 10. marta 2006. godine, tender TRAYAL 09/05 pro-
glasen је neuspelim jer nije Ьilo dostavljenih ponuda. Nakon toga, 26. aprila
2006. godine odrzan је sastanak u Agenciji za privatizaciju sa privatizacionim
savetnikom i predstavnicima ovog preduzeca.
Nakon uspesno okoncanog drugog javnog tendera, kupoprodajni ugo-
vor za 79% ukupno registrovanog kapitala, odnosno, 70% ukupnog drustve-
nog i 100% drzavnog kapitala preduzeca "Trayal korporacija'' a.d., Кrusevac,
sa 3391 zaposlenim potpisan је 17. novembra 2006. godine izmedu Agencije
za privatizaciju i kupca, prvorangiranog ponudaca, firme "Brikel EAD"
Galabovo, Stara Zagora, Bugarska. Cena kapitala iznosila је 958.504.140 dina-
ra (12.200.000 evra), а ugovoreni investicioni program u trajanju od 5 godina
iznosio је 1.987.630.738. dinara (25.133.000 evra). Na tenderuje ucestvovala
i firma "Elkor Holding" iz Holandije.
Agencija za privatizaciju је 10. marta 2006. godine donela Zakljucak о
prekidu postupka privatizacije na 90 dana u "Prvoj srpskoj fabrici secera DP
"Dimitrije Tucovic" 1898': Beograd. Agencija za privatizaciju је procenila
da ne postoje mogucnosti izrade programa restrukturiranja u ovoj fabrici, а
na zahtev jednog poverioca pokrenut је predstecajni postupak za preduze-
ce. U ovom preduzecu, ciji је privatizacioni savetnik bila konsultantska kuca
.,Deloitte & Touche" d.o.o., Beograd, vec u toku 2005. godine nisu postoja-
li legitimni organi upravljanja, posto u Odboru za upravu nije bilo nekoli-
ko clanova koje је trebalo da imenuje Vlada RS. Tokom 2005. godine jedan
potencijalni investitor iz ltalije pokazivao је interesovanje za kupovinu ovog
drustvenog preduzeca. 1 pored ucestalog dvogodisnjeg obracanja Centra za
 324 Marija Obradovic • Hronika tmnzidjskog groЬQa

restrukturiranje Agencije za privatizaciju Vladi RS, ona nije imenovala Odbor

za upravu ргесшеса, ра se proces restrukturiranja ovog ргесџзеса nije ni
odvijao. Јпаёе, nad ovim ргеёшесеш dva puta је Ьiо pokretan predstecajni
postupak па zahtev poverilaca.
Centar za restrukturiranje је 11. јапџага 2004. godine uputio direktoru
Agencije za privatizaciju zahtev za donosenje гевепја о окопсапјц postup-
ka pri,·atizacije deonicarskog drustva Industrija secera i limunske kiseline
"Selk 911" Сџрпја, ciji је prvi privatizacioni savetnik bila konsultantska kuca
"Deloitte & Touche" d.o.o., Beograd, usled nepostojanja uslova za sprovodenje
aktivnosti predvidenih Zakonom о privatizaciji. Aktivnosti Centra za restruk-
turiranje i savetnika па projektu, ,,BDO ВС Ехсе!" d.o.o., Beograd, bile su
obustavljene marta 2004. godine zbog smene rukovodstva u ovom preduzecu.
Pomenuti savetnik na projektu је, kada mu је istekao ugovor о angazovanju,
dostavio direktoru Agencije za privatizaciju, u pismenoj formi, izjavu da usled
nepostojanja minimalnih uslova za rad nije zainteresovan za produzavanje
ugovora о angazovanju.
Od pocetka 2004. godine iz budzeta RepuЫike Srblje zapoceto је finan-
siranje restrukturiranja secerane "Selk 911" Cuprija, posto је ovo preduze-
ce, posle smene rukovodstva, predalo Vladi RS zahtev za uvodenje privre-
menih mera. Zatirn, i "Secerane Sabac': Sabac, prema kojoj је ceska firma
"Tehnoeksport" prijavila potrazivanja u visini od 42 miliona dolara. Pocetkom
juna 2004. godine u "Secerani Sabac': Sabac zapoceo је strajk Ьivsih radnika
preduzeca koji su nasilno usli u fabriku. Restrukturiranje је onemoguceno,
posto Agencija nije mogla da ima pristup potrebnoj dokumentaciji.
Na osnovu Resenja Trgovinskog suda u Кragujevcu br. 5/06 od 20. febru-
ara 2006. godine u secerani DP "Selk 911" Cuprija pokrenut је stecajni po-
stupak, kao i u DP "Secerani" Sabac, а na osnovu Resenja Trgovinskog suda u
Valjevu od 6. juna iste godine.
USAID је kao rezultat pregovora sa Agencijom za privatizaciju RepuЬlike
SrЬije prihvatio da obezbedi sredstva za angazovanje savetnika za restruktu-
riranje Holding kompanije "Zorka" a.d. iz Sapca i njenih zavisnih drustava,
"Zorka - Zastita bilja"a.d. Sabac, ,,Zorka - Trgovina~ ,.Zorka - Drustveni
standard~ ,,Zorka - Duvanska ambalaza" a.d Sabac, ,,Zorka - Ekstrudirana
ambalaza" a.d Sabac, ,,Zorka - Plastika" a.d. Sabac, ,,Zorka - Termoplast,
Sabac. Као konsultant za program restrukturiranja ovog holdinga angazovan
је Bearing Point.
"Zorka Holding" a.d. Sabac је Ьiо prvi projekat za koji је Ministarstvo za
privredu i privatizaciju 4. maja 2002. godine pokrenulo inicijativu za restruk-
turiranje u procesu privatizacija. Do oktobra 2002. godine 49 preduzeca su se
nasla u postupku restrukturiranja, od cega su konsultanti za restrukturiranje
VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 325

35 ргеошеса angazovani sredstvima stranih donacija. U procesu izrade dija-

gnostickog izvestaja i Programa restrukturiranja ovog ргеёџзеса ostvarivana
је saradnja izmedu savetnika па projektu, predstavnika medunarodnih finan-
sijskih institucija, rukovodstva ргеёџзеса, predstavnika lokalne sarnouprave i
poreske uprave, а saradnja sa sindikatima bila је neznatna.
Strategija privatizacije "Zorka Holding" a.d. Sabac predvidala је aukcijsku
prodaju ргесџзеса nakon sprovodenja postupka restrukturiranja. Роёегкогп
2006. godine Centru za restrukturiranje Agencije za privatizaciju dostavljeno
је pismo zainteresovanosti za ucesce u privatizaciji ovog drustvenog preduze-
са, U skladu sa usvojenim programom restrukturiranja kojim је Ьilo izvrseno
imovinsko-vlasnicko uredenje sistema holdinga i zavisnih ргеёџзеса, te alo-
kacija nosilaca obaveza ро clanicama sistema "Zorka Holding" a.d. Sabac, iz-
vrsena је prodaja drustvenog kapitala i udela maticnog preduzeca u preduzecu
,,Zorka Nemetali" a.d. Sabac. Medutim, Agencija za privatizaciju donela је 2.
juna 2006. godine Zakljucak о prekidu postupka privatizacije preduzeca koja
su ostala u sistemu "Zorka': na osnovu izvestaja savetnika koji је sa ovim pre-
duzecima pripremao programe restruktu riranja. ,,Zorka Holding" a.d. Sabac
usvojila је 29. septembra 2006. godine Dopunu programa restrukturiranja koji
је predvidao da se devet drustava iz sistema "Zorka" privatizuju kao celine
metodom javne aukcije, а Holding putem javnog tendera. Postupak restruktu-
riranja Ьiо је pokrenut za privredna drustva "Zorka Obojena metalurgija" a.d.
Sabac i "Zorka Mineralna dubriva" a.d. Sabac. Tako su, na aukciji odrzan oj 6.
oktobra 2006. godine, prodati restorani drustvene ishrane "Zorka - Drustveni
standard" Sabac, sa 33 zaposlena, kupcu, koncernu "Farmakom М.В." d.o.o.,
Sabac ро prodajnoj ceni kapitala u iznosu od 57.639.000 dinara, uz ugovoreni
investicioni program u nominalnoj vrednosti od 11.452.000 dinara.
Agencija za privatizaciju је 11. decembra 2006. godine objavila javni po-
ziv za ucesce na javnom tenderu radi zajednicke prodaje 100% drustvenog
kapitala privrednih drustava "Zorka Holding" a.d Sabac u restrukturiranju,
,,Zorka - Obojena metalurgija" akcionarsko drustvo za proizvodnju i prera-
du cinka, Sabac u restrukturiranju, ,,Zorka - Mineralna dubriva" akcionarsko
drustvo za proizvodnju mineralnih dubriva, Sabac, u restrukturiranju.
Na sednici Tenderske komisije koja је pratila sprovodenje ovog tendera,
odrzane 26. aprila 2007. godine. dati javni tender је proglasen neuspelim, posto
је utvrdeno da ni jedan od dva ponudaca na tenderu, ni Konzorcijurn pravnih
lica "Esoteq" d.o.o., Beograd i "Meta Hemiko" d.o.o., Sabac, ni "MDII.:' ltd.
London, ne ispunjavaju uslove tendera definisane Zakonom о privatizaciji,
Javnim pozivom i Uputstvom za ponudace.
Novi javni poziv za ucesce na javnom tenderu radi zajednicke prodaje
100% drustvenog kapitala privrednih drustava "Zorka Holding" a.d. Sabac u
 326 Marija Obradovit • Hronika tranzicijskog groЫja

restrukturiranju, ,,Zorka - Obojena metalurgija" a.d., Sabac u restrukturiranju,

,,Zorka - Mineralna dubriva" a.d. Sabac u restrukturiranju, Agencija za рп-
vatizaciju objavila је 19. jula 2007. godine. Tenderska komisija, koja је pratila
sprovodenje ovog tendera, na svojoj sednici odrzanoj 12. marta 2008. godine,
proglasila је ovaj tender neuspelim јег jedini ponudac na tenderu, ,,MDII.:'
ltd. London, nije ispunjavao uslove tendera. Naime, privatizacioni savetnik
је dostavio misljenje da ропџёас nije ispunio sve zahteve iz clana 12 Zakona
о privatizaciji, te da пе пюёе Ьiti kupac kapitala. Tokom 2009. godine putem
javnog nadmetanja Agencija za privatizaciju prodavala је delove pokretne i
nepokretne imovine prodajnog paketa zavisnih drustava drustava "Zorka -
Mineralna dubriva" a.d., Sabac u restrukturiranju, ,,Zorka - Sigurnost" d.o.o.,
Sabac u restrukturiranju, kao i udeo "Zorka Holding" a.d., Sabac u restruk-
turiranju u "Zorka - Centar za istrazivanja" d.o.o., Sabac u restrukturiranju.
Prodaja fabrike "Zorka - Mineralna dubriva" a.d., Sabac u restrukturira-
nju, na tenderima tokom 2006. i 2007. godine, kako smo videli, bila је neus-
pesna. Pod obrazlozenjem da se pokrene proizvodnja koja је u meduvremenu
stala i sacuvaju radna mesta zaposlenih, te da zbog velike prezaduzenosti pre-
duzeca izbegne stecaj - preduzece "Zorka - Mineralna dubriva" a.d., Sabac u
restrukturiranju i Agencija za privatizaciju usvojili su program restrukturira-
nja koji је predvidao prodaju fabrike putem prodaje imovine, а пе kapitala.
Programom restrukturiranja takode је bilo predvideno da svi poverioci, medu
njima i zaposleni i Ьivsi zaposleni, ро osnovu zaostalih zarada, budu namireni
iz kupoprodajne cene i prihoda od prodaje preostalih delova imovinske celine
fabrike "Zorka - Mineralna dubriva" a.d., Sabac u restrukturiranju. Zatim,
bilo је predvideno da sav novac od prodaje ove fabrike bude iskoriscen za
isplatu poverilaca, а da nijedan dinar ne ode u budzet RS.
Cak, i na ovaj nacin, dve prodaje ove fabrike Ьile su neuspesne. Tek na
trecoj prodaji, odrianoj, 31. jula 2009. godine fabriku је kupila kompanija
,,Viktoria Group" iz Novog Sada za 3,4 miliona evra. Kupoprodajnim ugovo-
rom, kupac se obavezao da preuzme 68 zaposlenih, da pokrene proizvodnju u
roku od godinu dana i obezbedi kontinuitet delatnosti.83
Primer privatizacije drustvenog kapitala "Zorka Holding" a.d., Sabac
u restrukturiranju recito nam govori о nacinima erozije drustvenog kapi-
tala u postupku privatizacije kroz restrukturiranje. Razbljanjem celine su-
bjekta privatizadje i usitnjavanjem njegovih pojedinih delova u postupku
restrukturiranja, razarana је sinergijska mreza objekta prodaje u privred-
nom ambljentu Srblje, а nije vrsena poslovna konsolidacija preduzeca, sto
је inace smisao restrukturiranja. Tome su sledili bezbrojni neuspeli meto-
di prodaje, tenderi i aukcije, da Ьi па kraju veci deo subjekta privatizacije
VI. Proces prlvatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 327

Ьiо prodan kao imovina, а пе kapital, pri cemu kupac niti је preuzimao
Ьilo kakve obaveze investiranja, niti је preuzimao obaveze ргеёшеса па-
stale u dugotrajnom postupku restrukturiranja.
U toku postupka restrukturiranja "Zorka Holding" a.d. Sabac izmedu
Agencije za privatizaciju i opstine Sabac је pocetkom 2005. godine Ьiо pot-
pisan ugovor о suinvestiranju konsultanta za ovaj projekat restrukturira-
nja. Na ovaj nacin uspostavljan је "savez" lokalne i repuЬlicke "tranzicione
nomenklature" prilikom privatizacije drustvenog kapitala u Srblji. Model
saveza razlicitih delova klijentelisticki organizovane "tranzicione nomen-
klature'~ na kojem se zasniva struktura drustvene шоё! u Srblji, јаёао је
tokom privatizacije drustvenog kapitala. Prilikom privatizacije drustvenog
ргесџзеса "Secerana" Sabac, iako је Agencija za privatizaciju dala saglasnost
da samostalno angazuju savetnika, ,,tokom februara 2005. godine organizova-
ni su radni sastanci sa rukovodstvom preduzeca, poveriocima i predstavnici-
ma lokalne samouprave~ Evidentno је da је Sindikat nije Ыо prisutan na ova-
kvim "radnim sastancima•: sto pokazuje opadanje drustvene moci radnicke
klase u toku procesa privatizacije dru stvenog kapitala u SrЬiji.
Do sredine 2003. godine pedeset industrijskih preduzeca, za koja su po-
stojali zainteresovani kupci, od strane Agencije za privatizaciju odredeno је za
restrukturiranje u postupku privatizacije. Svetska bank a је, kako smo videli,
finansijski podrzavala proces restruktur iranja. То su bila najznacajnija indu-
strijska preduzeca u Srblji sa ukupno 181.319 zaposlenih (vidi tabelu 1).
Iz budzeta RepuЫike Srblje finansirao se projekat restrukturiran ja
"Grupe Zastava vozila" a.d., Кragujevac, angazovanjem konzorcijuma Citadel
Financial Advisory/Odien Restructuring Services/Ernst&Young i Holding
kompanЏe "Rekord" a.d. Rakovica za koju је blla predvidena prodaja predu-
zeca kao imovine, uz obavezu kupca da preuzme radnike i nastavi proizvod-
nju.
Poslovodni organi preduzeca "Rekord - Pneumatika" Rakovica usvojili
su program restrukturiranja koji је Ьiо dostavljen Agenciji za sanaciju banaka
na odlucivanje. Usaglasene obaveze preduzeca, а na osnovu preporuk e pre-
duzeca, iznosile su 19 miliona dinara, dok је "Beobanka" Beograd u stecaju
imala izvr sne sudske presude па 7 milijardi dinara. Rec је bilo о originalnom
dugu od 265.000 USD koji је zbog kamata od 15% mesecno, tj. 180% godisnje
na dolar narastao na preko 121 miliona dolara. Agencija za privatizaciju је
ovo pitanje razmatrala sa Agencijom za osiguranje depozita, sanaciju, stecaj
i likvi daciju banaka. Nakon usvajanja Programa restruk turiranja od strane
"Rekorda" iz Rakovice, on је tokom таја 2004. godine Ыо dostavljen Agenciji
za osiguranje depozita, sanaciju, stecaj i likvi daciju banaka, а tokom avgu-
328 Marija Obradovic , Hro11ikл tranzicijskog grobija

с:,
;;:;
5

*
!
оо
"!
7

f;
::1
:с
оо

5
•
.
~
::1

о'
""'

1i ..:
i:.: ... ....: ,.; ,i .,.;
VI. Proces privatizacije drшtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 329

,_
~
....

~
,_
N

оо
"'1
;!:] ~
,..,
N
"'1
g§ g....
оо .,.;

С>
оо
~ оо :!
330 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskog groЬQa

~
"'!
~
~ 5':
~ ~
.... ~

..,
~ :;; oq
оо
N
оо
<'i
~ f,i ~ а
.., ~ gg .,,
~ "'! ...,
сЈ: С/ .,,
'<:! ...,
оо
S! оо
'°
"'1
~
§ !::: °'
..,
<'i
r--
~ ~
.., !:! о.,
N

..,
.,, 2 ~ С> оо
~ ,.; "i s
,..:
r--
о.,
r-- '°
...,
r-- '°
r--
§ ~ ~ оо
м .... :::i
N ~

~
N
.,, ~
оо
:.: ~
..., ~
N

~
g :с1 ~ оо
5 ;::
::! ~ ~ ~ '°
....
"i ,..; :
.,... .... .., ~
С>

'°
,..;
N

~
§! $
'<:! :!!
.,;
оо
С>
м ~
'° N

љ·~ -<> ~ -<>

:.;;;
:н::Е ~
]!
u....,
~-<>
J:g:.:r
u
-~о ·51:а :i
ј
:i
:а :а
:!!i
:z:
< < =::i: ~ ~ ~ 1
.!:!
.,
dd ~
u ,.,_
.:tS-~
., ,.,_ tld ·ј
u ,.,_
·'i§ ~ -~~ -'g ~
и:в -:в -:в 1 1 1 1
~ ;§ ~~ ~~
·;; ~
·;;~
::i:" ::i: о :i~~
.
1- 1-
.:Ј
~
.
> ]1
ј . ·-
=~:~
ес s
1
6 ~ !:;
г: ·- ·- 1!
2ё~е
о
г: •
2~
~
о~
г: ..
~:g-
i"
.i~Jrf
с~
:5'f:s t~
~ ~

-~ ~~ ј ~ ~д ": -о .е о gj
l:!ou].ri
i о 1
u
~
1::; 13:~ .;Ј~ .,.1! ~
~я~ ~ ~:::
·е
f:
4 <3
~8
;;: "о'
qj ё"'-ое!
i'~,1~
·tЗ ~ Ђ ~ -~ -~ 1 с :~ ~ (! 1
!;i • !fi ";,--
с -о
-~ :§ ~
..с" .<:>
~~-~
ЈЈ
~1-~ ~
1f,~БI,§.~
:€

:4..s < ~:s~~~ ~ :5 ~

::ј :!: :d ~
~ о-
=·
!:::
~~8.
~ 2:
VI. Proces privatizacije drшtvenog kapitala u SrЫJI 2002-2010. 331

оо
~
~
"'
.
оо
!:!
.,;
~

оо
~
.....
332 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog groЬQa

с:,

~
с:,
N

.,.,
с:,

"'1
....
оо
'i'
VI. Proces privatizadje drшtvenog kapitala u Srbljl 2002-2010. 333

.,..
.,.. .,., N
со .....
N .....
С>

'С! ~
..... ~ .........
"!
:.... ~
~ N
- !::

~
~
!::!

r-
со
;"$ј ~
;;
~

8 :!:! ;; ~
....
"'! ;;; ~
..... .....
'3.
5 :!:!
.,.; ~
ci
;;t "!
N

со
..... .,., .....
о N
.,.,
~
~
°'
..... ~ ....~ ~
со
~ °'
:! ....
r-
::;]

.,..
,о .,., N
°'
:! со
..... ~ ~ ~ ....
оо
,...
:li:

....
~
~ ".з
о·-
со ,џ
1! ]
.
::Е
:..
~
]
::Е
. ".з
~,u
1! ~
J:g
....
- ео
....1! - е
~ ~
.3
~
Љј
~ ::Е
~~

g- ~
. ] i ~
. l!
ci е ~
::Е с,
!;2Ё ј ј ј ј
·s i 1

/:Q
~ :§
~ ~ ~ ~ ~

1!
~ nf
"ё :~ ~
1 -
Js
:.f _...!..
·s;
~
.g!,
-~ -~ . cf :8
·s: ~8-d"
:§~tъ~
а. Е
! ·=.; .g, fir ==-]
t.=
... u
.. -~ 01..15 1~-~ ~ u :З
.s ~ .t i.з ~~
~~
D. ...

... g
~ ~ u о .с
1:3
о !;ј ~ 3:~ ~ ~ -~:8
1~ 2 ·2
z: ё ~ =·-
=~] !
~ '.s'~ ~ !;ј о СС1 ·- ] 61,
2 §-д ,:Ј!
е-:§ c:f] --cЗVJl!o.EQ
> ~ с...З

~ ~ -~е -~ ~и ·~-~Еь ~-;;:~ ~:,2 ~ .§ =--~ "l ~

~~t :;q~~
.t~f.ori
.~ ::, u .,
с •i::'
-о" :~ј~
.g ~ :[ ~ ~~
~= o:::i:
i-21
~]] ~] ?Ј 5 ~-g~с...
> о и 1 4~2
о са ..с .s -d е, - ~~ јј~] ~~,u
,....... ,.;
..., ;,; ~ ..,:;
..., ,-:
..., ...."°
334 Marija Obradovic • Hronika tranzidjskog grohђa

:;: С>
<'! :q
5 '°
r--

;,; .....
...,
~ <::!
:::: ....~
.....
r--
!;,!
"'

~ .....
r--
..,.,.,
оо
r--
о,
~
.
оо
с,; 0-: r-- °'
"":

~
:::: оо ~ ~
.... 0-:
r-- ~ с:,
1 м

~
r--
оо "'
~
.~
<::! ~ ""= gg ,.,.;
°'
....'°'С!
оо
'°
....
r-- ~ 0-:
~ '°
~
м

~ ;.; ..,r--
r--
~
.....
...,
'С! 0-: °' ~
....0-: С>
оо
~
r--
о:
..., ~ С>
м
"'

.... .... .., &::; N

....оо
~
"'
::!
°'
С>

::!
~
.... "":
~
~
~ ~ !
:2 .., .., •Џ
·s:
1~ 1~ 1~ -~ ~
~ -џ о ~ >
]:g :!!!
z -~о ·1а
а :!!!
z ~о "!а'
~
u ;.:r u :3" ..!:! ;.:r
< < <
~;:r
1 i:Q::;,
.Ё i:Q ::Е
VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u SrЬiji 2002-2010. 335

...,
°'
-.t;
~
"1
м

.,., оо
~
м ~
 336 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog grobђa

sta 2004. godine, javnim ргеёшесппа "Naftnoj industriji Srblje" (NIS), Novi
Sad i "NIS - Energogasu•: Beograd. Vlada RS preporucila је javnim predu-
весппа da usvoje program restrukturiranja ргеёџаеса "Rekord" iz Rakovice.
Sustina procesa restrukturiranja ogledala se, tako, u definisanju duznicko-po-
verilackih odnosa izmedu subjekata privatizacije, domacih banaka u stecaju,
driavnih ustanova i javnih ргесџзеса, i to u pregovorima izmedu AgencЏe
za privatizaciju i Agencije za osiguranje depozita, sanaciju, stecaj i likvidaciju
banaka.
Ро programu restrukturiranja Holding kompanije "Rekord" a.d. Rakovica
- Beograd, udeo maticnog holdinga u tri zavisna ргеоџзеса prodat је na jav-
пој licitaciji odrzanoj 10. marta 2005. godine, uz obavezu kupca da preuzme
770 radnika i odrzi proizvodnju narednih pet godina. Prodata је jedna proi-
zvodna firma u Poiarevcu i dve trgovacke firme. Као rezultat promene finan-
siranja rekonstrukcije drustvenih preduzeca u postupku privatizacije putem
izmena Zakona о privatizaciji 2005. godine, za tri preostala zavisna preduzeca
bila је planirana likvidacija, kao i pokretanja stecaja nad zavisnim preduzeci-
ma koja su sluzila kao prolazni racuni, а za Holding, likvidacija kroz stecaj.
Do februara meseca 2006. godine Agencija za privatizaciju је, nakon sto је
bilo prodato licitacijom 95% imovine ovog preduzeca, donela Resenje о pre-
kidu postupka restrukturiranja Holding kompanije "Rekord" a.d. Rakovica
- Beograd, i to kako za holding tako i za tri zavisna preduzeca koja su priva-
tizovana prodajom imovine. U preduzecima је pokrenut postupak likvidacije
u skladu sa implementacijom programa restrukturiranja.
Definisanje duinicko-poverilackih odnosa u pregovorima izmedu ove
dve agencije pokazuje nam da је utvrdivanje dugovanja preduzeca bilo
krajnje voluntaristicko, kao i utvrdivanje vrednosti preduzeca, te da је za-
visilo vise od politickih (dogovornih) nego ekonomskih faktora. Agencije
za osiguranje depozita, sanaciju, stecaj i likvidaciju banaka, kao instituci-
onalni poverilac privrede u Srblji koja је odobravala programe restruktu-
riranja, i Agencija za privatizaciju koja је usvajala programe restrukturira-
nja i strategiju privatizacije preduzeca, u osnovi su dve institucije koje su
odredile pravce privatizacije drustvenog kapitala u Srblji.
Iz budzeta RepuЫike Srblje, od pocetka 2004. godine finansirano је i re-
strukturiranje "КМG Trudbenika" Beograd, sa zavisnim preduzecima. Njihov
konsultant, kuca Deloitte & Touche iz Beograda, susrela se sa haoticnim sta-
njem u knjigovodstvu preduzeca i brojnim sudskim sporovima, lsto vazi i
za "lvo Lola Ribar sistem" a.d., Beograd, sa 18 zavisnih preduzeca, ciji је sa-
vetnik bila firma "BDO ВС EXCEL" iz Beograda. Prema nalazu Centra za
restrukturiranje Agencije za privatizaciju, dokumentacija ovog preduzeca, cije
VI. Proces privatizacije dru~tvenog kapitala u SrЬijl 2002-2010. 337

је restrukturiranje Ьilo finansirano iz budzeta RS, kako za maticno tako i za

zavisna ргеёшеса, Ьila је nepotpuna i nepouzdana, а saradnja pojedinih гџ-
kovodilaca sa Agencijom neadekvatna. Posebno је Ьila nepotpuna dokumen-
tacija о poveriocima u zavisnim preduzecima, а nesredena dokumentacija о
nekretninama па lokaciji maticnog holding u Zelezniku. Vecinski poverioci
ovog ргеёшеса Ьili su "Beobanka" Beograd u stecaju i "lnvestbanka'' Beograd
u втесајџ.
Iz ovoga vidimo da se privatizacija u Srblji odvijala u uslovima пе-
potpune i nesredene dokumentacije ргеёшеса koja је u osnovi odraiavala
vec odmakao proces drustvene anomije izazv ane privatizacijom drustve-
nog kapitala.
Medutim, i pored ovih proЫema privatizacioni savetnik "Ivo Lola RiЬar
sistema" a.d., Beograd u restrukturiranju је do oktobra 2004. godine izradio
finansijski, poslovni i pravni due diligence i Strategiju privatizacije. Doneta
је Ьila i Odluka о restrukturiranju i Ьiо је upucen poziv javnim poveriocima,
dok је savetnik sa svojim finansijskim i pravnim timom pristupio i usaglasava-
nju potrazivanja sa dva najveca poverioca preduzeca, ,,Beobankom" u stecaju
i "lnvestbankom" u stecaju. Potencijalni strateski partneri interesovali su se za
delove "Lola Sistema" u Zelezniku, tj. za "Livnicu", kao i za zavisna preduze-
ca, ,,Lola FMP Boljevac~ Boljevac i "Lola Investinzenjering~ d.o.o., Beograd.
Interes za "Fabriku alatnih masina•: Beograd pokazala је engleska kompanija
ALBON plc, ciji su predstavnici dva puta posetili fabriku i pri tome se izjasnili
koliko radnika mogu preuzeti.
Strategija privatizacije "lvo Lola RiЬar sistem" a.d., Beograd u restruk-
turiranju Industrije za proizvodnju masina za obradu metala, usvojena је od
strane Agencije za privatizaciju 9. decembra 2004. godine, а od 29. decembra
te godine privatizacioni savetnik ovog drustvenog preduzeca postala је firma
BDO ВС EXCEL, d.o.o. iz Beograda. Najveci poverioci ovog preduzeca bile su
"Beobanka" u stecaju i "lnvestbanka'' u stecaju. U to vreme javilo se nekoliko
potencijalnih investitora za neka zavisna preduzeca "lvo Lola Ribar Sistem",
Beograd, i to za "Lola Boljevac" slovenacka firma "PrimaC zatim jedna do-
maca kompanija za "Lola lnvestinzenjering': kao i za "Lola Fluidomatik" i
,.Lola FOP" d.o.o., Vrdnik.
Do marta 2005. godine bilo је usaglaseno 85% potrazivanja poverilaca
prema drustvenom preduzecu "lvo Lola Ribar Sistem" a.d., Beograd u re-
struktu riranju, а maticni holdinga је па organima upravljanja doneo odluku
о prodaji svakog svog udela u zavisnim preduzecima. Tako је, prodaja ude-
la holdinga u zavisnim preduzecima kojima је prethodno izmenjen pravni
status (kao i u slucaju Holdinga "Grupa Zastava vozila" a.d., Кragujevac)
 338 Marija Obradovic , Hronika tranzicijskog grо Ьђа

ili prenos imovine оргегесепе hipotekom sa maticnog holdinga па zavisna

ргеёшеса (kao u slusaju "Gosa Holding korporacije" a.d. Smederevska
Palanka) Ьiо jedan od metoda "ubrzavanja privatizacije" putem razbljanja
velikih proizvodnih sistema tokom postupka restrukturiranja, sto је omogu-
cavalo privatizaciju velikih sistema ро delovima, odnosno, prodaju zavisnih
ргеёшеса ili imovine ро niskim cenama putem javne aukcije ili licitacijom.
Javna licitacija za prodaju 100% udela maticnog drustvo "lvo Lola RЉar
Sistem" a.d., Beograd u restrukturiranju u cetiri zavisna ргесшеса, odrzana
30. juna 2005. godine, nije uspela. Na drugoj licitaciji prodato је samo jedno,
"Lola FMP'; Boljevac. Privatizacija zavisnih ргеёџаеса па Kosovu i Metohiji
podrazumevala је njihovu prodaju kao imovina maticnog holdinga. U drus-
tvenom preduzecu "Lola Fabrika alata Beograd'; ZuЬin potok na Kosovu i
Metohiji udeo maticnog drustva "lvo Lola RiЬar sistem"a.d., Beograd u re-
strukturiranju iznosio је 100% kapitala. Program restrukturiranja predvidao је
i aukcijsku prodaju "Lola Progres" d.o.o., Raska, ,,Lola Preduzetnistvo" d.o.o.,
Beograd "Lola Sarlah" d.o.o., Pirot i "Lola FOP" d.o.o., Vrdnik, cija prva auk-
cijska prodaja nije uspela. ,,Lola sistem" a.d., Beograd је svoja osnivacka prava
preneo bez naknade sa zavisnog preduzeca "Lola MOS" Pirot koje је u tom
trenutku imalo samo racun i jednog zaposlenog, na "Lola Sarlah'' Pirot, tako
da se ova dva zavisna preduzeca zajedno privatizuju.
Pocetkom 2006. godine maticno drustvo "lvo Lola Ribar sistem" a.d.,
Beograd u restrukturiranju donelo је odluku о prodaji svojih udela u slede-
cim zavisnim preduzecima: ,,Lola FOP" d.o.o., Vrdnik, ,,Lola Progres" d.o.o.,
Raska, ,,Lola Preduzetnistvo" d.o.o., Beograd "Lola Utva" d.o.o., Pancevo (sa
,,Lola Usluzne delatnosti" d.o.o., Pancevo), ,,Lola Audio" i "Lola FEOP" d.o.o.,
Obrenovac i "Lola Sarlah" d.o.o., Pirot. Za poslednja dva zavisna preduzeca
predvidala se prodaja licitacijom, dok su ostala preduzeca Ша na aukcijsku
prodaju. Nakon tri neuspesne aukcijske prodaje za zavisno preduzece "Lola
FEOP" d.o.o., Obrenovac pocetkom 2006. godine Ьila је zakazana cetvrta lici-
tacija na osnovu pisma zainteresovanosti ali ni ona nije uspela. U septembru
2006. godine Ьila је odriana i neuspesna aukcija za prodaju "Lola Utva" d.o.o.,
Pancevo (sa "Lola Usluzne delatnosti" d.o.o., Pancevo).
Tako је zavisno preduzece "Lola Progres" d.o.o., Raska, sa 86 zaposlenih,
cija је delatnost Ьila proizvodnja alatnih masina, prodato, nakon tri neuspele
aukcije, na cetvrtoj koja је Ьila zakazana na osnovu pisma zainteresovanosti,
pravnom licu "Beotrade" d.o.o., Beograd, 31. avgusta 2006. godine ро pocet-
noj ceni kapitala od 17.772.000 dinara, uz ugovorene investicЏe od 1.763.000
dinara.
Od cetiri zavisna preduzeca "Lola sistema" na Kosovu i Metohiji, ko-
sovska Trust Agency је prodala samo preduzece "VITEX." Vitina, dok је u
VI. Proces privatizacije drшtvenog kapitala u SrЫji 2002-2010. 339

ostalima, ,,Lola Lesak", Leposavic "Lola Strpce': Strpce i "Lola Fabrika alata"
Beograd sa pogonima u ZuЬinom Potoku, udeo maticnog drustva "Lola si-
stem" a.d., Beograd u restrukturiranju iznosio 100%. U postupku privatizacije
Lolinih ргеоџзеса па Kosovu i Metohiji Ьiо је ukljucen i koordinacioni naci-
onalni centar RS za Kosovo i Metohiju.
Agencija za privatizaciju donela је 8. juna 2006. godine Odluku о novom
restrukturiranju maticnog drustva "Lola sistema" a.d., Beograd. Ройо se пе-
koliko potencijalnih strateskih partnera interesovalo za privatizaciju pojedi-
nih tehnoloskih celina "Lola sistema" a.d., Beograd u restrukturiranju, novim
programom restrukturiranja ovog sistema Ьilo је predvideno da se гпацспо
drustvo privatizuje putem prodaje pojedinih tehnoloskih celina kao imovi-
ne. Treba napomenuti da su postojala i dva strateska partnera koja su bila
zainteresovana za privatizaciju maticnog drustva "Lola sistema" a.d. (lokacija
Zeleznik).
U pogledu zavisnog preduzeca "Lola Hoteli" d.o.o., Beograd postojao је u
septembru 2006. godine dogovor izmedu maticnog drustva "Lola sistem" a.d.,
Beograd u restrukturiranju i predstavnika ZaduzЬine Кralja Petra da јој "Lola
sistem" a.d., Beograd u restrukturiranju ustupi bez tereta svu imovinu kojom
raspolaze, а koja је definisana kao imovina ZaduzЬine, а da ZaduzЬina preuz-
me zaposlene, izuzev onih koji treba da napuste preduzece ро osnovu donetog
socijalnog programa. Prva aukcija za prodaju ovog preduzeca bila је neuspes-
na. Medutim, doslo је do sudskog spora koji је povela Zaduzbina Кralja Petra
1 protiv Republike SrЬije i "Lole sistema" a.d., Beograd u restrukturiranju.
Agencija za privatizaciju је planirala licitacionu prodaju zavisnog preduze-
ca "Lola Hoteli" d.o.o., Beograd nakon okoncanja pomenutog sudskog spora.
Ona је trebalo da obuhvati i prodaju drugih nepokretnosti "Lola sistema'' a.d.,
Beograd u restrukturiranju, i to: poslovnog prostora u Dalmatinskoj ulici broj
47 u Beogradu, Aneksa samackog hotela, transportnih sistema sa zemljistem i
nekretnina van proizvodnog procesa na lokaciji Zeleznika i Beograda.
Do septembra 2006. godine metodom javne aukcije privatizovana su i za-
visna preduzeca "Lola audio" Beograd, ро prodajnoj ceni samo od 4.593.000
dinara (50.000 evra) i "Lola Fabrika opreme" Vrdnik, ро ceni od 67.946.000
dinara, kao i "Lola Progres" d.o.o., Raska na aukciji odrzanoj 29. avgusta
2006. godine. Delatnost ovog preduzeca sa 86 zaposlenih bila је proizvodnja
alatnih masina. Kupac, pravno lice, ,,Brotrade posrednistvo, trgovina, kme*-
stvo, gradbenistvo, storitve" d.o.o. iz MariЬora platio је pocetnu cenu u iznosu
od 17.772.000 dinara, uz dogovorene investicije od 1.763.000 dinara. Kupac,
,,Brotrade" d.o.o. otisao је и stecaj juna 2012. godine.
Organi upravljanja "Lola sistem'' a.d., Beograd usvojili su 28. novembra
2006. godine novi program restrukturirana. Posto se nekoliko potencijalnih
 340 Marija Obradovic , Hronika tranzicijskog groЬija

strateskih partnera interesovalo za privatizaciju pojedinih tehnoloskih celi-

na "Lola sistem" a.d., Beograd u restrukturiranju, Agencija za privatizaciju
је donela odluku da se шапёпо drustvo privatizuje putem prodaje pojedinih
tehnoloskih celina kao imovine. U toku postupka restrukturiranja гпапёпо
drustvo је svoja osnivacka prava prenosilo sa jednog па drugo zavisno pre-
duzece, kao па primer, u slucaju prenosa sa ргеёшеса - гасџпа sa jednim
zaposlenim "Lola Mos" Pirot па zavisno drustvo "Lola Sarlah" d.o.o. Pirot, za
koje је bila predvidena aukcijska prodaja.
Putem javne licitacije, tokom 2006. godine, prodat је deo imovine "Lola
sistem" a.d., Beograd u restrukturiranju, ,,Lola FMP': informacione tehnolo-
gije, ро роёешој ceni od samo 292.683 evra, а krajem 2007. godine putem
javnog nadmetanja, licitacije prodat је udeo "Lola Sistema" a.d., Beograd u
privrednom drustvu "Lola Fluidomatik" d.o.o., Beograd. Kupac је bila firma
,.Media П" do.o., Beograd, а prodajna сепа iznosila је 104.007.360,00 dinara.
Iz ovoga vidimo da se sustina procesa restrukturiranja sastojala u raz-
Ьijanju velikih proizvodno-tehnoloskih sistema, putem pojedinacne pro-
daje njihovih zavisnih delova, ра cak i licitacijom kao imovine, cime su
veli.ki proizvodni sistemi Srblje kroz proces privatizacije, tj. restrukturira-
nja bili razdroЫjeni.
Nakon dve neuspesne aukcije, Agencija za privatizaciju је tokom 2007.
godine donela odluku о restrukturiranju zavisnih drustava "Lola Utva" d.o.o.
(sa "Lola usluzne delatnosti" d.o.o.).
U aprilu 2007. godine putem licitacija, Agencija za privatizaciju prodala је
delove imovine "Lola sistema" a.d., Beograd u restrukturiranju koju је koristio
profitni centar "Lola Livnica" Beograd, ро ceni od 1.759.747 evra i "Procesna
oprema i masine" Beograd, ро ceni od 3.502.628 evra, i to istom kupcu, firmi
,.Dam - Mont" d.o.o., Despotovac, ciji је vlasnik Milojko Damjanovic.
Pocetkom 2008. godine bila је odrzana neuspela akcija za prodaju za-
visnog drustva "Lola Sarlah" d.o.o., Pirot, а vrsena је i licitaciona prodaja
imovine "lvo Lola Ribar sistema" a.d., Beograd u restrukturiranju na lokaciji
Zeleznika i Beograda, kao sto su: Aneks samackog hotela sa pripadajucim ze-
mljistem, visenamenski objekat sa glavnom РР centralom, skolska radionica
sa zemljistem, zgrada "Lola Racunara", restoran drustvene ishrane, tri gasne
stanice i kotlarnica sa magacinima, visenamenski poslovni objekat - restoran
i portirnica sa parkom, transportni sistem sa zemljistem i magacin rezervnih
delova.
Projekat restrukturiranja Holding kompanije Industrija hidraulike i pne-
umatike (IНР) ,,Prva Petoletka" a.d., Trstenik (РРТ) finansiralo је samo pre-
dшece, па osnovu "Rezimea programa reorganizacije i konsolidacije IНР
VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 341

'Prva Petoletka' Trstenik" koji је izradila konsultantska kuca "Factis" d.o.o. u

okviru pripreme ovog drustvenog ргеоџзеса za privatizaciju, а koji је usvo-
jila Vlada RepuЬlike Srblje u svom zakljucku od 21. juna 2002. godine. Posle
sprovedenog restrukturiranja, Agencija za privatizaciju donela је 16. novem-
bra 2004. godine odluku о prodaji 70% drustvenog kapitala holding predu-
веса IHP .Ргеа Petoletka'' a.d., Trstenik u postupku privatizacije metodom
javnog tendera, kao i 70% drustvenog kapitala njegova cetiri zavisna drusta-
va koja su se izdvojila iz sistema Holdinga: ,,РРТ Коёпа tehnika" a.d; ,,РРТ
Servoupravljaci"; ,,РРТ Zaptivke"; ,,РРТ тма•: te 70% drustvenog kapitala
u ргесџзесџ za proizvodnju namenskih proizvoda. ,,РРТ Namenska" a.d.
Trstenik. Medutim, kako do krajnjeg roka za роёпоёепје ponuda nije bilo
pristiglih ponuda za kupovinu kapitala ovog preduzeca, tenderska komisija је
na svojoj sednici odrzanoj 7. jula 2005. godine proglasila tender neuspelim.
Prilikom pripreme novog tenderskog postupka, dokumentom "Strategija
dalje privatizacije': blla је predvidena pojedinacna privatizacija, metodom jav-
nog tendera, sest zavisnih drustava koja su se izdvojila iz sistema Holdinga
preduzeca IHP "Prva Petoletka'' a.d., Trstenik i osamostalila, odnosno, izvrsi-
la upis u Registar privrednih subjekata: ,,РРТ Kocna tehnika': Trstenik, ,,РРТ
Servoupravljaci': Trstenik, ,,РРТ Zaptivke': Trstenik, ,,РРТ тма•: Trstenik,
,,РРТ Armature•: Aleksandrovac i "РРТ FUD" Brus.
Na sastanku u Agenciji za privatizaciju, odrzanom 28. avgusta 2005. go-
dine, kome је pored predstavnika Agencije prisustvovalo i rukovodstvo ovog
holding preduzeca i predstavnici sindikata, privatizacioni savetnik "Factis"
d.o.o., Beograd predstavio је moguci scenario privatizacije zavisnih preduze-
ca, а na osnovu dodatne analize triista i "kontakta sa potencijalnim investi-
torima': Zatim, је 29. avgusta 2005. godine u preduzecu odrzan sastanak sa
rukovodstvima zavisnih preduzeca ovog Holdinga.
Pocetkom 2006. godine od strane ruske kompanije "FGUP Rosoboron
- eksport" Agencija za privatizaciju је dobila pismo kojim је iskazano inte-
resovanje ove kompanije da sa jos sest clanova formira konzorcijum ruskih
kompanija koje Ьi ucestvovale u privatizaciji Holding preduzeca IHP "Prva
Petoletka'' a.d. Trstenik i vec pomenutih sest osamostaljenih preduzeca, i to
na jedinstvenom tenderu. U skladu sa ovim interesovanjem Agencija za pri-
vatizaciju zapocela је pripremu nove tenderske procedure. Uporedo sa pripre-
mom tendera odvijala se izrada programa za resavanje viska radne snage. Као
visak zaposlenih na nivou sistema utvrdeno је 1385 radnika.
Agencija za privatizaciju, 13. marta 2007. godine, objavila је drugi javni
poziv za ucesce na javnom tenderu radi zajednicke prodaje kapitala Holding
preduzeca IНР "Prva Petoletka" a.d., Trstenik. Medutim, na sednici odrianoj
13. novembra 2007. godine Tenderska komisija koja је pratila sprovodenje
 342 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog grobija

ovog tendera konstatovala је da do kraja roka za роёпоёепје ponuda nije Ьilo

prispelih ponuda za kupovinu drustvenog kapitala predmetnog ргеёџзеса.
Nakon ovog neuspelog tendera, krajem 2007. godine, u Agenciji za pri-
vatizaciju Ьiо је odrian sastanak "sa konsultantima, direktorom Holdinga i
direktorima sest osamostaljenih ргеёџзеса iz sistema na kojem im је ваорйеп
dalji plan procesa privatizacije, ро kojem се se vrsiti ројейпаспа prodaja svih
ргеёџзеса, kako osamostaljenih tako i zavisnih ргеёџзеса iz Holdinga': U to
vreme Holding ргеашесе IНР "Prva Petoletka" a.d., Trstenik (РРТ) imao је
osam zavisnih drustava: ,,РРТ - Hidraulika" a.d., Trstenik, ,,РРТ - Cilindri"
a.d., Trstenik, ,,РРТ - Delovi" a.d., Novi Pazar, ,,РРТ - Namenska" a.d.,
Trstenik, ,,РРТ - Industrijska pneurnatika" a.d., Trstenik, ,,РРТ - Inienjering"
a.d., Beograd, ,,РРТ - Remont i energetika" a.d., Trstenik i "РРТ - Ishrana"
a.d., Trstenik i sest osamostaljenih drustava: ,,РРТ - Kocna tehnika'; Trstenik,
,,РРТ - Servoupravljaci'; Trstenik, ,,РРТ - Zaptivke': Trstenik, ,,РРТ - тма•:
Trstenik, ,,РРТ - Armature': Aleksandrovac i "РРТ - FUD': Brus.
Delegacija Holding preduzece IНР "Prva Petoletka" a.d., Trstenik (РРТ)
i Agencije za privatizaciju RepuЬlike Srblje posetila је potencijalnog investi-
tora, kompaniju "Palfinger" u Austriji u periodu od 14-16. marta 2008. godi-
ne, а u periodu od 21. do 24. aprila 2008. godine potencijalnog investitora iz
Ruske Federacije.
Jos tokom 2006. godine praksa prodaje akcionarskog drustva zajedno
sa zavisnim preduzecima u istom tenderskom postupku Ьila је ucestala, npr.
kako smo videli i u slucaju" Holdinga IHP Prahovo" a.d., Prahovo u restruk-
turiranju. Privatizacija ove Korporacije Ьila је oteiana kako proЫemima veza-
nim za razgranicenja sa ЈР "Srbljasume" Beograd i JVP "SrЬijavode" Beograd,
tako i sa deobnim bilansom sa Ьivsim preduzecima iz njenog sastava, te sa
proЫemima u vezi sa legalizacijom dela nepokretnosti i statusom vodovoda.
Agencija za privatizaciju objavila је 17. jula 2008. godine treci javni poziv
radi zajednicke prodaje 70% drustvenog kapitala i 100% kapitala Fonda za
razvoj RS za Holding preduzece IНР "Prva Petoletka" a.d. Trstenik (РРТ) i
njegovih 11 zavisnih (izuzev РРТ - Namenska a.d. Тrstenik) i 6 osamostalje-
nih drustava.
Nakon objavljivanja Javnog poziva, Agencija za privatizaciju је 6. oktobra
2008. godine uputila dopis Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja RS
sa predlogom hitnog razmatranja informacije о otpustu dela dugova ovog su-
bjekta privatizacije prema drzavnim poveriocima i usvajanja odgovarajuceg
zakljucka Vlade RS. Zakljucak о otpisu dela obaveza ovog subjekta privati-
zacije prema driavnim poveriocima, Vlada RS usvojila је 23. oktobra 2008.
godin e.
VI. Proces privatizacije drшtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 343

Tenderska komisija koja је pratila sprovodenje ovog tendera, na svojoj sed-

nici, odrzanoj 2. decembra 2008. godine, odobrila је Odluku Agencije za priva-
tizaciju о rangiranju ponuda, i to: prvorangirani ропџёаё Ьiо је Konzorcijum
,,ОАО Вџпппав" i ,,ООО TG Rosmastorg", Ruska Federacija, а drugorangi-
rani Konzorcijum "Avtobusni Zavody Ltd. (LAZ)", Ukrajina i "Тransport
Construction Investments Ltd:', Velika Britanija. Tenderska komisija radila
је u sastavu: predsednik, Mr Milan Josipovic, magistar ekonomskih nauka,
ропюсшк ministra u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja RS, kao
predstavnik iz reda repuЬlickih organa; zamenik predsednika, Dragan Egeric,
diplomirani inzenjer organizacije, generalni direktor Holding ргеёшеса IHP
,,Prva Petoletka" a.d. Trstenik (РРТ), kao predstavnik subjekta privatizacije;
clanovi, Stevan Dakovic, diplomirani pravnik, predsednik Opstine Trstenik,
kao predstavnik lokalne sarnouprave prema sedistu subjekta privatizacije;
Ljublnka Jovanovic, diplomirani ekonomista, savetnik ministra u Ministarstvu
ekonomije i regionalnog razvoja RS, kao predstavnik iz reda republickih orga-
na i Milovan Miletic, elektromehanicar mreza, predsednik JSO Sarnostalnog
sindikata Holding preduzeca IHP "Prva Petoletka'' a.d. Trstenik (РРТ), kao
zajednicki predstavnik reprezentativnih sindikata subjekta privatizacije.
Dana 21. januara 2009. godine zakljucen је Ugovor о zajednickoj prodaji
kapitala Holding preduzece IНР "Prva Petoletka" a.d. Trstenik (РРТ) i njego-
vih 11 zavisnih i 6 osarnostaljenih drustava izmedu Agencije za privatizaciju i
Akcijskog fonda, kao Prodavca i kupca, prvorangiranog ponudaca Otvorenog
akcionarskog drustva "Bummas" lzevsk, Ruska Federacija. Osnovni elementi
ugovora Ьili su prodajna cena kapitala u iznosu od 5 miliona evra i investi-
cioni program u vrednosti od 30 miliona evra. Kupac је pored minimalnih
prihvatio i odredene dodatne obaveze socijalnog prograrna.
Medutim, 17. februara 2009. godine Kompanija "ОАО Bшnmaf' Иevsk iz
Ruske Federacije, obavestila је Agenciju za privatizaciju о izlasku iz Ugovora
о zajednickoj prodaji kapitala Holding preduzece IНР "Prva Petoletka" a.d
Trstenik (РРТ) i njegovih 11 zavisnih i 6 osarnostaljenih drustava. Као naj-
vazniji razlog za donosenje ovakve odluke Kompanija "ОАО Bummas" Izevsk
iz Ruske Federacije navela је svetsku ekonomsku krizu. Posto је prvorangirani
ponudac odustao od Ugovorom preuzetih obaveza i time povukao ponudu
na javnom tenderu, Agencija za privatizaciju је pozvala drugorangiranog po-
nudaca, Konzorcijum "Avtobusni Zavody Ltd. (LAZ)': Ukrajina i "Transport
Construction Invesments Ltd:: Velika Britanija na zakljucenje Ugovora о pro-
daji kapitala predmetnog subjekta privatizacije.
Ovaj ugovor zakljucen је 9. aprila 2009. godine, а njegove osnovne ele-
mente cinili su: kupoprodajna cena kapitala u iznosu od 2,5 miliona evra,
upola manja od prethodne i investicioni program u vrednosti od 60 miliona
 344 Marija Obradovic • Hnmika tra11zicijskog gro Щa

evra, duplo veci od prethodnog. Kupac је za razliku od prethodnog prihvatio

samo minima\ne оћауеае socijalnog programa. Medutim, Agencija za priva-
tizaciju је vec 22. таја 2009. godine raskinula ovaj Ugovora о zajednickoj
prodaji kapitala Holding ргеёшесе !НР "Prva Petoletka" a.d. Trstenik (РРТ)
i njegovih 11 zavisnih i 6 osamostaljenih drustava, zbog neispunjenja, s obzi-
rom па to da кџрас, Konzorcijum "Avtobusni Zavody Ltd. (LAZ)'; Ukrajina
i Лгапвроп Construction Invesments Ltd:; Velika Britanija, ni u naknadno
ostavljenom roku, nije uplatio prvu ratu Prodajne cene.
Nakon raskida ovog Ugovora, Agencija za privatizaciju је 13. septembra
2010. godine done\a Odluku о restrukturiranju kojom је pokrenuto ponov-
по restrukturiranje Holding ргеёцзесе IHP "Prva Petoletka" a.d. Trstenik
(РРТ).
Detaljna istorijska rekonstrukcija procesa privatizacije Holding pre-
duzeca IHP nPrva Petoletka" a.d. Trstenik (РРТ), tri neuspela tendera
radi prodaje njegovog kapitala i postupka otpisa dela obaveza ovog pre-
duzeca prema drzavnim poveriocima, te razbljanja sinergije sistema datog
Holdinga u toku njegovog finansijskog i organizacionog restrukturiranja,
pokazuje da privatizacija drustvenog kapitala u Srblji nije Ьila zasnovana
па racionalnim ciljevima, kao sto је povecanje ekonomske efikasnosti u
poslovanju privrednih subjekata, vec se zasnivala па ideoloskoj premisi da
је privatna svojina "najefikasniji oblik svojine" i da zato "proces privati-
zacije treba sto pre zavrsiti:'84 Stoga је опа sprovedena voluntaristickim
politickim akcijama, s jedinim ciljem da dovede do promene svojinske
strukture u okviru nacionalne privrede, bez obzira na pogubne efekte koje
је imala na ekonomski sistem zemlje: deindustrijalizaciju, nezaposlenost,
urusavanje finansijske i marketinske situacije i trzisne pozicije subjekata
privatizacije, itd.
Predstavnici raznih institucija koji su ucestvovale u procesu privati-
zacije drustvenog kapitala velikih socijalistickih industrijskih preduzeca
u Srblji, - Skupstine RS, Odbora za privatizaciju Skupstine RS, Vlade RS,
ministarstva ekonomije, sindikata, Agencije za privatizaciju RS, Akcijskog
fonda RS, privatizacioni savetnici, clanovi komisija za pregovore i tender-
skih kornisija - ne samo da nisu snosili nikakve sankcije za neuspele pri-
vatizacije preduzeca, vec su dobljali i materijalnu naknadu za svoj "rad'~
Socijalne posledice ekonomske neracionalnosti koncepta i politike priva-
tizacije drustvenog kapitala u Srblji, siromastvo i gubltak radnih mesta,
snosi samo radnicka klasa.
Holding kompanija "Elektronska industrija" (EI), Nis, sa 11 zavisnih pre-
duzeca, Holding korporacija "Masinska industrija" (MIN) a.d., Nis sa 35 zavi-
VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 345

snih ргеоџзеса i "KMG Trudbenil<, Beograd takode su samostalno finansirali

svoja restrukturiranja u postupku privatizacije.
"MIN" Holding Со. a.d., Nis privatizovala se ро programu koji је doneo
Privatizacioni odbor V1ade RS, pri cemu је za 11 od 35 zavisnih ргесџзеса
Ьila predvidena privatizacija metodom javne aukcije.
Tako su u toku procesa restrukturiranja pojedina zavisna ргеёшеса iz
ove grupe ргеёџзеса samostalno prodavana metodom javne aukcije. Tako,
па primer, 25,56% drustvenog kapitala "MIN Skretnice': d.o.o., Nis, zavi-
snog ргеёшеса, sto је cinilo 63,48% ukupnog kapitala i 100% ucesca "MIN"
Holding Со. a.d., Nis prodato је 31. jula 2003. godine na javnoj aukciji пешаё-
ko-francuskoj firmi Vossloh-kozifer, ро prodajnoj ceni od samo 2.528.000 di-
пага, uz ugovorene investicije od 18.774.000 dinara. Ostatak kapitala Ьiо је
prenet na zaposlene bez naknade. Restrukturiranje i privatizacija ovog pre-
duzeca vrsena su na osnovu dokumenta "Osnove programa privatizacije i re-
strukturiranja 'MIN' Hoding ко:· a.d., Nis. Dana 11. januara 2006. godine
Agencija za privatizaciju donela је odluku о privatizaciji svih 23 zavisnih pre-
duzeca ove Holding korporacije i maticnog drustva metodom javne aukcije.
Putem aukcije prodata su tokom 2006. godine zavisna preduzeca "MIN
Holding Со. Celik" a.d. Zitorada, preduzece za proizvodnju lokomotiva i sin-
skih vozila sa 165 zaposlenih, konzorcijumu Tomislava Vojnica Purcara iz
Subotice ро ceni od 33.231.000 dinara, ,,MIN Holding Со. AGH" a.d., Gadzin
Han, sa 140 zaposlenih, cija је delatnost Ьila proizvodnja instalacionih ma-
terijala, ро prodajnoj ceni od 12.735.000 dinara koja је bila jednaka pocet-
noj ceni. Tekuci prihodi od ove aukcijske prodaje iznosili su samo 6.367.000
dinara, а ugovorene investicije 8.274.000 dinara. Kupac је Ьiо Konzorcijum
Zorana Tasica iz Vranjske Banje.
Na javnoj aukciji odrzanoj 26. aprila 2006. godine - 70% drustvenog ka-
pitala subjekta privatizacije "MIN Holding Со. Kovacnica" a.d., Nis, preduze-
ca za proizvodnju kovanih, livenih i presovanih proizvoda sa 101 zaposlenim,
sto је cinilo 34,57 % ukupnog kapitala i 100% ucesca "MIN Holdinga Со.~
Nis, и kapitalu subjekta privatizacije, sto је iznosilo 50,62% ukupnog kapi-
tala subjekta privatizacije - prodato је ро ukupnoj kupoprodajnoj ceni od
16.212.000 dinara, kupcu, ,.MING" d.o.o., Beograd.
Zatim, na javnoj aukciji, odrzanoj 27. jula 2006. godine, prodato је zavi-
sno preduzece "MIN Holding Со. Svrljig" a.d. Svrljig, koje se bavilo proizvod-
njom veznih elemenata, lanaca i slicno, sa 339 zaposlenih, kupcu, hrvatskoj
tvornici vijaka "DIV" d.o.o., Samobor ро pocetnoj ceni od 48.892.000 dinara,
uz ugovorene investicije od 130.000.000 dinara.
Javne aukcije za prodaju jos pet zavisnih preduzeca AD "MIN-a Holding
Со", Nis odrzane su 28. septembra 2006. godine, ali nijedno nije prodato.
346 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog groblja

U toku 2006. godine odrzane su i neuspele aukcije za prodaju ргеёшеса

.мт» Modelara': Nis, ,,MIN Livmin" a.d., Nis "MIN Sivi liv" a.d., Nis i "MIN
Specijalna vozila" a.d., Nis, ,,MIN Lokomotiva" a.d., Nis "MIN Vagonka" a.d.,
Nis, DP "MIN Ргојеја', Nis i "Min Metal" a.d., Мегойпа,
Те godine, na јаепој aukciji, odrzanoj 28. decembra, ipak је Konzorcijumu
Dmitra Segrta iz Кikinde, ро ceni od 18.226.000 dinara prodato 70% drus-
tvenog kapitala subjekta privatizacije "MIN Holding Со. Projekt" a.d., Nis,
ргеёшесе za inzenjersku delatnost i tehnicko savetovanje sa 101 zaposlenim,
sto је cinilo 56,90% ukupnog kapitala i 100% ucesca "MIN Holdinga Со.~
Nis, u kapitalu subjekta privatizacije, sto је iznosilo 18,72% ukupnog kapitala
subjekta privatizacije.
Na javnoj aukciji odrzanoj 25. januara 2007. godine prodata su tri zavisna
preduzeca "MIN Holdinga Со:' Nis, i to istom kupcu, Drustvu za proizvod-
nju trgovinu i usluge "Friuleksport" d.o.o., Beograd. Tako је 70% drustvenog
kapitala subjekta privatizacije "MIN Holding Со. Lokomotiva" a.d., Nis, pre-
duzeca za remont i proizvodnju sinskih vozila sa 247 zaposlenih, sto је cinilo
30,10% ukupnog kapitala i 100% ucesca "MIN Holdinga Со:· Nis, u kapitalu
subjekta privatizacije, sto је iznosilo 57,00% ukupnog kapitala subjekta pri-
vatizacije - prodato ро ceni od 55.495.000 dinara. Zatim је 70% drustvenog
kapitala subjekta privatizacije "MIN Holding Со. Vagonka" a.d., Nis, preduze-
ca za proizvodnju i remont i sinskih vozila i druge opreme sa 272 zaposlena,
sto је cinilo 30,52% ukupnog kapitala i 100% ucesca "MIN Holdinga Со."
Nis, u kapitalu subjekta privatizacije, sto је iznosilo 56,40% ukupnog kapitala
subjekta privatizacije - prodato ро ceni od 59.700.000 dinara. Takode, 70%
drustvenog kapitala subjekta privatizacije "MIN Holding Со. Specijalna vo-
zila" a.d., Nis, preduzeca za proizvodnju specijalnih vozila, autodizalica i ko-
munalne nadgradnje i sredstava integralnog transporta sa 74 zaposlena, sto је
cinilo 24,42% ukupnog kapitala i 100% ucesca "MIN Holdinga Со:• Nis, u ka-
pitalu subjekta privatizacije, sto је iznosilo 65,12% ukupnog kapitala subjekta
privatizacije - prodato је ро ceni od 8.683.000 dinara. Do 30% od ukupnog
iznosa drustvenog kapitala ovih subjekata privatizacije bilo је preneto na za-
poslene bez naknade, а preostali iznos drustvenog kapitala koji nije prodat
niti prenet na zaposlene, Ьiо је prenet Akcijskom fondu RS.
Medutim, vrlo brzo nakon prodaje, Agencija za privatizaciju је raskinula
kupoprodajne ugovore, jer kupac nije ispunio uslove iz ugovora, а nad nave-
denim subjektima privatizacije Agencija је pokrenula postupke restrukturira-
nja 9. novembra 2009. godine. Nakon toga, Agencija za privatizaciju је 25. no-
vembra 2011. godine sa konsultantskom kucom "Dil lnzenjering Consulting"
d.o.o., Beograd zakljucila Ugovor о pruzanju konsultantskih usluga u postup-
ku privatizacije kroz restrukturiranje privrednih drustava: ,,MIN Lokomotiva"
VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 347

a.d., Nis u restrukturiranju, ,,MIN Specijalna vozila" a.d., Nis u restrukturira-

nju, ,,MIN Vagonka" a.d., Nis u restrukturiranju, .,Koncern Fabrika vagona
Кraljevo" a.d., Kraljevo u restrukturiranju i "FZV Zelvoz" a.d., Smederevo u
restrukturiranju. Za datu konsultantsku kucu ugovorena је fiksna nagrada u
iznosu od 7.998.960,40 dinara, kao i naknada za џвреёпџ prodaju koja pred-
stavlja procenat od vrednosti transakcije, u iznosu od 1 % .
Medutim, nad ргеёшесегп "MIN Specijalna vozila" a.d., Nis u restruk-
turiranju pokrenut је stecajni postupak 16. januara 2014. godine па osnovu
Resenja stecajnog sudije Privrednog suda u Nisu St. br. 23/2013, а 15. avgusta
2014. godine Agencija za privatizaciju је oglasila prodaju pokretne imovine
ovog stecajnog duznika putem javnog nadmetanja.
Ovaj primer recito pokazuje da sama privatizacija drustvenog kapitala
u Srblji nije zasnovana na ekonomskim kriterijumima i da је prati krajnje
neracionalna procedura, aukcijska prodaja ро niskoj ceni, ocito »montira-
nom" kupcu, raskidanje ugovora, pokretanje postupka restrukturiranja nad
preduzecem, koji i pored angazovanja skupih usluga konsultantskih kuca
vodi stecaju i prodaji kapitala preduzeca kao imovine javnim nadmetanjem.
Na ovaj nacin dolazi do erozije drustvenog kapitala koji se u toku samog
postupka privatizacije preduzeca odliva u privatne ruke, kupcu, konsultant-
skim kucama, birokratiji. Tako privatizacija kapitala u Srblji, ne samo da
ne doprinosi povecavanju efikasnosti preduzeca i produktivnosti rada, te
uvecavanju domaceg bruto proizvoda nacionalne ekonomije, vec је osnov-
ni uzrok njenog konstantnog slaЬljenja jer kontinuirano dovodi do erozije
drustvenog kapitala i proizvodnih kapaciteta industrijskih preduzeca.
Poljsko preduzece "СОРЕХ SK kupilo је jula 2007. godine javnom auk-
cijom sledece clanice "MIN Holdinga Со." Nis: ,,MIN Fitep" a.d., Nis za 266
miliona dinara, .,MIN Mont" a.d., Nis za 28 miliona dinara i "MIN Oprema"
a.d., Nis za 135 miliona dinara.8 5
Na javnoj aukciji organizovanoj od strane Agencije za privatizaciju i odr-
zane ЗО. novembra 2007. godine Ьiо је prodat drustveni kapital preduzeca
"MIN Sivi liv" a.d., Nis, ро ceni od 38 miliona dinara, kupcu, Poljskoj firmi
,,СОРЕХ sx:zatim, bugarskoj firmi "ltertrust Holding BG'; drustveni kapi-
tal tri preduzeca, ,,MIN Modelara", Nis ро ceni od 22 miliona dinara, .,MIN
Obojeni metali" a.d., Nis ро ceni od 11,7 miliona dinara i МIN Livmin" a.d.,
Nis ро ceni od 15.722.000 dinara.
"MIN Holding - Metal" a.d. Merosina, sa 37 zaposlenih prodato је na
aukciji odrianoj 25. januara 2008. godine. Kupac је Ьiо Slobodan Zizic, fi-
zicko lice, а prodajna сепа iznosila је samo 12.600.000 dinara. U isto vreme,
organizovana aukcija zavisnog preduzeca "MIN Holding Со. - In.zenjering"
a.d., Nis nije uspela.
348 Marija Obradovic , Hronika tranzicijskog grobija

Роёеткотп 2008. godine Ьile su zakazane nove aukcije za prodaju dva za-
visna ргеёџзеса, ,,MIN Holding Со. - Inzenjering" a.d., Nis, sa 74 zaposlena
i "MIN Holding Со. - Balkan" a.d., Nis. Prvo ргесћпеса је prodato па aukciji
odrzanoj 7. marta 2008. godine kupcu, pravnom licu ,,Intertrust Holding':
Beograd, ро росетпој ceni od 24.897.000 dinara, uz ugovorene investicije od
6.585.190 dinara. Aukcija odrzana 28. marta 2008. godine za prodaju drugog
ргефпеса Ьila је пеџвреёпа. Tako је drustveni kapital svih zavisnih drustva
"MIN Holding со:• a.d., Nis u postupku njihove privatizacije Ьiо prodavan
metodom javne aukcije.
Dana 23. novembra 2005. godine па sastanku Radne grupe za restruktu-
riranje i privatizaciju Holding korporacije "Elektronska industrija" (EI) a.d.,
Nis, koja је Ьila formirana na nivou Ministarstva privrede RS, jednoglasno
је usvojenja strategija restrukturiranja i privatizacije ovog preduzeca i priva-
tizacije njegovih zavisnih preduzeca metodom javne aukcije. Ovom sastan-
ku prisustvovao је savetnik na projektu, ,,Price\\'aterhouse Coopers Bulgaria
EOOD&Ambroseti': kao i predstavnici Holding korporacije i Agenc~e za pri-
vatizaciju.
Ро objavljenom javnom pozivu, 15. februara 2006. godine, izabran је
konzorcijum konsultantskih firmi "Eukons Group" d.o.o., Beograd i "BDO
ВС Excel" d.o.o., Beograd kao savetnici za privatizaciju 23 zavisnih drustava
Holding korporacije "Elektronska industrija" (EI) a.d., Nis, metodom javne
aukcije. Ugovor sa izabranim savetnicima potpisan је 6. juna 2006. godine.
Putem aukcije prodata su zavisna preduzeca "ЕЈ'' Nisa: ,,EI Feriti"
Beograd, ,,EI Komponente" i "EI РАК", Nis.
Ubrzo nakon toga na javnoj aukciji prodato је zavisno preduzece "EI
Elektromedicina" Nis, sa 81 zaposlenim, cija је delatnost bila proizvodnja ren-
dgen aparata. Kupac је bilo "Preduzece za proizvodnju i promet robe i usluga,
uvoz i izvoz Yumis" d.o.o., Nis, vlasnika Milovana Kocica, cija је osnovna
delatnost bila proizvodnja supa, zacina i pudinga!! Prodajna сепа kapitala
iznosila је 22.462.000 dinara, uz ugovorene investicije od 9.758.000 dinara.
Agencija za privatizaciju је 29. juna 2006. godine donela odluku о restruk-
turiranju ovog preduzeca, а Vlada RS је 6. jula iste godine donela Resenje о
imenovanju predstavnika drustvenog kapitala u Skupstini i upravnom odbo-
ru ovog preduzeca.
Novoimenovani upravni odbor preduzeca је na svojoj sednici odrzanoj
11. avgusta 2006. godine smenio direktora preduzeca, а na sednici 20. sep-
tembra iste godine, imenovao novog direktora preduzeca.
Tokom leta 2006. godine metodom javne aukcije prodato је sedam zavi-
snih drustava ove holding kompanije, i to uglavnom ро pocetnoj ceni.
VI. Proces privatizacije dru!tvcnog kapitala u SrЬiji 2002-2010. 349

"EI Autoservis" Nis, sa 63 zaposlena, cija је delatnost Ьila prevoz robe u

drumskom ваоћгасајџ prodata је pravnom licu ,Nerano Motors" ро роёеџюј
ceni od 23.503.000 dinara, uz ugovorene investicije od 16.414.000 dinara. ,.EI
Femid", Bela Palanka, sa 82 zaposlena, cija је delatnost Ьila proizvodnja elek-
tronskih komponenata, prodata је pravnom licu "MD Nini" d.o.o. ро ceni od
21.000.000 dinara, dok је роёетпа сепа iznosila 10.161.000 dinara. Ugovorene
su investicije od 1.364.000 dinara. ,,Nikola Tesla ЕГ' Beograd, sa 3 zaposlena,
cija је delatnost Ьi\а popravka TV i radio prijemnika, prodato је fizickom licu,
Radoslavu Мапсц ро роёешој ceni od 38.330 dinara, od cega su tekuci pri-
hodi bili samo 19.165. ООО dinara, uz ugovorene investicije od 4.284.000 dina-
га, ,,EI Zastita'' Nis, sa 51 zaposlenim, koje је obavljalo de\atnost vatrogasnih
jedinica, prodato је pravnom licu "Sistem FTO" d.o.o. ро pocetnoj ceni od
2.475.000 dinara, uz ugovorene investicije od 871.000 dinara. Preduzece "EI
Akustika" Svrljig prodato је ро ceni od 10.232.000 dinara, ,,EI КОМ GROUP
Konsing" Beograd, ро prodajnoj ceni od 14.352.000 dinara, ,,EI Ekos distri-
butivni sistem'' Nis, ро prodajnoj ceni od 9.381.099 dinara.
,,EI Holding korporacija Zastita~ Nis, koja је obavljala komunalnu delat-
nost sa 51 zaposlenim, prodata је ро ceni kapitala od 2.475.000 dinara koja је
Ьi!а jednaka pocetnoj ceni, kupcu, pravnom licu, ,,Sistem FТО" Beograd, uz
ugovorene investicije u iznosu od samo 871. ООО. dinara.
Agencija za privatizaciju potpisala је 29. novembra 2006. godine ugovor
sa konsultantskom kucom "Eukons Group" d.o.o., Beograd za izradu progra-
ma restrukturiranja i sveobuhvatne analize poslovanja Holding korporacije
"Elektronska industrija (EI)" a.d., Nis, kao i za usluge finansijskog savetnika
Agencije u postupku privatizacije ovog drustvenog preduzeca. U toku 2007.
godine finansijski savetnik Agencije za privatizaciju Holding korporacije
,,Elektronska industrija (EI)" a.d., Nis finansiran је iz Donacije EAR za po-
drsku privatizacije (#TF054025). Medutim, pocetkom 2008. godine Agencija
za privatizaciju је raskinula ovaj ugovor о pruianju konsultantskih usluga u
postupku restrukturiranja datog Holdinga.
Zavisna preduzeca ove korporacije: ,,El FMB" d.o.o., Nis, ,,EI 7. okto-
bar" d.o.o., Nis, EI Sava'' d.o.o., Nis i "EI Industrijska elektronika" d.o.o.,
Nis ponudena su na prodaju na aukciji odrzanoj 25. januara 2008. godine
ali nisu prodata. Na ponovljenoj aukciji, odrzanoj 7. marta 2008. godine "EI
Sava" d.o.o., Nis, sa 70 zaposlenih, prodato је pravnom licu "Harder Digital"
d.o.o., Beograd ро pocetnoj ceno od 13.271.000 dinara, uz ugovorene inve-
sticija od samo 203.727 dinara, dok su za preduzeca "EI 7. oktobar" d.o.o.,
Nis, ,,EI Industrijska elektronika" d.o.o., Nis i "EI Test" d.o.o., Nis aukcije
proglasene neuspelim. Ni aukcija za prodaju "El Usluga" d.o.o., Nis nije bila
uspesna.
 350 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog grohija

Od 2008. godine usluge finansijskog savetnika Agencije za privatizaciju

"Elektronske industri_je (EI)" a.d., Nis Ьile su finansirane iz donacije EAR za
podrsku privatizacije u SrЬiji (# TF 054025).
1 drustvena ргесџвеса "lndustrija poljoprivrednih птайпа (IPM) Zmaj"
a.d. Zemun - Beograd i "lndustrija тпайпа i traktora" (IMT) a.d., Beograd
samostalno su zapocela finansiranje svog restrukturiranja. Njihov privatiza-
cioni savetnik Ьila је konsultantska kuca "Clyde&CO" LLP, London koja је
vrsila izradu liste poverilaca za ova dva ргесшеса, а sa Agencijom za osi-
guranje depozita, sanaciju, вгеёа] i likvidaciju banaka definisala је duznic-
ко-росегйаёке odnose. Medutim, novembra 2004. godine Svetska banka је
prihvatila da finansira restrukturiranje "lndustrije шайпа i traktora" (IMT)
a.d., Beograd. Prema programu restrukturiranja "lndustrije poljoprivrednih
masina (IPM) Zmaj" a.d. Zemun - Beograd, vrsena је prodaja imovine sre-
disnjeg kompleksa ovog drustvenog preduzeca pocetkom 2005. godine. Za re-
strukturiranje "Industrije masina i traktora" (IMT) a.d., Beograd i "Industrije
motora Rakovica" (IMR) a.d., Beograd u stecaju, grupisanih u PUL 4, 4. jula
2005. godine, angazovan је iz sredstava donacija Svetske banke kao finansijski
savetnik Agencije za privatizaciju "Reiffeisen Investment AG" iz Веса ро ceni
od 470.000,00 evra. Za ova tri preduzeca Agencija za privatizaciju planirala је
prodaju 100% drustvenog kapitala preduzeca metodom javnog tendera.
Prvi tender za prodaju "Industrije poljoprivrednih masina (IPM) Zmaj"
a.d. Zemun - Beograd u restrukturiranju proglasen је neuspelim, posto do
krajnjeg roka, 10. marta 2006. godine, ро uslovima iz objavljenog javnog ten-
dera nije pristigla nijedna ponuda. Novi javni poziv za prodaju 100% ukupnog
kapitala ovog drustvenog preduzeca putem javnog tendera ali pod izmenje-
nim uslovima, objavljen је 8. juna 2006. godine. Na ovom novom tenderu za
prodaju 98,64% ukupno registrovanog kapitala ovog preduzeca sa 647 radnika
javio se samo jedan ponudac, Konzorcijum pravnih lica "Zmaj" koji su cinila
sledeca preduzeca: ,,D'Arcy&Platt" d.o.o., Beograd, ,,Finpro" LLC Delaware
SAD, ,,Figra" d.o.o., Beograd. Tenderska komisija za ovo preduzece (u sasta-
vu: Aleksandar Todorovic, predsednik, pomocnik ministra u Мinistarstvu
poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede RS, kao predstavnik iz reda republic-
kih organa; Gordana Dzordan, zamenik predsednika, radnik Gradske uprave
Grada Beograda na poslovima iz oЫasti trgovine, kao predstavnik lokalne
sarnouprave prema sedistu subjekta privatizacije; Dragan Micic, clan, pred-
sednik sindikalne organizacije Samostalnog sindikata preduzeca ,,IPM Zmaj"
a.d. Zemun-Beograd u restrukturiranju, kao predstavnik reprezentativnog
sindikata subjekta privatizacije; Biljana Lukic, clan, savetnik u Ministarstvu
privrede RS, kao predstavnik iz reda repuЬlickih organa i Jovanka Мicic,
clan, samostalni tehnolog povrsinske zastite u preduzecu "IPM Zmaj" a.d.
VI. Proces privatizacije drшtvenog kapitala u SrЬiji 2002-2010. 351

Zemun - Beograd u restrukturiranju, kao predstavnik subjekta privatizaci-

је), па svojoj prvoj sednici, odrzanoj 11. oktobra 2006. godine - utvrdila је
da ovaj jedini ропџёас ispunjava kvalifikacione uslove iz objavljenog javnog
poziva. Kupoprodajni ugovor о prodaji 100% drustvenog kapitala ргеёџзеса
,,IPM Zmaj" a.d. Zemun - Beograd u restrukturiranju potpisan је 22. decem-
bra 2006. godine izmedu Agencije za privatizaciju i kupca, jedinog ропџёаса
na tenderu kojim је utvrdena сепа kapitala od 79.395.000 dinara (1.005.000
evra) i investicioni program u iznosu od 474.000.000 dinara (6 miliona evra).
Nakon privatizacije ovog ргеёџзеса doslo је do smanjenja broja zaposle-
nih i pada proizvodnje, а па atraktivnoj lokaciji ovog ргеёџзеса na Novom
Beogradu od 18 hektara gde su se nalazili magacini ргесџзеса nikli su brojni
hipermarketi.
Odluku о restrukturiranju preduzeca "Industrije masina i traktora"
(IMT) a.d., Beograd, Agencija za privatizaciju је donela 23. juna 2004. godine.
Strategiju privatizacije ovog privrednog drustva, koju је koncipirao savetnik
kao prodaju 100% drustvenog kapitala preduzeca metodom javnog tendera,
Agencija za privatizaciju је usvojila 8. novembra 2005. godine. Na Skupstini
preduzeca 15. novembra 2005. godine usvojen је program restrukturiranja, а
nakon toga i od strane Agencije.
Medutim, posle neuspesnog tendera za prodaju 100% drustvenog kapi-
tala "lndustrije masina i traktora" (IMT) a.d., Beograd u restrukturiranju, za
koji је javni poziv Agencija za privatizaciju objavila 23. decembra 2005. godi-
ne, kao i neuspesne prodaje jednog zavisnog preduzeca ove kompanije, ,,IMT
Fabrike remontnog centara'' d.o.o., Dobanovci, Agencija za privatizaciju је 29.
decembra 2006. godine donela Zakljucak о prekidu postupka privatizacije
ovog preduzece koji је Ьiо pracen dodatnim socijalnim programom.
Medutim, 16. jula 2007. godine Agencija za privatizaciju је objavila novi
javni poziv za ucesce na javnom tenderu za prodaju 100% drustvenog kapita-
la, sto predstavlja 94,5% ukupno registrovanog kapitala kompanije "Industrije
masina i traktora" (IMT) a.d., Beograd u restrukturiranju.
Kupoprodajni ugovor, posle sprovedenog tendera, Agencija za privati-
zaciju potpisala је 10. aprila 2008. godine sa kupcem, prvorangiranim po-
nudacem na tenderu, Konzorcijumom: ,,Home Art & Sales Services" AG,
Wollerau, Svajcarska i "SIP Strojna industrija" d.o.o., Sempeter v savinjski
Dolini, Slovenija. Prodajna cena kapitala iznosila је 121.111.111 evra, uz ugo-
voreni investicioni program u vrednosti od 10.270.000 evra. Kupac је pri-
hvatio obaveze iz socijalnog programa. Ali, 15. maja 2008. godine Kupac је
obavestio Agenciju za privatizaciju da је odustao od tendera za kupovinu
drustvenog kapitala privrednog drustva "lndustrije masina i traktora" (IMT)
a.d., Beograd u restrukturiranju.
 352 Marija Obradovic • Hro11ika tтanzicijskog gтоЬђа

Agencija za privatizaciju је stoga raskinula dati kupoprodajni ugovor i

pozvala па pregovore drugorangiranog ропџёаёа па tenderu, Konzorcijum
koji su cinili "NeYeifield Limited" Britanska devicanska ostrva i .Ро! - Mot
Waifama" S. А. LuЬlin, Poljska koji је ponudio prodajnu cenu kapitala u izno-
su od 109.300.000 evra i investiciono ulaganje u visini od 13 miliona evra.
Medutim, i ovaj ponudac је 17. jula 2008. godine odustao od datog tendera.
Posle toga, Agencija za privatizaciju је 5. septembra 2008. godine donela
odluku da pozove trecerangiranog ропџбаса na tenderu, Konzorcijum "Agri
Invesment" koji su cinili "Мрс. Properties" d.o.o., Beograd i "Adriano Corsi"
SpA Pradamno, ltalija na potpisivanje ugovora о prodaji drustvenog kapitala
datog subjekta privatizacije, uz ispunjenje uslova da se ponudac obaveze na
kvalitetan In,•esticioni program, u najmanjoj vrednosti od 10 miliona evra.
Ponudac је uputio dopis Agenciji za privatizaciju sa zahtevom za razmatra-
nje mogucnosti kupovine kapitala subjekta privatizacije na rate. Medutim
Agencija za privatizaciju ga је obavestila da to nije predvideno sa vazecom
Uredbom о prodaji kapita/a i imovine javnim tenderom (,,Sl. Glasnik RS" br.
45/2001, 59/2003, 110/2003, 52/2005, 126/2007 i 96/2009.) i Uredbom о po-
stupku i nacinu restrukturiranja subjekta privatizacije (.,Sl. Glasnik RS" br.
52/2005, 96/2008 i 98/2009).
Posto је i ovaj trecerangirani ponudac odustao od tendera, Agencija za
privatizaciju је 2. septembra 2009. godine donela Odluku о dopuni odluke о
restrukturiranju preduzeca "lndustrije masina i traktora'' (IMT) a.d., Beograd
u restruktu riranju, а 8. aprila 2013. godine, objavila је prospekt za ovo pre-
duzece za koje је bila pokrenuta inicijativa za privatizaciju radi prikupljanja
podataka о broju potencijalnih kupaca, odnosno pisma zainteresovanosti za
kupovinu kapitala odnosno imovine datog subjekta privatizacije.
Slucaj prodaje drustvenog kapitala о postupku privatizacije privred-
nog drustva пlndustrije masina i traktora" (IMT) a.d., Beograd u restruk-
turiranju, pokazuje nam kako је о Srblji, putem neuspelih tenderskih
privatizacija, pracenih beskrajnim pregovorima sa brojnim ponudacima,
bilo vrseno urusavanje finansijske i marketinske situacije i triisne pozicije
subjekata privatizacije, do stadijuma kada se kapital velikih socijalistickih
industrijskih preduzeca na kraju nudio па prodaju kao imovina metodom
javnog nadmetanja.
Strategiju privatizacije preduzeca "lndustrije motora Rakovica" (IMR)
a.d., Beograd u restrukturiranju koja је predvidala prodaju 100% drustvenog
kapitala preduzeca metodom javnog tendera, usvojila је Agencija za privati-
zaciju 12. decembra 2005. godine, dok је program restrukturiranja ovog drus-
tvenog preduzeca Ьiо usvojen na Skupstini preduzeca 19. decembra 2005. go-
VI. Proces privatizacije drustvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 353

dine, а Agencija za privatizaciju је 21. decembra 2005. godine donela Resenje

о prihvatanju programa restrukturiranja ovog akcionarskog drustva kojim је
Ьila predvidena njegova privatizacija metodom javnog tendera. Privatizacioni
savetnik ovoga subjekta privatizacije bila је konsultantska kuca "Deloitte &
Touche" d.o.o., Beograd.
Na sednici tenderske komisije odrzane 26. таја 2006. godine tender za
prodaju ovog ргеаџзеса proglasen је neuspelim jer do isteka roka za dostav-
ljanje obavezujucih ponuda na adresu Agencije za privatizaciju nije prispela
nijedna ponuda. Nakon пеџвревпој; tendera za prodaju 100% drustvenog ka-
pitala privrednog drustva "lndustrije motora Rakovica" (IMR) a.d., Beograd
и restrukturiranju, Agencija za privatizaciju donela је 5. decembra 2006. go-
dine Zakljucak о prekidu postupka privatizacije ovog ргеёшеса, uz dodatni
socijalni program.
Medutim, 29. novembra 2007. godine, posle dva neuspesna tendera,
Agencija za privatizaciju objavila је javni poziv za ucesce па trecem tenderu
radi prodaje 100% ukupno registrovanog kapitala, sto је predstavljalo 90,05%
ukupno registrovanog kapitala ovog subjekta privatizacije sa 860 zaposle-
nih. Posle nekoliko produzavanja rokova za dostavljanje konacnih obave-
zujucih ponuda, neuspesnih pregovora sa ponudacima i neuspelih prodaja,
posle poslednjih neuspesnih pregovora sa jedinim ponudacima па tenderu,
Konzorcijumom "Clear Vision Invesment & Lily Drogerie" Beograd, Komisija
za pregovore је, 15. januara 2009. godine, donela odluku da sa ovim ponu-
dacem ne zakljuci ugovor о prodaji. Tenderska komisija је na trecoj sednici,
odrzanoj 16. januara 2009. godine, odobrila odluku Komisije za pregovore,
cime је tender proglasen neuspelim. Savetnik Agencije za privatizaciju za ovo
akcionarsko drustvo и restrukturiranju bila је austrijska konsultantska kuca
,,Raiffeisen Invesment AG" Вес.
Restrukturiranje u postupku privatizacije drustvenog preduzeca za pro-
izvodnju kamiona i specijalizovanih vozila "Korporacija Fabrika automobila
PriЬoj" (FAP) a.d. PriЬoj najpre је bilo, kako smo videli, finansirano iz dona-
cije Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR), а zatim iz budzeta RepuЫike
SrЬije. Pocetkom 2006. godine Agencija za privatizaciju angazovala је novog
savetnika za restrukturiranje ovog preduzeca, konsultantsku firmu "BDO ВС
Excel" d.o.o. iz Beograda. Agencija za privatizaciju је 24. maja 2006. godine
donela Resenje о prekidu postupka privatizacije ovog preduzeca. Medutim,
vec 11. oktobra 2006. godine ona је donela Resenje о prihvatanju novog pro-
grama restrukturiranja ovog preduzeca, nakon njegovog usvajanja na organi-
ma upravljanja preduzeca 6. oktobra 2006. godine. Ovim novim prograrnom
restrukturiranja bila је predvidena prodaja 100% drustvenog kapitala meto-
dom javnog tendera. Кrajem 2006. godine izmenjen је program restrukturi-
354 Marija Obradovit • Hronika tтanzicijskog grobija

ranja ovog ргесшеёа u domenu obaveza koje se otpustaju u slucaju "uspesne

privatizacije" ргеёшеса,
Nakon restrukturiranja, ,.Korporacija Fabrika automobila PriЬoj" (FAP)
a.d. PriЬoj u restrukturiranju sa 975 zaposlenih, imala је u vlasnistvu 4 zavisna
drustva: ,.FAP Lim" d.o.o., PriЬoj, ,.FAP Stan" d.o.o., PriЬoj, ,.FAP Transport"
d.o.o., PriЬoj i "FAP Livnica sa nadgradnjom" d.o.o., Prijepolje. U strukturi
kapitala ove Korporacije drustveni kapital је iznosio 86,49973%, а ostatak se
nalazio u vlasnistvu akcionara koje su predstavljala lokalna pravna i fizicka
lica.
Na osnovu izrazenog interesa dva potencijalna investitora, Agencija za
privatizaciju, 27. aprila 2007. godine, objavila је prvi javni poziv za ucesce
na javnom tenderu radi prodaje 86,49973% ukupno registrovanog kapitala
,,Korporacije Fabrika automobila Priboj" (FAP) a.d. PriЬoj и restrukturira-
nju.
Medutim, i pored toga sto је Agencija za privatizaciju vrsila i analizu о
mogucnosti konverzije obaveza "FAP" a.d. PriЬoj и restrukturiranju u kapi-
tal zavisnog drustva "FAP Stan" d.o.o., PriЬoj, odnosno da ih prebaci na te-
ret gradana, posto se ovo drustvo bavi distriЬucijom toplotne energije gradu
PriЬoju, tenderska komisija koja је pratila sprovodenje ovog javnog tendera,
na sednici, odrzanoj 5. decembra 2007. godine, konstatovala је da do krajnjeg
roka za podnosenje ponuda 31. oktobra 2007. godine nije bilo prispelih ponu-
da. Shodno tome, Tenderska komisija је proglasila javni tender neuspelim.
Agencija za privatizaciju 18. jula 2008. godine objavila је javni poziv za
dostavljanje pisama о zainteresovanosti i zahteva za ucesce u preliminarnoj
poseti soЬi sa podacima u vezi sa privatizacijom "Korporacije Fabrika auto-
mobila Priboj" (FAP) a.d. PriЬoj u restrukturiranju.
Ovaj javni poziv Ьiо је upucen renomiranim proizvodacima motornih
vozila i finansijskim investitorima, а imao је za cilj da privuce strateske i fi-
nansijske investitore koji Ьi bili u mogucnosti da obezbede proizvodni me-
nadzment know-how, investiranje u tehnologiju, zastitu zivotne sredine, kao i
pristup lokalnim i izvoznim trzistima.
Drugi javni poziv za ucesce na javnom tenderu radi prodaje 86,49973%
ukupno registrovanog kapitala, odnosno 100% drustvenog kapitala
,,Korporacije Fabrika automobila PriЬoj" (FAP) a.d. Priboj и restrukturiranju,
Agencija za privatizaciju objavila је 13. novembra 2008. godine.
Medutim, na sednici Tenderske komisija kojaје pratila sprovodenjejavnog
tendera radi prodaje 86,49973% ukupno registrovanog kapitala "Korporacije
Fabrika automobila PriЬoj" (FAP) a.d. PriЬoj u restrukturiranju, odrzane od
22. do 26. maja 2009. godine, bilo је utvrdeno da se nisu stekli uslovi za otva-
VI. Proces privatizacije drшtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 355

ranje koverte озпаёепе kao Ponuda i jednoglasno је donela odluku da, u skla-
du sa Poglavljem 16 Uputstva za ропџёаёе, tender proglasi neuspelim.
Pri utvrdivanju postojanja ogranicenja da Ропџёаё postane kupac na
ovom tenderu, uzeta је u obzir cinjenica da је Agencija za privatizaciju 22.
таја 2009. godine, raskinula ugovor о zajednickoj prodaji kapitala Holding
ргесџзеса Industrija hidraulike i pneumatike "Prva Petoletka" a.d. Trstenik,
njegovih zavisnih i osamostaljenih drustava, zakljucen izmedu Agencije za
privatizaciju i Akcijskog fonda, kao Prodavca s jedne strane i drugorangira-
nog ропџёаса na tenderu - Konzorcijuma pravnih lica "Lvivsky Avtobusni
Zavody" d.o.o., Lavov, Ukrajina i ,Дtу Transport Construction Invesment
LTD" London, Velika Britanija kao Kupca.
Naime, clanom 12 stav 3 tacka 3) Zakona о privatizaciji (SluzЬeni glasnik
RepuЬlike Srblje, br. 38/2001, 18/2003,45/2005 i 123/07) predvideno је da ku-
pac kapitala ili imovine ne moie Ьiti fizicko lice, pravno lice i osnivac pravnog
lica sa kojim је raskinut ugovor о prodaji kapitala, odnosno imovine zbog
neizvrsenja ugovornih obaveza.
Nekoliko godina kasnije, 24. januara 2012. godine, Agencija za privati-
zaciju objavila је novi javni poziv za ucesce па javnom tenderu radi prodaje
86,49973% ukupno registrovanog kapitala "Korporacije Fabrika automobila
PriЬoj" (FAP) a.d. PriЬoj u restrukturiranju.
Na drugoj sednici Tenderska komisija, koja је pratila sprovodenje javnog
tendera radi prodaje 86,49973% ukupno registrovanog kapitala "Korporacije
Fabrika automobila PriЬoj" (FAP) a.d. PriЬoj u restrukturiranju, odriane 2.
novembra 2012. godine, odobrila је Odluku Agencije za privatizaciju kojom је
odЬijena ponuda jedinog ponudaca па tenderu koju је podneo Konzorcijum
pravnih lica: ,,Finkom Kapital" d.o.o., Кijev, Ukrajina i "Team Constructions
Invesments" Ltd. London, Velika Britanija, s obzirom da је Ponudac dostavio
izmene i dopune nacrta Ugovora о prodaji koje nisu bile prihvatljive, jer su
znacajno menjale strukturu Transakcije i medusobna prava i obaveze ugovor-
nih strana, te је tender Ьiо proglasen neuspelim.
Od 2005. godine svoje restrukturiranje samostalno је finansiralo i predu-
zece: ,,Holding korporacija Samot" - rudnici i industrija samota, Arandelovac
(savetnik na projektu "Euro Fineks Broker" a.d., Beograd). Preduzece u sa-
radnji sa konsultantom је izradilo dijagnosticku studiju i procenu kapitala i
ove dokumente dostavilo Agenciji za privatizaciju. Njima је bila predloiena
privatizac~a ove kompanije metodom javnog tendera. Agencija za privatiza-
ciju је 10. marta 2008. godine donela Resenje о promeni podataka osnovnog
kapitala preduzeca. Savetnik па projektu је dostavio Agenciji za privatizaciju
predlog za donosenje odluke о pokretanju novog postupka restrukturiranja.
 356 Marija Obradovic • Hrrmika tтanzicijskog groblja

Agencija za privatizaciju је 4. aprila 2008. godine donela Odluku о restruktu-

riranju ove korporacije.
Zatim, геигџкшпгапје su samostalno finansirala i preduzeca, ,,Kompanija
Hisar" Prokuplje (savetnik na projektu "BDO ВС Excel" d.o.o., Beograd) i
ЈР "Milan Stepanovic Matroz" Sremska Mitrovica (savetnik na projektu
,,Ekonomski institut" Beograd).
Pored "Zorka Holdinga" USAID је svojom donacijom omogucio angazo-
vanje vec pomenute konsultantske kuce Bearing Point-a na pripremi progra-
ma restrukturiranja i platforme pregovora sa poveriocima, te procenu vred-
nosti kapitala kozarskih i tekstilnih ргеёшеса: ,,lndustrija оћцсе Beograd"
a.d., Beograd - Zemun, Holding kompanija "Kostana': Vranje, DP Industrija
konfekcije "Юuz': Beograd, DP "Beogradski vunarski komblnat': Beograd,
DP Leskovacka vunarska industrija "Leteks': Leskovac, Industrija odece "Prvi
maj" a.d., Pirot i Modna konfekcija "Rudnik eksport-import" a.d. Gornji
Milanovac.
Pocetkom 2003. godine pri Agenciji za privatizaciju formiran је Savet za
stratesku konsolidaciju namenske industrije, posto је Vlada RepuЫike SrЬije
donela odluku о otpocinjanju procesa restrukturiranja u postupku priva-
tizacije preduzeca namenske industrije. On је trebao da se bavi poslovima
restrukturiranja preduzeca koja su u svom proizvodnom programu imala i
namensku proizvodnju. I to:
НК "Кrusik" a.d., Valjevo
НК "Prvi partizan': Шiсе
НК "Sloboda aparati" a.d., Cacak
НК IMK "14. oktobar" a.d., Кrusevac
DP "Zastava oruije~ Кragujevac
"Milan Blagojevic Namenska': Lucani
"Prva Iskra Namenska': Baric
Vlada RepuЫike SrЬije (RS) је 21. avgusta 2003. godine usvojila predlog
preduzeca НК IMK "14. oktobar" a.d., Кrusevac, upucen Ministarstvu za pri-
vredu i privatizaciju, da se izvrsi konverzija duga prema drzavi u njen trajni
ulog, а za sto је bila obezbedena i saglasnost Agencije za sanaciju banaka i
Stecajnog veca RS, s obzirom da su vlasnici akcija preduzeca Ьile i banke u
stecaju, ,,Jugobanka" Beograd i "Investbanka" Beograd. Paralelno sa sprovode-
njem postupka konverzije, otpocela је i priprema poslovno-finansijske konso-
lidacije preduzeca, zajedno sa izradom socijalnog programa. Pokusaj privatiza-
cije ovog preduzeca metodom javnog tendera objavljenog 30. novembra 2004.
godine nije uspeo. Nakon toga imenovano је novo rukovodstvo u ovom predu-
zecu. Ni ponovljeni tender za prodaju ovog preduzeca 2006. godine nije uspeo.
VI. Proces privatizacije drultvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 357

Upravni odbor Fonda za razvoj RepuЪlike Srblje је 20. marta 2008. godi-
пе doneo odluku br. 15 da ве, u cilju stvaranja uslova za sprovodenje otpusta
i "mogucnosti za џареёпџ privatizaciju" ргеёшеса НК IMK "14. oktobar"
a.d., Кгџёееас, akcije ро osnovu ucesca u osnovnom kapitalu ovog drustva,
~to cini 32,15% osnovnog kapitala, prenesu bez naknade Akcijskom fondu
RepuЪlike Srblje, kao i da se medusobni odnosi Fonda za razvoj i Akcijskog
fonda urede posebnim ugovorom. U toku juna 2008. godine doslo је do spro-
vodenja ove Odluke. Nakon toga, Agencija za privatizaciju donela је odluku
da se drustveni kapital ovog ргеоџзеса, ciji је гаёџп Ъiо Ыokiran od strane
poverilaca, proda metodom javnog tendera.
Na sednici odrzanoj 16. oktobra 2003. godine, Vlada RS usvojila је strate-
giju restrukturiranja u postupku privatizacije preduzeca namenske industrije.
Saglasno ovom zakljucku Vlade RS, Agencija za privatizaciju је trebalo da
pristupi privatizaciji svih zavisnih preduzeca u sastavu Holding preduzeca
IHP "Prve Petoletke" a.d. Trstenik, ukljucujuci i "Prva Petoletka Namenska,
uz obavezu da se do 2010. godine obezbedi isporuka proizvoda za potrebe
Vojske Srblje i Crne Gore (SCG) iz proizvodnog sadrzaja ovog preduzeca.
Privatizacioni savetnici za ovu grupu preduzeca bili su konsultantske
kuce "Ekonomski institut" i "Deloitte" d.o.o. iz Beograda.
Vlada RS је 10. marta 2005. godine donela Zakljucak koji.m је bila pri-
hvacena predlozena strategija restrukturiranja preduzeca iz namenske indu-
strije u Srblji. Aktivnosti na restrukturiranju ove grupe preduzeca sprovodila
је Vlada RS.
Odlukom Ministarstva privrede RS od 28. decembra 2005. godine pokre-
nuta је inicijativa za privatizaciju namenskog dela Holding korporacije za me-
talopreradu i osnivanje, finansiranje i upravljanje НК ,,Кrusik" a.d., Valjevo,
sa pet zavisnih preduzeca i НК "Sloboda aparati" a.d., Cacak.
Tokom januara 2006. godine odlukom opstinskog suda ponisten је ugo-
vor о prodaji pogona "Lucel" preduzeca "Milan Вlagojevic Namenska", Lucani
i pokrenuta је nova procedura za njegovu prodaju.
Medutim, od sredine 2006. godine Agencija za privatizaciju nije bila u
mogucnosti da obezbedi finansiranje privatizacionih savetnika za preduzeca
namenske industrije: ,,НК Кrusik': Valjevo, ,,НК Prvi partizan~ Uzice, ,,НК
Zastava oruzje" Кragujevac, .,Milan Blagojevic Namenska~ Lucani i "Prva Iskra
Namenska" Baric. Putem javne aukcije izvrsena је prodaja udela maticnog u
zavisnim preduzecima "НК Кrusik': Valjevo, i to u .,Oprugama" i "Lovackoj
municiji': Na javnoj licitaciji odrzanoj 28. decembra 2006. godine prodato је
zavisno drustvo "НК Кrusik Lovacka municija" kao deo imovine "НК Кrusik':
Valjevo ро pocetnoj ceni od ЗОО.ООО evra. Aukcijska prodaja bila је predvidena
 358 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog groЬlja

i za zavisna preduzeca "НК Krusik Akumulatori" a.d., Valjevo, ,,НК Кrusik -

Plastika" d.o.o., Овесша i "НК Кrusik - Precizni liv" d.o.o., Mionica.
Tokom 2006. godine Agencija za privatizaciju nije uspela da obezbedi fi-
nansiranje privatizacionog savetnika za ovo drustveno ргеошесе, kao ni za
drustveno ргесшесе DP "НК Prvi partizan" Uzice, ,,НК Sloboda" a.d., Cacak,
DP "Zastava опије" Кragujevac, ,,Mi\an Blagojevic Namenska': Јцёап! i "Prva
iskra Namenska" Вапё. Stoga је Ministarstvo privrede RS donelo odluku da
se pet zavisnih ргеёшеса "НК Кrusik" a.d., Valjevo (,,НК Кrusik - Precizni
liv" d.o.o., Mionica, ,,НК Кrusik - Armature" d.o.o., Valjevo, ,,НК Кrusik -
Akumulatori" a.d., Valjevo, ,,НК Кrusik - Fabrika тпайпа i оргегпе" d.o.o.,
Valjevo i "НК Кrusik - Plastika" d.o.o., Овебпа) privatizuju putem aukcijske
prodaje.
Tako su u februaru 2007. godine na aukcijama prodata sledeca zavisna
preduzeca "НК Кrusik" a.d., Valjevo: drustveni kapita\ preduzeca za prera-
du plasticnih masa "НК Кrusik - Plastika" d.o.o., Osecina, sa 214 radnika,
ро pocetnoj ceni od 46.422.000 dinara, uz ugovorene obavezne investicije u
vrednosti od 21.297.000 dinara, kupcu, fizickom licu, Visnji Jerkovic; drus-
tveni kapital preduzeca za livenje ce\ika "НК Кrusik - Precizni liv" d.o.o.,
Mionica, sa 130 radnika, ро pocetnoj ceni od 40.000.000 dinara, uz ugovo-
rene obavezne investicije od 16.152.000 dinara, kupcu, pravnom licu "Cimos
D.D. Avtomobilska industrija': Kopar, Slovenija.
Septembra 2003. godine Agencija za privatizaciju uvrstila је drustveno
preduzece elekrto-opto mehanike "Teleoptik - Ziroskopi" Beograd, па listu
kandidata za restrukturiranje, а za privatizacionog savetnika је izabrana fir-
ma "Deloitte" d.o.o. iz Beograda. Ovo drustveno preduzece ima\o је znacajne
proЫeme u pogledu regulisanja vlasnicke strukture i hipoteke nad imovinom
koja је bila planirana za prodaju, uz saglasnost Agencije za privatizaciju, radi
sporazumnog izmirenja dugovanja prema radnicima. Nakon zavrsenog re-
strukturiranja, Agencija za privatizaciju donela је 28. oktobra 2004. godine,
odluku о prodaji kapitala ovog preduzeca u postupku privatizacije metodom
javnog tendera. U prvoj polovini 2005. godine bila је vrsena prodaja nepo-
kretnosti ovog preduzeca da Ьi se izmirilo dug prema radnicima i tako bilo
atraktivnije za tendersku prodaju.
Pocetkom 2006. godine Agencija za privatizaciju predlozila је Ministarstvu
privrede RS donosenje odluke о uvodenju privremenih mera u drustveno
preduzece "Teleoptik - Ziroskopi~ Beograd u restrukturiranju, а na osnovu
informacija о postupcima prethodnog rukovodstva i prodaje imovine predu-
zeca bez saglasnosti Agencije za privatizaciju. Zatim је ovo preduzece upu-
tilo Agenciji za privatizaciju zahtev za saglasnost za prodaju dela akcija radi
namirenja potrazivanja zaposlenih. Tako, i u slucaju drustvenog preduzeca
VI. Proces prlvatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 359

"Teleoptik Ziroskopi", Beograd, vidimo borbu izmedu ddavne "tranzicione

nomenklature" i rukovodstva i zaposlenih drustvenih ргеёџяеса, oko toga
ko се Ьiti prodavac drustvenog kapitala, tj. ko се od te prodaje ostvariti
materijalnu korist. S druge strane, prodaja kapitala drustvenih preduzeca
za izmirivanje plata zaposlenih Ьila је jedan od oblika erozije drustvenog
kapitala о postupku privatiza cije u Srblji.
Agencija za privatizaciju је 12. juna 2006. godine donela odluku о ргогпе-
ni metoda privatizacije ovog ргеёшеса, ргосепјџјџс! da је "besmisleno по-
senje resursa i vremena kroz tenderski postupak" јег ne postoji interes stra-
teskih partnera za ucesce u privatizaciji ргеёџзеса koje "konstantno uvecava
gubltak': Ргеёџзесе је stoga trebalo da se privatizuje metodom javne aukcije.
Nakon neuspele tenderske prodaje, za jedan broj preduzeca Agencija za
privatizaciju је pocetkom 2004. godine donela odluke о njihovom restruk tu-
riranju i "prebacila" ih u Centar za restrukturiranje, i to:
DP "lndustrija tepiha lvanjica'; Ivanjica
DP "Javor': Ivanjica
DPTK "Ljublsa Miodragovic~ Prijepolje
DP "Srbljanka'; Valjevo
РК "Delises", Vladicin Han
IMK "29. novembar" a.d., Subotica
DP "Beograd film'; Beograd
DP "lndustrija stakla~ Pancevo
DP "Porcelan", Zajecar
Posle izvrsenog procesa restruktu riranja DP "Industrija tepiha Ivanjica':
Ivanjica, u toku koga је dug preduzeca prema "Vojvodanskoj banci" a.d., Novi
Sad, kao najvecem hipotekarnom poveriocu preduzeca, Ьiо otkupljen od
strane Agencije za osiguranje depozita, sanaciju, stecaj i likvidaciju banaka,
Agencija za privatizaciju је donela odluku о prodaji kapitala maticnog pre-
duzeca u postupku privatizacije preduzeca kao celine metodom javnog ten-
dera. lnteres za kupovinu delova ovog drustvenog preduzeca pocetkom 2005.
godine iskazali su investitori iz Svedske, а tokom aprila te godine zapocelo
је sprovodenje socijalnog programa za vise od 800 radnika. Na javnirn lici-
tacijama odrzanih marta i aprila 2005. godine prodata su dva pogona ovog
drustvenog preduzeca. Na sednici Tenderske komisije, 13. decembra 2006.
godine, tender је proglasen neuspelim jer nije bilo podnetih ponuda za kupo-
vinu ovog drustvenog preduzeca. Medutim , krajem iste godine, novim usva -
janim programom restrukturiranja bila је predvidena prodaja imovine ovog
preduzeca javnom licitacijom. Medutim, 21. avgusta 2006. godine objavljen је
 360 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog grobija

javni tender za prodaju 100% ukupno registrovanog kapitala drustvenog рге-

duzeca DP "Industrija tepiha Ivanjica': Ivanjica u restrukturiranju. Na sednici
Tenderske komisije za ргасепје sprovodenja, 13. decembra 2006. godine, ovaj
tender је proglasen neuspelim јег nije Ьila prispela nijedna validna ponuda.
Росеткотп 2008. godine Agencija za privatizaciju prihvatila је predlog di-
rektora DP "lndustrija tepiha Ivanjica•: Ivanjica u restrukturiranju da samo
ргеёшесе pokrene stecajni postupak, s obzirom na to da su dva tendera
proglasena пеџвреёппп. Nad ovim drustvenim ргеёџзесеш Ыо је pokrenut
stecajni postupak 17. aprila 2008. godine па osnovu гевепја stecajnog sudi-
je Trgovinskog suda u Cacku St. br. 05/08. Nakon toga, 13. septembra 2008.
godine, usledio је javni poziv Agencije za privatizaciju za prodaju imovine
ovog stecajnog duznika javnim prikupljanjem ponuda. Delovi imovine DP
,,Industrija tepiha lvanjica': Ivanjica u stecaju, najpre su tokom 2009. godi-
ne Ьili prodavani javnim nadmetanjem, zatim, javnim prikupljanjem ponuda
do oktobra 2010. godine, а onda је us\edi\a prodaja metodom neposredne
pogodbe uz javno prikupljanje ponuda. Treba naglasiti da је ponudena cena
za pojedine celine ovog stecajnog duznika cesto Ьi\а niza od 50% procenje-
ne li\...-vid acione vrednosti predmetne imovine. Na kraju, stecajni duznik DP
,,Industrija tepiha Ivanjica" prodat је 15. januara 2013. godine kao pravno lice,
metodom neposredne pogodbe, uz prikupljanje pisanih ponuda za cenu od
5.000.000 dinara, Privrednom drustvu za trgovinu i usluge "Mega Pod" d.o.o.,
Beograd.
Privatizacija DP "Srbljanka~ Valjevo Ьilo је oteiano zbog nedefinisanog
statusa duga driave prema Svetskoj banci koji је u ovom slucaju iznosio 17
miliona evra, kao i usled duga prema vecinskom poveriocu "Agrobanci" a.d.
iz Beograda. Pored toga, 1000 radnika ovog preduzeca uspelo је bez saglasno-
sti Agencije za privatizaciju da uspostavi hipoteku nad celokupnom imovi-
nom preduzeca tokom 2003. godine, dok је 800 radnika napustilo preduzece
putem socijalnog programa. Organi upravljanja ovog preduzeca su 26. okto-
bra 2004. godine prihvatili program restrukturiranja. Dva strateska partnera,
jedan iz Austrije, а drugi iz Nemacke iskazali su pocetkom 2005. godine inte-
res za kupovinu ovog drustvenog preduzeca. Na rocistu odrianom 7. novem-
bra 2005. godine odbljen је predlog za pokretanje stecajnog postupka za DP
,,Srbljanka': Valjevo, ciji је vecinski poverilac blla "Agrobanka" a.d., Beograd.
Pocetkom 2006. godine Agencija za privatizaciju је donela odluku о prekidu
postupka privatizacije u ovom preduzecu, s obzirom na donosenje Uredbe о
nacinu i uslovima izmirivanja obaveza subjekata privatizacije (,,SluzЬeni gla-
snik RS br. 45/2006, 107/2007, 126/2007 i 60/2008), ро kojoj је trebalo resa-
vati i pitanje dugovanja ovog drustvenog preduzeca. Septembra 2006. godine
Agencija za privatizaciju је donela novu odluku о prekidu postupka privatiza-
VI. Ргосев privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 361

cije u ovom ргесшесџ. Medutim, posle tri пеџврезпа pokusaja prodaje ovog
drustvenog ргеёџзеса putem licitacija, Agencija za privatizaciju је росегкотп
2007. godine, u skladu sa usvojenim Programom restrukturiranja datog su-
bjekta privatizacije, donela odluku о prodaji manjeg imovinskog paketa DP
"Srbljanka: Valjevo, а priprema\a i гевепје о pokretanju prinudne licitacije
ovog ргеёшеса. Tako је imovina DP "Srbljanke: Valjevo u restrukturiranju
Ьila prodata па licitaciji u aprilu 2007. godine ро ceni od 4.074.074 evra, kup-
cu, pravnom licu, .,Media Svjat" iz Bugarske.
Ро okonёanju neuspele tenderske prodaje ргеошеса РК "Delises",
Vladicin Нап, па predlog savetnika, Ekonomskog instituta iz Beograda,
Agencija za privatizaciju је 20. februara 2004. godine donela Odluku о ге-
strukturiranju ovog ргесшеса. Medutim, ргеёџзесе је u prethodnom peri-
odu prodavalo svoju imovinu uz saglasnost Agencije za privatizaciju, ра se
otvorio proЬ\em jasnog definisanja imovine preduzeca, s obzirom na to da su
zakljuёeni ugovori Ьili revidirani, а bilo је pokrenuto i osporavanje ugovora
kod kojih u predvidenom roku kupac nije izvrsio svoju obavezu, а dolazilo је
i do sporazumnog raskida ugovora. Pokrenuti su bili i sudski procesi za poni-
stenje stetnih ugovora. Tokom aprila 2005. godine zapoce\a је implementacija
socijalnog programa za vise od 600 radnika ovog preduzeca. Zatim, Skupstina
preduzeca је na sednici odrzanoj 27. decembra 2005. godine usvojila program
restrukturiranja. Nakon restrukturiranja preduzeca "Delises" iz Vladicinog
Hana Agencija za privatizaciju је donela odluku о prodaji kapitala ovog pre-
duzeca u postupku privatizacije metodom javne aukcije. I pored izraienog
interesa tri potencijalna kupca preduzece nije Ьilo prodato na dve aukcije
odrzane 13. jula i 31. avgusta 2006. godine, ра је Agencija za privatizaciju
donela odluku о revidiranju programa restrukturiranja. Nakon toga, tokom
2007. godine usledile su tri neuspesne prodaje ovog preduzeca metodom jav-
ne aukcije. Marta 2008. godine preduzeca РК "Delises" Vladicin Han donelo
је odluku о redefinisanju programa restrukturiranja formulisanja novog kon-
cepta privatizacije.
Za preduzece industrije mesa i konzervi IMK "29. novembar" a.d.,
Subotica potencijalni kupci, sa kojima је Agencija za privati;i;aciju odrzava-
la kontakte, izrazavali su "znacajan interes': ра је nad preduzecem 12. ja-
nuara 2004. godine Ьiо pokrenut postupak restrukturiranja i upucen poziv
poveriocima da prijave svoja potrazivanja. Pored toga, u meduvremenu, u
Trgovinskom sudu u Subotici, na rocistu od 27. таја 2004. godine dogovore-
no је odlaganje stecajnog postupka do septembra 2004. Drugi javni tender za
prodaju 96,38% ukupnog kapitala ovog drustvenog preduzeca raspisan је 28.
aprila 2006. godine. Medutim, Agencija za privatizaciju, svojom odlukom od
4. septembra 2006. godine odbila је ponudu jedinog ponudaca na tenderu,
362 Marija Obradovic , Hronika tranzicijskog grobija

ра је na prvoj sednici Tenderske komisije, 4. septembra 2006, ovaj tender Ьiо

proglasen neuspelim. Nakon toga, Agenciji za privatizaciju stiglo је nekoliko
pisama zainteresovanosti za kupovinu datog ргеаџзеса, te је u Agenciji Ьilo
odrzano vise sastanaka sa potencijalnim kupcima. Ovo pokazuje da su to-
kom privatizacije u Srblji neformalni odnosi izmedu "tranzicione nomen-
klature" i tzv. investitora bili znacajniji za sam proces prodaje drustvenog
kapitala od njegovih legalnih formi (javni tenderi i javne aukcije).
Dva пеџврезпо окопёапа tendera za prodaju ovog ргесшеса i veliki du-
govi koji su ostali u Ьilansima ргеаџзеса smanjili su interesovanje potencijal-
nih kupaca i nakon otpusta dela dugova nakon izmene Zakona о privatizaciji
2005. godine.
Medutim, 4. juJa 2007. godine AgencЏa za privatizaciju objavila је po-
ziv za ucesce na javnom tenderu radi prodaje 96,38% ukupnog registrova-
nog kapitala preduzeca !МК "29. novembar" a.d., Subotica u restrukturira-
nju, sa 263 zaposlena radnika. Na drugoj sednici Tenderske komisije, odr-
zane 28. januara 2008, Ьilo је izvrseno rangiranje ponudaca. Prvorangirani
ponudac Ьiо је Konzorcijum pravnih Нса: ,,Gumel" d.o.o., Hajdukovo,
nAgriacoop" d.o.o., Backa Topola i "ТРУ Company" d.o.o., Backa Topola, а
drugorangirani, ,,Lijanovici" d.o.o., Siroki Brijeg, Bosna i Hercegovina (ВIН).
Tenderska komisija radila је u sastavu: predsednik, Gordana Moraca, savet-
nik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja RS, kao predstavnik iz
reda repuЬlickih organa; zamenik predsednika, Gojko Ivankovic, rukovodi-
lac opstih, pravnih i kadrovskih poslova preduzeca !МК "29. novembar" a.d.,
Subotica u restrukturiranju, kao predstavnik subjekta privatizacije; clanovi,
Istvan Hudi, predsednik Socijalno-ekonomskog saveta Opstine Subotica, kao
predstavnik lokalne samouprave prema sedistu subjekta privatizacije; Draga
Smiljevic, mladi savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja RS,
kao predstavnik iz reda repuЫickih organa; Bozidar Vujic, organizator zastite
na radu i predsednik Samostalnog sindikata preduzeca !МК "29. novembar"
a.d., Subotica u restrukturiranju, kao predstavnik reprezentativnih sindikata
subjekta privatizacije.
Dana 7. marta 2008. godine prvorangirani ponudac uputio је Agenciji za
privatizaciju zahtev za otpis dugova prema poreskoj upravi za period od 1. ja-
nuara 2005. godine, sa danom donosenja Zakijucka Vlade RS. Agencija za pri-
vatizaciju је poslala Vladi RS predlog za otpis duga prema Poreskoj upravi.
Iz ovih podataka vidimo da su kupci drustvenog kapitala u proce-
su privatizacije u SrЬiji ostvarivali znatnu doblt samom cinjenicom da
је Vlada RS omogucavala otpis poreza subjektima privatizacije, posto su
to kao uslov kupovine postavljali "investitori". Тај dug је prevaljivan na
VI. Proces privatizacije druJtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 363

leda radnicke ldase, ра је jasno da је Vlada RS prilikom privatizacije druJ-

tvenog kapitala donosila odluke u interesu kapitalista, а protiv interesa
radnicke klase. Тime ova cinjenica pokazuje nacin uspostavljanja kanala
uticaja izmedu kapitala i driave, kao jedan od elemenata istorijskih toko-
va transformacije (tranzicije) radnicke u kapitalisticku dria vu u procesu
privatizacije drustvenog kapitala u Srblji koji је zapoceo pocetkom deve-
desetih godina 20. veka.
Ugovor о prodaji 96,38% ukupnog registrovanog kapitala ргеёџзеса IMK
,,29. novembar" a.d., Subotica u restrukturiranju potpisan је 4. aprila 2008.
godine izmedu Agencije za privatizaciju, kao рџпопюспйса subjekta privati-
zacije i kupca, prvorangiranog ропџёаса na tenderu. Kupoprodajna сепа је
iznosila 100.281,39 evra, uz ugovoreni investicioni program u vrednosti od
10.000.000 evra. Kupac је prihvatio minimalne obaveze socijalnog prograrna
i odredene dodatne elemente socijalnog prograrna.
Nakon potpisivanja kupoprodajnog ugovora za drustveni kapital predu-
zeca IMK "29. novembar" a.d., Subotica u restrukturiranju, dana 22. aprila
2008. godine metodom javnog tendera bilo је prodato 7.828 akcija ovog pri-
vrednog drustva iz portfelja Akcijskog fonda RepuЬlike SrЬije. Сепа ро akciji
iznosila је 27,00 dinara, а ostvaren је ukupan prihod od 208.459,00 dinara.
Do 11. aprila 2008. godine kupac је u potpunosti uplatio iznos prodajne
cene, ali nije u ugovorenom roku dostavio garanciju za dobro izvrsenje posla,
ра mu је Agencija za privatizaciju najpre odobrila naknadni rok do 22. maja,
а zatim do 6. juna, ра opet do 24. juna 2008. godine. Medutim, kako kupac
ni do ovog naknadnog roka nije dostavio garanciju za dobro izvrsenje po-
sla, Agencija za privatizaciju raskinula је 26. juna 2008. godine kupoprodajni
ugovor jer Kupac nije ispunio ugovorom preuzete obaveze. Posle neuspele
aukcijske prodaje ovog privrednog drustva, nad njim је 2. septembra 2009.
godine proglasen stecaj na osnovu zakljucka stecajnog sudije Trgovinskog
suda u Subotici St. br. 12/2009. Nakon neuspele prodaje stecajnog duinika
preduzeca IMK "29. novembar" a.d., Subotica и stecaju, kao pravnog lica, 15.
marta 2011. godine usledile su prodaje imovine ovog preduzeca putem nepo-
sredne pogodbe, uz prikupljanje pisanih ponuda i izdavanja poljoprivrednog
zemljista u zakup, na osnovu dostavljenih pisanih ponuda.86
Posto najveci poverioci DP "Javor~ lvanjica, ,,Beobanka" a.d., Beograd
и stecaju i Ministarstvo finansija - Uprava prihoda, nisu prihvatili Prograrn
restrukturiranja koji је usvojila Skupstina ovog preduzeca za proizvodnju na-
mestaja, Agencija za privatizaciju је Vladi RS dostavila "lnformaciju о toku
pregovora sa poveriocima", а krajem oktobra 2004. godine, Informacija је bila
prosledena nadleznim ministarstvima na usvajanje. Oktobra 2004. godine
364 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskog grobQa

i Fond 1.а razvoj RS је prihvatio predlozeni Program restrukturiranja DP

"Javora" iz Ivanjice, а na preporuku Vlade RS. Tokom novembra i decembra
te godine, najveci hipotekarni poverilac DP "Javora" iz Ivanjice, ,,Beobanka"
a.d., Beograd u stecaju prihvatila је, posle niza konsultacija, da uslovno ot-
pise svoja роггайеапја prema ovom drustvenom ргесшесџ, а u skladu sa
programom njegovog restrukturiranja. Agencija za privatizaciju 20. januara
2005. godine donela је Resenje о prihvatanju programa restrukturiranja ovog
ргеоџзеса. Омпт programom koji је sacinila konsultantska kuca "Dil inze-
njering konsalting" d.o.o., Beograd Ьila је predvidena prodaja osam pogona
datog ргеёшеса putem javne licitacije, kao i prodaja imovine ргеоџзеса, dok
је рптапзасјја maticnog ргесџзеса sa neprodatim pogonima trebalo da se
izvrsi metodom javnog tendera.
Medutim, poverioci nekih pogona DP "Javora" iz Ivanjice, ,,Delta ban-
ka': Beograd i "Vojvodanska banka", Novi Sad, nisu prihvatile, odnosno imale
su rezerve prema predlozenom programu restrukturiranja, te prodaji pogona
pod hipotekom. Sredinom 2005. godine zapoceo је prenos imovine sa matic-
nog holdinga na zavisna preduzeca u cilju ubrzanja privatizacije.
Na javnoj licitaciji odrzanoj 10. marta 2005. godine, od ponudenih osam,
prodat је samo jedan pogon u Osonici.
Programom restrukturiranja DP "lndustrije stakla" Pancevo, о cijem је
prihYatanju Agencija za privatizaciju donela Resenje 24. oktobra 2005. go-
dine, bila је predvidena prodaja 100% drustvenog kapitala ovog preduzeca
u celini, i to metodom javnog tendera. Medutim, Tenderska komisija је 31.
januara 2006. godine proglasila neuspelim javni tender za prodaju ovog pre-
duzeca jer do propisanog roka nije pristigla nijedna ponuda. Nakon toga, 24.
marta 2006. godine Agencija za privatizaciju је donela odluku о promeni me-
toda privatizacije ovog preduzeca, odnosno о prodaji 100% ukupnog kapitala
ovog preduzeca metodom javne aukcije.
Agencija za privatizaciju је 25. oktobra 2005. godine donela Resenje о pri-
hvatanju Programa restrukturiranja preduzeca DOO za proizvodnju porcula-
na "Porculan" Zajecar u restrukturiranju. Njime је Ьila predvidena prodaja
100% drustvenog kapitala ovog preduzeca metodom javne aukcije. Medutim,
19. таја 2006. godine na osnovu preporuke savetnika Agencija za privatiza-
ciju donela је Resenje о prihvatanju izmena programa restrukturiranja koji је
prethodno usvojila Skupstina ovog preduzeca.
Aukcije za prodaju ovih drustvenih preduzeca, odrzane 13. jula 2006, 31.
avgusta 2006, odnosno, 14. septembra 2006. godine, zavrsile su se neuspe-
hom.
Direktor Agencije za privatizaciju doneo је 24. avgusta 2004. godine
Odluku о prelazenju tekstilnog preduzeca Niska industrija tekstila "Ratko
VI. Proces privatizacije drшtvenog kapitala u SrЬiji 2002-2010. 365

Pavlovic - Niteks" d.o.o., Nis u nadleznost Centra za restrukturiranje. 1 to

nakon neuspesnog tendera proglasenog па sednici Tenderske komisije 14.
aprila 2004. godine, јег se jedini ропџёаб na tenderu, konzorcijum fizickih
lica Anton Blesing i Slavko Dordevic, nije odrekao uslova iz svoje ponude
da пе prihvati dug ovog ргеёџзеса prema ВВ Avali iz Nemacke. Ovo pre-
duzece је samostalno sprovodilo aktivnosti u procesu svog restrukturiranja.
Novi savetnik na projektu restrukturiranja ovog preduzeca posta\a је firma
,,Di\ inzenjering konsalting" d.o.o., Beograd. Nakon sto је Agencija za рп-
vatizaciju ponovila pozive poveriocima da prijave svoja potrazivanja prema
drustvenim ргеёџвесппа koja su se nalazila u restrukturiranju u postupku
privatizacije, posle izmena Zakona о privatizaciji 2005. godine, prijavljena
potrazivanja "Beobanke" Beograd u stecaju, odnosno Agencije za osiguranje
depozita, sanaciju, stecaj i likvidaciju banaka prema DP "Niteks" Nis izno-
sila su 3.267.533,45 evra. Resenje о prihvatanju programa restruktu riranja
Agencija za privatizaciju donela је 9. marta 2006. godine i njime је bila p\a-
nirana prodaja 100% ukupnog kapita\a tekstilnog preduzeca Niska industri-
ja tekstila "Ratko Pavlovic - NIТEKS" d.o.o., Nis u restruk turiranju. Odmah
nakon toga intenzivirani su kontakti agencije sa potencijalnim investitorima
zain teresovanim za privatizaciju ovog drustvenog preduzeca.
Nakon uspesno okoncanog novog tendera, kupoprodajni ugovor za pro-
daju kapitala tekstilnog preduzeca Niska industrija tekstila "Ratko Pavlovic
- Niteks" d.o.o., Nis u restruk turiranju, sa 820 radnika, Ьiо је potpisan 9.
novembra 2006. godine izmedu Agenc~e za privatizaciju i prvorangiranog
ponudaca na tenderu, konzorcijuma: ,,lrva investicije" d.o.o., Beograd, ,,ТР
Jabuka'' a.d., Beograd i Slavko Dordevic. Cena kapitala iznosila је 177.750.000
dinara, а ugovorene investicije, 316.000.000. dinara.
Medutim, vise od 600 radnika, od ukupno 730 zapos\enih u Fabrid tek-
stilnih proizvoda "Niteks" u Nisu, potpisalo је 3. i 4. marta 2009. godine za-
htev da Agencija za privatizaciju raskine kupoprodajni ugovor sa vecinskim
vlasnikom Dordem Nicovicem {,,lrva sistem"). Inace, radnici "Niteksa" nala-
zili su se u strajku od 23. februara, а 4. marta је doslo i do kratkotrajne Ыo-
kade upravne zgrade. Zaposleni u "Niteksu" su se odlucili za ponovnu obu-
stavu rada jer poslodavac nije ispostovao usag\aseni tekst sporazuma koji је
Ыо potpisan 19. januara i kojim se okoncao prethodni dvoipomesecni strajk.
Prema tom sporazumu, trebalo је da radnici do 15. februara prime platu iz
avgusta prosle godine, а da im se septembarska i oktobarska zarada isplate do
kraja marta meseca 2009. godine. Radnici su tokom prethodnog dvoipome-
secnog strajka trazili od poslodavca da obezbedi punu uposlenost kapaciteta.
Upozori\i su da се, ukoliko on nije u mogucnosti da te zahteve ispuni, trazi ti
raskid ugovora о privatiza ciji.s 7
 366 Marija Obradovic • Hro11ika tтtmzicijskog grobQa

Agencija za privatizaciju, 6. maja 2010, raskinula је ugovor о privatizaciji

ovog ргеошеса роио kupac nije ispunio ugovorne obaveze.
Кџрас ovog subjekta privatizacije nije obezbedio kontinuitet poslovanja.
Naime, па osnovu fizickih pokazatelja Agencija za privatizaciju је utvrdila da
је u 2009. godini, u odnosu па 2006. (godina koja prethodi godini privatizaci-
je) doslo do pada u proizvodnji prediva za 84%, konfekcije za 57%, pletenina
za 80% i tkanina za 60%. Nad subjektom privatizacije Ьiо је pokrenut auto-
matski stecaj јег је гаёџп ргеёшеса Ьiо u Ыokadi duze od tri godine.
Кџрас nije ispostovao ni obaveze iz investicionog programa prema su-
bjektu privatizacije. Od ugovorenih investicija u vrednosti od cetiri miliona
evra u roku od pet godina, kupac је prvoj godini investirao 1.946.891 evra,
u drugoj samo 624.709,52 evra, а u trecoj godini kupac nije izvrsio nikakv e
investicije.
Agencija za privatizaciju pokrenula је ponovo restruktu riranje nad su-
bjektom privatizacije, а 19. i 26. marta naredne godine objavila је javne pozive
za prodaju pokretne imovine i opreme, odnosno dela nepokretne imovine
"Niteks" d.o.o., Nis u restrukturiranju. 88
Stecaj ovog tekstilnog preduzeca, sa 680 radnika, sprecen је posto ga је
kupila cuvena italijanska modna kompanija "Benetton Group" S.p.A. Ponzano
Veneto па licitaciji u Agenciji za privatizaciju u Beogradu ро ceni od 3 mi-
liona evra. Kupoprodajni ugovor potpisan је 31. таја 2011. godine. Drzava
се
SrЬija se obavezala da subvencionisati svako novootvoreno radno mesto sa
iznosom od 4.000 do 10.000 evra. Prema recima Luciana Benettona, direktora
"Benetton Group'; ova kompanija planirala је da u niski "Niteks" investira
oko 50 miliona evra i da otvori izmedu 2.800 i 3.000 novih radnih mesta.89
Odluku о restruktu riranju drustvenog preduzeca za proizvodnju i pro-
met proizvoda od drveta "SIK Kucevo•: Kucevo Agencija је donela 26. avgusta
2004. godine. 1 ovo preduzece је samostalno sprovodilo aktivnosti u procesu
svog restruktur iranja. Medutim , pocetkom 2006. godine proces restrukturi-
ranja ovog preduzeca Ьiо је prekinut па 90 dana Resenjem agencije za priva-
tiza ciju zbog "nedovoljne angazovanosti preduzeca u postupku prikupljanja
i dostave dokumentacije preduzeca savetniku па projektu': Tako, stvaranje
tehnickih proЫema Agenciji za privatizaciju u toku postupka restruktu riranja
Ш privatizacije preduzeca od strane poslovodnog rukovodstva i zaposlenih
preduzeca nije Ьila retkost. Napokon је skupstina ovog preduzeca 17. avgu-
sta 2006. godine usvojila program restrukturiranja koji је predvidao prodaju
ovog preduzeca putem javnog tendera, prihvatila је i Agencija za privatizaciju,
21. avgusta 2006. godine.
Nakon uspesno okoncanog tendera, kupoprodajni ugovor za 100% dru s-
tvenog kapitala preduzeca "SIK Kucevo•: Kucevo u restrukturiranju, sa 433
VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 367

zaposlena, potpisan је 27. decembra 2006. godine izmedu Agencije za privati-

zaciju i kupca, nemacke firme "Manfred Нагппап" Gmbh&Co. KG. Prodajna
сепа kapitala iznosila је samo 1.644.300 dinara (21.000 evra), а ugovoreni
investicioni program, 211.410.000 dinara (2.700.000 evra).
Medutim, nakon raskida ugovora о privatizaciji, 5. novembra 2009. godi-
пе prodata је imovina ргеёшеса "SIK Кџёеео" d.o.o., Кџсеуо u stecaju, ройо
је ovo ргеоџзесе bankrotiralo.
Ministarstvo za kulturu је 15. marta 2004. godine uputilo dopis Agenciji
za privatizaciju sa molЬom da se hitno obustavi postupak privatizacije drus-
tvenog ргеёшеса "Beograd film", Beograd i da stavi van snage sve dopise u
vezi sa ovim ргефиесеш. Agencija је postupila ро zahtevu.
Medutim, роёеткогп 2006. godine Ьiо је doveden u pitanje koncept ро-
dele i privatizacije drustvenog preduzeca "Beograd filrn", Beograd. Skupstina
opstine Zemun је donela Resenje kojirn је stavila van snage Resenje Narodnog
odbora gradske opstine Zernun Br. 7983 od 28. rnaja 1953. godine i zahtevala
od DP "Beograd filrn~ Beograd da u roku od 30 dana isprazni poslovni pro-
stor Ьioskopa "Central" u Zemunu. Sarno preduzece је Agenciji za privatiza-
ciju uputilo zahtev da doblje saglasnost za prodaju dela imovine, odnosno
Ьioskop "Vozdovac" ali је nije dobilo. Tako su u grabez drustvenog kapitala,
izmedu razlicitih delova "tranzicione nomenklature", bili ukljuceni i "narodni
Ьioskopi':
Posle izmene strategije privatizacije preduzeca "Beograd film", Beograd,
Agencija za privatizaciju је u jesen 2006. godine donela odluku о njegovoj pri-
vatizaciji metodorn javne aukcije. Odnosno, Agencija је postigla dogovor sa
zaposlenima ovog drustvenog preduzeca da se опо privatizuje pomocu aukci-
je, uz cvrstu obavezu buduceg kupca da finansira socijalni program.
Medunarodni projekat Bearing Point, finansiran od strane USAID-a
okoncan је 31. januara 2004. godine. Njime su bili finansirani savetnici za
restrukturiranje tekstilnih i kozarskih preduzeca (PUL 3):
"Industrija obuce Beograd" a.d., Beograd - Zemun
Holding kompanija "Kostana", Vranje
Industrija konfekcije DP "Кluz", Beograd
DP "Beogradski vunarski komblnat': Beograd
DP LVI "Leteks': Leskovac
Industrija odece "Prvi тај" a.d., Pirot
Modna konfekcija "Rudnik eksport-import" a.d., Gornji Milanovac
Nad Holding kompanijom "Kostana~ Vranje u restrukturiranju proglasen
је stecaj najpre, 23. novembra 2003. godine, а zatim i 3. aprila 2006. godine,
na osnovu zakljucka stecajnog sudije Trgovinskog suda u Leskovcu broj pred-
368 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskog gro bija

meta St. 888/03. U organizaciji Centra za втеёаје Agencije za privatizaciju,

dana 6. septembra 2006. godine, prodata је imovina ovog stecajnog duznika.
Као sto smo videli kreditom Svetska banke finansirano је angazovanje
novog pravnog i finansijskog savetnika, firme Central Europe Trust Company
Ltd. (СЕТ), 29. juna 2004. godine, za nastavak restrukturiranja ргеёџзеса:
Industrija оёесе "Prvi maj" a.d., Pirot, Industrija konfekcije DP "Кluz gru-
ра", Beograd, DP LVI "Leteks~ Leskovac, ,,lndustrija оћџсе Beograd" a.d.,
Beograd - Zemun, DP "Beogradski vunarski komЬinat'; Beograd. Novi savet-
nik pristupio је izradi dijagnostickih izvestaja ciji је sadrzaj obuhvatio stanje
na trzistu, zainteresovanost potencijalnih strateskih investitora, kao i predlog
odluke о metodu privatizacije ргесџзеса. Medutim, sredinom 2005. godine
ugovor sa datim pravnim i finansijskim savetnikom је raskinut.
Posto је "Industrija obuce Beograd" a.d., Beograd - Zemun pokrenula
inicijativu za privatizaciju, Agencija za privatizaciju је donela odluku о javnoj
aukciji kao metodu privatizacije. Medutim, zbog prinudnih naplata odluka о
aukciji bila је preinacena u odluku о restruktu riranju.
Nakon sto је Poreska uprava Ыokirala racuna drustvenog preduzeca
"lndustrija obuce Beograd" a.d., Beograd - Zemun, Agencija za privatizaciju
је 21. februara 2005. godine donela odluku о restruktu riranju ovog preduze-
ca. Program restrukturiranja ovog drustvenog preduzeca koji је sacinila kon-
sultantska kuca "Factis" d.o.o., Beograd (kao i prograrn privatizacije i procenu
vrednosti kapitala preduzeca), Agencija za privatizaciju је usvojila 29. maja
2006. godine. Program privatizacije predvidao је aukcijsku prodaju drustve-
nog preduzeca "Industrija obuce Beograd" a.d., Beograd.
Preduzeca u restrukturiranju "Industrija obuce Beograd" a.d., Beograd
- Zemun, DP "Beogradski vunarski kombinat~ Beograd, DP LVI "Leteks';
Leskovac i Industrija odece "Prvi maj" a.d., Pirot obratila su se sredinom
2005. godine Agenciji za privatizaciju za zahtevom da im omoguci sarno-
stalnu izradu programa restruktur iranja i sarnostalno angazovanje pravnog
i finansijskog savetnika za izradu privatizacione dokumentacije koje sarni се
finansirati. Na zahteve ovih preduzeca Agencija za privatizaciju је odgovorila
pozitivno, uz uslov da preduzeca javnu nabavku savetnika obave ро proceduri
koja је bila propisana od strane Agencije za privatizaciju i da se postupak vodi
ро projektnom zadatku propisanom od strane Agencije, kao i ро tipskom
ugovoru о angaiovanju pravnih i finansijskih savetnika.
Dana 22. novembra 2005. godine upravni organi preduzeca Industrija
odece "Prvi maj" a.d., Pirot u restrukturiranju obavestili su Agenciju za pri-
vatizaciju da је ovo preduzece izabralo privatizacionog savetnika i potpisalo
ugovor sa firmom "Dil inzenjering konsalting" d.o.o., Beograd.
VI. Proces privatizacije druJtvenog kapitala u SrЬiji 2002-2010. 369

Organi upravljanja ргеёшеса DP LVI "Leteks", Leskovac, obavestili su

13. decembra 2005. godine Agenciju za privatizaciju da su angazovali savetni-
ka za restrukturiranje, а ргеошесе "Beogradski vunarski komЬinat", Beograd,
isto su ucinili 14. decembra 2005. godine.
Rukovodstvo ргеоџзеса "Industrija оћџсе Beograd" a.d., Beograd u ге-
strukturiranju obavestilo је 15. decembra 2005. godine Agenciju za privati-
zaciju da је angazovalo kao savetnika za restrukturiranje firmu "Euro Fineks
Broker" a.d. iz Beograda.
Program restrukturiranja ргесшеса "lndustrija obuce Beograd" a.d.,
Beograd - Zemun koji је sacinio pomenuti savetnik, usvojen је od strane
Skupstine ргеёшеса 17. таја 2006, а od strane Agencije za privatizaciju 29.
maja iste godine.
Agencija za privatizaciju planirala је privatizaciju ovog drustvenog рге-
duzeca metodom javne aukcije nakon regulisanja nepotpuno prijavljenog po-
trazivanja Ministarstva finansija RS, Poreske uprave i Fonda za razvoj RS. U
vezi ovim spornim pitanjem Ministarstvo privrede RS uputilo је urgenciju
nadleznim drzavnim institucijama za ubrzanje otklanjanja ove prepreke radi
privatizacije datog preduzeca.
Do pocetka 2006. godine Agencija za privatizaciju donela је odluke о
privatizaciji sledecih zavisnih preduzeca Industr~a konfekcije DP "Кluz",
Beograd u restrukturiranju putem metoda javne aukcije, i to nakon otpusta
dugova drzavnih poverilaca i "iskazanom interesovanju potencijalnih kupaca":
,,Кluz trgovacka mreza: Beograd, ,,Кluz Grocka", Beograd, "Кluz Padobrani",
Beograd, ,,Кluz Tisa': Novi Весеј, ,,Кluz Plitvice", Vrsac, ,,Кluz Srem", Ruma
i "Кluz Kozara': Beograd. Mogucnost prodaje drustvenog preduzeca "Кluz
trgovacka mreza'', Beograd bilo је otezano otvorenim imovinsko-pravnim pi-
tanjima u vezi sa nepokretnostima u vlasnistvu ovog preduzeca.
Zavisno preduzece "Кluz Plitvice", Vrsac bilo је kandidovano za postupak
stecaja, s obzirom na to da su u postupku njegove privatizacije radnici preko
nadleznog suda naplatili deo svojih potrazivanja prema preduzecu kroz po-
stupak izvrsenja, ра preduzece nije bilo u mogucnosti da dalje obavlja svoje
osnovne proizvodne funkcije. Medutim, nakon otpusta duga drzavnih poveri-
laca pocetkom 2005. godine bila је planirana aukcijska privatizacija ovog drus-
tvenog preduzeca, kao i zavisnog drustava "Кluz Tisa, Novi Весеј i "Кluz Srem~
Ruma. Aukcija za privatizaciju drustvenog preduzeca "Кluz Srem': Rurna, u
kojem su bile uvedene privremene mere Vlade RS bila је zakazana za 27. januar
2005. godine, ali је odlozena na zahtev kupca, za 10. mart iste godine.
Na aukciji odrianoj 6. novembra 2006. godine drustveno preduzece za
proizvodnju odece "Кluz Tisa", Novi Весеј, sa 421 zaposlenim, prodato је
kupcu fizickom licu, Pedi Malisanovicu ро pocetnoj ceni kapitala u izno-
370 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskog groblja

su od 19.373.000 dinara, uz ugovorene obavezne investicije u vrednosti od

4.205.243 dinara.
Nakon neuspelih aukcijskih prodaja zavisnih drustava "Кluz Grocka" i
"Кluz Plitvice" krajem 2006. godine doslo је do zakazivanja novih aukcija ро
"iskazanom interesovanju potencijalnih [пуевпюга" dok је za zavisno drustvo
,,Кluz Srem': Ruma bila zakazana aukcijska prodaja na osnovu pisma zaintere-
sovanosti potencijalnog investitora koje је pristiglo u Agenciju za privatizaciju
26. decembra 2006. godine. Ovo ргеёшесе za proizvodnju teske konfekcije,
sa 478 zaposlenih, prodato је na aukciji odrianoj marta 2007. godine, kupcu,
fizickom licu Mihailu Mikicu ро роёешој ceni od 11.312.000 dinara, uz ugo-
vorene obavezne investicije u vrednosti od 8.468.000 dinara.
Tako iz ovoga vidimo da su postojale "opasne veze" izmedu potencijal-
nih kupaca drustvenih preduzeca i driavne oligarhije koja је vrsila njihovi
prodaju, te da se metoda prodaje "javna aukcija" cesto svodila па nepo-
srednu pogodbu tranzicione nomenklature i tzv. ,,investitora'~ Radnicka
klasa је bila marginalizovana u procesu prodaje drustvene imovine i pru-
:iala је organizovani otpor samo sporadicno, dok nije Ьiо redak slucaj da
rukovodstvo preduzeca ulazi u otvorene sukobe sa Agencijom za privati-
zaciju. Sustina sukoba ogledala se u borbl za poziciju prodavca drustvenog
kapitala.
Posle restrukturiran ja, od drustvenog preduzeca Industrija konfekcije
"Кluz~ Beograd u restrukturiranju preostalo је samo matiёno preduzece s
jednim zaposlenim koje је bilo bez legitimnih organa upravljanje i bez dokaza
о vlasnistvu imovine!!! Deo "proЫematiёnih pitanja" vezanih za imovinu svih
zavisnih preduzeca "Кluz" dp., Beograd nastao је usled potpisivanja aneksa
ugovora о prenosu osnivaёkog udela s maticnog na zavisna preduzeca bez
saglasnosti Agencije za privatizaciju. Ovaj "grabez" razlicitih delova "tran-
zicione nomenklature", tehnokratske i birokratske, za poziciju prodavca
drustvenog kapitala u procesu privatizacije u Srblji Ьiо је njegova imanen-
tna karakteristika.
U postupku privatizacije drustvenog preduzeca Industrija konfekcije
,.Кluz Kozara': Beograd u restrukturi ranju pojavio se takav vid sukoba.
Rukovodstvo ovog drustvenog preduzece је odЬijalo saradnju sa savet-
nicima za privatizaciju i Agencijom za privatizaciju, а njegovo "rukovodstvo
cak ugrozava bezbednost zaposlenih u Agenciji za privatizaciju otvorenim
pretnjama': Kako Agencija za privatizaciju nije uspela da uspostavi saradnju
sa ovim preduzecem radi sprovodenja postupka njegove privatizacije, zatrazi-
la је od Ministarstva privrede 6. decembra 2004. godine uvodenje privreme-
nih mera u ovo drustveno preduzece. Zamenik ministra privrede u to vreme,
VI. Proces privatizacije druitvenog kapilala u Srblji 2002-2010. 371

Zora Simovic dala је saglasnost na ovaj predlog Agencije i od nje zatrazila da

imenuje predstavnike drustvenog kapitala u ovom ргесшесџ, mada Agencija
za privatizaciju nije bila u mogucnosti da imenuje svoje zaposlene u skupstinu
i upravni odbor ргесџзеса zbog agresivnog ропавапја rukovodstva i radnika
prema predstavnicima Agencije. Uvodenje privremenih mera Ьilo је podrza-
по od strane Samostalnog sindikata i sindikata "Nezavisnost': Kako privre-
mene mere nisu uvedene u ovo ргеоџзесе u roku koji је mogao da omogu-
ci nastavak procesa privatizacije, оп је Ьiо obustavljen do donosenja odluke
Vlade RS о imenovanju predstavnika drustvenog kapitala u ovom ргесџзесџ.
Ministarstvo privrede zatrazilo је, zatim, od Skupstine opstine (SO) Zvezdara
da imenuje lica u organe upravljanja "Кluz Kozara': Beograd. Medutim, u
upravnom odboru ovog preduzeca nalazila su se vec dva predstavnika SO
Zvezdara. Кrajem januara 2005. godine u ovom preduzecu је morala da inter-
venise policija zbog tuce koja је izbila izmedu rukovodstva i radnika preduze-
ca. Tako, grabez za prisvajanjem drustvenog kapitala nisu pratile samo manje
ili vise vidljive spletke, vec i fizicki obracuni.
Javna aukcija za prodaju preduzeca "Кluz Grocka, Beograd, odrzana 22.
juna 2006. godine, bila је neuspesna, ра је Agencija za privatizaciju donela
odluku da se nova objavi tek "ро iskazivanju interesovanja potencijalnЊ
investitora'~ Ovaj primer slikovito nam predstavlja opstu praksu sarad-
nje izmedu "investitora'' i Agencije za privatizaciju koja је organizovala
"rezirane" tenderske i aukcijske prodaje drustvenog kapitala, pri cemu su
"kupci" i agencijska oligarblja ostvarivali doЬit па racun radnicke klase
Srblje.
Drustveno preduzece "Кluz Padobrani~ Beograd prodato је na javnoj
aukciji odrzanoj 28. februara 2006. godine ро ceni od 32.382.000 dinara.
U toku restrukturiranja DP "Beogradski vunarski kombinat~ Beograd
otvorila su se imovinsko-pravna pitanja u vezi sa nepokretnostima u vla-
snistvu ovog preduzeca. Realizovan је socijalni program za 100 radnika.
Pocetkom 2005. godine Poreska uprava podnela је predlog za pokretanje
stecajnog postupka nad ovim preduzecem. Medutim, resenjem Trgovinskog
suda u Beogradu ovaj predlog је odЬijen.
DP "Beogradski vunarski komЬinat~ Beograd u restrukturiranju samo-
stalno је usvojio program restrukturiranja 2. marta 2006. godine, а Agencija
za privatizaciju ga је prihvatila 6. marta iste godine. Ovim programom bila
је predvidena prodaja preduzeca metodom javne aukcije koja је bila odria-
na 13. jula 2006. godine ali је bila neuspesna. Neuspesna је Ьila i aukcija za
prodaju ovog preduzeca odrzana u novembru 2006. godine. Ugovor о prodaji
100% drustvenog kapitala ovog preduzeca za proizvodnju tkanina u restruk-
turiranju, sa 30 zaposlenih, metodom javne aukcije, zakljucen је 4. oktobra
372 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog groblja

2007. godine izmedu Agencije za privatizaciju i kupca, pravnog lica, ,,Vopex

Trade" d.o.o., Beograd. Kupoprodajna сепа Ьi!а је jednaka роёешој i iznosi-
la је 487.454.000 dinara, uz ugovorene minimalne investicije u vrednosti od
4 l. l l 5.64 l dinara.
Privatizacija ргеёшеёа za proizvodnju tkanina vunenog tipa "Leteks" dp.
Leskovac u restrukturiranja Ы!а је отеёапа usled otvorenih imovinsko-prav-
nih pitanja јег nijedan objekat ovog ргеёшеса nije Ьiо izgraden sa adekvatnim
gradevinskim dozvolama, ра samim tim nije Ьiо ni legalizovan. Medutim, u
saradnji sa lokalnom sarnoupravom ovo ргесџзесе је doЬilo najveci deo геёе-
пја о upisu nepokretnosti.
Ргеёшесе DP LVI "Leteks~ Leskovac u restrukturiranja samostalno је
izradilo program restrukturiranja i njegova Skupstina ga је usvojila 6. aprila
2006. godine, а Agencija za privatizacЧu ga је potvrdila 7. aprila iste godine.
JaYne aukcijske prodaje ovog preduzeca, odrzane 13. jula i 31. avgusta 2006.
godine Ьi!е su neuspesne. Ovo preduzece, sa 350 zaposlenih, prodato је na
aukciji odrianoj 30. novembra 2006. godine kupcu, fizickom licu Zorici Gajic,
ро pocetnoj ceni kapitala u iznosu od 39.798.000 dinara, uz ugovorene obave-
zne investicije u vrednosti od 6.063.061 dinara.
Nakon dve neuspesne aukcijske prodaje preduzeca Industrija odece "Prvi
maj" a.d., Pirot u restrukturiranju, privatizacioni savetnik, kako smo videli,
angazovan od strane ovog preduzeca, izradio је novi profil preduzeca i dija-
gnosticki izvestaj, kao i novu strategiju privatizacije ovog preduzeca koju је
Agencija za privatizaciju usvojila 17. marta 2006. godine. On је pripremio i
program restrukturiranja koji је Skupstina preduzeca usvojila 20. aprila 2006.
godine, а Agencija za privatizaciju potvrdila 23. maja 2006. godine. Ovim pro-
gramom bila је predvidena privatizacija 99,14% ukupno registrovanog kapita-
la datog preduzeca metodom javnog tendera. Iako је proces privatizacije ovog
preduzeca Ьiо prekinut 2. juna 2006. godine, javni poziv za prodaju putem
tendera 100% ukupnog registrovanog drustvenog kapitala ovog akcionarskog
drustva objavljen је 27. jula 2006. godine.
Na Trecoj sednici Tenderske komisije koja је pratila sprovodenje ovog
tendera, odriane 5. marta 2007. godine, doneta је odluka о odobravanju za-
kljucivanja Ugovora о prodaji drustvenog kapitala preduzeca Industrija odece
,,Prvi maj" a.d., Pirot u restrukturiranju s jedinim ponudacem na tenderu,
konzorcijumom: ,,Irva investicije" d.o.o., Beograd, ,,ТР Jabuka" a.d., Beograd.
Tenderska komisija radila је u sastavu: predsednik, Milan Josipovic, pomoc-
nik ministra u Ministarstvu privrede RS, kao predstavnik iz reda repuЬ!ickih
organa; zamenik predsednika, Miroslav Golubovic, generalni direktor predu-
zeca Industrija odece "Prvi maj" a.d., Pirot u restrukturiranju, kao predstav-
nik subjekta privatizacije; cl.anovi, Gordana Moraca, savetnik u Мinistarstvu
VI. Proces prlvatizacije dru!tvenog kapitala u SrЫji 2002-2010. 373

privrede RS, kao predstavnik iz reda repuЬlickih organa; Dragan Stankovic,

sef Odseka za privredu imovinsko pravne odnose u opstinskoj upravi орёппе
Pirot, kao predstavnik lokalne samouprave prema sedistu subjekta privatiza-
cije i Zoran Zivkovic, predsednik Sindikalne organizacije Samostalnog sindi-
kata ргеоџзеса Industrija оёесе "Prvi maj" a.d., Pirot u restrukturiranju, kao
predstavnik reprezentativnog sindikata subjekta privatizacije. Ugovor izme-
du Agencije za privatizaciju, kao рџпопюсгпка subjekta privatizacije i kupca
potpisan је 7. marta 2007. godine. Kupoprodajna сепа iznosila је 1.750.000
evra, uz ugovoreni investicioni program u vrednosti od 4.000.000 evra. Kupac
је bezuslovno prihvatio minimalne obaveze iz socijalnog programa, kao i do-
datne elemente socijalnog programa.
Medutim, 10. juna 2010. godine Agencija za privatizaciju raskinula је ovaj
kupoprodajni ugovor jer kupac nije izvrsio svoje ugovorne obaveze. I to samo
mesec dana nakon sto је sa istim kupcem - konzorcijumom: ,,Irva investicije"
d.o.o., Beograd, ,.ТР Jabuka" a.d., Beograd i Mihajlo Mikic - raskinula kupopro-
dajne ugovore za preduzece iz ovog pula, Modna konfekcija "Rudnik eksport-
import" a.d. Gornji Milanovac u restrukturiranju i tekstilno preduzece Niska
industrija tekstila "Ratko Pavlovic - Niteks" d.o.o., Nis u restrukturiranju.
Od ugovorenog investicionog programa kupac је ispunio samo investici-
onu obavezu za prvu godinu u iznosu od 1.202.642 evra. Kupac nije isposto-
vao ni obaveze iz oЫasti kontinuiteta proizvodnje. Fizicki oЬim proizvodnje
za prva cetiri meseca 2010. godine na mesecnom nivou Ьiо је manji za 66%
(komadi), odnosno za 68% (norma minuti) u odnosu na 2006. godinu (godi-
na koja prethodi privatizaciji).
Nakon raskida ugovora, Agencija za privatizaciju је 16. juna 2010. godi-
ne donela odluku о novom restrukturiranju preduzeca Industrija odece "Prvi
maj" a.d., Pirot. Medutim, neuspesna tenderska privatizacija ovog preduzeca
dovela је do urusavanja finansijske i marketinske situacije i triisne pozidje
datog privrednog subjekata, i to do stadijuma da је kapital ovog velikog so-
cijalistickog industrijskog preduzeca na kraju prodat kao imovina putem
javne licitacije. Dana 7. septembra 2012. godine deo nepokretne i pokretne
imovine preduzeca Industrija odece "Prvi maj" a.d., Pirot u restrukturiranju
prodat је na javnoj licitaciji za iznos od 2.098.000 evra firrni "АНА Mura"
d.o.o., Indija. ·
Agencija za privatizaciju donela је 27. marta 2006. godine Resenje о pri-
hvatanju programa restrukturiranja preduzeca Modna konfekcija "Rudnik
eksport-import" a.d. Gornji Milanovac. Nakon restrukturiranja trebala је
da usledi njegova tenderska prodaja. Ugovor о prodaji putem tendera 100%
drustvenog kapitala, sto је cinilo 68,89% ukupnog kapitala ovog preduzeca
potpisan је 15. decembra 2006. godine, izmedu Agencije za privatizaciju, kao
374 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog groЫja

рџпотпоспйсогп subjekta privatizacije i kupaca, konzorcijuma: ,,lrva investici-

је" d.o.o., Beograd, ,,ТР Jabuka" a.d., Beograd i Mihajlo Mikic. Prodajna сепа
kapitala iznosila је 31.400.000 dinara (400.000 evra), а ugovoreni investicioni
program, 78.500.000 dinara (milion evra).
Medutim, 6. maja 201 О. godine Agencija za privatizaciju raskinula је ovaj
kupoprodajni ugovor јег kupac nije izvrsio svoje ugovorne obaveze. Kupac
је od ukupno ugovorenih investicija, izvrsio samo investicionu obavezu za
ргсџ godinu u wednosti od 420.929 evra. Kupac nije ispostovao ni obaveze iz
oЫasti kontinuiteta proizvodnje. Na osnovu dostavljenih podataka о fizickom
oblmu proizvodnje Agencija za privatizaciju је utvrdila da је broj шгоёешћ
minuta za ртта tri meseca 2010. godine па шевеспотп nivou Ьiо је manji za
43% u odnosu na 2007. godinu, dok је broj proizvedenih komada za prva
tri meseca 2010. godine na mesecnom nivou Ьiо manji za 53% u odnosu na
2006. godinu. Poslomi prihodi koji su bili ostvareni za ртта tri meseca 2010.
godine na mesecnom nivou Ьili su manji za 51 % u odnosu na 2009. godine,
а za 46% u odnosu na 2006. godinu. Pored ovoga, kupac је i opteretio imovi-
nu subjekta privatizacije za potrebe kupca i trecih lica. Prema Ugovoru, ras-
polaganje imovinom bilo је dozvoljeno 5% za period od pet godina, dok su
evidentiranja raspolaganja u trecoj godini iznosila su 44,57% bez saglasnosti
Agencije za privatizaciju.
Nakon ovog raskida Ugovora, Agencija za privatizaciju је 20. maja 2010.
godine donela odluku о novom restrukturiranju preduzeca Modna konfek-
cija "Rudnik eksport-import" a.d. Gornji Milanovac. Medutim, neuspesna
tenderska privatizacija ovog preduzeca dovela је do urusavanja finansijske i
marketinske situacije i triisne pozicije datog privrednih subjekata, i to do
stadijuma da se kapital ovog velikog socijalistickog industrijskog preduze-
ca па kraju nudio па prodaju kao imovina metodom javnog nadmetanja.
Dana 1. juna 2012. godine Agencija za privatizaciju је objavila javni poziv za
ucesce na javnom nadmetanju za kupovinu nepokretne i pokretne imovine
ovog preduzeca.
Za "Raska Holding kompaniju" a.d., Novi Pazar u restrukturiranju postu-
pak privatizacije је prekinut 7. juna 2006. godine zbog velikog broja pravnih
i finansijskih proЫema, kao i zbog isteka ugovora savetniku za pruzanje kon-
sultantskih usluga, koje је u toku procesa privatizacije u postupku restruk-
turiranja ovog drustvenog preduzeca pruzala konsultantska kuca "KPMG
Consulting Barents Group': Pocetkom 2008. godine proЬ!emi ovog subjekta
privatizacije vezani za imovinsko-pravne odnose i isplatu zarada radnicima
postali su jos vecL
Agencija za privatizaciju је na zahtev Rudarsko topionicarski basena (RTB)
.Bor grupa", Bor donela је odluku о njegovom restrukturiranju u procesu pri-
VI. Proces prlvatizacije drustvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 375

vatizacije. Ро osnovu odobrenog kredita Svetske banke za впџспџ ропюс u

procesu privatizacije i restrukturiranja banaka i ргеёџзеса (Privatization and
Restrukturing of Banks and Enterprises ТА Credit, РО 77732), Agencija za
privatizaciju angazovala је savetnika za izvodenje prve faze studije izvodljivo-
sti (analize industrijske grane) za ргеёџзесе RTB "Bor grupa", Вог, Oktobra
2004. godine Agencija је zakljucila ugovor sa Brajanom Felskey-em па Ьгџ-
to iznos od 70,385,00 USD za period od 15. oktobra do 15. decembra 2004.
Donacijom japanske vlade u iznosu od ЗОО.ООО dolara finansiran је izbor fir-
me za izradu studije sanacije jalovista u "RTB Вог', kao vid ропюс! u pripre-
mi projekta za razvoj borskog regiona (#ТF 056156).
Do гпаја 2005. godine eksperti Svetske banke su pripremili Akcioni plan
restrukturiranja i privatizacije "RTB Bor grupe': Bor, а eksperti za sistem
"Ыоk kejvinga" potvrdili su postojanje rudne rezerve koja se ekonomski moze
eksploatisati. U sastavu ove grupe nalazila su se preduzeca: ,,Rudnici bakra"
d.o.o., Bor, ,,Rudnik bakra" d.o.o., Majdanpek (RВМ), ,,Topionica i rafinerija
(ТIR)" d.o.o., Bor, ,,Fabrika lak zice" d.o.o., Bor, ,,Fabrika opreme i delova"
Bor i "Jugotehna" d.o.o., Bor.
Do juna 2005. godine Vlada RepuЫike Srblje usvojila је Akcioni plan
restrukturiranja i privatizacije "RTB Bor grupa': Bor. Za zavisno preduzece
"RTB Bor - IPM Majdanpek': Majdanpek Agencija za privatizaciju је donela
odluku о prodaji njegovog kapitala metodom javnog tendera. Ali ро okonca-
nju neuspesne tenderske procedure, nad preduzecem је Agencija za privatiza-
ciju 28. jula 2006. godine pokrenula postupak restruktur iranja.
Za zavisna preduzeca "RTB Bor grupa Fabrika lak zice" d.o.o. i "RTB Bor
grupa Jugotehna" d.o.o. bila је predvodena prodaja metodom aukcije, а za
,,RTB Bor grupa Fabrika opreme i delova" prodaja imovine preduzeca.
Sredinom 2005. godine Vlada RS је iz budzeta RS izdvojila sumu od 30
miliona dinara za finansiranje savetnika za Grupu preduzeca "RTB Bor gru-
pa': Bor - ,,Fabrika lak zice'' i "Fabrika opreme i delova':
Pored toga, u isto vreme Vlada RS је iz budzeta RS finansirala i konsul-
tante za restrukturiranje "Zorke" Sabac sa 15 miliona dinara, ,,21. oktobra"
Кragujevac sa 4,5 miliona dinara, Niske industrije tekstila "Ratko Pavlovic
- Niteks" d.o.o., Nis sa 10,5 miliona dinara. Restruktur iranje "Fabrike au-
tomobila" a.d., Beograd takode se od 2005. godine finansiralo iz budzeta
RepuЬlike SrЬije. Za novog konsultanta na projektu restrukturiranja i priva-
tizacije ovog drustvenog preduzeca izabrana је konsultantska kuca iz Velike
Britanije, ,,Prospera Union Investment Limited': Iz ovoga vidimo da od 2005.
godine restrukturiranje subjekata privatizacije sve vise finansira radnicka kla-
sa Srblje, а sve manje medunarodne finansijske institucije.
376 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskog groblja

Medutim, роёеткош 2006. godine Driavna zajednica SrЬije i Crne Gore

(SCG) dobila је prcko Medunarodne agencije za razvoj, u ulozi administra-
tora, donaciju japanske vlade za pripremu projekta regionalnog razvoja Вога
(ТF 056156) u iznosu od 875.000 USD.
"Cilj Donacije је priprema Projekta regionalnog razvoja Вога koji се
predstavljati podrsku vladinim naporima na restrukturiranju 'Rudarsko topi-
oniёarskog basena RTB Вог' i podstaci diversifikovan razvoj i otvaranje по-
vih radnih mesta u regionu Вога, tako sto ёе ропюс! ponovno заройјауапје
radnika i aktivne programe triista rada, razvoj malih i srednjih ргеёџзеса i
obnovu podruёja na kojima је naneta steta zivotnoj sredini': Ро ovoj donaciji
Agencija za privatizaciju је 16. februara 2006. godine је potpisala ugovor sa
konsultantskom kucom "Brian Fe\iks" kao savetnikom koji се јој asistirati u
pracenju rada konsultantske kuce angazovane za privatizaciju "RTB Bor gru-
pa': Bor. Rеё је bila о Konzorcijwnu: ,,Deutsche Montan Technologie Gmbh-
Montan Consulting Germany': Nemaёka, ,,Faculty of Mining and Geology оп
University ofBelgrade, ROS, Beograd i "Projmetal" a.d., Beograd ROS, sa kojim
је Agencija za privatizaciju potpisala ugovor 18. decembra 2006. godine. Iz ove
donacije angazovan је i savetnik koji је asistirao Vladi RS u pripremi projekta
regionalnog razvoja Bora, Ira LЉerman, s kojim је Agencija za privatizaciju 9.
marta 2006. godine potpisala Aneks br. 02 za produzenje Ugovora br. 1-352/05.
Posle toga Odboru drustvenog preduzeca "RTB Bor grupa': Bor dostavlje-
na је finalna verzija programa restrukturiranja kojom је, izmedu ostalog, bila
predvidena i prodaja imovine zavisnih preduzeca "RTB Bor grupa Fabrika
lak zice" d.o.o., Bor i "RTB Bor grupa Fabrika opreme i delova': Bor, kao i
aukcijska prodaja zavisnog preduzeca "RTB Bor grupa Jugotehna" d.o.o., Bor.
Nakon neuspesnih licitacija za prodaju imovine zavisnih preduzeca "RTB
Bor grupa Fabrika lak zice" d.o.o., Bor i "RTB Bor grupa Fabrika opreme i
delova", Bor, donete su odluke Odbora za ova dva preduzeca о izdvajanju iz
prodaje samackih smestaja i stanova koji su dodeljeni radnicima, а zatim је
bila izvrsena izmena procene vrednosti kapitala ovih preduzeca.
Nad ovim zavisnim preduzecima steёajne sudije Trgovinskog suda u
Zajecaru Zakljuccima St. br. 5/08 od 2. 10. 2008. i St. br. 04/08 od 18. 09.
2008. pokrenuli su stecajne postupke. Agencija za privatizaciju је 4. marta
2008. godine oglasila javnu prodaju nepokretnosti i opreme, а 11. таја 2009.
godine pokretne imovine drustvenog preduzeca "RTB Bor grupa Fabrika lak
iice" d.o.o., Bor u steёaju, i to javnim nadmetanjem. Prodaju pokretne imo-
vine drustvenog preduzeca "RTB Bor grupa Fabrika opreme i delova': Bor
javnim nadmetanjem, Agencija za privatizaciju oglasila је 15. novembra 2008.
godine.90
VI. Proces prlvatizacije drшtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 377

Ovim primerom pokazali smo model рошосц kojeg је znatan broj

drustvenih ргесџзеса u Srblji proces privatizacije zavrsio u stecaju i prodaji
drustvenog kapitala kao imovine posredstvom javnih licitacija. Ovaj model
је predstavljao jedan od oblika erozije drustvenog kapitala u procesu рп-
vatizacije u Srblji.
Tokom 2006. godine javnom aukcijom prodato је i zavisno ргеёцзеёе
"RTB Вог grupa", Вог, ,,Fabrika poliester folija Вог', Вог ро prodajnoj ceni od
5.300.000 dinara.
U toku postupka privatizacije "RTB Вог grupa - Jndustrija za preradu
Majdanpek (IPM)" d.o.o., Majdanpek, Agencija za privatizaciju se obrati-
la poreskoj upravi radi moguceg odlaganja prinudne naplate, kako se ne Ы
ugrozio postupak pregovora. Ро okoncanju пеџвреёпе tenderske procedure
za prodaju, Agencija za privatizaciju је 28. jula 2006. godine donela Odluku о
restrukturiranju ovog preduzeca. Za konsultanta је izabran "Institut za eko-
nomiku i finansije" Beograd
Programom restrukturiranja "ЈРМ Majdanpek" d.o.o. u restrukturira-
nju, Majdanpek blla је predvidena prodaja imovinsko-organizacionih celina
iz njegovog sastava "Megaplast': Donji Milanovac, ,,Fabrike elektroproizvoda
FEP", Donji Мilanovac i "Zlatare Majdanpek", Majdanpek - metodom javnog
nadmetanja.
Za prodaju imovinskih celina "ЈРМ Majdanpek" d.o.o., Majdanpek, ,,FEP"
i "Megaplast" tokom 2007. godine odrzane su dve neuspele licitacione proda-
je, а 29. februara i treca, na kojoj је pocetna сепа bila smanjena za 51 %.
Fabrika elektroproizvoda "FEP': Donji Milanovac privatizovana је licita-
cionom prodajom 23. таја 2008. godine ро ceni od 71.784.132 dinara. Kupac
је Ьila slovenacka firma "Elektrokovina predstrikalne naprave" d.o.o., MariЬor.
Medutim, javno nadmetanje za kupovinu dela nepokretne i pokretne imovine
"IPM Majdanpek" d.o.o. u restrukturiranju, Majdanpek, jedinstvenog paketa
koji su cinile organizacione celine "Zlatara'' i "Megaplast" iz таја 2012. godi-
ne, bilo је neuspesno jer nije bilo podnetih prijava za ucesce na licitaciji.
Sredinom 2007. godine savetnik na projektu privatizacije, koju је inicirala
Vlada RS, preduzeca "RTB Bor grupa': Bor koje је obavljalo poslove od opsteg
interesa, Ьiо је Konzorcijum preduzeca: ,,СА-1В Corporate Financё, ,,Deloitte
d.o.o., Beograd i "Harrisons Solicitor" iz Engleske.
Organizacionu strukturu drustvenog preduzeca "RTB Bor grupe~ Bor
nakon njegove parcelizacije u postupku restrukturiranja cinila su sledeca
zavisna preduzeca: ,,Rudarsko topionicarski basen Bor" d.o.o. (RTB), Bor, u
restrukturiranju, ,,Rudarsko topionicarski basen Bor - Grupa rudnici bakra
Bor" d.o.o. (RВВ), Bor, u restrukturiranju, ,,Rudarsko topionicarski basen Bor
 378 Marija Obradovic , Hronika tranzidjskog grobija

- Grupa rudnik bakra Majdanpek" d.o.o. (RВМ), Majdanpek, u restrukturi-

ranju i "Rudarsko topionicarski bazen Вог - Grupa Topionica i Rrafinerija"
d.o.o. (TIR), Вог, u restrukturiranju.
Nakon neuspeha tendera objavljenog septembra 2006. godine, Agencija
za privatizaciju је 31. avgusta 2007. godine objavila javni poziv za ucesce па
javnom tenderu za prenos relevantnih eksploatacionih prava i jedinstve-
nu prodaju osnovne imovine subjekta privatizacije "RTB Вог grupa': Bor.
Medutim, i ovaj tender је Ьiо пеџвревап ройо kupac, prvorangirani ропџёаё,
Konzorcijum ргесшеса iz Austrije, ,,А-Тес Minerals and Metals Holding"
Gmbh i "А-Тес Industries AG Montanwerke Brixlegg AG" nije uplatio po-
nudenu prodajnu cenu za pokretnu i nepokretnu imovinu u iznosu od
466.000.000. USD, iako је Agencija za privatizaciju vise puta produzavala rok
uplate. Drugoplasirani ponudac na ovom tenderu Ьiо је "Strikeforce Mining
and Resources" Ltd. sa Кipra sa ponudom od 37.000.000. USD.
Sa prvorangiranim ponudacem pregovore је vodila komisija Agencije za
privatizaciju uz podrsku Ministarstva zastite zivotne sredine RS, Ministarstva
rudarstva i energetike RS i Svetske banke. Sa predstavnicima reprezentativnih
sindikata pregovaralo se oko dodatnog socijalnog programa. Poslovodstvo
subjekta privatizacije bilo је ukljuceno u pregovore.
Iz navedenog vidimo da u procesu privatizacije drustveni kapital u
Srblji, koji su stvarale generacije radnika, prodaje driavna oligarhija u
saradnji sa institucijama medunarodnog finansijskog kapitala (u slucaju
"RTB Bor grupa~ Bor, Svetska banka), dok su iz procesa prodaje iskljuceni
zaposleni radnici, ра cak i rukovodstvo subjekta privatizacije, tzv. socija-
listicki direktori.
Zavisno drustvo "RTB Bor grupa Jugotehna" d.o.o., Beograd, sa 23 zapo-
slena prodato је na aukciji odrianoj 29. februara 2008. godine fizickom licu,
Biljani Aleksic ро prodajnoj ceni od 770.000.000 dinara, uz ugovorene inve-
sticije od 3.728. ООО dinara.
Tokom 2006. godine Agencija za privatizaciju је intenzivirala postupak
restrukturiranja i u sledecirn preduzecirna:
DP "Svetlost'' Bujanovac u restrukturiranju, gde је Agencija za privatiza-
ciju pokrenula novo restrukturiranje 30. avgusta 2006. godine, jer program
restrukturiranja koji је preduzece samostalno izradilo nije prihvatila Agencija
za privatizaciju jer "nije ispunjavao sve neophodne uslove", ра је postupak
prekinut 1. juna 2006. godine. Tokom 2007. godine Agencija za privatizaciju
donela је odluku о prodaji kapitala ovog drustvenog preduzeca u postupku
privatizacije metodom javnog tendera;
VI. Proces privatizacije drustvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 379

DP ,Yocar", Мегойпа u restrukturiranju sa velikim imovinsko-pravnim

proЫema i u procesu pregovora sa hipotekarnim poveriocem i suvlasnikom
dela imovine ovog ргеёџзеса, samostalno је angazovalo i svojim sredstvi-
ma finansiralo privatizacionog savetnika, konsultantsku kucu, ,,BeoConex iz
Beograda'; radi pripreme dijagnostickog izvestaja i programa restrukturira-
nja. Роёеткош 2008. godine misljenje privatizacionog savetnika је Ьilo da ovo
drustveno ргесџзесе nije moguce privatizovati, te da nad njime treba pokre-
nuti stecajni postupak;
DP "Grot': Vranje, za koje је Agencija za privatizaciju donela odluku о
restrukturiranju 25. aprila 2005. godine, nalazilo se u stecaju;
DP "Suva Ruda': Raska u restrukturiranju, za koje је Agencija za priva-
tizaciju 5. juna 2005. godine donela Odluku о restrukturiranju i dala sagla-
snost za prodaju knjigovodstveno otpisanih osnovnih sredstava preduzeca.
Tokom 2006. godine vodeni su razgovori izmedu "potencijalnih investitora"
i rukovodstva preduzeca oko "perspektive privatizacije i moguceg resenja za
zaposlene" ali, kako vidimo, bez ucesca zaposlenih u ovim razgovorima. Nad
ovim preduzecem pokrenut је stecajni postupak Resenjem Trgovinskog suda
u Кraljevu od 22. juna 2006. godine;
"Energetika" d.o.o., Кragujevac u restrukturiranju, za koje је Agencija za
privatizaciju 3. oktobra 2005. donela odluku о finansijskom i organizacionom
restrukturiranju, а koje је, kao konsultanta za restrukturiranje, samostalno
angazovalo preduzeca firmu "BeoConex", Beograd;
,,Preduzece za vodene puteve lvan Milutinovic - PIM" a.d, Beograd,
za koje је Agencija za privatizaciju donela Odluku о restrukturiranju 7. no-
vembra 2005. godine, а donacijom EAR-a za podrsku privatizacije u Srblji, u
iznosu od 314.000 evra, placen је finansijski savetnik Agencije za privatizaciju
ovog preduzeca putem restrukturiranja. Pocetkom 2008. godine Agencija za
privatizaciju potpisala је Aneks br. 2 Ugovora о produzetku pruzanja usluga
savetnika za restrukturiranje datog preduzeca sa konzorcijumom "Deloitte"
d.o.o., Beograd i "Advokatska kancelarija Stankovic~ Beograd. Medutim, na
sednici Upravnog odbora ovog preduzeca, 10. oktobra 2008. godine, nije Ьiо
usvojen Program restrukturiranja koji је izradio privatizacioni savetnik i oba-
vestio је Agenciju za privatizaciju. Savetnik је u datom Programu restruktu-
riranja predlozio prodaju objekata i opreme i prenos eksploatacionog prava
Kamenoloma, odnosno da obaveza kupca о preuzimanju radnika bude u vezi
sa ugovorom о prenosu eksploatacionog prava. Upravni odbor је usvojio dru-
gi Predlog Programa restrukturiranja koji је Ьiо konceptualno drugaciji od
navedenog, ali koji nije Ьiо prihvatljiv za Agenciju za privatizaciju. U ovakvoj
situaciji, Vlada RS је 6. decembra 2008. godine donela Resenje kojim је ra-
zresila clanove Upravnog odbora preduzeca "lvan Milutinovic - PIM" a.d.,
380 Marija Obradovic • Hronika tmnzidjskog grobija

Beograd u restrukturiranju. Kako је na ovaj nacin subjekt privatizacije ostao

bez Upravnog odbora, program restrukturiranja nije mogao Ьiti usvojen, а
samim tim ni sproveden postupak privatizacije, Agencija za privatizaciju је
26. decembra 2008. godine donela Odluku о prekidu postupka privatizacije
и ovom ргеёшесџ.
Kada је novi Upravni odbor ovog ргесџзеса usvojio sporni Program ге-
struk1:uriranja koji је sacinio privatizacioni savetnik, 26. februara 2010. godi-
пе, Agencija za privatizaciju је 12. marta 2010. godine objavila javni poziv za
ucesce па javnom tenderu radi prodaje imovine ргеёшеса "lvan Milutinovic
- PIM" a.d., Beograd u restrukturiranju. Jedini ponudac па ovom tenderu bila
је firma "Lafarge BFC" d.o.o., Веоёш. Medutim, Tenderska komisija koja је
pratila sprovodenje ovog tendera i Agencija za privatizaciju su 19. decembra
2011. godine proglasile tender neuspelim zbog neresenih spornih imovinsko-
pravnih odnosa na odredenim lokacijama preduzeca, koji navodno nisu bili
poznati u vreme pokretanja tendera.
Detaljnija rekonstrukcija procedure privatizacije ovog preduzeca ot-
kriva brojne imanentne karakteristike procesa privatizacije drustvenog
kapitala u Srblji: suprotnost interesa izmedu driavnih struktura, Vlade
RS, Agencije za privatizaciju, privatizacionih savetnika finansiranih iz
donacija medunarodnih finansijskih institucija i upravljackih struktura
subjekata privatizacije, koriscenje represivnih mera driavne masinerije u
takvim sukoblma, smenjivanje upravnih odbora ili uvodenje privremenih
mera, u drugim slucajevima, ucena i zastrasivanje radnicke klase (navede-
no uslovljavanje sigumosti radnih mesta eksploatacionim pravom), brojni
nereseni imovinsko-pravni proЫemi, nepripremljenost tenderskih proce-
dura itd.
,,Javno preduzece za podzemnu eksploataciju uglja Resavica" (ЈР PEU),
Resavica, osnovano је Odlukom о osnivanju Vlade RS od 23. таја 2003.
godine. Na osnovu odluke "ЈР PEU" Resavica, od 13. marta 2006. godine,
Ministarstvo privrede RS је podnelo inicijativu radi pokretanja postupka pri-
vatizacije. Vlada RS donela је 16. marta 2006. godine Zakljucak da је saglasna
sa pokretanjem procesa privatizacije ovog javnog preduzeca. Agencija za pri-
vatizaciju је, а na osnovu misljenja Ministarstva privrede RS, donela Odluku
о restrukturiranju ovog preduzeca 24. marta 2006. godine, posto је procenila
da preduzece ne moze Ьiti prodato metodom javnog tendera ili metodom jav-
ne aukcije bez prethodnog restrukturiranja. Tokom 2007. godine Vlada RS је
usvojila strategiju privatizacije "ЈР PEU" Resavica i donela Zakljucak kojim
se omogucavala realizacija strategije restrukturiranja i privatizacije ovog jav-
nog preduzeca, а u vezi sa finansijskim restrukturiranjem (uslovni otpust i/ili
VI. Proces privatizacije drшtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 381

otpis potrazivanja poverilaca), povezivanjem radnog staza zaposlenih, socijal-

nim programom i resavanjem ostalih Ьitnih pitanja radi окопёаеапја njego-
ve privatizacije. Predstavnici Vlade RS odrzali su sastanke sa predstavnicima
Svetske banke ро pitanju implementacije socijalnog programa i programa za-
stite zivotne sredine u postupku privatizacije "ЈР PEU': Resavica, kroz proces
restrukturiranja. Potencijalni investitori za ovo javno ргеёџзесе pojavili su se
tokom 2008. godine, kada је bilo i izvrseno osnivanje novih zavisnih drustava
u njemu radi izdvajanja rudnika koji nisu Ьili u funkciji obavljanja osnov-
пе delatnosti ргеёџзеса (borat, kreёnjak itd.). Usluge konsultantske kuce za
ekoloske i struёno-ekonomske poslove i stranog individualnog konsultanta
za privatizaciju ovog ргеёџзеса finansirane su iz donacija EAR za podrsku
privatizaciji u SrЬiji (# ТF 054025).
,,Industrija elektroporcelana Elektroporcelan" a.d. Arandelovac u restruk-
turiranju ёiji је privatizacioni konsultant Ьiо Konzorcijum "Volksbank" a.d.
Веё i "Preduzece za poslovni konsalting, ekonomska i marketinska istraziva-
nja Konzit" d.o.o., Beograd, ёijim је programom restrukturiranja Ьila predvi-
dena tenderska prodaja 100% drustvenog kapitala ovog privrednog drustva.
Medutim, sprovedeni tender је proglasen neuspelim na sednici tenderske ko-
misije, odrzane 12. marta 2008. godine, posto do konaёnog roka za dostav-
ljanje obavezujucih ponuda nije Ьila pristigla nijedna ponuda. Do 26. marta
2008. godine bila је azurirana tenderska dokumentacija i Agencija za priva-
tizaciju је objavila javni poziv za drugu tendersku prodaju 100% drustvenog.
odnosno 99, 15723% ukupno registrovanog kapitala "Industrije elektroporce-
lana Elektroporcelan" a.d., Arandelovac, u restrukturiranju.
PUL 5 (dva drustvena preduzeca):
DP "Kompanija Generalexport': Beograd
DP "Kompanija International CG", Beograd
Savetnik za restrukturiranje u postupku privatizacije ove grupe najpre је
bila spanska bankarska grupa "Santander Group~ а zatim је Agencija za pri-
vatizaciju angazovala konzorcijum "BDO ВС Exel" d.o.o., Beograd, ,,Horvath
Consulting" UK Ltd. Liverpool" i "Advokatska kancelarija Spasic & partneri':
Beograd, sa kojim је 25. novembra 2008. godine potpisala Ugovora о produ-
zenju pruzanju konsultantskih usluga u postupku privatizacije preduzeca iz
PUL-a 5. Ovim ugovorom bila је predvidena fiksna naknada za konsultantske
usluge u iznosu od 1.600.000 dinara i naknada za uspesnu prodaju u iznosu
od 1,062% od vrednosti transakcije. Projekte privatizacije drustvenih predu-
zeca iz datog PUL-a 5 finansirala је Svetska banka.
DP "Kompanija Generalexport': Beograd, preduzece za medunarodnu i
unutrasnju trgovinu, hotelijerstvo, ugostiteljstvo i vazdusni saobracaj је sa-
382 Marija Obradovit • Hronika tranzidjskog groЬQa

mosta\no, sa savetnikom za restrukturiranje, izradila program restrukturi-

гапја koji је Agencija za privatizaciju prihvatila 26. decembra 2007. godine,
kojim su bili utvrdeni delovi ovog drustvenog ргеёшеса koji се se prodavati
na javnim licitacijama. Tako је Agencija za privatizaciju 14. jula 2010. godine
objavila poziv za ucesce па javnom nadmetanju za kupovinu imovinske се-
line "Geneks kula" u vlasnistvu DP "Kompanije Сепегајехроп" Beograd u
restrukturiranju.
Programom restrukturiranja DP "Kompanija Internacional CG", Вео-
grad, drustvenog ргесшесе (DP) za medunarodnu i џпшгазвјџ trgovinu,
hotelijerstvo, ugostiteljstvo i vazdusni ваоћгасај, bila је predvidena licita-
ciona prodaja njegove dve imovinske celina: prva је u Bloku 20 па Novom
Beogradu, i to, ,,Hotela Continental CG~ ,,Apartmani i Business prostori':
Teniska hala i "Energana': dok је druga na Kopaoniku, i to: ,,Hotel Grand';
"Hotel Suncani vrhovi'; stambene jedinice na Kopaoniku i Raskoj i "Restoran
Zurk~ Do krajnjeg roka za podnosenje ponuda ро javnim pozivima radi ten-
derske prodaje navedenih imovinskih celina DP "Kompanija International
CG'; Beograd u restrukturiranju, za imovinsku celinu na Kopaoniku nije pri-
stigla nijedna ponuda, а za imovinsku celinu u Bloku 20 na Novom Beogradu
stigle su tri ponude. Na sednici Tenderske komisije koja је pratila sprovodenje
tendera za prodaju imovine DP "Kompanija Internacional CG'; Beograd, u
restrukturiranju, sa pratecom opremom i pravima na objektima, koja se na-
lazi na Kopaoniku, odrzanoj 24. marta 2008. godine, proglasila је ovaj tender
neuspelim.
Ponudaci na tenderu za prodaju imovine DP "Kompanija International
CG~ Beograd, u restrukturiranju, sa pratecom opremom koja se nalazi u
Bloku 20 na Novom Beogradu, odrzane 31. marta 2008. godine, rangirani
su na sledeci nacin: prvorangirani, Konzorcijum "АША Asset Association
AG" Lihtenstajn i "Global Real Estate & Invesment" d.o.o., Beograd, sa ho-
telskim lancem Barcelo Hotels & Resorts~ Spanija, druporangirani, ,,Armini
Enterprises Company" Limited Кipar (zavisno drustvo Lampasa Hellenic
Hote\s S. А., Grcka) sa kompanijom "Starwood Hotel Management S. л:•
iz Grcke koja upravlja sa vise hotelskih \anaca, izmedu ostalih Sheraton,
Meridian, Western, i trecerangirani, ,,NBGP Properties" d.o.o., Beograd sa
kompanijom "IНG Management~ Holandija. Tenderska komisija radila је u
sastavu: predsednik, Nebojsa Ciric, pomocnik ministra u Ministarstvu eko-
nomije i regionalnog razvoja, kao predstavnik iz reda repuЬ\ickih organa;
zamenik predsednika, Slobodan Dulic, predsednik Upravnog odbora DP
"Kompanija International CG~ Beograd, u restrukturiranju, kao predstavnik
subjekta privatizacije; clanovi, Zoran Tadic, rukovodilac grupe u Ministarstvu
ekonomije i regionalnog razvoja, kao predstavnik iz reda republickih organa;
VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u SrЫJi 2002-2010. 383

Milutin Ivanovic, clan Opstinskog veca Novi Beograd, kao predstavnik lokalne
samouprave prema sedistu subjekta privatizacije i Milica Mihajlovic, sef cve-
саге i clan Sindikata DP "Kompanija lnternational CG': Beograd, u restruk-
turiranju, Hotel .Јшегкопппеша!" Beograd sa apartmanima "Nezavisnost"
kao zajednicki predstavnik reprezentativnih sindikata subjekta privatizacije.
Nakon utvrdenog redosleda ponudaca па tenderu, odrzano је javno nad-
metanje sa роёешош cenom 91.800.999 evra. Kupoprodajni ugovor је potpi-
san 29. aprila 2008. godine izmedu Agencije za privatizaciju i kupca, ,.NBGP
Properties" d.o.o., Beograd, sa kompanijom "IНG Management': Holandija.
Prodajna сепа kapitala iznosila је 148.800.999 evra.
Posle sprovodenja novog tendera, Ugovor о prodaji imovine DP
"Kompanija Internacional CG4, Beograd, u restrukturiranju, sa ргагесош
opremom i pravima па objektima, koja se nalazi па Kopaoniku, potpisan је
26. decembra 2008. godine, izmedu Agencije za privatizaciju i kupca, ,,МК
Group" d.o.o., Beograd. Kupoprodajna сепа је iznosila 23.000.000 evra.
Tenderska komisija koja је pratila sprovodenje ovog tendera radila је u
sastavu: predsednik, Renata Pindzo, pomocnik ministra u Sektoru za turizam
u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, kao predstavnik iz reda re-
puЬlickih organa; zamenik predsednika, Goran Jaksic, predsednik Upravnog
odbora DP "Kompanija Internacional CG", Beograd, u restrukturiranju, kao
predstavnik subjekta privatizacije; clanovi, Drinka Шс, savetnik u Ministarstvu
ekonomije i regionalnog razvoja, kao predstavnik iz reda republickih organa;
Miso Markovic, direktor Javnog preduzeca "Poslovni prostor" Opstine novi
Beograd, kao predstavnik lokalne samouprave prema sedistu subjekta priva-
tizacije i Zoran Panovic, sef personalnog standarda i predsednik SSJ - SSS
Sindikalne organizacije DP "Kompanija Internacional CG" Kopaonik, kao za-
jednicki predstavnik reprezentativnih sindikata subjekta privatizacije.
Treba istaci da је prodaju kapitala i imovine DP "Kompanije lntemacional
CG4 Beograd u restrukturiranju pratila i prodaja umetnickih dela koja su
imala svojstvo pokretnog kulturnog dobra.
Tokom 2010. godine Agencija za privatizaciju је objavila javni poziv za
javno nadmetanje za prodaju 100% udela DP "Kompanija lnternational CG~
Beograd u restrukturiranju u zavisnom drustvu "Yugoturs" d.o.o., Beograd, а
2012. godine i u zavisnom drustvu "CG Trade" d.o.o., Beograd.
Za prodaju DP "lndustrija stakla Pancevo•: Pancevo u restrukturiranju,
Agencija za privatizaciju raspisala је treci javni tender sredinom 2007. godine.
Prethodna dva tendera (2003. i 2006. godine) za prodaju ovog drustvenog
preduzeca za proizvodnju ravnog stakla, sa 440 radnika nisu uspela jer nije
bilo zainteresovanih kupaca. Medutim, i tender iz 2007. godine је Ьiо neuspe-
384 Marija Obradovic • Hronika tnmzicijskog grobya

~ iako se па njemu pojavio jedan ponudac, firma "Yioula Glass-works SA~

iz Grcke. Vazno је napomenuti da је tokom pregovora ovaj ропџёас izneo
svoje zahteve u vezi sa otpisom poreskih obaveza subjekta privatizacije па-
stalih posle 31. decembra 2004. godine, а Vlada RS pripremila је zakljucak о
otpisu na osnovu specifikacije Poreske uprave.
1 па ovom primeru vidimo eroziju drustvenog kapitala kroz proces
privatizacije u SrЬiji. Otpisivanje poreskih obaveza subjektima privatiza-
cije па zahtev tzv. potencijalnih investitora Ш kupaca bila је ёеыа praksa
Vlade RS. Na taj nacin ostecivan је budzet RepuЫike Srblje, а troskovi
privatizacije su prebacivani па radnicku klasu. S druge strane, ova prak-
sa је Ьila jedan od oЫika uspostavljanja saradnje kapitala i drzave u toku
procesa privatizacije, kao specificne istorijske forme transformacije, soci-
jalisticke, proleterske u kapitalisticku, burioasku drzavu.
Кrajem 2008. godine ovo preduzece је dostavilo Ministarstvu ekonomije
i regionalnog razvoja zahtev za odobrenje sredstava za sprovodenje programa
resavanja viska zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripre-
ma za privatizaciju. I to zato sto је "misljenje Centra za tendere Agencije za
privatizaciju i privatizacionog savetnika bilo da Ы dodatno smanjenje broja
zaposlenih u mnogome povecalo sanse za okoncanje postupka privatizacije
OYog preduzeca': Tako vidirno da је smanjene zaposlenosti jedan od strate-
gijskih ciljeva politike privatizacije u Srblji.
I sledeci tender za prodaju 100% registrovanog drustvenog kapitala DP
"Industrija stakla Pancevo•: Pancevo, u restrukturiranju, Tenderska komisija
koja је pratila sprovodenje ovog tendera, na sednici, odrzanoj 19. таја 2010,
proglasila је tender neuspelim, posto do krajnjeg roka za podnosenje ponuda,
7. maja 2010. godine, nije bilo prispelih ponuda.91
Medutim, za neka druga drustvena preduzeca Agencija za privatizaciju је
u ovom periodu prekinula proces privatizacije. Tako је, 31. maja 2006. godine
donela Zakljucak о prekidu postupka privatizacije za poljoprivredni komЬi-
nat "Dragan Markovic" a.d., Obrenovac, u restrukturiranju, ciji је privatizaci-
oni savetnik bila konsultantska kuca iz Beograda "Fineks" d.o.o., ,,s obzirom
da su nastale okolnosti u kojima је Agencija za privatizaciju bila onemogu-
cena da pristupi prodaji kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije':
Resenjem Agencije za privatizaciju od 4. septembra 2006. godine najpre је Ьiо
prekinut postupak privatizacije ovog preduzeca za jos 90 dana, а zatim rese-
njem od 5. decembra 2006. godine za sledecih 90 dana. Nakon sporazumnog
raskida kupoprodajnog ugovora za ovaj poljoprivredni komЬinat. Agencija
za privatizaciju је 10. decembra 2004. godine donela odluku о njegovom re-
strukturiranju. Ovo preduzece је samostalno sprovodilo aktivnosti и procesu
VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u SrЫji 2002-2010. 385

svog restrukturiranja. U toku 2005. godine razvilo је tesnu pos\ovno-tehnicku

saradnju sa .Рођорпетеёпотп korporacijom Beograd (РКВ)" a.d., Beograd.
Agencija za privatizaciju је 21. januara 2008. godine organizovala sastanak
sa predstavnicima rukovodstva, sindikata i privatizacionim savetnikom ovog
drustvenog ргесџзеса radi ubrzavanja procesa njegove privatizacije. Agencija
za privatizaciju је 4. aprila 2008. godine donela Resenje о prihvatanju progra-
ma restrukturiranja ovog Drustva.
Novi tender radi prodaje kapitala poljoprivrednog komblnata "Dragan
Markovic" a.d., Obrenovac u restrukturiranju, sproveden tokom 2009. godine,
Ьiо је proglasen neuspelim na sednici Tenderske komisije koja је pratila пје-
govo sprovodenje, odrzane 15. таја 2009. godine, рояо i pored tri ргопџзе-
nja roka, nije bilo podnetih ponuda. Agencija za privatizaciju је 17. decembra
2012. godine donela Oluku о novom restrukturiranju ovog subjekta privatiza-
cije, а poverioci ovog preduzeca bili su pozvani da prijave svoja potrazivanja
u roku od 15 dana od objavljivanja date Odluke u dnevnom listu "Politika':
Tokom 2007. godine Vlada RS inicirala је projekte privatizacije predu-
zeca koja su obavljala pos\ove od opsteg interesa, i to, ,,ЈАТ Tehnika" d.o.o.,
Beograd, ciji је privatizacioni savetnik Ыо Konzorcijurn "Meinl Capital
Advisors AG~ Austria & FACТIS Consulting, Beograd and Low Office
Tomislav Sunjka. Ugovor sa ovim savetnikom Agencija za privatizaciju је pot-
pisala 8. oktobra 2007. godine iako "ЈАТ Tehnika': ,.usled vise sile" nije jos
ni bila izdvojena iz "ЈАТ Airways': Као potencijalni kupac ovog preduzeca
navodila se izraelska aviokompanija "EL .AI:: Zatim, inicirane su privatiza-
cije "Javnog preduzeca za vazdusni saobracaj ЈАТ Airways", Beograd, ciji је
privatizacioni savetnik Ыо Konzorcijum "Rothschield&Cie" Paris, ,,Citadel
Financial Advisory" d.o.o., Novi Beograd, ,,Clyde&CO LLP~ Velika Britanija,
,.Aviation Economics': London i "Deconta" d.o.o., Beograd.
Donatorskim programom Svetske banke "Private Sector Development
Tehnical Assistance Project" (#РО 74145) administriralo se restrukturiranje i
tenderska prodaja, odnosno, finansiralo se angazovanje savetnika па pos\ovi-
ma privatizacije 24 grupe preduzeca u Srblji tokom 2007. godine.
Agencija za privatizaciju је 29. januara 2008. godine donela Odluku о
restrukturiranju privrednog drustva "UTVA Avioindustrija" d.o.o., Pancevo
kojim је bila predvidena prodaja kapitala ovog preduzeca u postupku privati-
zacije metodom javnog tendera. Agencija za privatizaciju је 6. таја 2008. go-
dine dala saglasnost па zahtev ovog preduzeca za potpisivanje ugovora sa jav-
nirn preduzecem za uvoz i izvoz vojne opreme "Jugoimport SDPR': Beograd,
dok је kod Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja RS bila pokrenuta
inicijativa na predlog ЈР "Jugoirnport SDPR': Beograd za uvodenje privreme-
nih mera u privredno drustvo "UTVA Avioindustrija" d.o.o., Pancevo.
386 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskog gro bQa

Роёегкотп 2008. godine u okviru Agencije za privatizaciju obrazovan је

Centar za ргеошеса koja obavljaju delatnosti od opsteg interesa, sa zadatkom
da administrira privatizaciju drustvenog kapitala ovih ргесшеса. Radilo se о
sledeca ёецп ргеёшеса:
,,RTB Вог Grupa Holding Rudarsko topionicarski basen Вог d.o.o. (RTB)~
Вог, u restrukturiranju, ,,RTB Вог Grupa rudnici bakra Вог d.o.o. (RВВ)", Вог,
u restrukturiranju, ,,RTB Вог Grupa rudnik bakra Majdanpek d.o.o. (RВМ)';
Majdanpek, u restrukturiranju, i "RTB Вог Grupa Topionica i Rafinacija Ьа-
kra d.o.o. (TIR)'; Вог, u restrukturiranju;
Javno ргеёшесе "ЈАТ (Jugoslovenski avio transport) Tehnika" d.o.o.,
Beograd;
Javno ргеёџзесе za vazdusni ваоћгасај Avio Kompanija "ЈАТ (Jugo-
slovenski avio transport) Airways" a.d., Beograd, cija је privatizacija bila ote-
zana brojnim proЫemima: spor oko ugovora о ostavi izmedu "ЈАТ Tehnika"
d.o.o., Beograd i, s druge strane, ,,ЈАТ Airways" a.d., Beograd, konverzija
duga u kapital ро zakljucku Vlade RS. Ministarstvo ekonomije i regionalnog
razvoja 26. septembra 2007. godine zakljucilo је ugovor sa Konzorcijumom:
,,Rothschild & Cie~ Pariz, ,,Citadel Financial Advisory" d.o.o., Novi Beograd,
,,Aviation Economics~ London i "Dekonta" d.o.o., Beograd о pruzanju kon-
sultantskih usluga za izradu i implementaciju strategije privatizacije ovog jav-
nog preduzeca.
Kompanija "Telekom SrЬija" a.d., Beograd, cija је registracqa kapitala bila
izvrsena na osnovu procene imovine ovog preduzeca za telekomunikacije od
strane procenitelja, а ciju је privatizaciju Vlada RS planirala posredstvom pri-
marne i sekundarne javne aukcijske (ponude) prodaje akcija.
Vlada RS је 23. marta 2006. godine donela Odluku da restrukturiranje
navedenih Drustava "RTB Bor Grupe': Bor treba da bude izvrseno prodajom
njihove imovine i prenosa njihovih dozvola za eksploataciju buducem kupcu
njihove imovine. Као sto smo vec videli, Agencija za privatizaciju, је shodno
navedenoj Odluci Vlade RS, 31. avgusta 2007. godine, objavila javni poziv
za ucesce na javnom tenderu za prenos relevantnih eksploatatorskih prava i
jedinstvenu prodaju drustava "RTB Bor Grupe": ,,RTB Bor Grupa rudnici ba-
kra Bor d.o.o. (RВВ)", Bor, u restrukturiranju, ,,RTB Bor Grupa rudnik bakra
Majdanpek d.o.o. (RВМ)': Majdanpek, u restrukturiranju, i "RTB Bor Grupa
Topionica i Rafinacija bakra d.o.o. (ТIR)': Bor, u restrukturiranju.
Posto је Tenderska komisija, koja је pratila sprovodenje ovog tendera,
na sednici, odrzanoj 3. decembra 2007, jednoglasno donela odluku kojom је
odobrila rezultate tendera, Agencija za privatizaciju је 7. februara 2008. go-
dine zakljucila kupoprodajni ugovor sa kupcem, prvorangiranim ponudacem
na tenderu, firmom "RTB Minerals&Metals" d.o.o., Beograd, ciji је jemac
VI. Proccs privatizacije druJtvcnog kapitala u Srblji 2002-2010. 387

Ыо Konzorcijum "А-ТЕС Minerals and Metals Holding GmbH", ,,А-ТЕС

Industries AG" i "Montanwerke Brixleg AG".
Tenderska komisija radila је u sastavu: predsednik, Luka Andric, diplo-
mirani pravnik, drzavni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog
razvoja RS, kao predstavnik iz reda repuЬlickih organa; zamenik predsedni-
ka, Miodrag Сошс, diplomirani ekonomista, v. d. generalni direktor "RTB
Вог Grupe - RTB Вог" d.o.o. u restrukturiranju, kao predstavnik subjekta
privatizacije; clanovi, Branislav Rankic, Diplomirani inzenjer metalurgije,
predsednik Орёцпе Вог, kao predstavnik lokalne samouprave prema sedistu
subjekta privatizacije; Dorde Mihajlovic, diplomirani inzenjer geologije, dr-
zavni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike RS, kao predstavnik iz
reda repuЬlickih organa i Milutin Negovanovic, ашошећашёаг, poslovoda u
pogonu Cerovo i predsednik Samostalnog sindikata "RTB Bor Grupe - RTB
Bor" d.o.o. u restrukturiranju, kao zajednicki predstavnik reprezentativnih
sindikata subjekta privatizacije.
Ukupna kupoprodajna cena sastojala se od kupoprodajne cene nepo-
kretne, pokretne i obrtne imovine subjekta privatizacije koja је iznosila
514.119.827,22 USD i Ugovorom ne precizirane kupoprodajne cene Novog
Zemljista u drustvenoj svojini. Medutim, ubrzo posle potpisivanju Ugovora,
na predlog Vlade RS i Odbora za nadzor i sprovodenje akcionog plana za
restrukturiranje privatizaciju "RTB Bor Grupe" Bor, Agencija za privatizaciju
је vec 11. aprila 2008. godine uputila kupcu i jemcu obavestenje о raskidanju
Ugovora о kupoprodaji i Ugovora о prenosu odobrenja za eksploataciju zbog
ne ispunjavanja ugovorenih obaveza kupca koji i pored, na njegov zahtev, pro-
duzenog roka, nije uplatio kupoprodajnu cenu.
Posle raskida ovog kupoprodajnog ugovora Agencija za privatizaciju је
14. aprila 2008. godine uputila poziv drugorangiranom ponudacu na tenderu,
"Strikeforce Mining and Resources Lirnited" poziv za otpocinjanje pregovora
radi zakljucenja ugovora. Ali kako је ovom ponudacu bila istekla licitaciona
garancija, Agencija za privatizaciju је 30. aprila 2008. godine proglasila ovaj
tender neuspelirn.
Ubrzo nakon ovoga, Agencija za privatizacђu, 11. jula 2008, objavila је u
casopisu Financial Times i dnevnom listu Politika javni poziv za dostavljanja
pisama zainteresovanosti od strane renomiranih proizvodaca bakra za stra-
tesko partnerstvo u vezi sa privatizacijom "RTB Bor Grupe". Do 1. oktobra
2008. godine Agenciji za privatizaciju bilo је dostavljeno pismo zainteresova-
nosti od vise renomiranih kompanija iz ove oЫasti.
Vlada RS је 23. oktobra 2008. godine usvojila Zakljucak kojim је prihva-
tila Informaciju о potrebl prihvatanja Akcionog plana о restrukturiranju pre-
388 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog groЬQa

duzeca "RTB Вог Grupe", Вог, ~- dokapitalizaciju ovog ргеёшеёа od strane

strateskog partnera.
Akcionim planom bila је definisana izmena Programa restrukturiranja
ргефпеса "RTB Вог Grupe" Вог i predvidena statusna promena spajanja uz
osnivanje za ovo ргеёшесе, zatim konverzija njegovog duga prema drzavnim
poveriocima u kapital "novog" ргеёцзеса, kao i prenos vlasnistva nad odre-
denim jalovistima koja predstavljaju istorijske ekoloske obaveze па RepuЫiku
SrЬiju.
Saglasno ovom Zakljucku Vlade RS, Ministarstvo ekonomije i regional-
nog razvoja RS је Ьilo zaduzeno da do 31. oktobra 2008. godine formira radnu
grupu sastavljenu od predstavnika ovog Ministarstva, Ministarstva finansija
RS, ,,RTB Вог Сгџре" Вог i Agencije za privatizaciju, sa zadatkom da utvrdi
visinu obaveza ovog subjekta privatizacije prema komercijalnim poveriocima
na dan 31. oktobra 2008. godine, da Ъi se sacinio predlog mera u vezi sa naci-
nom njihovog namirivanja.
Agencija za privatizaciju је 8. novembra 2008. godine objavila javni po-
ziv za ucesce na javnom tenderu za izbor strateskog partnera za "RTB Bor
Grupu~ а 27. februara 2009. godine taj poziv је ponovila.
U meduvremenu, vrsena је prodaja javnim nadmetanjem (licitacijom)
dela imovne privrednog drustva i "RTB Bor Grupa Topionica i Rafinacija ba-
kra d.o.o. (TIR)", Bor, u restrukturiranju, i to: ,,Fabrike soli, metala i galvan-
skih proizvoda'; ,,Fabrike armatura Bor", ,,Fabrike fotohemikalije i autokoz-
metike, ,,Fabrike odlivaka ZaguЬica" i imovine organizacione celine fabrike
za proizvodnju kiseonika - kisikana sa punionicom Ьоса.
Agencija za privatizaciju је 12. oktobra 2009. godine objavila javne pozi-
ve za ucesce па javnim tenderima radi prodaje imovinskih celina "Belotecki
Pestar" i "Fabrika kreca Zagade" iz sastava "RTB Bor Grupa rudnici bakra
Bor d.o.o. (RВВ)'; Bor, u restrukturiranju.
Zatim, dva privredna drustva iz sistema "RTB Bor Grupe" su otisla u
stecaj i njihov kapital је prodavan kao imovina stecajnog duznika na licita-
cijama. Rec је о "RTB Bor Grupa Fabrici opreme i delova" d.o.o., Bor nad
kojom је stecajni postupak pokrenut na osnovu Zakljucka stecajnog sudije
Тrgovinskog suda u Zajecaru, broj predmeta St. 04/08 od 18. septembra 2008.
godine i "RTB Bor Grupa Fabrici lak zice" d.o.o., Bor nad kojom је stecajni
postupak pokrenut na osnovu Zakljucka stecajnog sudije Trgovinskog suda
u Zajecaru, broj predmeta St. 05/08 od 2. oktobra 2008. godine. lmovina ova
dva drustva prodata је na licitaciji odrianoj 11. aprila 2008. godine.
Detaljna hronoloska rekonstrukcija procesa privatizacije "RTB Bor
Grupe", Bor omogucuje nam је da u potpunosti sagledamo mehanizam
VI. Proces privatizacije druitvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 389

erozije drustvenog kapitala u Srblji kroz postupak restrukturiranja velikih

privrednih sistema zbog privatizacije njihovog drustvenog kapitala. Rec
је о mehanizmu razbljanja sinergije velikih privrednih sistema, usitnja-
vanjem i izolovanjem nekad proizvodno povezanih imovinsko-tehnickih
celina i njihove licitacione prodaje пе kao kapitala, vec kao imovine pri-
vrednih drustava u restrukturiranju ili u stecaju.
Upravni odbor javnog ргеёџзесе za vazdusni ваоћгасај "ЈАТ Airways",
Beograd, па sednici odrzanoj 10. marta 2008. godine, doneo је odluku о
izdvajanju, odnosno о prenosu svih svojih udela i osnivackih prava u "ЈАТ
Tehnika" d.o.o., Beograd. Otvorena imovinsko-pravna pitanja izmedu ova
dva privredna subjekta геёепа su prenosom udela "ЈАТ Airways~ Beograd u
,,ЈАТ Tehnika" d.o.o., Beograd na RepuЬliku SrЬiju. Nakon toga, privatizacio-
ni savetnik sacinio је dokument о profilu ovog preduzeca (Company Profile),
kao i analize: ocena triista, poslovni due diligence izvestaj, finansijski izvestaj,
pravni izvestaj i izvestaj о proceni vrednosti kapitala ovog preduzeca.
Vlada RS donela је 9. таја 2008. godine Zakljucak da se prenesu osno-
vacka prava i udeo u "ЈАТ Tehnika'' d.o.o., Beograd sa "ЈАТ Airways", Beograd
na RepuЫiku SrЬiju, ра је u skladu sa time, 29. maja 2008. godine potpisan
ugovor izmedu resornog Ministarstva za infrastrukturu RS i "ЈАТ Airways",
Beograd, а preduzece "ЈАТ Tehnika" d.o.o., Beograd upisano је u privredni
registar (APR) 20. maja 2008. godine.
Tako је u procesu privatizadje drustvenog kapitala u SrЬiji Ьilo vdeno
njegovo podriavljenje voluntaristickim odlukama Vlade RS.
Medutim, ostalo је nereseno pitanje razgranicenja zemljista izmedu "ЈАТ
Airways'; Beograd, ,,ЈАТ Tehnika" d.o.o., Beograd, Agencije za kontrolu lete-
nja SrЬije i "Aerodroma Nikola Tesla~ Beograd.
Agencija za privatizaciju је 6. juna 2008. godine objavila javni poziv radi
prodaje 70% ukupno registrovanog kapitala "ЈАТ Tehnika" d.o.o., Beograd,
sa 941 zaposlenih. Medutim, na sednici Tenderske komisije koja је pratila
sprovodenje ovog tendera, odrzane 5. novembra 2008. godine on је proglasen
neuspelim jer nije Ьilo prispelih ponuda za kupovinu ovog javnog preduzeca
za odrzavane i opravku vazduhoplova. Agencija za privatizaciju је odredila
kao minimalnu prodajnu cenu za prodaju 70% ukupno registrovanog kapitala
"ЈАТ Tehnika" d.o.o., Beograd, 44 miliona evra, а kao minimalni vrednost
investicionog programa, 30 miliona evra.
Privatizacija jednolicnog zatvorenog akcionarskog drustva .,Galenika':
Beograd za proizvodnju lekova, dentala, antiЬiotika, farmaceutskih sirovina,
parafarmaceutike, veterinarskih proizvoda i aditiva, sa 1.532 zaposlena, nije
mogla da se sprovede u skladu sa Zakonom о privatizaciji (.,Sluibeni glasnik
390 Marija Obradovic • Hronika tra11zicijskog gro bija

RS br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07). Ovim zakonom је bilo propisano da је

predmet privatizacije drzavni kapita\ koji је iskazan u akcijama ili udelima.
Zatim, clanom 62 stav 9 Zakona о tтiistu hartija od vrednosti i drugih finan-
sijskili instrumenata (.,S\uzЬeni glasnik RS br. 47/2006) bilo је propisano da
se van organizovanog trzista, ропюсџ javnog tendera moze trgovati akcijama
u vlasnistvu Akcijskog fonda RS, RepuЬ\ickog fonda za penzijsko i inva\idsko
osiguranje zaposlenih (РЮ fond), RepuЬlickog fonda za razvoj i RepuЫike
Srblje. Medutim, jedini akcionar sa 100% џёевсеш u osnovnom kapitalu i vla-
snik ovog Drustva Ьiо је RepuЬlicki zavod za zdravstveno osiguranje. Кrajem
2008. godine kapital Drustva iznosio је 10.580.000.000 dinara i Ьiо је pode-
ljen na 1.000.000 oЬicnih akcija nominalne vrednosti 10.580 dinara.
Ni privatizacija "Galenike" a.d., Beograd nije bila moguca bez ekspro-
prijacije njenog drustvenog kapitala koji је Ьiо akumuliran izdvajanjem iz
zarada generacija radnicke klase SrЬije, odnosno osiguranika RepuЬlickog
zavoda za zdravstveno osiguranje. Naime, bilo је neophodno da se akcij-
ski kapital "Galenike" a.d., Beograd prenese u vlasnistvo RS radi obezbede-
nja zakonskih uslova za sprovodenje privatizacije ovog preduzeca i dosledne
· primene Zakona о pravu па besplatne akcije i novcanu naknadu koju gradani
ostvaruju и postupku privatizacije (,.Sl. G\asnik RS" br. 123/2007, 30/2010 i
115/2014).92
Shodno navedenom, V1ada RS је na svojoj sednici, odrzanoj 18. sep-
tembra 2008. godine, donela Zakljucak 05 broj 123-3777/2008 kojim је Ьi\а
prihvacena Informacija о obezbedenju uslova za sprovodenje privatizacЏe
,,Galenike" a.d., Beograd.
Upravni odbor је RepuЬlickog zavoda za zdravstveno osiguranje је
Odlukom 01/2 broj 450-859/08 od 24. oktobra 2008. godine prihvatio prepo-
ruku V1ade RS da izvrsi prenos bez naknade па RepuЬ!iku SrЬiju 1.000.000
oЬicnih akcija upisanih kod Centralnog registra depoa i kliringa hartija od
vrednosti "Galenike" a.d., Beograd, sto је predstavljalo 100% ucesca u osnov-
nom kapitalu datog preduzeca.
Posle ovako izvrsene eksproprijacije drustvenog kapitala "Galenike" a.d.,
Beograd, Agencija za privatizaciju је 15. decembra 2009. godine objavila javni
poziv za dostavljanje indikativnih ponuda u vezi sa privatizacijom "Galenike"
a.d., Beograd.
Do isteka roka, 19. februara 2010. godine, pisani zahtev za otkup infor-
macionog paketa u postupku prikupljanja indikativnih ponuda za prodaju
preduzeca "Galenika" a.d., Beograd, podnela su cetiri zainteresovana investi-
tora, koji su otkupili dokumentaciju, i to:
"Astra Zeneco Limited': Velika Britanija
"Alapis SA~ Grcka
VI. Ргосев privalizacije dru~tvenog kapitala u SrЬiji 2002-2010. 391

"Surya Pharmaceutical Limited': Indija

"RPG Partners Limited~ Кipar, investicioni fond deo "Bakala Crossroads
Investments Group", osnovan za ulaganja u Centralnoj i Јвюёпо] Evropi.
Medutim, do isteka roka za za dostavljanje indikativnih ponuda za рго-
daju ргеёџзеса .,Galenika" a.d., Beograd, 30. aprila 2010. godine, ponude
su ройотп poslali ропџёаё! "Surya Pharmaceutical Limited~ Indija i "RPG
Partners Limited", Кipar.
Ministarstvo privrede RS је 14. novembra 2013. godine pokrenulo inici-
jativu da privatizaciji privrednog drustva ,.Galenika" a.d., Beograd, prethodi
postupak restrukturiranja kojim treba da se predvidi predmet i nacin privati-
zacije ovog ргеёџзеса, а Agencija za privatizaciju је 4. decembra 2013. godine
donela odluku о pokretanju restrukturiranja datog subjekta privatizacije.

VI.7. Privatizacija drustvenih preduzeca kroz stecaj

lako је vec od jula i avgusta 2002. godine Centar za restrukturiranje Agencije za

privatizaciju otpoceo sa aktivnostima na pripremi strategije privatizacije pre-
duzeca kroz stecajnu proceduru, ona је postala ucestalija tek od sredine 2005.
godine, nakon donosenja Zakona о stecajnom postupku, 23. jula 2004. godine
(,,SluzЬeni glasnik RS" br. 84/04). Clanom 14 ovog Zakona predvideno је da u
postupku sprovodenja stecaja nad pravnim licem, koje је u vecinskoj driavnoj
odnosno drustvenoj svojini, za stecajnog upravnika stecajno vece се imenovati
specijalizovanu instituciju, osnovanu posebnim propisom. Pomenutim izme-
nama i dopunama Zakona о privatizaciji iz 2005. godine i Zakona о Agenciji
za privatizaciju od 7. таја 2005. godine (,,Sluzbeni glasnik RS" br. 30/2010),
ona је prema clanu 6 ovog zakona preuzela i poslove stecajnog i likvidacionog
upravnika u drzanim i drustvenim preduzecima. Agencija za privatizaciju је,
kao pomoc u stvaranju svojih institucionalnih kapaciteta za ove poslove i pru-
zanja strucne pomoci u administriranju i rukovodenju stecajnim postupcima
u drzavni i drustvenim preduzecima, unapred angazovala, putem javnog ten-
dera, konsultantsku kucu "Centar za ekonomske studije CES MECON" d.o.o.
iz Beograda. Za pruzanje usluga konsultantskog savetnika Agencije za priva-
tizaciju u vrsenju funkcije stecajnog upravnika nad preduzecima koja posluju
vecinskim drustvenim ili drzavnim kapitalom, Agencija је sa ovom firmom 4.
marta 2005. godine potpisala ugovor u iznosu od 253.110 evra.
Ova firma је u ime i za racun Agencije za privatizaciju trebalo da obavlja
sprovodenje stecajnih postupaka, tj. da obavlja aktivnosti iz delokruga rada
stecajnog upravnika u sprovodenju stecajnih postupaka nad drustvenim pre-
392 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskog groЬija

duzecima koja su se рге pokretanja istog nalazila u procesu restrukturiranja.

U okviru Agencije za privatizaciju formiran је Centar za sprovodenje stecaj-
nih postupaka. U Centru za sprovodenje stecajnih postupaka Agencije za pri-
vatizaciju росећ su da rade i strani konsultanti петпаёке konsultantske kuce
GTZ i Hugo Grin, sa kojim је ugovor Ыо potpisan 13. jula 2005. godine.
U maju 2005. godine Agencija za privatizaciju је od strane nadleznih tr-
govinskih sudova, kao stecajni upravnik bila imenovana u 8 ргесџзеса, sto
је sa 31 imenovanjem iz prethodna tri meseca dostiglo ukupno 39 imeno-
vanja za stecajnog upravnika ргеёџзеса. Od ukupnog broja privrednih su-
bjekata u kojima је Agencija za privatizaciju blla imenovana kao stecajni
upravnik 54% otpadalo је na nasledene stecajne postupke (stecaj pokrenut
ро prethodnom zakonu gde је postojeci stecajni upravnik razresen duznosti
i imenovana Agencija za privatizaciju), dok su 46% blli "novootvoreni" po-
stupci (stecajni postupak otvoren nakon 2. februara 2005. godine, tj. izmene
Zakona о privatizaciji). U istom mesecu odrzane su 3 skupstine i 5 poverilac-
kih rocista na kojima su skupstine preduzeca izglasale odluke о bankrotstvu,
osim u jednom slucaju gde su radnici podneli plan reorganizacije preduzeca.
,,Као deo sireg finansijskog aranzmana sa Medunarodnim monetarnim fon-
dom, prema informacijama iz Ministarstva privrede, 15. aprila 2005. godine
inicirani su stecajni postupci za 3 preduzeca koja su se nalazila u postupku
restrukturiranja: ,,Beogradski vunarski komblnat'; Beograd, secerana "Selk
911 ~ Cuprija i "Secerana Sabac•: Sabac. Na osnovu Resenja Trgovinskog suda
u Valjevu 6. juna 2005. godine pokrenut је stecajni postupak nad preduze-
cem DP "Secerana, Sabac. ,,Resenje о pokretanju stecajnog postupka nad DP
'Secerana' Sabac (nalazilo se u procesu restrukturiranja) od 6.6.2005. godine,
kao i preuzimanjem svih zakonski propisanih radnji u cilju sprovodenja ste-
cajnog postupka nad pomenutim stecajnim duznikom, nastavljeno је ispu-
njavanje ugovornih obaveza prema MMF. Sto se tice preostala dva preduzeca
(,,Beogradski vunarski komblnat': Beograd i secerana ,.Selk 911 ': Cuprija)
koji predstavljaju deo istog 'aranzmana: nadlezni trgovinski sudovi su upu-
tili Agenciji za privatizaciju dopise u kojima se nalaze donosenje odluke о
'obustavljanju' postupka restrukturiranja kako Ы se nastavilo sa utvrdivanjem
razloga za pokretanje stecajnog postupka. Pokretanje stecajnog postupka nad
pomenuta dva preduzeca ocekuje se u julu 2005. godine."
Do 30. juna 2005. godine Agencija za privatizaciju imenovala је stecajne
upravnike u sledecim preduzecima: ,,Promet", Veliko Gradiste, ,,Stil': Odzaci,
,,Kulpin~ Kulpin, ,,Mlekara", Lajkovac, ,,Sloga IN", Zrenjanin, ,,Rastino~
Rastino, ,,Metalac~ Mali Zvornik, ,,Sumadija drvo~ CЉutkovica, ,,Begej':
Zrenjanin, ,,Suvoborka~ Mionica, ,,Ukras': Sid, ,,Transport~ Novi Кnezevac,
,,Мladost~ Batos, ,,PIK Кikinda'; Кikinda, ,,Polet': Pirot, ,,Toplicanka komerc~
VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u SrЬiji 2002-2010. 393

Prokuplje, ,,Тimok", Svrljig, ,,Soko metal", Ljubovija, ,,Kartonka", Krupanj,

,,Dragan Srnic': Sabac, ,,Buducnost-promet': Loznica, ,,GIP Zidar", Loznica,
"Sartid metalac", Razanj, ,,PIK 1. maj", Backa Topola, ,,Obuca - Zlatar", Nova
Varos, ,,Ljubovija-trans': Ljubovija, ,,Slatnik~ Orlovica, ,,Mladost", Novi
Веёеј, ,,Jastrebac", Кгџёесас, ,,Soko-grad", Krupanj, ,,Mokra Gora", Mokra
Gora, ,,Нidroprojekat - vodovod i kanalizacija", Beograd, ,,Morava film~
Beograd, ,,Aerograf", Beograd, ,,Hipok-promet", Beograd, ,,Univerzalpromet~
Prokuplje, ,,Megal~ Backa Palanka, ,,zos•:
Subotica, ,,Nisplast", Nis, IM
"Crvena zastava", Кragujevac, ,,Secerana", Sabac, ,,Stampa", Beograd, ,,MIN
Montaza': Кгџёееас, ,,Ponisavlje': Bela Palanka, ,,Soko~ Beograd, ,,Tokovi~
Jagodina, ,,Niskogradnja", Рагасш.
U periodu od 2. februara 2005. do 31. januara 2006. godine odriana је
prodaja imovine 51 ргеёџзеса, cija је ukupna сепа prodate imovine iznosi-
la 653.977.865 dinara. Imovina је u celini prodata za 22 stecajna duznika, а
ostalima је prodat deo imovine. Medutim, u periodu od 2. februara 2005. do
27. februara 2006. godine odrzana је prodaja imovine u 77 preduzeca, i to
celokupne imovine u 23 preduzeca, а dela imovine u 54 preduzeca.
Zakljucno sa 31. martom 2006. godine Agencija za privatizaciju imenova-
na је za stecajnog upravnika u 254 drustvenih preduzeca. U periodu 2. februar
2005. - 31. mart 2006. godine u 33 drustvenih preduzeca izvrsena је prodaja
imovine u celini, а ukupna vrednost ostvarene prodaje iznosila је 899.559.585
dinara. U istom periodu u 30 preduzeca izvrsena је delimicna prodaja imovi-
ne, а ukupna vrednost ostvarene prodaje iznosila је 813.974.683 dinara.
Kako vidimo, tokom 2006. godine znatno је povecan broj stecajnih po-
stupaka koji su pokrenuti ро prethodnom zakonu, а gde је postojeci stecajni
upravnik razresen duznosti i па njegovo mesto imenovana Agencija za priva-
tizaciju.
Uloga stranih agencija u uoblicavanju institudonalnog okvira za
sprovodenje stecaja nad drustvenim preduzecima u postupku privatizacije
postajala је sve znacajnija tokom 2006. godine. Tako је 30. aprila 2006. go-
dine americka organizacija USAID organizovala u Beogradu okrugli sto pod
nazivom "Trgovinski sudovi - reformisati ili rasformirati? Zatim је u aprilu i
julu mesecu nemacka organizacija GTZ odrzala seminare u Vrscu о pitanju
sprovodenja stecajnih postupaka. Ovim seminarima prisustvovali su sudije
trgovinskih sudova, predstavnici Ministarstva finansija RS, poreske uprave,
Agencije za licenciranje stecajnih upravnika, inostrane sudije i eksperti iz
oЬ!asti stecaja, kao i predstavnici Vrhovnog suda Srblje i Agencije za priva-
tizaciju. Pod pokroviteljstvom ove organizacije је 27-29. juna 2006. godine
u Novom Sadu odrian seminar па kojem su ucestvovali predstavnici trgo-
vinskih sudova iz Subotice, Кraljeva, Valjeva, Кragujevca, Novog Sada, Nisa
 394 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog groblja

i Sombora, sudije Vrhovnog suda RS, predstavnici Agencije za licenciranje

stecajnih upravnika, zatim петпаске sudije specijalizovane u oЫasti stecajnog
prava, stecajni upravnici iz Nemacke i predstavnici Agencije za privatizaciju.
U Press centru V1ade RS 14. septembra 2006. godine, u prisustvu mini-
stra pravde RS, ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom RS, агпепс-
kog ambasadora u Beogradu, Majkla Polta i drugih, Ьiо је овпасеп росегак
implementacije cetvorogodisnjeg projekta USAID-a .ввз: koji је imao za cilj
јасапје infrastrukture koja Ьi omogucila kvalitetnije sprovodenje stecajnog
postupka u RepuЬlici Srblji.
Опа је prethodila godisnjoj konferenciji Medunarodne asocijacije ste-
cajnih upravnika koja је trebalo da se odrzi u Вџкџгеяџ od 28. septembra
do 1. oktobra 2006. godine. Pod pokroviteljstvom medunarodne organizacije
USAID-a omoguceno је i prisustvo predstavnika Agencije za privatizaciju i
Agencije za licenciranje stecajnih upravnika RepuЫike Srblje na ovoj konfe-
renciji.
Agenciju za privatizaciju su, zakljucno sa 30. junom 2006. godine, nad-
lezni trgovinski sudovi imenovali za stecajnog upravnika u 306 stecajnih po-
stupaka, а vec sa 30. septembrom 2006. godine imenovani su u 339 stecajnih
postupaka.
Od ukupnog broja preduzeca u kojima је Agencija za privatizaciju bila
imenovana za stecajnog upravnika 65% (220 stecajnih postupaka) Ьili su "na-
sledeni" stecajni postupci (gde su prethodni stecajni upravnici bili razreseni,
а imenovana Agencija), dok su 35% (119 stecajnih postupaka) Ьili "novoo-
tvorenih" (stecajni postupci otvoreni nakon 2. februara 2005. godine, posle
donosenja novog zakona о stecaju).
U periodu od 2. februara 2005. do 30. septembra 2006. godine prodata
је imovina 138 preduzeca, i to u polovini od ovih preduzeca imovina је bila
unovcena u celosti, pri cemu је ostvaren prihod od 2.055.824. 924 dinara, а
u drugoj polovini preduzeca imovina је Ьila unovcena delimicno u vrednosti
od 2.592.679.079 dinara.
Tako је, opravdano, bilo "duboko ukorenjeno misljenje javnosti о stecaj-
nom postupku kao procesu koji ostavlja zaposlene 'na ulici: dok se imovina
stecajnog duznika rasprodaje u bescenje':
U decembru 2006. godine Agencija za privatizaciju imenovana је za ste-
cajnog upravnika u 361 preduzecu koja su poslovala sa vecinskim drzavnim,
odnosno drustvenim kapitalom, а od ukupnog broja imenovanja, 61% (222
imenovanja) predstavljali su nasledeni stecajni postupci (stecaj ро prethod-
nom Zakonu, gde је postojeci stecajni upravnik razresen duznosti i imenova-
na Agencija za privatizaciju), dok su 39% (139 imenovanja) bili novootvoreni
postupci, tj. stecajni postupci otvoreni posle 2. februara 2005. godine.
VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u SrЬi)i 2002-2010. 395

Primetan је Ьiо porast otvaranja stecajnih postupaka u odnosu na опе

postupke koji su u nadleznost Agencije pristizali tako sto su sudovi u skladu
sa prelaznim i zavrsnim odredbama Zakona о stecajnom postupku, u odgova-
гајцспп stecajnim postupcima, razresili stare stecajne upravnike i imenovali
Agenciju za privatizaciju.
Kada је rec о pomenutim novootvorenim stecajnim postupcima u kojima
је Agencija za privatizaciju Ьila imenovana za stecajnog upravnika, periodu
od 2. februara 2005. godine do 31. decembra 2006. godine u 187 ргеёџзеса
bila је џпоесепа imovina prodajom, i to u 90 ргеёшеса u celosti, cija је uku-
pna prodajna сепа iznosila 3.220.322.824 dinara ili delimicno u 97 ргеёшеса
cija је ukupna сепа iznosila 2.963.706.186 dinara.
Do kraja 2006. godine Agencija za privatizaciju је angazovala 174 "pove-
renika" koji su "u ime i za racun Agencije za privatizaciju obavljali" aktivnosti
iz delokruga rada stecajnog upravnika.
Agenciju za privatizaciju su, zakljucno sa 31. januarom 2008, nadlezni
trgovinski sudovi imenovali za stecajnog upravnika u 458 stecajnih postu-
paka. Od ukupnog broja imenovanja, 50% (229 stecajnih postupaka) pred-
stavljali su nasledeni stecajni postupci (stecaj је Ьiо pokrenut ро prethodnom
zakonu gde је postojeci stecajni upravnik Ьiо razresen duznosti i imenovana
Agencija za privatizaciju), dok su drugih 50% (229 stecajnih postupaka) bili
,,novootvoreni postupci", odnosno stecajni postupak је Ьiо pokrenut nakon 2.
februara 2005. godine.
U periodu od 2. februara 2005. godine do 31. decembra 2007. godine bila
је unovcena imovina 294 preduzeca u stecaju, i to u celosti imovina 156 pre-
duzeca ukupne vrednosti od 35.771.074.710,ОО dinara, а delimicno imovina
141 preduzeca ukupne vrednosti od 6.221.470.191,00 dinara.
Ukupno ostvarena sredstva od prodaje imovine preduzeca u stecaju u
navedenom periodu iznosila su 42.638.871.814,14 dinara. U istom periodu
Agencija za privatizaciju angazovala је 201 lice za obavljanje aktivnosti iz de-
lokruga rada stecajnog upravnika.
 396 Marija Obradovic , Hronika tranzicijskog groЫja

VI. 8. Aukcijska prodaja drustvenih preduzeca93

Deo sredstava donacije Svetske banke za ропюс u razvoju privatnog sekto-

ra (#РО74145) iskoriscen је za angazovanje finansijskog savetnika za proces
ubrzane aukcijske privatizacije 1000 drustvenih ргефпеса do kraja 2002. go-
dine, uz pojednostavljenu i вкгасепџ proceduru pripreme dokumentacije.
Za finansijskog savetnika је 10. septembra 2002. izabran Centar za eko-
nomske studije "CES MECON" d.o.o. iz Beograda na bazi fiksnog budzeta
u iznosu od 462.000.00 US dolara, iako је njegova ponuda koja је iznosila
460.990.00 US dolara Ьi]а visa od ponude Ekonomskog instituta iz Beograda
u iznosu od 430.000.00 US dolara. U oktobru је izabrani konsultant роёео sa
pripremom dokumentacije, uz ргагесц propagandnu kampanju Agencije pod
nazivom "Hiljadu ргесџзеса - hiljadu mogucnosti~
Prilikom privatizacije drustvenih preduzeca metodom javne aukcije fi-
zicka lica su uglavnom kupovala preduzeca na rate, а manji broj fizickih lica
koristio је nedospele obveznice stare devizne stednje.
Na osnovu Zakona о privatizaciji i Uredbe о nacinu izmirenja javnih pri-
hoda za subjekte koji se privatizuju metodom javne aukcije (,,SluzЬeni glasnik
RS" br. 29/2002) Agencija za privatizaciju obavezna је da posle isteka zakon-
skog roka (prenos vlasnistva u posed kupca) sredstva od aukcijske prodaje
preduzeca prenese RepuЫickoj upravi javnih prihoda (neizmireni porezi i
doprinosi), Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja, а preostali iznos sred-
stava, nakon placanja prethodnih obaveza na budzet Srblje.
Medutim, veoma cesto obaveze prema upravi javnih prihoda i penzij-
skom fondu Ьile su vece od prodajne vrednosti preduzeca. U slucajevima kada
је kupoprodajna vrednost preduzeca omogucavala podmirenje ranijih obave-
za, cinjenica da su vecina kupaca bila fizicka lica koja su koristila mogucnost
otplate u vise rata, prva rata је oblcno Ьila nedovoljna za placanje pomenutih
obaveza. Situacija је bila jos nepovoljnija za izmirenje poreskih i penzijskih
obaveza u slucajevima kada su fizicka lica kao kupci drustvenih preduzeca na
aukcijama placali nedospelim obveznicama stare devizne stednje u nominal-
noj vrednosti i to jos na rate.
Tako је 2002. godine Agencija za privatizaciju realizovala sledece tran-
sfere:
RepuЬlicka uprava javnih prihoda 20.701.921.76 din.
Fond penzijskog i invalidskog osiguranja 4.736.466.89 din.
Fond zdravstva 5.953.152.44 din.
Budzet Republike Srblje 527.474.578.60 din.
VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 397

Као rezultat sprovodenja programa ubrzane aukcijske privatizacije malih

ргеёшеса, skoro polovina od 214 drustvenih ргеёџзеса prodatih metodom
javne aukcqe u 2002. godini, prodata su u mesecu decembru. Za пајуес] broj
ргеёџзеса odredene su veoma niske робегпе сепе, о сепш svedoci podatak
da је u decembru 2002. godine ukupna prodajna сепа svih ргеошеса priva-
tizovanih metodom javne aukcije bila 4,3 puta veca od роёетпе cene. Tako
је, па primer, za "Ukras" iz Рапёееа ciji је kupac Ьiо Zivko Uzelac, rea\izo-
vana prodajna сепа bila 126 puta veca i iznosi\a 11.600.000.00 dinara, dok
је роёеша сепа bila samo 92.000.00 dinara. Zatim, tekuci prihodi, tj. suma
koju је kupac imao da isplati odmah ро potpisivanju ugovora iznosila је samo
1.933.333.00 dinara, dok је ostatak od prodajne cene od 9.666.667.00 dinara
imao da se isplati u narednih sest godina. Ugovorene su neznatne investicije
od 144.000.00 dinara.
Treba istaci da prikazani slucaj "Ukrasa" nije ni ро cemu specifican, vec
on ilustruje obrazac rea\izacije ubrzane aukcijske privatizacije preduzeca to-
kom 2002. godine. Ukupna prodajna cena za sva drustvena preduzeca priva-
tizovana metodom javne aukcije u decembru mesecu 2002. godine iznosila је
2.210.288.000.00 dinara, а tekuci prihodi samo oko cetvrtine prodajne cene,
odnosno 677.567.838.00 dinara. Kada se tome doda da se od 121 preduzeca,
privatizovanog metodom javne aukcije, u decembru 2002. godine u 50 sluca-
jeva radilo о aukcijama sa samo jednim ucesnikom - jasno је da razlog kam-
panje ubrzane aukcijske privatizacije nikako nije Ьiо ekonomski, niti razvojni,
vec је ona omogucila pripadnicima "tranzicione nomenklature" da ovladaju
znatnim delom drustvene svojine.
U toku 2002. godine u SrЬiji је privatizovano 247 drustvenih preduze-
ca, а od toga, kako smo videli, gotovo polovina privatizovana је u decembru
mesecu putem aukcijske prodaje, kao rezultat sprovodenja programa ubrza-
ne aukcijske privatizacije. Metodom tendera privatizovano је 12 preduzeca,
а prodajom paketa akcija na triistu kapitala 48 preduzeca. Tako је zapocela
rasprodaja drustvenog kapitala u Srblji.
Prodajom drustvenih preduzeca ostvaren је ukupan prihod od samo 22
milijarde dinara, ugovorene garantovane investicije u iznosu od 18,4 milijarde
dinara i sredstva za sprovodenje socijalnih programa za zapos\ene u iznosu od
5 milijardi dinara. Broj zapos\enih u prodanim preduzecima iznosio је 42.719.
Sredinom 2003. godine, kako је proces prodaje kapitala u postupku priva-
tizacije metodom javne aukcije odmicao, Ьiо је sve visi prosecan rast prodajne
cene kapitala u odnosu na pocetnu cenu na aukciji (u julu 2003. је iznosio
5,4 puta), а porast је be\ezio i odnos izmedu prodajne cene i knjigovodstvene
vrednosti kapitala privatizovanih preduzeca (u julu 2003. је iznosio 150%).
То је bilo posledica izuzetno niskih pocetnih aukcijskih cena kapitala i meto-
398 Marija Obradovic • Hro11ika tra11zicijskog gтоЬђа

dologije utvrdivanja knjigovodstvene vrednosti drustvenog kapitala. Do kraja

2003. godine metodom javne aukcije prodato је oko 1000 ргесшеса, Najveci
broj kupaca bila su fizicka lica. Na odrzanim aukcijama u periodu januar -
novembar 2003. prodato је 560 ргеёшеса, а od toga su pravna lica kupila
59 ргеоџзеса, а fizicka 501 ргесшесе, cija је kupoprodajna vrednost izno-
sila 14.249.564.391,ОО dinara. Prihodi od privatizacije drustvenih ргесшеса
metodom javne aukcije па kraju 2003. godine iznosili su samo 36% tekucih
prihoda, а ostalo su bile rate na pet godina. U narednim godinama, prema
oceni kontrolnih komisija Agencije za privatizaciju, bilo је velikih proЫema
sa naplatama druge rate kod jednog Ьгоја kupaca.
Роёејкош 2004. godine, па primer, na aukciji је prodato preduzece za
zavrsne i zanatske radove "Delo" Beograd ро ceni kapitala od 111 miliona
dinara, dok је pocetna сепа iznosila samo 21 milion dinara. Kupac је Ьiо
Branislav Kavgic (fizicko lice) cija је obaveza bila da od date prodajne cene
kao tekuci prihod obezbedi samo 18.500,00 dinara!!! Ugovorene su investicije
od 5.420.000 dinara.
lstog dana prodata је metodom aukcije i "Mlekara Pancevo" a.d., Pancevo
sa 219 zaposlenih, za 1 О 1 milion dinara, dok је pocetna cena iznosila 24 mi-
liona dinara. Kupac, Goran Ljublcic (fizicko lice) Ьiо је u obavezi da za teku-
ce prihode obezbedi samo 16.833.00 dinara, dok su ugovorene investicije od
48.819.000 dinara.
Nesto kasnije, na aukciji је prodato i zemunsko drustveno preduzece za
proizvodnju sapuna i kozmetike "Dahlia'; sa 166 zaposlenih, ро ceni kapitala
od 126 miliona dinara. Obaveze za tekuce prihode kupca, Enver Muhovic
konzorcijum, iznosile su 21 milion dinara, dok su ugovorene investicije od
13.180.000 dinara.
Tokom 2004. godine najvece razlike izmedu pocetne i kupovne cene ka-
pitala u njegovoj prodaji u postupku privatizacije metodom javne aukcije ja-
vile su se u sledecih sest prodaja.
Pocetna сепа za preduzece za preradu voca i povrca "Granicar" iz Cala,
sa 27 zaposlenih, Ьila је 3 miliona dinara, а prodajna сепа kapitala iznosila је
35 miliona dinara. Kupac је Ьiо Konzorcijum Stojanka Kovacevic koja је na
ime tekucih prihoda imala da plati samo 5.833.330 dinara, uz investicije od
4.174. ООО dinara.
АТР "Vojvodina~ Novi Sad za prevoz putnika u drumskom saobracaju sa
349 zaposlenih prodato је ро ceni od 290 miliona dinara, dok је pocetna сепа
iznosila 63,5 miliona dinara. Kupac, Ilija Devic, obavezao se na investicije od
74.207.000 dinara, dok је za tekuce prihode za cenu kapitala trebao da izdvoji
samo 48. 333.330 dinara.
VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 399

Ргеошесе za proizvodnju hleba i peciva "Sumadija" iz Vrnjacke Banje

sa 116 zaposlenih imalo је, prikom aukcijske prodaje, роёепш cenu od 20
miliona dinara koja је dostigla iznos od 96 miliona dinara. Medutim, tekuci
prihod od prodaje kapitala iznosio је samo 16 miliona dinara, uz ugovorene
investicije od 1.738.000 dinara.
Novembra 2004. godine kapital ргеошеса "Mlekara Mladost" Kragujevac,
sa 149 zaposlenih, prodat је u postupku privatizacije metodom javne aukcije
ро ceni od 380 miliona dinara, dok је роёеша сепа iznosila 45 miliona dina-
ra. Kupac, Goran Ljublcic, obavezao se na tekuci prihod isplate cene od samo
63.333.330 dinara i investicije u iznosu od 117.810.000 dinara.
Decembra 2004. godine "Niska ппекага" Nis, sa 220 zaposlenih, bila је
prodata fizickom licu Goranu Ljublcicu, ро ceni kapitala od 121 milion di-
nara, dok је pocetna cena iznosila 36,4 miliona dinara. Tekuci prihodi izno-
sili su samo 20.166.670 dinara, а bile su ugovorene investicije u vrednosti od
96.750.000 dinara.
Istog meseca prodato је i drustveno preduzeca "Metalum" iz Novog Sada,
sa 64 zaposlena, cija је delatnost Ьila proizvodnja livenih proizvoda. Pocetna
cena iznosila је 15,3 miliona dinara, а prodajna 100 miliona dinara. Kupac,
konzorcijum Dorda Petojevica, obavezao se na iznos od 16.666.670 dinara ро
osnovu tekucih prihoda i investicije u vrednosti od 5.458.000 dinara.
Hotel "Sumadija': Beograd, sa 35 zaposlenih, prodat је istog meseca fizic-
kom licu Njegomiru Kilibardi ро ceni kapitala od 220 miliona dinara, dok је
pocetna сепа iznosila samo 90 miliona dinara. Ugovoreni su tekuci prihodi u
iznosu od 45.196.000 dinara i investicije od 17.875.600 dinara.
Na odrianim aukcijama u periodu januar-novembar 2004. godine pro-
dato је 225 preduzeca, od toga pravna lica su kupila 40, fizicka 185 preduze-
ca, а ukupna prodajna cena iznosila је 7.983.483,076,00 dinara. Na primer,
.,Мlekara Sabac" prodata је za 510.000.000, ОО dinara.
U periodu januar-jun 2005. godine postupkom privatizacije metodom
javne aukcije prodat је kapital 87 preduzeca u kojirna је bilo zaposleno 10.274
radnika. Od toga pravna Нса su kupila 20 preduzeca, а fizicka 42, Ukupan
prihod ostvaren od prodaje 70% drustvenog kapitala 87 preduzeca iznosio је
4. 864.528.000 dinara, od cega su samo 164.745.000 dinara cinili tekuci priho-
di, sto је cinilo 45% ukupnih prihoda od aukcijske privatizacije. Мinimalno
planirane investicije koje su predstavljale ugovorene obaveze za kupce pome-
nutih preduzeca iznosile su 1.301.785.000 dinara. U izvestajima Agencije za
privatizaciju isticalo se da је veliki proЫem naplate preostalih rata kod veli-
kog broja kupaca drustvenih preduzeca na aukcijama odrianih 2002, 2003 i
2004. godine.
 400 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog gro bQa

Pocetkom 2005. godine metodom javne aukcije privatizovano је preduze-

ce "Lemind FPL" Leskovac, sa 205 zaposlenih, cija је delatnost Ьila proizvod-
nja valjanog celika, i to ро prodajnoj ceni kapitala od 111.000.000 dinara, dok
је роёетпа сепа iznosila 64 miliona dinara. Sa kupcem, firmom "Кremikovci"
a.d., Beograd ugovorene su investicije od 67.496.000 dinara.
Drustveno ргеёшесе za prevoz putnika u gradskom ваоћгасајџ "Jedin-
stvo': Vranje, sa 635 zaposlenih prodato је па aukciji, odrzanoj istog dana,
fizickom licu Draganu Stojanovicu ро ceni kapitala od 104.378.000 dinara, uz
ugovorene investicije od 81.241.000 dinara.
Drustveno ргеоџзесе za preradu zivotinjskog i zivinskog mesa "Mitros~
Sremska Mitrovica, sa 1080 zaposlenih, prodato је па aukciji odrzanoj 10.
marta 2005. godine, ро ceni kapitala od 36.106.000 dinara, uz ugovorene in-
vesticije od 91.186.000 dinara. Kupac је Ьiо koncern "Swisslion Takovo':
U aprilu 2005. godine metodom javne aukcije privatizovano је drustveno
preduzece "EMI Jedinstvo~ Ваёkа Palanka sa 203 zaposlenih ро ceni kapitala
od 7.986.000 dinara uz ugovorene investicije u iznosu od 11.496.000 dinara.
Kupac је Ьiо pravno lice "Sebastijan limarija" d.o.o.
Na aukciji istog meseca prodato је drustveno preduzece "Holding Jugoalat"
Novi Sad sa 446 zaposlenih kupcu fizickom licu Bozinovic Gojku. Prodajna
сепа iznosila је 88. 395. ООО dinara, а ugovorene investicije 10.024.000 dinara.
Tokom juna 2005. godine putem aukcije prodata su preduzeca "Robne
kuce~ Nis, ро ceni kapitala od 310 miliona dinara; ,,Minel elektrogradnja':
Beograd, ро ceni kapitala od 250 miliona dinara, ,,Zastava alati': Кragujevac,
ро ceni kapitala od 171.201 .000,00 dinara; ,,Mitros'; Sremska Мitrovica ро
ceni kapitala od 36.106.000,00 dinara; ,,Zastava livnica': Topola, ро ceni
kapitala od 102.011.000,00 dinara. Zatim, i drustveno preduzece "Minel
Elektrooprema i postrojenja (МЕОР)': Beograd, sa 631 zaposlenim, ёiја је
delatnost bila proizvodnja opreme za distriЬuciju elektricne energije. Kupac
је Ьiо fiziёko lice, Nenad Popovic koji је ponudio prodajnu cenu kapitala u
iznosu od 124.686.000 dinara i investicioni program u vrednosti od 5.029.000
dinara, dok је poёetna сепа iznosila 74.785.000 dinara. Medutim, tekuci pri-
hodi od prodaje ovog preduzeca iznosili su samo 37.393.000 dinara.
U periodu 1. oktobar - 13. decembar 2005. godine metodom javne aukci-
je privatizovano је 79 drustvenih preduzeca sa 7.783 radnika. Ukupno tokom
2005. godine, metodom javne aukcije, prodata su 204 drustvena preduzeca
sa 23.023 zaposlenih radnika, а ukupno ostvareni prihodi od prodaje predu-
zeca iznosili su 14.744.554.568 dinara, ali је prihod u tekucoj godini iznosio
samo 7.454.812.208 dinara, ~- 50,6%. Tako је, na primer, drustveno preduze-
VI. Ргосев privatizacije dru!tvenog kapltala u Srblji 2002-2010. 401

се "Minel - Kontaktne mreze~ Beograd, cija је delatnost Ьila izvodenje gru-

Ьih gradevinskih radova, sa 86 zaposlenih, prodato na aukciji fizickom lici
Nenadu Роромсџ ро ceni kapitala od 50.287.000 dinara, dok su tekuci priho-
di iznosili 25.143.000 dinara. Ugovoreni su investicioni programi u vredno-
sti od 3.600.797.000 dinara. Sa kupcem su ugovorene investicije u iznosu od
130.385.000 dinara. U proseku prodajne cene drustvenih ргеёџзеса privati-
zovanih metodom jave aukcije bile 2,24 puta vece od роёеше cene.
Pocetkom 2006. godine u postupku javne aukcije bila је prodata imovina
"Dunav osiguranje - Hotel Jugoslavija" ро ceni od 31,3 miliona evra. Роёеша
сепа је iznosila 26 miliona evra i па aukciji su ucestvovala 3 ропџёаёа.
U periodu januar-septembar 2006. godine privatizovano је 154 preduze-
ca metodom javne aukcije u kojima је Ьilo zaposleno 15.207 radnika. Od toga
pravna lica su kupila 58 preduzeca, а fizicka lica 96 preduzeca. Ostvarena је
ukupna prodajna cena od 7.489.227.000 dinara, od toga, tekuci prihodi izno-
sili su samo nesto vise od polovine date sume, samo 4.099.401.720 dinara.
Ukupne garantovane investicije ugovorene su na 2.639.755.000 dinara. Evo
nekoliko primera.
Drustveno preduzece "Beograd IMK", Beograd sa 121 zaposlenim, cija је
delatnost bila proizvodnja metalnih konstrukcija prodato је na javnoj aukciji
fizickom licu Oliveri Radovic ро ceni od 210.000.000 dinara, uz ugovorene
investicije od 6.695.000 dinara. Pocetna cena је bila 111.438.000 dinara, а te-
kuci prihodi su iznosili samo 55.719.000 dinara.
Drustveno preduzece "INSA", Beograd sa 312 zaposlenih, cija је delatnost
bila proizvodnja mernih instrumenata i aparata, prodato је na javnoj aukciji
fizickom licu Jovici Zaricu (konzorcijum) ро ceni od 139.000.000 dinara, uz
ugovorene investicije od 49.800.000 dinara. Pocetna cena bila је 104.204.000
dinara, а tekuci prihodi su iznosili samo 52.102.000 dinara.
Drustveno preduzece "1. maj GIK': Lapovo sa 327 zaposlenih, cija је
delatnost bila proizvodnja elemenata od betona, prodato је na javnoj aukci-
ji pravnom licu "Holding Autovojvodina a.d za odrzavanje motornih vozi-
la" ро pocetnoj ceni od samo 80.860.000 dinara, uz ugovorene investicije od
22.189.000 dinara.
Drustveno preduzece "SPIK - Sloga~ Ivanjica, sa 184 zaposlena, cija је
delatnost bila proizvodnja gradevinske stolarije, prodato је na javnoj aukciji
fizickom licu Daniel Thorsteinsson ро pocetnoj ceni od 17.511.000 dinara, uz
ugovorene investicije od 50.898.000 dinara.
Tako su od prodaje 70% drustvenog kapitala 43 preduzeca putem javne
aukcije u periodu jul-septembar 2006. godine tekuci prihodi cinili samo 54%
402 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskog groЬ/ja

(ili 732.000.000 dinara) od prodajne сепе u iznosu od 1.364.000.000 dinara,

dok su preostalu vrednost cinili prihodi koji su trebalo da se naplate u nared-
nih pet godina.
U ovom periodu putem aukcije prodat је veci broj ргеёшеса koja su se
nalazila u procesu restrukturiranja.
DP "lntegral", Bujanovac, za koje је Agencija za privatizaciju donela odlu-
ku о restrukturiranju 31. marta 2005. godine, samostalno је izradilo program
restrukturiranja i procenu vrednosti kapitala, te је usvojilo Program restruk-
turiranja na Skupstini ргесџвеса 23. februara 2006. godine, а Agencija za pri-
vatizaciju ga је prihvatila Resenjem od 24. februara 2006. Ovo drustveno рге-
duzece iz oЫasti visokogradnje, sa 132 zaposlena, prodato је па javnoj aukciji
22. juna 2006. godine fizickom licu Milanu Risticu i ostvarilo kupoprodaj-
nu vrednost od 42.388.000 dinara koja је odgovarala pocetnoj ceni kapitala.
Ugovorene su investicije u iznosu od 35.077.000 dinara.
DP "Polet" iz Bora u restrukturiranju i savetnik "ВС Konsalting" d.o.o.,
Beograd izradili su program restrukturiranja koji је skupstina drustvenog pre-
duzeca usvojila 22. februara 2006. godine, а Agencija za privatizaciju prihvati-
la Resenjem od 23. februara iste godine. Ovo preduzece, optereceno znatnim
potraiivanjima driavnih i komercijalnih poverilaca, sa 78 zaposlenih, cija је
delatnost bila proizvodnja i obrada zivinskog mesa, prodato је na javnoj auk-
ciji odrzanoj 27. jula 2006. godine fizickom licu Danojlu Matijasevicu ро po-
cetnoj ceni od 8.881.000 dinara, uz ugovorene investicije od 6.344.000 dinara.
Као sto smo vec istakli, putem programa restrukturiranja veliki sistemi
su rasparcavani na manje proizvodno-tenoloske celine koje su uglavnom bile
privatizovane metodom javne aukcije. О tome nam recito govori primer siste-
ma "Minel", Beograd, cija su zavisna preduzeca bila prodata u ovom periodu:
"Minel Projektinzenjering~ Beograd, ро ceni od 91.000.000 dinara, ,,Minel
Kotlogradnja~ Beograd ро ceni kapitala od 184.779.000 dinara, ,,Minel
Rastavljaci", Novi Pazar, sa 104 zaposlena, ро ceni kapitala od 42.515.000 di-
nara koja је bila jednaka pocetnoj ceni, kupcu fizickom licu Seadu Bosnjaku,
uz ugovorena investiciona ulaganja od 2.231.000 dinara. U isto vreme meto-
dom aukcije privatizovano је i drustveno preduzece "IMK Beograd': Beograd
ро prodajnoj ceni od 210.000.000 dinara.
Delovi slozenih privrednih sistema cesto su, nakon rasparcavanja sistema
procesom restrukturiranja u postupku privatizacije, prodavani i putem javne
licitacije.
Tako је tokom perioda januar-decembar 2006. godine, u postupku javne
licitacije, privatizovano 17 drustvenih preduzeca kao delovi imovine slozenih
subjekata privatizacije, ukupne kupoprodajne vrednosti od 70.777.149 evra.
VI. Proces prlvatizacije dru!tvenog kapitala u SrЬiji 2002-2010. 403

Prihodi od privatizacije ostvareni metodom javne aukcije iznosili su: 2002.

godine 55.679.000 evra, 2003, 255.452.000 evra, 2004, 121.639.000 evra, 2005,
175.000.000 evra. U toku 2006. godine metodom javne aukcije prodato је 209
ргеошеса, а ostvaren је prihod od 175.000.000 evra, dok је 2007. godine ovom
metodom prodato 243 ргеёшеса i ostvaren prihod od 160.182.366 evra. U pe-
riodu januar-oktobar 2008. godine istom metodom prodato је 280 ргеёџзеса,
а ostvaren је prihod od 361.266.943 evra. Vrednost evra iskazana је i ргетаёџ-
nata ро srednjem kursu Narodne banke SrЬije па dan prodaje ргеёшеса.
U toku 2006. godine bila је sve џсевтаћја prodaja kapitala zavisnih pre-
duzeca velikih sistema (npr. ,,MIN Holding Со." a.d., Nis, ,,lvo Lola Ribar
Sistem" a.d., Beograd, ,,Grupa Zastava vozila" a.d., Кragujevac i dr.) u postup-
ku privatizacije metodom javne aukcije. Odluku о pocetnoj ceni za prodaju
na javnoj aukciji donosili su organi upravljanja subjekta privatizacije. Bitna
specificnost ovih prodaja, kao i vecine tokom 2006. godine, kako smo vec
videli, jeste da је prodajna cena bila jednaka pocetnoj, ali i da је isplacivana
odmah, а ne na rate. То se znatno razlikovalo od ranije prakse aukcijske pro-
daje drustvenog kapitala, u kojoj su prodajne cene drustvenog kapitala bile
znatno vise od pocetne cene па aukciji ali i da su tekuci prihodi Ьili skromni
u odnosu па prodajne cene kapitala. Navescemo nekoliko primera sa aukcija
odrianih u aprilu, maju i junu 2006. godine.
U aprilu mesecu 2006. godine Centar za aukcije Agencije za privatizaci-
ju sproveo је prodaju dela drustvene imovine Kompanije "Dunav osiguranje"
a.d., Beograd - hotel "Metropol", Beograd u postupku javne aukcije. Prodajna
cena hotela iznosila је 27,5 miliona evra, dok је pocetna сепа bila 16 miliona
evra.
Na javnoj aukciji odrzanoj 26. aprila 2006. godine prodato је zavisno pre-
duzece "MIN Kovacnica" a.d., Nis, sa 101 zaposlenim, cija је delatnost bila ko-
vanje metala i metalurgija u prahu, ро prodajnoj ceni kapitala od 16.212.000
dinara. Kupac је bilo preduzece za proizvodnji i inzenjering "MING" d.o.o.,
Beograd, za koji је Agencija ugovorila investicije u vrednosti od 14.964.000
dinara.
Drustveno preduzece "MIN Holding Со. a.d. - Celik': Zitorada, cija је
delatnost bila proizvodnja sinskih vozila, sa 165 zaposlenih, prodato је na
javnoj aukciji odrzanoj 30. novembra 2006. godine kupcu Konzorcijumu
Tomislav Vojnic Purcar. Prodajna cena kapitala iznosila је 33.231.000 dinara,
а obavezne investicije, 6.109.893 dinara.
Na javnoj aukciji odrzanoj 28. decembra 2006. godine prodato је drus-
tveno preduzece za projektovanje gradevinskih i drugih objekata DP "MIN
404 Marija Obradovit • Hronika tтanzicijskog groЬQa

Projekt~ Nis, sa 1 О l zapos\enim kupcu Konzorcijumu Dmitar Segrt. Prodajna

сепа kapitala iznosila је 18.226.000, а obavezne investicije 2.231.786 dinara.
lstog dana, metodom javne aukcije privatizovano је i drustveno ргепшесе
za proizvodnju пашейаја "ЕЈ РАК~ Aleksinac, sa 114 zapos\enim. Prodajna
сепа iznosila је 11.678.000 dinara, а obavezne investicije 12.549.475 dinara.
Zavisno ргеџшесе "Lola FOP" d.o.o., Vrdnik, sa 65 zaposlenih, cija је
de\atnost Ьi\а proizvodnja тпайпа орйе namene, prodato је па javnoj auk-
ciji odrianoj 26. aprila 2006. godine. Kupac је bilo slovenacko ргеоџзесе za
proizvodnju, prodaju, izvoz i uvoz "RIOTS" d.o.o., Brodisce. Prodajna сепа
kapitala iznosila је 67.964.000 dinara, dok је vrednost ugovorenih investicija
bila 11.399.000 dinara.
Na javnoj aukciji odrianoj 25. таја 2006. godine prodato је zavisno pre-
duzece "Zastava Тарасптпса" Кragujevac, sa 259 zaposlenih, cija је delatnost
bila proizvodnja delova i priЬora za vozila, ро prodajnoj ceni kapitala od
30.498.000 dinara, uz ugovorene investicije od 24.077.000 dinara. Kupac је
bila slovenacka firma "NTU" d.d., Dobrava Volcja Draga.
Drustveno preduzece za prodaju i promet alatnih masina, opreme i de-
lova "Zastava Masine", Кragujevac, sa 161 zaposlenim prodato је na aukciji
odrzanoj 6. oktobra 2006. godine kupcu "RAPP МARINE AS" Nyholmen,
Norveska. Prodajna cena kapitala iznosila је 34.760.000 dinara u protivvred-
nosti evra racunato prema zvanicnom srednjem kursu Narodne banke Srblje
(NBS) vazecem na dan uplate. Ugovorene su obavezne investicije u iznosu od
samo 9.960.082. dinara (120.290 evra).
Zavisno preduzece "Gosa Montaza~ Velika Plana, sa 977 zaposlenih, cija
delatnost је bila izvodenje grubih gradevinskih radova, prodato је na aukciji
odrianoj 25. maja 2006. godine. Prodajna cena kapitala iznosila је 146.000.000
dinara, dok је pocetna cena bila na aukciji 29.690.000 dinara, а tekuci pri-
hodi su iznosili 24.333.330. dinara, uz ugovorene investicije u vrednosti od
21.816.000 dinara. Kupac је Ьiо konzorcijum Branko Sljivar.
Drustveno preduzece "MINEL Kotlogradnja~ Beograd, sa 353 zaposle-
nih, cija је delatnost bila proizvodnja parnih kotlova, prodato је na aukciji
odrianoj 22. juna 2006. godine. Prodajna cena kapitala iznosila је 184.779.000
dinara, а ugovorene investicije, 173.000.000. dinara. Kupac је Ьiо Konzorcijum
za konsalting i inzenjering u energetici "Rudnap group" a.d., Beograd.
Drustveno preduzece za proizvodnju opreme za redistriЬuciju elektricne
energije "MINEL Ro': Beograd, sa 19 zaposlenih, prodato је na aukciji odr-
fanoj 30. novembra 2006. godine ро ceni kapitala u iznosu od 33.000.000.
dinara, tekuci prihodi iznosili su 5.500.000 dinara, dok је pocetna cena bila
VI. Proces privatlzacije dru!tvenog kapitala u SrЫji 2002-2010. 405

8.039.000 dinara. Ugovorene su obavezne investicije u vrednosti 2.750.254 di-

nara. Kupac је Ьiо fizicko lice Slavisa Рџпс.
,,MINEL Elvo•: Beograd, drustveno ргеёшесе za proizvodnju elektroo-
preme za motorna vozila, sa 139 zaposlenih, prodato је na aukciji, odrzanoj
istog dana, kupcu, fizickom licu Dusmiru Zabunovicu. Prodajna сепа kapi-
tala iznosila је 290.000.000 dinara, а tekuci prihodi samo 48.333.333 dinara,
dok је робеша сепа bila 54.914.000 dinara. Ugovorene su obavezne investicije
u iznosu od 80.660.157 dinara. Na aukcijama tokom 2006. godine prodata su
i sledeca zavisna ргеёџзеса "Minel" grupe: ,,Minel Kotlogradnja~ Beograd ро
prodajnoj ceni od 184.779.000 dinara, ,,Minel Projektni inzenjering~ Beograd
ро prodajnoj ceni od 91.000.000 dinara i "Minel Rastavljaci~ Novi Pazar ро
prodajnoj ceni od 42.515.000 dinara.
Na primeru zavisnih preduzeca "MINEt: Beograd uocavamo, ukoliko је
kod aukcijske prodaje drustvenog kapitala prodajna cena kapitala bila znatno
visa, tri ili cetiri puta od pocetne, tekuci prihodi su bili niski i nisu prelazi-
li 20% prodajne cene. Metodom javne aukcije cesto је prodavana i imovina
u postupku privatizacije drustvenih preduzeca. U septembru 2006. godine
Centar za aukcije Agencije za privatizaciju sproveo је prodaju imovine u vla-
snistvu trgovinskog drustvenog preduzeca "Centrotekstil': Beograd, i to robne
kuce u Kolarcevoj ulici u Beogradu, ро prodajnoj ceni od 5 miliona evra. Istog
meseca organizovana је licitaciona prodaja imovine u vlasnistvu turistickog
drustvenog preduzeca "Putnik", Beograd, i to ostrva Sveti Marko u Tivtu na
crnogorskom primorju ро pocetnoj ceni od 16 miliona evra, odlozena је do
okoncanja arbltraze vlasnickih prava Ьivseg kupca nad ovim preduzecem.
Prihodi od privatizacije drustvenih preduzeca metodom javne aukcije
iznosili su 2002. godine 55.679.000 evra; 2003, 255.452.000 evra, 2004,
121.639.000 evra, 2005, 175.000.000 evra, а u periodu januar-septembar
2006. godine 87.000.114 evra. Iz ovoga vidimo da је najveci prihod od prodaje
drustvenog kapitala posredstvom aukcija Ьiо ostvaren 2003. godine.
U septembru 2006. godine na javnim aukcijama bilo је privatizovano 17
drustvenih preduzeca, sa 1.839 zaposlenih, i ostvarena је ukupna prodajna
cena u iznosu od 505.143.000 dinara.
Na odrzanim aukcijama u periodu januar-septembar 2006. godine pro-
data su 154 preduzeca, od toga pravna lica su kupila 58 preduzeca, а fizicka
96. U periodu oktobar-decembar 2006. godine metodom javne aukcije pro-
dato је 70% drustvenog kapitala 72 preduzeca, od cega је driava ostvarila pri-
hod 5.892.697.000 dinara (73.509.310 evra) ili 31% prihoda od prodaje cinili
su prihodi tekuceg perioda, dok su preostalu vrednost cinili prihodi koji su
trebalo da se naplate u narednih pet godina. Kupoprodajnim ugovorima ugo-
406 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog gro blja

vorene su investicije u vrednosti od 956.719.132 dinara. Tako је tokom 2006.

godine metodom javne aukcije Ьilo privatizovano 209 drustvenih ргеоџзеса
sa 22.232 zaposlena, pri tome је ostvaren prihod od 13.364.624.000 dinara
(160.182.366 evra). Ucesce tekucih u ukupnim prihodima iznosilo је 44,5%, а
iznos ugovorenih garantovanih investicija 3.555.050.132 dinara.
Tokom 2007. godine pojedine medunarodne finansijske institucije preko
Svetske banke podrzavale su finansijske savetnike Agencije za privatizaciju
za aukcijsku prodaju pojedinih drustvenih ргесџзеса, kao па primer, vete-
rinarskih stanica па teritoriji Srblje. Tako је Svetska banka dala saglasnost 5.
decembra 2007. godine Agenciji za privatizaciju za potpisivanje ugovora sa
Konzorcijurnom "CONZIT" i "lnstitutom ekonomskih пацка" Beograd kao
finansijskim savetnikom za privatizaciju grupe veterinarskih stanica па teri-
toriji Juzne Srblje (grupa 2) metodom javne aukcije.
Zatim, Svetska banka је 6. decembra 2007. godine Agenciji za privati-
zaciju dala saglasnost za potpisivanje ugovora sa konsultantskom kucom
"Beokoneks" d.o.o., Beograd, kao finansijskim savetnikom za privatizaciju
grupe veterinarskih stanica na teritoriji Zapadne SrЬije (grupa 1), metodom
javne aukcije, а sa konzorcijurnom "Agencijom za strategijski konsalting~
Beograd kao finansijskim savetnikom za privatizaciju grupe veterinarskih
stanica na teritoriji Vojvodine (grupa 3), metodom javne aukcije i konsultant-
skom kucom "FIMAKS" d.o.o., Smederevska Palanka za privatizaciju grupe
veterinarskih stanica па teritoriji Beograda i Istocne SrЬije (grupa 4) meto-
dom javne aukcije. Vise tih veterinarskih stanica bilo је prodato па aukcijama
koje su odrzane 2007. i 2008. godine. Decembra meseca 2007. godine bile su
prodate "ЈС Veterinarska stanica Кragujevac'; Кragujevac, sa 34 zaposlena,
Konzorcijurnu Zoran Prokic, ро prodajnoj ceni od 29.000.000 dinara, uz ugo-
voreni minimurn investicija u vrednosti od 4.684.000 dinara i "Veterinarska
stanica Mionica~ Mionica, sa 12 zaposlenih, fizickom licu, Jovanu Tadicu,
ро prodajnoj ceni od 9.600.000 dinara, uz ugovoreni minimum investici-
ja u vrednosti od samo 823.000 dinara. Zatim, таја meseca 2008. godine:
"Veterinarska stanica Kucevo~ Kucevo, sa 10 zaposlenih, prodato је kupcu
Konzorcijurnu Slavoljuba Marjanovica ро prodajnoj ceni od 1.470.000 dinara
uz ugovorene investicije u vrednosti od 1.066.885 dinara; ,,ЈВС Veterinarska
stanica Raca~ Raca, sa 6 zaposlenih, prodata је kupcu fizickom licu Radoslavu
l>ordevicu ро prodajnoj ceni od 11.100.000 dinara, uz ugovorene investicije
od 201.323 dinara; ,,Veterinarska stanica Novi Sad'; Novi Sad, sa ЗО zaposle-
nih, prodata је kupcu, fizickom licu Veljku Scepanovicu ро prodajnoj ceni
od 88.000.000 dinara, uz ugovorene investicije u vrednosti od 856.950 dina-
ra; .,Veterinarska stanica Zrenjanin~ Zrenjanin, sa 42 zaposlena, prodata је
VI. Proces privatizaci)e drustvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 407

Konzorcijumu Zivka Dmdarskog ро prodajnoj ceni od 10.200.000 dinara,

uz ugovorene investicije u vrednosti od 230.585 dinara; ,,Veterinarska stanica
Srbobran", Srbobran, sa 7 zaposlenih, prodata је kupcu, fizickom licu Veljku
Scepanovica ро роёешој ceni od 2.836.000 dinara, uz ugovorene investicije u
vrednosti od samo 30.974 dinara; ,,Veterinarska stanica Backa Palanka", Backa
Palanka, sa 14 zaposlenih, prodata је kupcu, fizickom licu Srdanu Апюшсџ
ро росетпој ceni od 8.002.000 dinara, uz ugovorene investicije u vrednosti od
359.644 dinara; ,,Veterinarska stanica Senta'', Senta, sa 14 zaposlenih, prodata
је kupcu, fizickom licu, Danijeli Grkovic ро prodajnoj ceni od 13.600.000 di-
пага, uz ugovorene investicije u vrednosti od 354.877 dinara i "Veterinarska
stanica Indija", Indija, sa 22 zaposlena, prodata је kupcu, fizickom licu, Duri
Stanicu ро prodajnoj ceni od 31.000.000 dinara, uz ugovorene investicije u
vrednosti od 53(>.884 dinara.
Meseca oktobra 2008. godine prodate su cetiri veterinarske stanice, i to:
"Veterinarska stanica Sjenica", Sjenica, sa 9 zaposlenih, fizickom licu Esadu
Nurovicu ро prodajnoj ceni od 16.600.000 dinara, uz ugovorene investicije u
vrednosti od 1.182.000 dinara; ,Yeterinarska stanica Odzaci~ Odzaci, sa 19 za-
poslenih, fizickom licu Dragici Erakovic ро pocetnoj ceni od 3.943.000 dina-
ra, uz ugovorene investicije u vrednosti od sarno 127.000 dinara; ,,Veterinarska
stanica Paracin", Paracin, sa 30 zaposlenih, Konzorcijumu Ljubusa Rajic ро
pocetnoj ceni od 4.901.000 dinara, uz ugovorene investicije od 1.590.000 di-
nara i ,Yeterinarska stanica Gornji Milanovac~ Gornji Milanovac, sa 36 za-
poslenih, Konzorcijumu Nemanja Stanisic ро prodajnoj ceni od 6.900.000
dinara, uz ugovorene investicije od samo 649.000 dinara.
Do 31. oktobra 2008. godine metodom javne aukcije vec је Ьiо prodat
drustveni kapital 2026 preduzeca u SrЬiji.
U decembru 2007. godine, na primer, na javnim aukcijama privatizovano
је 38 preduzeca sa 2.377 zaposlenih i ostvarena је ukupno prodajna cena od
2.762.081.000 dinara, uz ukupno ugovorene minimalne investicije u vredno-
sti od 423.645.000 dinara. 1 to, izmedu ostalih: ,,Geomasina'' a.d., Beograd
sa 90 zaposlenih, kupac је Ьiо fizicko lice Nebojsa Saranovic, prodajna сепа
iznosila је 350.000.000 dinara, а ugovorene minimalne investicije 4.000.000
dinara; ЈР "RTV Zajecar~ Zajecar sa 95 zaposlenih, kupac је Ыо fizicko lice
Dusan Ninic, prodajna cena iznosila је 18.600.000 dinara, а ugovorene mini-
malne investicije 1.148.000 dinara; ,,Dvadeset prvi maj Auto kuca•: Beograd
sa 117 zaposlenih, kupac је Ьiо fizicko lice Milutin Dobrilovic, prodajna сепа
bila је jednaka pocetnoj i iznosila је 73.807.000 dinara, а ugovorene minimal-
ne investicije 20.546.000 dinara; ,,Industrija precizne mehanike~ Beograd sa
666 zaposlenih, kupac је bila firma "IТМ Industrokomerc" d.o.o., Beograd,
408 Marija Obradovic • Hronika trtmzicijskog groblja

prodajna cena iznosila је 470.000.000 dinara, а ugovorene minimalne inve-

sticije ЗО 1.251.000 dinara; ,,Novi ko\ektiv': Beograd sa 84 zaposlena, kupac
је bllo GP "Napred" a.d., Beograd, prodajna cena Ы\а је jednaka роёешој
i iznosi\a је 78.378.000 dinara, а ugovorene minimalne investicije 7.529.000
dinara; ,,Banovo Ьгоо" Beograd sa 162 zapos\ena, kupac је Ьiо fizicko \ice
Jovica Duric, prodajna cena iznosila је 530.000.000 dinara, а ugovorene mini-
malne investicije 13.828.000 dinara; ,,Leskodrvo" sa 149 zaposlenih, kupac је
Ьiо Konzorcijum Zlatko Kadk, prodajna cena bila је jednaka роёешој i izno-
si\a је 2.827.000 dinara, а ugovorene minimalne investicije 10.702.000 dinara;
"Zastava PES~ Surdulica sa 257 zaposlenih, kupac је bila firma "RS United
Partners Group" d.o.o., Beograd, prodajna сепа Ьi\а је jednaka роёешој i
iznosila је 87.049.000 dinara, а ugovorene minimalne investicije 3.233.000
dinara.
Oktobra 2008. godine na javnim aukcijama Ьilo је privatizovano 19
preduzeca. Ukupna prodajna cena iznosila је 748.862.000 dinara, uz ugo-
vorene investicione prograrne u vrednosti od 36.543.000 dinara. I to, izme-
du ostalih: ТР "Novi dani': Ivanjica sa 121 zaposlenim, kupac је Ьila firma
,.Mercury International" a.d., Beograd, prodajna cena bila је jednaka po-
cetnoj i iznosila је 80.554.000 dinara, uz ugovoreni investicioni program u
vrednosti od 5.827.000 dinara; ,,Mladost~ Pozega sa 239 zapos\enih, kupac је
Ыо Konzorcijum Milos Milovic, prodajna cena iznosila је 53.000.000 dinara,
uz ugovoreni investicioni prograrn u vrednosti od 11.173.000 dinara; ,,RGP
Vrdnik': Vrdnik, sa 63 zaposlena, kupac је bilo fizicko lice Mirjana Jerkovic,
prodajna cena iznosila је 31.000.000 dinara, uz ugovoreni investicioni program
u vrednosti od 4.686.000 dinara; ,,DVP Erozija~ Valjevo sa 115 zapos\enih,
kupac је bilo fizicko lice Rade Nikolic, prodajna cena iznosila је 350.000.000
dinara, uz ugovoreni investicioni program u vrednosti od 5.622.000 dinara.
Treba istaci da su dva drustvena preduzeca oktobra 2008. godine Ьila proda-
ta na javnim aukcijama bez ugovorenih investicionih programa. Radilo se о
"VP Hidroinzenjering", Beograd sa sarno jednim zaposlenim, kupac је bilo
fizicko lice Slavoljub Draskovic, а prodajna cena bila је jednaka pocetnoj i
iznosila је 1.689.000 dinara i "Agrarcoop': Кraljevo sa 8 zaposlenih, kupac је
Ьiо Konzorcijum Zivadin Nikolic, а prodajna cena bila је jednaka pocetnoj i
iznosila је sarno 193.000 dinara.
VI. Proccs privatizacijc drшtvcnog kapitala u Srblji 2002-2010. 409

VI. 9. Strategija privatizacije drustvenog kapitala 2002-2010.

godine

U RepuЬlici Srblji sveobuhvatna privatizacija drustvenog kapitala nacional-

пе privrede, zasnovana па principima obaveznosti i vecinske prodaje kapita-
la i imovine, zapocela је роёеткотп 2002. godine i prema prvobltnom planu
Vlade RS trebala је da se zavrsi za sest godina, odnosno do 31. decembra
2008. godine. Metod privatizacije pojedinih drustvenih ргеёџзеса odredivala
је Agencija za privatizaciju. Prema sugestijama Svetske banke опа је izvrsila
grupisanje ргеёџзеса prema delatnostima, ро njihovom privrednom znacaju,
radi primene tri zakonom predvidena metoda prodaje kapitala u postupku
privatizacije drustvenog i drzavnog kapitala, tendera, aukcije i privatizacije
drustvenog kapitala privrednih drustava preko triista kapitala, odnosno рго-
daje akcija iz portfelja Akcijskog fonda па Beogradskoj berzi i prihvatom po-
nude preuzimanjem paketa akcija privrednih drustava od strane kompanija
ili fizickih lica.
Medunarodne finansijske organizacije i agencije stranih vlada zemalja
centra svetskog sistema kapitalizma finansijski su, donacijama i kreditima,
pomogle i podstakle proces privatizacije drustvenog kapitala u Srblji, tj. ra-
zvoj privatnog sektora. Та pomoc је imala vise oЫika, od kojih se najzna-
cajniji ogledao u finansiranju angazovanja finansijskih i pravnih privatizaci-
onih savetnika za pripremu programa tenderske prodaje ili restrukturiranja
drustvenih preduzeca. Uglavnom se radi о angazovanju stranih investicionih
banaka i konsultantskih kuca.
Zakonom u Srblji nije definisan nacin utvrdivanja vrednosti, odnosno
cene drustvenog kapitala subjekata privatizacije kod metode tenderske proda-
je koju је Agencija za privatizaciju odredila da se primenjuje kod privatizacije
svih vecih i znacajnijih preduzeca. Uloga privatizacionih savetnika ogledala
se u pripremi izvestaja о struktu ri i proceni vrednosti drustvenog kapitala
koje Agencija za privatizaciju usvaja. Kako smo videli u analizi, ovi odnosi iz-
medu subjekta privatizacije, Agencije i konsultanta cesto su Ьili odnosi suko-
ba. U brojnim slucajevima rukovodstva preduzeca su odbljala da saraduju sa
savetnikom kojeg im је odredila Agencija, i to tako sto su mu onemogucavali
pristup dokumentaciji. Sukob је cesto izbljao i oko utvrdivanja struktu re kapi-
tala, odnosno oko akcijskog udela zaposlenih u ukupnom kapitalu preduzeca.
Medutim, bilo је i slucajeva kada su konsultanti dolazili u sukob sa Agencijom
bez obzira sto ih је опа angazovala. Ucestalost sukoba izmedu poslovodstva
subjekata privatizacije i driavnih organa Ьila је uslovljena i cinjenicom da је
Ministarstvo za privredu i privatizaciju RepuЬlike Srblje izdavalo resenja о
visini i strukturi kapitala u preduzecu.
 410 Marija Obradovic • Hronika tranzidjskog groblja

Stoga је nesumnjivo da је uloga konsultanta od velike vaznosti пе samo

za utYrdivanje cene drustvenog kapitala, vec i za davanje осепе о mogucnosti
privatizacije pojedinih ргеёџзеса, kao i о ispunjavanju kvalifikacionih uslova
prispelih ponuda na tenderima za prodaju drustvenog kapitala, bez obzira sto
njihovi izvestaji nisu obavezujuci јег ih prihvata ili odЬija Agencija za priva-
tizaciju. Tako se uloga privatizacionih i finansijskih konsultanata u procesu
privatizacije drust\'enog kapitala u SrЬiji sastoji u definisanju strategije priva-
tizacije, odnosno restrukturiranja subjekta privatizacije, о cijem usvajanju od-
lucuje Agencija za privatizaciju. U пајуесегп broju slucajeva Agencija prihvata
procene konsultanata, kako u pogledu strukture i vrednosti kapitala subjekta
privatizacije, tako i u pogledu povoljnosti ili rangiranja ponuda na tenderima
za njihovu prodaju. S druge strane, preko 1/3 rashoda Agencije za privatiza-
ciju svake godine odlazi na finansiranje konsultantskih usluga pravnih lica.
Tako, na primer, u periodu januar-septembar 2006. godine ukupni rashodi
Agencije za finansiranje konsultantskih firmi cinili su 33,01 % njenih ukupnih
rashoda ili 252.549.730,16 dinara.
U SrЬiji, kao i drugim istocnoevropskim zem1jama, angazovanje konsul-
tanata za tendersku privatizaciju ili restruktu riranje privredno najznacajnijih
drustvenih preduzeca (tzv. kljucnih objekata kapitalne izgradnje iz komuni-
stickog perioda razvoja) u velikom broju slucajeva su finansirale medunarod-
ne institucije svetskog kapitalistickog sistema.
Posebno је znacajna uloga pravnih i finansijskih savetnika za drustve-
na preduzeca za koje је utvrdeno restrukturiranje u postupku privatizacije.
Konsultanti ne vrse samo procenu vrednosti kapitala preduzeca, vec i usagla-
savanje sa poveriocima, resavanje odnosa izmedu zavisnih i maticnih predu-
zeca i imovinsko-pravnih pitanja, izraduju program restruktu riranja о kojem
poverioci formalno glasaju. Preduzeca u restrukturiranju sacinjavala su soci-
jalni program i Program poslovno-finansijske konsolidacije, koji је odobrava-
lo Ministarstvo privrede i privatizacije RepuЫike SrЬije.
Sveobuhvatna privatizacija celokupne nacionalne privrede, ро principu
obaveznosti i prodaje vecinskog drustvenog i drzavnog kapitala i imovine, i sa
utvrdenim krajnjim rokom realizacije (31. decembar 2008. godine), zapoceta
u SrЬiji pocetkom 2002. godine, ispoljila је ne samo sve organizaciono-teh-
nicke teskoce tako sirokog drustvenog preobrazaja, bez odgovarajuce nauc-
ne utemeljenosti i podloge, vec је i dovela do razornih drustvenih posledica.
Deindustrijalizacija је bila jedna od najznacajnijih. Privatizaciji drustvenog
kapitala nije prethodila studija о prestruktu riranju industrijskog sektora na-
cionalne privrede u uslovima brzih promena poslovne klime koja Ьi posluzila
kao strucna podloga konkretizaciji programa celishodnosti privatizacije i re-
struktur iranja drustvenih preduzeca.
VI. Proces privatizacije drшtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 411

Privatizacija u Srblji пе samo da је dovela do deindustrijalizacije, nezapo-

slenost, vec i do pljacke drustvenog kapitala, putem ,,\egalizovane" korupcije.
Naime, pomenutim Zakonom о privatizaciji nisu precizno formulisani me-
hanizmi za zastitu drustvenog kapitala u procesu privatizacije. Prema cl. 4 lz
datog Zakona predvideno је da kupac kapitala гпоёе vrsiti otudenje imovine
ргеёџзеса samo ро prethodno priЬavljenoj saglasnosti Agencije za privati-
zaciju i to pod odredenim, zakonom propisanim uslovima. Medutim, kako
је to detaljno opisano u clanku Шје В. Zindovica i Vladana Stankovica о "le-
galizovanim" oЬlicima korupcije u Srblji (objavljen u Socioloskom pregledu),
пппаёепје је bilo da se to odnosi samo па nepokretnu imovinu. Pokretna
imovina је ostala nezasticena, а njena vrednost је u odredenim slucajevima
Ьila izuzetno visoka. Takode, Zakonom nije predvidena zabrana opterecenja
nepokretnosti koje cine kapital privatizovanog preduzeca. Novi vlasnici cesto
kod domacih komercijalnih banaka uzimaju visoke kredite, а kao sredstva
obezbedenja daju pod hipoteku nepokretnosti preduzeca. Putem fiktivnih
ugovora, gde se navodno zahteva avansno placanje, novac od dobljenog kre-
dita se prebacuje u inostranstvo. Тај novac i novac dobljen prodajom pokret-
nih stvari prelazi vrednost pocetnih uplacenih rata predvidenih ugovorom
о privatizaciji. Posle toga se ne uplacuje sledeca rata i ugovor se raskida, ali
kupac nije nista izgublo vec је zaradio. Nakon raskida ugovora о privatizaciji
ta preduzeca, ро pravilu, odlaze u stecaj. Gubltnici su i drzava i radnici. 94
Vlada Srblje donela је, 20. jula 2006. godine, Odluku о uvodenju privre-
menih mera u "КМG Trudbenik a.d. u restrukturiranju~ Beograd primenom
clana 400а Zakona о preduzecima (Sluibeni list SRJ, br. 29/1996, 33/1996,
29/1997, 59/1998, 74/1999 i 36/2002) koji је predvidao imenovanje predstav-
nika drustvenog ili drzavnog kapitala u skupstini ili upravnom odboru predu-
zeca u slucaju da organ preduzeca donese odluku kojom se sprecava ili oteiava
sprovodenje postupka privatizacije. Vlada је procenila da "stalna opstrukcija iz
pojedinih delova preduzeca i promene rukovodstva" veoma usporavaju reali-
zaciju privatizacionih aktivnosti u datom preduzecu.
Iz ovoga vidimo da је privatizacija drustvenog kapitala u Srblji spro-
vodena u osnovi kao nasilna mera driave nad drustvenim preduzecima,
odnosno radnickom klasom.
Do momenta uvodenja privremenih mera u ovo preduzece vec је Ьiо za-
vrsen program restrukturiranja za maticno drustvo i usvojen na organima
upravljanja preduzeca i u Agenciji za privatizaciju. Prema ovom programu
dva zavisna preduzeca trebalo је prodati kao imovinu putem licitacije, а ma-
ticno drustvo, zajedno sa trecim zavisnim preduzecem, ,,КМG Betonjerka"
d.o.o., Beograd, na kraju privatizovati putem aukcije ili kroz stecaj. Za "GP
412 Marija Obradovic • Hronika tranzidjskoggrоЬЏа

Trudbenik gradnja" Beograd d.o.o. Ьila је predvidena prodaja licitacijom

100% udela maticnog drustva, uz postojanje zainteresovanog kupca. Pedeset
i jedan posto ude\a maticnog drustva i sva imovina "KMG Trudbenik': UЬ
Ьiо је prodat па javnoj licitaciji 31. avgusta 2006. godine ро prodajnoj ceni od
207.250.553,95 dinara.
Konkretnu praksu razgradnje privatizovanih ргеёџзеса od strane по-
vih vlasnika ilustrovacemo kroz slucaj prodaje udela "KMG Trudbenik a.d
u гевпџкшгјгапјџ" Beograd u visini 100% osnivackog kapitala koje је imao
u Privrednom drustvu za gradenje "Trudbenik Gradnja'' d.o.o., Beograd. GP
"Trudbenik Gradnja" d.o.o., Beograd је privatizovano metodom prodaje udela
maticnog drustva na javnoj licitaciji koja је odrzana 21. marta 2008. godine
na kojoj su Ьi\а dva ucesnika. Treba istaci da је to bila sesta prodajna lici-
tacija ovog drustvenog preduzeca, јег na prethodnih pet nije prodato zbog
duga koji је imalo prema Fondu za razvoj i neupisanog dela nepokretnosti
u Krnjaci. Kupac prodanog udela u preduzecu "Trudbenik Gradnja" d.o.o.,
Beograd је Ьi\о Drustvo za gradevinarstvo, transport i usluge "Monterra"
d.o.o. iz Beograda i subjekt prodaje је prodat ро ceni od 580.000.000 dinara95
koju је kupac izmirio 28.03.2008. godine.96
Prema tvrdnjama sindikalne organizacije "Nezavisnost" u "Trudbenik
Gradnja" d.o.o. nakon privatizacije broj radnika је trostruko smanjen (sa 497
zaposlenih pre privatizacije na 147 na dan 1. septembra 2009. godine). Otkaz
ugovora о radu dobila su 54 radnika. Bilo је vodeno preko 60 sudskih postu-
paka zaposlenih prema poslodavcu.
Novi vlasnik ne samo da nije unapredio privrednu delatnost datog su-
bjekta privatizacije, vec је zatvorio sva gradilista. Od 11 gradilista osta\o је da
radi samo jedno, i to Betonjerka u Кrnjaci koja је radila za potrebe "Monterra"
do.o. koji nije placao zakup.
Sredstva su rashodovana, mada su ро oceni sindikalista "Nezavisnosti"
mogla da budu u rezimu rada. Vozila su bila rashodovana cim im је istekla
registracija.
Poslodavac ne samo da је vrsio rashodovanje osnovnih sredstava subjekta
privatizacije, vec је dao i zalozne liste za njegovu nepokretnu imovinu, i to na
Samacki hotel u Bloku 70а na Novom Beogradu (18. marta 2009. za 3 miliona
evra revolving kredita "Monterra" d.o.o.) i na objekte u Кrnjaci (19. avgusta
2009. za 4 miliona evra reprogram kredita "Monterra" d.o.o., Beograd).
Posto poslodavac nije izvrsavao ni svoje obaveze za penziono, invalid-
sko i zdravstveno osiguranje zaposlenih, а dugovao је i zarade zaposlenima,
clanovi sindikata "Nezavisnost" su organizovali strajk 20. juna 2009. godine,
posle kojeg је poslodavac izmirio deo svojih dugovanja.
 413

ZЪog neposto\"an_ia ,·«ine dogo\"ornih obaYeza tokt,m $trзika оо ягапе

I'("\Sk,daY"-.i. zaposleni i ,lano,·i sindikata "~ez.i,·isnost Trud~nik Gr.1.-ini;i
d.o.o. пагегаћ вџ Upr-a,-ni odbor "~\{G TrudЬenik" a.d. u гезпџкшпгапш
da 2. вертегпђга 2009. godine donese odluku za nadzor i kontrolu kupopro-
da_inog l'go,·ora i da, ako ве ut\Тde nepr-a,'ilnosti, raskine ugo,·or па stetu
1-.-upca.9~
Agenci_ia za priYatizaciju је 26. novembra 2009. godine ut\тdila drasticno
k.rsenje zakona i ugoYora 11 priYatizaciji "Trudbenik gradnje" d.o.o. lzYestaj
Agenci_ie za priYatizaciju pokazao da је "Monterra" za samo nekoliko шеве-
ci umanjila kontinuitet овпоепе delatnosti u "TrudЬenik Gradn_ii" d.o.o. ва
65,58~0, i opteretila ргеашесе hipotekama, ali пе za unapredenje proizYod-
пје, Уес za sYoje potrebe. Iako novi Ylasnik nije овгеапо kontinuitet poslo-
vanja, niti potpisao kolektiYni ugoYor sa radnicima. Agencija za pri,·atizaciju
је odbila da ugovor raskine ро Zakonu о privatizaciji, praYdajuci se da nije
nadlezna, to jest da је ugoYor о k.-upoprodaji potpisala samo kao punomoc-
nik maticnog preduzeca К.."1G "Trudbenik" a.d. u restrukturiranju. Prema tu-
macenju Agencije, ugovor kojim је privatizovana "Trudbenik Gradnja" nije
ugovor о privatizaciji, vec se radi о obligacionom ugo,·oru, koji moze da se
raskine jedino u sudskom postupku koji Ьi pokrenuo :КМG "Trudbenik" a.d.
u restrukturiranju.
Medutirn, Savet za borbu protiv korupcije је 20. januara 2010. godine
dostavio Vladi svoj nalaz u kom izmedu ostalog stoji: ..Odstupanja od prime-
ne Zakona о privatizaciji do kojih је doslo u prodaji udela Trudbenik grad-
nje nikako ne mogu Ьiti argument da Agencija za privatizaciju, nakon sto
је u postupku kontrole utvrdila krsenje ugovora, odЬije da primeni clan 41а
Zakona о privatizaciji, vec naprotiv, moraju Ьiti razlog da Мinistarstvo eko-
nornije i regionalnog razvoja izvrsi nadzor nad zakonitoscu rada Agendje za
privatizaciju. Agencija је postupila suprotno Zakonu о privatizaciji kada је
zakljucenje Ugovora о kupoprodaji udela prepustila licu koje nije ovlasceno
da vrsi poslove u privatizaciji, preduzecu :КМG Trudbenik u restrukturira-
nju. Clan 5. Zakona о privatizaciji predvida iskljucivu nadleznost Agencije za
privatizaciju da prodaje kapital na osnovu Zakona о privatizaciji. PrepustiYsi
:КМG Trudbeniku da zakljuci Ugovor о kupoprodaji udela Trudbenik grad-
nje, Agencija је ugrozila kontrolu izvrsenja ugovornih obaveza i mogucnost
da se u slucaju neizvrsavanja obaveza ugovor raskine ро Zakonu о privatizad-
ji, kako nesavesni kupac ne Ьi uvecavao stetu ро preduzece, sto i jeste srnisao
clana 41а Zakona о privatizaciji Smatramo da ovak.--vo postupanje Agencije
navodi na sumnje na korupciju u privatizaciji Trudbeni.k gradnje:'
Uprkos datom misljenju ovog savetodavnog tela, ni Vlada ni nadleino
Мinistarstvo nisu preduzeli ni.kakve korake da uspostave zakonito stanje
 414 Marija Obradovit • Hronika tranzicijskog groblja

u privatizaciji "Trudbenik Gradnja" d.o.o., vec su raskid ugovora prepustili

KMG "Trudbeniku" a.d. u restrukturiranju i sudskoj parnici kojoj se пе vidi
skori kraj.
Vlasnik "Monterre~ Dragan Корёаћс, otpustio је 145 radnika zbog nji-
hove strajkacke akti,'11osti.9 s
Oko 120 otpustenih radnika ргеёџаеса "Trudbenik Gradnje" d.o.o. Ыо-
kiralo је 18. februara 2010. godine jednu traku Bulevara kralja Aleksandra u
Beogradu ispred Ministarstva ekonomije trazeci ропйгепје kupoprodajnog
ugovora.99
Uvodenje privremenih mera od strane Vlade RS u subjekte privatiza-
dje nije karakteristicno samo za navedene slucajeve, vec је deo strategije
privatizacije u Srblji kojem Vlada RS priЬegava relativno ёевю.
Tako је, па primer, 28. septembra 2007. godine Ministarstvo za ekono-
miju i regionalni razvoj RS odobrilo Zakljucak Vlade RS о uvodenju privre-
menih mera u preduzece "Luka Novi Sad" a.d., Novi Sad, posto је direktor
ovog preduzeca podneo tuzbu Vrhovnom sudu Srblje protiv Agencije za pri-
vatizaciju, а radi ponistenja odluke о tenderu kao metodu privatizacije ovog
privrednog subjekta. Medutim, Agencija za privatizaciju је 3. septembra 2008.
godine uputila Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja RS ро treci put
urgenciju za odobravanje predloga Vlade RS о uvodenju privremenih mera u
privredno drustvo "Luka Novi Sad" a.d., Novi Sad, jer "rukovodstvo preduze-
ca odblja bilo kakvu saradnju sa Agencijom za privatizaciju i vrsi opstrukciju
postupka privatizacije': U to vreme vodio se postupak pred Vrhovnim sudom
RS u kojem је ovo preduzece tuzilo Ministarstvo ekonomije i regionalnog ra-
zvoja RS i Agenciju za privatizaciju zbog promene metoda privatizacije, sa
metoda aukcije, na metod tendera.
Posto se strategija privatizacije u Srblji zasniva, kako smo videli, па
"legalizovanoj" korupciji, prilikom privatizacije drustvenog kapitala nije
uzimana u obzir objektivna strucna ocena rezultata sektora preduzeca, ni
analiza kljucnih faktora koji deluju па rezultate industrijskih preduzeca,
niti su identifikovana ogranicenja za razvoj sektora rentabilnog poslova-
nja preduzeca. Njen osnov је predstavljao krajnji voluntarizam i grupni
interes "mesovite tranzicione nomenklature" da se dokopa sto veceg dela
drustvenog kapitala. Dalja "empirija privatizacije" о tome recito govori.
Tokom tenderske prodaje secerane "Crvenka" 18. novembra 2002. godine
finansijski savetnikza privatizaciju ovog preduzeca Price Waterhouse Coopers
iz Beograda, uputio је pismo Premijeru Republike Z. Dindicu, ministru za
privredu i privatizaciju А. Vlahovicu, ministru poljoprivrede D. Veselinovu,
upravnom odboru "Crvenke" i Agenciji za privatizaciju u kome је navedeno
VI. Ргосез privatizacije drшtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 41S

da је privatizacija ovog ргеёџзеса "protivna drzavnim interesima", te da ten-

der treba ponistiti.
Pomenuti finansijski savetnik Agencije koji је navedena pisma poslao bez
njenog znanja i saglasnosti, na predlog Ministarstva za privredu i privatizaciju
izvrsio је dodatnu analizu poslovanja ргесџзеса u 2002. godini.
Na sastanku komisije za pregovore, odrzanom 25. novembra 2002. go-
dine, finansijski savetnik је upoznao clanove komisije sa novim finansijskim
podacima о poslovanju "Crvenke" koji pokazuju da su rezultati postignuti do
30. septembra 2002. u velikoj meri prevazisli rezultate ostvarene u prethod-
noj godini. U 2002. је proizvodnja bila роуесапа za 67%, а prodaja za 75%,
а ocekivao se profit nakon oporezivanja od 6,8 miliona evra, dok је profit u
2001. godini iznosio svega 430.000.00 evra. Prezentovani podaci bazirali su se
na tvrdnjama menadzmenta preduzeca. Jedini ponudac na tenderu Hellenic
Sugar Industry iz Grcke za kapital је ponudio cenu od 2 miliona evra, ~- nesto
manje od 1/3 ocekivanog godisnjeg profita.

Od cetiri secerane prodate na tenderima 2002. godine, ,,Sajkaska~ 2.abalj

(sa 345 zaposlenih), prodata је pomenutoj kompaniji Hellenic Sugar Industry
iz Grcke ро ceni od Џ milion evra, а "Donji Srem': Pecinci (sa 425 zaposle-
nih), ,,Jedinstvo': Kovacica (sa 353 zaposlena) i "Jugozapadna Backa", Вас (sa
369 zaposlenih) prodate su "МК Commercu" d.o.o., firmi iz Novog Sada, za
ро 3 evra.
Praksa sveobuhvatne privatizacije pokazala је da је odredivaoje vred-
oosti drustveoog kapitala, kao kljucnog pitanja kod odredivanja сеое
drustvenog kapitala, veoma teiak zadatak u uslovima oerazvijeoog trii-
sta kapitala, kakva su triista periferoih privreda, ра i Srblje. Utvrdivanje
fioansijske pozicije preduzeca uglavoom se zasnivalo оа oceni pojedinih
elemeoata iz aktive Ьilansa staoja, bez upotreba prospektivne metode, ро
kojoj se prilikom odredivanja vrednosti preduzeca vrsi diskontovanje bu-
ducih profita koje ооо moie ostvariti. Voluntaristicki pristup u proceni
vrednosti drustveoog kapitala nije se mogao korigovati oi tzv. triisnim
konceptom privatizacije, odnosno tvrdnjom politicke propagande da se
cena ро kojoj se kapital ili imovina subjekta privatizacije prodaje fonnira
u zavisoosti od uslova na triistu. 1 to zato sto se na oerazvijenom triistu
kapitala perifeme oaciooalne ekooomije ое moie govoriti о postojanju
konkurencije.
Spekulantska strategija "tranzicione nomenklature" u procesu priva-
tizacije drustvenog kapitala u Srblji posebno је dosla do izrazaja kod pri-
vatizacije privrednih drustava preko triista kapitala, odnosoo prodaje ak-
416 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog gro Ьija

dja iz portfelja Akcijskog fonda na Beogradskoj berzi i prihvatom ponude

preuzimanjem paketa akcija privrednih drustava od strane kompanija Ш
fizickih lica.
Tako је, na primer, u januaru 2008. godine Ьila realizovana prodaja pake-
ta akcija cetiri privredna drustva prihvatom ponude za preuzimanje od stra-
пе kompanija ili fizickih lica. Dana 31. januara 2008. godine realizovana је
prodaja paketa akcija drustva ,,Obuca" iz Beograda, gde је ostvaren ukupan
promet od 307.729.674,00 dinara, prihvatanjem ponude za preuzimanje od
strane drustva "Delta вроп" d.o.o. iz Beograda. Ukupno је bilo deponovano
53.481 akcija ро ceni od 5.754,00 dinara.100
Zakonom о privatizaciji iz 2001. godine (с!. 24) propisano је da је pro-
сепа vrednosti kapitala ili imovine obavezna samo za subjekte privatizacije
koji se privatizuju metodom javne aukcije ali ne i metodom javnog tendera.
Uredbom Vlade RS о metodologiji za procenu vrednosti kapitala i imovine
(Sluiheni glasnik RS, br.45/2001 i 42/ 2002) kao osnovni metod procene, utvr-
dena је metoda korigovane vrednosti.
Ovakav krajnje voluntaristicki pristup u proceni vrednosti drustvenog
kapitala posebno је dosao do izrazaja prilikom tenderske prodaje drustvenih
preduzeca radno-intenzivnih industrija kojima su pripadale secerane, cemen-
tare, ali i farmaceutska, hemijska i metalopreradivacka industrija. Tenderskom
prodajom preduzeca iz ovih grana industrije upravo је i zapocela privatizacija
u SrЬiji 2002. godine.
Iz grupe od cetiri farmaceutska preduzeca i preduzeca proizvoda za do-
macinstvo cije su privatizacione savetnike finansirali strani donatori, meto-
dom javnog tendera privatizovane su "Merima'' iz Кrusevca i "Zorka-Farma"
iz Sapca. ,,Merima~ koja је u trenutku prodaje zaposljavala 1179 radnika,
prodata је kompaniji "Henkel" ро ceni od 14.400.000.00 evra, uz ugovoreni
investicioni program od 43.300.000.00 evra i socijalni program u iznosu od
12.100.000.00 evra. ,,Zorka-Farma~ koja је u momentu prodaje zaposljavala
577 radnika, prodata је "Hemofarmu': firmi iz Vrsca, ро ceni od 14.670.000.00
evra, uz ugovoreni investicioni program od 43.300.000.00 evra i socijalni pro-
gram u iznosu od 16.100.000.00 evra.
Ugovor о prodaji 70% drustvenog kapitala Valjaonice aluminijuma
,,Seval" Sevojno, koja је zaposljavala 1.127 radnika, potpisan је 1. okto-
bra 2002. godine izmedu Agencije za privatizaciju RS i kompanije "Impol"
iz Slovenije. Prodajna cena iznosila је 6.500.000.00 evra, а investicioni pro-
gram 14.630.000.00 evra. Strateski partner preuzeo је sve obaveze preduzeca.
Socijalni program iznosio је 6.200.000.00 evra. ,.lmpol" se obavezao na ini-
cijalno povecanje plata za 5%, obezbedivanje bonusa u slucaju prebacivanja
VI. Proces privatlzaclje dru!tvenog kapitala u SrЬiji 2002-2010. 417

plana proizvodnje, obezbedenje sredstava za obuku radnika i izgradnju sta-

nova za radnike, kao i sponzorstva vazna za lokalnu samoupravu u iznosu od
150.000.00 evra godisnje u narednih pet godina.
Za druga dva ргеёшеса iz metalopreradivacke industrije cije su privati-
zacione savetnike finansirali strani donatori, tenderi su proglaseni neuspelim.
Tenderska komisija za ргасепје prodaje "lskre" iz Kule proglasila је пеџзревап
tender па svojoj sednici od 8. novembra 2002. godine.
Dati pregled prodajnih cena za drustvena ргеёџзеса privatizovana meto-
dom javnog tendera u toku 2002. godine, jasno pokazuje da је voluntaristicki
sistem utvrdivanja vrednosti, odnosno cene drustvenog kapitala, vodio njego-
voj rasprodaji u uslovima nerazvijenog trzista kapitala u Srblji.
Prema analizi Agencije za privatizaciju razlog neuspelog tendera za pro-
daju "Nissala" iz Nisa lezao је и velikom broju viska zaposlenih u preduzecu,
kao i u "nerealnom socijalnom programu na kome se insistiralo od strane
reprezentativnih sindikata~ u zastarelosti opreme fabrike, te u "proЫemi-
ma zastite zivotne sredine': Naglasavalo se i da "Nissal" nije и stanju da iz-
drzi konkurenciju niskih cena aluminijumskih profila "koji stizu iz Grcke':
Sedamdeset posto drustvenog kapitala "Nissala" iz Nisa prodato је 13. avgu-
sta 2003. godine kupcu "Domal inzenjering" iz Beograda za cenu kapitala od
samo 325.000 evra, uz ugovorene investicione obaveze od 3.100.000 evra.
Da Ьi omogucila prodaju drustvenih preduzeca Vlada Republike
Srblje је pocela subjektima privatizacije da odobrava sredstva za sprovode-
nje socijalnih programa i na taj nacin је troskove privatizacije prebacivala
sa buducih kupaca na radnicku klasu SrЬije (npr. slucaj "Fabrike kaЫova
Zajecar", Zajecar). Fond za razvoj RepuЬlike Srblje davao је kredite preduzeci-
ma za povezivanje radnog staza zaposlenih za cijim radom је prestala potreba
u postupku restrukturiranja. Dug ро ovom osnovu konvertovao se u trajni
ulog Fonda u kapital preduzeca (npr. ,,КМG Trudbenik': Beograd).
Tako је u preduzecu za izradu namestaja "Javor" iz Ivanjice tokom 2002.
godine implementiran socijalni program u skladu sa Programom poslovno-
finansijske konsolidacije preduzeca na taj nacin sto је Ministarstvo za rad i
zaposljavanje iz sredstava subvencija, preko Fonda za razvoj RepuЬlike SrЬije
(RS) odobrilo iznos od 64,7 miliona dinara za regulisanje ekonomsko soci-
jalnog polozaja 501 zaposlenog za cijim је radom prestala potreba. Od 501
radnika 4 radnika su prijavljena Trzistu rada, za 196 radnika је isplaceno ро
10 prosecnih zarada, а za 300 је isplaceno ро 6.000,00 dinara za jednu godinu
staza.
U skladu sa zakljuckom Ministarstva za privredu i privatizaciju RS, Mini-
starstvo za rad i zaposljavanje RS је u 2003. godini, takode sredstvima sub-
418 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggroblja

vencija, finansiralo sprovodenje socijalnog programa za zaposlene kojima је

prestao radni odnos usled organizacione, poslovno-tehnicke i ekonomsko-
finansijske konsolidacije, kada је za 803 zaposlena regulisan ekonomsko-so-
cijalni polozaj na taj nacin sto је 5 radnika prijavljeno Trzistu rada, za 599 za-
poslenih је isplaceno ро 10 рговеёшћ zarada, а za 199 zaposlenih је isplaceno
ро 6.000,00 dinara za jednu godinu staza.
U toku 2003. godine donacijama medunarodnih organizacija USAID,
ACDI, VOCI, UNDP, EAR finansiran је projekat GTZ-a "Socijalno prilago-
davanje radnika kojima је prestao radni odnos u postupku restrukturiranja i
privatizacije ргеошеса" u Smederevskoj Palanci, Кraljevu, Vranju, Leskovcu
i Sapcu. U Smederevskoj Palanci је osnovana regionalna kancelarija za ovaj
projekat, koja Ьi putem donatorskih aktivnosti trabalo da delimicno апюг-
tizuje negativne posledice procesa restrukturiranja i privatizacije kroz po-
moc oko zaposljavanja viskova radne snage. Razlog za sprovodenje projekta
jeste cinjenica sto је socijalnim programom Holding kompanije ,.Gosa" a.d.
Smederevska Palanka u restrukturiranju bilo obuhvaceno 1.700 radnika ili
27% od ukupno 7.000 zaposlenih. Socijalne posledice ukidanja radnih me-
sta u postupku restrukturiranja "Gose" mogu se sagledati kroz cinjenicu da
Smederevska Palanka broji 25.000 stanovnika.
U jesen 2003. godine Centar za restrukturiranje Agencije za privatizaciju
smatrao је da је potrebno "hitno resiti proЫem tehnoloskih viskova radne
snage (а u okviru toga i dugova prema radnicima, penzionom i zdravstvenom
fondu). Нitno sprovodenje socijalnih programa Ьi znatno rasteretilo platne
fondove i smanjilo buduca zaduzivanja preduzeca, posto Ьi na ovaj nacin veli-
ki broj radnika napustio fabrike~ Tako је proglasavanje tehnoloskih viskova
i uklanjanje radnika iz fabrika u toku postupka restrukturiranja Ьiо jedna
od glavnih elemenata strategije privatizacije u Srblji nakon 2002. godine.
Time је radnike trebalo odvojiti od drustvenih sredstava rada i omoguciti
jeftinu, brzu i laku privatizaciju drustvenih preduzeca.
Medutim, tokom januara 2004. godine isplate sredstava za finansiranje
socijalnih prograrna preduzeca u restrukturiranju prakticno su obustavljena
od strane Ministarstva za privredu i privatizaciju RS, Мinistarstva rada i za-
posljavanja RS, Ministarstva finansija RS i Ministarstva pravosuda RS, cime
је bilo dovedeno u pitanje nastavljanje procesa privatizacije. Nastavljeno је
nekontrolisano povecanje dugova preduzeca prema drzavi ро osnovu raznih
poreza i doprinosa koja preduzeca nisu bila u stanju da izmiruju. 1 pored
misljenja Agencije za privatizaciju da је: ,,Zbrinjavanje tehnoloskih viskova
radne snage, i na taj nacin znatno smanjenje obaveza preduzeca, imperativ u
ovom momentu, kako sa stanovista daljeg funkcionisanja prezaduzene pri-
vrede, tako i sa stanovista ubrzanja procesa privatizacije': donosenje zakljuca-
VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 419

ka Vlade RS za ргеёџзеса koja su vec bila dostavila programe bilo је odloze-

по do formiranja nove vlade. S druge strane, u februaru 2004. godine Vlada
RS donela је Odluku о otpisu i odlaganju placanja dela dospelih obaveza ро
osnovu javnih prihoda za jedan broj ргеоџвеса u postupku privatizacije. 1
ovo pokazuje da је privatizacija drustvenog kapitala u osnovi mnogo vise
odredena politickirn, nego ekonomskim odnosima i razlozima. Odnosno,
da је njen cilj preraspodela drustvene шоё], а пе ostvarivanje dinamicnog
privrednog rasta.
Кђџёп! elementi strategije privatizacije u Srblji bili su regulisani clanom
19. Zakona о privatizaciji, nakon njegove izmene роёеткогп 2005. godine
(SluiЬeni glasnik RS br. 45/05, 123/07, 30/2010, 93/12, 119/12), i bili su ро-
vezani sa izmenom finansiranja postupaka restrukturiranja u procesu priva-
tizacije. Njime је bilo utvrdeno da, ako Agencija za privatizaciju proceni da
kapital subjekta privatizacije ne moze Ьiti prodat metodom javnog tendera
ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, Agencija donosi odluku о
restrukturiranju u postupku privatizacije.
Prema Zakonu restrukturiranje u postupku privatizacije jesu promene
koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeca, koja orno-
gucavaju prodaju njegovog kapitala, а narocito:
• statusne promene, promene pravne forme, promene unutrasnje organiza-
cije i druge organizacione promene;
• otpis glavnice duga, pripadajuce karnate ili drugih potrazivanja, u celini
ili delimicno;
• otpustanje duga u celini ili delimicno radi namirivanja poverilaca iz sred-
stava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije.
Iz ovoga se vidi da је nakon 2005. godine strategija privatizacije u SrЬiji
bila prodaja drustvenog kapitala ро svaku cenu i bez obzira na enorrnni so-
cijalni trosak i guЬitak ogromnih suma drustvenog kapitala usled otpisa du-
gova. Samirn Zakonom bilo је utvrdeno da је cilj promena, koje se putem
restrukturiranja uspostavljaju u subjektu privatizacije, da omoguce proda-
ju njegovog kapitala i imovine, а ne njegovu poslovnu i finansijsku konso-
lidaciju i unapredenje njegovog polozaja па trzistu. Ovim otpisom dugova
vrednost pojedinih preduzeca је postajala pozitivna i pored velikih dugovanja
koja su imali prema drzavi, na primer, slucaj preduzeca !МК "29. novembar" iz
Subotice. Na taj nacin su se dugom opterecena drustvena preduzeca mogla pri-
vatizovati, а teret njihovih dugovanja prebaceni su na radnicku klasu Srblje.
Da Ьi se preduzece ucinilo atraktivnijim za privatizaciju kroz postupak.
restrukturiranja bila је predvidena prodaja manjih pogona preduzeca uz
strucnu pomoc Agencije za privatizaciju s ciljem da se iz prihoda ostvarenih
 420 Marija Obradoviё • Hronika tranzidjskog gro Щa

prodajom namire poverioci ргефпеса, izmire nagomilane obaveze i predu-

гесе oslobodi pogona koji su opterecivali poslovanje ргеёшеса (npr. slucaj
prodaje mini pogona - radne jedinice "Luka': ргесџзеса za izradu паше-
staja "Javor~ Ivanjica, prodaja pogona "Lucel" hemijskog ргеёџзеса "Milan
Blagojevic - Неппја" Lucani).
S druge strane, pristupalo se i prodaji imovine ргеоџзеса metodom jav-
ne licitacije ро роёешој ceni urnanjenoj za 20% (likvidaciona vrednost), npr.
prodaja imovine ргеошеса "Milan Blagojevic" Еџёап! u restrukturiranju:
,,Milan Blagojevic - poliemili i polipon р!осё Lucani; ,,Milan Blagojevic -
metalna ambalaza" Lucani; ,,Milan Blagojevic - folije i plasticna ambalaza"
Lucani; ,,Milan Blagojevic - vestacka koza" Lucani.
Medutim, rukovodstva nekih ргеёшеса koja su se nalazila u restruktu-
riranju u procesu privatizacije samostalno su, obmanjujuci Agenciju za pri-
vatizaciju, vrsila prodaju odredene imovine zavisnih preduzeca, uz zakonske
i proceduralne neregularnosti u postupku, da Ьi izvukla sto vecu materijalnu
korist dok su jos imala prava upravljanja drustvenim kapitalom preduzeca
(npr. korporacija "Fabrika automobila Priboj" a.d. (FAP), PriЬoj, ciji је najveci
poverilac bila "lnvestbanka" u stecaju).
Socijalni troskovi privatizacije postajali su sve veci, ра su krajem 2004.
godine sledeca preduzeca ostala bez pravnih i finansijskih savetnika za re-
strukturiranje i privatizaciju, i to:
,,Poljoprivredna korporac~a Beograd (РКВ)" a.d. Padinska skela,
Beograd
DP "НIР Petrohemija~ Pancevo
RTB "Bor grupa", Bor
"Industrija motora Rakovica (IMR)" a.d., Beograd
DP "SIK Kucevo~ Kucevo
Sam rad Agencije za privatizaciju bilo је sve tezi jer su јој ponestajala
sredstva iz donacija, а sredstva iz budzeta nisu bila dovoljna. ,,Imajuci u vidu
prosecan mesecni iznos troskova poslovanja Agencije za privatizaciju od oko
52,77 miliona dinara, kao i prosecan mesecni stepen pokrica troskova poslova-
nja па osnovu uplata iz budzeta, sopstvenih prihoda i donacija od oko 54,66%
Agenciji za normalno poslovanje nedostaje mesecno oko 23,93 miliona dina-
ra. Od mogucnostifinansiranja iz budzeta и mnogome се zavisiti i efekti priva-
tizacije i njihov povratni uticaj па transfer sredstava budzetu. Uspostavljanje
vec opisanih "opasnih veza" izmedu "tranzicione nomenklature" i "strateskih
partnera~ odnosno zainteresovanih kupaca drustvenog kapitala, postalo је
sve ociglednije. Tako је 17. marta 2005. godine Ьiо odrzan zvanicni sastanak
u prostorijarna Мinistarstva privrede RS izmedu ministra Predraga Bubala,
VI. Ргосев privatizacije drшtvenog kapltala u Srbljl 2002-2010. 421

predstavnika Agencije za privatizaciju i Mikaela Dihanda, predstavnika zainte-

resovanog kupca javnog ргеёшеса za proizvodnju celuloze i papira ЈР "Milan
Stepanovic Matroz" a.d., Sremska Mitrovica u restrukturiranju, sa 2.156 za-
poslenih. Na ovom sastanku Ьilo је dogovoreno da se "ubrzanim tempom
krene u ponovni postupak restrukturiranja i privatizacije subjekta ппајџс] u
vidu upravo navedenu posetu i zainteresovanost potencijalnog kupca". UЬrzo
nakon ovoga, Agencija za privatizaciju је 15. aprila 2005. godine potpisala
ugovor sa Ekonomskim institutom iz Beograda kao savetnikom па projektu
restrukturiranja ovog drustvenog ргеёџзеса. Postupak restrukturiranja ovog
javnog ргеёџзеса za proizvodnju celuloze i papira зароёео је роёеткогп 2002.
godine, Odlukom Agencije za privatizaciju. Privatizaciju ovog ргеёшеса, ciji
је najveci poverilac bila "Vojvodanska banka" a.d., Novi Sad, oteiavali su prav-
ni proЫemi oko statusa preduzeca koje је bilo i javno preduzece i akcionarsko
drustvo. Strategija privatizacije ovog preduzeca predvidala је prodaju 97,04%
njegovog ukupnog registrovanog kapitala metodom javnog tendera. Posle ne-
uspele tenderske prodaje ovog drustvenog preduzeca u novembru 2005. godi-
ne. Agencija za privatizaciju је ponovo 11. marta 2006. godine objavila javni
poziv za ucesce na javnom tenderu radi prodaje 97,04% ukupno registrova-
nog kapitala, sto је cinilo 100% drustvenog kapitala ovog javnog preduzeca.
Na sednici tenderske komisije odriane 17. aprila 2006. godine prihvacena је
odluka Agencije za privatizaciju kojom је odbljena ponuda jedinog ponuda-
ca na tenderu, Kompanije "S&K Capital Limited sa Britanskih Devicanskih
ostrva, а tender је proglasen neuspelim.
Na novom tenderu za prodaju 97,04% ukupno registrovan og kapitala ЈР
"Milan Stepanovic Matroz" a.d. Sremska Mitrovica u restrukturiranju koji
је objavljen 23. juna 2006. godine, bila је dostavljena samo jedna ponuda i
to od strane ucesnika na tenderu austrijskog preduzeca "Pulp Mill Holding"
Gmbh.
Nad ovim javnim preduzecem pokrenut је stecajni postupak 2007. go-
dine na osnovu zakljucka stecajnog sudije Trgovinskog suda u Sremskoj
Mitrovici (St br. 12/07 od 27. septembra 2007. godine). Agencija za priva-
tizaciju је 13. aprila 2009. godine objavila poslednji javni poziv za prodaju
imovine stecajnog duznika kao pravnog lica ЈР "Milan Stepanovic Matroz"
a.d. u stecaju Sremska Mitrovica i to neposrednom pogodbom uz prikupljanje
pismenih ponuda. Najznacajniju imovinu ovog stecajnog duinika cinili su: 1.)
proizvodni pogoni za proizvodnju celuloze i papira - gradevinski objekti u
industrijskoj zoni sa pripadajucom opremom (proizvodni asortiman: beljena
liscarska celuloza, srednje fini ofsetni papir - roto papir, bezdrvni papir), po-
gon stamparije i 2.) osnivacka prava u "Matroz Korohurn us" d.o.o. iz Sremske
Mitrovice.
 422 Marija Obradovic , Hronika tranzicijskoggroЫja

Iz analize strategije privatizacije koju su formulisali drzavni organi

RepuЫike Srblje vidimo da drustveni kapital nije imao svog "zastitnika".
,,Dekomponovana" radnicka klasa - koja је godinama dezorijentisana agre-
sivnom пасюпаћвпбсош propagandom, pauperizovana, sindikalno organi-
zovana u malom broju, i time "neizgradene" klasne i drustvene svesti - to
svakako nije mogla Ьiti.
,,Tranziciona nomenklatura" to nije ni zelela da bude. Koristeci institu-
cionalni i personalni mehanizam drustvene гпос], koji је svoj potpuni izraz
doblo u sastavu tenderskih komisija i komisija za direktne pregovore za ten-
dersku prodaju drustvenih ргеёџзеса, опа је nastojala da sebl obezbedi sto
povoljnije mesto u novoj vlasnickoj strukturi u drustvu koja su se razvijala
kao rezultat privatizacije drustvenog kapitala.
Drustveni mehanizam moci koji se ispoljava u institucionalnom i perso-
nalnom lancu veza izmedu drzavne (repuЬlicke) uprave, lokalne (opstinske)
uprave i poslovodstva drustvenih preduzeca, uslovljen atomiziranoscu rad-
nicke klase, onemogucava samom prirodom svoje strukture da privatizacija
bude sredstvo u funkciji povecanja efikasnosti drustvenog kapitala, odnosno
popravljanja performansi nacionalne privrede na svetskom trzistu. Ove "opa-
sne veze pak, stvorile su mogucnost da privatizacija sama sebl bude ciij.
Pored toga nastavljen је proces podrzavljenja drustvenog kapitala101
i to tako sto је u drustvenim preduzecima, koja su imala neizmirene oba-
veze prema drzavi, izvrsavana konverzija dugovanja u trajni ulog drzave u
tim preduzecima, kao u slucaju preduzeca "PIK Juzni Banat': Bela Crkva i
"Srpske fabrike stakla" (SFS) a.d. iz Paracina. Ova fabrika је 2002. godine Ьila
zaduzena 33 miliona evra, а 75% pomenutih dugovanja odnosilo se na cetiri
poverioca: ,,Energogas~ ,.lnvest Banka': ,,Jugobanka'' i RepuЫika Srblja. Vlada
RepuЬlike Srblje svojim zakljuccima davala је saglasnost Agenciji za priva-
tizaciju da u postupku privatizacije drustvenih preduzeca metodom javnog
tendera uz prodaju 70% drustvenog kapitala preduzeca pod istim uslovima
prodaje i trajni ulog drzave.
Privatizacija ovog preduzeca odvijala se metodom javnog tendera u toku
koga је jedini ponudac "Yioula'' iz Grcke u svojoj ponudi trazio otpis svih
dugova SFS prema drzavi. Pregovori sa ovim ponudacem su prekinuti krajem
2003. godine jer ponudac nije Ьiо voljan da preuzme dugove SFS prema jav-
nim preduzecima, uprkos predlozenoj strukturi eventualnog otpisa dela duga.
lako su tokom 2004. godine pregovori sa ovim ponudacem nastavljeni, ра је
cak 9. jula 2004. godine na cetvrtoj sednici Komisije za pregovore ponudac
pristao da poveca iznos obaveza SFS prema drzavi koje preuzima, i to na do-
datnih 3 miliona evra, ovaj tender је zavrsen neuspesno.
VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 423

Odluku о restruktu riranju drustvenog ргеёшеёа "Srpska fabrika sta-

kla" a.d. Рагасш, Agencija za privatizaciju donela је 1. februara 2005. godine.
Sredstva potrebna za finansiranje projekta restrukturiranja Ьila su odobrena
od strane Svetske banke. Vlada SR је 12. maja 2005. godine usvojila socijalni
program za ovo drustveno ргеёџзесе u iznosu od 400 miliona dinara koji је
obuhvatao 1.600 radnika. Za finansijskog savetnika Agencije za restrukturira-
пје ovog subjekta privatizacije angazovana је 7. jula 2005. godine konsultant-
ska kuca "BDO ВС Ехе!" d.o.o., Beograd ро ceni od 94.612 evra.
Роио је savetnik izradio dijagnosticki izvestaj koji se sastojao od komer-
cijalnog, organizacionog i pravnog dela, kao i nacrt strategije privatizacije,
Agencija za privatizaciju је 25. oktobra 2005. godine donela odluku о pokre-
tanju postupka restruktur iranja svih zavisnih preduzeca "Srpske fabrike sta-
kla" a.d. Paracin.
Novim programom restruktu riranja ovog drustvenog preduzeca koji је
usvojen od njegovih nadleznih organa 26. aprila 2006. godine, а Agencija za
privatizaciju ga је odobrila 11. maja iste godine, bila је predvidena njegova
privatizacija metodom javnog tendera. Na novoorganizovanom tenderu javio
se samo jedan ponudac "RuЬin" a.d. Pleven iz RepuЬlike Bugarske.
Ugovor о prodaji metodom javnog tendera 100% drustvenog kapitala
,,Srpske fabrika stakla" a.d. Paracin u restrukturiranju, sto је cinilo 98,86%
kapitala ovog najveceg preduzeca za proizvodnju ambalaznog stakla u SrЬiji,
zakljucen је 9. novembra 2006. godine izmedu Agencije za privatizaciju i je-
dinog ponudaca na tenderu, bugarske firme "RuЬin" a.d. Pleven. Prodajna
cena iznosila је 100.000 evra (7.900.000 dinara), uz petogodisnji investicioni
program u vrednosti od 25.000.000 evra (1.975.000.000 dinara).
Kupac је prihvatio minimalni i dodatni investicioni program kojim је
doЬio pravo da odmah ро ulasku u preduzece sprovede program smanjiva-
nja broja zaposlenih, ро osnovu viska zaposlenih, kako је bilo predvideno
Programom restruktur iranja iz aprila 2006. godine, pri cemu је kupac Ьiо
obavezan da svakom zaposlenom koji bude obuhvacen ovim prograrnom
isplati iznos od 160 evra (ро srednjem kursu Narodne banke SrЬije na dan
isplate) za svaku punu godinu ukupnog radnog staza zaposlenog. Programom
restruktu riranja Ьilo је predvideno da se broj radnika smanji na 1.634, dokje
krajem 2005. godine ovo drustveno preduzece imalo 2.245 zaposlenih.
Agencija za privatizaciju је 22. decembra 2006. godine potpisala Izmene
i dopune br. 1 Ugovora о prodaji drustvenog kapitala preduzeca "Srpske fa-
brike stakla" a.d. Paracin u restrukturiranju sa kupcem "RuЬin" a.d. Pleven iz
RepuЬlike Bugarske, kojim је rok za odlozeni uslov iz ugovora Ьiо produzen
do 23. januara 2007. godine, posle cega је ugovor trebao da postane pravo-
424 Marija Obradovic • Hro11ika tnmzicijskoggroblja

snaian, а kupac је Ьiо obavezan da uplati prodajnu cenu i dostavi garanciju

za dobro izvrsenje posla.
Odlozenim uslovom iz ugovora о prodaji Ьi\о је predvideno vansudsko
poravnanje sa najmanje 90% zaposlenih i Ьivsih zaposlenih u subjektu priva-
tizacije koji su imali neizmirena роиайуапја iz radnog odnosa.
U vreme privatizacije ovog ргеоџзеса, broj njegovih radnika gotovo da
је vec Ьiо prepolovljen. Na роёеткџ procesa privatizacije u Srblji, na dan 31.
decembra 2002. godine, ovo ргеашесе brojalo је 3.497 zaposlenih102, а 9. sep-
tembra 2013. godine 1.092 radnika. 103
Zbog nagomilanih obaveza prema poveriocima (javnim ргесџзесппа
"Srbljagas': ,,Elektroprivreda Srblje (EPS)': bankama i dobavljacima), sto је
vodilo potpunom obustavljanju proizvodnje, u julu 2009. godine javno рге-
duzece "SrЬijagas•: koje је imalo пајуеса potrazivanja prema SFS, pristupio је
Privatizacionom ugovoru i nakon sprovedene konverzije potrazivanja u kapi-
tal postao је vecinski vlasnik. Odnosno, 1. septembra 2009. godine "Srbljagas"
је imao potrazivanja od 34 miliona evra za neplaceni gas. Svakog meseca је
,.Srbljagas" davao i ро 750 hiljada evra za plate radnika u staklari.
Medutim, u Beogradu је dana 27. marta 2012. godine potpisan Aneks
Ugovora о prodaji drustvenog kapitala "Srpske fabrike stakla" a.d. iz Paracina
u restrukturiranju izmedu predstavnika dotadasnjeg vecinskog vlasnika,
javnog preduzeca "Srbljagasa", ,.Rublna" a.d., Pleven, RepuЬlika Bugarska i
Konzorcijuma pravnih Нса koji su cinili "Rubln" a.d. Pleven i "Glass industry"
a.d. iz RepuЬlike Bugarske.
Novi strateski partner Staklare se obavezao da otkupi akcije i potrazi-
vanja od javnog preduzeca "Srbljagas" u iznosu od 35 miliona evra, sto је
predstavljalo 63% drustvenog kapitala ovog preduzeca, а nakon toga i akcije
u vlasnistvu malih akcionara. Ugovorom su bile predvidene obavezne inve-
sticije u modernizaciju i povecanje kapaciteta u minimalnom iznosu od 22
miliona evra u roku od tri godine, kao i preuzimanje obaveza prema bankama
i komercijalnim poveriocima u iznosu od 10 miliona evra. Takode, ugovo-
rom је Ьilo predvideno i sprovodenje socijalnog programa za zainteresovane
radnike, na osnovu koga Ьi radnici doblli otpremninu od 300 evra ро godini
radnog staza. Program је trebao da bude dobrovoljan i da se realizuje ро eta-
pama, а otpustanja ро osnovu tehnoloskih viskova nisu bila planirana.
Sedamdeset posto drustvenog kapitala DP "PIK Juzni Banat" i 100% po-
menutog trajnog uloga RepuЫike Srblje prodato је 24. novembra 2003. godi-
ne па tenderu jedinom ponudacu - konzorcijumu preduzeca "Agromarket"
d.o.o., Kragujevac, ,,Oktanoil" d.o.o., Bela Crkva i "Aizia" d.o.o., Beograd ро
ceni kapitala od 750.000.00 evra, uz petogodisnji investicioni program u uku-
pnom iznosu ulaganja od 3.692.489 evra i minimalni socijalni program.
VI. Proces privatiza cije druJ tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 425

Zakljuckom Vlade RS od 21. avgusta 2003. godine usvojen је predlog

ргеёшеса namenske proizvodnje NK "14. oktobar" iz Кгџвеуса, podnet
Ministarstvu za privredu i privatizaciju, о konverziji njegovog duga prema
drzavi u trajni ulog drzave u ргеоџзесџ.
Medutim, pojedina drustvena ргеёџзеса su se protivila ovakvoj konver-
ziji svojih dugovanja, kao na prime prehrambeno ргесџзесе "PIK Takovo"
iz Gornjeg Milanovca. U januaru 2003. godine ovo ргеёџзесе је odbllo da
prihvati konverziju koju је za ргеёцзесе sprovelo Ministarstvo privrede i pri-
vatizacije RepuЫike Srblje. U "Takovu" su trazili da se konverzija uradi na
procenjeni kapital iz 1999. godine. Drzava (RepuЬlicka uprava javnih prihoda
- RUJP) је odgovorila zahtevom о prinudnoj naplati potrazivanja od "Takova':
Medutim, ,,PIK Takovo" је ulozilo zalbu na nerealno prikazana svoja dugo-
vanja prema RUJP. Vlada RS је 24. juna 2003. ponistila konverziju duga "PIK
Takova'' u trajni ulog drzave, а na zahtev "PIK Takova'' koje је odbllo da raniju
konverziju upise u sudski registar. Tako, је "PIK Takovo" uslo u privatizaciju
sa vlasnickom strukturom od 100% drustvenog kapitala.
Sedamdest posto drustvenog kapitala "PIK Takovo~ Gornji Milanovac
prodato је metodom tendera preduzecu "Swisslion'' iz Novog Sada koje је
ocenjeno kao bolji ponudac od drugoplasiranog ponudaca "Pionir" d.o.o.,
Subotica. Ugovorom potpisanim 5. februara 2004. godine utvrdena је cena ka-
pitala u iznosu od 3 miliona evra i petogodisnji investicioni program u iznosu
od 30 miliona evra. Takode је utvrdeno da nece blti otpustanja zaposlenih ро
osnovu tehnoloskog viska u naredne tri godine, da се se zarade povecati za
10%i da се se uvesti sistem bonusa i izdvajanja za resavanje stambenih pitanja
zaposlenih.
U julu 2003. godine drustveno preduzece "Kolubara Gasbeton" potpisalo
је sporazum sa repuЬlickom Direkcijom za imovinu ро kojem је ovo predu-
zece iz 100% drustvenog preduzeca preinaceno u 100% driavno preduzece,
а Zakljuckom Vlade RepuЫike Srblje Ьiо је imenovan predstavnik driavnog
kapitala u preduzecu. Vlada RepuЫike Srblje (RS) је 5. septembra 2003. go-
dine usvojila odluke Skupstine "Kolubara Gasbeton" о promeni oЬ!ika drus-
tvenog preduzeca u akcionarsko drustvo u skladu sa prethodnom saglasnoscu
Vlade RS. Razreseni su stari i imenovani novi clanovi upravnog i nadzornog
odbora i podnet је zahtev za upis preduzeca u sudski registar kao akcionar-
skog drustva.
"Nagodba tranzicione nomenklature" kao strategija prodaje drustvenog
kapitala, otpis dugova preduzeca prema javnim preduzecima, driavnim or-
ganima i bankama u stecaju institucionalizovana је kroz saradnju Agencije
za privatizaciju i Agenciju za osiguranje depozita, sanaciju, stecaj i likvidaciju
banaka. Saradnja izmedu ove dve Agencije, u okviru postupka usaglasavanja
 426 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskog gro ЬQa

duznicko-poverilackih odnosa i obaveza ргеёшеёа u postupku restrukturi-

ranja i banaka u втесајџ, kao i kod obezbedivanja saglasnosti poverilaca na
koncepte finansijskog restrukturiranja ргеошеса, svodila se па dogovore га-
zlicitih klijentelistickih grupa oko otpisa dugovanja ргеоџзеса ро modelima
doblti koji su odgovarali njihovim interesima i interesima kupaca drustvenog
kapitala. Realnu ekonomsku сепџ "otpisa drustvenog kapitala" placala је rad-
nicka klasa Srblje putem poreza i inflacije, sto је i dovelo do njene potpune
pauperizacije.
Zahtevanje uslovnog otpisa dugova ргесшеса od strane jedinog ponuda-
ca па tenderu za privatizaciju ргесџзеса bila је cesta praksa, i to пагоёпо za
ргеёџзеса cije је restrukturiranje u procesu privatizacije finansirala Svetska
banka. Tako је u maju 2004. godine jedini ponudac, ,,АТВ Antriebstechnik
AG ~pilЬerg" iz Austrije, ciji је vlasnik Ьiо Mirko Kovac, na tenderu za pro-
daju "Sever holding international" a.d., Subotica, trazio uslovni otpis dugova
preduzeca.
Ministarstvo privrede RS је 29. septembra 2004. godine donelo Resenje
о obrazovanju Komisije sa jedinim ponudacem radi prodaje 70% kapitala
ovog preduzeca. Predsednik Komisije Ьiо је Milorad Bjelopetrovic, savetnik
u Ministarstvu privrede, zamenik Goran Andelic, pomocnik ministra finan-
sija, а clanovi Mirko Simic, direktor preduzeca i Aleksandar Pravica, direktor
Centra za tendere Agencije za privatizaciju. Predstavnika sindikata i radnika
nije bilo.
Medutim, vec 3. septembra 2004. godine Ministarstvo privrede donelo
је Resenje kojim је usvojen prigovor jedinog ponudaca na zakonitost spro-
vedenog postupka javnog tendera. Ponistena је Odluka Tenderske komisije
kojom је javni tender Ьiо proglasen neuspelim i ponistena Odluka direktora
Agencije za privatizaciju da se ne zapocnu pregovori sa jedinim ponudacem.
Predmet је Ьiо vracen Agenciji za privatizaciju ла ponovni postupak. Naime,
Branko Pavlovic, tadasnji direktor Agencije za privatizaciju (od 7. aprila 2004.
godine), nezadovoljan radom privatizacionog savetnika i konsultanta, banke
"Sosijete Zeneral" i konsultantske kuce "Dilojt end Tus': izvrsio је sa svojim
strucnim timom procenu vrednosti kapitala drustvenog preduzeca "Sever
Holding International a.d., Subotica na dvanaest miliona evra i predloiio po-
nistavanje tendera zbog niske ponudene cene jedinog ponudaca od 315.000
evra.
Nakon smenjivanja Branka Pavlovica sa mesta direktora Agencije za
privatizaciju i stavljanjem van snage njegove odluke о ponistenju datog ten-
dera, ugovor о prodaji drustvenog preduzeca "Sever Holding International
a.d, Subotica potpisan је 31. decembra 2004. godine sa pomenutim jedinim
ponudacem na tender, koji је vlasnicki paket akcija kupio ро prodajnoj ceni
VI. Proces privatizacije drшtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 427

od 4.100.000 evra, iako је kapital ovog ргеёџзеса u momentu prodaje realno

Ьiо znatno veci od procenjene vrednosti kapitala, uz ugovorene investicije od
16.100.000 evra u roku od pet godina. Iz ovoga vidimo da su, u principu,
drustvena ргесшеса u procesu privatizacije u Srblji prodavana za otprilike
песјпџ realne trzisne cene njihovog drustvenog kapitala. Prema svedocenju
udruzenja gradana Subotice "Solidarnost", Ministar za privredu i privatiza-
ciju Predrag Bubalo i Ministar inostranih poslova Vuk Draskovic vrsili su
pritisak па poslovodstvo ргесџзеса i generalnog direktora Mirka Simica da
prihvate pregovore о ponudi jedinog ропџёаёа па tenderu.
Zbog nezakonitih radnji u privatizaciji ovog drustvenog ргесшеса Udru-
zenje akcionara је podnelo krivicnu prijavu protiv NN pocinilaca zbog potpi-
sivanja stetnog kupoprodajnog Ugovora, а udruzenje gradana "Solidarnost"
iz Subotice је dopunom krivicne prijave konkretizovalo zahteve па insistira-
nje tuzilastva.
Dug prema 3.300 radnika ро osnovu umanjenja zarada u periodu 1997-
2002. godine iznosio је 2005. godine 6,8 miliona evra.
S druge srane, kupac је kao izvrsenje investicionih obaveza uvozio uglav-
nom stare isluzene masine i uredaje i to ро enormno visoj ceni od realne
prikazivao kao izvrsenje investicionih obaveza. Tako је, na primer, uvezao
masine i uredaje za namotavanje malih elektromotora proizvodaca "Pavesi"
proizvedene 1970. godine. Masine iste namene od istog proizvodaca proizve-
dene 1972. godine drustveno preduzece "Sever Holding lnternational" a.d.,
Subotica је rashodovalo jer za njih nije moglo nabaviti rezervne delove, niti su
se vise mogle popravljati. Pored ovih masina, kupac је uvezao i dve revolver
prese iz firme "Sorh': U Nemackoj је svaka od tih presa vredela 1 euro (knji-
govodstvena vrednost), а u "АТВ Sever" a.d., Subotica jedna је evidentirana u
vrednosti od 80.000 evra, а druga u vrednosti od 100.000 evra. Ove dve prese
nikada nisu radile, niti su napravile nijedan otpresak.
Veci broj uvezenih masina ро osnovu investicija, kao vec navedene, nikad
nije ni stavljen u pogon. Tako, na primer, рес za AlSi legure nije otopila ni ki-
logram silumina, а razni alati za proizvodnju elektricnih motora nikada nisu
korisceni jer ро dimenzijama nisu odgovarali proizvodima "Severa".
Zatim "House and garden" program, masine i uredaji za domacinstvo
i bastu sa programom investicija od preko 3.600.00 evra radio је svega 2-3
meseca.
Iz svega navedenog moze se zakljuciti da је program investiranja kupac
koristio za iznosenje novca iz zemlje.
Pored toga, Agencija za privatizaciju је tokom 2008. i 2009. godine kupcu
stalno produzavala rokove za izvrsenje investicionih obaveza, sto potvrduju
428 Marija Obradovic • Hronika tranzidjskog groblja

revizorski nalazi 1.а 2008. i 2009. godinu revizorske kuce "BDO ВС Excel"
d.o.o. iz Beograda i dopisi br. 168/02-2804, br. 168-1201/02 i br. 168/02-2001
Agencije za privatizaciju.
Kupac је sa izvrsenjem investicione obaveze za 2008. godinu kasnio vise
od sest meseci od roka predvidenog investicionim programom. Prema clanu
7.3.3.1 Ugovora о kupoprodaju Agencija za privatizaciju bila је obavezna da
zbog kasnjenja naplati kupcu kaznu u visini od 50% neizvrsene investicije.
Medutim, Agencija to nije ucinila, cime пе samo da је prekrsila ugovor, nego
је i ostetila drzavu Srblju za vise od 1.200.000 evra.
Zatim, Agencija za privatizaciju је omogucila kupcu da opljacka male ak-
donare "АТВ Sever" a.d., Subotica na taj nacin sto је odobrila kupcu da deo
gubltaka iz tekuceg poslovanja za 2008. godinu pokrije umanjenjem kapita-
la preduzeca. Ovim aktom akcije malih akcionara su umanjenje deset puta.
Preduzece ni posle toga nije poslovalo pozitivno. Izmenom i dopunom br. 2
Ugovora kupcu је omoguceno da najmanje 50% investicionog ulaganja knjizi
kao povecanje osnovnog kapitala. Ovim aktom sve investiranje ima status do-
kapitalizacije i kupac postaje vlasnik preko 95% akcija preduzeca, sto је on i
iskoristio da prinudno otkupi akcije malih akcionara ро "trzisnoj" ceni.
Proizvodna celina "Komponentna proizvodnja" nakon privatizacije "Se-
vera" proizvodila је delove za elektromotore koje је uglavnom izvozila za po-
trebe cerki firmi "АТВ~ Cene proizvedenih delova koje је odredivala korpo-
racija "АТВ" (korporativne cene) bile su daleko nize od cena takvih delova na
svetskom triistu. Ovakvim radom "АТВ Sever" a.d., Subotica poslovao је sa
gubltkom, а doblt se selila u cerke firme korporacije "АТВ': Radi vracanja du-
gova prezaduzene maticne firme "АТВ", preduzece "АТВ Sever" a.d., Subotica
podiglo је kredit kod "Нiро Alpe Adria'' banke stavivsi hipoteku na svu svoju
imovinu.
Kupac је prodao i sav poslovni prostor koje drustveno preduzece "Sever
Holding International" a.d., Subotica posedovalo u svim Ьivsim jugosloven-
skim repuЬlikama, predstavnistvo ove firme u Danskoj i skladiste gotove robe
sa robom koja је bila na skladistu i remontnu radionicu u sklopu skladista.
Tako је drustveno preduzece "Sever Holding International" a.d., Subotica,
koje је Ьilo medu prvih deset svetski poznatih proizvodaca elektricnih ma-
sina, uredaja i opreme, kroz proces privatizacЏe svedeno na zanatsku radi-
onicu koja posluje sa gubitkom. Ugaseno је devet od dvanaest proizvodnih
programa, otpusteno је preko 1.700 zaposlenih, а kupac је prodao preko 2.000
masina, uredaja i ostale proizvodne opreme od 3.000 stavki koliko је bilo na
inventaru.104
Na osnovu dosadasnje analize mozemo izvrsiti rekonstrukciju strategije
privatizacije drustvenog kapitala u SrЬiji. Evidentna је tendencija uspo-
VI. Proces privatizacije drustvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 429

stavljanja privatnog vlasnistva nad sredstvima za proizvodnju ро cenu de-

vastiranja proizvodnih mogucnosti drustvenih ргеёшеса. Tendere za рго-
daju ргеёшеёа "namestala" је korumpirana driavna oligarhija poznatom
kupcu, ро prodajnoj ceni пе vecoj od trecine realne triisne vrednosti drus-
tvenog kapitala subjekta privatizacije. Cinjenjem ili necinjenjem driavnih
organa (Agencije za privatizaciju, sudova) kupcima је omogucavano da,
umesto da investiranjem razvijaju produktivnost ргеёшеса, staru i пеџ-
potreЫjivu opreme koju su doneli prikazu kao realizaciju investicionog
programa, dok su u isto vreme rasprodavali ровюјесџ opremu ugasenih
programa ргеёшеса i njegov poslovni ргоиог, kao i da imovinu preduze-
са zaloze za hipotekame zajmove. Pored toga, tolerisanje spekulantskog
poslovanja kupca od strane korumpirane drzavne oligarhije omogucilo је
obezvredivanje vrednosti akcija malih akcionara u privatizovanim drus-
tvenim preduzecima koje је nakon toga kupac jeftino kupovao i obezbedi-
vao sebl kontrolni paket akcija nad preduzecem.
Strategija privatizacije drustvenog kapitala u Srblji tako se u osnovi
zasnivala па nasilnim merama nad drustvenim preduzecima, tj. uvodenju
tzv. privremenih mera u preduzecima (npr. ,,КМG Trudbenik a.d. u re-
strukturiranju" Beograd) i legalizovanoj korupciji drzavne oligarhije (npr.
,,Sever Holding lnternational" a.d., Subotica).
Kako smo vec pokazali, dezorganizovana i ideoloski dezorijentisana
radnicka klasa Srblje nije bila u stanju da se suprotstavi ovakvoj strategiji
privatizacije drustvenog kapitala koja је dovela do njene krajnje pauperi-
zacije.
Тreci element date strategije Ьiо је vezan za pitanje dugovanja subje-
kata privatizacije.
Vlada RS је vec u februaru 2004. godine donela Odluku о otpisu i odla-
ganju placanja dela dospelih obaveza ро osnovu javnih prihoda za jedan broj
preduzeca koja su se nalazila u postupku privatizacije.
U okviru Ministarstva privrede i privatizacije RS formirana је Komisђa
koja је и ime drzave bila nadlezna za tretman dugova prema javnim predu-
zecima.
Shodno tome, na prirner, jedini ponudac na tenderu za privatizaciju
100% drustvenog kapitala "Livnice" a.d., Кikinda, preduzece "CIMOS" d.d.
iz Kopra (Slovenija) kao svoj uslov istakao је usvajanje Prograrna restruktu-
riranja od strane vecinskih poverilaca. Tenderska komisija је donela odluku
о uslovnom prihvatanju ovakve ponude jedinog ponudaёa (uslovni tender).
Ministar nadlezan za poslove privatizacije obrazovao је Komisђu, i imenovao
је njene clanove, koja је trebalo da u isto vreme vodi pregovore sa poverioci-
430 Marija Obradovic • Hronika tтa11zicijskog grobQa

ma u cilju usvajanja Programa restrukturiranja i sa jedinim ропџёаёетп, kako

Ьi se izvrsila privatizacija 100% drustvenog kapitala ргесшеса. U julu 2004.
godine Komisija vlade RS za pregovore sa ропџёаёепз i poveriocima preduze-
са "Livnica Кikinda" a.d. u restrukturiranju iz Кikinde ucinila је predlog glav-
nirn poveriocima (javna ргеёџзеса "Elektroprivreda Srblje" - EPS i "Naftna
industrija Srblje" - NIS, Fond za razvoj, ,,Kontinental banka" - Agencija za
osiguranje depozita, sanaciju, stecaj i likvidaciju banaka) da prihvate predlo-
ieni delimican otpis potraiivanja od ovog ргеоџзеса kroz usvajanje Programa
restrukturiranja koji је usvojila Vlada RS. Ovim Prograrnom bilo је predvode-
по smanjenje obaveza maticnog ргеёшеса sa stanjem na dan 30. jun 2004, sa
72,7% otpisa. Nakon usvajanja datog Programa od strane poverilaca "Livnice~
14. oktobra 2004. godine zakljucena је kupoprodajna transakcija u kojoj је
iznos od 500.000 evra Ьiо novcana naknada za 67,7% kapitala preduzeca, tj.
100% drustvenog kapitala preduzeca!
Stoga је voluntarizam driavne oligarhije u Srblji Ьiо osnov privatizaci-
one strategije drustvenog kapitala. On se ponekad, kako smo videli, ogledao
u proizvoljnom "otpisivanju" obaveza privrednih subjekata prema drustvenoj
zajednici, а dugi put u potpuno proizvoljnom "donosenju" dokumenata na
osnovu kojih је vrsena privatizacija drustvenih preduzeca. Eklatantan је Ьiо
slucaj tekstilnog komЬinata ТК "Ljublsa Miodragovic" iz Prijepolja, najveceg
tekstilnog preduzeca u jugozapadnom delu Srblje, koje је devedesetih godina
proslog veka zaposljavalo vise od 3.200 radnika.
U postupku restrukturiranja DPTK "LjuЬisa Miodragovic" Prijepolje, sa
zavisnim preduzecem "INTEKS" d.o.o., Prijepolje, doslo је do pridruiivanja
driavnog kapitala drustvenom, ра је struktura kapitala datog preduzeca na-
kon ove konverzije Ьila promenjena u korist vecinskog driavnog kapitala do
sredine 2005. godine.
Skupstina ovog preduzeca usvojila је novi prograrn restrukturiranja 9. de-
cembra 2005. godine, а Agencija za privatizaciju donela је odluku о njegovom
usvajanju 12. decembra 2005. Medutim, Agencija za privatizaciju је 17. avgu-
sta 2006. godine usvojila izmene programa restrukturiranja datog preduzeca
kojima se predvidala prodaja 100% kapitala ovog preduzeca, dok је javni poziv
za njegovu prodaju, metodom tendera objavljen 31. marta 2006. godine. Као
rok za podnosenje ponuda Ьiо naveden 23. avgust 2006. Ocito је da је izmena
programa restrukturiranja ро raspisivanju tendera svedocila о korupcij-
skim vezama izmedu driavne oligarhije i kupaca drustvenog kapitala.
Posle sprovodenja ovog tendera, kupoprodajni ugovor za 100% registro-
vanog kapitala DPTK "LjuЬisa Miodragovic" Prijepolje u restrukturiranju, sa
665 radnika, potpisan је 15. decembra 2006. godine izmedu Agencije za pri-
vatizaciju i prvorangiranog ponudaca na tenderu, kupca, Konzorcijuma pre-
VI. Proces privatlzacije druitvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 431

duzeca .Веосопоп" d.o.o., Beograd i "Raska promet" d.o.o., Lazarevac. Сепа

kapitala iznosila је 9.420.000 dinara (120.000 evra), а ugovorene investicije
23.550.000 dinara (ЗОО.ООО evra) u periodu od pet godina.
Raskidom ugovora о privatizaciji, Resenjem Privrednog suda u Uzicu,
2010. godine uveden је stecaj u Tekstilni kombinat "Ljublsa Miodragovic" u
Prijepolju. Za stecajnog upravnika imenovana је Agencija za privatizaciju.1os
Севю ponistavanje ugovora о privatizaciji i odlazak brojnih subjekata
privatizacije u stecaj doprinelo је da troskovi privatizacije drustvenog kapi-
tala u Srblji postanu ogromni. Oni se finansiraju iz budieta RepuЬlike Srblje,
iz samostalnih sredstava subjekata privatizacije i iz donacija medunarodnih
finansijskih organizacija ili stranih vlada.
Tako su u toku 2002. godine troskovi angaiovanja finansijskih i prav-
nih savetnika za restrukturiranje i privatizaciju drustvenih preduzeca koje
је finansirala americka USAID iznosili 2 miliona dolara, kao stalna podrska
Centru za restrukturiranje Agencije za privatizaciju RS, а samo troskovi an-
gaiovanja privatizacionih savetnika "Zorke Holding" AD , Sabac, kompanije
"KPMG Consulting Barents Group': iznosili su 600.000.00 US dolara, dok је
iz budieta RepuЫike Srblje izdvojeno 220 miliona dinara za socijalni pro-
gram zbrinjavanja tehnoloskog viska njenih zaposlenih. Britanski DFID iz-
dvojio је 1,5 miliona dolara, а Evropska agencija za rekonstrukciju 2 miliona
evra ро "pulu~ а za grupu preduzeca FAP, IMT i "Zmaj" 1 milion. Za sva tri
preduzeca konsultantske usluge vrsila је kompanija "CAST/Sofres Arcades".
Medutim, 2005. godine doslo је do znacajnog smanjenja sredstava iz
budzeta za finansiranje rada Agencije za privatizaciju (u odnosu na 2004. go-
dinu) i ona su iznosila 182,2 miliona dinara. Prihodi Agencije za privatizaciju
za period januar-maj 2005. godine iznosili su 36.360.356,50 dinara. Ukupna
sredstva ро osnovu donacija koje је doblla Agencija za privatizaciju za finan-
siranje svog rada u periodu januar-maj 2005. godine iznosila su 26.277.234,24
dinara. U strukturi prihoda Agencije za privatizaciju 2005. godine budzetska
sredstva su cinila 26,50% njenih prihoda, sopstveni prihoda i rezerve 64,33%,
а donacije 9,17%. Iz ovoga vidimo da Agencija za privatizaciju glavninu svojih
prihoda ostvaruje naplatom usluga u procesu privatizacije, tako da njen rad u
osnovi finansiraju subjekti privatizacije.
Iz budzeta RS u 2006. godini za rad Agencije za privatizaciju izdvojeno је
249 miliona dinara. Prosecan mesecni iznos troskova poslovanja Agencije za
privatizaciju narasli su 2006. godine na 93,71 miliona dinara mesecno.
Ukupno ostvareni prihodi Agencije za privatizaciju u periodu januar-de-
cembar 2006. godine iznosili su 1.124.521.683, 86 dinara, pri cemu је priliv iz
budieta RS predstavljao 22,14% prihoda Agencije, а sopstveni prihodi ostva-
reni naplatom prihoda iz privrede cinili su 74,73% njenih ukupnih prihoda i
432 Marija Obradovic • Hronika tтa11zidjskog grobQa

iznosili su sa rezervama 840.307.632,28 dinara, dok је ukupan priliv sredsta-

va ро osnovu donacija iznosio 35.214.051,58 dinara i cinio је 3,13% prihoda
Agencije za privatizaciju.
U rashodima Agencije za privatizaciju u toku 2006. godine пајуесџ stav-
ku cinile su plate zaposlenih koje su iznosile 482.497.441,09 dinara, dok su za
njima Ьile konsultantske usluge privatizacionih savetnika Agencije, tj. uslu-
ge pravnih lica ро osnovu ugovora u vezi sa izradom dokumentacije za auk-
cijske i tenderske privatizacije. kao i restrukturiranje. U strukturi troskova
Agencije za privatizaciju oni su ucestvovali sa 31,14%, u nominalnom iznosu
od 350.130.897,05 dinara.
Na dan 31. decembra 2006. godine u Agenciji za privatizaciju Ьilo је za-
posleno 382 lica, i to 338 u radnom odnosu, 32 lica su angazovana ро osnovu
donacija kao individualni konsultanti i 12 lica su angazovale agencije stra-
nih vlada (nemacke vladine agencije, Deutsche Gescllschaft fur Technische
Zusammenarbeit (GTZ) i britanske vladine agencije Department for Inter-
national Development (DFID), kao i medunarodnih organizacija, agencije
Svetske banke, International Finance Corporation (ICF) i United Nations
Development Programme (UNDP)).
Sa druge strane, u periodu januar-decembar 2006. godine Ministarstvu
finansija i ekonomije RS, Upravi za trezor bllo је uplaceno 10.713.912.331,50
dinara i 13.709.612,02 evra na ime prihoda od privatizacije drustvenog kapi-
tala u Srblji.

VI.10. Strane direktne investicije kroz proces privatizacije u Srblji

Najznacajnije strane direktne investicije u Srblju su dosle kroz privatizaciju.

drustvenog kapitala. Rekordna је blla 2006. godina kada su one iznosile 5,5
milijardi USD.106
Medu kupcima drustvenih preduzeca u procesu privatizacije nasli su se i
strani investitori. Prodajne cene preduzeca koje su kupile stane firme Ьile su
veoma niske, dok је znacajniji priliv stranog kapitala ostvaren kroz investicije
i socijalne programe za visak zaposlenih radnika drustvenih preduzeca koja
su privatizovana.
Medutim, ubedljiva vecina kupaca drustvenih preduzeca u Srblji Ьila је
domaca klijentela. Do pocetka 2006. godine ucesce inostranih investitora u
privatizaciji drustvenog kapitala u Srblji iznosilo је sedam posto, odnosno,
od 1.600 privatizovanih drustvenih preduzeca tek negde oko 130 је dobllo
strane vlasnike, tj. manje od 100 ako Ы se izuzeli domaci stranci. Ali gledajuci
VI. Proces pri vatiza cije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 433

vrednosno privatizacija u kojoj su ucestvovali strani kupci pokrila је 55,55%

pomenutog procesa. Kupci su bili iz Holandije, Slovenije, Makedonije, Italije,
Izraela, Velike Britanije, Slovacke, sa Кipra, iz Hrvatske, Nemacke, Madarske,
Francuska, Devicanskih i Marsalskih ostrva, Grcke, Danske, Svedske,
Bugarske, Ruske Federacije, Saudijske Arablje, SAD i dr. Stranci su Ьili kup-
ci finansijski jakih drustvenih ргеёшеса, tako da је njihova prodaja povukla
70% prihoda od privatizacije do роёетка 2006. godine. Kada se, naime, saberu
prodajne cene samo za dve fabrike duvana, tri cementare i Beopetrol, stize
se do 715 miliona evra. Tih sest ргеёшеса nosilo је gotovo polovinu novca
dobljenog od ukupne obavljene privatizacije drustvenih ргесџзеса do pocet-
ka 2006. godine. Da podsetimo samo da је "Filip Moris" za Duvansku indu-
striju Nis izbrojao 387 miliona evra, Lukoil za Beopetrol 117 miliona evra,
Holcim za cementaru Novi Popovac 60,89 miliona evra, Lafarz za cementaru
u Beocinu 59,02 miliona evra, Titan za cementaru u Kosjericu 41,17 miliona
evra, Britis ameriken tobako za fabriku duvana u Vranju 50 miliona evra. Za
Apatinsku pivaru Interbru је platio 270 miliona evra, ali taj novac se ne ura-
cunava u privatizacioni prihod, jer је rec о preduzecu koje је vec bilo privatno,
u vlasnistvu malih akcionara. Slicno је i sa pivarom Celarevo za koju је malim
akcionarima danski Karlsberg platio oko 110 miliona evra. Relativno dobru
sumu dao је i austrijski Tondah maim akcionarima Potisja iz Kanjize. Koka-
kola је za vlasinsku Rosu izbrojala Simpu 21 milion evra. Za preuzimanje 58%
vlasnistva u "Кnjaz Milosu" malim akcionarima FPP Balkan lirnited је pla-
tio 54 miliona evra, а onda u nastavku kanadska multinacionalna kompanija
Salford Group osam miliona evra Republickom fondu za penzijsko i invalid-
sko osiguranje (РЮ fond) i Akcijskom fondu njegovih 24 miliona evra. 107
Analiza Lukica i Gulana pokazuje da је za manje od 30 privatizovanih
drustvenih preduzeca u Srblji do 2006. godine placeno vise od 10 miliona
evra. Ova dva strucnjaka Regionalne privredne komore Novi Sad i Privredne
komore Srblje iz Beogradu u datoj analizi istakli su da su drustvena preduzeca
prodata stranim kupcima proizvodila profit i u drustvenom vlasnistvu, te da
је njihovom prodajom vlast u Srblji izvrsila rasprodaju imovine i triista.
Ро velicini ulaganja, primat stranaca u privatizaciji drustvenog kapitala u
Srblji do 2006. godine drzao је americki kapital. Pored "Filipa Morisa" i Koka-
kole, gigant JU ES Stil је kupio smederevsku zelezeru Sartid, zatim Galaks,
drustveno preduzece Rumagumu, investicioni fond Mediks-divelopment loan
fund је kupio suvlasnicki deo u RTV В92.
Iza americkog nalazio se kapital Ruske Federacije, cije је preduzece
"Lukoil" kupilo drustveno preduzece Beopetrol, ,,Visa'' rakovacki Rekord, а
"Stepan Gasparin" Fabriku koze u Uzicu. Medutim, Lukic i Gulan su isticali
da је udeo ruskog kapitala u privatizaciji drustvenog kapitala u Srblji Ьiо znat-
434 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggrob9a

no veci, ройо је najveci broj srpskih kapitalista do kapitala dosao ucestvujuci

u privatizaciji driavnog kapitala u Rusiji.
Na песетп mestu nalazio se slovenacki kapital koji је do 2006. godine
kupio пајуес! broj drustvenih ргеошеса u Srblji. Suma ukupno plasiranog
kapitala slovenacke privrede u Srblji do роёецса 2006. godine procenjivala se
na vise od 300 miliona evra.
U green field investicijama prednjacile su slovenacke firme Merkator,
LjuЫjana i Gorenje Group. Ро ovakvim ulaganjima iza slovenackog kapitala
sledili su austrijski, nemacki, belgijski, italijanski, svajcarski i grcki kapital. U
ovoj vrsti investicija Ьiо је prisutan i kapital iz Hrvatske, ali njegov opseg nije
prelazio 40 miliona evra do 2006. godine, do kada је ucestvovao је u privatiza-
ciji 11 drustvenih preduzeca u Srblji. Agrokor iz Hrvatske kupio је Frikom ро
ceni od 10,3 miliona evra, kao i 74% kapitala zrenjaninske uljare Dijamant sto
је platio 35 miliona evra. Agrokor је do vecinskog paketa dosao i kupovinom
dela kapitala od Drustva sa ogranicenom odgovornoscu Sadra registrovanog
na Devicanskim ostrvima. Zagrebacka Lura је kupila somborsku industriju
Somboled ро ceni od 5,5 miliona evra i uz investicioni program od 25 mili-
ona evra. Vlasnik zagrebacke Skolske knjige kupio је beogradski BIGZ paЬli-
sing deo nekadasnjeg velikog drustvenog preduzeca BIGZ ро ceni od nepu-
nih 600.000 evra sa placanjem u nedospelim obveznicama stare devizne sted-
nje. Poljoprivredno dobro Erdevik u Erdeviku kupila је takode hrvatska firma
ТНОР. Nasice cement su kupile tri fabrike i u cetvrtoj manji vlasnicki udeo.
Ova firma kupila је kamenolom "Jelen Dd' ро ceni od 4,4 miliona evra, uz
investicioni program od 3,68 miliona evra, zatim, Fabriku opeke i crepa Polet
u Novom Becaju ро ceni od 11,78 miliona evra, uz investicioni program od
23,57 miliona evra, Fabriku opeke i crepa iz Sremskih Karlovaca "Strazilovo"
ро ceni od 1,77 miliona evra, dok је u kikindskom "Tozi Markovicu" kupila
30% udela. Мladenovacku tekstilnu firmu Inteks kupila је zagrebacka firma
М-Profit, а vlasnicki udeo u Vatrospremu, Beograd, zagrebacka firma Damek.
Od domacih kupaca koji su do pocetka 2006. godine ucestvovali priva-
tizaciji drustvenog kapitala u Srblji najvece ucesce је ostvarila firma Delta
posto је kupila najveci deo maloprodajnih mreza, nekoliko velikih poljo-
privrednih komblnata, Preduzece za puteve Beograd, koje је ро potencija-
lu bilo prvi asfalter Srblje, kao i deo akcija u kikindskom "Tozi Markovicu':
Delta М (vlasnici su sa: 65,25% offshore firme sa Юрrа Hemislade Tradeing
Limited, vlasnik Delte, Мiroslav Miskovic sa 23,48% i offshore sa Кipra
Fricler Tradeing Limited sa 11,27%) kroz proces privatizacije kupila је sle-
deca drustvena preduzeca: mesnu industriju Juhor iz Jagodine, Fabriku ulja
"Sunce" iz Sombora, Poljoprivredno dobro Celarevo, Celarevo somborsko
Poljoprivredno dobro Seme, Poljoprivredno dobro Becejka u Beceju, apatin-
sko poljoprivredno dobro Podunavlje, beogradski trgovinski lanac Pekabeta,
VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 435

novosadski Bazar, Dunavku iz Velikog Gradista, DanuЬijus iz Novog Sada,

Napredak iz Stare Pazove, beogradski trgovinski lanac Narodna radinost ko-
гпегс, Euronovu Beograd, suboticki Namateks, beogradsku Autokomandu,
paket akcija u Kozari iz Banatskog Velikog Sela, kontrolni paket akcija u far-
maceutskoj kuci Jugohemija i u turistickom ргеёџзесџ Кragujevac. Ргеёџзесе
iz holdinga Delta sport kupilo је lanac prodavnica Оћџса Beograd, i Beteks
Beograd. Delta Maksi iz Beograda, kupio је novosadski Interservis, Delta Ьго-
ker је ostvario vlasnicki udeo nad paketom od 5,38% akcija u zrenjaninskom
prehrambenom ргеёшесџ Dijamant. U fabrici keramickih plocica "Toza
Markovic" iz Кikinde, Delta, Beograd је preko svojih ргеёџзеса ostvarila vla-
snistvo nad 14,7% akcija. Delta, Beograd је takode kupila i prestiznu zgradu
lnvest banke na Terazijama u Beogradu.
Kupujuci jeftino zemlju ро SrЬiji Delta, Beograd је do pocetka 2006. go-
dine postala vlasnik oko 25.000 hektara poseda.
.,Nakon ove privatizacije u SrЬiji postoje novi veliki sistemi poput Delte,
Salforda, Rodic МВ, Viktorije ili Matijevica, ра је stvoren i monopol na triistu
i u proizvodnji, jer oni na svojim velikim posedima proizvode soju, sunco-
kret, secernu repu, а seljaci gaje puzeve, nojeve, gusane ..."108
Prva znacajnija industrijska preduzeca prodata stranim investitorima kroz
proces privatizacije bile su fabrike za preradu duvana, i to: Duvanska industri-
ja Nis (DIN) i Duvanska industrija Vranje (DIV) 2003. godine. Kupoprodajni
ugovor za 66,45% drustvenog kapitala DIN Nis Agencija za privatizaciju pot-
pisala је 2. septembra 2003. godine sa Philip Morris В. V. Bergen ор Zoom,
Holland, uz cenu kapitala od 387 miliona evra, investicioni program u vred-
nosti od 64,85 evra i socijalni program u vrednosti od 59,11 miliona evra.
Kupoprodajni ugovor za DIV Vranje Agencija za privatizaciju potpisala је 3.
septembra 2003. godine sa British American ТоЬассо (SerЬia) Lirnited uz cenu
kapitala od 50 miliona evra i obavezne investicije u iznosu od 24 miliona evra.
Istog meseca (26. septembar 2003) Agencija za privatizaciju potpisala
је i kupoprodajni ugovor sa Lukoilom iz Rusije о kupovini 79,53% kapitala
drustvenog preduzeca za promet naftinih derivata Beopetrol a.d. iz Beograda
za cenu od 117 miliona evra. Investicije u prve tri godine nakon potpisiva-
nja ugovora о kupoprodaji kapitala bile su ugovorene na 85 rniliona evra.
lnvesticije su se, izmedu ostalog, odnosile i na rekonstrukciju postojecih ben-
zinskih stanica i izgradnju novih, kao i na razvoj infrastrukturnog sistema.
Socijalni program se sastojao od obaveze kupca da: (а) nece Ьiti otpu-
stanja zaposlenih ро osnovu tehnoloskog viska u periodu od pet godina; (Ь)
inicijalno poveca zarade u iznosu od 10%; (с) uplacuje 250.000,00 evra na
godisnjem nivou u narednih pet godina u stambeni fond preduzeca; (d) ispla-
cuje 5% neto profita zaposlenima, odnosno manjinskim akcionarima kroz di-
vidende; (е) ukoliko kupac otk.upi akcije od zaposlenih, cena аkсђа nije mogla
436 Marija Obradovic • Hnmika tmnzicijskog groblja

Ьiti niza od tranksakcione vrednosti akcija u ovoj privatizaciji; (f) zaposleni u

ргеёшесџ irnaju ро jednog clana u upravnorn i nadzornom odboru preduze-
са u narednih pet godina.
Pored navedenog osnovnog socijalnog programa Lukoil је ponudio i do-
datni u visini od 5 miliona evra koji је trebalo da se sprovodi u periodu od
dve godine ро potpisivanju kupoprodajnog ugovora, а odnosio se па obuku
i rekreaciju zaposlenih, i to u iznosu od 3,7 miliona evra i ulaganje u lokalnu
samoupravu od 1,3 miliona evra.
Kupoprodajni ugovor о prodaji 70% drustvenog kapitala ргесџзеса
Valjaonice bakra, Sevojno konzorcijumu ргесџзеса East Point Holdings Ltd. i
Arnalko Overseas Ltd. sa Кipra potpisan је 20. novembra 2003. Prodajna сепа
kapitala iznosila је 3 miliona evra, а investicioni program 17.050.000 evra u
roku od tri godine. Ugovoren је i obavezni minimalni socijalni program i
dodatni socijalni program od 6.820.486 evra koji је trebao da se realizuje u
narednih pet godina.
Drustveno preduzece Valjaonica bakra Sevojno a.d. Sevojno, koje је и
vreme prodaje predstavljalo vecu fabriku ove vrste u Evropi i svetu, а cije је
restrukturiranje finansirala Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR), pro-
dato је 20. novernbra 2003. godine prvoplasiranom ponudacu na tenderu,
konzorcijumu East Point Holdings Ltd. i Amalco Overseas Limited sa Кipra.
Jedan od clanova ovog konzorcijuma, East Point Holdings Ltd. Nikozija,
Кipar Ьiо је kupac i Fabrike kaЫova Zajecar FZK d.o.o., Zajecar, kao jedini
ponudac na javnom tenderu kojim је privatizovano ovo drustveno preduzece.
Privatizacija ovog preduzeca finansirala se iz budzeta RS. Na osnovu ocene
njegove ponude finansijskog savetnika Agencije za privatizaciju, konsultant-
ske kuce Deloitte & Touche iz Beograda, Agencija za privatizaciju је done-
la odluku da se prihvati ova jedina ponuda na tenderu. Clanovi tenderske
komisije, и sastavu: Stojan Jeftic, ministar za poljoprivredu i vodoprivredu,
predsednik komisije i predstavnik Vlade RS; Ljiljana HadziЬablc, pomocnik
ministra za rudarstvo i energetiku, predstavnik Vlade RS; Miroslav Кrancic,
predsednik sindikalne organizacije SOS Fabrike kaЫova "Zajecar" FZK d.o.o.,
Zajecar, predstavnik Vlade RS; Aleksandar Dordevic, nacelnik Zajecarskog
okruga, predstavnik lokalne samouprave prema sedistu subjekta privatizaci-
je i Dragan Cvetkovic, v. d. direktora Fabrike kaЫova "Zajecar" FZK d.o.o.,
Zajecar, predstavnik subjekta privatizacije, koja је zasedala 8. oktobra 2003.
godine, odobrili su odluku Agencije, ра је Ministarstvo privrede i privatiza-
cije RS formiralo komisiju za direktne pregovore sa datim ponudacem, и sa-
stavu: Dragoljub Parezanovic, pomocnik ministra za privredu i privatizaciju,
predsednik, Dragan Cvetkovic, v. d. direktora preduzeca i Branislav Zec, ru-
kovodilac projekta u Agenciji za privatizaciju. Kupoprodajni ugovor za 84,7%
VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 437

kapitala ргесџзеса koji је cinio 70% drustvenog kapitala ргеёшеса i celoku-

рап vlasnicki ulog RTB "Bor" Вог od 49% potpisan је izmedu Agencije za
privatizaciju i East Point Holdings Ltd. Nikozija, Кipar, 2. decembra 2003.
godine. Сепа kapitala iznosila је 500.000 USD uz ugovoreni investicioni рго-
gram u prvoj godini od 2.666.000 USD i minimalni socijalni program.
Роёеткотп 2004. godine prodato је ргесшесе za preradu bakra Fabrika
bakarnih cevi, Majdanpek, sa 445 zaposlenih, inostranom kupcu Alpin Group
AG iz Svajcarske, ро ceni kapitala u iznosu od 183 miliona dinara, uz investi-
cioni program od 91.330.000 dinara, odnosno 13 miliona evra.
Ugovor о prodaji 70% drustvenog kapitala Ргеоџзеса za proizvodnju am-
balaze "Dusan Реггопђемс" Кгџвеуас potpisan је 14. septembra 2004. godi-
ne sa konzorcijumom Duropak AG Austrija i Zobex Company International
d.o.o., Beograd. Prodajna села kapitala iznosila је 200,000 USD, а trogodisnji
investicioni program Ьiо је vredan dva miliona dolara. Kupac је bezuslovno
prihvatio obavezna zahteve socijalnog programa i dodatno se obavezao da
period zabrane prinudnog otpustanja radnika bude tri godine.
Na tenderima na kojima su se pojavljivali strani kupci drustvenih pre-
duzeca u vecini slucajeva Ьiо је samo jedan ponudac. Tako је tenderska
komisija za drustveno preduzece za proizvodnju elektromotora, generatora i
transformatora, Sever holding international a.d., Subotica, sa 2.111 zaposle-
nih, 29. decembra 2004. godine donela odluku kojom је odobrila zakljucenje
ugovora о prodaji 70% kapitala ovog preduzeca jedinom ponudacu firmi АТВ
Antriebstechnik AG iz Austrije. Ugovor о prodaji izmedu Agencije za pri-
vatizaciju i kupca zakljucen је 31. decembra 2004, uz ugovorenu prodajnu
cenu od 4.100.000 evra i petogodisnji investicioni program u vrednosti od
16.100.100 evra. Kupac је bezuslovno prihvatio zahteve socijalnog programa,
kao i dodatne obaveze ро socijalnom programu.
Na sednici tenderske komisije koja је pratila prodaju 70% drustvenog ka-
pitala preduzeca Putevi a.d., Cacak, odriane 8. februara 2006, bila је prihvace-
na tender lista koju је utvrdila Agencija za privatizaciju, а kojom је preduzece
Strabag AG Austrija proglaseno za prvorangiranog ponudaca na tenderu, dok
је za drugorangiranog proglasen konzorcijum preduzeca: Putevi "Uzice" Uzice,
Novi Pazar put, Granit Pescar, i "Putevi Кipar': za trecerangiranog preduzece
"Betonut Zrt': Madarska, а za cetvororangiranog preduzece Alpine Mayreder
Bau Gmbh Austrija. Ugovor о prodaji drustvenog preduzeca Putevi a.d., Cacak
potpisan је 9. marta 2006. godine izmedu Agencije za privatizaciju i prvorangi-
ranog ponudaca па tenderu, austrijske firme Strabag AG. Prodajna сепа kapi-
tala iznosila је 4.075.000 evra, uz ugovoreni investicioni program u vrednosti
od 2.000.000 evra. Kupac је, uz bezuslovno prihvatanje minimalnih obaveza
socijalnog programa, prihvatio i neke dodatne obaveze socijalnog programa.
 438 Marija Obradovic • Hronika tranzidjskog gro Ыja

Ista fiпn a, Strabag AG iz Кlagenfurta, koju је u tom poslu zastupao

Dragan Раеећс, blla је i kupac 70% drustvenog kapitala Ргесџаеса za puteve
"Zajecar" (PZP) Zajecar, sa 441 zaposlenim, kao najbolje rangiran ponudac
na tenderu na kome је ucestvovao i PZP Nis. Ugovor о prodaji datog subjekta
privatizacije potpisan је izmedu Agencije za privatizaciju i pomenutog ац-
strijskog kupca 2. novembra 2005. godine. Сепа kapitala iznosila је 3.939.000
evra, а ugovorene investicije, tri miliona evra. Kupac је prihvatio minirnalne
obaveze koje su proisticale iz socijalnog programa.
Drugorangirani konzorcijum u svom sastavu је imao .Ршеее Uzice~
Uzice, koje је jedna od najvecih gradevinskih kompanija u Srblji. Ovo grade-
vinsko ргесшесе jedno је od primera kako su predstavnici komunisticke no-
menk1ature preuzimali vlasnistvo nad drustvenom svojinom u toku procesa
tranzicije u Srblji. Naime, socijalisticki direktor ovog drustvenog preduzeca
Vasilije Micic је devedsesitih godina 20. veka, u vreme kada se Srblja nalazila
pod sank cijama Ujedinjenih nacija (UN), osnovao preduzece "Putevi Кipar"
па Кipru. Ova privatna firma је do 2006. godine postala vlasnik 42% akcija
.,Puteva Шiсе~ а sam Micic vlasnik 22% ovog nekad drustvenog preduzeca.
(Ekonomist, 18. oktobar 2006).
U periodu 2001-2009. godine, Srblja је ostvarila znacajan priliv stranih
direktnih investicija (SDI) koji је Ьiо skoro osam puta veci ро stanovniku
nego u ostalim privredama u tranziciji па nivou napretka tranz icionih refor-
mi koji је pokrivala privreda Srblje.109

ТаЬеlа 2 - Neto priliv stranih direktnih investidja u mil. USS (2001-2009)

2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009.

SDI ncto 475.0 1,365.0 966.0 1,5.SO.O 4,264.0 2,523.2 2,716.9 1,864

lzvor: Bozidar Cerovic, Tranzicija. Zamis/i i ostvarenja, Centar za izdavacku delatnost

Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2012, str. 664.

Ovaj priliv SDI odrazio se i na rast privrede u Srblji.

ТаЬеlа 3 - Stopa rasta BDP u Srblji (2001-2007)

2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.

St rasta 4,5 4.8 4,2 2,5 8,4 62 5,7
lzvor: isto, str. 604.

Medutim , prof. dr Bozidar Cerovic smatra da је privredni rast ро stopi

od oko 6% godisnje u periodu 2001-2008. godine, u Srblji pracen znacajnim
unutrasnjim i spoljnim disbalansima. Osim toga, ostvareni rast Ьiо је nedovo-
ljan i struktur alno neadekvatan za resavanje nezaposlenosti.
VI. Proces privatiza cije dru!tvenog kapitala u SrЬiji 2002-2010. 439

Prema tome, оп zakljucuje da је rast privrede Srblje u posmatranom ре-

riodu (2004-2008) ostvaren nepodesnim merama, а da nije iskoriscen ni zna-
ёајап priliv SDI kao osnov za strukturalno prilagodavanje privrede, te da је
ovaj period predstavljao i vreme znacajnog usporavanja reformi. "Stoga ве,
uprkos naizgled visokom rastu period 2004-2008. moze oceniti kao ekonom-
ski пеиврезап period tranzicionogputa Srbije od 2000. godine naovamo. "110

VI.11. Efekti privatizacije u Srblji 2002-2007. godine

U periodu 2002-2007. godine privatizovano је 2.961 ргефиесе sa 339.729

zaposlenih, ро prodajnoj ceni od 2.650.606.000 evra, pri сепш su ugovorene
investicije u vrednosti od 1.205.446.000 evra, dok је za socijalne programe
zbrinjavanja viska radne snage Ыlо izdvojeno 276.689.000 evra.111
Za razliku od privatizacije drustvenog kapitala u Srblji tokom devedese-
tih godina 20. veka, prema kretanju osnovnih makroekonomskih pokazatelja,
privatizaciju s pocetka 21. veka pratio је privredni rast U periodu 2001-2005.
godine ostvarene su prosecne stope rasta BDP od 5,5%, dok se rast fizickog
oblma industrijske proizvodnje kretao ро prosecnoj stopi od 1,3%. Ove pozi-
tivne stope rasta DBP moraju se ipak posmatrati u svetlu ogromnog pada DBP
tokom devedesetih godina 20. veka koji је Ыо vise nego prepolovljen u odno-
su na 1989. godinu. Strane direktne investicije koje su 2001. godine iznosile
165 miliona USD, tokom 2005. porasle su na 1.481 milijarde USD. Medutim
u datom periodu zaposlenost је opala za 1,3%, а u industriji za oko 20%.112
Medutim, trend rasta stope nezaposlenosti tokom procesa privatizacije
u Srblji Ыо је konstantan. U periodu 1990-2000. godine bez posla је ostalo
750.000 ljudi, а nakon toga milion ljudi izgubilo је svoje radno mesto. Od
2008. do 2010. godine, ро podacima Medunarodnog monetarnog fonda
(MMF), bez posla је ostalo 400.000 radnika, а izvestaj Svetske banke za 2011.
i 2012. godinu belezi da је jos 180.000 radnika u Srblji izgubilo posao. Oko
400.000 radnih mesta izguЬljeno је u periodu 2001-2007. godine.113 Кrajem
decembra 2005. godine registrovano је 895.697 lica koja traie zaposlenje, od
cega 54,3% Ш 486.378 zena. Stopa zvanicno registrovane stope nezaposlenosti
u decembru 2005. iznosila 27,19%. Udeo korisnika novcane naknade u uku-
pnoj nezaposlenosti iznosila је 2005. godine samo 7,2%.114
U Srblji је oktobra 2002. godine bllo oko 500.000 nezaposlenih,Ш а kra-
jem decembra 2005. registrovano је 895.697 nezaposlenih lica. Od toga su
oko polovinu cinila lica koja su prvi put traiila zaposlenje, а drugu polovinu
lica koja su ostala bez posla kao tehnoloski viskovi Ш usled likvidacije firmi.
440 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskog gro blja

Savez nezaposlenih Beograda је u svom radu sa nezaposlenima kroz radi-

onice, okrugle stolove, debatne klubove, otvorena vrata џоёю sledece пајуесе
prepreke u zaposljavanju mladih: neinformisanost u ггайепјџ posla; nedosta-
tak prakticnih znanja; predrasude poslodavaca prema odredenim kategorija-
ma nezaposlenih (mladi, zene, izbegla i raseljena lica, stariji od 50 godina);
nedostatak radnih mesta - neuskladenost izmedu potreba па trzistu rada i
sistema obrazovanja; diskriminacija pri zaposljavanju: zena, mladih, invalida,
Ьivsih zavisika; nepotizam u institucijama drzavne uprave; korupcija; nein-
formisanost mladih pri izboru zanimanja (losa profesionalna orijentacija);
nepostojanje stimulativnih mera drzave za zaposljavanje pripravnika i volon-
tera u уесепз broju; nedovoljna informisanost о procesu samozaposljavanja
- preduzetnickim inicijativama; neobrazovanost preduzetnika; nepostojanje
povoljnih kredita za zapocinjanje sopstvenog posla; pasivnost i apatija mladih
pri trazenju posla i nezainteresovanost nezaposlenih za sindikalno organizova-
nje (naglasila М. О.).116
Prema podacima RepuЬlickog zavoda za statistiku u decembru 2006. go-
dine u Srblji је Ьilo zaposleno 2.018.595 lica, od toga 1.439971 lica u predu-
zecima, ustanovama, zadrugama i organizacijama i 578.624 privatnih predu-
zetnika, lica koja samostalno obavljaju delatnost i zaposleni kod njih. Кrajem
decembra date godine bilo је registrovano 916.257 nezaposlenih lica, od cega
su 53,9%, tj. 494.240 bile zene. Stopa zvanicno registrovane nezaposlenosti u
decembru 2006. iznosila је 28,05%. Najvece ucesce u registrovanoj nezaposle-
nosti, posmatrano prema starosti, imala su nezaposlena lica od 31 do 40 go-
dina (24,7%), а sledila su lica od 41 do 50 godina (22,0%). Кrajem decembra
2006. godine u Srblji је najvece ucesce u ukupnom broju nezaposlenih lica za-
belezeno u sledecim okruzima: Beogradskom (15,3%), Juznobackom (9,1 %),
Nisavskom (5,7%), Macvanskom (5,4%) i Sremskom okrugu (5,1 %), dok
је najmanje ucesce zabelezeno u: Branicevskom (1,1%), Toplickom (1,6%),
Borskom (1,8%) i Kolubarskom okrugu (1,9%).117
Na kraju 2005. godine, Srblja је dugovala vise od 15 milijardi dolara.
Uprkos velikom otpisu, povecala је ukupni spoljni dug za vise od 40%. Iako
јој је otpisano cetiri milijarde dolara spoljnjeg duga, Srblja se dodatno zadu-
zila sa osam milijardi dolara, ра је saldo duga povecan za oko cetiri (neto)
milijarde dolara.118
Porast spoljne zaduzenosti pratio је makroekonomski disbalans - dualni
deficit, rastuca inflacija, nizak nivo domace stednje. U periodu 2000-2005.
godine u Srblji је drzavni budzet donet uz saglasnost MMF, а od 2006. nije
imala aranzman sa MMF. Od 2002. godine budzetski deficit u Srblji је Ьiо
sve manji i manji, i kretao se od -4,2% DBP 2002. godine, preko -3% 2000,
0% 2004, 0,7% 2005, da Ьi 2006. porastao па 1,5% DBP, а 2007. рао па -1%.
VI. Proces pri vatiza cije dru!tvenog kapitala u SrЬiji 2002-2010. 441

Nepostojanje aranimana sa MMF prema metodologiji Ministarstva finansija

RepuЬlike SrЬije nije dovelo do slaЬljenja finansijske discipline, а prema me-
todologiji MMF-a kraj aranimana sa MMF-om doneo је SrЬiji fiskalni deficit
јег је javna ропоёпја роёегкотп 2008. godine porasla na 40% DBP.
U toku 2006. i 2007. godine DBP u Srblji је nastavio da ima pozitivne sto-
pe rasta, i to 2006. stopa rasta DBP iznosila је 5,8%, а 2007. 7,5%. Porast ВОР
је Ьiо veci u nego 2002. 4,2%, 2003. 2,5%, ali niii u odnosu na 2004. 8,4%, i
2005. 6,2%. Rast DBP u Srblji 2007. godine, i pored pada poljoprivredne рго-
izvodnje, Ьiо је опюяџсеп kreditnom ekspanzijom i predizbornom fiskalnom
ekspanzijom u zadnjem kvartalu 2006. godine.119
Medutim, ekspanzionisticka fiskalna politika vodila је ubrzanom porastu
nadnica u SrЬiji. U periodu 2001-2003. godine nadnice su u proseku rasle
20% godisnje, а zatim u periodu 2004-2007. ро stopi od 12%, tj. znatno iznad
rasta BDP.
Ovakav porast nadnica i javne potrosnje doprineli su visokom spoljno-
trgovinskom deficitu koji је na kraju prerastao u douЬ/e-digit inflaciju koja је
predstavljala ozblljnu pretnju makroekonomskoj stabllnosti. Budzetski deficit
finansiran је zaduzivanjem u inostranstvu i prihodima od privatizacije.
Zbog toga је MMF 2008. godine ocenio da се ocekivano opadanje priho-
da od privatizacije i konstantan porast budzetskog deficita dovesti do daljeg
zaduzivanja Srblje u inostranstvu radi njegovog pokrivanja. Odsustvo fiskalne
regulative vodilo је brzom porastu javnog duga u Srblji.120
Do kraja 2005. godine ukupno је prodato 2.339 preduzeca, sa 233.703
zaposlena, i to tenderom, 97 preduzeca aukcijom, 1.559 preduzeca i 638 pre-
duzeca prodajom akcija na trzistu kapitala. Ostvaren је ukupan prihod od
128.827 miliona dinara, sa ukupnim iznosom garantovanih investicija u izno-
su od 63.535 miliona dinara. Ukupan iznos socijalnih programa Ьiо је 17.105
miliona dinara. 121
Do kraja 2006. godine privatizovano је ukupno 2.454 preduzeca u SrЬiji,
sa 341.606 zaposlenih, od toga metodom javnog tendera 82, sa 71.911 zapo-
slenih, metodom javne aukcije 1.537, sa 147.985 zaposlenih, dok su na tri.i-
stu kapila prodati vecinski paketi akcija 835 preduzeca, sa 94.710 zaposlenih.
Prihodi od prodaje drustvenog kapitala iznosili su 156.721 milion dinara, uz
ugovorene investicione programe u nominalnoj vrednosti od 84.071 milion
dinara, dok је ukupan socijalni program iznosio 17.493 miliona dinara. 122
U toku 2007. godine privatizovano је 405 preduzeca, od toga tenderom
16, aukcijom 283, а prodajom akcija na trzistu kapitala 75 preduzeca. Tako
је od 2002. do kraja 2007. godine ukupno privatizovano 2.190 preduzeca sa
336.892 zaposlena, i to tenderom 89 preduzeca sa 77.302 zaposlena, javnom
 442 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog groЫja

aukcijom 1.546 ргеёџзеса sa 145.340 zaposlenih, а prodajom akcija na trzistu

kapitala 492 ргеоџзеса sa 106.806 zaposlena. Prodajna cena drustvenog ka-
pitala ovih ргеошеса iznosila је ukupno 2.653,85 miliona evra, uz ugovoreni
investicioni program u nominalnoj vrednosti od 1.205,16 miliona evra i soci-
jalni program u iznosu od 276,69 miliona evra. 12з
Tako su u periodu od 2002. godine do 31. januara 2008. godine privatizo-
vana 3.163 drustvena ргеашеса, i to tenderom 100, javnom aukcijom 1.837,
а prodajom akcija па trzistu kapitala 1.226. Ukupni prihodi od prodaje ovih
ргеошеса iznosili su 207.881 milion dinara, ukupan iznos garantovanih inve-
sticija 94.767 miliona dinara, а vrednost ukupnih socijalnih programa 17.493
dinara.124 Do 31. oktobra 2008. godine broj ukupno privatizovanih ргеёџзеса
porastao је na 3.543, u kojima је radilo 400.460 radnika. Javnim tenderom
privatizovano је 112 preduzeca, javnom aukcijom 2.026 preduzeca, а preko
triista kapitala prodajom paketa akcija iz portfelja Akcijskog fonda i РЮ fon-
da 1.405 preduzeca. Prihodi od prodaje iznosili su 236.986 miliona dinara, а
ugovorene su garantovane investicije u vrednosti od 100.027 miliona dinara,
dok је ukupan iznos socijalnih programa Ьiо 17.493 miliona dinara.125
Pod prodatim preduzecem podrazumevalo se preduzece za koje је Ьiо
potpisan ugovor о prodaji izmedu Agencije za privatizaciju RS, kao puno-
mocnika subjekta privatizacije, i kupca, u slucaju tendera i aukcije, odnosno
preduzece cije su akcije iz portfelja Akcijskog fonda RS prvi put prodate trgo-
vinom na Beogradskoj berzi, u slucaju trzista kapitala.
U periodu 2005-2007. godine kapitalne investicije iz budzeta Srblje po-
rasle su sa 1,9% BDP u 2005. na 3% BDP u 2006. i na 4% DBP u 2007, shod-
no Nacionalnom investicionom planu. Rast kapitalnih investicija iz budzeta
uslovio је nominalni porast nadnica u datom periodu. Medutim, porast nad-
nica nije Ьiо jednak u svim sektorima. Najmanji rast su zabelezile nadnice u
manufakturnoj industriji, oko 20%, sto је ipak Ьilo vise od rasta produktivno-
sti koja је u istom periodu, prema proceni MMF, porasla 13-14%. U javnom
sektoru rast nadnica је iznosio skoro 30%, dok је zaposlenost u istom periodu
opala za 2%. Prosecne nadnice u Srblji ni u januaru 2007, i pored znatnog
rasta DBP, nisu dostigle nivo prosecnih plata iz decembra 1990. godine, koji
је iznosio 752 nemacke marke. Od 1991. prosecne nadnice, kao sto smo vi-
deli, strmoglavo su padale, da Ьi decembra 1993. iznosile samo 21% onih iz
1991. godine. Oktobra 2000. godine porasle su do iznosa od 97 nemackih
maraka.126

Medutim, teiak poloiaj radnicke klase u SrЬiji nije Ьiо uzrokovan samo
visokom stopom nezaposlenosti i niskim licnim dohocima nego i potpu-
nom nesugurnoscu radnog mesta i uslova rada posto, prema Zakonu о radu
(,.Sluzbeni glasnik RS~ broj 24/05), poslodavac nije imao obavezu da zaklju-
VI. Proces privatizacije drustvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 443

cuje kolektivne ugovore, vec se radni odnos mogao zasnivati i па osnovu рга-
vilnika о zaposljavanju, а Ьiо је i liЬeralan u pogledu davanja otkaza.
U periodu 2004-2007. godina ostvaren је rast BDP.127 Prema procenama,
bruto domaci proizvod BDP per capita Srblje dostigao је nivo od oko 4.550
USD u 2007. godini, ali је Ьiо dosta niii od nivoa iz 1991. godine kada је
iznosio vise od 5.000 USD. U 2007. godini ostvaren је rast bruto domaceg
proizvoda (BDP) od 7,5%. U 2007. godini porast industrijske proizvodnje
iznosio је 3,7% (prema 4,7% u 2006). Posmatrano ро sektorima, najinten-
zivniji rast u 2007. godini zabelezen је u preradivackoj industriji (od 4,2%),
zatim u u proizvodnji i distriЬuciji elektricne energije, gasa i vode (od 2,8%),
dok је u vadenju ruda i kamena zabelezen neznatni pad (od 0,6%). Oblm
poslovne aktivnosti u gradevinarstvu, nakon rasta u 2006. godini od 10,9%,
povecan је za 19,1 % u 2007.godini. Ostvareni intenzivan porast uslovljen је
prevashodno porastom aktivnosti u oЫasti niskogradnje (znacajnim delom
uslovljene sredstvima iz NIP), ali sve vise u oЫasti stanogradnje (znacajnim
delom podsticane povoljnijim uslovima hipotekarnih kredita). U oЫasti po-
ljoprivrede tokom 2007. godine nisu zabelezeni povoljni rezultati u prvom
redu kao posledica letnje suse. Procenjuje se da је poljoprivredna proizvodnja
u 2007. godini Ьila za preko 8% niia nego u prethodnoj godini.
U trgovini је tokom 2007. registrovan visok realni porast oblma prome-
ta, koji је Ьiо intenzivniji nego u 2006. godini. Porast realnih zarada, kao i
kreditna aktivnost banaka prema stanovnistvu, te povecani uvoz i ponuda
robe, doprineli su, uz dalji razvoj trgovine, ovakvom ekspanzivnom oЬimu
prometa. Saobracaj је, u 2007. ostvario skroman rast, za razliku od 2006. kada
је zabelezen visok rast ove delatnosti. Ovakva kretanja determinisana su pre
svega padom prevoza putnika, pracena dinamicnim rastom u oЬlasti prevoza
robe, te nastavljanjem veoma visokog (mada niieg nego u 2006. godini) rasta
u oЫasti telekomunikacija (39,7%).
Turisticka i ugostiteljska aktivnost, za razliku od prethodne dve godine, u
2007. godini ostvarile su povoljne rezultate.
Кretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni pak karakterisao је izuzetno visok
spoljnotrgovinski i platni deficit. Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena
RepuЫike Srblje u 2007. godini iznosila је 27.175,2 miliona USD, pri cemu је
izvezeno robe u vrednosti od 8.824,8 miliona USD, а uvezeno u vrednosti od
cak 18.350,4 miliona USD. То је rezultovalo ogromnim deficitom u spoljno-
trgovinskoj razmeni sa inostranstvom.
Deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni za period januar-decembar 2007.
godine iznosio је 9.525,6 miliona USD (prema 6.744,4 miliona USD u 2006.
godini) ili cak 41,2% vise u odnosu prethodnu godinu. Pokrivenost uvoza
444 Marija Obradovit • Hrrmika tranzicijskoggroЫja

izvozom u 2007. godini iznosila је 48,1% i Ьila је niza u odnosu па pokrive-

nost u 2006. godini, kada је iznosila 48,8%. Enormni spoljnotrgovinski de-
ficit је jedno od kljucnih zarista папвасапја makroekonomske stabilnosti u
Srblji.
Devizne rezerve Narodne banke Srblje Ьile su па visokom nivou i krajem
decembra 2007. godine iznosile su 14.216 miliona USD, odnosno Ьile su za
20% vece nego u istom mesecu 2006. godine.
Rast deviznih rezervi determinisan је prilivom od prihoda ро osnovu
stranih hartija od vrednosti, meduvalutnih promena, te otkupa efektivnog
stranog novca i izdvajanja ро osnovu obaveznih deviznih rezervi.
Stopa inflacije, merena tekucim kretanjem сепа па malo, iznosila је 2007.
godine 1 О, 1 %. Ostvareni dvocifreni porast сепа Ыо је posledica, pre svega,
nepovoljnih kretanja energenata па svetskom triistu, te poskupljenja poljo-
privrednih proizvoda, posebno u poslednjim mesecima 2007. godine (cene
poljoprivrednih proizvoda povecane su za 23,7%, а prehrambenih proizvoda
za 13,2%). 128
Bruto domaci proizvod ро stanovniku u SrЬiji 2006. godine, prema
Ljubodragu Savicu, iznosio је manje od 3.000 dolara i pored stope rasta bruto
domaceg proizvoda (BDP) SrЬije i Crne Gore (SCG) u 2005. godini od 6,5%
(2001, 2005. godina 5%). Prema njegovom misljenju, ovako visoka stopa rasta
BDP SCG nije ostvarena rastom realne proizvodnje, poljoprivredne, odnosno
industrijske koja је te godine iznosila samo 45% ostvarenog nivoa proizvod-
nje iz 1990. godine, vec iskljucivo rastom usluga saobracaja, trgovine na malo
i finansijskog posredovanja. Impuls rastu usluga dao је ogroman uvoz, za koji
је tokom 2004. i 2005. godine potroseno 22 milijarde dolara, odnosno skoro
jedan godisnji BDP SCG. Ogromnu kolicinu uvozne robe trebalo је prevesti,
prodati, osigurati i obezbediti novac za njeno finansiranje.
Drugi izvor rasta bilo је povecanje poreza na dodatnu vrednost (PDV),
koji је u 2005. godini u SCG ostvario dvostruko visu stopu rasta od stope
rasta BDP. Dakle, na pocetku zacaranog kruga nalazio se visok uvoz, koji је
omogucio natprosecni rast usluga, na koje se zaracunavao i naplacivao PDV,
sto је zajedno obezbedilo visoke stope rasta BDP. Uvoz је finansiran iz stranih
zajmova, ра је zaduzenost SCG 2005. godine iznosila preko 2.000 dolara ро
glavi stanovnika. 129
Ро visini stope nezaposlenosti SrЬija se svrstala u evropski vrh. Tokom
2006. godine samo је uprava privatizovanog drustvenog preduzeca "U.S. Steel
SerЬia" d.o.o. iz Smedereva proglasila 2.500 radnika tehnoloskim viskom.
Nezaposlenost је postala posebno visoka u gradovima koji su Ьili nosioci po-
sleratnog industrijskog razvoja u SrЬiji - Кragujevcu, Boru, Nisu, Кrusevcu,
VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 445

Кraljevu i drugima, koji su ргакиёпо postali "mrtvi" gradovi, sa veoma па-

glasenim socijalnim i drustvenim proЫemima (droga, krade, nasilje, malo-
letnicka delinkvencija, prostitucija i dr.). Tako је nivo zaposlenosti u Srblji
2005. godine iznosio svega 74% iz 1990. godine, dok је jos 2001. godine, рге
donosenja novog zakona о privatizaciji, iznosio 83% nivoa iz 1990. godine.
Вгој radnika u drustvenom sektoru, od 2001. do 2005. godine smanjen је za
250 hiljada, dok је u privatnom sektoru роуесап za 100 hiljada, sto znaci da
је za pet godina sprovodenja procesa privatizacije, bez posla ostalo 150 hilja-
da radnika. Sredinom 2006. godine svaki peti gradanin Srblje ziveo је ispod
granice впогпайеа, definisane kao dva dolara ро stanovniku dnevno, а svaki
treci radno sposoban stanovnik Srblje nije imao posao.
Ро visini stope inflacije od 13,6% u 2004. i 17,7% u 2005. godini, Srblja је
Ьila na prvom mestu u Evropi. Spoljni dug zemljeје sredinom 2006. godine vec
presao cifru od 17 milijardi dolara, dok је k.rajem 2000. godine iznosio manje
od 11 milijardi dolara. U meduvremenu је, kao sto smo vec videli, postignut
Sporazum sa poveriocima Pariskog i Londonskog kluba, na osnovu kog је
Srblji oprosteno 4,6 milijarde dolara. Tako se Srblja u periodu 20001-2006.
godine, u vreme donosenja novog Zakona о privatizaciji i njegove intenzivne
primene, dodatno zaduzila skoro 11 milijardi dolara, odnosno u proseku dve
milijarde dolara godisnje.
Strane direktne investicije iznosile su 2006. godine 3,5 milijardi dolara
kao rezultat prodaje preduzeca Mobtel, Vojvodanska banka i Panonska banka.
Medutim, nije doslo do rasta industrijske proizvodnje, koja је 2005. godine
iznosila svega 46% ostvarenog nivoa proizvodnje u 1990. godini.
Stoga, profesor Savic s pravom istice da u Srblji danas vlada "predatorski
kapitalizam" - ,,gde је graЫjenje profita najvazniji cilj~ te da је "neprihvatljivo
da se drustveni kapital, stvaran vise decenija radom generacija gradana Srblje,
bez kontrole i u k.ratkom roku, k.roz proces privatizacije prelije u ruke malog i
izabranog sloja danas najbogatijih Srba. [...) Srblja danas ima kapitalizarn bez
granica u kome је sve dozvoljeno. Zbog takvog neobuzdanog i nicim kontro-
lisanog sistema, na jednoj strani se ubrzano formira malobrojna ali prebogata
i nestvarno mocna srpska poslovna elita, koja finansira i (mozda kontrolise)
politicku elitu, dok se na drugoj strani nalazi ogromna vecina obespravljenog
i neverovatno siromasnog srpskog naroda. [...] Kako danas stvari stoje, izgle-
da da је uspostavljen veoma efikasan sistem kohabltacije, na ociglednu do-
broblt i (izabranih) bogatasa i vlade, ali na ogromnu stetu gradana Srblje. 130
U toku procesa privatizacije drustvenog kapitala u Srblji nakon 2002. go-
dine Centar za kontrolu Agencije za privatizaciju obavlja kontrolu ugovomih
obaveza kupaca u subjektima privatizacije u okviru redovnog pracenja reali-
zacije kupoprodajnih ugovora ili na osnovu prigovora sindikata i zaposlenih.
446 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggтоЬiја

Kontrole izvrsenja ugovornih obaveza kupaca drustvenog kapitala koje

su obavili sluz.Ьenici Centra za kontrolu izvrsenja ugovora Agencije za pri-
vatizaciju u periodu 2003-2008. godine pokazala је da је stanje u kontroli-
sanim subjek.1ima privatizacije131 karakterisao nizak stepen iskoriscenosti
privrednih kapaciteta, neodriavanje kontinuiteta poslovanja ргесшеса i пе-
роиоеапје radnopravnih propisa, tj. neisplacivanje tekucih i zaostalih zara-
da i doprinosa u skladu s kolektivnim ugovorima i ugovorima о radu, kao
i пеџрјасгеапје poreza i doprinosa па zarade (npr. Centrobanat, Zrenjanin,
Tisa Novi Кпеёееас, Napredak Leskovac, Trikotaza "Raska" Novi Pazar, ,,Prvi
шај" Novi Sad, Metalac Mali Zvornik, Urblng Subotica, Inos "Podunavlje"
Smederevska Palanka, Bruno Indija, Elan Curug, TDP Venac Crvenka, ,,1.
maj" Novi Весеј, Autoremont Nis, Nemetali Vranjska Banja, Agrostocar Pirot,
Moravateks .Zitkovac, Novogradnja Sjenica, ,,Milesevo" Prijepolje, Duvan
Cacak, Elektron Кraljevo, Grza turist Paracin, ,,Morava'' Beograd, Napredak
Юadovo, Iskra metali Novi Pazar, Dunavpromet Golubac, Sloga Burovac, Novi
dani Beograd, Agroeksport Doljevac, ,,7. juli" Aleksinac, Vrelo Bela Palanka,
Radan Lebane, Kofeniks-crep Kosjeric, Kofeniks-ozelenjavanje Kosjeric,
,,1. maj" Apatin, Zankop-stavitel Kovacica, Gradevinski komblnat "Odzaci':
Odiaci, Eltek Kovacica, Sloga Pecinci, Mesaona stocne hrane Kanjiia,
lzolma Raca, Zako Zagublca, Masinoservis Vaijevo, Trgokop Dimitrovgrad,
Usluga Aleksandrovac, Svetlost Kula, Podrinje Ljubovija, Negotinska stam-
parija Negotin, Solidarnost Кraljevo, Autotransport Sjenica, Zastita pres
Beograd, Jugofund Beograd, Prenapregnuti beton Beograd, Standard kon-
fekcija Petrovaradin, Radan Lebane, Agroeksport "Toplice" Doljevac, Vencac
Arandelovac, АМС Zvezda Panёevo, Gaj Panёevo, Novitet Pancevo, Javor
Petrovac, Polet Arandelovac, Baric Sjenica, Beopetrol Beograd, Lateks Cacak,
,,Tamis" Secanj, Нidrogradnja Vrsac, ,,Petrovac" Petrovac, Konkrit Pozarevac,
Rad Gadzin Han, Cvecar-Perper Leskovac, Agrar-Perper Bosnjica, ,,7. juli"
Kursumlija, Biljur Nis, ,,Тimok" Кragujevac, Vetroprom Sombor, Vlasinaturs
Surdulica, Masurica Surdulica, Jugoreklam inzenjering, Beograd, Fabrika
secera "Jugozapadna Backa" Вас, ,,29. novembar" Кikinda, Нidrotehnika
Beogradnja Beograd, Jugolaboratorija Beograd, Mitros Sremska Mitrovica),
raspolaganje osnovnim sredstvima preduzeca i neglasanje u korist svojih ak-
cija na Skupstini, zalaganje akcijskog kapitala radi dobljanja kredita za ku-
povinu repromaterijala (npr. Arma Вас), stavljanje osnovnih sredstava pod
hipoteku (npr. Prima Кikinda), nesaglasnost programa privatizacije sa cinje-
nicnim stanjem, nepostovanje ugovora о konzorcijumu, nedostavljanje ban-
karske garancije, nedostavljanje revizorskog izvestaja i neizvrsavanje inve-
sticionih obaveza (npr: Pekara Beia Crkva, Jedinstvo Zabalj, Ikom Subotica,
,.Telecka" Telecka, ,,L oktobar" .Zabaij, ,,Dusan Kosutic" Bocar, Sidekspres Sid,
VI. Ргосев privatiza cije drшtvenog kapitala u SrЬiji 2002-2010. 447

Urna Subotica, Proleter Backa Topola, Mlin Bela Crkva, Napredak ёonaplja,
Arma Вас, Pekara Sombor, Izolater Kula, Metal Apatin, Autoremont Веёе],
,,Тisa" Temerin, Мезаопа вюёпе hrane Капјйа, Trikotaza "Raska" Novi Pazar,
Univerzal Lozovik, Azbukovica Ljubovija, Uzor Valjevo, AU Sistem "Beograd"
Zemun, Svetlost Kula, Gradevinski komblnat ,,Odzaci" Odzaci, Putnik
Beograd, Сећа Роёагееас, Kompresor Сџрпја, Granit pescar Ljig, Vucjanka
Vucje, ,,7. juli" Cacak, Sokolac Novi Веёе], Agrouniverzal, Капјйа, Metal
Apatin, ,,Тisa" Весеј, Begej plast Perlez, Transport mehanizacija Beograd, Plan
Beograd, Uvac privrednik Beograd, Polimljetrans Prijepolje, Univerzal Gornji
Milanovac, Inzenjering automatika Beograd, Brazda Beograd, Duga Beograd,
Javor Prijepolje, Ineks Тгеёпјка Pozega, ,,2. oktobar" Jasenovo, Zlatar Nova
Varos, Uvac Gazela Beograd, Elektronabavka Beograd, Hotel Turist Beograd,
Minel elektocentar Beograd, Rad promet Beograd, Centrohemija Beograd,
Ukras Smederevska Palanka, Buducnost Velika Plana, Stig Pozarevac,
Tamnavaput UЬ, Montaza Novi Sad, Mikrometal Novi Sad, Kozara Cestereg,
Titel brand Titel, Pekara Dimitrovgrad, Sokogradnja, Soko Banja, Backa Zabalj,
Pro-galunt Raska, Ineks DivciЬare Kosjeric, Raketa promet Шiсе, Raketa te-
retni saobracaj Uzice, Dekor Subotica, Borici Sjenica, Moravaturist Razanj,
"Morava" Zitkovac, Brdani Valjevo, Agrooprema-promet Jagodina, Belan
Belanovac, Autoremont Loznica, Zanat servis Pozarevac, Auto-svet Sabac,
Timomed Кnjazevac, Ugostiteljstvo Rtanj, Progres Beograd, Vodogradnja
Zajecar, Мladi graficar Vlasotince, Masinoteks Leskovac, Zamkop-stavitel
Kovacica, Granit Cacak, Hladnjaca Cacak, Grafika Novi Sad, Moravica Stara
Moravica, Vaga Beograd, Beostampa Beograd, Usluga Novi Sad, Stevan
Divnin Zabalj, Hidrogradnja Vrsac, Fabrika stocne hrane Velika Plana, Zorka
nemetali Sabac, Fabrika secera Kovin, Mlekara Sabac, Fabrika secera Sremska
Mitrovica, Niska mlekara NЩ, neplacanje rata kupoprodajne cene, neposto-
vanje socijalnog programa iz ugovora о prodaji drustvenog kapitala javnim
tenderom (npr. Valjaonica bakra Sevojno) i strajkovi u velikom broju pre-
duzeca (npr. Agroseme Sremska Мitrovica, Rul Leskovac, Gaj Pancevo, ,.5.
decembar" Blace).
,,Najcesci proЫemi u kontrolisanim preduzecima su nepostovanje radno-
pravnih propisa, odnosno, neisplacivanje zaostalih i tekucih zarada u skladu
sa kolektivnim ugovorima i ugovorima о radu, neuplacivanje poreza, dopri-
nosa na zarade, kao i neodrzavanje kontinuiteta poslovanja."
Као sto smo vec istakli, kupci drustvenih preduzeca, narocito onih
koja su prodata javnom aukcijom, retko su izvrsavali ugovome obaveze
u smislu redovne uplate rata kupoprodajne cene. Medutim, shodno cla-
nu 41а Zakona о privatizaciji, njima је Agencija za privatizaciju ostavljala
naknadne rokove za isplatu obaveza. Tako na primer, januara 2006. godine
 448 Marija Obradovic • Hro11ika tranzicijskoggroblja

Centar za kontrolu Agencije za privatizaciju poslao је kupcima cak 65 preduze-

са obavestenja о ostavljanju naknadnog roka za izvrsenje ugovornih obaveza,
medu ostalima i: Niskoj mlekari Nis, Hladnjaci Pirot, Agroproduktu Кraljevo,
Hotelu Union Beograd, Union filmu Beograd, Press klipingu Beograd, Kulturi
Beograd, Fabrici konzervi i hladnjaca Titel, Agrotehni Sremski Karlovci.
Medutim, septembra 2006. godine cak 117 kupaca dobilo је obavestenje
od Agencije za privatizaciju о ostavljanju naknadog roka za izvrsenje ugo-
vornih obaveza, па primer: Е1 elektromedicine iz Nisa, Secerana "Sremska
Mitrovica" iz Sremske Mitrovice, Zastava promet iz Sombora, Mlekara "Pirot"
iz Pirota, Rudnap iz Beograda, Minel Fad iz Beograda, Minel kotlogradnja iz
Beograda, MIN Holding iz Svrljiga i drugi.
Pocetkom 2008. godine Agencija za privatizaciju је ostavila naknadni rok
za izvrsenje ugovornih obaveza kupcima 97 subjekata privatizacije, na prim-
er, kupcima: Zastava promet a.d., Beograd, Metalotehna, Beograd, Takovo,
Beograd, Sinvoz, Zrenjanin, MIN Holding Со. Nismont a.d., Nis, Mlin Kanjiza
itd. Marta 2008. godine Agencija za privatizaciju је ostavila naknadni rok za
izvrsenje ugovornih obaveza kupcima 102 subjekata privatizacije, na primer,
kupcima: Crveni signal, Beograd, Pionir, Subotica, Zastava promet, Sombor,
Agroseme, Sremska Mitrovica, Betonjerka, Aleksinac, Gosa fabrika sinskih
vozila, Smederevska Palanka, Jugodisk, Beograd, Srbljateks a.d., Beograd, EI
autoservis, Nis, Кrusik precizni liv, Mionica, Minel kontaktne mreze, Beograd,
Tehnohemija a.d., Beograd, Aerodrom cistoca terminali, Beograd i mnogirn
drugim, а aprila 2008. godine, kupcima 90 subjekata privatizacije, nekima i po-
novljeni naknadni rok, medu kojima su: Tehnohemija a.d., Beograd, Zastava
kovacnice, Кragujevac, Beolab laboratorija, Beograd, Globus, Novi Sad, Srpska
fabrika stakla, Paracin, MIN Holding Со. a.d., Nis Inzenjering, Nis, ,,Vladicin
Нап" a.d., Vladicin Нап, НlеЬ, Novi Sad, Jabuka, Pancevo, MIN obojeni metali
a.d., Nis, MIN AGH, Gadzin Нап, Zastava elektro, Raca, Minel elektromedici-
na, Beograd, BIGZ, graficko preduzece, Beograd. Маја 2008. godine Agencija
za privatizaciju је kupcima 106 subjekata privatizacije dala naknadni rok za
izvrsenje ugovornih obaveza: MIN AGH, Vladicin Нап, MIN holding Со.
Мinpres, Nis, Tehnoproces, Nis, BIGZ, graficko preduzece, Beograd.
Ustupanje ugovora za subjekate privatizacije ciji kupci nisu ispu-
nili obaveze iz kupoprodajnih ugovora, postala је sve ucestalija praksa
Agencije za privatizaciju.
Tako је maja 2006. godine Agencija za privatizacЏu dala uslovnu sa-
glasnost za ustupanje ugovora za subjekte privatizacije Mlekaru "Pancevo"
Pancevo i Nisku mlekaru Nis. I to, Mlekari "Pancevo" Pancevo pod uslovom
da potencijalni prijemnik isplati 35.000 dinara ро zaposlenom na irne dela
VI. Ргосев privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 449

duga ро osnovu dospelih neisplacenih neto zarada do 19. maja 2006. godine,
uz obavezu uplate poreza i doprinosa na navedeni iznos zarada, da isplati
preostale dospele obaveze prema zaposlenima, а u skladu s dogovorom sa
sindikalnom organizacijom subjekta privatizacije, najkasnije do 31. decem-
bra 2006. godine, da obezbedi kontinuitet poslovanja u osnovnoj delatnosti,
а za koju је ргесћиесе Ьilo registrovano na dan odrzavanja aukcije, zatim da
u roku od 60 dana od dana potpisivanja aneksa ugovora obezbedi da se u
subjektu privatizacije пе utvrdi visak zaposlenih, odnosno da zaposlenima пе
otkaze ugovor о radu zbog tehnoloskih, ekonomskih ili organizacionih pro-
mena u periodu od sest meseci od dana potpisivanja aneksa ugovora i da
isplati preostale nedospele rate kupoprodajne cene odmah ро potpisivanju
aneksa ugovora Niskoj mlekari Nis, pod uslovom da potencijalni prijemnik
dostavi bankarsku garanciju za izvrsenje obavezne investicije za prvu godinu
investiranja, odmah ро zakljucenju aneksa ugovora, а na iznos od 48.000.000
dinara i rokom vaznosti od 90 dana od dana potpisivanja aneksa ugovora, da
izvrsi ugovornu investiciju za prvu godinu investiranja u roku od 60 dana od
dana potpisivanja aneksa ugovora, da obezbedi da se u subjektu privatizacije
ne utvrdi visak zaposlenih, odnosno da zaposlenima ne otkaze ugovor о radu
zbog tehnoloskih, ekonomskih ili organizacionih promena u periodu od go-
dinu dana od potpisivanja aneksa ugovora i da isplati preostale nedospele rate
kupoprodajne cene odmah ро potpisivanju aneksa ugovora.
Pojedini subjekti privatizacije nisu dostavljali nalaze ovlascenog revizora
za ugovorom predvidene obaveze investicionog ulaganja. Zbog neizvrsavanja
obaveza iz kupoprodajnih ugovora ponistavana је privatizacija, odnosno ra-
skidani su kupoprodajni ugovori za preduzeca (npr. Merkur iz Backe Palanke,
Metalac, Mali Zvornik, ,,1. maj': Raska, Bruno, Indija, Keramika, Кraljevo,
Centrobanat, Zrenjanin, Mlin Buducnost, Srpska Crnja, Atelje, .,Stari grad~
Beograd, Polimer, Leskovac, Frizersko, Beograd, Pionir Reteks, Arilje,
Jugomedika, Кragujevac, Metalogradnja, Кnjazevac, Metalac, Dimitrovgrad,
Mesavina stocne hrane, Kanjiza, Radnik, Beograd, Valjevo projekat, Valjevo,
,,4. juli", Crvenka, Progres Mol, Morava mermer, Beograd, Javor, Beograd,
Morava drvo, Cuprija, Graditelj, Bezdan, Potisje Remont, Ada, Zora, Mol,
РКВ Вiopak, Beograd, ,,Тisa", Novi Кnezevac, Napredak, Ratkovo, Pionir,
Kovin, Laminat, Bajina Basta, Bos, Zabalj, ,,Zorko Zlatan': Bela Crkva, Vagar,
Subotica, Svetlo, Novi Sad, ~tarnparija Rujno, Uzice, Instalater, Sremska
Mitrovica, Standard konfekcija, Petrovaradin, Venac, Crvenka, Elnos ko-
rnerc, Bor, Takovo transport, Beograd, ,,Podrinje': Ljubovija, Solidarnost,
Кraljevo, Autotransport, Sjenica, Svetlost, Kula, Mlin, Bela Crkva, Proleter,
Backa Topola, UЬljanka "Nesic': UЬ, Azbukovica, Ljubovija, Нidrotehnika hi-
droelektronika, Beograd, Plana zivinarstvo, Velika Plana, Elektron, Кraljevo,
450 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggrobQa

,,Sjenica~ Sjenica, Jedinstvo, Arilje, Dekarbonizacija, Beograd, ,,Dorde Zlicic~

Durdevo, Fabrika secera, Kovin, Fabrika secera, Sremska Mitrovica, Cestereg
elektron, Кikinda, Autoremont, Nis, ,,1. шај', Novi Веёе], Tiz, Zemun, Мlekara
,.Мladost': Kragujevac, Zupa, Кпвееас, Putnik, Beograd.
U periodu januar-jun 2005. godine Sektor za kontrolu Agencije za priva-
tizaciju obavio је kontrolu izvrsenja ugovornih obaveza kupaca 504 subjekata
privatizacije, od cega је 151 kontrola izvrsena u Beogradu, а 353 kontrole spro-
vele su regionalne kancelarije u Nisu, Novom Sadu, Кraljevu i Кragujevcu.
Redovne kontrole realizacije kupoprodajnih ugovora za subjekte priva-
tizacije obuhvatale su kontrolu dokumentacije vezane za postovanje ugovo-
rom preuzetih obaveza, i to: odriavanje osnivacke skupstine privatizovanog
drustvenog ргесџзеса, formiranje organa upravljanja, usaglasavanje s privre-
menim privrednim registrom, donosenje odluka о promeni oЬlika organizo-
vanja i registracije kod nadleznog registra, postovanje odredaba kolektivnog
ugovora, pracenje izvrsenja obaveza placanja kupoprodajne cene, odrzavanje
kontinu.iteta poslovanja preduzeca, izvrsenje obaveza investicionih ulaganja,
otudenja imovine, kreditna zaduzenja, broj zaposlenih, radna angazovanost
zaposlenih, otpustanje zaposlenih, aktivnost sindikalnih organizacija, upuci-
vanje zaposlenih na placeno odsustvo u slucaju nedostatka posla. Centar za
kontrolu vrsio је i kontrolu ро osnovu ulozenih prigovora, odnosno pismenih
predstavki koje su upucivali kupci ili zaposleni.
Najcesce primedbe kupaca odnosile su se na nemogucnost uvodenja
kupca u posed, netacnost podataka prikazanih u programu privatizacije, obu-
stave rada zaposlenih, ostvarivanje ustanovljenih povlastica Uredbom о na-
cinu izmirenja javnih prihoda dospelih za placanje do kraja 2001. godine za
subjekte koji se privatizuju metodom javne aukcije i metodom javnog tendera
(.,Sluibeni glasnik RS'; broj 91 od 27. decembra 2002).
S druge strane, najcesce primedbe zaposlenih odnosile su se na neposto-
vanje radnopravnih propisa vezanih za isplacivanje zarada u skladu s kolek-
tivnim ugovorima i ugovorima о radu, kako zaostalih, tako i tekucih, te na
neuplacivanje poreza i doprinosa na zarade, kao i na neodrzavanje kontinu-
iteta poslovanja, neizvrsenje investicione obaveze kupca, kao i na otudivanje
osnovnih sredstava preduzeca.
Kontrola sprovedena u pomenutom periodu utvrdila је da od ukupno
kontrolisanog broja subjekata privatizacije u 61 preduzecu (12,1 %) nije posto-
jao kontinuitet poslovanja preduzeca, nisu postovani radnopravni propisi, na
primer, u Galenici plastika Beograd i Brodogradilistu Кladovo. Nepostojanje
bankarske garancije, neizvrsavanje investicionih obaveza i nedostavljanje re-
vizorskog izvestaja utvrdeno u 77 subjekata privatizacije (15,2%), na primer u
VI. Proces privatizacije drшtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 451

Niskoj mlekari Nis, Agrovojvodini, Vrsac, Vinozupi, Aleksandrovac, Secerani

"Kovin': Kovin, Secerani "Sremska Mitrovica", Sremska Mitrovica, Mlekari
"Sabac", Sabac, Zorki nemetali, Sabac, ,,Jugozapadnoj Ваёкој" Вас, Fabrici
secera "Crvenka", Crvenka, Zitopeku, Nis. Utvrdeno је da u 29 kontrolisa-
nih subjekata privatizacije (5,7%) nije bila џрћсепа druga rata kupoprodajne
сепе, а u 49 (9,7%) песа. Ovim ргеоџзесџпа Agencija za privatizaciju uputila
је opomene.
Komisija za utvrdivanje mera ро izvrsenim kontrolama Agencije za
privatizaciju donela је odluke о raskidu 71 ugovora (14%) i istovremeno је
pokrenut postupak za raskid pred nadleznim sudom, i to iz sledecih razlo-
ga: nedostajanje bankarske garancije za obavezu investiranja u tri slucaja,
neizvrsenje investicione obaveze u 14 slucajeva, перјасапје preostalih rata
kupoprodajne сепе u 35 slucajeva, neodrzavanje kontinuiteta poslovanja, te
konstituisanja hipoteke u dva slucaja. Do jula 2005. godine pravnosnazno је
Ьiо okoncan postupak raskida ugovora za 24 preduzeca, i to na stetu tuzenih
kupaca, odnosno u korist Agencije za privatizaciju. Na primer, raskinuti su
ugovori sa preduzecima: Кluz Тisa, Novi Весеј (14. januara 2005), Zastava
inzenjering, Кragujevac (1. marta 2005), Niska rnlekara, Nis (22. marta 2005),
IKOM, Subotica (29. marta 2005) zbog nedostavljanja bankarskih garancija,
а s preduzecem Zupa, Кrusevac (1. jula 2005) zbog neizvrsavanja obaveznih
investicionih ulaganja i prodaje irnovine preduzeca preko 5%. Ova preduzeca
presla su u nadleznost Akcijskog fonda i izlozena su aukcijskoj prodaji.
Iz datih podataka mozemo videti da је Kontrolna komisija Agencije za
privatizaciju u pomenutom periodu utvrdila da u skoro 60% slucajeva kon-
trolisanih privatizovanih preduzeca kupci drustvenog kapitala nisu izvrsavali
obaveze iz kupoprodajnih ugovora.
Iako naglasava da privatizacija u ekonomskom smislu nije cilj sama sebl
vec sredstvo za podizanje performansi jedne privrede i efi.kasnosti poslova-
nja preduzeca, prof. dr Bozidar Cerovic upozorava da "privatizacija per se
ne daje maksimalne efekte podizanja ekonomske efikasnosti i profitabilnosti
kupljenog preduzeca ukoliko nije obezbedeno slobodno i konkuretno triisno
okruzenje. [...] Nairne, privatna svojina, sama ро sebl ne obezbeduje visoku
efikasnost ako trziste nije konkurentno:'132
U Srblji nakon 2001. godine "proces privatizacije је isao ispred politike
koja Ьi podsticala konkurentnost trzista. То se vidi iz odnosa ocena EBRD za
Srblju i druge zernlje i u periodu u kome је zabelezen napredak u privatizaciji
(2001-2006) taj odnos је iznosio 54-55% prema ocenama za CEIB, а u politi-
ci komkurencije se kretao na nivou oko 30-33%': 133
U periodu 2001-2008. godine privatizaciju drustvenog kapitala u Srblji
nije pratio znacajniji razvoj konkurentske strukture tdi.sta i institucija tri.is-
452 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskog gro bija

nog sistema, izuzev bankarskog sektora, kako је u svojim istrazivanjima poka-

zao prof. dr Bozidar Сегомс, а posebno na primeru maloprodajne trgovinske
delatnosti u oЫasti prehrambenih proizvoda па trzistu grada Beograda.
Ра tako, ,,[... ] umesto роуесапја efikasnosti u velikom procentu se moze
govoriti о пеџвреёпцп privatizacijama koje su dodatno pogorsale strukturu i
performanse srpske рпетеёе" 134
Stoga, privatizacija drustvenog kapitala u Srblji nije dovela do aktiviranja
novih resursa, чес је, zbog nepostojanja trzista kapitala, velike ponude i male
traznje, rezultirala .лавргоёајогп" drustvene svojine, dekompozicijom velikih
ргеёшеса kroz proces restruktuiranja i копаёпо likvidacijom velikog broja
privatizovanih ргесшеса.

VI.12. Ekonomsko-socijalne posledice privatizacije u Srblji

2002-2010.godine

Privatizacija је u Srblji kao i u ostalim zernljama Јвюспе Evrope, donela di-

rektnu korist za manje od 2% stanovnistva, а indirektnu za negde ispod 8%
stanovnistva.
,,Imamo oko 0,25 odsto bogatih ljudi, elita ili sve zajedno sloj dobrostoje-
cih obuhvata oko deset odsto stanovnistva; visa klasa (to su oni sa preko 200
evra ро clanu porodice) obuhvata oko 15 odsto; visa srednja (vise od 100 evra
ро clanu porodice) 15 odsto stanovnistva...
Sve to zajedno pokazuje da је 40 odsto stanovnistva iznad granice siro-
mastva.
Niza srednja klasa (vise od 70 evra ро clanu porodice) obuhvata 20 odsto
stanovnistva; visa donja (vise od 40 evra ро clanu domacinstva) 20 odsto; niia
donja (vise od 20 evra ро clanu domacinstva), deset odsto. U ovoj poslednjoj
grupi javlja se i glad, kao manje-vise pratilac zivota.
Oko 15 odsto zaposlenih ne prima redovno dohodak. То su oni koji su na
raznim listama, а vec tri godine ne rade i nemaju primanja. Sve u svemu, oko
60 odsto stanovnistva Srblje zivi ispod linije siromastva:•1зs
Ovakva struktura raspodele nacionalnog proizvoda ukazuje ne samo na
ogroman stepen eksploatacije radnicke klase permanentnim snizavanjem
cene rada nego i na narusavanje ekonomski racionalnog sistema raspodele. 136
Od 1997. godine, nakon okoncanja prvog i zapocinjanja drugog talasa
privatizacije drustvenog kapitala u Srblji, kao sto smo ranije videli, doslo је
do rasta bruto nacionalnog dohotka, zarada zaposlenih i vlasnickog dohotka
(videti grafikon 14). Ovaj trend se odrzao do 2008. godine. Medutim, treba
VI. Proces privatlzacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010.
453

Grafikon 14

RASPOREl>IVANJE PRIМARNOGDОВОТКА
1997-2007
Z500000 ,----,,-----,--~ --т--....----,---т---т--

С1
:2
uoaooo
1--·
1
1
ј

!
-t ,_.,.
-lfulo

.....
1 1 llollodalc
1
"'
~ i -l:ndo

1000000
-Vl..ai
dollOdllt

1С1ОООО

u,1 u,a 1Jtt zoao 200 1 zaoz :aios 2004 zaos Z011 :IIID7
Godlna

lzvor: RepuЫika Srblja. RepuЬlicki zavod za statistiku; V Summary I, System ојnational accowus
for the есопоту, str. 8.

naglasiti da u celom periodu 1997-2007. godine date vrednosti, izuzev vla-

snickog dohotka, nisu dostigle nivoe iz 1989. godine. Polozaj SrЬije na ше-
dunarodnom trzistu Ьiо је sve slaЬiji. Tako, na primer, kupovna тос ро glavi
stanovnika u Federativnoj RepuЬlici Jugoslaviji (SrЬija i Crna Gora) iznosila
је 1998. godine samo 19% vrednosti u poredenju sa Nemackom.137
 454 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog gro Ыja

Роёеткогп 21. veka ekonomija је u Srblji Ьila na nivou 50%, а industrija

na oko 30% onoga sto је Ьila 1989. godine. Od 2000. do 2004. godine izguЬlje-
по је pola miliona radnih mesta, а гаёџпа se da је otvoreno pet puta manje
radnih mesta nego sto је zatvoreno. Sirornastvo је postalo nova drustvena
pojava u SrЬiji, nastala krajern 20. i роёеткогп 21. veka, kao direktna posledica
privatizacije drustvenog kapitala.
Do pocetka devedesetih godina 20. veka, sirornastvo (а pogotovo njegovi
ekstrernni oЬlici) nije Ьilo апасајпо prisutno u Srblji. Obrazovanje, zdravstvo,
socijalna zastita i ostale usluge Ьile su dostupne vecini gradana. Sa роёесипа
privatizacije u SrЬiji doslo је do naglog овпошаёепја najveceg dela stanovnis-
tva, s jedne strane, ali i do enormnog bogacenja malog broja ljudi zahvaljujuci
korupciji, privrednorn kriminalu, sivoj ekonorniji i dr., s druge strane.
Sociolosko istrazivanje u Srblji sprovedeno jula i avgusta 2000. godine
pokazalo је da је cak 85% ispitanika smatralo da se nacin zivota njihovog do-
macinstva od 1990. godine pogorsao. U takvoj situaciji kao jedna od osnov-
nih i najrasprostranjenijih strategija prezivljavanja uocava se izrazena reduk-
cija potreba pojedinca (Cvetic, Babovic, 2000).
Prerna podacima iz Ankete о zivotnorn standardu stanovnistva iz таја
i juna 2002. godine, na teritoriji Srblje (bez Kosova i Metohije) siromasno је
Ьilo oko 800.000 ljudi (10,6% stanovnika ili oko 250.000 dornacinstava). Rec
је о najvecem istraiivanju ove vrste u poslednje vrerne kojim је obuhvacen
uzorak od 6.386 domacinstava, tj. 19.725 pojedinaca. Domacinstva su svrsta-
na u siromasne posto је njihova potrosnja blla manja od 4.489 dinara ili 72
dolara mesecno, tj. 2,4 dolara dnevno, sto је utvrdeno kao nacionalna linija
siromastva. Ovde treba istaci cinjenicu da је pomeranje linije siromastva sa
4.489 na 5.507 dinara (tj. sa 2,4 dolara na 2,9 dolara) povecava broj siromas-
nih na 1.600.000 (474.000 domacinstva), odnosno na 20%. Potrebno је, tako-
de, ukazati na to da analiza nije uspela da u dovoljnoj rneri obuhvati izbeglice
i intemo raseljena lica, kao ni Rome koji su najugrozeniji i ciji је rizik siro-
mastva mnogo veci u odnosu na ostalo stanovnistvo (Strategija za smanjenje
siromastva, 2003).
Najvainije karakteristike siromastva u Srblji odgovaraju opstim karakte-
ristikama siromastva u Istocnoj Evropi.
Siromastvo u Srblji је tesno povezano sa nivoom obrazovanja. Rizik siro-
mastva kod onih koji nisu zavrsili osnovnu skolu dva puta је veci od prose-
ka populacije. Nezaposleni su suoceni s najvecim rizikom siromastva (59,4%
vecim od proseka populacije). Stari (vise od 65 godina) cine gotovo cetvr-
tinu ukupnog broja siromasnih, 17,7% ukupnog stanovnistva, а visok rizik
siromastva najvise pogada osobe bez penzija. Мladi se nalaze u kategoriji s
VI. Ргосев privatizadje drшtvenog kapitala u SrЬiji 2002-2010. 455

пагрговебпџп rizikom siromastva - 12,7% ove starosne grupe је впогпаёпо,

а njihov relativni rizik siromastva za 20% је veci u odnosu na prosek ро-
pulacije. Posmatrano prema velicini domacinstva, najugrozenija su doma-
cinstva sa pet i vise clanova. Prema sastavu domacinstva, siromastvo је пај-
rasprostranjenije medu jednoclanim i dvoclanim starackim domacinstvima.
Siromastvo u SrЬiji postalo је ruralni fenomen, kao u vecini zemalja u пап-
ziciji. Jugoistocna SrЬija је region s najvecim udelom siromasnih, пагоёџо
ruralna роёгџсја koja su dvostruko vise izloiena riziku siromastva u odnosu
na prosek cele populacije.
Prema ekonomskom i socijalnom poloiaju, izbegla i intemo raseljena lica
spadaju medu posebno ugroiene grupe u SrЬiji. Prema proceni Komesarijata
za izbeglice, u SrЬiji је 2003. godine iivelo 278.000 izbeglica i vise od 200.000
raseljenih sa Kosmeta. Procene ukazuju na to da је broj siromasnih medu
ovim licima Ьiо izmedu 120.000 i 140.000 (Prilozi Strategiji za smanjenje si-
romastva, 2003).
U odnosu па ostale ugroiene grupe, Romi su najsiromasniji i najugro-
ieniji. U izrazito ugroienu grupu spadaju i osobe sa invaliditetom (prema
procenama ukupan broj osoba sa invaliditetom iznosi oko 350.000). Anketa
о iivotnom standardu ukazuje па jednaku stopu siromastva zena i muskara-
ca. Niz drugih pokazatelja govori, medutim, о nepovoljnom ekonomskom i
ukupnom poloiaju iena u SrЬiji. Najveci rizik siromastva javlja se kod starih
iena na selu, samohranih majki, domacica, Romkinja, izbeglica, neobrazova-
nih i nezaposlenih zena, bolesnih i iena sa invaliditetom, iena irtava nasilja
(Strategija za smanjenje siromastva, 2003).
Poslednja decenija 20. veka moie se oznaciti kao period "iznudene pro-
duiene mladosti" zbog koje је vise od dve trecine mladih ielelo da napusti
zemlju. Doslo је do pojave fenomena "stampedo generacije" mladih i sve izra-
ienijeg proЫema "odliva mozgova: tj. trajnog odlaska obrazovanih mladih iz
Srblje (Nikolic, 2004).
"lznudena produiena mladost" i sveukupno "odlaganje iivota" pomeraju
granicu omladinskog doba do 29 (Mojic, 2004), ра i 35 godina (Mihailovic,
2004). Nakon 2000. godine ankete su pokazale da vecina mladih zeli da na-
pusti SrЬiju zbog cinjenice da је tranzicioni period dug i da iivotni standard
sporo raste.
Analiza neposrednog poloiaja mladih pokazuje da vise od 50% zaposle-
nih mladih i cak preko 70% nezaposlenih mladih zivi s roditeljima. Vecina
mladih (oko tri cetvrtine) ocenjuje da se materijalno stanje njihovih porodica
znatno pogorsalo tokom devedesetih godina, svrstavajuci svoje porodice u
kategoriju domacinstava koja zadovoljavaju osnovne potrebe ishrane i odeva-
nja, ali bez mogucnosti da nabave vainije kucne aparate.
 456 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog grobija

Finansijska oskudica povezana је i s uporednim procesom osamosta-

ljivanja mladih (Тогпапомс, Ignjatovic, 2004). Jasno se pokazalo da је u Srblji
proces individualizacije usporen zbog nedostatka bazicnih resursa: posla,
stambenog prostora, novcanih sredstava. U takvoj situaciji razumljivo nasta-
је svojevrsno "odricanje od вапюиајповџ'; ,,sistemska inhiblcija" i "stvaranje
vrline od пшпоэп" (Тогпапоск, Ignjatovic, 2004). Tako, ,,osujecena individu-
alizacija" dovodi do odlaganja skolovanja, braka, radanja, zaposlenja...
U drustvenim uslovima sveopsteg siromastva шасајпо је prisustvo rizic-
nog ропавапја mladih. Rezultati istrazivanja su pokazali da se 36% mladih
opija bar jednom шевеёпо, dok је marihuanu probala 1/3. Vise od polovine
mladih su pusaci, а trecina se kocka ili igra neku od igara па вгесџ (Jugovic,
2004).138
Jedna od prvih mera nove Vlade u Srblji, na celu sa Zoranom Dindicem,
koja se formirala nakon pada rezima Slobodana Milosevica 5. oktobra 2000.
godine i Iegalizacije izborne pobede Demokratske opozicije Srblje (DOS}, bila
је !Љeralizacija trgovinske razmene. Prosecna carinska stopa smanjena је sa
14,3% na 9,4%, а doslo је i do smanjenja necarinskih barijera. Povecan је uvoz
energije i robe siroke potrosnje. Medutim, nagli porast uvoza doveo је do
pogorsanja trgovinskog bilansa jer је izvoz 2001. godine Ьiо manji nego 1998.
godine. Rast izvoza је uglavnom Ыо koncentrisan na radno intenzivnu proi-
zvodnju, ~- proizvodnju koja zahteva nizak nivo kvalifikacije, poljoprivredne
proizvode, te proizvode ekstraktivne i tekstilne industrije. Izuzetak је pred-
stavljao izvoz oruzja i municije u balkanske zemlje. U isto vreme, udeo izvoza
u EU је porastao sa 39%, koliko је iznosio 1998, na 43% 2001. godine.
Do novembra 2003. godine budzetski deficit RepuЫike Srblje је porastao
na 4,3 milijarde dolara i Ыо је za 17,8% veci nego deficit u istom periodu
2002. godine. Spoljnotrgovinski deficit је za 84,5% premasivao vrednost izvo-
za. Glavni spoljnotrgovinski partneri 2003. godine bile su Nemacka, Ruska
Federacija i Italija.1з9
Izvoz od 2,7 milijardi dolara u 2003. godini Ьiо је visi nego u 2001, kada
је iznosio 1,9 milijardi dolara, ali је Ьiо znatno nizi nego 1990. godine, kada
је izvezeno roba i usluga za 5,8 milijardi dolara. Nizak nivo izvoza pratio је
veoma izrazen rast uvoza, koji је u 2003. godini iznosio gotovo 8 milijardi
dinara, а to је bilo znatno vise nego u 2001. godini, kada је uvezeno roba i
usluga za 4,8 milijardi dolara, а vise nego 1990. godine, kada је uvoz iznosio
oko 7,5 milijardi dolara.
Pocetkom novog milenijuma privredu u Srblji, kao i u drugim postko-
munistickim zemljama, odlikovao је rast deficita spoljnotrgovinske raz-
mene i dramaticno smanjenje pokrivenosti uvoza ostvarenim izvozom.
Spoljnotrgovinski deficit se od 2001. godine u Srblji kretao u rasponu 11-13%
VI. Proces privatiza cije drшtvenog kapitala u Srblji 2002-2010.
457

BDP. U 1990. godini spoljnotrgovinski deficit је iznosio 1,6 milijardi dolara,

а 2001. godine - 2,9 milijardi dolara, 2003. - 5,3 milijarde dolara, а 2004. go-
dine cak 7,4 milijarde dolara. S rastom deficita naglo је opadala pokrivenost
uvoza izvozom, od 78% u 1990. godini na svega 33,3% u 2003. godini.
Рговеспа otpisanost opreme na nivou celokupne privrede u Srblji iznosila
је 2003. godine cak 83,3%, а u industriji је пейо i visa, роио је otpisanost do-
stigla 86,6%. Tehnoloska zaostalost је, takode, bila veoma visoka, jer је najveci
deo opreme poticao iz druge polovine sedamdesetih i prve polovine osamde-
setih godina proslog veka. Zgrade i nepokretna imovina ргеёџзеса u Srblji
Ьile su vrednije od тпайпа i opreme (prema zvanicnim podacima па kraju
2001. godine, akumulirani gublci privrede Srblje dostigli su 12 milijardi evra
i bili su tri puta veci od vrednosti opreme). То znaci da su gubici prakticno
"progutali" svu opremu i dobar deo obrtnog kapitala. Procenjivalo se da od
ukupne prodaje roba i usluga na izvoz ide samo 8,4%, tako da se nizak stepen
izvozne sposobnosti, pri visokoj uvoznoj zavisnosti privrede u Srblji iskazuje
u pomenutom narastajucem spoljnotrgovinskom deficitu.140
Uzrok ovako velikog deficita pojedini ekonomisti, npr. profesor Mladen
Kovacevic, videli su u politici ekstremno precenjenog dinara i nagloj i prete-
ranoj liЬeralizaciji uvoza, te politici smanjenja prosecne ponderisane carinske
stope na uvoz na samo oko 5%, koje su se, kao sto smo videli, sprovodile u
Srblji od sredine 2001. godine. То је imalo za rezultat "sprzenu zemlju~ odno-
sno unistenu industriju i rast nezaposlenosti.141
S druge strane, privatizacija је vodila rastu nezaposlenosti i nestanku al-
ternativnog triista rada u industriji koje obezbeduje minimalnu platu (videti
tabelu 2).
Tabela 4. Stanovni!tvo, zaposleni i nezaposleni radnid u Republid SrЬiji
u 1991, 2002, 2006.

Stopa
Prosean godBnji
Godina Stanovnistvo Zaposleni nezapo slenosti
broj nezaposlenih
%

1953 6.979.154 634.000 28.862 -

1991 9.778.991 2.471.371 656.080 21,4
2002• 7.498.001 2.066.720 842.652 29,5

2006** - 2.018.595 916.257 28,05

•, • • Podaci se odnose na Republiku Srblju Ьеz Kosova i Metohije

Izvor: Statisticki godЊ1jak Rep11Ьlike Srbije i Сте Gore, Zavod za statistiku, Beograd, 2003;
Nacionalna s\ufba zaposljavan ja u RepuЬ\ici SrЬiji, GodHnji statisticki Ьilten, br. 52,
decembar 2006.
 458 Marija Obradovic • Hrrmika tranzidjskog grobQa

Рговеёпа plata је tokom 2004. bila manja od 200 evra, а pocetkom iste
godine za oko 17% niza nego u 2003. godini. 142 lnteresantno је primetiti da u
izdvajanjima stanovnistva stednja gotovo da i nije ucestvovala. Od ukupnog
izdvajanja stanovnistva u Srblji i Crnog Gori u 2002. godini, 79,9% је odlazi\o
па izdatke za robu i usluge, а 16,3% па izdatke za poreze, doprinose, takse,
carine i sl. U ukupnim primanjima stanovnistva bruto licne zarade zaposlenih
ucestvova\e su sa 37,7% u toku 2002. godine, primanja od prodaje roba i uslu-
ga sa 34,3%, primanja ро osnovu penzija sa 16,7%, а ostala licna primanja sa
8,2%. То znaci da је u strukturi primanja u SrЬiji i Crnoj Gori samo пейо vise
od jedne polovine prihoda (plate i penzije) potica\o od rada. 143
Uporedivanjem kretanja nomina\nih i rea\nih zarada u periodu 1966-
2011. godine (videti grafikon 15) pokazuje se da su njihovi lancani indeksi
izuzetno rasli na pocetku svakog od talasa privatizacije, а da su zatim drama-
ticno opadali.
Do 2010. godine politika siroke \Љera\izacije uvoza, pracena ubrzanom
privatizacijom, dove\a је do konstantnog rasta nezapos\enosti i smanjenja in-
vesticija, pri cemu su se strane direktne investicije vise nego prepo\ovile u
prva cetiri meseca 2010. u odnosu na isti period 2009. godine.
Medutim, priliv medunarodnog finansijskog kapitala u SrЬiju Ьiо је pra-
cen mnogobrojnim protivrecnostima. Tako је, pocetkom 2010. godine, profe-
sor Kovacevic skrenuo paznju javnosti u SrЬiji na pitanje sta se desi\o sa neto
deviznim prilivom od 75 milijardi dolara koji је ostvarila SrЬija, bez Kosova i
Metohije, u periodu od pocetka 2001. do aprila 2010. godine, i to ро osnovu
neto zaduzivanja, neto tekucih transfera (pre svega doznaka), prodaje imovi-
ne strancima, grinfild i braunfild investicija i stranih donacija. 144
Vise је nego ocito da ta sredstva nisu iskoriscena za ostvarivanje privred-
nog rasta. Srblja је u periodu tranzicije vracena u stadijum u kome dominira
zakon opadajucih prinosa, potpuni nedostatak mehanizama koji obezbedu-
ju ekonomski rast i diversifikaciju privrednih delatnosti, pad nadnica i ne-
zaposlenost Nezaposlenost је posebno pogodila visokoobrazovane kadrove
radnicke klase, ра su 2011. godine visoko, vise i srednje strucno obrazovani
radnici cinili 40,4% od ukupno nezaposlenih u SrЬiji, visokokvalifikovani i
kvalifikovani radnici 26,7%, priuceni (polukvali.fikovani) i niie strucno obra-
zovani radnici 4,4%, а nekvalifikovani radnici 28,4%.145
U periodu privatizacije drustvenog kapitala u SrЬiji, u razdoЬlju od 1988.
do 2013. godine, rea\ni rast bruto domaceg proizvoda (BDP) Ьiо је negativan
i iznosio је -35,9% ili -1,8% godisnje, а industrijske proizvodnje za -59,5%
ili -3,7% prosecno godisnje, sto ukazuje na to da је privatizacija drustvenog
kapitala vodila deindustrijalizaciji naciona\ne ekonomije. 1 46
VI. Proces privatizacije drustvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 459

Grafik on IS

LANCANI INDEКSI NOМINALNIВ 1 R1ALN111 PIIOSl'i:Nlв

NЕТО ZARADA (PLATA) U SRВШ
1966-1011"
Prelhodnih godiDa = 100 •Ос! 1999.pillcЬczJ)Odlllka a K-iМcloЬti-

541111 1
1
4500 i

Izvor: Statistilki godHnjak Srbije i Crne Gore, Zavod za statistiku, Beograd, 2003, str. 106; Statisticki
godisnjak Srblje 2007, Republicki zavod za statistiku Srblje, Beograd, 2007, str. 110; Statisticki
godisnjak RepuЬ/ike Srbije 2012, RepuЬ!i&i zavod za statistiku Srblje, Beograd, 2007, str. 62.

Medutim, treba podsetiti da је na pocetku privatizadje, 1990. godine,

Socijalisticka Federativna Republika Jugoslavija, kao i tokom osamdese-
tih godina 20. veka, imala pozitivne stope rasta drustvenog proizvoda u
celini, kao i za industrijski i drustveni sektor, dok је negativne stope rasta
imao samo privatni sektor.
 460 Marija Obradovlc • Hro11/ka tranzlcijskog groЫja

Р1"О1еСМ SoCfiiaje stope rasta dru!tvenog proizvoda SFRJ 1981-1988. (u %).

Obracunato ро proizvodnom metodu:

Рпетеёпе delatnosti ukupno 0,5

DrustYeni se\...'"tor 0,6
Sektor indi,idualne S\·ojine -0,1
Industrija i rudarstvo 2,2
Poljopriпeda. i ribarstvo -----.................................. 0,7
Sumarst\·o 1,9
Yodopri,тeda ----------·---- 1,0
Grade,inarst\·o . -5,0
Saobracaj i ,·eze ---------------- 2,1
Trgo,ina -1,8
Ugostiteljst\·o i turizam _ 0,1
Zanatst\·o (proizvodni deo) _ 0.6
Komunalne delatnosti (proizvodni deo) 0,8
Ostale proizvodne delatnosti 1,2
lzvor: SlmistiiJdgodiJnjak SFRJ 1990, Savezni zavod za statistiku, Beograd, 1990, str. 99.

Stoga se гпоје zakljuciti da је privatizacija drustvenog kapitala bila jedan

od faktora koji su doprineli padu industrijske proizvodnje koja је bila motor
razyoja socijalisticke Jugoslavije, а time i Srblje tokom osamdesetih godina
20. veka, i da је stoga doslo do negativnog drustvenog rasta u Srblji tokorn
devedesetih godina, kao i nakon 2007. godine.
Najveci pad BDP u Srblji, kao sto smo videli u prethodnom poglavlju,
Ьiо је и vreme medunarodnih ekonornskih i finansijskih sankcija tokom de-
vedesetih godina 20. veka i u 1999. godini za vreme vojne intervencije NATO
pakta.
U periodu od 2001. do 2005. godine, bruto domaci proizvod ро stanov-
niku povecan је vise od dva puta, sa 1.574 USD u 2001. godini na 3.525 USD
и 2005. godini. U datom periodu kumulativni rast BDP u stalnim cenama
2002. godine dostigao је 23%, а realan rast BDP iznosio је u proseku 5,3%
godisnje. Najvisa stopa rasta u ovom periodu ostvarena је 2004. godine i izno-
sila је 8,4%, kao rezultat znacajnog povecanja poljoprivredne i industrijske
proizvodnje. Najniia је Ьila 2003. godine i iznosila је 2,5%. Ali tokorn ovog
perioda visok rast ekonomske aktivnosti pratila је dvocifrena inflacija koja
је posle enormne stope 2001. godine od 91,8% smanjena na 16,5% (prosek
godine) u 2005. godini.147
VI. Proces privatizacije dru~tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 461

Medutim, u periodu 2008-2012. godine privredni rast је znatno usporen

i iznosio је samo 0,2% godisnje. 148 Кretanje bruto domaceg proizvoda u SrЬiji
per capita u periodu 1997-2012. godine prikazano је na grafikonu 16.
Pad stope privrednog rasta u SrЬiji od 1989. godine pratio је porast neza-
poslenosti i zaduzivanja zemlje u inostranstvu.
Prema podacima zvanicne statistike, zaposlenost је u SrЬiji sa nivoa od
2.618. ООО (ukljucujuci i 238.000 u АР КIМ) u 1988. godini smanjena na
1.724.000 u 2012. i 1.703.000 u 2013. godini. Кrajem januara 2014. godine
u Srblji је evidentirano 789.000 nezaposlenih, tako da је zvanicno iskazana
stopa nezaposlenosti iznosila oko 22%.
Ukupan javni dug SrЬije је sa 14,2 milijarde evra u 2000. godini, najpre
smanjen na 8,8 milijardi evra 2008. godine, da Ьi se zatim роуесао na cak 17,7
rnilijardi evra u 2012. godini, 20,1 milijardi evra u 2013. godini i 20,4 milijardi
evra u februaru 2014. godine ili oko 63% procenjenog BDP.
"Ukupan javni dug је u SrЬiji u periodu od 2000. do 2013. godine brze
rastao od realne ekonomske aktivnosti i pored znatnih privatizacionih priho-
da ро osnovu prodaje drzavnih i drustvenih preduzeca. Posebno је visok rast
javnog duga od 2008. do 2012. godine, jer је u tom periodu javni dug udvo-
strucen i povecan za oko 8,9 rnilijardi evra ili za prosecno 19,1 % godisnje:'149

Grafikon 16

Вruto domacl proizvod (BDP) u Republlci SrЬiji реrщ,а

1997-2012

-uso

1187 !.а 1" 20DO 1001 Јааа 20DS ZIIIМ 1005 ЈаО1:IID7318 2181D8 11а1 81
Godlll8

Izvor: Materijal RepuЬ/llkog zm,oda za statistiku. Aiurinno 26. decembra 2013.

462 Marija Obradovic , Hronika tranzicijskoggroЬija

Najznacajnija posledica privatizacije drustvenog kapitala u SrЬiji odnosi-

la se na promenu ucesca privatnog i drustvenog sektora u drustvenom proi-
zvodu.
Udeo privatnog sektora u drustvenom proizvodu Savezne repuЬlike
Jugoslavije (SrЬija i Crna Gora) iznosio је 1990. godine, па pocetku procesa
privatizacije drustvenog kapitala, 18,5%, da Ьi se 1992. рорео па 21,3%, 1993.
na 26,5%, а 1994. па 32,4%.150
Ucesce drustvenog sektora u drustvenom proizvodu RepuЫike SrЬije
iznosilo је 1996. godine 64%, а privatnog 36%, dok se 2001. godine ucesce
drustvenog sektora smanjilo па 57%, а privatnog роеесаю па 43%.
No, i pored toga, zaposleni u drustvenom i drzavnom sektoru su 2002.
godine cinili 66,5% ukupno zaposlenih, dok је privatni sektor zaposljavao
samo 23,6% ukupno zaposlenih u Srblji.
Ali 2011. godine zaposleni u registrovanom privatnom sektoru cinili su
54,2% zaposlenih, u neregistrovanom privatnom sektoru (,,siva ekonomija")
13%, а u drzavnom sektoru 30,2% ukupno zaposlenih u SrЬiji.
Prema sistemu nacionalnih racuna, sektor drzave, koji sadrzi i izdatke
za odbranu, а uglavnom obuhvata direktne i indirektne budzetske korisnike,
kao i druge pripadajuce jedinice ро kriterijumima sektorizacije, 2007. godine
ucestvovao је sa 16,7% u formiranju BDP, а u 2010. godini sa 15,7%.
Ucesce sektora domacinstava, koji obuhvata delatnost poljoprivrednih
gazdinstava i ukljucuje i imputiranu vrednost stambenih usluga, u ukupnom
BDP iznosilo је 2007. godine 29,6%, dok је u 2010. godini ovo ucesce Ьilo
30,1%.151

VI.13. Privatizacija drustvenog kapitala na Kosovu i Metoblji

1999-2007.godine
Nakon donosenja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti OUN о Kosovu, 10.
juna 1999. godine, i shodno njenoj primeni, povlacenja vojske RS i dola-
ska predstavnika medunarodne zajednice na Kosovo i Metohiju, privatiza-
cija drustvenog kapitala u ovoj Ьivsoj autonomnoj pokrajini Socijalisticke
Republike SrЬije i konstitutivnom delu SFRJ, nije se sprovodila ро datom
Zakonu о privatizaciji koji је 2001. godine donela Skupstina SrЬije, vec ured-
bama i administrativnim naredenjima koja је donela Мisija Ujedinjenih naci-
ja na Kosovu (UNMIK).
Naime, Uredbom 2001/9 UNMIK (UN Mission in Kosovo), donetom 25.
maja 2001. godine, od tela koje је uspostavljeno pomenutorn rezolucijom, kao
administradja Мisije OUN na Kosovu, postavljen је novi ustavni okvir za
VI. Proces privatizacije drшtvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 463

privremenu upravu na Kosovu. Ovim su na Kosovu i Metohiji prestali da se

primenjuju zakoni RepuЫike Srblje doneti па osnovu Ustavnog zakona za
sprovodenje amandmana IX i XIX па Ustav SR Srblje (nSluibeni glasnik SRS~
broj 11/89), od 22. marta 1989. godine, kojim је bila ukinuta Socijalisticka
Autonomna Pokrajina (SAP) Kosovo.
Kako је UNMIK (United Nations Interim Administration Mission in
Kosovo) svoju odgovornost, na osnovu date rezolucije, da administrira imo-
vinom koja nije u privatnom vlasnistvu, interpretirao kao pravo da raspola-
ze drustvenim i javnim ргесџзесџпа na Kosovu, smatrao se nadleinim i za
privatizaciju drustvenog kapitala na teritoriji Kosova. Tako је 13. juna 2002.
godine doneo Uredbu 2002/12 о osnivanju Kosovo Trust Agency (КТА), od-
nosno Kosovske poverilacke agencije (КРА), koja је postala nadleina za pri-
vatizaciju drustvenih preduzeca na Kosovu. Uredbom UNMIK 2002/13 od
13. juna 2002. godine osnovana је i Posebna komora Vrhovnog suda Kosova
koja se bavila pitanjima КРА. Kosovskom poverilackom agencijom ruk ovodio
је odbor sastavljen od osam direktora, cetiri medunarodna i cetiri sa teritorije
Kosova. Specijalni predstavnik Generalnog sekretara OUN imenovao је di-
rektore sa Kosova, pri cemu su trojica bili ministri iz privremenih institucija
na Kosovu, ukljucujuci i ministra iz zajednice Srba, а cetvrti је Ьiо predstav-
nik Federacije nezavisnih sindikata Kosova.1s2
Donosenjem Uredbe UN MIK 2002/12, КРА је postala odgovorna za
upravljanje javnim i drustvenim preduzecima koja su bila registrovana na te-
ritoriji Kosova, kao i za upravljanje aktivom koju su ta preduzeca irnala na
teritoriji Kosova. Tako је КРА dobila status poverenika vlasnika dru stvenih
preduzeca, uz ingerencije da utvrduje identitet vlasnika drustvenih preduzeca
kojima se imala isplatiti nakn ada nakon njihove privatizacije, ро namirenju
obaveza prema zaposlenirna (raspodela 20% doblti), poveriocima i ostalirn
potraiivanjima. Medutirn, ona nije bila odgovorna za dugove preduzeca. S
dru ge strane, КРА је postala jedino legitimno telo na teritoriji Kosova koje је
imalo pravo da pokrene postupak privatizacije dru stvenih preduzeca. Prema
njenim podacima, bilo је identifikovano izmedu 350 i 400 dru stvenih pre-
duzeca na teritoriji Kosova, od kojih vecina nije obavljala svoju delatnost od
1999. godine.
Na osnovu prvobltne Uredbe UNMIK 2002/12, КРА је Ьila nadlei-
na iskljucivo za privatizaciju drustvenih preduzeca. Izmenjenom Uredbom
UN MIK 2005/18 od 22. aprila 2005. godine dato је pravo КРА da privatizuje
i deonicarska drustva (akcionarska drustva - a.d., dru stva sa ogran icenom
odgovornoscu - d.o.o.).
Као sto smo vec opisali u prethodnim delovim a rada, vecina drustvenih
preduzeca na Kosovu, kao i u Srblji, pocetkom devedesetih godina Ьila su
464 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskog gro blja

transformisana u ргеёшеёа u mesovitoj svojini, drustva sa ogranicenom od-

govornoscu, deonicarska drustva ili holding kompanije па osnovu Zakona о
uslovima i postupku transformacije drustvene imovine u druge oЫike svojine
(,,SluzЬeni glasnik RS'; broj 48/91 i 75/91) i Zakona о svojinskoj transforma-
ciji (,,SluzЬeni glasnik RS'; broj 31/97). Sa formiranjem КАР, 2002. godine,
ove svojinske transformacije drustvenih ргеоџзеса su ропйгепе, јег se КРА
pozivala na diskriminaciju u samom postupku transformacije drustvenih
ргеашеса na Kosovu. Velikom broju deonicarskih drustava vracen је status
drustvenih ргеошеса i опа su privatizovana javnim tenderom preko КРА ili
likvidirana. DP Ringov ciglane Рес је, гесџпо, 1992. godine transformisano u
drustvo u mesovitoj svojini i iste godine registrovano kao deonicarsko drus-
tvo u mesovitoj svojini. Nad ovim preduzecem КРА је 14. oktobra 2005. go-
dine zapoceo postupak likvidacije. 153
S druge strane, neka drustvena preduzeca sa teritorije Kosova prebacila
su 51 % svog kapitala Fondu za razvoj Srblje, ili su svoje sediste, sa Kosova,
premestila u druge gradove Srblje. Odnosno, vecina drustvenih preduzeca sa
teritorije Kosova, u skladu sa Zakonom о Fondu za razvoj RepuЬlike Srblje
(,,Sluibeni glasnik RS': broj 20/92), pripojena su kompanijama cije је sediste
izvan pokrajine Kosovo (Sartid a.d., Beograd, Holding izolacija a.d., Beograd,
НК РК Yumco a.d., Vranje). Tako је, na primer, u sladu sa Zakonom о predu-
zecima (,,Sluzbeni list SRJ", br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 i 36/02),
drustveno preduzece sa Kosova "Farmakos", odlukom Trgovackog suda, svoje
sediste iz Prizrena prebacilo u Beograd, 21. juna 1999. godine. Medutim, КРА
је prodavala sve objekte na teritoriji Kosova bez prethodne saglasnosti matic-
nih preduzeca. 154 Tako su se otvorili brojni imovinsko-pravni proЫemi u vezi
sa statusom delova pojedinih deonicarskih drustava cije se sediste nalazi u
RS, kao i pitanje ko је nadleian za privatizaciju njihovog drustvenog kapitala,
organi RepuЬlike Srblje ili Kosova i Metohije. Jedan od takvih najpoznati-
jih slucajeva је skijaski centar na Brezovici u sklopu Ineksovih/Geneksovih
hotela, cije је sediste u Beogradu, о cemu smo detaljno pisali u prethodnim
delovima rada.
Uredbom UNMIK 2003/13, od 9. таја 2003. godine, о transformaciji
prava koriscenja nepokretne imovine u drustvenoj svojini, u clanu 10. priznat
је "poseban status" radnicima drustvenih preduzeca u postupku privatizacije.
Uredbom је utvrdeno da zaposleni radnici drustvenih preduzeca u postupku
privatizacije imaju pravo na deo prihoda od privatizacije ukoliko ispunjavaju
odredene uslove. Procedura u vezi sa sastavljanjem liste podobnih radnika, za
koju је nadlezna КРА, utvrdena је с!. 10.2 i 10.3 date uredbe. Biti registrovan
kao zaposleni znacilo је blti upisan u maticnu knjigu zaposlenih i/ili u bilo
koji drugi registar koji је preduzece otvorilo nakon 1999. godine.
VI. Ргосев privatizacije dru~tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 465

Ovom uredbom је Ьilo predvideno i da predstavnici radnika drustvenih

ргеџџзеса u postupku privatizacije, u saradnji sa Unijom nezavisnih sindikata
Kosova, па nediskriminatornoj i ргамёпој osnovi formulisu listu podobnih
radnika za raspodelu 20% doblti od privatizacije. Lista se zatim dostavljala
КРА, koja је imala statutarnu obavezu da pregleda ргеёюёеаџ listu i izvrsi
neophodne promene. Biti podoban za ukljucenje па zvanicni spisak zaposle-
nih podobnih za raspodelu doblti, prema pomenutoj uredЬi, znacilo је "Ьiti
registrovan kao zaposleno lice pri drustvenom ргеёшесџ u vreme privatiza-
cije i nalaziti se па platnom spisku najmanje tri godine':155 Postupak u vezi sa
zalЬom, odnosno prigovorom па objavljenu listu radnika koji su imali pravo
na isplatu Ьiо је odreden clanom 10.6 Uredbe. Zalba, odnosno prigovor mo-
rao је da se zasniva na diskriminaciji i da bude upucen najpre КРА, а za-
tim Posebnoj komori Vrhovnog suda Kosova. Od 2003. godine do septembra
2007. godine Ьilo је objavljeno 59 lista drustvenih preduzeca sa imenima kva-
lifikovanih radnika za raspodelu doЬiti. Izuzev radnika Banje Юokot, nijedno
ime srpske nacionalnosti nije objavljeno na listi kvalifikovanih radnika. Od
2004. do 2006. godine ukupan broj podnosilaca zalЬi iznosio је 5.378, od cega
su 2.510 zalЬi odЬijene, а 1.632 је prihvaceno.156
Restrukturiranje ili likvidacija drustvenih preduzeca definisana је
Uredbom UNMIK 2005/48 od 21 novembra 2005. godine.
Prestrukturiranje preduzeca obavljalo se osnivanjem novih kompanija
koje su zapravo bila drustva sa ogranicenom odgovornoscu (d.o.o.). U zavi-
snosti od velicine i delatnosti kompanije vrsena је njena razgradnja na dva
ili tri nova preduzeca, ali uvek s jednim maticnim preduzecem. То maticno
preduzece zapravo је Ьilo originalno drustveno preduzece. Predmet prodaje
Ьiо је kapital supsidijarnog, novog preduzeca, njegova aktiva, tekuce obave-
ze, oЬicno utvrdivane za poslednja tri meseca, kao i poslednja godina u ko-
joj nisu placeni porezi. Starom originalnom preduzecu ostajala је pokretna
imovina, licence, potrazivanja koja su bila starija od tri meseca i svi radnici
Kupac novog preduzeca nije Ьiо odgovoran za dugove originalnog drustve-
nog preduzeca, ni za zaposlene. 1s7
Prema istrazivanjima mr Sanje Dodic, makroekonomske posledice ova-
kve privatizacije drustvenog kapitala na Kosovu i Metohiji Ьile su: povecanje
broja nezaposlenih, nestabilnost, tj. neodrzivost poslovne delatnosti, smanje-
nje industrijske proizvodnje, zatvaranje velikih preduzeca i stvaranje mono-
pola.1ss
466 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggroЬija

Napomene uz sesto poglavlje

1 Кarel Kosik, О dilemama suvremene povijesH, Razlog, Zagreb, 2007, str. 285.
2 Videti: Marija Obradovic, ,,Promena svojinske i ekonomske strukture u istoёno-
evropskim zemljama posle Drugog svetskog rata~ lstorijski zapisi, br. 3-4/1999,
godina LXXII, Podgorica, str. 139-148.
3 Marija Obradovic, .,Uloga medunarodnih finansijskih organizacija u privatizaciji
drustvenog kapitala u SrЬiji 2000." Nova Srpska politiёka misao, Уо\. XVII/2009,
No. 3-4, Urednik, Djordje Vukadinovic, ISSN 1450-7382, str. 192-193.
4 Ovaj zakon pretrpeo је vise izmena i dopuna. Videti: ,,S\uzbeni glasnik RS': br.
18/03, 45/05 i 23/07, 30/10, 93/12 i 119/12.
5 Softver za prihvatanje i obradu podataka u sistemu Privremenog registra predu-
веса u Republici SrЬiji uraden је i postavljen u saradnji sa firmom Bose Consul-
ting Limited koja је kao deo britanskog DFID-a specijalizovana za implemen-
taciju sistema centralnog privrednog registra, ,,sa bogatim iskustvom uvodenja
centralnih registara u istocnoevropskim zemljama, а s ciljem njihovog potpunog
uskladivanja sa standardima koji su propisani u zemljama Evropske unije~
6 Kupac 70% dru stvenog kapitala Beocinske fabrike cementa a.d. Beocin koja је
zaposljavala 2.040 radnika iskoristio је svoje pravo iz ugovora о prodaji i preneo
prava i obaveze iz ovog ugovora na svoje zavisno preduzece Lafarge Perlmooser
Zement Holding GmbH-a.d., Austria i 1. marta 2002. potpisan је ugovor о pre-
nosu. Skupstina akcionara fabrike cementa odrzana је 29. marta 2002. godine.
Beoёinska fabrika cementa prodata је ро ceni od 50.890.000.00 USD, а ugovo-
rene su ukupne investicije u iznosu od 32.300.000.00 USD. Socijalni program za
isplatu tehnoloskog viska zaposlenih iznosio је 5.800.000.00 USD.
Drustveno preduzece cementara "Kosjeric" sa р. о. Kosjeric sa 649 zaposlenih,
kupili su Tithus limited i Titan Cement Company, Grcka. Skupstina akcionara u
ovoj fabrici cementa odrzana је 2. aprila 2002. godine. Prodajna сепа za cemen-
taru "Kosjeric" bila је 35.000.000.00 USD, а ugovorene su ukupne investicije u
iznosu od 29.700.000.00 USD. Socijalni program za isplatu tehnoloskog viska
zaposlenih iznosio је 3.400.000.00 US dolara.
Privatizacija fabrike cementa "Novi Popovac" FC Paracin koja је zaposljavala
2.474 radnika prati\o је uvodenje privremenih mera Vlade Republike SrЬije. Ku-
pac cementare Ьiо је "Breitenburger" Aus\andbeteilingunsg GmbH. Skupstina
akcionara ove cementare odrzana је 11. aprila 2002. godine. Prodajna сепа za
cementaru "Novi Popovac" bi\a је 52.000.000.00 USD, а ugovorene su ukupne
investicije u iznosu od 85.000.000.00 USD. Socijalni program za isplatu tehno-
loskog viska zaposlenih iznosio је 5.300.000.00 USD.
7 Statistiёki godisnjak SrЬije i Crne Gore 2003, Zavod za statistiku, Beograd, 2003.
8 Marija Obradovic, ,,The 2002 strategy for privatiza tion in SerЬia", South East Eu-
rope Review, Issue 4/2009, str, 534.
VI. Proces privatiza cije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 467

9 Smisao ove uredbe Ыо је da se radnicima drustvenih ргеёџзеса onemoguci dalje

koriscenje prava besplatnog upisa akcija koje im је ovaj zakon omogucavao. Pri-
likom utvrdivanja strukture kapitala drustvenih ргеёшеса u proceduri pripreme
dokumentacije za tendersku prodaju ёеио se otvarao sukob izmedu rukovodstva
i zaposlenih subjekta privatizacije, s jedne strane, i privatizacionog savetnika,
oblcno strane firme, s druge strane. U situacijama ovakvog sukoba konacno mi-
sljenje koju strukturu kapitala ргеёџзесе treba da upise u sudski registar daje
pravni centar Ageщ:ije za privatizaciju.
U slucaju Beopetrola, ргеёџзеса za promet naftinih derivata sa 1.597 zaposlenih,
pozadinu spora izmedu pravnog savetnika Harrisons Solicitor iz Northallentona
koga је angazovala Agencija za privatizaciju i rukovodstva i radnika preduze-
ca, prilikom utvrdivanja strukture kapitala, u jesen 2002, cinio је sukob kon-
kurentnih nomenklatura - »socijalisticke" i »demokratskё, oko uspostavljanja
kontrole nad drustvenom imovinom ovog znacajnog preduzeca, u kome је udeo
drustvenog kapitala u ukupnom kapitalu iznosio 62%. U tom svetlu se mogu
posmatrati i resenje о porezu na ekstra dohodak, u visini od 663,447.81 DEM
koje је Beopetrol doblo u toku procesa utvrdivanja struktu re kapitala i odmah
uplatio!?
10 Miroljub Labus, Osnovi ekonomije, sedmo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Prav-
ni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2007, str. 113, 114.
11 Slobodan Vukovic, Сети privatizacija, SDS-IKSI, Beograd, 1996, str. 17.
12 Dr Veselin Draskovic, "Tranzicija i privatizacija: lzmedu iluzija i realnosti", Eko-
nomski anali, br. 130, oktobar-decembar, 1996.
13 Slobodan Vukovic, Сети privatizacija, SDS-IKSI, Beograd, 1996, str. 30.
14 Isto, str. 69.
15 Miodrag Zec, "Nuznost i etape svojinske transformacije", u zbomiku sa meduna-
rodnog naucnog skupa odrzanog u Beogradu 19. i 20. novembra 1990, Ekonom-
skefunkcije driave и uslovima nase triisne privrede, akademik Branislav Soskic,
akademik Mirceta Curovic i prof. Bosko Gluscevic (prir.), Crnogorska akademi-
ja nauka i umetnosti, Odeljenje drustvenih nauka, Podgorica, 1992, str. 239,240.
16 Miodrag Zec, ,,Koncept, modeli i efekti privatizacije u Jugoslaviji~ Financing.
Meselni lasopis za pitanje.finansija, br. 7-8, jul-avgust 1995, str. 18-21.
17 Slobodan Vukovic, Сети privatizacija, SDS-IKSI, Beograd, 1996, str. 51, 52.
18 Bozidar Cerovic, Tranzicija. Zamisli i ostvarenja, Centar za izdavacku delatnost
Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2012, str. 328.
19 Isto, str. 328.
20 lsto, str. 332.
21 lsto, str. 336.
22 Isto, str. 502.
23 Isto, str. 512, 511.
24 Slobodan Vukovic, Сети privatizacija, SDS-IKSI, Beograd, 1996, str. 43, 44, 55,
84, 85, 87.
468 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskoggrobija

25 Nada Novakovic, ,,Strajkovi, sindikati i privatizacija u SrЬiji", Socioloski pregled,

Vol. XLIVII (2013), No. 1, str. 35-36.
26 Роёо Salih, Strajk izmedu iluzije i zbiye, Radnitka stampa, Beograd, 1989, str. 6.
27 Nada Novakovic, ,,Strajkovi, sindikati i privatizacija u SrЬiji'; Socio/oski pregled,
Vol. XLIVII (2013), No. 1, str. 36.
28 Miodrag Zec, ,,Nedovrsena tranz icija - dileme i moguca resenja", Ekonomist, br.
1, Beogra d, 2005, str. 23.
29 Aleksandar Vlahovic, ministar za privredu i privatizaciju, dr Mirko Cvetkovic,
direktor Agencije za privatizaciju, mr Milojko Arsic, konsultant CES Месопа,
,,Privatizacija ргесшеса u SrЬiji: Dosadasnji rezultati i ocekivani efekti'; Eko-
nomski a11ali, tematski broj: .Savetovanje ekonomista, privrednika i bankara.
Nova геёепја u regulativi privatizacije: Dosadasnji rezultati i ocekivani efekti';
Beogra d, 17. i 18. april 2003, str. 22.
30 Isto, str. 23.
31 Miodrag Zec, ,,Koncept Nacionalnog privatizacionog fonda 1", Ekonomski anali,
tematski broj: .Ekonomska tranzicija u SrЬiji 2001-2005. Rezultati, strategije,
perspektive~ Beograd, april 2006, str. 87.
32 Aleksandar Vlahovic, ministar za privredu i privatizaciju, dr Mirko Cvetkovic,
direktor Agencije za privatizaciju, mr Milojko Arsic, konsultant CES Mecona,
,,Privatizacija preduzeca u SrЬiji: Dosadasnji rezultati i ocekivani efekti~ Eko-
nomski anali, tematski broj: ,,Savetovanje ekonomista, privrednika i bankara.
Nova resenja u regul ativi privatizacije: dosadasnji rezultati i ocekivani efekti';
Beograd, 17. i 18. april 2003, str. 27.
33 Isto, str. 29.
34 Mr Radovan Lukic, ,,Neki aspekti procesa privatizacije u SrЬiji~ Ekonomski anali,
tematski broj: .Savetovanje ekonornista, privrednika i bankara. Nova resenja u
regul ativi privatizacije: dosadasnji rezultati i ocekivani efekti'; Beograd, 17. i 18.
april 2003, str. 229.
35 Prof. dr Sofija Adzic, ,,Zasto privatizacija u SrЬiji ne podstice privredni razvoj~
Ekonomski anali, tematski broj: ,,Savetovanje ekonomista, privrednika i bankara.
Nova resenja u regul ativi privatizacije: dosadasnji rezultati i ocekivani efekti';
Beograd, 17. i 18. april 2003, str. 191-192.
36 Aleksandar Vlahovic, rninistar za privredu i privatizaciju, dr Mirko Cvetkovic,
direktor Agencije za privatizaciju, mr Milojko Arsic, konsultant CES Mecona,
,,Privatizacija preduzeca u Srblji: dosadasnji rezultati i ocekivani efekti'; Ekonom-
ski anali, tematski broj: ,,Savetovanje ekonomista, privrednika i bankara. Nova
resenja u regulativi privatizacije: dosadasnji rezultati i ocekivani efekti. Beograd,
17. i 18. april 2003, april 2003, str. 29.
37 Prof. dr Sofija Adzic, ,,Zasto privatizacija u SrЬiji ne podstice privredni razvoj~
Ekonomski anali, tematski broj: .Savetovanje ekonomista, privrednika i bankara.
Nova resenja u regul ativi privatizacije: dosadasnji rezultati i ocekivani efekti~
Beograd, 17. i 18. april 2003, str. 191.
VI. Pr oces privatiza cije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 469

38 Nada Novakovic, ..~trajkovi, sindikati i privatizacija u Srblji", Socioloski pregled,

Vol. XLIVII (2013), No. 1, str. 37, 47-48.
39 Prodaja kapitala u postupku privatizacije javnim tenderom podrobnije је regu-
lisana Uredbom о prodaji kapitala i imovine javnim tenderom koja је pretrpela
veci broj izmena i dopuna (,,Sluzbeni glasnik RS", br. 45/01, 59/03, 110/03, 52/05,
126/07, 96/08, 107/08 i 98/09).
40 Zvanicna prezentacija орёппе Prokuplje, www.prokuplje.org.rs. 2013.
41 www.Ыic.rs, 3. maj 2009.
42 www.priv.rs
43 www.Ьlic.rs, 5. jul 2011.
44 www.b92.net, 11. avgust 2011.
45 http://priv.rs/Agencija za privatizaciju/90/SLOGA.shtml/seo=/company= 133.
46 lvan Zlatic, ,,Zasto su radnici перозеђш", u: Deindustrijalizacija i radnilki otpor.
Borbe i inicijative za oluvanje radnih mesta и periodu tranzicije, Pokret za slobo-
du, Beograd, 2011, str. 247-248.
47 www.pressonline.rs, 25. avgust 2010.
48 Politika online, 26. jul 2013.
49 www.priv.rs
50 www.danas.rs, 3. novembar 2011.
51 www.danas.rs, 29. avgust 2012.
52 www.novosti.rs, 9. maj 2013.
53 www.b92.net, 19. april 2013.
54 www.priv.rs
55 www.priv.rs
56 Minel transformatori a.d. Ripanj u restrukturiranju. Marketinski prospekt,
"Grant Thornton" ВС Consulting d.o.o., Beograd, www.priv.rs
57 www.priv.rs
58 АР Cl-2209.0509/14, 22. septembar 2014.
59 "Nova Sloga" d.o.o., Trstenik. Profil kompanije, ,,CES MECON~ Beograd, mart
2007.
60 Od 1. januara 2002. godine do 31. decembra 2003. godine javnim tenderom bilo
је privatizovano 30 drustvenih preduzeca, pri cemu је ukupna prodajna cena ka-
pitala iznosila 51.218.169.426 dinara. Tokom 2004. godine javnim tenderom bilo
је privatizovano devet drustvenih preduzeca, pri cemu је ukupna prodajna cena
kapitala iznosila 1.095.086.000 dinara. U periodu 1. januar- 31. decembar 2005,
16 tendera okoncalo se prodajom kapitala drustvenih preduzeca, ро ukupnoj
ceni od 8.043.130.762 dinara.
61 www.okradio.rs
62 Zavarival, Marketinski prospekt, Specijalizovano zavarivacko privredno drustvo
,,Zavarivac" a.d., Vranje u restrukturiranju, Dil Inzenjering Konsalting d.o.o.,
Beograd, april 2013.
470 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog gro bija

63 www.priv.rs
64 Dil inzenjering kolsanting d.o.o., Beograd, MarketinЉ prospekt (Teaser) AD
Fabrika secera "Zrenjanin': Zrenjanin, april 2009, str. 17.
65 www.priv.rs
66 "Kratak profil preduzщ, septembar 2006, www.priv.rs
67 www.fam.co.rs
68 www.pressonline.rs, 29. decembar 2010.
69 Markentiski prospekt Hemijske industrije ":lupa" a.d, Кrusevac, Beograd, по-
vembar 2007, www.priv.rs
70 Blic, 16. septembar 201О.
71 Iako su ovi rehaЬilitacioni centri nastali direktnim ulaganjem iz dohotka rad-
nicke klase SFRJ, voluntaristickim postupkom podrzavljenja drustvenog kapitala
devedesetih godina 20. veka ovi objekti su se nasli u vlasnistvu drzave. Vide-
ti: Zakon о osnovama svojinskopravnih odnosa (,,Sluzbeni list SFRJ': br. 6/80 i
36/90, ,,SluЊeni list SRJ~ broj 29/96, ,,Sluzbeni glasnik RS~ broj 115/05).
72 Videti: dr LjuЬinka Коппс, Restrukturiranje i privatizacija velikiuh drustvenih
ргеёшеса u Srblj i, IES, Institut za evropske studije, Beograd, 2007.
73 Mr Ljiljana Rajnovic, ,,Restrukturiranje u postupku privatizacije", Ekonomski
anali, tematski broj: ,,Savetovanje ekonomista, privrednika i bankara. Nova rese-
nja u regulativi privatizacije: dosadasnji rezultati i ocekivani efekti': Beograd, 17.
i 18. april 2003, str. 222-223.
74 Dnevni akter, Tanjug, 28. februar 2013, www.akter.co.rs
75 www.priv.rs
76 w.w.w.inicijativa.org/tiki/tiki-readarticle.php?mode=mobile&articleld=l703.
17 www.priv.rs
78 Agencija za privatizaciju је 1. marta 2005. godine donela odluku о restrukturira-
nju "Magnohroma~ Кraljevo.
79 Marija Radisic i Ivan Zlatic, ,,Magnohrom - jedna sasvim zakonita privatizacija",
Deindustrijalizacija i radnicki otpor. Borbe i inicijative za ocuvanje radnih mesta
и periodu tranzicije, Pokret za slobodu, Beograd, 2011, str. 215-223.
80 www.energoobserver.com/vesti
81 Izvor: Blic online, ponedeljak, 16. jul 2012.
82 www.novimagazin.rs i www.alo.rs
83 www.priv.rs
84 Nacionalna strategija privrednog razvoja RepuЫike SrЬije od 2006. do 2012. go-
dine. Uvod Ciljevi.
85 "U Nisu raskinuta svaka treca privatizacija~ Juine vesH, 19. jun 2010.
86 www.priv.rs
87 Politika online, 5. mart 2009, www.politika.rs
88 www.juznevesti.com, 10. maj 2010.
89 www.fibre2fashion.com. june 1, 2011.
VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 471

90 www.priv.rs.
91 www.priv.rs.
92 Ovim zakonom ureduje se ostvarivanje prava gradana na novcanu naknadu ро
osnovu prodaje akcija ili udela (u daljem tekstu: поеёапа naknada) evidentira-
nih u Privatizacionom registru i prenos bez naknade akcija ргеёџзеса i privred-
nih drustava koja su odredena ovim zakonom ( u daljem tekstu: prenos akcija).
Ovim zakonom ureduje se i ostvarivanje prava zaposlenih i Ьivsih zaposlenih u
ргеёџаесппа i privrednim drustvima iz stava 1. ovog clana na prenos bez nakna-
de akcija tih ргеёџзеса i privrednih drustava.
Ovim zakonom osniva se Akcionarski fond i ureduje prenos gradanima akcija
bez naknade Akcionarskog fonda.
Fond izdaje akcije (u daljem tekstu: akcije Fonda) koje se bez naknade prenose
licima koja su upisana u evidenciju nosilaca prava, koju vodi Agencija kao javnu
i elektronsku bazu podataka.
Pored akcija Fonda iz clana 18. ovog zakona, nosioci prava ostvaruju pravo i na
podelu akcija bez naknade u sledecim javnim preduzecima i privrednim drustvi-
ma sa ucescem driavnog kapitala, odnosno privrednim drustvima koja obavljaju
delatnost od opsteg interesa:
1) 15% ukupnog broja akcija Javnog preduzeca "Elektroprivreda Srblje" Beograd;
2) 15% akcija Republike SrЬije u Preduzecu za telekomunikacije "Telekom" a.d.,
Beograd;
3) 15% ukupnog broja akcija Javnog preduzeca Aerodrom "Nikola Tesla~ Beo-
grad.
93 Prodaja kapitala u postupku privatizacije metodom javne aukcije podrobnije је
regulisana Uredbom о prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom koja је pre-
trpela veci broj izmena i dopuna (,,Sluibeni glasnik RS~ br. 52/05, 91/07, 96/08 i
98/09).
94 Ilija В. Zindovic, Vladan Stankovic, ,,'Legalizovani' oЬlici korupcije u Srblji -
anomicna stanja drustvene entropije~ Socioloski pregled, Vol. XLIVI (2012), No.
1(1/133], str. 25
95 Zapisnik о javnoj prodaji broj 1, RepuЫika Srblja, Agencija za privatizadju, br.
67102- 2103, 21. mart 2008, Beograd.
96 RepuЬlika Srblja, Agencija za privatizaciju, Centar za normativu, zastupanje i
saglasnost, br. 67-3/02- 4/В, 4. septembar 2009, Beograd.
97 Sindikat "Nezavisnost~ Trudbenik gradnja d.o.o., broj 18/09, 15. septemЬar 2009,
,,Pregled privatizacije Тrudbenik gradnja d.o.o:•
98 ,,Otvoreno pismo ~trajkackog odbora PD Trudbenik Gradnja d. о. о~ pokret.net/
cms/index. php?mact=N ew, cntnt0l ...
99 "Protest radnika Trudbenik gradnja", В92, www.youtube.com/watch?v=Mla8x
ZwbNNA
100 Izvestaj о radu Agencije za privatizaciju za mesec januar 2008. godine, br. 10-
222/06, 5. februar 2008, str. 69.
472 Marija Obradovic • Hro11ika tтanzicijskog gro bQa

101 Uredba о postupku i uslovima za pretvaranje obaveza odredenih pravnih lica u

trajni ulog drzaYe (,.Sluz.Ьeni glasnik RS': broj 26/02).
102 n'ВDO ВС Excel' Srpska fabrika stakla, Рагасш, 'Short Company Profile'~ www.
priY.rs
103 Prema podacima kadrovske sluzЬe Srpske fabrike stakla a.d., Paracin.
104 Kriminal i korupcija u privatizaciji ргеёшеса "Sever" iz Subotice, Udruzenje
gradana "Solidarnost': Subotica, 20. avgust 2013.
105 www.viblla-tenderi.com. 26. jul 2010.
106 nKey Macroeconomic Imbalances and Risks~ Reforms in Serbla: Achievements
and Cl1alle11ges, Bosko Mijatovic (ed.), Center for LЉeral-Democratic Studies,
Belgrade, 2008, str. 23.
107 Dragan Lukic, Branislav Gulan, nPrivatizacija u RepuЬlici Srblji. (Ras)prodaja
џпомпа i trzista': Eko11omski anali, tematski broj "Savetovanje ekonomista, pri-
vrednika i bankara. Ekonomska tranzicija u Srblji 2001-2005. Rezultati, strate-
gije, perspektive·: april 2006, str. 126, 127.
108 lsto, str. 127, 128, 129.
109 Bozidar Cerovic, Tranzicija. Zamisli i ostvarenja, Centar za izdavacku delatnost
Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2012, str. 652.
110 lsto, str. 650,652.
111 Mr Zeljko Albaneze, Prirulnik za primenu zakona о privatizaciji, Poslovni Ыrо
d.o.o., Beograd, 2008, str. 7.
112 Dr Ljiljana Kontic, .,Privatizacija~ Srbija 2000-2006. Driava, drustvo, privreda,
Misa Durkovic (ur.), Institut za evropske studije, Beograd, 2007, str. 162.
113 Nada Novakovic, "~trajkovi, sindikati i privatizacija u Srblji", Socioloski pregled,
Vol. XLVII (2013), No. 1, str. 26-27.
114 Struktu ra nezaposlenih Нса prema strucnoj spremi u decembru 2005. godine:
1 - 281,422 (31,4%); 11 - 50.032 (5,6%); III - 242,249 (27,0%); IV - 247,008%
(27,6%); V - 10.565 (1,2%); VI - 32.065 (3,6%); VII - 32.312 (3,6%); VIII - 44
Нса. U periodu 2004. i 2005. godine nekvalifikovani radnici (I, 11 stepen strucne
spreme) cinili su 37% od svih nezaposlenih radnika u Srblji, kvalifikovani (III,
IV) 54,6%, а visokokvalifikovani (V, VI, VII) 8,4%.
Prema podacima RepuЬlickog zavoda za statistiku u decembru 2005. godine u
Srblji је bilo zaposleno 2.045.087 lica, od toga u svim oЬlicima svojine 1.513.728
Нса i 531.359 lica koja samostalno obavljaju delatnost.
Кrajem decembra 2005. registrovano је 990.669 Нса koja traze zaposlenje, od
cega 54,7% Ш 542.376 zena. Кrajem decembra 2005, od ukupnog broja nezapo-
slenih bllo је registrovano 466.924 lica koja prvi put traze zaposlenje, od cega
57,6% ili 269.160 zena. Preostalih 428.773 lica prethodno је bilo u radnom od-
nosu, od cega 50,7% ili 217.218 zena. U decembru 2005. ucesce lica koja prvi
put traze zapos\enje u ukupnom broju nezaposlenih iznosilo је 52,1%, dok је
ucesce nezaposlenih lica sa prethodnim radnim iskustvom u ukupnoj nezapo-
slenosti iznosilo 47,9%. Najvece ucesce u registrovanoj nezaposlenosti prema
VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 473

duzini cekanja na zaposlenje imaju \ica koja cekaju do jedne godine (28,0%), а
zatim slede опа koja ёekaju 1-2 godine (20,2%), 3-5 godina (15,1%), 2-3 godi-
пе (l 1,4%), duze od 10 godina (11,3%), 5-8 godina (9,9%) i 8-10 godina (3,9%).
Najvece uёesce u registrovanoj nezaposlenosti, posmatrano prema starosti, ima-
ju nezaposlena lica sa 31-40 godina (25,4%), а zatim slede lica sa 41-50 godina
(21,4%), а sa 50 i vise godina starosti (18,7%), sa 19-25 godina (18,4%), 26-30
godina (15,2%) i do 18 godina starosti (О,9%). Od ukupnog broja nezaposlenih
lica duze od dve godine (dugotrajna nezaposlenost) па zaposlenje ceka 51,7%
ili 463.369 lica, od cega 57,8% ili 267.762 zena. Od ukupnog broja nezaposlenih
strucnih radnika 48,9% ёеkа па zaposlenje duze od dve godine, dok је kod ka-
tegorije nestrucnih ovaj procenat veci i iznosi 56,6%.
U periodu januar-decembar 2005, registrovano је 602.558 slobodnih mesta od
ёеgа 60,1 % па odredeno vreme, 39,9% па neodredeno. U odnosu па isti period
2004. godine zabelezeno је povecanje za 18,7%. Od ukupnog broja prijavljenih
potreba za radnicima 69,8% se odnosi па strucne, а 30,2% па nestrucne radnike.
U periodu januar-decembar 2005, prema izvestajima о zasnivanju radnog od-
nosa dostavljenim sluzbama za zaposljavanje zaposlilo se 537.139 lica, od cega
46,7% ili 250.681 zena. Od ukupnog broja 39,4% se zaposlilo па neodredeno
vreme, а 60,6% па odredeno vreme. U odnosu па isti period 2004. godine regi-
strovano је povecanje zaposljavanja za 22,2%.
U periodu januar-decembar 2005. u odnosu na 2004, zabelezen је porast slo-
bodnih radnih mesta u sledecim oЫastima delatnosti: aktivnost u vezi sa ne-
kretninama (49,1%), finansijsko posredovanje (42,2%), gradevinarstvo (33,2%),
hoteli i restorani (27,6%), drzavna uprava i obavezno socijalno osiguranje
(21,6%), preradivaёka industrija (20,6%) i trgovina (20,1 %). U odnosu na
2004. godinu zabelezeno је smanjenje broja slobodnih radnih mesta u oЬlasti
obrazovanja (5,5%), proizvodnje i snabdevanja elektriёnom energijom, gasom
i vodom (3,3%) i vadenja ruda i kamena (1,7%). U periodu januar-decembar
2005, u odnosu na 2004, zabelezen је porast zaposljavanja u s\edecim oЬlasti-
ma de\atnosti: aktivnosti u vezi sa nekretninama (43,1 %), finansijsko posredo-
vanje (39,8%), gradevinarstvo (36,9%), hoteli i restorani (33,7%), preradi,·acka
industrija (23,4%), saobracaj i veze (22,2%) i trgovina (21,6%). U odnosu na isti
period 2004. godine, zabelezeno је smanjenje zaposljavanja u oЫasti delatnosti
proizvodnje i snabdevanja elektriёnom energijom, gasom i vodom (4,5%).
Posmatrano prema oЬ\iku svojine preduzeca u 2005. godini, naj\·ise slobodnih
radnih mesta Ьi\о је u privatnoj svojini - 342.617, dok је u drustvenoj svoji-
ni registrovano 209.942. U odnosu na isti periodu 2004. godine, zabe\ezeno је
povecanje prijavljenih potreba za radnicima u privatnoj svojini za 33,8%, а u
drustvenoj svojini za 1,5%. Sliёna situacija је i kada је rec о zaposljavanju. U pri-
vatnom sektoru u 2005. godini, Ьilo је zapos\eno 309.100 lica, а u drus!Yenom
173.850 lica. U odnosu na 2004. godinu zabelezeno је povecanja zaposlja,·anja u
privatnom sektoru za 36,3%, а u drustvenom sektoru za 5,63%.
Prema podacima za decembar 2005. godine, pravo па novcanu naknadu је
ostvarilo 64.677 \ica, sto је bilo za 1,6% manje nego u 2004. godini. Od ukupnog
474 Marija Obradovic • Hronika tranzidjskog gro blja

broja korisnika почёапе naknade 24.051 lica (37,2%} koristilo је ovo pravo kao
tehnoloski visak, а 6.569 lica (10,2%) usled stecaja ili Iikvidacije.
Krajem decembra 2005. u RepuЬlici SrЬiji пајеесе ucesce u ukupnom broju пе-
zaposlenih lica zabelezeno је u sledecim okruzima: Beogradskom (16,0%}, Juz-
nobaёkom (9,2%), Macvanskom (5,62%), Nisavskom (5,4%} i Sremskom okrugu
(5,2%), dok је najmanje ucesce zabelezeno u: Branicevskom (Џ%), Toplickom
(1,5%), Pirotskom (1,5%), Zajecarskom (l,6%), Borskom (l,7%} i Kolubarskom
okrugu (1,9%). Videti: RepuЬlika SrЬija, Nacionalna sludzba za zaposljavanje,
Meselni statistilki Ьilte11, broj 40, decembar 2005.
115 Statisticki godisnjak SrЬije i Crne Gore 2003, Zavod za statistiku, Beograd, 2003.
116 Kako doci do posla. Sedam neizbeznih koraka u borbl protiv nezaposlenosti,
Savez nezaposlenih Beograda, Beograd, 2005, str. 4.
117 RepuЬlika SrЬija, Nacionalna sluzba za zaposljavanje, Meselni statistilki Ьilten,
br. 52, decembar 2006.
118 Nebojsa Katic, "Neko gresi u racunu", Politika, 17. februar 2006, str. 6.
119 "Кеу Macroeconomic Imbalances and Risks~ Reforms in Serbla: Achievements
and Challeнges, Bosko Mijatovic (ed.), Center for Liheral-Democratic Studies,
Belgrade, 2008, str. 29, ЗО.
120 lsto, str. 10-12.
121 Izvestaj о radu Agencije za privatizaciju za mesec decembar 2005. godine, 02-
39/06, 11. januar 2006.
122 "Dosadasnji tok privatizacije. Stanje па dan 31. 12. 2006': Jzvestaj о radu Agen-
dje za privatizaciju za decembar 2006. godine, 02-64/07, 17. januar 2007.
123 lzvestaj о radu Agencije za privatizaciju za decembar 2007. godine, br. 02-
119/08, 22. januar 2008.
124 Izvestaj о radu Agencije za privatizaciju za januar 2008. godine, br. 10-222/08, 5.
februar 2008.
125 lzvestaj о radu Agencije za privatizaciju za oktobar 2008. godine, br. 02-3213/08,
1. decembar 2008.
126 "Кеу Macroeconomic Imbalances and Risks~ Reforms in Serbla: Achievements
and Challenges, Bosko Mijatovic (ed.), Center for Liheral-Democratic Studies,
Belgrade, 2008, str. 13, 28.
127 Podatke о rastu BDP-a u SrЬiji za 2004-2007. godinu treba uzimati krajnje uslov-
no zbog promene metodologije obracuna godisnje vrednosti nacionalne proi-
zvodnje i usluga 2006. godine. Do tada se primenjivala socijalisticka metodo-
logija obracuna bruto drustvenog proizvoda koja se bazirala па Marksovoj semi
drustvene reprodukcije. Prema njoj, vrednosti se stvaraju samo u sferi materijal-
ne proizvodnje (od sirovina do finalnih proizvoda za trziste), а sve ostale usluge u
vanprivredi samo su preraspodela i redidstribucija onoga sto је stvoreno u mate-
rijalnoj proizvodnji. U okviru ove seme obracuna od bruto drustvenog proizvoda
odЬijala se vrednost amortizacije utrosenih osnovnih sredstava u toj proizvodnji
i doЬijao se nacionalni dohodak kao novostvorena vrednost te godine.
VI. Proces privatizacije dru!tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 475

Onda је 2006. godine do§lo do zamene ove metodologije obraёuna, sirom i obu-
hvatnijom kapitalistiёkom metodologijom koja pored materijalne proizvodnje
obuhvata i kompletnu vanprivrednu sferu, ukljuёujuci bankarstvo i finansiske
usluge i njihove operacije koje se u novije vreme nazivaju "finansijski proizvo-
di", kao sto su razne hartije od vrednosti zvane dinarski derivati. Na taj naёin
је 2006. dobljena godisnja vrednost proizvodnje i usluga u Srblji koja se naziva
bruto domaci proizvod.
Zahvaljujuci ovoj novoj metodologiji obraёuna bruto domaceg proizvoda koja
је sira od ranije primenjivane metodologije, Srblja је preko поё], ali samo sta-
tistiёki, postala bogatija za oko 20%, iako iza te statistiёke operacije nije stajao
ni kilogram robe vise. Prevedeno na kvantitativni jezik statisticke nauke, bruto
drustveni proizvod Srblje 2005. godine iznosio је realno oko 25 milijardi do\ara,
а statistiёkom operacijom nove metodologije obraёuna uvecan је za oko 20%,
odnosno za 5 milijardi dolara, ёime је povecana prihodna strana konsolidova-
nog Ьilansa nacionalnog raёuna, ali su debalansi i deficiti nacionalnih bilansa
realno ostali isti, doduse statistiёki uЬ\azeni. Medutim, i pored nove, sire meto-
dologije obracuna, Srblja је 2010. godine proizvodila samo 70% vrednosti bruto
domaceg proizvoda iz 1990. godine, а ako se posmatra samo industrijska proi-
zvodnja, ona је iste godine iznosi\a samo 42% volumena iz 1990. godine.
128 Dil inzenjering konsalting d.o.o., Beograd, Marketinski prospekt (Teaser), AD
Fabrika secera "Zrenjanm, Zrenjanin, april 2009, str. 4.
129 Ljubodrag Savic, ,,Privatizacija - veliki uspeh ili tranz iciona zaЬ\uda", Ekonomski
anali, tematski broj: ,,Savetovanje ekonomista, privrednika i bankara. Ekonom-
ska tranzicija u Srblji 2001-2005. Rezultati, strategije, perspective", Beograd, 13.
i 14. april 2006, str. 240.
130 Dr Ljubodrag Savic, ,,Srpska privatizacija - kapitalizam bez granica", Ekonomski
vidici, XI (2006), br. 3, str. 419-423.
131 Neki od kontrolisanih subjekata privatizacije 2003-2006. godine: Agroseme,
Sremska Мitrovica, Мladost, Odiaci, Nova Srblja, Rul, Leskovac, Мladost,
Mionica, Masinoservis Valjevo, Gaj, Panёevo, Nikola Кrga, Smederevo, 5. de-
cembar, В\асе, Mesar, Uzice, Ishrana, Zrenjanin, Merkur, Ваёkа Palanka, 1.
maj, Novi Sad, Sit, Zrenjanin, Mladi graficar, Vlasotince, Radan, Lebane, Fiaz,
Prokuplje, Zanat servis, Pozarevac, Inos, Podunavlje, Smederevska Palanka,
,,Nikolinci", Nikolinci, Napredak, Plandiste, Mehanizacija, Panёevo, Metalac,
Mali Zvornik, РКВ Transport, Кragujevac, Trikotaza, Raska, Oktan pro, Novi
Pazar, Polet, Novi Pazar, Kopaoniktrans, Brus, Sloboda - Tara, Bajina Basta,
INEX Кrajina, Negotin, Montaza, Beograd, Laminat, Bajina Basta, Dijamant,
Zemun, Avala-gume, Beograd, UTP "Borici", Sjenica, FC Novi Popovac, Go-
lubac, Arilje, Pionir, Arilje, !ТА, Arilje, Zorka, ~аЬас, РКВ Biopak, Padinska
Skela, INEKS, Borac, Dekor, ~аЬас, Macvapromet, ~аЬас, Trikotaza, Raska,
Ateks, Beograd, Elektrosumadija, Mladenovac, Grafika, Mladenovac, Progres,
Мladenovac, Kristal, Prokuplje, Kugles, Beograd, Javor, Beograd, Riboteks, Lju-
bovija, UЬljanka , UЬ, ..~umadi;a: UЬ, МК СеЬа elite, Pozarevac, Tehnoservis,
476 Marija Obradovic , Hronika tranzidjskog grobija

Beograd, FS "Crvenka~ Crvenka, INGO, Sabac, Posavatamnava, Vladimirci,

Frikom, Padinska Skela, Zorka Ьоје, Sabac, Eltek, Kovacica, .,Sumadija': Ve\ika
Plana, Tehnohemija, Beograd, Prenapregnuti beton, Beograd, Ашо-кцса, Ze-
mun, Atelje "Stari grad~ Beograd, LIK, Beograd, Novi dani, Beograd, Gorica,
Beograd, Нетпрго, Beograd, Zdravlje, Leskovac, Seme, Beograd, Takovo, Gornji
Мйапоеас, ,.14. decembar': Beograd, Kulinaplast, Ratkovo, .,Тisa~ Novi Кпеёе-
vac, Grand, Krupanj, Progres, Mladenovac, JugorekJam inzenjering, Beograd,
,.Morava': Beograd, Uzak, Beograd, AU Sistem, Beograd, Zemun, Crveni signal,
Beograd, MIV "Sremska Mitrovica': Sremska Mitrovica, FS Jedinstvo, Kovaci-
са, Jugolaboratorija, Beograd, Нidrotehnika-Hidrogradnja, Beograd, Jugopapir,
Beograd, )ugometal, Beograd, .,Zvezdara•: Beograd, Metalac, Beograd, Visnji-
са, Beograd, Podrinje, Ljubovija, Fabrika secera .,)ugozapadna Backa': Вас, Fa-
brika cemcnta "Novi Popovac'; Popovac, Azbukovica, Ljubovija, Pres kliping,
Beograd, Fabrika secera, .,Donji Srem~ Pecinci, Elektron, Кraljevo, Suko, Pirot,
Napredak, Obrenovac, Bioprotein, Obrenovac, .,Porec'; Donji Milanovac, Ineks
.. 29. novembar•; Beograd, SPIK, Beograd, Polet, Novi Весеј, .,Cukarica': Beo-
grad, Nasa sloga, Kovin, MINEL montaza, Beograd, Podunavlje, Backa Palanka,
Zupa hemijska industrija, Krusevac, .,Jstra•: Kula, Vatrosprem, Beograd, Timok
nemetali, Boljevac, Razvitak, Lazarevac, Beopetrol, Beograd, Beograd invest,
Beograd, Uzor, Valjevo, ,,7. jul'; Gaj, Nissal, Nis, .,Dunav~ Cacak, Elektrona-
ba,•ka, Beograd, Hotel "Turist': Beograd, Centrohemija, Beograd, Tehnohemija,
Beograd, Dekabronzacija, Beograd, DIV, Vranje, Betonjerka, Beograd, Jugodisk,
Beograd, Zastita pres, Beograd, Autotransport, Beograd, Hidroinvest, Beograd,
Strela, Obrenovac, ,.Juzni Banat': Bela Crkva, .,Prvi maj", Novi Beograd, .,25.
maj'; Koce\jeva, ,,Sloboda 90'; Кrupanj, Ineks Borac, Beograd, Izolma, Raca,
,,7. jul~ Kursumlija, Gradevinar, Mali Zvornik, Poljopromet, Кraljevo, Novitet,
Novi Sad, Konzorcijum, Beograd, Gradnja, Beograd, Beograd-projekt, Beograd,
Kosmaj mermer, Mladenovac, Agroeksport Toplica, Doljevac, Jedinstvo, Kova-
cica, Masinotekst, Nis, Agroservis, Kocevlje, Masinotekst, Leskovac, Mesaona
stocne hrane, Kanjiza, Takovo, Beograd, Takovo transport, Beograd, .,Jelen оо':
Jelen Do, Fitep, Beograd, Nemetali, Vrnjacka Banja, .,Bora Kecic" - specijalni
transporti, Beograd, ,.Savski venac~ Beograd, Beozastita, Beograd, Jasmin, Be-
ograd, Srbljaturs, Nis, Cementara, Kosjeric, Projekt-montaza, Beograd, Ateks,
Beograd, TIZ, Zemun, Hidrotehnika, Beograd, Secerana, .,Jedinstvo~ Kovacica,
Lateks, Cacak, Dahlia, Beograd, iupa, Krusevac, Brodarstvo, Beograd, MINEL
elektrogradnja, Beograd, PIK "Весеј~ Весеј, .,Fabrika ulja Plim М~ Кrusevac,
PKS "Lateks~ Cacak, Beopetrol, Beograd, Zorka nemetali, Sabac, Zorka farma,
Sabac, Putnik, Beograd, Galenika plastka, Beograd, Brodogradiliste, Юadovo,
Zdravlje, Leskovac, ,,Zupa", Aleksandrovac, Fabrika bakarnih cevi, Majdanpek,
Jugometal, Beograd, Fabrika secera "Crvenka~ Crvenka, iitopek, Nis, Livnica,
Кikinda, Etilen, Beograd, Mlekara "Sabac•: Sabac, Fabrika secera "Sajkaska", Za-
balj, Mlekara "Pancevo~ Pancevo, Sever, Subotica, Secerana, Sremska Mitrovica,
Valjaonica bakra, Sevojno, Metalotehna trejd, Beograd, Secerana, Kovin, Novi
Pazar put, Novi Pazar, Gasbeton, Vreoci, Mitros, Sremska Mitrovica, Rudnap,
VI. Proces privatizacije dru~tvenog kapitala u Srblji 2002-2010. 477

Beograd, Zastava promet, Beograd, Rekord, Beograd, MINEL kontaktne mre-

ze, Beograd, Fabrika kaЬlova, Zajecar, .,Vladimirci", Vladimirci, MINEL Alarm,
Beograd, MINEL Hipo 7, Beograd, Vrsacka pivara, Vrsac, MINEL Dinamo, Ве-
ograd, Srblja auto-put, Beograd, Kultura, Beograd, Polet, Novi Веёеј, FRAD,
Aleksinac, ,,EI elektromedicina'" Nis, Mlekara "Pancevo': Рапсеуо, Agrounija,
Indija, DIN Fabrika duvana, Nis, Nissal, Nis, Gosa montaza, Velika Plana, Za-
stava tapacirnica, Кragujevac, Zastava alati, Senta, Niskogradnja, Nis, Zorka
ekstrudirana ambalaza, Sabac, Zastava kovacnica, Kragujevac, Ргеошесе za pu-
teve (PZP), Ројагеуас, El elektroprodukt, Nis, MIN "Svrljig", Svrljig, Agroseme,
Кikinda, GOSA stamparija, Beograd, YU estrada, Beograd, Zorka farma, Sabac.
132 Isto, 625.
133 Isto, str. 627.
134 Isto, str. 634.
135 Milan Nikolic, ,,Potraga za alternativom: о eksperimentu i pacijentu~ Vreme, br.
713, 2. septembar 2004.
136 Osnovne proporcije raspodele kao ekonomska zakonitost definisu da na naja-
mnine otpada 3/4 nacionalnog proizvoda, а da је priЬlizno 1/4 (sto је 1/3 naja-
mnine) udeo dohotka od svojine. Videti: Paul Samnelson, Ekonomija, Savreme-
na administracija, Beograd, 1989, str. 533.
137 Dr Mirko Savic, Ekonomska (poslovna) statistika, Ekonomski fakultet Subotica,
www.ef.uns.ac.rc.
138 Mladi i siromastvo, Grupa 484, Beograd, 2005, str. 7-9.
139 Mr Dorde Mitrovic, Zemlje u tranziciji i globalizacija. Ekonomski i institucio-
nalni aspekti, SD PuЬlik, Beoknjiga, Beograd, 2006, str. 289.
140 Prof. dr Pero Petrovic, ,,Dometi i perspektive dalje privatizacije u Srblji~ Srpska
s/obodarska misao, br. 6, novembar-decembar, Beograd, 2005, str. 13, 25.
141 Slavoljub Kovacevic, ,,Nema ni starog ni novog modela tranzicije, postoje samo
prazna obecanja': RepuЬlika, br. 480-483, jul-avgust, 2010, str. 3.
142 Milan Nikolic, ,,Potraga za alternativom: о eksperimentu i pacijentu•, Vmne, br.
713, 2. septembar 2004.
143 Statisticki godisnjak Srblje i Cme Gore 2003, Zavod za statistiku, Beograd, 2003.
144 Slavoljub Kovacevic, ,,Nema ni starog ni novog modela tranzicije, postoje samo
prazna obecanja': RepuЬlika, br. 480-483, jul-avgust, 2010, str. 4.
145 Statisticki godisnjak 2012, Republicki zavod za statistiku, Beograd, 2012, str. 58.
146 Milan S. Sojic, ,,LiЬeralizam i tranzicija - iskustva Srblje i okolnih zemalja•,
zbornik (Anti)liЬeralizam i ekonomija, dr Veselin Vukotic, dr Danilo Sukovic,
dr Мirjana Rasevic, dr Slobodan Maksimovic, dr Vladimir Goati (ur. odbor),
Institut drustvenih nauka, Centar za ekonomska istraiivanja, Beograd, 2014, str.
243.
147 Каkо se meri ekonomija. Srbija и tranzidji, Republicki zavod za statistiku Srblje,
Beograd, 2007, str. 42.
478 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskoggroblja

148 Milan S. Sojic, ,,LiЬeralizam i tranzicija - iskustva Srblje i okolnih zemalja~

zbornik (Anti)libcralizam i ckonomija, dr Veselin Vukotic, dr Danilo Sukovic,
dr Mirjana Rasevic, dr Slobodan Maksimovic, dr Vladimir Goati (ur. odbor),
Institut dru stvenih nauka , Centar za ekonomska istrai ivanja, Beograd, 2014, str.
243.
149 Isto, str. 243, 246.
150 Slobodan Vukovic, Сети privatizacija, SDS-IKSI, Beograd, 1996, str. 115.
151 Statisticki godis11jak Srbije 2003, RepuЬlicki zavod za statistiku, Beograd, 2003,
str. 100; Statisticki godЊ,jak Srbije i Сте Gore 2003, Zavod za statistiku, Ве-
ograd 2003, str. 100; Statisticki godisnjak 2012, RepuЬlicki zavod za statistiku ,
Beograd, 2012, str. 56, 99.
152 Sanja М. Dodic, ,,Privatizacija drustvenih preduzeca pod administacijom Uje-
dinjenih naroda u Misiji па Kosovu i Metohiji" (magistarska teza odbranjena na
Univerzitetu Megatrend), Beograd, 2008, str. 47.
153 www.ekapija.com
154 Sanja М. Dodic, ,,Privatiza cija drustvenih preduzeca pod administracijom Uje-
dinjenih naroda u Misiji na Kosovu i Metohiji" (magistarska teza odbranjena na
Univerzitetu Megatrend), Fakultet za poslovne studije, Beograd, 2008, str. 85.
155 Isto, str. 79.
156 Isto, str. 81 i Prilozi.
157 lsto, str. 54.
158 Isto, str. 112.
 VII
POLITIКA PREISPITIVANJA
ЕFЕКАТА PRIVATIZACIJE
U SRВIJI 2011-2012. GODINE

Teleoptik, ul. Cara Du!ana, Zemun,

mart 2016.
 ----

t
-~.
7~ -~~,-

~
. ,
. ·.

Teleoptik, ul. Cara Dusana,

Zemun, mart 2016.
VII. Politika preispitivanja efekata privatizaclje u Srblji 2011-2012. godine 481

rivatizacija drustvenog kapitala u Srblji, kako srno videli, nije doprine-

P la boljoj alokaciji privrednih resursa, tj. alokativnoj efikasnosti kapitala,
niti rastu ukupne faktorske produktivnosti, odnosno privrednom rastu, vec је
dovela, prema podacima Saveta stranih investitora, do gubltka milion radnih
rnesta i stope nezaposlenosti od 25%1 • Spoljni dug Srblje na kraju oktobra
2012. godine dostigao је iznos od 25,54 milijarde evra. 2 Stoga ne cudi sto
је krajem 2011. i роёегкош 2012. godine роёею preispitivanje politike рп-
vatizacije u Srblji, i to kako u nacionalnim, tako i u evropskim politickim
krugovirna, kroz dokumenta evropskih institucija, izjave nosilaca politickih
funkcija u Srblji, ali i putem analitickih i kritickih clanaka u javnim glasilima.
,,... Danas postoji skoro ориа saglasnost da је izabran pogresan model, te da је
privatizacija u Srblji uradena na katastrofalni nacin, ра smo kroz privatizaciju
uglavnorn doblli belosvetske i dornace kontroverzne Ьiznismene koji su 'oce-
rupali' preduzeca, а radnike 'izbacili' na ulicu".3
Medutirn, ova studija pokazuje da se nije radilo о sistemskoj kritici pri-
vatizacije kao mere drzavne politike i njenih razornih drustveno-ekonomskih
posledica, vec о preispitivanju tzv. nepravilnosti u toku procesa privatizacije
drustvenih preduzeca u Srblji.

VII.l. Primedbe evropskih institucija

Politika preispitivanja privatizacђe u Srblji u osnovi је inicirana Rezolucijom

Evropskog parlarnenta iz 2011. godine kojom је Srblja pozvana da "od-
rnah preispita kontroverznu privatizaciju i prodaju 24 preduzeca za koje је
Evropska kornisija izrazila sumnju u legalnost". Evropski parlament је u istoj
tacki zatrazio da Srblja skine oznaku "drzavna tajna" s dokumentacije ovih
spornih slucajeva. 4 Evropska kornisija је u Evropskom parlamentu oznaci-
la kao sporne te 24 privatizacije na osnovu podataka i izvestaja Saveta za
borbu protiv korupcije Vlade Srblje. 5 Rec је о privatizacijama drustvenih
preduzeca: zelezare "Sartid" iz Srnedereva, fabrike lekova "Jugoremedija" iz
Zrenjanina, telekomunikacionog preduzeca "Mobtel" iz Beograda, trgovin-
482 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskoggrobija

skog ргеёшеса "С market" iz Beograda, autotransportnog ргесшеёа АТР

"Vojvodina·: Luke Beograd, Nacionalne stedionice, dnevnog lista "Vecernje
novosti" iz Beograda, Veterinarskog zavoda iz Zemuna, ,,Zastava elek-
по", trgovinskog ргеёшеса "Tehnohemija" iz Beograda, Fabrike Iekova
"Srbolek", AD ,,~invoz" iz Zrenjanina, ,,Keramike" iz Капјйе, izdavaёkog
ргеёшесе .Ргозуета" iz Beograda, Azotare Рапёеуо, gradevinskog predu-
zeca "Trudbenik gradnja" iz Beograda, turistiёkog ргеёџзесе "Putnik" iz
Beograda, turistickog ргесшесе "Srblja-turist" iz Beograda, fabrike lekova
,,Galenika" iz Beograda, kao i о konverziji prava koriscenja u pravo svoji-
пе 16 hektara zemljista па Novom Beogradu ргеашесџ "Delreal'; Beograd
bez naknade, koncesiji za autoput Horgos-Pozega i izvozu secera u zemlje
Evropske unije (EU). U osnovi ovih "proЫematicnih" privatizacija lezi
sukob izmedu tzv. nacionalne burzoazije, formirane tokom gradanskog
rata о Jugoslaviji, koja је do kapitala dosla uЬistvima, pljackom i sver-
com, i multinacionalnih kompanija za uspostavljanjem vlasnistva nad
drustvenim kapitalom kroz proces privatizacije о Srblji.6 Odnosno, kako
је to formulisano u izvestaju Saveta za borbu protiv korupcije: ,,Simbloza
politiёke i ekonomske moci је u navedenom sluёaju uёvrscena i uverenjem
politiёara da је stvaranje monopola u vlasnistvu domacih lica povoljnije od
dopustanja strancima da u nasoj zemlji trguju na malo. Opravdanje za takav
stav је dato pozivanjem na nacionalni interes. Pri tome је javnost uskracena
za odgovor na pitanje о ёijem se interesu radi, ёiji је interes proglasen za
nacionalni~7 Svakako ne interes radniёke klase.
Privatizacija drustvenog kapitala kao mera drzavne politike uvek је usme-
rena ka stvaranju monopola kao rezultata koncentracije i centralizacije kapi-
tala, koje su njegove imanentne karakteristike. Tranziciju istocnoevropskih
drustava od socijalistiёkog ka kapitalistickom sistemu u osnovi posmatramo
kao posledicu globaliza cije kapitalizma kao svetskog sistema, odnosno kao
posledicu neuspeha socijalizma kao svetskog procesa da se u datom istorij-
skom periodu konstituise kao svetski sistem. Kako је funkcija privatizacije
uspostavljanje kapital odnosa (eksploatacije) u socijalistiёkoj privredi, ona је
za posledicu imala stvaranje monopola na trzistu, koncentraciju akcionarskog
kapitala (tzv. sekundarna privatizacija), jacanje klijentelisticke struktur e po-
litickog sistema, kao i koncentraciju drustvenog bogatstva u rukam a malog
broja ljudi. Tako, prema podacima Saveta za borbu protiv korupcije, ,,neki
pojedinac" је 2007. godine raspolagao bogatstvom koje se procenjivalo na
najmanje 6% BDP Srblje.s
Primeri privatizacije trgovinskog preduzeca "С market" iz Beograda,
Luke Beograd i novinsko-izdavaёkog preduzeca NIO "Novosti" iz Beograda
recito nam ilustruju pomenute istorijske tendencije.
VII. Politika preispitivanja efekata privatizacije u Srblji 2011-2012. godine 483

Preko privatizacije ovih ргеёџзеса гпоёепю pratiti kako је u SrЬiji izvr-

sena legalizacija pljacke jugoslovenskog finansijskog kapitala njegovim izno-
senjem iz zemlje u toku gradanskog rata devedesetih godina 20. veka i pla-
siranje u kompanije na of-sor destinacijama cije је vlasnike tesko utvrditi, te
njegovim ponovnim vracanjem u zemlju росеткотп dvehiljaditih godina kao
,,privatnog" kapitala raznih opskurnih pripadnika klijentelistickih drustve-
nih ппеёа komunisticke nomenklature. U konkretnim slucajevima javljaju se
Milosevicevi "Ьiznismeni" Miroslav Miskovic i Milan Beko, kao i socijalisticki
direktori Slobodan Radulovic i Manojlo Vukotic - u sprezi sa driavnim funk-
cionerima razlicite вџапаёке pripadnosti i aparatom trgovinskih sudova.
То је огпояџсепо i samim zakonom о privatizaciji koji пе predvida is-
pitivanje porekla kapitala kojim se vrsi privatizacija drustvenih i driavnih
preduzece u SrЬiji. Medutim, i takva zakonska odredba svedoci о legalizaciji
korupcije, tj. njenog najperfidnijeg oЬlika radi (ne)donosenja, menjanja ili ne-
dosledne primene zakona i podzakonskih akata.
Mali akcionari, odnosno radnicka klasa, sindikalno i politicki potpuno
neorganizovani, uz konfuznu klasnu svest usled izlozenosti organizovanoj ka-
pitalistickoj propagandi, dozivela је potpunu pauperizaciju izguЬivsi i akcije
i radna mesta.
Trgovinsko preduzece "С market" a.d. iz Beograda preuzeto је 2005. go-
dine, na inicijativu predsednika Vlade RepuЬlike Srbije, nezakonitim dogo-
vorima о preuzimanju akcija u vlasnistvu malih akcionara ovog preduzeca,
ро osnovu Memoranduma о razumevanju potpisanog izmedu potencijalnih
kupaca "Delte М" d.o.o, koju је zastupao Miroslav Miskovic, ,,Laderna" B.V.,
koji је zastupao Milan Beko i direktora "С marketa", Slobodana Radulovica.
Ovaj memorandum navodno је potpisan u interesu "razvoja nacionalne pri-
vrede i efikasnog poslovanja nacionalnog trzista u celini, а pogotovo finansij-
skog trzista". Cilj Memoranduma Ьiо је da strane potpisnice prestanu sa ne-
prijateljskim aktivnostima u pogledu pojedinacnog preuzimanja preduzeca.
Preuzimanje preduzeca trebalo је da se ostvari kroz kombinaciju ponude za
preuzimanje i dokapitalizacije. Potpisnici memoranduma su kupili 77% akcija
"С marketa': i to ро cetiri puta nizoj ceni od procenjene.9 Ovaj primer nam
na najbolji nacin pokazuje da privatizacija drustvenog kapitala vodi kartelskoj
strukturi vlasnistva i uspostavljanju monopola, а ne jacanju konkшencije,
kako to pokusava da prikaze ideoloska propaganda liberalizma.
Pripajanjem "С marketa" trgovinskoj mrezi kojom је raspolagala "Delta':
stvoreno је preduzece koje dominira trzistem u SrЬiji posto pokriva vise od
60% legalnog maloprodajnog prometa. 10
1 Luka Beograd је privatizovana putem tzv. sekundarne privatizacije
septembra 2005. Tom prilikom, kao i u prethodnom slucaju, koriscene su
 484 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog gro blja

fantomske firme iz inostranstva kako Ьi se u javnosti stvorio utisak da se

radi о inostranim investicijama. Kupac akcija Ьilo је ргеёшесе Vorldfin
iz Luksemburga, registrovano na adresi Rue di\rlon 207, kao i ргеёџзесе
Novafin koje је nekoliko dana kasnije doslo u posed akcija "С шагкета" U
svojoj ponudi za preuzimanje Vorldfin је naveo da је novoformirano predu-
зесе i da stoga ne postoje Ьilansi, niti drugi finansijski izvestaji. Prema геёепјџ
о upisu u sudski registar, vrednost osnovnog kapitala ovog ргесџзеса Ьila је
31.000 evra i ргеёшесе nije imalo ucesca u osnovnom kapitalu drugih prav-
nih lica. Tako је ргесшесе sa osnovnim kapitalom od 31.000 evra, а koje nЦе
Ьilo povezano sa drugim pravnim licima isplatilo gotovo 40 miliona evra za
93% akcija Luke Beograd. Na isti nacin otkupljene su i akcije "С marketa" od
strane drustva koje nije imalo nikakvu imovinu osim minimalnog osnivackog
kapitala, а isplatilo је iznos od 44 miliona evra. U оЬа slucaja ocigledno је da
su akcije kupljene za racun nekog drugog kupca koji је ostao u senci. Tako
је kupovina akcija u оЬа slucaja izvrsena uz brojne malverzacije sredstvima
jugoslovenskog finansijskog kapitala iznetog iz zemlje tokom devedesetih rat-
nih godina.
Smisao kupovine vecinskog paketa akcija u procesu privatizacije drustve-
nog kapitala Ьiо је ukidanje konkurencije i preuzimanje triista. Realna trzis-
na vrednost akcija akcionarskog drustva u redovnim okolnostima predstavlja
kapitaliziranu dividendu ро opstoj bankarskoj kamatnoj stopi. Сепа akcija se
tada doblja stavljanjem u odnos ostvarene dividende sa kamatnom stopom.
Tako se dolazi do iznosa koji ulozen u banku daje kamatu u visini dividende
na taj iznos. Na primer, ako је dividenda ро jednoj akciji 10 evra, а bankar-
ska kamatna stopa 5%, trzisna cena akcije Ьi bila (10 : 5) х 100 = 200 evra.
Ovaj iznos ulozen u banku daje kamatu od 10 evra godisnje, kolika је i visina
dividende. Ovo је сепа akcije na stabilnom trzistu sa konstantnim stopama
prinosa, kada se moze govoriti о sigurnosti uloga. Medutim, ova trzisna cena
akcija ne vazi u Srblji u procesu privatizacije drustvenog kapitala, odnosno
preuzimanja vecinskog paketa akcija od radnika-akcionara. U Srblji se u toku
procesa privatizacije formirala realna spekulativna cena akcije koja se ne za-
sniva na profitu, odnosno na dividendi, vec na mogucoj buducoj dividendi
ili na vrednosti nepokretnosti ili osnovnih sredstava akcionarskog drustva u
slucaju njihove planirane prodaje ili likvidacije drustva.
Prilikom preuzimanja vecinskog paketa akcija u Srblji u toku procesa
privatizacije сепа akcija drustava utvrdivala se procenom vrednosti imovine
akcionarskog drustva, sto ukazuje na cinjenicu da је osnovni cilj vecinskog
vlasnika Ьiо da nakon preuzimanja kontrolnog paketa akcija proda firmu da
Ьi povratio ulozen kapital i ostvario zaradu, а ne da vrsi investiranje i odrzi ili
unapredi poslovnu delatnost drustva.
VII. Politika preispitivan ja efekata pri vatiza cije u Srblji 2011-2012. godine 485

Ргеёџзесе Luka Beograd privatizovano је 1998. godine kada је ро tada

vazecem Zakonu о svojinskoj transformaciji 60% akcionarskog kapita-
la besplatno podeljeno zaposlenima, 30% preneto na Akcijski fond, а 10%
RepuЬlickom penzionom fondu. Preuzimanje akcija Luke Beograd malim ak-
cionarima је isplacena vrednost ро akciji od 800 dinara, iako је Institut eko-
nomskih nauka iz Beograda procenio njihovu vrednost na 1.774,00 dinara ро
akciji. Koncentracijom vlasnistva u ргеёшесппа "С market" i Luka Beograd
broj akcionara ova dva ргесшеса smanjio se sa 9.624 па 1.058.
Luka Beograd гавројаёе sa oko 220 hektara zemljista u centralnoj grad-
skoj zoni izmedu Francuske ulice i Pancevackog mosta (орзппе Stari grad i
Palilula). Ako Ы se ovo zemljiste privelo nameni slobodnog gradskog grade-
vinskog zemljista blla Ы monopolizovana stambena izgradnja na najatraktiv-
nijim lokacijama u centru Beograda.11
Konkr etna istorijska analiza privatizacije "С marketa" i Luke Beograd po-
kazala је kako privatizacija drustvenog kapitala vodi stvaranju monopola i
koncentraciji kapitala. Analiza postupka privatizacije NIP "Novosti" omoguci
сеnam da prikazemo model uspostavljana klijentelisticke struktur e u politic-
kom sistemu kao posledice privatizacije drustvenog kapitala.
Prema nalazima Saveta za borbu protiv korupcije u periodu od deset go-
dina drzavne institucije u privatizaciji "Novosti~ jedne od najuticajnijih i naj-
pro fitabllnijih informativnih kuca u Srblji, kontinuirano su donosile nezako-
nite odluke na stetu RepuЫike Srblje, а u korist interesne grupe okupljene oko
direktora "Novosti" Manojla Vukotica i Milosevicevog "biznismena" Milana
Beka sa kojim se ova gru pa dogovorila о preuzimanju vecinskog paketa ak-
cija.
Ро zakonu "Novosti" su 2000. godine bile preduzece u 100% drustve-
nom vlasnistvu. Medutim , iako је 16. februara 2000. Visi privredni sud do-
neo presudu kojom su ponistena sva resenja о svojinskoj transformaciji NIP
"Novosti" tokom devedesetih godina 20. veka, ovo preduzece је nastavilo da
posluje kao akcionarsko drustvo.
Savezna vlada Srblje i Crne Gore је, pak, prema pisanju novinske agencije
ВЕТА (1. jun 2005), 2002. donela odluku ро kojoj su zaposleni postali vlasnici
70%, а drzava 30% kapitala "Novosti': 12
Ocito је da је jedan deo politicke oligarhije Savezne vlade i Vlade Srblje
klijentelisticki povezan sa interesnom grupom oko Vukotica i Beka omogucio
NIP Kompaniji "Novosti" a.d., Beograd, da bez formalne pismene saglasnosti
Savezne vlade i bez dokaza о uplati osnivackog kapitala, u registar Trgovackog
suda 2002. izvrsi upis vlasnicke strukture koja nije bila ро zakonu. Кnjiga
akcionara upisana је u Centralni registar hartija od vrednosti tek 2. jula 2004.
 486 Marija Obradovic • Hronika trrmzicijskog gro ЬQa

godine sa sledecom strukturom kapitala: 63,33% akcija malih akcionara, 7,5%

akcija Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja (РЮ fond) i 29,52% akcija
Driavne zajednice Srblje i Crne Gore. 13
Iako је Vlada Srblje 16. februara 2006. godine, nakon џосешћ nezakoni-
tosti oko upisa driavnog i privatnog akcijskog kapitala, nalozila Ministarstvu
privrede da izvrsi reviziju vlasnicke strukture, kao i da preduzme mere oko
obustave evidentiranja i emitovanja akcija "Novosti'; Ministarstvo to nije
ucinilo. Izbegavanjem revizije procene, odnosno nepostupanjem ро nalogu
Vlade, Ministarstvo је omogucilo da vlasnicka struktura "Novosti" ostane kao
sto је 2002. blla upisana u registar suda, а da se zatim vecinski paket akcija u
vlasnistvu malih akcionara, stecenih uzurpacijom drustvene i drzavne svoji-
пе, proda preko Beogradske berze.
Iz postupanja Ministarstva privrede jasno proizilazi sumnja u njihovu
spregu sa interesnom grupom oko direktora "Novosti" Manojla Vukotica i
finansijskih mocnika koje је Vukotic opisao akcionarima preduzeca kao "do-
bre, bogate, iskusne srpske privrednike voljne da kupe akcije", а sa kojima је
dogovarao preuzimanje Kompanije. Naime, Ministarstvo је najpre iskoristilo
nezakonit upis "Novosti" u registar suda da spreci ponudu za preuzimanje
koju је podnela SENTA НANDELS ANSTALТ sa sedistem u Lihtenstajnu 17.
таја 2005, а zatim је nepostupanjem ро Zakljucku Vlade od 16. februara
2006. omogucilo da akcije koje su emitovane na osnovu nezakonitog upisa u
sudski registar budu ukljucene na Berzu. 14
Kompanija "Novosti" 21. avgusta 2006. ukljucila је svoje akcije na Beo-
gradsku berzu uz krsenje Zakona о preuzimanju akcionarskih drustava,
Zakona о privatizaciji i Zakona о sredstvima u svojini repuЫike SrЬije.
U roku od osam dana od ukljucenja na Berzu, gotovo svi mali akcionari
,,Novosti"prodali su svoje akcije ро ceni od 289.488,00 dinara ро akciji, od-
nosno oko 3.400 evra.
Akcije koje su avgusta 2006. godine prodali mali akcionari "Novosti"
kupila su preduzeca STADLUX REALESTATE d.o.o., Beograd, i ARDOS
HOLDING Gmbh Austrija. lza kupaca akcija "Novosti" stajao је Milan Beko.
Buduci da su i STADLUX i ARDOS prilikom kupovine akcija "Novosti"
presli 25% vlasnistva а da о tome nisu obavestili Berzu i Komisiju za hartije
od vrednosti, niti su dali ponudu za preuzimanje, prekrsili su clan 6. Zakona
о preuzimanju akcionarskih drustava (Sluibeni glasnik RepuЬ/ike Srbije", br.
46/2006 i 107/2009).
Nakon sto su STADLUX i ARDOS prodali akcije sa kojima su prevazi-
lazili 25% vlasnistva, STADLUX је prodao sve svoje akcije "Novosti'; tako
da је uspostavljena sledeca vlasnicka struktura: ARDOS HOLDING 24,89%,
TRIМAX INVESTMENTS LTD., London 24,99%, КАRАМАТ HOLDINGS
VII. Politika preispitivanja efekata privatizacije u Srblji 2011-2012. godine 487

LTD., Кipar 12,55%, RepuЫik.a Srblja 29,52%, Fond РЮ 7,15% i ostali akci-
onari 0,90%.15
Nacin na koji је izvrsena kupoprodaja akcija malih akcionara "Novosti"
jasno ukazuje da se radilo о prikrivenom preuzimanju.
Milan Beko је postao vlasnik vise od 60% akcija "Novosti" јег su sva tri
pomenuta ргесшеса preko kojih su kupljene akcije "Novosti" blla njegova.16
Na primeru kompanije "Novosti" videli smo kako privatizacija drus-
tvenog kapitala vodi јасапјџ klijentelisticke strukture u politickom sistemu.
Radi ostvarivanja ekonomske koristi preuzimanjem drustvenih ргеёџзеса
kroz proces privatizacije dolazi do formiranja neformalnih klijentelistickih
struktura u trouglu drzavna izvrsna vlast, socijalisticki direktori sa grupom
najЬ!izih saradnika i tzv. ,,blznismena" koji su uzurpirali odredenu kolicinu
finansijskog dela drustvenog kapitala. U konkretnom slucaju, Ministarstvo
privrede Srblje omogucilo је grupi radnik.a "Novosti~ na celu sa direktorom
Manojlom Vukoticem, da u nadlezne privredne registre upisu promene о vla-
snistvu nad drustvenim kapitalom koje se nisu dogodile, а da zatim svoj do-
govor sa Milanom Bekom о prodaji nezakonito priЬavljene imovine realiz uju
na trzistu hartija od vrednosti.

VII.2. Preispitivanje privatizacije u redovirna politicke oligarblje

i u okviru drustvenih organizacija u SrЬiji

Iako је Demokratska stranka bila jedan od ideoloskih zastupnika i propaga-

tora ideje privatizacije drustvenog kapitala u SrЬiji, kao i njen sprovodilac od
2001, predsednik. te strank e Dragan Dilas, gradonacelnik. Beograda, javno је,
u izjavi objavljenoj u listu Politika, 7. decembra 2012, izrazio sumnju u nje-
ne pozitivne ekonomske rezultate, naglasavajuci da gradska uprava Beograda
"brani" Poljoprivredni komblnat Beograd (РКВ) od krupnog kapitala jer је
privatizacija u Srblji dovela do pada zaposlenosti i realnih nadnica.
Sa druge strane, nekadasnji prominentni fun kcioner Demokratske stran-
ke, Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Savezne RepuЬ!ike Jugoslavije (SRJ)
od 3. marta 2004. do 3. таја 2006. godine, izjavio је krajem decembra 2012.
da ta Vlada nije imala nik.akv e ingerencije nad privatizacijom koje su vrsile
repuЬ!icke vlasti Srblje i Crne Gore koje su raspolagale preduzecima koja su
privatizovana. Tako da ni on licno, а ni Savezna vlada ne snose odgovornost
za rezultate privatizacije celicane "Sartid" iz Smedereva.17 Tako је u javnosti
росео, krajem 2012. godine, da se stvara utisak da jedna od stranaka na poli-
tickoj sceni Srblje pokazuje velike rezerve prema procesu privatizacije koja је
inace bila deo njenog i politickog i izbornog program a.
 488 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog groЬija

"Lose privatizacije su unistile Cacak, ali i Gornji Milanovac, Кraljevo i

druge gradove u Srblji'; izjavio је Tanjugu 6. oktobra 2012. godine Velimir
Шс, tadasnji ministar gradevinarstva i urbanizma u Vladi SrЬije. 18 Politika
preispitivanja priYatizacije u Srblji postala i zvanicna politika Vlade SrЬije ро-
cetkom jeseni 2012. Ministar finansija i privrede Mladan Dinkic izjavio је 5.
novembra 2012. da се Ьiti formiran meduresorni tim koji се se sastojati od
predstavnika tuzilastva, policije, ministarstva poljoprivrede i finansija da ispi-
ta "bezakonje koje vlada" u slucajevima propalih privatizacija poljoprivrednih
komblnata i poljoprivrednog zemljista.
Dinkic је u izjavi novinarima u Senti rekao da u odredenim slucajevima
propalih privatizacija .лпосш pojedinci пе dozvoljavaju oЬicnim paorima da
dodu do zemlje~
"Zato сето роёеткотп sledece godine krenuti u rasciscavanje te situacije
jer је tragedija da se plodna vojvodanska zemlja ne obraduje kako Ьi mogla';
rekao је Dinkic i dodao da је cilj Vlade da se sto vise zemljista stavi na raspo-
laganje poljoprivrednicima. 19
Udruzenje Pokret akcionara, radnika i sindikata SrЬije (PARISS) iz
Кragujevca pripremilo је inicijativu Ustavnom sudu SrЬije za ocenu ustavno-
sti Zakona о privatizaciji iz 2001. godine. U jesen 2012. ovo udruzenje organi-
zovalo је prikupljanje potpisa gradana za peticiju па celoj teritoriji Srblje.
Pokretaci ove inicijative argumentovali su da Zakon о privatizaciji iz
2001. godine cini neustavnim cinjenica da su tim zakonom па protivustavan
nacin zaposleni u drustvenim preduzecima liseni imovinskih prava koja su
stekli i imali ро propisima vazecim do donosenja spornog zakona. То је uci-
njeno tako sto је drzava donosenjem Zakona о privatizaciji 2001. godine svu
drustvenu svojinu tretirala kao da drustvena svojina jeste isto sto i driavna
svojina, i kao da па njoj vec nisu bila uspostavljena imovinska prava ostecenih
gradana. Tako su jednim protivustavnim potezom zakonodavca gradani za-
posleni u preduzecima u drustvenoj svojini pretvoreni od imalaca - odnosno
titulara prava koriscenja i raspolaganja imovinom preduzeca u kojim su bili
zaposleni - u oЬicne najamne radnike, bez prava upravljanja i raspolaganja
imovinom kojom su do donosenja spornog zakona upravljali i raspolagali.
Drugim recima, prema tvrdnji pokretaca inicijative, donosenjem spornog za-
kona drzava је raspolagala drustvenom imovinom kao da је ona drzavna, i
kao da nad tom imovinom vec nisu uspostavljena prava trecih, to jest zapo-
slenih radnika. 20
Vladinoj politici preispitivanja privatizacije prethodili su kriticki i anali-
ticki napisi u stampi, objavljene analize sindikata i same Agencije za privati-
zaciju, tokom 2011. i 2012. godine.
VII. Politika preispitivanja efekata privatizacije u Srblji 2011-2012. godine 489

Ovde сето nastojati da istorijski sistematizujemo pomenute materijale

i analiziramo njihove sadrzaje kojima је и medijima izvan akademskih kru-
gova рокџёапа da se skrene paznja gradana na efekte politike privatizacije u
Srblji.

Vll.3. Beogradski nedeljnik Pecat: ,,Zlocinacka privatizacija"

Pocetkom leta 2012. godine beogradski nedeljnik Реба: (br. 223/2012 i

224/2012) serijom clanaka skretao је раёпјџ gradana па rezultate "zlocinacke
privatizacije" u Srblji. Ukazivano је da se od 2.284 privatizovanih ргесшеса
u periodu 2001-2012 skoro 80% njih пайо u postupku stecaja ili likvidacije,
odnosno raskinuta su 644 privatizacionih ugovora. Tako је svaka cetvrta рп-
vatizacija u Srblji рошиепа.
Inicijativu za ропшепје privatizacije najcesce su pokretali radnici рп-
vatizovanih ргеоџзеса radi ocuvanja ргесџзеса i radnih mesta zaposlenih.
Tako su, na primer, 21. juna 2011. godine radnici gradevinskog preduzeca
,,Partizanski put~ osnovanog 1947. godine, organizovali protesno okuplja-
ne ispred zgrade Agencije za privatizaciju RepuЬ\ike SrЬije na Terazijama u
Beogradu i predali Agenciji zahtev za raskid Kupoprodajnog ugovora, vraca-
nje statusa preduzeca u restrukturiranje, isplatu svih sedam zaostalih zarada,
povezivanje staza za period VII-XII mesec 2004. godine i uplatu doprinosa za
penzijsko i invalidsko osiguranje (РЮ) do punog iznosa isplacenih zarada za
period od 2006. ра nadalje, obezbedivanje energenata i osnovnih materijala
za pokretanje i nastavak ugovorenih poslova i uposljavanja svih raspolozi-
vih kapaciteta, radne snage i opreme. Prema misljenju zaposlenih "raskidom
Kupoprodajnog ugovora Ьi se ispravila greska, koju је drzava napravila
prodajom naseg Preduzeca licu ciji osnovni cilj nije Ьiо boljitak Preduzeca
vec iskljucivo profit". (Vidi Prilog 1)
Autori pomenutih clanaka, pozivajuci se na analizu Ujedinjenih granskih
sindikata (UGS) .,Nezavisnost" istakli su da је obaveza investiгaaja ispostova-
na u dve trecine privatizovanih preduzeca (64,58%), ali i da se uglavnom radi-
lo о sredstvima samog preduzeca (77,42%), а ne о kapitalu novih vlasnika.
Svaki treci novi vlasnik је prodao deo preduzeca preko zakonom dozvo-
ljenih 10% vrednosti. Svaki drugi vlasnik prodao је sve zalihe robe i sredstava,
а u nekim slucajevima i usmerio na privatne racune. Oko 34,78% novih vla-
snika privatizovanih preduzeca emitovalo је nove upravljacke akcije, cirne је
doslo do promene u strukturi vlasnistva, na stetu manjinskih akcionara.
490 Marija Obradovic • Hronika tranzidjskog gro hija

Prnog 1: Zahte,· radnika gradevinskog preduzeca nPartizanski рш" za raskid Kupoprodajnog

ugovora о privatizaciji ргеёшеса, Broj 594, 21. 06.2011. god. - Beograd
GRADJEVINSKO PREDUZEtE

lЬrlizanskiput a.d.

Вn,ј•~
21.06 2011 god.
Вeogr8d

• Predsednlk VIIICIII-Мlniatar hna ·а• vft

inistar onom11e I n,gю alnog razvoja -g-dln NеЬо)!а Clrlt:
• Miniatar infrastruk1u111 i rudarstva, - g-dln Milutln Mrkonjlt
• Мinisl.8r rada i aocijalne polШke - g-dln Raalm L)a)lt
Мiniatar za· prostorno planiranje I ekologiju - g-dln Oltver DvUt:
Мinistar unutralnjih poslova - g-dln lvlca Daf lt
• Dirwkl or Agenc~e za privatiиciju - g-dln Vladlslav cv.tkovlt:
• PrecЬednik Rep(lbliekog ос!Ьоrа 8indlk8ta gl'8dj8YlnarslvaI IGМ SrblJe -
g-dln Duiko Vukovlt
• Piaanlm i elektronsklm medljm8

PREOIIEТ: Urgenc:IJa Z! pomot: za~.1.•.GP-.Jlartizanetc,-~&d. Ввсџаd.

~- -- . ~ f'Мd\81i8811'81W1'-~ .
Pol8ov8tl.
Radnlci GP ..Partizaмkl pul" a.d. Весџаd. ~ 17.03.1947.godlne. ZIIЬti nutt а opatanak
PreduZeta (oЬzirom da 23.07.2011.godine illitu dYe godine neprekklne blokade ratuna, kојв na
danWlji dan iznosi preko 330 mWiona dil\ara I poSloji rвalna mog~ost pokretanja atetajnog
post u~ ) а zЬog svoie i egzislencijalne ugroцnosU elanova svojih porod loe. prislUonl su da Vam
---o vo oЬrai. l·utra.t.e ~u re iavanjц· nagomilanh ~u Qp_;,Ppi ~1щski рс,1(' Ld.
-~. ul КommkaЬr.28. kOje l)OIIЦa u uaw .NIIIENS Group". . · · '

:z.twaljujuci polpunoj nez8interesov8008li ~ Веа I menadirnanla .NIBENS Gro up". k8o 1

menadtrneru 100% vtasnika nateg Preduzeca (privaшovano 23.11.2006.godine) • to ;е PZP
,Вeogra d" a.d. Вeogr8d. d a za po, leni m■ oЬezЬedi • dovoljno poslova I redovnu b platu zarada,
poce,,ii od rn■;a mенса 2009.godlna, pcкlnje sunovrat GP ,Partizanski put" a.d. Вeograd, tto ·
" vм:li iz izuzetno visokih gubllaka na kt8ju l)Ollovne 2009. i 2010.gocfne, а radnici (600 rad nika), au
~ napr08jeeki6t8p.

N8tl r8dnoa • nalu8 u ll8j88tOj eitu8dJI u с:е1ој grupaciji I d uguje lm se 7 (мclam) zanida.
~п,а .аrм1а im је ispla6en a 21.04.2011.gocline (ро 7.000,00 dlnara, lineamo 8Vlm
■
uposlenima od nov«nЬ rsl<e za rade iz 2010.godine) а u med)IМWМПU Је zaposlenima u drugim
llnnama gn,pecije l8pl.e.n. -..sa za rna,t "- 2011.godir18.

8waje 11SD1~c. olj ~o i :!81ји da 81811• u Preduutu prikidu n8dlefnlm drf8vnlm organJma t / ■vnosll,
r8dnici su isk-. odrUvanJem nakoliko PfOl"51nih skupova (iaprad z:gr8da blvie d ire kcija
Preduze<:a. isprect Vlade Repulllik• Srt,,jв kao I iopred AgenciJa za 1J11vat1Dc:iju) na kojlma au izna11
..-.М:; lv+il ili ~ 8Uprcмкli Ь.'8CIII08 akoall.
VII. Politika preispitivanja efekata privatiucije u Srblji 2011-2012. godine 491

Deekujema d8 stwllЬte d8 su ,_ ОР .Р~pur 1.d. Вeogr8d, ne 8'IOjcl,n krмcom. .ьоg

velitr.og ka~enra u lsplali zaooa dov ede nl па ~ eg,,llencije nemoc;iucnost plaeanla ratuna za
komunalnc usluge i e\ek\11!:nu ene,gчu_ nмnogucnosl IZl'Т>fenja oЬa v,rza u t!<olovan,e -. i
stud~ta kao i \eil<o -.ьediivanjc ■,-..,. za i8llranu llldnlk8 1 с,.._. n)ihovih paradic:8i •
takva 111\uacija mofe da izm■kne kontroll.

Sindikalni odЬori zhog nezюovo~llv• DPQolenih 1ооје • lz dana u dan ~ - upazor8Vlju

nad~.tne drtavne· organe, da viie n~ rnoti da srtuaci1u с1tЬ, рос1 kontrdcm. oЬzirCtn d8 raclniCli
uhtovaju radikaliuaju protosta: formiran1e kriznog l\atla, l1rljk gladju. zavanv811 • ulazл8 klpije i
zaЬranu u11sk1 rnenadЬne ntu Preduz..ta, oduzi ma nje slulЬe nih automo Ьo \1 • ,,..,_ smo imlli i
jedan nomio dogadjaj kad.l је radrsk u ~aniu poku&ao da izvrti r.rnouьi stvo i u ~njem
mom entu 1palan od prip ldnika MUP -a. Ovakvt eksl romni slut.Jevi nisu ill<l juёeni ni u -
periodu. ра smatramo da Је krajnje vreme da se nade2nl drt8vni o,gn. ~ paull8v8
proЬlemalikom koja poaojl U GP .P81tizan81d pul' Ld. lleogr8d.

Koliko је menad1ment .NIBEN S Group" Ьiо ....-...own za IUdЬlnu l:llpOllenih u l'reclu28tu.

najЬolje se mote vi~ti ро tome ilo је lsta ll<ip8 rnenadЬ!fa. sa platarna od 1 ООО: 1 500 i 2.D00
EURA Wa lz JednOQ u drugo Preduza68 u ~grupaciJ8 i ....- о da рор,а-..1ја S1ar18 ullo u
nalem P n ■dUZ8a.1 Lll<o i u drugim~rm8ma, 6111vslll8mje- u ~ lill8ciju.

S hodnogo,e -. 1'8dniandeg Pr8duz8ta, П8 g8j8.,...,.....,.

iluzijeclaod~
.NtB E NS Grou p· kao i od ruk CМld slvз P ZP .Веоgпкl" а.11. Вeograd, "1О9'Ј l!oЬiti Ы о kakvu pornot u
upoiljavмju raspolo!ivih kl8pllcitela (radne sn-I opreme) k■o I iwplati zal'8do zaposlenim■ .
.-, . rJedino •-n)e za op&tanak GP .P■rttzanskl pur Ld. Вeograd i r■dnih rneolAI ._ien.h, V1dmo u
· · ~:taskldu Kupoprod•JnЬg ·ugovora. о amu ј8 Ag8nciji za priYalizac:iju dana 1LOU011.gacln8,
prwd81 iznёit uht.ev koji oЬuhvala 5'eda :
1. Ra5i<il! Kupoprodajnog ugovora;
2. VratanJ• s\at usa Preduzeal u ~ ;
3. l~pl.tu S';;h •~:.aoolai\1 arad3, po,,~Y8flje- ;ra 181ос\ VIЬXII - 2004.gadlne
а
..::o.l8llli,:. •·•
daljc.;
4, ~lvanje - v■
poslova;
n-
,1.~1loptln088' zrtll0 dO pmog 1Zna88 ~--- р1111ос1 0d 218: 18118 ·---
i ~ ,..... 18 ...... 1 ,__ ..........
.··

5. Upoiljrnnje8Vllrupola!Мh apeclllla(l8Cln811'8g81DPIWll8).

Smatr am o dl 6lt naclefri drиvni org.., i, pru2i1i ~pomot u rulddo.• к, ; ;

\ldajaug ..,_.
,.-.: ~• potom l~ a~u ~ _ra rwe Predui:eee. kllkc Ьi raclrici svo,im radom ,.,,_
_,., 'SVOje :tmldll't'OII\IW:lll'"Мt'~ po,odlca nonnalan 2ivut, ollzlrom da јо u .""8ENS
Group":
• GP .Partiumkl pur e.d. Вeugnd jedincldaюlo g~ c ,ll'8CU8Ce , _ - ... ,.Р\111111
Sl'Ьlje" ugovur о ~ u putwa kao drugo l1rme lz grupecl/8k8o 1
•с1а nem,i knкi\na zadu28nja kod Ь8n81са nlli Је ор1..сепо hipot8kama,
Prem8 rniei,el'tU zaposleniћ, ra■kidcm l<upcp, odilj, ,ag ~ bl • i8pr8'A■ gr8k8 , lcajt,I је cw28II\
napravila prodajom naieg Pred~ ia1 tiji usnuvni с:14 ,,.. Ы1о Ьо1јi181с Prwcluz86I ..С ~
pofrt.

DuЬoko smu uЬecfJf)R, С111 Ы Alllllcija I u V8llm 11,ial&A""8, u llueljl, ■~

dl M 18110llllriiom,w
811dem Z8t8da ЬilaY8Clll18dЬw.
Spatlc.waljam.

Pr8dsedni<
~Naиvl .

Splc:a
 492 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskoggтоЩа

Као rezultat privatizacije drustvenih ргесшеёа u Srblji, prema datoj апа-

lizi, огрџйепо је oko 50% radnika koji su u njima radili. Novozaposlenih је
Ьilo tek oko 10% od istog broja. Tako је porast produktivnosti u privatizova-
nim drustvenim ргеёџзесппа gotovo iskljucivo ostvarivan smanjenjem broja
zaposlenih radnika. Sa rastom broja privatizovanih ргеашеса rasla је i stopa
nezaposlenosti u SrЬiji koja polovinom 2012. godine iznosi Ьlizu 23%, а broj
nezaposlenih је dostigao u junu 2012. 800.000 radnika. Broj sindikalno orga-
nizovanih radnika је u stalnom opadanju.
Tokom 2012. godine, navodi se u pomenutim clancima nedeljnika Реаи,
porast nezaposlenosti u Srblji doveo је do toga da se broj penzionera i zapo-
slenih gotovo izjednacio. Broj onih koji primaju penzije dostigao је 1.689.120,
dok је zaposlenih 1.734.000. Pri tome, naglasava se da najmanje 50.000 radni-
ka prima plate sa zakasnjenjem, ра se u Srblji trenutno svakog meseca isplati
vise penzija nego plata.
Prema istrazivanjima RepuЬlickog zavoda za statistiku u Srblji u prose-
ku 51.000 zaposlenih radnika ne prima mesecnu zaradu. Pored toga, 650.000
radnika u Srblji neredovno prima zaradu, od kojih svakom drugom zarade
kasne duze od sest meseci.
Citaoci se podsecaju da је u Srblji od ukupnog broja zaposlenih samo
800.000 zaposleno u privrednom sektoru, da 70.000 porodica zivi od socijalne
pomoci, da 700.000 gradana zivi na granici egzistencijalnog minimuma, da
se ЗО.ООО hrani u narodnim kuhinjama i da 120.000 dece zivi u siromastvu.
Autor jednog od pomenutih tekstova, Ugljesa Mrdic, podsetio је citaoce
da је jedna od prvih znacajnih privatizacija u Srblji bila privatizacija javnog
preduzeca za telekomunikacije "Telekoma" 1997. godine, kada је u okviru
privatizacije dela kapitala 49% akcija prodato holandskoj filijali "Telekoma
ltalija" (29% akcija) i grckom OTE-u (20%} akcija. Mrdic ocenjuje da је to
najuspesnija privatizacija u istoriji Srblje jer se ро osnovu privatizacije dela
,,Telekoma" u budzet Srblje sШо 1,5 milijardi tadasnji nemackih maraka.
U februaru 2003. godine, podseca autor, zakljucen је ugovor о prodaji
akcija na osnovu kojeg је Javno preduzece "РТТ saobracaj Srblja" otkupilo
deo akcija u vlasnistvu "Telekoma Italija" (njegove holandske filijale) i ste-
klo ukupno 80% akcija Telekoma Srblja" a.d., dok је preostali iznos od 20%
akcija ostao u vlasnistvu ОТЕ-а. Ugovorom о prenosu bez naknade akcija
"Telekoma SrЬije" a.d. - poklonu, zakljucenom izmedu Vlade RepuЫike SrЬije
i "РТТ SrЬija" 24.09.2010. godine, Vlada RepuЬlike Srblje stekla је vlasnistvo
nad 80% akcija "Telekom SrЬije" a.d. Posle takve promene "Telekom SrЬija"
a.d. је dosao u vlasnistvo dva akcionara, RepuЫike Srblje, Vlade RepuЫike
SrЬije (80% akcija) i ОТЕ Grcka (20% akcija). Na osnovu odluke Skupstine
VII. Politika preispitivanja efekata privatizacije u Srblji 2011-2012. godine 493

akcionara "Telekom Srblja" a.d., Ugovora о kupoprodaji svih OTE-ovih akcija

i Ugovora о sticanju sopstvenih akcija "Telekom Srblja" a.d. је 25. 01.2012.
godine stekao vlasnistvo nad svih 20% akcija svog osnovnog kapitala, koje su
bile u vlasnistvu ОТЕ-а.
Pored ovog primera pozitivne privatizacije drustvenog kapitala u Srblje
navode se tzv. najgore privatizacije, а posebno privatizacija smederevskog
ргеёџзеса "Sartid'; koje prodato ашепбсо] kompaniji "US Steel Corporation"
za 23 miliona evra. Istice se da је u vreme prodaje ovako niska сепа pravdana
dugom ргеоцзеса od 1,7 milijarde dolara. Medutim, taj dug је preuzela dria-
va. Prema autoru, drzavni budzet је niskom cenom prodaje datog ргеашеса
Ьiо znatno ostecen јег је vrednost sarno jednog, od "Sartidovih" pet zavisnih
preduzeca, Fabrika belih limova u Sapcu, procenjena od jedne revizorske kuce
na 120 miliona evra.
Као sledeci primer lose privatizacije navodi se privatizacija tri cemen-
tare: ,,Novi Popovac~ .,Beocin" i "Kosjeric" koje su prodate za 138,9 miliona
dolara, iako је samo vrednost beocinske cementare bila procenjena na 141
milion dolara. Autor naglasava da se direktan gubltak drzave od ovog posla
procenjuje na oko 200 miliona evra.
Primer privatizacije tri secerane u Vojvodini posebno se navodi kao ve-
liki gubltak za drzavni budzet. Naime, ove tri secerane su prodate tadasnjem
direktoru Demokratske stranke, Miodragu Kosticu, vlasniku МК "Komerc"
za devet evra. Autor naglasava da bez obzira na to sto su te secerane radile
sa gublcima, na zalihama su imale veliku kolicinu secera i razvijeno triiste.
Konsultantska agencija PricewaterhouseCoopers procenila је da sarno fabrika
u Crvenki vredi preko osarn miliona evra, ра se ukupna steta za driavu od
ovog posla, prema datom autoru, procenjuje na 25 miliona evra.
Naglasava se da је i Evropska komisija trazila od Srblje da preispita 24
sporne privatizacije i to: ,,Sartida'; ,,Mobtela'; АТР "Vojvodine~ ,,Veterinarskog
zavoda Zemun'; Zastave elektro'; ,,Tehnohemije~ ,,Srboleka, ,,Prosvete" i dr.

VIl.4. Istraiivanje Socijalno-ekonomskog saveta о efektima privatizacije

u Srblji

Empirijskom istrazivanju stalnog radnog tela Socijalno-ekonomskog saveta za

ekonomska pitanja RepuЫike Srblje о efektima privatizacije u SrЬiji sprovede-
no је tokom 2011. godine. 21 Osnovni zakljucak ove analize је da privatizacija
u SrЬiji "nije donela ocekivani ekonomski rast na berzi efikasnosti poslovanja,
vec svojevrsnu preraspodelu imovine i ekonomske moci."22 Stavise, naglasa-
 Marija Obradovic • Hronika tranzidjskoggroЬQa
494

va se da su posledice privatizacije u Srblji bile katastrofalne i to stoga sto је

cela drustvena privreda RepuЫike Srblje u periodu 2002. do 2011. prodata
za "bednih" 2,6 milijarde evra. Prema ovom istrazivanju privatizacija u Srblji
nije doprinela ekonomskom rastu, vec је dovela do socijalne bede, siromastva,
nezaposlenosti i socijalne nesigurnosti. Empirijski rezultati pokazali su da је
broj radnika u privatizovanim preduzecima obuhvacenirn istrazivanjem goto-
vo prepolovljen, а projekcijom doЬijenih rezultata па celokupnu nacionalnu
ekonomiju procenjeno је da је u procesu privatizacije u SrЬiji posao izgubllo
gotovo 3/4 (74,41 %) radnika zaposlenih u drustvenom sektoru. Dalje se па-
glasava da privatizacija u Srblji nije doprinela porastu obirna iskoriscenosti
kapaciteta i plasmanu proizvoda па inostrana trzista. Kupci uglavnom nisu
investirali nista vise od iznosa koji је Ьiо obavezan, а najcesce nisu investirali
nista ili su cak. otudili irnovinu preduzeca.

VII.S. Analiza efekata privatizacije u SrЬiji Agencije za privatizaciju

Gotovo u isto vreme Agencija za privatizaciju RepuЫike Srblje na svom sajtu

objavila је Analizu efekata privatizacije и Srbiji u kojoj је ukazala na pozitivne
poslovne rezultate privatizovanih preduzeca.23 Prema podacima objavljenim
u ovoj analizi u SrЬiji је 777 preduzeca privatizovano ро Zakonu о svojinskoj
tтansformaciji iz 1997.24 (ZOST), 1.638 ро Zakonu о privatizaciji iz 2001.25
(ZOP) na dan 01. 09.2011, а 537 neprivatizovanih preduzeca nalaze se u re-
strukturiranju na dan 01. 09. 2011. Od 1.400 preduzeca privatizovanih do
31. 12.2005. u 346 su raskinuti ugovori о privatizaciji. Od 2006-2009. pri-
vatizovano је 851 drustveno preduzece i to 2006. 233, 2007. 299, 2008. 243 i
2009. 76 preduzeca. Prema ovoj analizi privatizovana preduzeca su povecala
prihode za 69%, а prihodi neprivatizovanih preduzeca su ostali na istom ni-
vou. Preduzeca kod kojih је raskinut ugovor su umanjila prihode za 55%, me-
dutim, iako ona cine 30% privatizovanih preduzeca, u ukupnom prihodima
posmatranih preduzeca ucestvovala su tek sa 3% u 2010. godini. Tokom 2002.
sva preduzeca su pravila gubltke, dok su 2010. jedino privatizovana preduzeca
pravila doЬitak. Privatizovana preduzeca su u 2002. pravila guЬitak od 102
miliona evra, do su 2010. godinu zavrsila sa 200 miliona evra dobltka.
Neprivatizovana preduzeca konstantno prave guЬitak i nijedne godine
nisu pravila dobltak. Produktivnost је rasla u sve tri grupe preduzeca. Prihodi
ро zaposlenom u privatizovanim preduzecima uvecani su za 4,3 puta. U pre-
duzecima kod kojih је raskinut ugovor i u neprodatirn preduzecirna zabelezen
је porast, ali uglavnom zbog smanjenja broja zaposlenih, dok је jedino kod
privatizovanih preduzeca produktivnost znacajno porasla i zbog povecanja
VII. Politika preispitivanja efekata privatizacije u Srblji 2011-2012. godine 495

prihoda. U datoj analizi Agencije argumentuje se da је privatizacija uticala па

privlacenje stranih direktnih investicija u Srblju, od kojih su najznacajnije Ьile
u Telenoru, Naftnoj industriji Srblje (NIS), Duvanskoj industriji Nis (DIN),
Duvanskoj industriji Vranje (DIV), STADA itd. Strane direktne investicije u
SrЬiji u periodu 2002-2010. iznosile su 12,9 milijardi evra, od cega је jed-
na milijarda evra bila plasirana u ргеоџзеса kroz proces privatizacije. Nivo
stranih investicija u datom periodu u Srblji Ьiо је najvisi 2006. godine, kada
su опе iznosile preko 3,25 milijarde evra, dok su strane direktne investicije
u ргеёџзеса kroz postupak privatizacije iznosile samo 36 miliona evra. Od
tada investicije stalno opadaju da Ьi 2010. bile ispod jednu milijardu evra. Od
2002. godine, kada su bile najnize i iznosile samo 500 miliona evra, rasle su
sve do 2007. (kada su opale na 1,75 milijardi evra), ali su se iste godine strane
direktne investicije u preduzeca kroz proces privatizacije ucetvorostrucile u
odnosu na prethodnu godinu i iznosile su 121 milijardu evra. Strane direktne
investicije plasirane u preduzeca kroz postupak privatizacije bile su najvece
2003. godine i iznosile su 589 miliona evra, kada su strane direktne investicije
porasle na 1,25 milijarde evra. U 2010. godini doslo је do znatnog opadanja
kako stranih direktnih investicija (na 750 miliona evra), tako i stranih direk-
tnih investicija u preduzeca kroz proces privatizacije (na 0,47 miliona evra).
Godine 2003. privatizovano је 638 preduzeca. Medutim, tokom 2006,
2007. i 2008. godine privatizovan је slican broj preduzeca (izmedu 200 i ЗОО),
ali је samo 2007. doslo do znacajnijih stranih direktnih investicija u preduze-
ca kroz proces privatizacije.
Najveci broj preduzeca u posmatranom periodu privatizovan је u
Vojvodini (493), а najmanji u Beogradu (278). Najznacajniji prihod od priva-
tizacije u posmatranom periodu ostvaren је u regionu Juzne i Istocne Srblje
(513 miliona evra) i to najvise zahvaljujuci privatizaciji dve duvanske kom-
panije koje su generisale 85% prihoda. Region Sumadije i Zapadne Srblje је
ostvario najznacajniji napredak u pokrivenosti uvoza izvozom, u velikoj meri
zahvaljujuci privatizaciji, pre svih dve valjaonice iz Sevojna, ali i drugih izvo-
zno orijentisanih preduzeca. S druge strane, Beograd, iako kreira 2/5 bruto
domaceg proizvoda (BDP) Srbije, ima pokrivenost 1 US dolara uvoza sa izvo-
zom svega 0,33$.
Preduzeca u Vojvodini radila su sa poslovnim gubltkom u 2010. godini,
i to zbog gubltaka neprivatizovanih preduzeca koji su iznosili 73,3 miliona
evra, dok је poslovni dobltak privatizovanih iznosio 55,9 miliona evra.
U Beogradu u prvih 20 preduzeca ро prihodirna u 2010. jedino se od
privatizovanih preduzeca Lukoil-Beopetrol nalazilo na devetom mestu sa 365
miliona evra prometa. Neprivatizovana preduzeca u Beogradu gazduju sa 2/3
imovine posmatranih preduzeca, odnosno 2 milijarde evra irnovine i prave
 496 Marija Obradovic • Hronika tranzidjskoggroblja

konstantne gubltke, sto је prema proceni Agencije dovelo do gubltka supstan-

се od 235 miliona evra u periodu 2002-2010. S druge strane, privatizovana
ргеёшеса su svoju imovinu u posmatranom periodu uvecala tri puta.
U Sumadiji su prihodi ргеаџвеса porasli u totalu za svega 10% u 2010.
godini, poredeci је sa 2002, ali је struktura tih prihoda promenjena u korist
privatizovanih ргесцзеса, koja sada ucestvuju sa 72% u prihodima ргеёшеса,
а 2002. su ucestvovala sa 48%. Poslovni dobltak privatizovanih ргесџзеса је
nadmasio gubltke neprivatizovanih i ргеёшеса kod kojih је raskinut ugovor,
ра је пето rezultat ргесшеса od 2009. pozitivan.
Iako је gotovo ро svim parametrima region Juzne i Istocne Srblje naj-
nerazvijenija oЬ!ast RepuЫike Srblje, privatizacijom duvanske industrije рп-
vukao је пајшасајшје investicije. Sva ргесџзеса u regionu su u zblru pravila
poslovne gubltke do 201 О. godine, samo su privatizovana u zblru konstantno
ostvarivala poslovni dobltak jos od 2005. godine. Imovina posmatranih pre-
duzeca је umanjena za 20% u 2010. (poredeci је sa stanjem u 2002), pre svega
zbog "nestanka" 550 miliona evra supstance iz neprivatizovanih i preduzeca
kod kojih је raskinut ugovor, dok su istovremeno privatizovana preduzeca
kreirala novih 120 miliona evra imovine.
Prema rezultatima date analize Agencije za privatizaciju RepuЬlike Srblje
u periodu 2002-2010. preduzeca privatizovana ро ZOST-u zabelezila su po-
rast prihoda od 7% i povecala su vrednost imovine za 20%, а preduzeca priva-
tizovana ро ZOP-u zabelezila su porast prihoda od 55% i povecala su vrednost
imovine za 30%, dok su neprivatizovana preduzeca stagnirala i izgubila 20%
imovine. Najznacajnijom imovinom su и 2003. godini u SrЬiji raspolagala ne-
privatizovana preduzeca, а sedam godina kasnije su to iskljucivo privatizova-
na preduzeca. Prihodi ро zaposlenom najvise su se povecali u privatizovanim
preduzecima, dok је rast produktivnosti u neprivatizovanim preduzecima
mnogo vise Ьiо posledica drasticnog smanjenja broja radnika nego povecanja
prihoda. Tako је u privatizovanim preduzecima vrednost imovine u periodu
2002-2010. porasla za 47%, а u neprivatizovanim se smanjila za 17%.
Medutim, ovakvi navodi Agencije su u potpunoj suprotnosti sa rezulta-
tima kontrole izvrsenja ugovornih obaveza kupaca drustvenog kapitala koje
su obavljali sluzЬenici Sektora za kontrolu ugovora Agencije za privatizaciju,
opisanih u prethodnoj glavi.
U datoj analizi konstatuje se da zaposlenost opada kod svih privatizova-
nih preduzeca bez obzira na metod privatizacije, ali i kod neprivatizovanih
preduzeca. U preduzecima privatizovanim ро ZOPS-u zaposlenost је opala za
139.000 radnika, а onim privatizovanim ро ZOP-u za 137.000 radnika, dok
је kod neprivatizovanih preduzeca zaposlenost opala za 117.000 radnika, sto
 VII. Politika preispitivanja efekata privatizacije u SrЬiji 2011-2012. godine
497

ukupno iznosi 393.000 radnika. U analizi se kategoricno tvrdi da, роио је do

smanjena zaposlenosti u posmatranoj deceniji doslo i u privatizovanim u u
neprivatizovanim ргесџзесппа, to opovrgava tezu da је privatizacija najveci
uzrok porasta nezaposlenosti u Srblji, vec da је to ociti pokazatelj da su sva
drustvena ргесџаеса zaposljavala prevelik broj radnika. Treba dodati da рп-
vatizacija ocito nije ni doprinela porastu zaposlenosti u Srblji.
Sasvim suprotne tvrdnje izneo је Pokret za slobodu, radnicka organiza-
cija koju ёше "prevareni" mali akcionari pojedinih privatizovanih ргеёшеса,
na konferenciji za stampu odrzanoj u Press centru UNS-a u Beogradu 14.
februara 2013. najavljujuci radnicku protestnu setnju za 18. februar 2013. sa
polaskom ispred Agencije za privatizaciju u Beogradu. Zahtevajuci ukidanje
Agencije za privatizaciju i pozivajuci na odgovornost politicke funkcionere
koji su rasprodali drustveni kapital, ovo Udruzenje је istaklo da је od 2.284
privatizovanih preduzeca u stecaju zavrsilo skoro pola (l.Q70), dok је za 664
raskinut kupoprodajni ugovor, i to uglavnom prekasno, kada su se ta preduze-
ca vec nasla na rubu propasti i da је, prema procenama, od pocetka privatiza-
cije vise od pola miliona ljudi u Srblji ostalo bez posla. Privatizacija је ostavila
drasticne posledice i u poljoprivrednim preduzecima: u 253 privatizovana po-
ђoprivredna preduzeca otpusteno је preko 65.000 poljoprivrednih radnika, а
60-ak ugovora, ili svaka cetvrta privatizacija, ponisteno је. Opet prekasno, jer
је u tim propalim preduzecima otudena mehanizacija i druga oprema.
"lz iskustva rada u Pokretu za slobodu znamo da је Agencija u rnnogim
slucajevima ignorisala brojne radnicke ukaze i dozvoljavala gasenje proizvod-
nje, rasprodaju fabricke imovine, neosnovana hipotekarna zaduzivanja, osni-
vanje fiktivnih firmi radi namernog guranja u stecaj, i tako dalje."

VII.6. Studija slucaja >>Jugoremedije": mit о "postenoj"

privatizacjji

Beogradski list RepuЬlika vec deset godina uporno i istrajno skrece paznju
javnosti u Srblji na borbu radnika-akcionara fabrike lekova "Jugoremedija"
iz Zrenjanina, ali i drugih preduzeca (,,Sinvoz~ ,,lndustrija mesa ВЕК~
"Trudbenik-gradnja" i "Srbolek") kako za postovanje zakonitosti i prava na
svojinu (akcije), tako i prava na rad (radno mesto) u procesu privatizac~e.
Koristeci njegove informativne i analiticke clanke, kao i objavljene dokumen-
te (posebno one Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije u kojima se uka-
zuje na slucajeve krsenja zakonitosti i korupciju u procesu privatizacije), pu-
tem studije slucaja privatizacije preduzeca "Jugoremedije" u mogucnosti smo
 Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskoggrohija
498

da sagledamo neke od brojnih ргойеџгеёпои! procesa privatizacije .па tere-

пц" Jedna od njih је i uverenje delova radnicke klase da је moguca "postena"
privatizacija drustvenog kapitala koja Ьi omogucila i ekonomski rasti, porast
zaposlenosti i standarda zaposlenih, te drustveni razvoj, а пе samo profit по-
vom privatnom vlasniku Ьivseg drustvenog ргесџзеса. Odnosno, da se kroz
proces privatizacije ostvari partnerstvo rada i kapitala i stvori srednja klasa u
Srblji, ,,ljudi koji imaju sta da izgube, ali zive od svog rada':26
Pod "postenom" privatizacijom drustvenog kapitala podrazumeva se
oЬicno privatizacija u uslovima postovanja zakonitosti i nezavisnosti drzav-
nih institucija. Опа se suprotstavlja tzv. korumpiranoj privatizaciji do koje
dolazi usled nezakonitosti u radu drzavnih organa, posebno Agencije za pri-
vatizaciju koja "prodaje bez odgovornosti, ne ispituje ni bonitet kupaca, ра se
medu njima nadu i ljudi sa poternice, ne istrazuje ni poreklo novca kojim se
kupuju preduzeca." 27 Govoreci na triblni u Domu omladine u Beogradu 28.
novembra 2007, Verica Barac, tadasnja predsednica Vladinog Saveta za borbu
protiv korupcije, rekla је da ako nema nezavisnih institucija onda privatiza-
cija nije privatizacija nego pljacka. Zatim је podsetila slusaoce na slucaj "С
marketa~ velikog trgovinskog lanca prehrambenim i higijenskim proizvodi-
ma, gde radnici-akcionari nisu uspeli da zadrze vlasnistvo nad preduzecem
iako su posedovali 70% akcija. I to zato sto su drzavne institucije "Radulovicu
stajale na raspolaganju, а Шо se tako daleko da је Trgovinski sud zabranjivao
trgovinu akcijama, а javni tuzilac odrzavanje skupstine akcionara. Zatim su
druge institucije uёinile sve da Miskovicu olaksaju put do "С marketa" tako
sto su odstranili konkurenciju. Radnici "С marketa" su posle godina pisanja
prijava prevareni, oni su svoje akcije najzad prepustili Miskovicu, а da nikada
nisu saznali koliko one vrede na triistu':28 Ovakva izjava koja odslikava ne
samo nemoc radnika-akcionara, vec i predstavnika drzavne institucije za bor-
bu protiv korupcije recito pokazuje iluzornost mita о "postenoj" privatizaciji.
А to stoga sto privatizaciji kao jedna od instrumenata restauracije kapitaliz-
ma sama generise sistemsku korupciju u svim drzavnim i drustvenim insti-
tucijama, odnosno, ona јој је imanentna. Nema privatizacije bez korupcije.
Sistemskoj korupciji u toku procesa privatizacije u Srblji doprinela је klijen-
telisticka politiёka struktura koja potice iz socijalisticke Jugoslavije, а koja је
svoju socijalnu bazu imala u komunistickoj nomenklaturi i dominantnoj klasi
radnika-seljaka iz koje se regrutovala. Konkretno, u procesu privatizacije ko-
rupcija se neposredno ogledala u sprezi neformalnih drustvenih mreza iz-
medu Agencije za privatizaciju, Ministarstva ekonomije i kupaca drustvenog
kapitala. U pismu Agenciji za borbu protiv korupcije od 21. januara 2010.
godine, povodom krsenja zakonitosti prilikom prodaje drustvenog preduzeca
,,Trudbenik gradnja': potpredsednik sindikata "Nezavisnost" u "Trudbeniku~
VII. Politika preispitivanja efekata privatizacije u SrЬiji 2011-2012. godine 499

Vladimir Novakovic i Branislav Canak, predsednik "Nezavisnosti" isticali su

"Posle vise od 150 dana strajka i pokusaja sindikata Nezavisnost da nadleznim
drzavnim organima ukaze na proЫeme sa kojima se zaposleni u 'Trudbenik
gradnju' DOO вџоёаевјџ, i odЬijanja Ьilo kakve njihove nadleznosti, sma-
tramo da је vise nego ocigledno da postoji osnovana sumnja о povezanosti
Agencije za privatizaciju, Ministarstva ekonomije i kupaca и njihovim krimi-
nalnim i koruptivnim radnjama".2 9
Glavni drustveni stozer mita о "postenoj" privatizacije Ьili su radnici-ak-
cionari (tzv. mali akcionari) kao drustvena grupa proistekla iz samoupravnog
socijalistickog sistema Ьivse Jugoslavije zasnovanog na drustvenoj svojini nad
sredstvima za proizvodnju i dominantne klase radnika-seljaka. Grupe radni-
ka-akcionara Ьile su jake i organizovane ali ne i brojne (od 150 do 300 clanova)
i nastale su u datim preduzecima koja su Ьila znacajna i izvozno orijentisana
u socijalistickoj ekonomiji Ьivse Jugoslavije. Tako, na primer, ,,Jugoremedija"
је Ьila najveci izvoznik lekova u Ьivsoj Socijalistickoj Federativnoj Republici
Jugoslaviji (SFRJ). Do 1991. ona је Ьila vodeci privredni subjekat u snaznoj
zrenjaninskoj privredi, s efektima od blizu 20 mili ona maraka izvoza.30
Radnici-akcionari "Jugoremedije", а i drugih drustvenih preduzeca, po-
drzali su privatizaciju drustvenog kapitala i borili se za tzv. postenu privati-
zaciju. U 2001. godini, prema pomenutom Zakonu о svojinskoj transformaciji
iz 1997. (ZOST), u "Jugoremediji" је izvrsena svojinska transformacija u 58%
privatno vlasnistvo (mali akcionari, tj, radnici-akcionari) i 42% drustveno. U
Аре/и javnosti od 22.11.2004, radnici-akcionari "Jugoremedijё isticali su da
se oni ne bore protiv privatizacije, vec za onu koja је u skladu sa zakonom i
ugovorom. ,,lz svega recenog, nadamo se, sasvim jasno sledi da se mi bori-
mo za svoja prava - i kao radnici i kao vlasnici. Time пе dovodimo и pitanje
proces privatizacije, naprotiv. Опа moze Ьiti uspesna ako se postuju ustavna
пасе/а, zakoni, ugovori, ukoliko vlasti Ьиdи odgovornije i javno mnjenje тапје
podloino uplivu uzurpatora vlasti, svojine i upravljanja privredom, drustvom
i drzavom.31
Radnici-akcionari postali su privatni vlasnici dela drustvenog kapitala u
preduzecima u kojima su bili zaposleni na osnovu razlicitih zakona о privati-
zaciji u SrЬiji od 1989. do donosenja Zakona о privatizaciji 2001. (ZOP) koji
nije predvidao mogucnost da radnici-akcionari postanu vecinski vlasnici pri-
vatizovanih drustvenih preduzeca, а sto su raniji zakoni dozvoljavali. ProЬlem
radnika akcionara u SrЬiji otvorio se 2002. godine kada је росео sa primenom
novi zakon о privatizaciji, odnosno kad је pocela prodaja dela drustvenog
vlasnistva u njima privatnim kupcima, tj. prodajom akcija Akcijskog fonda.
Privatizacija vec privatizovanih preduzeca otvorila је sukob oko vlasnistva
(kontrolnog paketa akcija) izmedu radnika-akcionara i novih kupaca drus-
 500 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskoggтоЬ/ја

tvenog dela kapitala ргеёџзеса, uglavnom predstavnika tzv. nacionalne bur-

zoazije, koja је stekla kapital u toku gradanskog rata u Jugoslaviji. Radnici-
akcionari koji su sebe, bar jedan njihov deo, smatrali delom antimilosevicev-
skog pokreta koji је ostvarenje svojih prava i interesa video u demokratizaciji
i uspostavljanju vladavine prava u Srblji, bili su razbastinjeni kroz novi talas
privatizacije koju su sada sprovodile tzv. demokratske snage. Odnosno, pola-
ko su роёећ da gube pravo vlasnistva nad delom drustvenog kapitala koji su
misWi da su osvojili.
Unija radnika i akcionara odrzala је osnivacku skupstinu 22. novembra
2004. Cinili su је predstavnici 23 ргесшеса iz Srblje. Ovo udruzenje је 1.
decembra 2004. odrzalo protest ispred Vlade Srblje jer је u to vreme bilo pre-
ko 900 firmi gde su radnici-akcionari imali proЬlem sa ostvarivanjem svojih
prava.32 Medutim, ovo udruzenje nije uspelo da omoguci radnicima-akcio-
narirna da ocuvaju svoje akcije, tj. vlasnistvo nad privatizovanirn drustvenim
preduzecima. Najpoznatiji је slucaj guЬljenja vlasnickih prava radnika-akcio-
nara velikog trgovinskog lanca "С marketa" kroz proces prodaje drustvenog
dela kapitala fiпne Miroslavu Miskovicu, vlasniku kompanije "Delta':
U jesen 2005. godine Unija radnika akcionara sa 25 sindikalnih organi-
zacija javnih preduzeca pokrenula је "Akciju za akcije': odnosno Skupstini
SrЬije se obratila sa zahtevom da uvazi 540.000 potpisa gradana koji su trazili
donosenje cetiri zakona koji Ьi omogucili podelu besplatnih akcija u prolece
2006, kako radnicima i penzionerima u velikim javnim preduzecima, tako i
radnicima u drustvenim delatnostima. Ova grupacija odrzala је javni pro-
test na terazijama 6. decembra 2005. sa oko 2.500 demonstranata. Predsednik
Skupstine SrЬije stavi је na dnevni red predlozene zakone ove "narodne ini-
cijative':
Unija radnika i seljaka predala је Skupstini SrЬije i peticiju sa oko 8.000
potpisa za raspisivanje izbora za ustavotvornu skupstinu koja Ьi donela novi
ustav SrЬije kojim Ьi se privatna svojina dodatno zastitila. 33
Drustveni deo vlasnistva "Jugoremedije" od 42% drzava је preko
Akcijskog fonda, na aukciji odrzanoj 10. septembra 2002. godine, prodala za
nepunih milijardu dinara (oko 16 miliona dolara) farmaceutskoj kuci "Jaka
80" iz Radovista (Republika Makedonija), vlasnika Jovice Stefanovica Ninija
iz Nisa, koji se u trenutku kupovine nalazio na Interpolovoj poternici. Ova
prodaja bila је izvrsena uz veliko krsenje zakona.
Vladin Savet za borbu protiv korupcije dostavio је Vladi i nadleznim
drzavnim organima dokumentaciju koja је ukazivala da је kupoprodaja dr-
zavnog paketa akcija "Jugoremedije" posluzila Stefanovicu za pranje novca
stecenog kriminalom tokom devedesetih godina.
VII. Politika preispitivanja efekata privatizacije u Srblji 2011-2012. godine SOI
------------------------------
Bio је to osnovni kupoprodajni ugovor koji је pratio ugovor о investicio-
nom ulaganju. Medutim, Ministarstvo za privredu RepuЬlike Srblje, u post~P~
ku nadzora nad Akcijskim fondom, ustanovilo је da nisu Ьili ispunjeni ьitni
elementi ugovora od strane firme "Jaka 80", tj. da bankarska garancija za if1Ve-
sticiono ulaganje od obavezno ugovorenih 360 miliona dinara nije podoeta.
Ni dokapitalizacija nije Ьila uradena ро zakonu ni ро uslovima ugovora.
Naime, dokapitalizacija је izvrsena na osnovu odluke о konverziji navod-
nog duga "Jugoremedije" prema "Jaki 80" u iznosu od 280 miliona dinara,
~- dokapitalizacijom еса 20% u vlasnistvo, toboze usvojene na falsifikovaлirn
skupstinama akcionara od 20. таја 2003. i 17. juna 2003, а ne na bazi in-
vesticionog ulaganja. lstovremeno, ignorisana је cinjenica da је "Jaka 80" u
momentu dokapitalizacije imala veci dug prema "Jugoremediji" nego potrazi-
vanja. Trgovinski sud u Zrenjaninu је registrovao ovu transakciju i Stefanovic
је postao vecinski vlasnik "Jugoremedije" sa 62% akcija, dok је ucesce radni-
ka-akcionara u vlasnistvu "Jugoremedije" opalo na 38%, а time su prakticno
Ьili iskljuceni i iz procesa upravljanja i istisnuti iz Upravnog odbora firme.
Stoga је Ministarstvo za privredu 13. maja 2004. dalo nalog Akcijskom fondu
da raskine ugovor sa "Jakom 80" о prodaji 42% kapitala "Jugoremedije" i ugo-
vor о investicionom ulaganju, sto је i ucinjeno 21. таја 2004. Akcijski f'ond
је Ьiо duzan da u roku od 30 dana pokrene spor pred spoljnotrgovinskom
arЬitrazom ali to nije ucinio.
Zbog ovakve uzurpacije svojinskih i upravlja&ih prava i smanjenja plata
radnici-akcionari su 27. decembra 2003. zapoceli strajk koji se, uz posredova-
nje lokalne vlasti, okoncao sporazumom sa poslovodstvom 6. januara 2004.
Ali, posto poslovodstvo nije ispostovalo sporazum, usledio је novi strajk 11.
maja 2004. koji је trajao sve do таја 2006. kada је Trgovinski sud u Beogradu
doneo presudu kojom је raskinuo ugovor izmedu Akcijskog fonda Republike
Srblje i "Jake 80" о prodaju 42% udela "Jugoremedije", odnosno do decembra
iste godine kada је Trgovinski sud и Zrenjaninu doneo presudu kojom је po-
nistena dokapitalizacija iste firme metodom konverzije duga u kapital-akcije.
Nakon obnavljanja strajka poslovodstvo је povecalo represiju otpusta-
njem kvalifikovanih radnika koji su ucestvovali u strajku, dovodenjem novih
radnika na njihova radna mesta i pritiscima da se "neposlusni radnici" ispisu
iz sindikata preko koga su strajk organizovali. 0tpusteno је 142 radnika-ak-
cionara.
Menadzment је angazovao privatnu vojsku GPS koja је primenjivala na-
silje prema strajkacima i veliki broj radnika-akcionara је Ьiо pretucen. Policija
i zandarmerija su Ьili angazovani da Ьi strajkaci Ьili isterani iz kruga fabri-
ke, nakon cega su oni 8. septembra 2004. nastavili da demonstriraju u zgradi
Skupstine opstine Zrenjanin. Iako је inspekcija rada naredila vracanje otpu-
 502 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskoggrohlfa

stenih radnika па ровао, menadiment је to odblo i placao dnevno 20.000

dinara kazne.
Огрџйеп! radnici-akcionari podneli su tuzbe pred nadleznim sudovima
radi ропйгаја datog ugovora о prodaji i odluke о dokapitalzaciji konverzijom
duga, kao i radne sporove zbog nelegalnog огрџйапја, strajkovali su gladu, ог-
ganizovali su javne proteste i triblne, оћгасаћ su se medijima, neprestano pod-
весајџс] javnost па svoja prava. U isto vreme, suvlasnik i direktor Stefanovic
izvrsio је veliko visemilionsko hipotekarno zaduzenje "Jugoremedije" u evri-
гпа, i to prema svojim firmama, prekinuo је proizvodnju i tako је ргакцбпо
doveo do втесаја.
Роёеткош 2007. godine radnici-akcionari uspeli su da kao zakonski ve-
cinski vlasnici preuzmu kontrolu nad fabrikom. Kada је 1. marta 2007. па
Skupstini "Jugoremedije" konacno uspostavljenja uprava u skladu sa vlasnic-
kom struk turom koju је utvrdio sud, u magacinima vise nije bllo sirovine
za ponovno pokretanje proizvodnje, struja i telefoni bili su iskljuceni zbog
neplacenih obaveza, а racuni "Jugoremedije" i njenog zavisnog preduzeca
,,Remevita" blli su Ыokirani na ukupno 210 miliona dinara. Dok se nova upra-
va borila da obnovi proizvodnju i spreci stecaj, poreska uprava Ministarstva
finansija је 13. marta dostavila "Jugoremediji" nalog za terensku kontrolu
zbog dugovanja za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje rad-
nika, napravljenih za vreme Stefanoviceve kontrole nad fabrikom, pocev od
decembra 2003. godine. Isti drzavni organ koji је Stefanovicu tri godine tole-
risao izbegavanje placanja obaveza prema drzavi i dozvolio da dug za porez
naraste па 79.787.950,93 dinara, а dug za doprinose na 26.084.610,64 dinara,
nakon uspostavljanja zakonitog stanja u "Jugoremediji" zapretio је da се po-
krenuti postupak prinudne naplate ukoliko citav dug ne bude odmah regu-
lisan. Vladin Savet za borbu protiv korupcije smatrao је da је ocigledno da
Ministarstvo finansija koristi naplatu poreza kao instrument pritiska na vla-
snike koje ne smatra "podobnim': dok је, s druge strane, onima koji uiivaju
zastitu vlasti omoguceno da porez godinama пе placaju (podvukl a М.О.).
Medutim, uprava koju su imenovali radnici-akcionari (mali akcionari)
uspela је da konsoliduje "Jugoremediju" i da 2008. zapocne investiciju u re-
konstrukciju proizvodnih pogona radi uskladivanja sa medunarodnim GMP
standardima. Ovu investiciju od 14 miliona evra uprava је zapocela radi uve-
canja vrednosti akcija preduzeca posto је sa malim akcionarima planirala
prodaju fabrike nakon dobljanja GMP sertifikata.з ◄
Tako se borba radnika-akcionara "Jugoremedije~ а ni drugih privatizo-
vanih preduzeca, kao ni Udruzenja radnika akcionara ne moze se posmatra-
ti kao deo radnickog pokreta u Srblji. Опа nije bila usmerena na borbu za
emancipaciju radnicke klase, zastitu prava па rad i dokidanje eksploatacije
VII. Politika preispitivanja efekata privatizacije u Srblji 2011-2012. godine 503

rada, пе na оёџчапје drustvenog vlasnistva i prava na samoupravljanje, vec

је bila okrenuta uspostavljanju privatne svojine jednog dela radnicke klase,
visoko kvalifikovane i sindikalno dobro organizovane u Samostalnom sin-
dikatu SrЬije i UGS "Nezavisnost", nad drustvenim kapitalom ргеашесе u
kojim su zaposleni. Тај deo radnicke klase, mali akcionari, pored zaposlenih
u javnim ргешиесцпа Ьiо је i jedini deo sindikalno organizovane radnicke
klase SrЬije. Radnici-akcionari, tzv. mali akcionari i njihovo Udruzenje рге-
duzimali su akcije za uspostavljanje svog privatnog vlasnistva nad drustve-
nim kapitalom putem "postene" privatizacije, tj. nastojali su da zakonskim
sredstvima i striktnim роиоуаајезп zakonskih procedura dodu do privatnog
vlasnistva nad drustvenim kapitalom (akcijama), zalagali su se za podelu be-
splatnih akcija javnih preduzeca, donosenje ustava kojim Ьi se obezbedila
bolja zakonska zastita privatne svojine, uz istovremeno ukidanje prava na sa-
moupravljanje. Odnosno, kako ј е to jasno formulisao pocetkom 2005. godine
Zdravko Deuric, predsednik Asocijacije radnika akcionara "Jugoremedije" i
clan UO Unije radnika akcionara: ,,Mi, radnici akcionari smo nova pojava u
drustvu nastala tokom dosadasnje privatizacije, koja је trebalo da ukine drus-
tvenu svojinu i ukljuci SrЬiju u red normalnih zemalja, u kojima је pravo оа
privatnu svojinu svetinja. Nasuprot tome, radnicki akcionari ne mogu ostva-
riti svoja vlasnicka prava zbog pojedinaca koji se nalaze na gornjoj lestvici
hijerarhijske moci i bogatstva u danasnjem drustvu.
( ... )
Mi, zaposleni u zrenjaninskoj 'Jugoremediji: prihvatili smo proces priva-
tizacije kao nacin preobrazaja privrede nase zemlje. Videli smo u tome put za
dalji razvoj nase inace profitabilne firme i za poboljsanje naseg polozaja kao
radnika i akcionara.
( ... )
О nama је, u medijima Ьliskim vlastima, stvorena negativna slika, kao
da smo protivnici privatizacije, branioci drustvene svojine i samoupravljanja,
'komunjare', cak i 'staljinisti', da kocimo proces preobrazaja nase firme i spre-
cavamo integracioni put u Evropsku uniju35 •
Tako, mali akcionari su, u osnovi, doprineli supstituciji borbe za prava i
poboljsanja drustvenog polozaja radnicke klase, borbom za akcije privatizo-
vanih drustvenih preduzeca. Sitnosopstvenicki elementi, duboko ukorenjeni
u klasnoj svesti radnika-seljaka, dominantne drustvene klase socijalisticke
Jugoslavije, ojacani su izdvajanjem radnika-akcionara profitaЬilnih drustve-
nih preduzeca iz radnicke klase tranzicione SrЬije. То је umnogome doprinelo
niskom nivou klasne svesti i niskom stepenu sindikalne i politicke organizo-
vanosti radnicke klase SrЬije u periodu restauracije kapitalizma. Zbog toga је
kroz proces privatizacije radnicka klasa postala nezaposlena i pauperizovana,
pretvorena u rezervnu armiju rada globalne kapitalisticke privrede.
 504 Marija Obradovic • Hro11ika tra11zicijskoggroЬija

Medutim, nisu radnici-akcionari svih drustvenih ргепшеса uspeli da

ocuvaju svoju akcionarsku privatnu svojinu u procesu privatizacije ро ZOP-u
u SrЬiji nakon 2002. godine. Zapravo, vecina u tome nije uspela, nego је izgu-
Ьila i akcije i radno mesto. Vec smo pominjali slucaj "С гпагкега" Ovde сето
se osvrnuti detaljnije na slucaj jos jednog zrenjaninskog ргеашеса, sistemati-
zujuci gradu koju је "RepuЬlika" prikupila i objavila.
Privatizacija zrenjaninskog "Sinvoza" rezultirala је stecajem putem геог-
ganizacije u kojoj је oko 1.800 malih akcionara ostalo bez svog vlasnistva, а
vise od 500 radnika izgubilo ровао,
Agencija za privatizaciju је na aukciji 25. aprila 2004. godine prodala 56%
kapitala ргесшеса АО "Sinvoz" iz Zrenjanina fizickom lici Nebojsi Ivkovicu,
dok је 44% akcija ostalo u vlasnistvu malih akcionara. Na dan prodaje u pre-
duzecu је Ьilo 864 zaposlena. Ugovorom о prodaji drustvenog kapitala meto-
dom javne aukcije kupac је pored isplate kupoprodajne cene od 240 miliona
dinara (росеtпа сепа 62,6 miliona dinara) preuzeo obavezu da u roku od 12
meseci od dana zakljucenja ugovora iпvestira u osnovna sredstva preduzeca
iznos od 17.974.000,00 dinara. Obaveza kupca ро tekucirn prihodirna, medu-
tim, iznosila је samo 40 miliona diпara.36
Uprkos brojпim upozorenjima malih akcionara da је kupac kao investi-
ciju u osпovna sredstva predstavio pet rashodovanih dizel-elektricnih loko-
motiva пabavljenih od Zelezпice za secu u staro gvozde ро ceni od 4 milioпa
dinara, Ageпcija је prihvatila izvestaj revizora "Privredni savetnik-Revizija''
iz Beograda od 11. avgusta 2005, ро kojem је investicija izvrsena u skladu sa
kupoprodajnim ugovorom, а prilikom naredпih koпtrola izvrsenja ugovornih
obaveza obavljenih 24. oktobra 2005, 17. aprila 2006. i 20. marta 2007. godi-
ne. predstavnici Agencije su odЬijali zahteve malih akcionara da pogledaju
sporne lokomotive u dvoristu "Sinvoza':
Каdа је Ivkovic pocetkom 2007. obustavio proizvodnju u ,,Sinvozu" mali
akcionari su upozorili Agenciju da vecinski vlasnik namerno vodi firmu u
stecaj, ali Ageпcija nije preduzela nikakve mere. Novembra 2007. ,,Sinvoz" је
otisao u stecaj. Medutirn, vecinski poverioci su bile firme ciji је vlasnik Ьiо
upravo Nebojsa Ivkovic.
Nakon otvaranja stecaja, skoro tri godine od isteka roka za izvrsenje inve-
sticije, Agencija za privatizaciju је 3. decembra 2007. prilikom nove koпtrole
utvrdila da kupac nije investirao u skladu sa ugovorom i dala mu је пaknadni
rok za ispunjenje ugovorne obaveze.
Isprovocirani Odlukom Agencije od 17. decembra 2007. da kupcu da na-
knadni rok za izvrsenje investicije, mali akcionari su 15. jaпuara 2008. godine
organizovali protest u Domu sindikata и Beogradu, na kome је umro radnik
..Sinvoza•: Radislav Stojanov.
VII. Politika preispitivanja efekata privatizacije u SrЬiji 2011-2012. godine 505

Na konferenciji za stampu odrzanoj sledeceg dana ministar ekonomije,

Mladan Dinkic rekao је "da postoji osnovana sumnja da је novi vlasnik па-
merno izazvao stecaj u 'Sinvozu": i najavio је da се pokrenuti nadzor nad
radom novosadskog ogranka Agencije za privatizaciju јег postoji sumnja da
su nesavesno poslovali.
Agencija za privatizaciju raskinula је kupoprodajni ugovor sa kupcem
,,sinvoza", Nebojsom Ivkovicem 31. januara 2008. godine.
Kako i pored raskida ugovora Agencija nije protiv lvkovica pokrenula
postupak za prevaru i namerno izazivanje stecaja, а Akcijski fond posle raski-
da ugovora nije imenovao zastupnika drzavnog kapitala, njemu је опюяџсе-
по da kao vecinski poverilac podnese Plan reorganizacije proizvodnje i zadrii
vlasnistvo nad preduzecem. 37
Savet za borbu protiv korupcije trazio је septembra 2008. od Vlade da
inicira postupak za utvrdivanje odgovornosti nadleznih u Agenciji za priva-
tizaciju koji su omogucili namerno izazivanje stecaja i naneli nenadoknadivu
stetu malim akcionarima i radnicima "Sinvoza" i RepuЬlici Srblji kao jednom
od akcionara.38 U isto vreme Anketni odbor Skupstine grada Zrenjanin za
istinu u slucaju "Sinvoz", formiran 27. oktobra 2008, predlagao је Skupstini da
se prekine stecajni postupak, procesuiraju krivci i vrati odnos vlasnistva akci-
onara i drzave u stanje pre prodaje 2004. U svom izvestaju Odbor је naveo da
se lvkovic pokazao kao nesolidan kupac, ,,sklon prevarama i mesetarenjun i da
је izrezirao stecaj da Ьi bez investiranja dosao do vlasnistva nad nSinvozomn.
,,Anketni odbor zakljucuje da su protesti i borbe radnika 'Sinvoza' opravdani,
smisleni i od najvece koristi u ispoljavanju javnog interesa. Posle 120 godi-
na rada ne moze se dozvoliti da ova fabrika bude plen grabezljivosti jednog
preduzetnika kroz ociglednu prevaru, da 500 nasih sugradana izgubl posao i
vlasnistvo, а da drzava to nezainteresovano posmatra':39
Medutim, Visi trgovinski sud u Beogradu је potvrdio Odluku Trgovinskog
suda u Zrenjaninu da "Sinvoz" ide u stecaj putem reorganizacije.
Ovaj slucaj nam slikovito prikazuje drustvenu sustinu privatizacije kao
osnovne mere kontrarevolucije za restauraciju privatne svojine nad sredstvi-
ma za proizvodnju. Ona nije bazirana па javnom interesu, na koji su se pozi-
vali radnici "Sinvoza'' i data drzavna tela, vec па realnom drustvenom odnosu
snaga i klijentelistickoj politickoj strukturi. U samoj privatizaciji upravo se
ogleda akumulirana drustvena moc tranzicione oligarhije proistekle iz simbl-
oze komunisticke nomenklature i ratnih profitera putem koje nadrealne ma-
hinacije (omogucavanje kupcu drustvenog kapitala od strane driavnih orga-
na da privatizovano preduzece namerno odvede u stecaj i kao glavni poverilac
postane njegov vlasnik bez ikakvih investicija) postaju drustvena realnost i
 506 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog groЫja

sva пепюс "vlasnika" radnika-akcionara izolovanih od radnicke klase svojom

apsurdnom borbom za uspostavljanjem privatne svojine nad drustvenim ka-
pitalom. Ропйеп], орђаёкап], огрџиеш radnici-akcionari, od kojih su pojedi-
ni izvrsili samoublstvo ili prerano preminuli, pridruzili su se rezervnoj armiji
rada.
Ne upustajuci se u duЬlju raspravu о legitimnosti i legalnosti procesa pri-
vatizacije u Srblji, analizu сето usmeriti па samu istorijsku strukturu рго-
cesa privatizacije, tj. na konkretne faze uspostavljanja privatnog vlasnistva
nad drustvenim kapitalom. Tako nam ova studija slucaja osvetljava proces
uspostavljanja privatnog vlasnistva nad drustvenim kapitalom. Опо је zapo-
celo dolaskom drustvenih ргеоџзеса u posed radnika-akcionara i drzave (ро
ZOST-u), а zatim, shodno logici koncentracije kapitala, svojinu nad sredstvi-
ma za proizvodnju preuzima (ро ZOP-u), tzv. nacionalna burzoazija, uglav-
nom sastavljena od ratnih profitera, Ьivsih pripadnika komunisticke nomen-
klature u oЫasti tajne policije i vojske. Ovi "novokomponovani biznismeni':
kako smo videli, vispreni u primeni nasilja i mahinacijama, cesto i sa krimi-
nalnim dosijeima, postajuci "kupovinom" vlasnici dela drzavnih akcija priva-
tizovanih drustvenih preduzeca nastoje da prigrabe i akcije radnika. U toj oti-
macini oko drustvenog kapitala izmedu razbojnicke "nacionalne burzoazije" i
sitnosopstvenicki istorijski determinisanih radnika-akcionara, ukljucili su se,
shodno zakonu centralizacije kapitala, i predstavnici medunarodnog kapitala,
tzv. strateski partneri. Studija slucaja "Jugoremedije" о tome recito govori.
Као sto smo videli, rukovodstvo "Jugoremedije': predvodeno Zdravkom
Duricem, podrzano od strane radnika-akcionara nakon preuzimanja predu-
zeca, izvrsilo је znacajna ulaganja i povecalo vrednost imovine preduzeca radi
njegove prodaje na medunarodnom trzistu, tj. ,,pronalazenja strateskog par-
tnera~
Medutim, Ministarstvo ekonomije је od 2010. godine na sastancima sa
upravom fabrike pocelo sa pritiscima da se sto pre organizuje tender za pro-
daju preduzeca. Predstavnici "Jugoremedije~ pak, odbljali su da akcije iznesu
na prodaju ро minimalnoj ceni koju је predlozilo Ministarstvo. Pocev od 18.
juna 2011, kada је policija upala u preduzece, uprava, akcionari i zaposle-
ni u "Jugoremediji" nasli su se pod konstantnom policijskom istragom po-
krenutom na osnovu anonimnih prijava о navodnim zloupotrebama prili-
kom rekonstrukcije fabrike. Predmet istrage najpre su bili ugovori izmedu
"Jugoremedije" i "Energoprojekta': Nakon sto se ispostavilo da u tom poslu
nije Ьilo krsenja zakona, zrenjaninska policija је pocela da saslusava cak i
radnike koji su pre pocetka rekonstrukcije demontirali stare fabricke pogone,
zbog prijave da su u dosluhu sa generalnim direktorom "Jugoremedije" pro-
neverili stolariju iz sedamdesetih godina proslog veka. Istraga је pocela uoci
VII. Politika preispitivanja efekata privatizadje u Srblji 2011-2012. godine S07

redovne skupstine "Jugoremedije", u trenutku kada su prikupljana рцпопюс-

ја akcionara. Zbog glasina i straha izazvanih upadom policije u ргесџзесе,
veliki broj akcionara је odblo da орџпотпоо svoje dotadasnje predstavnike
u Skupstini, ёime је dovedena u pitanje njihova vecina u odnosu na drzavni
paket akcija. Medutim, uprkos pritiscima, рџпогпоспк] malih akcionara su
па skupstini "Jugoremedije': odrianoj 6. jula 2010, prikazali vecinu glasova i
dali podrsku poslovnoj politici rukovodstva.
Savet za borbu protiv korupcije је avgusta 2010. uputio dopis Vladi
RepuЬ\ike Srblje da razmotri postupanje Ministarstva ekonomije i Ministarstva
unutrasnjih poslova u "Jugoremediji': kao i da onemoguci da se akcije predu-
веса prodaju u bescenje, na stetu malih akcionara i driave, kao i da stvori
uslove da "Jugoremedija" nade ozblljnog inostranog strateskog partnera.40
Ali teskoce u poslovanju preduzeca uticale su da је poёetkom 2011.
godine znatan deo malih akcionara pridodao svoje akcije driavnom pake-
tu, tako da је tokom aprila 2011. Ьiо raspisan tender za prodaju 92% akcija
"Jugoremedije" ро poёetnoj ceni od 15 evra ро akciji. Na ovaj tender nije se
javio nijedan kupac. Prilikom raspisivanja tendera Ьivsi triЬun radnika-akcio-
nara, а tadasnji generalni direktor "Jugoremedije" Zdravko Deuric, naglasavao
је da је za njegove drugove radnike pripremijen "socijalni program koji је izu-
zetno povoijan". 41
Nakon neuspelog tendera, 11. таја 2011. u ranim jutarnjim ёasovima in-
spektori odeljenja za privredni kriminal zrenjaninske policije ponovo su upali
u "Jugoremediju" i zaplenili kompletnu dokumentaciju u vezi sa zajedniёkim
ulaganjem "Jugoremedije" i grupe akcionara ove kompanije u novo preduzece
za proizvodnju antiblotika "Penpharm':
U saopstenju upravnog odbora "Jugoremedije" fabrike lekova AD,
Zrenjariin, izdatog 13. таја 2011, izrazava se zabrinutost zbog drustvene moci
"onih" koji planiraju da dodu do akcija "Jugoremedije" ро sto niioj ceni, da
svoje interese ostvaruju zloupotrebom policije. 42
Godinu dana kasnije, 4. таја 2012. ,,Jugoremedija" је podnela tuzbu pro-
tiv drzave za nadoknadu ogromne materijalne stete tokom nezakonite priva-
tizacije ove firme, kao i neodgovarajuceg odnosa driave prema drastiёnom
upropascavanju imovine "Jugoremedije': Trazena је osteta od preko 111 mi-
liona evra.43
1 dok је rukovodstvo fabrike, na ce\u sa Zdravkom Deuricem, priieljkiva-
lo da drzavni paket od 42% akcija pripadne kupcu iz Sjedinjenih Ameriёkih
Driava (SAD), kao so\idnom strategijskom partneru, direktor Agencije za
privatizaciju neprestano је odlagao da primi zainteresovanog kupca i time
kod jednog dela malih akcionara "Jugoremedije" izazvao sumnju da drzava
 508 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggrohifa

zeli da upropasti ргеёшесе, ра da ga ро nizoj ceni proda nekom privilegova-

nom kupcu. 44
U okviru grupacije od preko 4.000 malih akcionara "Jugoremedije" doslo
је роёеткотп 2012. godine do podele, pri сепш se izdvojila grupa "Jugoremedija
з•: sastavljena mahom od penzionera koja је za sve vece finansijske teskoce
firme krivila Zdravka Оеџпса, direktora fabrike. Tacnije, smatrali su da је оп
kriv za to sto se fabricki гаёџп павао u Ыokadi i sto radnici vise meseci пе
primaju Нёпе dohotke.
Pred godisnju skupstinu akcionara doslo је do sukoba izmedu ove grupe
akcionara i onih koji su podrzavali Deurica i to oko overavanja рџпошосја,
ра је redovna Skupstina zakazana za 29. juni 2012. morala Ьiti odlozena za
15. juli 2012. Ova skupstina је Ьila od velike vaznosti za firmu jer nije trebalo
samo, kako је uoblcajeno, da usvoji poslovne rezultate iz prethodne godine,
vec i da usvoji odluku о prilagodavanju osnovnih akata Drustva sa novim
Zakonom о privrednim drustvima, koji је imperativno nalagao kao krajnji
rok usaglasavanja 15. juli 2012, ili firma ide u likvidaciju.
Na Skupstini akcionara koja је odrzana u napetoj atmosferi suprotstav-
ljenih strana, ispostavilo se da grupa "Jugoremedija 3" nije imala overena
punomocja. Oko 2.000 malih akcionara sa overenim punomocjima dalo је
podrsku rukovodstvu Zdravka Deurica.
Medutim, nakon skupstine dolazi do dramaticnog razvoja dogadaja u
privatizaciji "Jugoremedije': Tokom noci 28. jula 2012. dva maskirana pocini-
oca zapalila su sluzЬeni automobll Deurica, na parkingu ispred zgrade u kojoj
zivi. Ovome је prethodila pretnja na drustvenoj mrezi, kada је predstavnica
suprotstavljenog fabrickog sindikata ilustrovala stranicu fotografijom auto-
mobila u plamenu.
Samo nekoliko dana kasnije, 1. avgusta 2012, policija је u jutarnjim ca-
sovima, koordiniranom akcijom uhapsila (prethodno im је pretresla stano-
ve) Zdravka Deurica, direktora "Jugoremedije': Ankicu Malusic, finansijskog
direktora "Jugoremedije': Milanu Zlokas, direktorku Penpharme i Stevana
Gregorica, procenitelja i sudskog vestaka pod sumnjom da su finansijskim
malverzacijama ostetili "Jugoremediju" za oko 600.000 evra. Posle dva dana
pusteni su Malusic i Gregovic, dok је Deuricu i Zlokasovoj produzen pritvor
za mesec dana.
Uhapseni su se teretili za zloupotrebu sluzЬenog polozaja. Ро optuzni-
ci, prilikom formiranja Penpharme, fuzijom "Luxol-farmacijom" (vlasnistvo
46 malih akcionara "Jugoremedije") i "Jugoremedije': precenjivao se unos
.,Luxolfarmacije': а ispod cene se racunao unos "Jugoremedije': sto је ро na-
vodima policije, .,tu negde oko 600.000 evra. Policija је narednih dana privela
VII. Politika preispitivanja efekata privatizacije u Srblji 2011-2012. godine 509

па tzv. informativne razgovore nekoliko desetina suvlasnika, malih akcionara

Penpharme.
U odsustvu uhapsenog Zdravka Deurica, krajem avgusta 2012, upravni
odbor је izmedu sebe imenovao Dusana Davida Mladena za generalnog di-
rektora "Jugoremedije': Mladen se чес od ргојеса 2012. godine pojavljuje kao
zainteresovani kupac dela drzavnih akcija i kao moguci kupac akcija radnika-
akcionara. 45
Posle nezakonitog Ьарёепја 1. avgusta 2012. i s obrazlozenjem da se
Zdravko Deuric i Milana Zlokas drie u zatvoru da пе Ьi uticali na svedoke,
umesto da sto brze ispita svedoke, sud~a Goran Zec uzeo је јеёпошевесш go-
disnji odmor i tek 4. i 5. septembra 2012. ispitao desetoro svedoka. Medutim,
i pored toga sto su ispitani svi svedoci, Vise javno tuzilastvo produzilo је pri-
tvor Zdravku Deuricu i Milani Zlikas na jos dva meseca.
U meduvremenu prilike u fabrici postale su dramaticne. Iskljuceni su svi
telefoni, а zapreceno iskljucenje struje prolongirano је za dve nedelje. Upravni
odbor је prestao da se sastaje, а generalni direktor David Мladen otputovao је
u SAD. U fabrici su se neprestano nalazili kriminalisticki i poreski inspektori.
Postalo је jasno da "Jugoremediji" preti stecaj.
Oko dve stotine ljudi odrzalo је 19. septembra 2012. protestni skup ispred
suda, а narednog dana Milan Zlikas i Zdravko Deuric pusteni su da se brane
sa slobode.
Do 21. septembra 2012. Мinistarstvu unutrasnjih poslova (MUP) preda-
to је preko 800 anonimnih krivicnih prijava protiv Deurica.
Pocetkom oktobra nadlezno driavno ministarstvo zabranil o је "Jugore-
mediji" prodaju gotovih, inace deficitarnih lekova .46
Sledeceg meseca doslo је i do hapsenja Jovice Stefanovica Ninija, vecin-
skog vlasnika "Jugoremedije" od decembra 2003. do pocetka 2007, kada su
mali akcionari, kako smo videli uspeli da preuzmu fabriku. On је 7. novembra
2012. Ьiо priveden zajedno sa Zlatkom Markovicem, Ьivsim direktorom za
organizaciona, ekonomska i pravna pitanja "Jugoremedije~ i Olgom Antic,
direktorom preduzeca MD "Nini" iz Nisa. Oni su osumnjiceni da su zloupo-
trebom sluzЬenog polozaja osumnjicenom Stefanovicu priЬavili korist od oko
7,5 miliona evra, а na stetu "Jugoremedije".
Prema policijskim sumnjama Stefanoviceva preduzeca MD "Nini" iz Nisa
i "Jaka 80" iz Radovista (Republika Makedonija) nabavljala su za potrebe fa-
brike "Jugoremedija'' sirovine za proizvodnju lekova ро znatno uvecanim fak-
tur ama. Ove firme su, prema sumnjama policije, sirovine nabavljale direktno
od proizvodaca u Italiji, Nemackoj i Svajcarskoj, а zatim ih ро visestruk o uve-
canim cenama prodavale "Jugoremediji': Osumnjiceni su od marta 2006 . do
 510 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggroЩa

februara 2007. godine uvecavali fakture za nabavku sirovina za proizvodnju

lekova "Jugoremedije" od ргеёџзеса "Jaka 80", koje је tu istu sirovinu роге-
klom iz Indije nabavilo ро 70 puta nizoj ceni od prodajne. Na osnovu ovako
џуесашћ faktura овџгппјјсеп! su priЬavili imovinsku korist ргеёџзесџ "Jaka
во·: ciji је vlasnik Jovica Stefanovic, u iznosu od 396.414.220 dinara, а па stetu
,.Jugoremedije"
Ргефџесе "Nini" iz Nisa је, prema sumnjama policije, nabavljalo sirovi-
nu od dobavljaca iz Indije, Nemacke i Italije i ро 50 puta nizoj ceni od рго-
dajne. Na osnovu ovako uvecanih faktura priЬavljena је imovinska korist рге-
duzecu "Nini': cije је vlasnik Stefanovic, u iznosu od 176.815.273 dinara, а па
stetu "Jugoremedije': Ukupan iznos za koji је "Jugoremedija" ostecena na ovaj
nacin је oko 590.000.000 dinara, odnosno 7,5 miliona evra.47
Istorija privatizacije fabrike lekova "Jugoremedija" iz Zrenjanina, posle
svih mogucih opisanih oЬlika pljacki drustvene imovine, zavrsila se stecajem.
Privredni sud u Zrenjaninu doneo је na rocistu odrzanom 27. decembra 2012.
godine resenje о pokretanju njenog stecaja, na predlog Нiро Alpe Adrija ban-
ke. Та banka је podnela zahtev za pokretanje stecaja "Jugoremedije" 3. decem-
bra 2012. ,,Jugoremedija" је krajem aprila 2011. godine s tom bankom sklopila
ugovor о restrukturiranju kredita, ali nije mogla da ispunjava ugovorne oba-
veze zbog teskih poslovnih proЫema, ukljucujuci Ыokadu racuna od blizu
700 miliona dinara.
Oko 70 zaposlenih i akcionara fabrike doslo је na pomenuto rociste na
kojem su se sukobili sa sudskim obezbedenjem jer su zahtevali da postupak
prate novinari i snirnatelji, а trazili su i izuzece sudije koji vodi postupak.48
Medutim, ,,Jugoremedija" iz Zrenjanina је ipak izbegla bankrot, posto se
pokazalo da su ukupna potrazivanja poverilaca mnogo niza od granice posle
koje se proglasava bankrotstvo.
U meduvremenu prosirena је istraga protiv Zdravka Deurica zbog na-
vodnog neplacenog poreza u visini od 90.000 evra. Ро tumacenju finansijske
policije, masine koje su u "Penfarmu" prenete iz "Jugoremedije" Deuric nije
preneo kao tehnolosku celinu, ра је zato Ьiо obavezan da plati porez na do-
datu vrednost (PDV).49
Studija slucaja privatizacije drustvenog preduzeca "Jugoremedije" izvrse-
na је da Ьi se putem rekonstrukcije jedne konkretne istorijske slike о socijal-
nirn mehanizmirna privatizacije i nacin njihovog funkcionisanja ukazalo na
njenu drustvenu sustinu. Videli smo da privatizacija nije proces koji se odvija
kroz institucije sistema tzv. tranziciije50 vec kroz neformalne kanale klijenteli-
stiёki strukurirane drustvene moci.
Кlijentelisticka politicka struktura i sitnosopstvenicka drustvena
svest radnika-seljaka, uobliceni u socijalistickoj Jugoslaviji, bili su dva
VII. Politika preispitivanja efekata privatizacije u Srblji 2011-2012. godine 511

osnovna mehanizma koja su omogucila privatizaciju drustvenog kapitala

u Srblji i pored njenog razornog uticaja па privrednu strukturu zemlje
(deindustrijalizaciju), ekonomsk.i rast (konstantne opadajuce stope rasta)
i sam polozaj radnicke klase (pauperizaciju). Kako smo videli па slucaju
"Jugoremedije" privatizacija drustvenog kapitala nije dovela do роуесапја
akumuliranih proizvodnih faktora, а time ni do porasta oblma proizvodnje i
stvaranja vece vrednosti, niti је pridonela racionalnoj alokaciji kapitala. Dalje,
опа nije omogucila џуесапје ukupne faktorske produktivnosti, odnosno цпа-
predenju tehnologije, tj. tehnoloskog progresa, niti је pridonela роуесалјџ
efikasnosti proizvodnje, smanjenju troskova proizvodnje i роеесапјџ zaposle-
nosti. Naprotiv, njena posledica su "ocerupana" drustvena ргесшеса koja пе-
staju u stecaju, kriminalci koji su se obogatili i pauperizovana radnicka klasa.
Na slucaju »Jugoremedije" prelomile su se sve imanentne sistemske
karakteristike procesa privatizacije: nasilje, razbojnistvo, manipulacija,
bezakonje, korupcija, mahinacije, spletkarenje, simbloza driavne oligar-
blje i novodolazece "nacionalne burioazije" kriminogenog porekla, od-
nosno instrumentalizacija driavnog aparata prinude (policije, tuiilastva i
sudstva) od strane kapitala, polarizacija i sukobl u okviru radnicke klase,
cime stepen njene drustvene organizacije i moci sve vise opada, а klasna
(moglo Ьi se, cak, reci i racionalna) svest је па sve niiem nivou i krece se
u pravcu gotovo potpune drustvene dezorijentacije. .,Postoji oblik odgo-
vornosti za raspolaganje svojinom koju nazivamo drustvenom i istorijskom, i
ona nastaje kada su na delu deindustrijalizacija, opadanje proizvodnje i spe-
kulacija. Posledica takvih pojava su masovna nezaposlenost, sirotinja i beda.
Uz to, naporedo sa stancovanjem bahatih vlastodrzaca, nastaje 'gradevinski
materijal' za totalitarne sisteme" (podvukla М. 0.). 51
512 Marija Obradovic • Hro11ika tranzidjskog gтohqa

Napomene uz VII poglavlje

1 "Bela knjiga Saveta 130 stanih investitora u Srblji", Politika Online, 28. 10. 2012.
Ukupan broj zaposlenih u Srblji u septembru 2012. procenjen је od strane ёа-
sopisa Копјипкиип! пепао»! па 1.725.209, а broj nezaposlenih na 751.458, od
cega yecinu predstavljaju dugorocno nezaposlena lica koja cekaju posao duie od
godinu dana. Stopa registrovane nezaposlenosti za septembar 2012. iznosila је
28,3% (Politika, 27. novembar 2012, str. 11).
2 Копјџпктџгп! trendovi, casopis Privredne komore Srblje, Nova srpska politicka
misao, 10. januar 2013.
3 Jovan Dusanic, .,Stara dogma i 'novi' argument za privatizaciju javnog sektora~
Nova srpska politiёka misao, Online, 26. decembar 2012.
4 European Parlarnent Resolution оп the European Integration Process of SerЬia
2011/2886 RSP, tacka 17.
5 Korupcija, vlast, driava, III deo, priredila Verica Barac, Savet za borbu protiv
korupcije V1ade Republike SrЬije, Beograd, 2011.
6 lako sprovedena istraiivanja о procesu konstituisanja vlasnicke, kapitalisticke
kJase u Srblji naglasavaju da se on odvijao putem konverzije komandnih poloia-
ja pripadnika komunisticke nomenkJature u ekonomski kapital, retko se ukazuje
na znacaj rata kao sredstva imperijalnog osvajanja krupnog kapitala, kao i na
mehanizme procesa privatizacije drustvenog kapita\a u SrЬiji kojima је drustve-
ni kapital kao akumulirani visak vrednosti presao u ruke nove kompradorske
burioazije i stranog kapitala. Tako, Mladen Lazic, u knjizi Cekajuci kapitalizam.
Nastanak novih klasnih odnosa и Srbiji (.,SluiЬeno glasnik~ Beograd, 2011), vr-
seci empirijsku analizu о kJasnoj transformaciji drustva u SrЬiji krajem 20. i po-
cetkom 21. veka, istice da је prodor odnosa kapitala u zemlje Istocne Evrope
omogucio da se u vrlo kratkom vremenu formira jezgro vladajuce kJase novog
uterneljenja. I to stoga sto је privatna svojina nad sredstvima za proizvodnju na-
stala putem preraspode\e postojeceg driavnog vlasnistva, а ne postupnirn na-
gornilavanjem novostvorenog viska. Mada se ne upusta u analizu privatizacije
i ratne pljacke kao oblika preraspodele kapitala, Lazic ne propusta da zakJjuci:
"U tom se smislu znamenita Rusoova tvrdnja - da privatno vlasnistvo pociva na
kradi - doslovno rnoie prirneniti upravo na proces 'stvaranja kapitalisticke klase'
tokom postsocijalisticke transformacije.

Кapitalisticke firme iz ('zapadnog') okruienja kupovale su socijalisticka driavna

preduzece koja su privatizovana (iako su cesto za njih placale cenu koja је bila vi-
sestruko niia od triisne vrednosti preduzeca, s obzirom na to da su se ova sred-
stva - vecirn delom! - slivala u driavni budiet, takav је oblik privatizacije cesto
podrazumevao najmanji stepen 'krade'." (str. 163) Ovakvirn tvrdnjama Lazic u
osnovi daje prednost stranim nad domacirn kapitalistima u procesu uspostavlja-
nja vlasnistva nad drustvenim kapitalom SrЬije.
VII. Politlka preispitivanja efekata privatizacije u Srblji 2011-2012. godine 513

Osvrcuci se na datu Lazicevu studiju, Vera Vratusa kritikuje autorove postavke

о fragmentaciji, atomizaciji autoritarnosti i nesposobnosti radniёke kJase kao
,,guЬitnika" tranzicije u SrЬiji da spozna i brani vlastite kJasne interese. Auto-
rovo opredeljenje za konfliktno funkcionalistiёki pristup afirmativnoj analizi
modernizujuceg delovanja najaktivnijih gornjih slojeva vladajuce klase, tzv. elite,
u smeru sirenja i ucvrscivanja !Љeralnih trШnih (kapitalistickih) odnosa, Vra-
tusa odreduje kao "konfliktno funkcionalistiёki pristup potenciranju pasivnosti
i negiranju samostalnog delatnog potencijala najnizih slojeva podredenih klasa,
najvecih 'guЬitnika' dovrsavanja procesa restauracije (neo)kolonijalnog kapitaliz-
гпа" (Vera Vratusa, ,,Cekajuci kapitalizam ili antikapitalistiёki misleci i delujuci?~
Socioloski pregled, vol. XLVI (2012), no. 1, str. 90).
Treba dodati da Lazic pojam radniёke klase upotreЬljava krajnje redukcionistiёki
svodeci је na manuelne radnike, dok ona u realnosti obuhvata veliku drustvenu
grupu ljudi koja zivi od svog rada (nadnice), а ne od vlasnistva nad sredstvima
za proizvodnju (profita). S druge strane, Lazic previda da su sitni seljaci Ьili so-
cijalna osnova formiranja klase radnika-seljaka tokom socijalistiёke industrija-
lizacije u Jugoslaviji. Ova klasa nije nestala sa raspadom socijalistiёkog drustva i
jugoslovenske driave, vec је do krajnosti pauperizovana u tranzicionoj strukturi
drustva.
7 Verica Barac, ,,Izvestaj о 'С marketu', 1. oktobar 2007, navedeno delo, str. 123-
124.
8 lsto, str. 123.
9 "Pismo Saveta Vladi RepuЬlike SrЬije u vezi sa preuzimanjem preduzeca "С mar-
ket" i autentican tekst Memoranduma о razumevanju, koji predstavlja kartel-
ski sporazum о izbegavanju konkurencije", 19. avgust 2005, navedeno delo, str.
118-121.
10 Verica Barac, ,,lzvestaj о 'С marketu', 1. oktobar 2007, navedeno delo, str. 124.
11 Verica Barac, ,,Izvestaj о koncentraciji vlasnistva u preduzecu Luka Beograd~ 19.
februar 2008, navedeno delo, str. 147-158.
12 Verica Barac, ,,Izvestaj о privatizaciji kompanije 'Novosti: 17. maj 2011, navede-
no delo, str. 169, 174, 175.
13 lsto, str. 173.
14 lsto, str. 178.
15 lsto, str. 181. ,., ·
"
16 lsto, str. 182, 183.
17 Politika Online, 26.12.2012.
18 Politika Online, 6.10.2012.
19 Politika Online, 5.11.2012.
20 Politika Online, 19.10.2012.
21 Efekti privatizacije и Srbiji, Stalno radno telo Socijalno-ekonomskog saveta, Вe-
ograd, 2011. Istrazivanje su sproveli saradnici sindikata "Nezavisnos(, Saveza
samostalnih sindikata SrЬije i Unije poslodavaca SrЬije. Istrazivanje је radeno
 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskog gтоЫја

putem ankete kojom su bila obuhvacena 257 privatizovana preduzeca i Agencija

za pri,•atizaciju RepuЬlike SrЬije. Opsti cilj projekta Ьiо је istraiivanje socijalno-
ekonomskih posledica procesa privatizacije u Republici SrЬiji.
Isto, str. 84.
23 WWW.priv.rs/cms/view.php?!d=9319.
24 Sluibeni glasnik Republike SrЬije, Ъr. 32/97 i 10/01.
25 Slu.tЬeni glasnik RepuЬ/ike Srblje, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07 i 30/10.
26 Radno mesto pod suncem. Radnicke borbe u SrЬiji, priredio Nebojsa Popov,
SluzЬeni glasnik, Res puЫika, Luxol-Farmacija d.o.o., Zrenjanin, 2011, str. 107.
27 Olivija Rusovac, nRadnici пе dopustaju da budu 'niko i nista"', navedeno delo, str.
184.
28 Priredila Olivija Rusovac, nPoruke i pouke jedne radni&e i gradanske Ьогће",
Isto, str. 155.
29 lvan Zlatic, "Radnicka raskrsca", Isto, str. 277.
30 Slavko Golic, nPravda spora а prevara hitra", Isto, str. 92. \
31 Isto, str. 55-59.
32 lvan Zlatic, nZnaci drustva", Isto, str. 53.
33 Slavko Golic, nNovim ustavom zastiti svojinu", Isto, str. 81-82.
34 "Pismo Saveta za borbu protiv korupcije Vladi Republike SrЬije" iz avgusta 2010,
Isto, str. 297.
\
35 ..~ta hocemo mi, radnici, akcionari i gradani", Isto, str. 72-73.
36 "lzvestaj Agencije za privatizaciju za april, maj i jun 2004. godine", 02-2884/04,
02.08. 2004.
\
37 nDopis Saveta za borbu protiv korupcije Vladi Republike SrЬije, 72, broj: sluibe-
no od 30. septembra 2008", Isto, str. 205-206.
38 lsto.
39 Slavko Golic, Дbavestenje za javnost о rezultatima rada Anketnog odbora Skup-
stine grada Zrenjanin za istinu u slucaju '~invoz', Isto, str. 228.
40 "Pismo Saveta za borbu protiv korupcije Vladi Republike SrЬije" iz avgusta 2010,
Lsto, str. 298.
41 "Govor Verice Barac, predsednice Saveta za borbu protiv korupcije, radnicima
malim akcionarima 'Jugoremedije', u Zrenjaninu, 16. februara 2011", Isto, str.
309; Dragan Stojkovic, ,,Koji је smisao otpora prevarama, lazi i nasilju", Isto, str.
305.
42 Slavko Golic, nOpstanak ili slom preduzetnistva radnika i akcionara 'Jugoreme-
dije', RepuЬlika, br. 504-507, 01.07. -31.08.2011, str. 10-11.
43 Dokument tuibe, RepuЬlika, Ъr. 524-525, 01.05. - 31.05.2012, str. 23-29.
44 О. Rusovac, ,,Jugoremedija - novo poglavlje", RepuЬ/ika, br. 526-527, 01.06. -
30.06.2012, str. 28.
45 Нronologija dogadaja u fabrici lekova nJugoremedija" AD juli - avgust 2012, Re-
puЬlika, br. 532-535, 01.09-30.09.2012, str. 11-13.
VII. Politika preispltivanja efekata privatlzacije u Srblji 2011-2012. godine 515

46 Slavko Golic, ,,Nastavak progona i otpora. Hronologija dogadaja u fabrici \eko-

va "Jugoremedija" AD 4. septembar - 12. oktobar 2012. godine", RepuЬlika, br.
536-539, 01.11. - 31.12.2012, str. 8-9.
47 D. Vukosavljevic, ,.Nini ostetio 'Jugoremediju' za 7,5 miliona evra", Politika, 8.
novembar 2012, str. 5.
48 Politika, 28. decembar 2012, str. 10.
49 Olivija Rusovac, ,.Da li је policijska istraga vaznija od istrazivanja kako obnoviti
proizvodnju?~ RepuЬlika, br. 544-545, 01.03 - 31.03.2013, str. 10.
50 Nebojsa Popov, Izlaganje na konferenciji za stampu, 27. aprila 2012. u Medija
centru u Beogradu': RepuЬlika, br. 524-525, 01.05. - 31.05.2012, str. 23.
 Zakljucak

U RepuЬlici SrЬiji (RS) proces privatizacije drustvenog kapitala, akumu-

liranog radom mnogih generacija, sproveden od strane drzave u peri-
odu 1989-2012. godine, doveo је do promene svojinske strukture drustva.
Privatizacija drustvene svojine u SrЬiji u datom periodu Ьila је ргасепа dein-
dustrijalizacijom, padom produktivnosti, znatnim smanjenjem bruto doma-
ceg proizvoda (BDP), rastom nezaposlenosti, pauperizacijom radnicke klase
i uspostavljanjem пюпороћвџбаћ kapitalistickih struktura u ekonomskom
sistemu.
Privatizacija, odnosno drzavna eksproprijacija i prodaja drustvenih
ргесшеса u SrЬiji, odvijala se u istorijskim uslovima raspada Socijalisticke
Federativne RepuЬlike Jugoslavije (SFRJ) i krvavog bratouЬilackog rata koji
је usledio. Agresivna nacionalisticka i neoliЬeralna propaganda, vodena
od stane republick.ih rukovodstava i mnogih drustvenih institucija (delo-
va Saveza komunista Jugoslavije, delova Saveza sindikata Jugoslavije, delova
Jugoslovenske narodne armije, crkava, akademija nauka, univerziteta, medi-
ja,) krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih godina 20. veka, prethodila
је ne samo raspadu drzave i gradanskom ratu, vec је uticala i na ideolosku
dezorijentaciju radnicke klase i olaksala је privatizaciju drustvenog kapitala
delimicno zasnovanu i na ratnom profiterstvu.
Svojinska transformacija sredstava za proizvodnju u SFRJ Ьila је otezana
nedovoljnoscu kapitala i nespremnoscu kupaca za privatizaciju. Naime, kra-
jem 1989. godine u SFRJ kolektivno vlasnistvo cinilo је preko 90% vrednosti
kapitala, а ukupni drustveni kapital Ьiо је procenjen na oko 250 milijardi do-
lara, dok је stednja iznosila 13 milijardi dolara, tj. nesto vise od 5% ukupnog
drustvenog kapitala.
U ekonomsko-istorijskom smislu privatizacija drustvenog kapitala u
SrЬiji doprinela је znacajnom snizenju tehnoloskog nivoa proizvodnih snaga
i sinergije proizvodnih sistema, padu produktivnosti, kao i konkurentnosti
proizvoda nacionalne ekonomije na svetskom trzistu. То је, pre svega, bila
posledica razЬijanja velikih proizvodnih sistema (Holding korporacija nGosa"
a.d., Smederevska Palanka, ,,lvo Lola Ribar sistem" a.d., Beograd, Holding
 518 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskoggrohija

,,Grupa Zastava vozila" a.d., Kragujevac, Holding kompanija "Prva Petoletka"

a.d. Trstenik, ,,Masinska industrija Nis (MIN)" Holding Со. a.d., Nis, Holding
kompanija "Elektronska industrija (EI)" Nis i dr.) putem finansijskog i ог-
ganizacionog restrukturiranja ргеашеса u postupku privatizacije drustvenog
kapitala.
Privatizacija drustvenog kapitala kroz postupak restrukturiranja u SrЬiji u
osnovi se svodila na razbljanje i prekomponovanje velikih proizvodnih i teh-
noloskih celina najznacajnijih industrijskih ргесшеса, da Ьi se prodajom nji-
hovih centralnih ili zavisnih delova oni kompoziciono ukljucili u strane рго-
izvodno-tehnoloske ili multinacionalne korporacije. Odnosno, koncentracija
i centralizacija finansijskog kapitala, kao kljucni inherentni proces svetskog
kapitalistickog sistema, ostvaruje se i putem razbljanja velikih proizvodno-
tehnickih industrijskih celina u nacionalnim perifernim ekonomijama i nji-
hovim parcijalnim integrisanjem, pripajanjem u multinacionalne proizvodne
sisteme centra.
RepuЫika Srblja do 2012. godine nije dostigla nivo BDP i zaposlenosti iz
1989. godine, а drzavni dug samo ove repuЫike danas је znatno veci od dr-
zavnog duga SFRJ iz osamdesetih godina 20. veka, koja u celom posleratnom
periodu socijalisticke samoupravne izgradnje nikada nije imala negativne sto-
pe privrednog rasta.
Proces sveobuhvatne masovne privatizacije drustvenog kapitala u Srblji
u periodu 1989-2012. godine Ьiо је veoma slozen i protivurecan politicko-
ekonomski proces koji је doveo do Ыokade razvoja celokupne privrede. Iako
је politicka oligarhija u Srblji od pocetka devedesetih godina 20. veka priva-
tizaciju drustvenog kapitala legitimisala kao preduslov privredne efikasnosti
drustvenih preduzeca i obezbedenja stranih direktnih investicija, te pokretac
privrednog rasta, njenim sprovodenjem u praksi nije doslo ni do rasta BDP, ni
zaposlenosti, ni produktivnosti, а jos manje zivotnog standarda radnicke kla-
se u odnosu na period socijalistickog samoupravnog sistema, niti је privreda
Srblje postala konkurentnija u medunarodnim okvirima.
Realna praksa privatizacije drustvenog kapitala u Srblji u periodu 1989-
2012. godine, analizirana u ovoj knjizi, znacila је uspostavljanje privatne
svojine nad drustvenim kapitalom od strane vojno-policijske kriminogene
oligarhije koja је dovela do opadanja privrednog rasta, produktivnosti i kon-
kurentnosti privrednih preduzeca, smanjenja BDP, neprestanog zaduzivanja
drzave na racun radnicke klase, smanjenja investiranja, gasenja radnih mesta,
rasta nezaposlenosti, sirenja procesa pauperizacije dezorijentisane radnicke
klase i reprodukcije totalitarne prakse u Srblji.
Predmet ove studije upravo је Ьiо rekonstrukcija realne prakse privati-
zacije drustvenog kapitala u Srblji analizom empirijski utvrdenih istorijskih
Zakljucak 519

cinjenica i njihova interpretacija u okviru marksistickog ekonomsko-istorij-

skog pristupa.
Privatizacija u Srblji, ро Zakonu iz 2001. godine, zapocela је masovnom
prodajom drustvenih ргеошеса metodom javnog tendera. Tokom 2004. go-
dine tempo prodaje se smanjio, da Ьi se opet intenzivirao tokom 2005. godine,
posle donosenja izmena i dopuna Zakona о privatizaciji. Uz to, cena prodaje
kapitala је neprestano opadala, ра su prihodi od privatizacije postali sve ma-
nji. Uzrok ove situacije nije Ьila samo cinjenica da su najprofitabllnija drus-
tvena ргеошеса bila prodata u prvom talasu, vec i da se tokom vremena me-
njala strategija privatizacije u pravcu politike "prodaje ро svaku cenu", sto је
bilo rezultat kako pritiska institucija medunarodnog finansijskog kapitala na
.лгаписюпџ nomenklaturu" Srblje, ali i zelje same nomenklature da se odrii
na vlasti i ostvari protivpravnu materijalnu korist u toku procesa rasprodaje
drustvenog kapitala.
Medunarodne finansijske organizacije (npr. Svetska banka) i agencije
stranih vlada zemalja centra svetskog sistema kapitalizma finansijski su, do-
nacijama i kreditima, pomogle i podstakle proces privatizacije drustvenog ka-
pitala u SrЬiji, u periodu 2001-2012. godine, tj. ,,razvoj privatnog sektora". Та
pomoc је imala vise oЫika, od kojih se najznacajniji ogledao u finansiranju,
angazovanja finansijskih i pravnih privatizacionih savetnika za pripremu pro-
grama tenderske prodaje ili restrukturiranja drustvenih preduzeca. Uglavnom
se radi о angazovanju stranih investicionih banaka i konsultantskih kuca.
Prema Zakonu о privatizaciji, Agencija za privatizaciju је donosila odluke
о zapocinjanju i prekidu postupka privatizacije drustvenih i javnih preduzeca
i deonicarskih drustava, metodu privatizacije (aukcija ili tender), restrukturi -
ranju preduzeca u postupku privatizacije, kao i predloge za pokretanje stecaja
nad subjektima privatizacije i vrsila imenovanje stecajnih upravnika. Pored
toga, Agencija za privatizaciju, kao punomocnik subjekta privatizacije, za-
kljucuje ugovore sa privatizacionim savetnicima i kupcima i donosi odluke о
raskidu kupoprodajnih ugovora.
Iz navedenog vidimo da u procesu privatizacije drustvenog kapitala u
SrЬiji (koji su stvarale generacije radnika), taj kapital prodaje driavna oligar-
hija u saradnji sa institucijama medunarodnog finansijskog kapitala (npr. u
slucaju "RTB Bor grupa" to је Svetska banka), dok su iz procesa prodaje is-
kljuceni zaposleni radnici, ра cak i rukovodstvo subjekta privatizacije, tzv. so-
cijalisticki direktori, iako su oni formalno predstavljeni u tenderskim komisi-
jama, pored predstavnika drzavnih organa i predstavnika lokalne samouprave
prema sedistu subjekta privatizacije.
Sveobuhvatna privatizacija celokupne nacionalne privrede, ро prindpu
obaveznosti i prodaje vecinskog drustvenog i drzavnog kapitala i imovine, i
 520 Marija Obradovic • Hnmika tmnzicijskoggrobija

sa utvrdenim krajnjim rokom realizacije (31. decembrom 2008. godine), za-

роёега u Srbl_ji роёегкотп 2002. godine, ispoljila је пе samo sve organizacio-
no-tehnicke teskoce tako sirokog drustvenog ргеоћгаёаја, bez odgovarajuce
паџспе utemeljenosti i podloge, vec је i dovela do razornih drustvenih posle-
dica. Deindustrijalizacija је Ьila jedna od najznacajnijih. Privatizaciji drustve-
nog kapitala nije prethodila studija о prestrukturiranju industrijskog sektora
nacionalne privrede u uslovima brzih promena poslovne klime koja Ьi poslu-
zila kao впџспа podloga konkretizaciji programa celishod.nosti privatizacije i
restrukturiranja drustvenih ргеёџзеса.
Najznacajnija izmena Zakona о privatizaciji iz 2001. godine, do koje је
doslo 2005. godine, odnosila se па otpis dugovanja drustvenih ргесџзеса u
restrukturiranju u procesu privatizacije, te па izmenu пасша finansiranja рго-
grama restrukturiranja drustvenih preduzeca.
Vecina drustvenih preduzeca u kojima је od 2002. godine zapocet pro-
ces restrukturiranja u postupku privatizacije imala su velika dugovanja prema
bankama, drzavi, radnicirna i drzavnirn fondovima penzionog, invalidskog i
zdravstvenog osiguranja.
Prema izmenama Zakona, dugovanja preduzeca koja se privatizuju, tzv.
subjekta privatizacije, namiruju se iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala
preduzeca u postupku privatizacije koja se uplacuju па racun Agencije za pri-
vatizaciju. Tek ро isplati dugovanja subjekta privatizacije ostatak sredstava se
uplacuje u budzet RepuЬlike Srblje. Na taj nacin kupci preduzeca oslobodeni
su dugova preduzeca, od.nosno kupuju preduzeca bez dugova i potrazivanja.
Placanje dugovanja preduzeca koja se privatizuju prebaceno је па drzavu, od-
nosno putem neposrednih poreza i inflacije na radnicku klasu.
Iz ove situacije vidimo da se priprema preduzeca u postupku restruktu -
riranja radi prodaje njegovog drustvenog kapitala u osnovi svodila na otpis
dugova koje је ovo preduzece imalo prema nacionalnoj drzavi i da se poten-
cijalnom kupcu nudilo neoptereceno potrazivanjima. Tako је sva сепа priva-
tizacije drustvenog kapitala u Srblji prebacena sa drzave i kupca na radnicku
klasu. Sprega izmedu nacionalne drzave i domaceg i stranog kapitala vise је
nego ocita. Privatizacija drustvenog kapitala u SrЬiji sprovodila se u interesu
(i uz medusobnu saradnju) drzavne oligarhije i domaceg i stranog kapitala, а
protiv interesa radnicke k.lase.
Pored toga, da Ьi omogucila prodaju drustvenih preduzeca Vlada
RepuЫike SrЬije је pocela subjektima privatizacije da odobrava sredstva za
sprovodenje socijalnih programa i na taj nacin је troskove privatizacije pre-
bacivala sa buducih kupaca na radnicku klasu SrЬije (npr. slucaj "Fabrike ka-
Ьlova Zajecar~ Zajecar). Fond za razvoj RepuЫike SrЬije davao је kredite pre-
Zakljucak 521

duzecima za povezivanje radnog staza zaposlenih za cijim radom је prestala

potreba u postupku restrukturiranja. Dug ро ovom osnovu konvertovao se u
trajni ulog Fonda u kapital ргеёшеса (npr. ,,KMG Trudbenik': Beograd).
Tako је proglasavanje tehnoloskih viskova i uk.lanjanje radnika iz fabrika
u toku postupka restrukturiranja Ьiо jedna od glavnih elemenata strategije
privatizacije u Srblji. Тime је radnike trebalo odvojiti od drustvenih sredstava
rada i omoguciti jeftinu, brzu i laku privatizaciju drustvenih ргеёшеса (npr.
slucaj Holding kompanije "Gosa" a.d. Smederevska Palanka).
Nakon 2005. godine strategija privatizacije u Srblji Ьila је prodaja drus-
tvenog kapitala ро svaku cenu i bez obzira па enormni ekonomski i socijal-
ni trosak i gubltak ogromnih suma drustvenog kapitala usled otpisa dugova.
Samim Zakonom Ьilo је utvrdeno da је svrha promena, koje se putem restruk-
turiranja uspostavljaju u subjektu privatizacije, da omoguce prodaju njegovog
kapitala i imovine, а ne njegovu poslovnu i finansijsku konsolidaciju i unapre-
denje njegovog polozaja na trzistu. Ovim otpisom dugova vrednost pojedinih
preduzeca је postajala pozitivna i pored velikih dugovanja koja su imali pre-
ma drzavi (na primer, slucaj preduzeca IMK "29. novembar" iz Subotice). Na
taj nacin su se dugom opterecena drustvena preduzeca mogla privatizovati, а
teret njihovih dugovanja prebaceni su na radnicku klasu Srblje.
Privatizacija drustvenog kapitala u Srblji nije Ьila zasnovana na racio-
nalnim ciljevima povecanja ekonomske efikasnosti u poslovanju privrednih
subjekata, vec na liЬeralno-ideoloskoj, empirijski i naucno nepotvrdenoj pre-
misi da је privatna svojina "najefikasniji oЫik svojine" i da zato "proces priva-
tizacije treba sto pre zavrsiti". Stoga је ona sprovedena putem voluntaristickih
politickih akcija, s jedinim ciljem da dovede do promene svojinske struktu-
re u okviru nacionalne privrede, bez obzira na pogubne efekte koje је imala
na ekonomski sistem zemlje: deindustrijalizaciju, nezaposlenost, urusavanje
finansijske i marketinske situacije i trzisne pozicije subjekata privatizacije,
pad produktivnosti i konkurentnosti nacionalne ekonomije na medunarod-
nom trzistu itd. Tako, na primer, detaljna ekonomsko-istorijska rekonstruk-
cija procesa prodaje drustvenog kapitala privrednog drustva НI "Zupa" a.d.,
Кrusevac, tokom vremenskog perioda od osam godina, omogнcila nam је da
sagledamo razlicite oЫike urusavanja finansijskog i monetarnog stanja i triis-
ne pozicije preduzeca u postupku privatizacije drustvenog kapitala u Srblji.
Predstavnici raznih institucija koji su ucestvovali u procesu privatizaci-
je drustvenog kapitala velikih socijalistickih industrijskih preduzeca u Srblji,
Skupstine RS, Odbora za privatizaciju Skupstine RS, Vlade RS, ministarstva
ekonomije, sindikata, Agencije za privatizaciju RS, Agencije za osiguranje de-
pozita, sanaciju, stecaj i likvidaciju banaka RS, Akcijskog fonda RS, privatiza-
cioni savetnici, clanovi komisija za pregovore i tenderskih komis~a, ne samo
 522 Marija Obradovic • Hronika tranzidjskoggroЬija

da nisu snosili nikakve sankcije za neuspele privatizacije ргеёшеса, vec su

dobljali i materijalnu naknadu za svoj "rad': Socijalne posledice ekonomske
neracionalnosti koncepta i politike privatizacije drustvenog kapitala u SrЬiji,
siromastvo i gubltak radnih mesta, snosi samo radnicka klasa.
Agencija za osiguranje depozita, sanaciju, stecaj i likvidaciju banaka, kao
institucionalni poverilac privrede u SrЬiji koja је odobravala programe ге-
strukturiranja, i Agencija za privatizaciju koja је usvajala programe restruk-
turiranja i strategiju privatizacije ргеошеса, u osnovi su dve institucije koje
su odredile pravce privatizacije drustvenog kapitala u Srblji. Definisanje duz-
nicko-poverilackih odnosa u pregovorima izmedu ove dve agencije pokazuje
nam da је utvrdivanje dugovanja ргеёшеса bilo krajnje voluntaristicko, kao i
utYrdivanje vrednosti preduzeca, te da је zavisilo vise od politickih (dogovor-
nih) nego ekonomskih faktora.
Kako privatizacija drustvenog kapitala u SrЬiji nije zasnovana na eko-
nomskim kriterijumima, prati је krajnje neracionalna procedura, aukcijska
prodaja ро niskoj ceni, ocito "montiranom" kupcu, raskidanje ugovora, po-
kretanje postupka restruktu riranja nad preduzecem, koji i pored angazovanja
skupih usluga konsultantskih kuca vodi stecaju i prodaji kapitala preduzeca
kao imovine javnim nadmetanjem, kao na primer u slucajevima aukcijske
prodaje zavisnih preduzeca "MIN Holding Со:• Nis. Na ovaj nacin dolazi do
erozije drustvenog kapitala koji se u toku samog postupka privatizacije predu-
zeca odliva u privatne ruke, kupcu, konsultantskim kucama, blrokratiji. Tako
privatizacija kapitala u SrЬiji ne samo da ne doprinosi povecavanju efikasnosti
preduzeca i produktivnosti rada, te uvecavanju domaceg bruto proizvoda i
konkurentnosti nacionalne ekonomije, vec је osnovni uzrok njenog konstan-
tnog slaЬljenja jer kontinuirano dovodi do erozije drustvenog kapitala i proi-
zvodnih kapaciteta industrijskih preduzeca.
Neuspelim tenderskim privatizacijama, pracenim beskrajnim pregovori-
ma sa brojnim ponudacima, vrseno је urusavanje finansijske i marketinske
situacije i trzisne pozicije subjekata privatizacije u Srblji do stadijuma kada
se kapital velikih socijalistickih industrijskih preduzeca na kraju nudio na
prodaju kao imovina metodom javnog nadmetanja (primer prodaje drustve-
nog kapitala u postupku privatizacije privrednog drustva "Industrije masina i
traktora" (IMT) a.d., Beograd u restruktu riranju).
Tokom privatizacije drustvenog kapitala u Srblji u periodu 1989-2012.
godine uspostavljao se savez izmedu "tranzicione nomenklature" i "izdanaka
ratno-pljackaske ekonomije", tj. ratnih profitera, pomocu koga је uspostavlje-
no privatno vlasnistvo nad drustvenim preduzecima u SrЬiji putem privatiza-
dje drustvenog kapitala, kao, na primer, u slucaju "Veterinarskog zavoda" a.d.
Zemun, Fabrike lekova "Jugoremedija" a.d., Zrenjanin u stecaju, putarskih
Zakljulak 523

preduzeca i mnogih drugih. Sam tok i ishod privatizacije najznacajnijih рџ-

tarskih ргеёшеса recito govori о kriminalnoj sustini procesa privatizacije u
SrЬiji, ali i о potpunoj drustvenoj пептос! radnicke klase da odbrani drustve-
nu svojinu ciji је vlasnik Ьila u doba samoupravnog socijalizma u federativnoj
RepuЬlici Jugoslaviji.
Кlijentelisticka гпгеза nomenklature koja је obuhvatala jedan deo dr-
zavnih i lokalnih politickih funkcionera i direktora drustvenih ргеёџзеса u
procesu privatizacije uzurpirala је drustveni kapital i vrsila njegovu prodaju
domacim i stranim kupcima, priЬavljajuci i sebl materijalnu korist.
Tako је uspostavljan »savez" lokalne i repuЬlicke "tranzicione nomenkla-
ture" prilikom privatizacije drustvenog kapitala u Srblji, kao па primer u toku
postupka restruktu riranja "Zorka Holding" a.d. Sabac ili i prilikom privatiza -
cije drustvenog ргеёџзеса "Secerana" Sabac, kao i u brojnim drugim slucaje-
vima. Model saveza razlicitih delova klijentelisticki organizovane "tranzicione
nomenklature~ na kome se zasniva struktura drustvene moci u Srblji, јасао је
tokom privatizacije drustvenog kapitala.
Otpisivanje poreskih obaveza subjektima privatizacije na zahtev tzv. po-
tencijalnih investitora ili kupaca Ьila је cesta praks a Vlade RS. Na taj nacin
ostecivan је budzet RepuЬlike SrЬije, а troskovi privatizacije bili prebacivani
na radnicku klasu. S druge strane, ova praks a је bila jedan od oЬlika uspo-
stavljanja saradnje kapitala i drzave u toku procesa privatizacije, kao specific-
ne istorijske forme transformacije, socijalisticke, proleterske u kapitalisticku.
burzoasku drzavu.
Tako, na primer, iz slucaja privatizacije IMK "29. novembar" a.d., Subotica
u restrukturiranju vidimo da su kupci drustvenog kapitala u procesu priva-
tizacije u SrЬiji ostvarivali znatnu doЬit samom cinjenicom da је Vlada RS
omogucavala otpis poreza subjektima privatizacije, posto su to kao uslov ku-
povine postavljali "investitori': Тај dug је prevaljivan na leda radnicke klase,
ра је jasno da је Vlada RS prilikom privatizacije drustvenog kapitala donosila
odluke u interesu kapitalista, а protiv interesa radnicke klase. Time ova cinje-
nica pokazuje nacin uspostavljanja kan ala uticaja izmedu kapitala i drzave,
kao jedan od elemenata istorijskih tokova transformacije (tranzicije) radni&e
u kapitalisticku drzavu u procesu privatizacije drustvenog kapitala u SrЬiji
koji је zapoceo pocetkom devedesetih godina 20. veka.
U procesu privatizacije drustvenog kapitala u SrЬiji uspostavljene su
"opasne veze" izmedu potencijalnih kupaca drustvenih preduzeca i drzavne
oligarhije koja је vrsila njihovu prodaju, te se metoda prodaje javna aukcija
cesto svodila na neposrednu pogodbu tranzicione nomenklature i tzv. investi-
tora (npr. u slucaju aukcijske prodaje "Юuz Grocka': Beograd). Organizovanje
 524 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskog grobija

aukcija ро iskazivanju interesovanja potencijalnih "investitora" predstavlja је-

dan od oЬlika орие prakse saradnje izmedu "investitora" i Agencije za priva-
tizaciju koja је organizovala "rezirane" tenderske i aukcijske prodaje drustve-
nog kapitala, pri сегпџ su "kupci" i agencijska oligarhija ostvarivali doblt na
гаёџп radnicke klase SrЬije.
Zakazivanje aukcija ро javljanju Agenciji za privatizaciju zainteresovanog
kupca postalo је ucestalo nakon 2005. godine, а intenzivirano 2008. godine
i to oЬicno za drustvena ргеашеса za ciju је prodaju Ьilo organizovano vise
пецвреипћ aukcija. Agencija za privatizaciju је i van zakonom regulisanih
i sprovodenih procedura privatizacije drustvenih ргесџзеса u neformalnim
kontaktima nalazila kupce za subjekte privatizacije i pre zvanicno organizova-
nih i procesuiranih prodaja drustvenog kapitala metodom tendera ili aukcije.
Odnosno, tenderi sa jednim ponudacem ili aukcije zakazane ро iskazanom
interesovanju kupca, kao i prodaja subjekta privatizacije па aukciji ро pocet-
noj ceni veoma su cesti u praksi privatizacije drustvenog kapitala u Srblji.
Pregovore koje је vodila Komisija formirana od strane Ministarstva u
slucajevima tendera sa jednim ponudacem, jedan је od brojnih mehanizama
sprege izmedu tranzicione nomenklature i "investitora': koji su se uspostav-
ljali u procesu prodaje drustvenog kapitala. Na ovaj nacin favorizovali su se
interesi kapitala i drzave nad interesima radnika u procesu privatizacije drus-
tvenog kapitala u SrЬiji. Donosenje ekonomski neracionalnih odluka od stra-
ne driavne Ьirokratije, zakljucivanje ugovora о prodaji subjekta privatizacije
sa nesolidnim ponudacem i nepostovanje zakona od stane kupca imanentne
su karakteristike privatizacije, kao sto је rasparcavanje i rasprodaja imovine
delova privrednih subjekata restrukturiranja.
Radnicka klasa је Ьila marginalizovana u procesu prodaje drustvene imo-
vine i pruzala је organizovani otpor samo sporadicno, dok nije Ьiо redak slu-
caj da rukovodstvo preduzeca ulazi u otvorene sukobe sa Agencijom za priva-
tizaciju. Sustinu sukoba ogledala se u borbl za poziciju prodavca drustvenog
kapitala (npr. ,,proЫematicna pitanja" u vezi sa imovinom zavisnih preduzeca
DP "Юuz" Beograd). ,,Grabez" razlicitih delova "tranzicione nomenklature':
tehnokratske i Ьirokratske, za poziciju prodavca drustvenog kapitala u proce-
su privatizacije u SrЬiji Ьiо је njegova imanentna karakteristika.
Privatizacija drustvenih preduzeca u Srblji za ekonomsku posledicu ima-
la је inertnost i nestabilnost privrede, neodrzivost poslovne delatnosti, stva-
ranje monopola i pad produktivnosti i konkurentnosti nacionalne ekonomije
na svetskom trzistu, а za drustveno-politicku, alternativnost, jacanje klijen-
telizma i korupcije i uspostavljanje specificnog istorijskog oЫika mafijaske
driave.
Zakljucak 525

Кroz proces privatizacije drustvenog kapitala u Srblji u periodu 1989-

2012. godine unistavana su џвреёпа socijalisticka ргеёшеса nad kojima su
pokretani stecaj ili prinudne likvidacije.
Detaljna rekonstrukcija privatizacije drustvenog ргеаџзеса DP "Filip
Кljajic" Kragujevac kroz postupak restrukturiranja pokazuje nam da је sam
proces privatizacije drustvenog kapitala u SrЬiji Ьiо tako osmisljen i u praksi
sprovoden da vodi bankrotstvu subjekata privatizacije, prodajom kapitala kao
imovine, а пе unapredenju privrednih delatnosti u nacionalnoj ekonomiji.
Zatim, vrsena је erozija drustvenog kapitala kroz: dugotrajne postupke
privatizacija ргеоџзеса, troskove rada i "naknada za џзреёпџ prodaju" broj-
nih konsultantskih kuca ciji rad ocito nije doprinosio poslovnoj konsolidaciji
subjekata privatizacije, ni izboru solidnog kupca drustvenog kapitala; nakna-
de isplacivane tenderskim komisijama koje su odobravale zakljucenje ugo-
vora о prodaji subjekata privatizacije koji su cesto nakon potpisivanja ubrzo
Ьili raskidani zbog nepostovanja odredaba kupoprodajnih ugovora od strane
kupaca; honorare stecajnih upravnika koji su sprovodili prodaju imovine ste-
cajnih duznika iz privatizacije.
Detaljna hronoloska rekonstrukcija procesa privatizacije "RTB Bor
Grupe': Bor omogucila nam је da u potpunosti sagledamo mehanizam erozije
drustvenog kapitala u Srblji kroz postupak restruktu riranja velikih privrednih
sistema u cilju privatizacije njihovog drustvenog kapitala. Rec је о mehanizmu
razЬijanja sinergije velikih privrednih sistema, usitnjavanjem i izolovanjem
nekad proizvodno povezanih imovinsko-tehnickih celina i njihove licitacione
prodaje ne kao kapitala, vec kao imovine pojedinih privrednih drustava u
restrukturiranju ili u stecaju.
Ovaj model је predstavljao jedan od oЫika erozije drustvenog kapitala u
procesu privatizacije u Srblji. Veliki broj drustvenih preduzeca u Srblji pro-
ces privatizacije putem restrukturiranja zavrsio је u stecaju ili likvidaciji (npr.
holding i zavisna preduzeca НР "Viskoza" a.d., Loznica i НК "Rekord" a.d.,
Rakovica, ,,lndustrija tepiha Ivanjica: Ivanjica, DP "Selk 911 ", Cuprija, DP
,,Secerana'', Sabac, ,,Fabrika secera Zrenjanin" a.d., Zrenjanin, ,,Gosa Uzor"
d.o.o., Smederevska Palanka, GP "Rad': Beograd, GP "Gradevinar" a.d., Nis,
DP "Jugekspres putnicki saobracaj~ Leskovac, ,,Sloga: a.d Vladicin Han,
.,Godomin" Smederevo, DP "Suva Ruda" Raska, ЈР Milan Stepanovic Matroz"
a.d., Sremska Мitrovica i dr.) а njihov drustveni kapital prodat је kao imovina
putem javnih licitacija.
Primer privatizacije drustvenog kapitala "Zorka Holding" a.d., Sabac u
restrukturiranju recito nam govori о nacinima erozije drustvenog kapitala u
postupku privatizacije kroz restrukturiranje. RazЬijanjem celine subjekta pri-
 526 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggroЬija

vatizacije i usitnjavanjem njegovih prodajnih delova u postupku restrukturi-

гапја, razarana је sinergijska гпгеёа objekta prodaje u privrednom amЬijentu
Srblje, а nije vrsena poslovna konsolidacija ргеёшеса, sto је шабе smisao ге-
strukturiranja. Za tim su sledili bezbrojni neuspeli metodi prodaje, tenderi i
aukcije, da Ьi па kraju veci deo subjekta privatizacije Ьiо prodan kao imovina;
а пе kapital, pri ёепш kupac niti је preuzimao ikakve obaveze investiranja,
niti је preuzima obaveze ргесшеса nastale u dugotrajnom postupku restruk-
turiranja.
Na ovaj nacin proces restrukturiranja ргеёшеса omogucavao је гавраг-
cavanje velikih proizvodnih sistema i privatizaciju njegovih delova metodom
javne aukcije ili prodajom imovine koji nisu predvidali obaveze kupca ро во-
cijalnom programu za radnike, koji su postajali tehnoloski visak. Njih је u
osnovi pokrivala drzava iz budzeta, tj. padali su na teret radnicke klase SrЬije,
а ne kupaca drustvenog kapitala. Ovim mehanizmom ostvarivao se cilj svake
privatizacije da se na racun radnicke klase izvrsi promena vlasnicke struktu-
re jedne nacionalne ekonomije u pravcu uspostavljanja privatne svojine nad
drustvenim kapitalom.
Detaljna istorijska rekonstrukcija procesa privatizacije Holding preduze-
ce IНР "Prva Petoletka" a.d. Тrstenik (РРТ) u restrukturiranju, tri neuspela
tendera rad.i prodaje njegovog kapitala i postupka otpisa dela obaveza ovog
preduzeca prema drzavnim poveriocima, te razЬijanja sinergije sistema datog
Holdinga u toku njegovog finansijskog i organizacionog restrukturiranja (kao
i primer alokacije obaveza "Grupe Zastava vozila" a.d., Кragujevac u postupku
restrukturiranja na zavisna drustva i prodaje udela holdinga u njima putem
aukcije ili licitacije), pokazuje da se sustina procesa restrukturiranja u SrЬiji
u periodu 2002-2012. godine sastojala u razЬijanju velikih proizvodno-teh-
noloskih sistema pojedinacnom prodajom njihovih zavisnih delova, ра cak, i
licitacijom kao imovine, cime su veliki proizvodni sistemi SrЬije kroz proces
privatizacije, tj. restrukturiranja bili razdroЬljeni.
Raskid kupoprodajnih ugovora zbog neizvrsenja obaveza od strane kup-
ca (investicionih, iz oЫasti socijalnog programa ili raspolaganja imovinom,
neuplacivanje kupoprodajne cene, nedostavljanje bankarskih garancija za do-
bro obavljanje posla), Ьiо је jos jedan od nacina erozije drustvenog kapitala u
postupku njegove privatizacije.
Naime, kupoprodajnim ugovorima kupci drustvenog kapitala obavezivali
su se da u periodu od pet godina od dana ispunjenja ugovora nece, bez pret-
hodne saglasnosti Agencije za privatizaciju, preneti ili na drugi nacin raspola-
gati kapitalom subjekta privatizacije, da nece zalagati ili na drugi nacin optere-
civati predmetni kapital, prodati, preneti, zaloziti, opteretiti ili na drugi nacin
raspolagati imovinom subjekta privatizacije ukoliko Ьi time ukupno raspola-
Zakljucak 527

ganje imovinom subjekta privatizacije prelazilo 10% njene ukupne vrednosti

prema poslednjem bilansu stanja koji postoji na dan tog posla. Zatim, da песе
dovesti subjekat privatizacije do likvidacije, stecaja ili pod prinudnu upravu,
kao ni menjati registrovane delatnosti subjekta privatizacije koje su odredene
u osnivackom aktu, odnosno, statutu subjekta privatizacije koji је vazio na
dan potpisivanja, kao ni reorganizovati, restrukturirati ili odvojiti bilo koji
deo subjekta privatizacije Ш promeniti pravni status subjekta privatizacije na
Ьilo koji nacin. Kupci drustvenog kapitala u SrЬiji takode se kupoprodajnim
ugovorom obavezuju da u periodu od pet godina od dana ispunjenja ugovora
omoguce da subjekat privatizacije nastavi da obavlja registrovanu delatnost,
posluje u skladu sa predlozenim poslovnim planom i odrzava tekuci oЬim
proizvodnje bez smanjenja postojecih kapaciteta.
Medutim, u praksi su kupci ove odredbe cesto krsili, ра је Agencija za
privatizaciju priЬegavala raskidu kupoprodajnih ugovora ili su se oni spo-
razumno raskidali (npr. u slucaju Kompanije "Zelezara Smederevo" d.o.o.,
Smederevo, DP "Magnohroma'', Кraljevo, Holding preduzeca IНР "Prva
Petoletka'' a.d., Trstenik, ,,RTB Bor Grupe': Bor, !НР "Prahova~ Prahovo,
,,РКВ-а" a.d., Beograd, ,,Rudnika export-import" a.d., Gornji Мilanovac,
"Niteksa", Nis, ,,Minel transformatora" a.d., Ripanj, РК "Delisesa~ Vladicin
Han, ,.Ikarbusa" a.d., Zemun, DP "Zupe hemijske industrije': Кrusevac, IP
,,Prosvete" a.d., Beograd i dr.). Nakon raskida kupoprodajnog ugovora,
Agencija za privatizaciju је najcesce pokretala postupak restrukturiranja nad
datim subjektom privatizacije. Medutim, do raskida ugovora oЬicno је dola-
zilo posto је kupac neizvrsavanjem obaveza iz kupoprodajnog ugovora vec
devastirao subjekat privatizacije, npr. rasklapanjem i prodajom pojedinih
pogona (slucaj HIP "Azotare" Pancevo) ili smanjenjem fizickog obima pro-
izvodnje (slucaj "Prvog т аја" a.d Pirot). Odnosno, u slucajevima neuspelih
privatizacija drustvenih i javnih preduzeca i deonicarskih drustava dolazilo
је do urusavanja njihove finansijske i marketinske situacije, trzisne pozicije i
konkurentnosti, pada produktivnosti, te neodrzivosti poslovne delatnosti, ра
su takva preduzeca nakon raskida kupoprodajnog ugovora zavrsavala u ste-
caju ili likvidaciji (npr. ,,SIK Kucevo" d.o.o., Kucevo, ,,LjuЬisa Мiodragovic~
Prijepolje i dr.).
S druge strane, kupci privatizovanih drustvenih preduzeca, narocito
putem javne aukcije, retko su izvrsavali ugovorne obaveze u smislu redov-
ne uplate rata radi isplate kupoprodajne cene. Medutim, shodno clanu 41а
Zakona о privatizaciji, njima је Agencija za privatizaciju ostavljala naknadne
rokove za isplatu obaveza.
Evidentna је tendencija u procesu privatizacije drustvenog kapitala u
Srblji da је uspostavljanje privatnog vlasnistva nad sredstvima za proizvodnju
 518 Marija Obradovic • Hro11ika tтanzicijskog grobija

vrseno ро cenu devastiranja proizvodnih mogucnosti drustvenih ргесџзеса.

Tenderi za prodaju pojedinih ргеёџзеса .лтагпейагц" su od strane korumpira-
пе dria,Ћe oligarhi_i e poznatom kupcu ро prodajnoj ceni пе vecoj od песше
realne triisne пednosti drustvenog kapitala subjekta privatizacije (npr. slucaj
DP "Autotransporta': Кraljevo), а cinjenjem ili песшјепјегп driavnih organa
(Agencije za рптапаасђџ, sudova) kupcima је огпояџсаеапо da, umesto inve-
вшапј егп rar. i_i aju produk1:ivnost ргесшеса, donosenje stare i neupotreЬlji-
ve opreme prikazu kao realizaciju investicionog programa (,,Sever Holding
Internacionala" a.d., Subotica), rasprodavanje ровюјесе opreme ugasenih рго-
grama ргеошеса i njegovog poslovnog prostora, kao i da imovinu ргесшеса
zalaiu za hipotekarne zajmove. Pored toga, spekulantsko poslovanje kupca,
koje је tolerisala korumpirana driana oligarhija, omogucilo је obezvredivanje
vrednosti akcija malih akcionara u privatizovanim drustvenim preduzecima
koje је nakon toga kupac jeftino kupovao i obezbedivao sebl kontrolni paket
akcija nad preduzecem.
Spek.-ulantska strategija "tranzicione nomenklature" u procesu privatiza- ·
dje drustYenog kapitala u Srblji posebno је dosla do izrazaja kod privatizacije
pri,тednih drusta,•a preko trzista kapitala, odnosno prodaje akcija iz portfelja
Akcijskog fonda na Beogradskoj berzi i prihvatom ponude preuzimanjem pa-
keta akcija privrednih drustava od strane kompanija ili fizickih lica.
Tako је kroz proces privatizacije drustveni kapital u Srblji Ьiо koriscen za
uspostavljanje novih svojinskih odnosa u drustvu, а ne reinvestiran u drus-
tvena preduzeca radi povecavanja njihove produktivnosti i konkurentske
sposobnosti па domacem i medunarodnom trzistu. Iz ovoga se vidi da cilj
privatizacije drustvenog kapitala u Srblji nije Ыо ekonomski, vec politicki, jer
u toku samog procesa subjekti koji su u njemu ucestvovali (Agencija za priva-
tizaciju, konsultantske kuce, tenderske komisije, komisije za direktne prego-
vore, stecajni upravnici itd.) nisu donosili ekonomski opravdane i racionalne
odluke u smislu postizanja vece ekonomicnosti poslovanja subjekata privati-
zacije i privrednog rasta i konkurentnosti nacionalne ekonomije, vec odluke
koje su se zasnivale па drugim neekonomskim kriterijumima i koje su vodili
likvidaciji subjekata privatizacije.
Primer privatizacije drustvenog preduzeca DP "Mitrosrem'' iz Sremske
Mitrovice pokazuje nam svu njenu ekonomsko-razvojnu neracionalnost kao
driavne ekonomsko-politicke mere zasnovane na spekulaciji, voluntarizmu i
odnosu snaga klijentelisticki organizovanih politickih grupa u drustvu, а пе na
pravnom sistemu i ekonomskim kriterijumima. Ocit је i njen prevashodan cilj
ukidanja drustvene svojine ро svaku cenu, а ne unapredenja poslovanja poje-
dinih preduzeca i ekonomskog rasta nacionalne privrede. Naime, i pored veli-
kog broja ponudaca na tenderu i prisustva strucnjaka za razvoj poljoprivrede
Zakljutak 529

u Tenderskoj komisiji, privatizacija datog ргеёшеса nije doprinela osavreme-

njivanju njegove proizvodnje, роуесапјџ produktivnosti, а time i rentabilnosti.
Privatizacija drustvenog kapitala u Srblji u periodu 1989-2012. godine
nije Ьila ргасепа jasno formulisanom i utvrdenom strategijom odrzivog pri-
vrednog razvoja na bazi novih tehnologija. Stoga је опа dovela do degradacije
ekonomije, posebno investicionog sektora (masinogradnje i gradevinarstva) i
nedostatka izvora domacih kredita za finansiranje privrede.
Privlacenje stranih direktnih investicija kroz proces privatizacije гпоёе se
smatrati strategijskim ciljem koje su nastojale da ostvare sve politicke oligar-
hije u Srblji u datom periodu. Medutim, oblm i efikasnost stranih ulaganja
putem prodaje drustvenog kapitala Ьili su krajnje skromni i ograniceni. Сепа
drustvenog kapitala koji su kroz proces privatizacije kupovali tzv. inostrani
strategijski partneri bila је, u najvecem broju slucajeva, daleko ispod njegove
trzisne vrednosti, а investicioni programi, oni koje su uopste realizovani, ne-
dovoljni za znacajniju modernizaciju strucnih i informaciono-tehnoloskih i
konkurentskih kapaciteta subjekata privatizacije.
Disparitet izmedu prodajne cene drustvenog kapitala i njegove knjigo-
vodstvene vrednosti Ьiо је najmanji 2006. godine, dok је u drugim godinama
Ьiо znatan, bilo da је prodajna cena nekoliko puta bila niza od knjigovodstve-
ne, kao 2004. godine, ili skoro duplo veca, kao 2005. godine.
Na javnim tenderima na kojima su se pojavljivali strani kupci drustvenih
preduzeca u najvecem broju slucajeva Ьiо је samo jedan ponudac, а bilo је
gotovo pravilo da konsultantska kuca savetnika na programu restruktu riranja
drustvenih preduzeca u postupku privatizacije u Srblji i strani kupac budu iz
iste zemlje, sto svedoci о organizovanom nastupanju medunarodnog finansij-
skog kapitala u procesu prodaje drustvenog kapitala u zemljama evropske pe-
riferije. Као primer, mozemo navesti neuspelu privatizaciju Rudnika i indu-
strije vatrostalnog materijala i elektrodinamickih proizvoda DP "Magnohrom~
Кraljevo, gde su i konsultant i kupac imali sediste firme u Londonu.
Zakonom u Srblji nije definisan nacin utvrdivanja vrednosti, odnosno
cene drustvenog kapitala subjekata privatizacije kod metode tenderske proda-
je koju је Agencija za privatizaciju odredila da se primenjuje kod privatizacije
svih vecih i znacajnijih preduzeca. Uloga privatizacionih savetnika ogledala
se u pripremi izvestaja о strukturi i proceni vrednosti drustvenog kapitala
koje usvaja Agencija za privatizaciju, kao punomocnik subjekta privatizacije.
Praksa sveobuhvatne privatizacije pokazala је da је odredivanje vrednosti
drustvenog kapitala, kao kljucnog pitanja kod odredivanja cene drustvenog
kapitala, veoma tezak zadatak u uslovima nerazvijenog triista kapitala, kakva
su triista perifernih privreda, ра i Srblje. Utvrdivanje finansijske pozicije pre-
 530 Marija Obradovic • Hronilш tтanzicijskoggroblja

duzeca uglavnom se zasnivalo na oceni pojedinih elemenata iz aktive bilansa

stanja, bez upotreba prospektivne metode, ро kojoj se prilikom odredivanja
vrednosti ргесшеса vrsi diskontovanje buducih profita koje опо пюёе ostva-
riti. Voluntaristick.i pristup u proceni vrednosti drustvenog kapitala nije se
mogao korigovati ni tzv. trzisnim konceptom privatizacije, odnosno tvrdnjom
politicke propagande da se сепа ро kojoj se kapital ili imovina subjekta рп-
vatizacije prodaje formira u zavisnosti od uslova па trzistu. I to zato sto se na
nerazvijenom trzistu kapitala periferne nacionalne ekonomije пе moze govo-
riti о postojanju konkurencije.
Ройо se strategija privatizacije u Srblji zasniva, kako smo videli, na "le-
galizovanoj" korupciji (npr. slucaj "Jugoremedije" a.d., Zrenjanin u stecaju,
putarsk.ih preduzeca itd.), prilikom privatizacije drustvenog kapitala nije uzi-
mana u obzir objektivna strucna ocena rezultata sektora preduzeca, ni analiza
kljucnih faktora koji deluju na rezultate industrijskih preduzeca, niti su iden-
tifikovana ogranicenja za razvoj sektora rentabilnog poslovanja preduzeca.
Njen osnov је predstavljao krajnji voluntarizam i grupni interes "mesovite
tranzicione nomenklature" da se dokopa sto veceg dela drustvenog kapitala.
Sam tok i ishod privatizacije najznacajnijih putarsk.ih preduzeca u SrЬiji
recito govori о kriminalnoj sustini procesa privatizacije u SrЬiji, ali i о pot-
punoj drustvenoj nemoci radnicke klase SrЬije da odbrani drustvenu svojinu
ciji је vlasnik bila u doba samoupravnog socijalizma u federativnoj Republici
Jugoslaviji.
Stoga је nesumnjivo da је uloga konsultanta od velike vaznosti ne samo
za utvrdivanje cene drustvenog kapitala, vec i za davanje ocene о mogucnosti
privatizacije pojedinih preduzeca, kao i о ispunjavanju kvalifikacionih uslova
prispelih ponuda na tenderima za prodaju drustvenog kapitala, bez obzira sto
njihovi izvestaji nisu obavezujuci jer ih prihvata ili odЬija Agencija za priva-
tizaciju. Tako se uloga privatizacionih i finansijskih konsultanata u procesu
privatizacije drustvenog kapitala u SrЬiji sastoji u definisanju strategije priva-
tizacije, odnosno restrukturiranja subjekta privatizacije о cijem usvajanju od-
lucuje Agencija za privatizaciju. U najvecem broju slucajeva Agencija prihvata
procene konsultanata, kako u pogledu strukture i vrednosti kapitala subjekta
privatizacije, tako i povoljnosti ili rangiranja ponuda na tenderima za njihovu
prodaju. S druge strane, preko 1/3 rashoda Agencije za privatizaciju svake
godine odlazi na finansiranje konsultantskih usluga pravnih lica.
U toku procesa privatizacije drustvenih preduzeca u SrЬiju od posebne
vainosti bila је institucija privatizacionog savetnika i metod privatizacije pre-
duzeca. I to stoga sto su "stimovanjem" ovih institucionalnih elemenata pri-
vatizacije drustvenog kapitala materijalnu korist od prodaje drustvenog kapi-
tala ostvarivale razlicite klijentelisticke grupe u okviru "tranzicione nomen-
Zakljucak 531

klature" (Ьirokratija, tehnokratija, socija\isticki direktori, а ponekad i sa njima

povezane i organizovane uske grupe radnika). Tako i u slucaju drustvenog
ргеёшеса DP "Teleoptik Ziroskopi" Beograd vidimo borbu izmedu driavne
,,tranzicione nomenklature" i rukovodstva i zaposlenih drustvenih ргеоше са,
ko се Ьiti prodavac drustvenog kapitala, tj. ko се od te prodaje ostvariti mate-
rijalnu korist. S druge strane, prodaja kapitala drustvenih ргеёџзеса za izmi-
rivanje plata zaposlenih Ьila је jedan od oЫika erozije drustvenog kapitala u
postupku privatizacije u SrЬiji.
Voluntarizam drzavne oligarhije u Srblji Ьiо је osnov privatizacione
strategije drustvenog kapitala. Оп se ponekad, kako smo videli, ogledao u
proizvoljnom "otpisivanju" obaveza privrednih subjekata prema drustvenoj
zajednici, а drugi put u potpuno proizvoljnom "donosenju" dokumenata na
osnovu kojih је vrsena privatizacija drustvenih preduzeca. Eklatantan је Ьiо
slucaj tekstilnog komblnata ТК "LjuЬisa Miodragovic" iz Prijepolja, najveceg
tekstilnog preduzeca u jugozapadnom delu Srblje koje је devedesetih godina
20. veka zaposljavalo vise od 3.200 radnika, kod koga је је izmena programa
restrukturiranja ро raspisivanju tendera svedocila о korupcijskim vezam a iz-
medu drzavne oligarhije i kupaca drustvenog kapitala.
Privatizaciju velikog broja drustvenih preduzeca i deonicarskih drustava
pratili su brojni proЫemi i krajnji voluntarizarn driavne Ьirokratije u utvrdi-
vanju vrste i strukture kapitala ovih preduzeca.
Voluntarizam driavnih organa dolazio је posebno do izrazaja kod resava-
nja brojnih imovinsko-pravnih proЫema koji su otezavali ili onemogucavali
privatizaciju drustvenih i javnih preduzeca ili deonicarskih drustava u Srblji,
kao sto su: proЫemi razgranicenja drustvenog i drzavnog zemljista koje ko-
risti subjekt privatizacije (npr. kod preduzeca "Prim" d.o.o., Kostolac, DP
,,Porecje" Vucje, ,,Mitrosrem" Sremska Mitrovica i dr.); neresena pitanja sta-
tusa osnivackog kapitala izmedu maticnih i zavisnih preduzeca ili deonicar-
skih drustava (npr. kod preduzeca "Kolubara Usluge" d.o.o., Lazarevac, ,,НК
Vrelo" i "Vrelo Prohorovo•: ,,ЈАТ Tehnika" d.o.o., Beograd i "ЈАТ Airways" a.d.,
Beograd, ,,lneks sistem': ,,Poljoprivredna korporacija Beograd" a.d., Padinska
Skela, Beograd i dr.); ucesce drzavne svojine u sredstvima kojima је raspola-
gao subjekt privatizacije (npr. kod preduzeca "Nova Sloga" d.o.o., Trstenik,
DP "Beogradski sajam~ Beograd, Holding IНР "Prahovo" a.d., Prahovo u re-
struktu riranju i dr.).
Кrajnji voluntarizam drzavnih organa Republike Srblje ogledao se i u pro-
izvoljnom licitiranju vlasnika drustvenog kapitala, sto је u osnovi Ьilo posle-
dica uzurpiranja drustvenog kapitala od strane drzavnih, pokrajinskih i lokal-
nih organa RepuЬlike SrЬije u procesu njegove privatizacije (npr. ,,Novosadski
sajam" a.d., Novi Sad i dr.).
 532 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggroЬija

Tok privatizacije ргеёшеса "Novi Sad - Gas~ Novi Sad, kao i ргеёшеса
"Kolubara Univerzal" d.o.o., Veliki Crljeni, ali i mnogih drugih, pokazuje da
se privatizacija drustvenog kapitala u SrЬiji ёевю svodila na eksproprijaciju
drustvene svojine od strane drzave. U osnovi voluntaristicki postupak utvrdi-
vanja udela drzavnog u ukupno registrovanom kapitalu ovog ргесџзеса spro-
vodio se preko organa driavne uprave (ministarstava i direkcija) а пе sudskim
putem. Direkcija za imovinu sprovodila је postupak utvrdivanja drzavne svo-
jine u imovini subjekta privatizacije.
Voluntarizam koji је dominirao u postupku privatizacije drustvenog ka-
pitala u SrЬiji u periodu 1989-2012. godine u osnovi је izrastao iz raspada
drustvene strukture koji uvek prati proces transformacije oblika svojine u
jednoj nacionalnoj ekonomiji. ,,Tranziciona nomenklatura" је ovaj voluntari-
zam podsticala kako zbog svoje nekompetentnosti, tako i radi svoga interesa
da u procesu privatizacije drustvenog kapitala ostvari materijalnu doblt bilo
"kupovinom" subjekata privatizacije, bilo dobljanjem provizija zloupotrebom
svoga polozaja u drustveno-politickom sistemu u Srblji.
Slucaj preduzeca "Prim" d.o.o., Kostolac, kao i "Novosadskog sajma" a.d.,
Novi Sad i DP "Beogradskog sajma" Beograd svedoce о potpunom volunta-
rizmu prilikom menjanja titulara drustvene svojine od strane drzavnih orga-
na u postupku njene privatizacije u Srblji i to putem neformalnih dogovora о
eksproprijaciji, tj. upisu i prenosu drustvenog vlasnistva u katastre Ш menja-
njem pozicije osnivaca pojedinih preduzeca u Agenciji za privredne registre
(APR-u).
Pored toga, oni nam recito pokazuju da је privatizacija drustvenog ka-
pitala u Srblji bila pracena sukoЬima razlicitih nivoa drzavne administracije
(repuЬlickog, pokrajinskog i lokalnog) oko uspostavljana vlasnistva nad "na-
rodnom imovinom" da Ьi kontrolisali njenu eksploataciju Ш se javljali kao
primaoci doblti od kupoprodajne cene nakon njene prodaje.
Podrzavljenja drustvenog kapitala, odnosno njegova eksproprijacija direk-
tnim Ш indirektnim putem pretvaranja dugova subjekata privatizacije и trajni
ulog drzave. Konverzija dugova preduzeca u postupku privatizacije vrsena је
na taj nacin sto su njihove neizrnirene obaveze prema drzavi pretvarana u traj-
ni ulog drzave u tim preduzecima, kao u slucaju preduzeca "PIK Juzni Banat"
Bela Crkva, ,,Srpske fabrike stakla" (SFS) a.d. iz Paracina i mnogih drugih.
Tako је i putem konverzije dugova preduzeca prema drzavi u udeo drza-
ve u kapitalu preduzeca vrseno podrzavljenje drustvenog kapitala u procesu
njegove privatizacije u Srblji.
Tok privatizacije preduzeca "Novi Sad-Gas~ Novi Sad, kao i preduzeca
"Kolubara Univerzal" d.o.o., Veliki Crljeni, ali i mnogih drugih, pokazuje da
se privatizacija drustvenog kapitala u SrЬiji cesto svodila na eksproprijaciju
Zakljucak 533

drustvene svojine od strane drzave. U osnovi voluntaristicki postupak utvrdi-

vanja udela drzavnog u ukupno registrovanom kapitalu ovog ргеёџзеса spro-
vodio se preko organa drzavne uprave (ministarstava i direkcija) а пе sudskim
putem.
Ekonomsko-istorijska analiza postupka privatizacije u Srblji u periodu
2002-2010. godine pokazala је da tenderske komisije imaju зпаёајпџ ulogu u
procesu privatizacije drustvenog kapitala, а da njihov sastav odrazava struktu-
ru гпос! uspostavljenu u drustvu u Srblji tokom samog tog procesa. Tenderske
komisije, koje obrazuje i cije clanove imenuje nadlezni ministar za poslove
privatizacije, cine ро jedan predstavnik lokalne samouprave prema sedistu
subjekta privatizacije i predstavnik reprezentativnog sindikata kod subjekta
privatizacije i cetiri predstavnika repuЬlickih organa. Каkо se odluke dono-
se уесшол; glasova, ocigledno је iz samog sastava tenderskih komisija da је
drzava ostvarila monopol u prodaji drustvenog kapitala u postupku njegove
privatizacije. One donose odluku о prihvatanju ili neprihvatanju ponude jed-
nog od ponudaca na tenderu, о cijem rangiranju је donela odluku Agencija
za privatizaciju.
Produzavanje roka za dostavljanje obavezujucih ponuda ро objavljenim
javnim pozivima za prodaju drustvenog kapitala u postupku privatizacije
metodom javnog tendera bila је cesta praksa Agencije za privatizaciju, ра su
za neke tendere rokovi za dostavljanje konacnih ponuda produzavani i vise
puta.
Кrsenje tenderske procedure Ьilo је imanentna karakteristika procesa
privatizacije u Srblji. Medutim, nadlezno ministarstvo је uglavnom odbaci-
valo prigovore kako usled komplikovane zakonske procedure, tako i zbog vo-
luntarizma u radu nadleznog ministarstva (npr. slucaj "Vrsackih vinograda"
a.d. Vrsac, ,,Nis-Ekspresa" a.d., Nis i dr.).
Ovo jasno pokazuje da је radnicka klasa tokom procesa privatizacije u
potpunosti izgubila drustvenu тос, а drustveni kapital Srblje, koji su stvarale
brojne generacije Socijalisticke Federativne RepuЬlike Jugoslavije, prakticno
је Ыо uzurpiran od strane nove drzave i formalno prodavan kao njena imovi-
na. Stoga је privatizacija drustvenog kapitala u Srblji, kao i drugde, u osnovi
opredeljena odnosom drustvenih snaga u datom istorijskom trenutku.
Tako se privatizacija drustvenih preduzeca u Srblji svela na proces uzur-
pacije drustvenog kapitala od strane organizovanih klijentelistickih drustve-
nih mreza "tranzicione nomenklature" konstituisane kao nacionalna drzava i
zasticene aparatom prinude (policijom i vojskom).
Rekonstrukcija procesa privatizacije drustvenog kapitala u SrЬiji otkriva
njene brojne imanentne karakteristike: suprotnost interesa izmedu drzavnih
struktura, Vlade RS, Agencije za privatizaciju, privatizacionih savetnika finan-
 534 Marija Obradovic • Hronikti tmnzicijskoggтоЩа

siranih iz donacija medunarodnih finansijskih institucija i upravljackih struk-

tura subjekata privatizacije, koriscenje represivnih шега drzavne masinerije
u takvim sukoblma, smenjivanje upravnih odbora ili uvodenje privremenih
mera (npr. .,KMG Trudbenik a.d. u restrukturiranju, Beograd, ,,Luka Novi
Sad" a.d., Novi Sad, DP "Teleoptik Ziroskopi': Beograd, DP "Centrotekstil':
Beograd itd.), prinudne licitacije subjekata privatizacije (DP "SrЬijanka':
Valjevo), ucena i zastrasivanje radnicke klase (uslovljavanje sigurnosti radnih
mesta eksploatacionim pravom kao u slucaju ргеёшеса "lvan Milutinovic
РЈМ" a.d., Beograd), brojni пегеёеш imovinsko-pravni proЫemi, nepripre-
mljenost tenderskih procedura, nepotpune i nesredene dokumentacije pre-
duzeca, itd.
Iz ovoga vidimo da је privatizacija drustvenog kapitala u SrЬiji sprovode-
па u osnovi kao nasilna mera driave nad drustvenim preduzecima, odnosno
radnickom klasom.
Dezorganizovana i ideoloski dezorijentisana radnicka klasa SrЬije nije
bila u stanju da se suprotstavi ovakvoj strategiji privatizacije drustvenog ka-
pitala koja је dovela do njene krajnje pauperizacije. Medutim, iako је najveci
deo radnicke klase u procesu privatizacije u SrЬiji ostao neorganizovan i ne-
mocan da postane vlasnik drustvenih i javnih preduzeca, postojali su retki
prirneri kada је organizovan i istrajan nastup omogucio zaposlenima и drus-
tvenim preduzecima da oni postanu njihovi vlasnici (npr. slucaj preduzeca
,.Nis-Ekspres" a.d., Nis).
Iz slucaja privatizacije deonicarskog drustva "Jugoslovensko recno bro-
darstvo" a.d., Beograd vidimo da је direktna akcija sindikalno organizovanih
radnika jedini mehanizam koji moze da spreci eroziju drustvenog kapitala i
da zastiti interese zaposlenih и postupku njegove privatizacije.
Privatizacija drustvenog kapitala u Srblji u periodu 1989-2012. godine
bila је odredena i sprovodena politickim, а пе ekonomskim razlozima i prin-
cipima. Njen cilj је Ьiо uspostavljanje privatne svojine nad sredstvima za pro-
izvodnju, odnosno preraspodela drustvene moci, а ne ostvarivanje dinamic-
nog privrednog rasta nacionalne ekonomije.
 535

IZVORI I LITERATURA

Primama istorijska grada

Meselni izvestaji о radu Agencije za privatizaciju RepuЬlike Srbije (2002-2008) koje usvaja
Upravni odbor ove Agencije, а razmatra Vlada RebuЬlike SrЬije, tj. Ministarsvo ekonom-
ije i regionalnog razvoja RepuЫike Srblje, kao i Odbor za privatizaciju Narodne skupstine
RepuЬlike Srblje
Nacionalna stтategija privrednog razvoja RepuЬlike Srbije od 2006. Do 2012. godine, www.
gs.gov.rs
Еиrореап Parlament Resolution оп the European Integration Process ој Serbla 2011/2886
RSP
Analiza efekata privatizacije и Srbiji, Republika Srblja, Agencija za privatizaciju, 2011,
www.priv.rs
Efekti privatizacije и Srbiji, Socijalno-ekonomski savet RepuЫike Srblje, Beograd, novem-
bar 2011
Zakona о privatizaciji, ,.Sluzbeni glasnik RS" br. 38/2001, 18/2003, 45/2005, 23/2007,
30/2010, 93/2012 i 119/2012.
Zakona о pravu па besplatne akcije i поубапи naknadu koju gradani ostvaruju и postuplш
privatizacije "SI. Glasnik RS" br. 123/2007, 30/201О i 115/2014
Zakona о javnoj svojini "Sluzbeni glasnik Republike SrЬije~ Beograd, 2011, godina LXVП
- broj 72
Uredba о nalinu i uslovima izmirenja obaveza subjekta privatiza dje ртпа poveriodmtl,
"SluzЬeni glasnik RS", br. 45/06, 108/07, 126/07, 60/08
Uredba о postupku i uslovima za pretvaranje obaveza odrtdenih prav nih liai и trajni ulog
drzave, ,.Sluzbeni glasnik RS" br. 26/02
Uredba о postupku i nalinu restruktuiranja subjekta privatiza dje "SL glasnik RS" Ьr.
52/2005, 96/2008 i 98/2009
Uredba о prodaj i kapitala i imovine javnim tenderom "SluzЬeni glasnik RS': br. 45/01,
59/03, 110/03, 52/05, 126/07, 96/08, 107/08, 98/09
Uredba о prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom "SluzЬeni glasnik RS': br. 52/05,
91/07, 96/08, 98/09
Uredba о nalinu izmirenja javnih prihoda za suЬjekte koji se privatizuju metodomjtm1e
aukcije, ,,Sluibeni glasnik RS" br. 29/2002
 536 Marija Obradovic • Hrrmika tranzicijskoggrobija

Zako11 о preduиcima "SluzЬeni list SRJ~ br. 29/1996, 33/1996, 29/1997, 59/1998, 74/1999
i 36/2002
Usta,• Socijalistilke Federativ11e RepuЬlike Jugoslavije iz 1974. godine, ,,Sluzbeni list SFRJ~
Beograd, 1980.
Ustav RepuЬtike Srbijije iz 1990. godine, ,.SluzЬeni glasnik RS~ godina XLVI, broj 1,
28.septeшbar 1990
Vstav Repuьtike Srbijije iz 2006. godine, ,,SluzЬeni glasnik", Beograd, 2010.
Zako11 о 0s11ovama svoji11Sko pra1•11il1 оапоза, ,,SluzЬeni list SFRJ" br. 6/80 i 36/90,
"SluzЬeni list SRJ" br. 29/96, ,,SluzЬeni glasnik RS': 115/2005
Zakon о udruzenom radu (ZUR), ,,SluzЬeni list SFRJ" br. 53/7
Zakon о drustve11om kapitalu, ,.Sluzbeni list SFRJ" br. 84/89 i 46/90
Zakon о preduzecima (ZOP), ,.SluzЬeni list SFRJ" br. 77/88, 40/89, 46/90 i 61/90
Zako11 о uslo,•ima i postupku pretvara11ja drustvene svojine и druge oЫike svojine, ,,SluzЬeni
glasnik RS" br. 51/94
Pravi/nika о пайпи reva/orizacije vrednosti drustvenog kapitala, koja је utvrdena и pos-
h1pku pren 1ara1rja drustve11e svojine и druge oЬ/ike svoji11e i vrednosti upisanih deonica,
od11osno udela "SluzЬeni glasnik RS" br. 62/94
Zako11u о osnovama prome11e v/asnistva drustvenog kapitala, ,,Sluzbeni list SR Jugoslavije"
br. 29/96
Zakon о svojinskoj tra11sformaciji, ,.SluzЬeni glasnik RS" br. 32/97
ZЬirka propisa о privatizaciji, priredivac Jelena Tomic "Sluzbeni glasn~ Beograd, 2006
RepuЫika SrЬija, Nacionalna sluzЬa za zaposljavanje, Mesecni statisticki bllten, decembar
2005, broj 40.
RepuЬlika SrЬija, Nacionalna sluzba za zaposljavanje, Meselni statistilki Ьilten, decembar
2006, br. 52
Statisticki godisnjak SFR Jugoslavije 1990, Savezni zavod za statistiku, Beograd, 1990
Statisticki godisnjak Srbije i Crne Gore 2003, Zavod za statistiku, Beograd, 2003
Statisticki godisnjak Srbije 2007, RepuЬlicki zavod za statistiku Srblje, Beograd, 2007
Statisticki godisnjak Repuьtike Srblj e 2012, Republicki zavod za statistiku Srblje, Beograd,
2012
RepuЬlika Srblja. Republicki zavod za statistiku; V Summary 1, System of national ac-
cou11ts for the есопоту
Маtтја/ RepuЬ/ilkog zavoda za statistiku. Murirano 26. 12. 2013.
Кilko se meri ekonmija. Srbija и tranziciji, Republicki zavod za statistiku Srblje, Beograd,
2007
Markentiski prospekt Hemijske industrije "l upa" a.d. Кrusevac, Beograd, novembar 2007,
www.priv.rs
"Nova Sloga" d.o.o. Trstenik. Profi/ kompanije, ,,CES MECON~ Beograd, mart 2007
"Minel transformatori" a.d. Ripanj - и restruktuiranju. Marketinski prospekt, ,,Grant
Thornton" ВС Consulting d.o.o. Beograd, www.priv.rs
"Dil inzenjering kolsanting" d.o.o. Beograd, Marketinskih prospect (Teaser) AD Fabrika
tktera "Zrenjenin" Zrenjanin, April 2009
Izvori i literatura 537

,,'BDO ВС Excel' 'Srpska fabrika stakla' Рагаёш, 'Short Company Profile": wwwprjцs
ZAVARIVAC, Marketinski prospekt, Specijalizovano zavarivacko privredno drustvo
,,Zavarivac" a.d. Vranje и restruktuiranju, ,,Dil Inzenjering Konsalting d.o.o., Beograd,
april 2013
Krimina/ i korupcija и privatizaciji preduzeca "Sever• iz Subotice, Udruzenje gradana
,,Solidarnost" Subotica, 20.08.2013. god.
Sindikat "Nezavisnost'; ,,Trudbenik Gradnja" d.o.o., broj 18/09 - 2009, 15. 9. 2009,
,,Pregled privatizacije 'Trudbenik Gradnja' d.o.o."
Kako doii do posla. Sedam neizbeznih koraka и borbl protiv nezaposlenosti, Savez nezapos-
lenih Beograda, Beograd, 2005
Mladi i siroomastvo, Grupa 484, Beograd, 2005
Aukcijska i tenderska privatizacija и Srbiji 2001-2004.godine. Istrazivanje, ,,Ujedinjeni
granski sindikati Nezavisnost'; Beograd, Januar 2005
Istrazivanje efekata privatizacije и Srbiji N 2, ,,Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost':
Beograd, jun-ju\2006
OЪersicht ОЬеr die Gewerkschaftslandschaft in AIЬanien, Bosnien-Herzegowina,
Bulgarien, Kosovo, Kroatien, Mazedonien, Montenegro, Ungarn, Serbleri, Slowenien ипd
Rumiinien, Stand: Juli 2004, Friedrich Ebert Stiftung, Beograd, intemi materijal.
"Employment in the European Union candidate countries~ Еиrореап Industrial Reшtions
Review, No. 350, March 2003
Osma sednica Centra/nog komiteta Saveza komunista Srbije, Dokumenti Saveza komuni-
sta Srblje, Komunist, Beograd, 1987
Smerom reforme, Jugoslovenski pregled, Beograd, 1990
Program daijih reformi jugoslovenskog drustva, Savezno izvrsno vece, Sekretarijat za in-
formacije, Beograd, 1990
,Дljevi i mere ekonomske politike u drugoj polovini 1999. godine~ Beograd, avgusta
1999. godine
"New survey examines working conditions in candidate countries" EIRR 342, JULY
2002
"International labour costs in 2001" EIRR 345, ОСТОВЕR 2002
European Bank for Reconstruction and Development, Transition Report 2010, London,
EBRD, 2010
European Bank for Reconstruction and Development, Transition Report 2011, London.
EBRD, 2011
Life in Transition. After the crisis, European Bank for Reconstruction and Development,
2011
Marjanca Gasic, ,,GDP per capita varied Ьу more than six to one accross the EU in 2010~
Eurostat. Statistics in Jocuse, 64/2011
 538 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggrobija

Sekundama istorijska grada

Mr :Zeljko Albaneze, Prirucnik za primenu zakona о privaHzaciji, "Poslovni Ыго" D.0.0.,
Beograd, 2008
Slobodan Milosevic, ,,Sadriaj reforme~ Godine raspleta, Beogradski izdavacko-graficki
zavod, Beograd, 1989,
Henry Morgenthau, Germany is our рrоЫет. А Plan for Germany. Harper, New York,
1945.
Bela knjiga Miloseviceve vladavine, G 17 plus
Dusan Mihailovic, Po\•le11ske malge i vidici, l tom, ,,Zapisi i kazivanja о zivotu i politici do
5. ol-"tobra 2000", ,,NEA" d.o.o. - Beograd, Beograd, 2005
Korupcija, vlast, driava III deo, priredila Verica Вагас, Savet za borbu protiv korupcije
V1ade RepuЫike Srblje, Beograd, 2011.
Deindustrijalizacija i rad11icki otpor. Borbe i inicijaHve za ocuvanje radnih mesta и periodu
tтanzicije, Pokret za s\obodu, Beograd, 2011
Rad110 mesto pod випсет. Rad11icke ЬоrЬе и Srbiji, priredio Nebojsa Popov, Sluzbeni glas-
nik, Res puЫika, Luxol-Farmacija d.o.o., Zrenjanin

Stampa
Rq,uЫiktl
Pecat
NIN
PoliHktl
Vreme
Blic

Linko vi
www.priv.rs
www.gs.gov.rs
Izvori i literatura 539

Кnjige

Begovic, Boris, lnstitucionalni aspekti privrednog rasta, ЈР SluiЬeni glasnik, Centar za IЉ-
eralno demokratske studije, Beograd, 2011
Сегомс, Bozidar, Tranzicija. Zamisli i ostvarenja, Centar za izdava&u delatnost Ekonom-
skog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2012
Ое Laklo, ~oderlo, Opasne veze, Prosveta, Beograd, 1963
Dodic, М. Sanja, Privatizacija drustvenih preduzeca pod administacijom Ujedinjenih
naroda и Misiji па Kosovu i Metohiji, Beograd, 2008, magistarska teza odbranjena na
Univerzitetu Megatrend, Fakultet za poslovne studije, Beograd
Ekonomies in Transition. 4th quarter 1998, .,The Ekonomist Inteligence Unit", London,
1999.
Fennema, М., lnternational Networks ој Banks and Industry, Мartinus Nijhoff Publishers,,.
The Hague/Boston/London, 1982 '
Frank, А. G., Capitalizm and Underdevelopment in Latin Amerika, Historical Studie.• 'ТЈ ---.
Chile and Brazil, New York, 1967.
Greskovits, Ве!а, The Political Есопоту ој Protest and Patience: East Еиrореап and Lati,r
American Transjormations Compared, Central European University Press, Budapest, 1998
Grizo, Naum, Davitkovski, Borce, Privatizacija vo svetot. .,Prosveta" - Кwnanovo,
Kumanovo, 1994
Heller, А., Feher F., From Yalta to Glasnost. Тhе Dismantling ој Stalins Empire, Basil
Blackwell, Oxford, 1990
Henderson, Karen, Robinson, Neil, Post-Communist Politics Ап lntroduction, Prentice
Hall Europe 1997
Ili, Dzef, Kovanje demokratije. Istorija levice и Evropi, 1850-2000, Fabrika knjige, Beograd,
2007
IzguЬЏeno и tranziciji. Kriticka analiza drustvene transjormacije, priredili: Апа Veselinovic,
Petar Atanackovic, Zeljko Юaric (UR.), Rosa Luxemburg Stiftung, Beograd, 2011
Jovanovic, dr Radisa, Politicka тос i tradicionalno komuniciranje и Srbiji, Institut za
politicke studije, Beograd, 1992
Jovic, Borislav, Poslednji dani SFRJ. Kompanija "Politika~ Beograd, 1995.
Kontic, dr Ljiljana, Re.struktuiranje i privatizacija ve/ikЉ drustvenih preduuta и Srblji,
Institut za evropske studije, Beograd, 2007
Kosik, Karel, О dilemama suvremene povijest, Razlog, Zagreb, 2007
Кreissig, Heinz, Povjest helenizma, Graficki zavod Hrvatske, Zagreb, 1987
Kuljic, Todor, 1ito. Socioloskoistorijska studija, Institut za politicke studije, Beograd, 1998
Labus, Miroljub, Osnovi ekonomije, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Sedmo iz-
menjeno i dopunjeno izdanje, Beograd, 2007
 540 Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggrоЬђа

Lazic, Mladen, t ekajuci kapitalizam. Natanak novih klasnih odnosa и Srbiji nSluzЬeni
glasnik'; Beograd, 2011
Luxemburg, Rosa, Akomulacija kapitala. Prilog ekonomskom objasnjenju imperijalizma,
Kultura, Beograd, 1955
Marinkovic, Darko, Si11dikati и Evropi, Beograd: Gradjanske inicijative, 1998
Marks, К., Kapital, Zagreb, 1947
Mengel, Karl, lstrazi1•a11ja о metodi drustvenih nauka,s posebnim osvrtom па politicku
екопотйи, nSlu:Љeni glasnik~ Beograd, 2008
Milanovic, Branko, Тпсоте, l11equality, a11d Poverty duri11g the Transition from Planned to
Market Есопоту, The World Bank, Washington, D.C., 1998
Milenkovic, dr Milica, Milenkovic, dr Toma, Zaposijavanje и Srbiji. Od zacetka do oslo-
bodjerija zemije 1944, knj. 1, RepuЬ\icki zavod za trzШe rada, Beograd, 2002
Mitrovic, mr Dorde, Zemije и tra11ziciji i globalizaciji. Ekonomski i institucionalni aspekti.
SD PuЬ\ik Beograd, Beoknjiga Beograd, Beograd, 2006
Moor, W., Economic Demography ој Eastern and Southern Europe. Arno Press, New York,
1972
Narayan, Deepa, Voices of the poor. Сап Апуопе Hear Us? The World Bank, Washington
D. С., 2000
Nunn, Nathan, Тhе importance of history for economic development, Cambridge, МА:
National Bureau of Economic Research, 2009
Obradovic, Marija, nNarodna demokratija" и Jugoslaviji 1945-1952, INIS, Beograd, 1995.
Pecujlic, Miroslav, Globalizacija. Dva lika sveta, Gutenbergova galaksija, Beograd, 2005
Petranovic, Branko, Jstorija Jugoslavije, Treca knjiga, Socijalisticka Jugoslavija 1945-1988,
Nolit, Beograd, 1988
Petrovic, prof. dr Pero, PRIVAТIZACJJA lskus tva Srbije i zemaija и tranziciji, Cigoja stam-
pa, Beograd, 2006
Popovic, dr Mihailo, Rankovic, dr Мiodrag, Teorij e i proЫemi drustvenog razvoja, BIGZ,
Beograd, 1981
Privatisation in SerЬia. Evidence and Analyses edited Ьу Boiidar Cerovic, Centar za iz-
davacku de\atnosti Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2006
Privatisa tion, А Global Perspective, edited Ьу У. У. Ramanadham, Taylor&Francis, 1993
Prokopijevic, Jovisa, Bitni faktori drustvenog i tehnoloskog razvoja, Ekonomika, Beograd,
1985
Przeworski, А., Democracy and the Market: Political and Economic Reforms in Eastern
Еиrоре and Latin America, Cambridge University Press, Cambridge and New York, 1991
Reforms in Serbla: Achievements and Challenges, editor Bosko Мijatovic, Center for
LiЬeral-Democratic Studies, Beograd, 2008
Reinert, S. Erik, Globalna ekonomija. Каkо su bogati postali bogati i zasto siromasni posta-
ju siromasniji, Cigoja stampa, Beograd, 2006
Salih, Foco, Strajk izmedu iluzije i zblije, Radnicka stampa, Beograd, 1989
Samnelson, PauJ, Ekonomija, Savremena administracija, Beograd, 1989
Skilling, G., Тhе Governments of Communi.st East Europe. Thomas У. Crowell Company,
Izvori i literatura
541

New York, 1966

Srbija 2000-2006. Drzava, drustvo, privreda, шednik МВа Dшkovic, Institut za evropske
studije, Beograd, 2007
Stiglic, Е. Dzozef, Protivurecnosti globalizacije, SMB-x, Beograd, 2002
Stiglitz, Е. Jozeph, Ekonomija javnog sektora, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd,
2004
1he Cambridge Economic History of Modern Еиrоре, edited Ьу Stephen BroadЬerry and
Kevin Н. O'Rouke, Carnbridge University Press, New York, 2010
Tomszewski, Ј. The Socia/ist Regimes of East Centra/ Europe. Тheir EstaЬlishment and
Conso/idation 1944-1967. Routledge; London, 1989
Tukidit, Peloponeski rat, Admiral Books, Beograd, 2010
Valerstajn, Imanuel, Posle liberalizma, Sluzbeni glasnik, Beograd, 2005
Van Ree, Erik, Тће Plitical Тhought of Joseph Stalin. А Study in Twentieth-Ctntury
Revolutionary Patriotism, Routledge Curzon, London, New York, 2002.
Vidojevic, Zoran, Demokratija па za/asku. Autoritarno-totalitarna pretnja, SluzЬeni
glasnik, Institut drustvenih nauka, 201 О
Vukovic, Slobodan, Сети privatizacija, SDS-IKSI, Beograd, 1996
Vukovic, Slobodan, Tranzicija i korupcija, Rad, Beograd, 2007
Zoran Dindic: Etika odgovornosti, uredila i uvod napisala dr Latinka Perovic, Helsinski
odbor za ljudska prava u SrЬiji, Beograd, 2006
Попова, Т. Л., Приватизация: проблемы и решения, ,.Экономика", Москва, 1992

Cland
Adiic, prof. dr Sofija, ,.Zasto privatizacija u SrЬiji пе podstice privredni razvoj", Ekonomski
anali, Ternatski broj: Savetovanje ekonornista, privrednika i bankara. Nova resenja u reg-
ulativi privatizacije: Dosadasnji rezultati i ocekivani efekti. Beograd, 17. i 18. april 2003,
april 2003
Agh, Attila, ,.Frorn Nornenclatura to Clientura. The Emergence ofNew Political Elites in
East Central Ешоре", Labour Focus оп Eastern Еиrоре, No. 47/1994
Bel, Gerrna, ,.Against the rnainstrearn: Nazi privatization in 1930's Germany': 'Ље
Economic Нistory Review, 63, 1 (2012)
Bolcic, prof. dr Silvano, .О socioloskirn i ekonomskirn snagama i socioloskirn 'osloncirna'
reforme" (socioloski komentar reforme 1990), Privredna reforma 1990. - put и triisnu
ekonomiju, Institut drustvenih nauka, Centar za ekonomska istrafivanja, Beograd, 1993
Broadberry, Stephen, Юein, Alexander, ,When and why did eastern European economies
begin to fail? Lessons from а Czechoslovak/UK productivity comparison, 1921-1991 ':
Explorations in Economic Нistory, no. 48/2011
Bukvic, Rajko, ,.Proces svojinske transformacije u privredi SrЫje i proЫem njegov-
 542 Marija Obradovic • Hronika tranzidjskoggroЬQa

og sagledavanja': Veselin Vukotic, ,,Privatizacija drustvenog kapitala је u zavrsnoj fazi':

l11stituciona/11a i11frastruktura и tтa11ziciji ka triis,ioj eko11omiji, lnstitut drustvenih nauka,
Centar za ekonomska istrazivanja, Beograd, 1994
BuЬic, Rajko, .Ргосев svojinske transformacije u privredi Srblje i proЬ\em njegovog sa-
gledaYanja", I11stitucio11al11a i,,frastruktura и tra11ziciji ka triisrюj ekonomiji, Institut drust-
venih nauka, Centar za ekonomska istrazivanja, Beograd, 1994
Deacon, ВоЬ, ,,Social Policy in Eastern Ецгоре and the Former USSR': Eastern Еиrоре
and the Соттопьеапђ ој lt1depe11dent States 1999, 4th edition, Europe Publications
Limited, London, 1998
Dordevic, Zivota, ,,Srblja па ivici': radni materijal prezentiran 28. maja 1996. godine na
sastanku Socijalno екопотвће grupe l11stituta za filozofiju i drustvenu teoriju, na temu:
,,Od komunizma do postkomunizma u socijalno-ekonomskoj strukturi sa posebnim
osvrtom na Srblju"
Draskovic, dr Veselin, ,,Tranzicija i privatizacija: Izmedu iluzija i realnosti': Ekonomski
anali, br. 130 oktobar-decembar 1996
Duke, Vic, and Grime, Keith, ,,Privatization in East-Central Europe. Similarities and
Contrasts in its Application': in The New Great Transjormation? Change and Continuity in
East-Ce11tтal Europe, ed. Ьу Christopher G. А. Bryant and Edmund Mokrzycki, Routledge,
London, 1994
Eyal, dr Jonathan, ,,А Political Perspektive on Eastern Europe': Eastern Europe and the
Commo11wea/th ој lndependent States 1999, 4th edition, Europe PuЬ\ications Limited,
Londom, 1998
Galves, Hesus Padija, ,,ldeoloske osnove globalizacije': RepuЫika, br. 452-453, 2009
Gardawski, Juliuz and Zukowski, Tomasz, ,,What the Polish workers think", Labour Fokus
оп Eastern Europe, 46, Sept-Dec 1993
Goati, dr Vladimir, ,,RepuЬ\icke elite i raspad Jugoslavije': Privredna reforma 1990. - put и
tтiisnu ekonomiju, Institut drustvenih nauka, Centar za ekonomska istrazivanja, Beograd,
1993
Gowan, Peter, ,,The EU and the Unsettled Future of the Easf, Labour Fokus оп Eastern
Europe, no.67/2000
Gowan, Peter, ,,The Peripheralisation ofCentral and Eastern Europe in the 1990s': Labour
Focus оп Eastern Еиrоре, No. 65, 2000
Gyula, Bakacsi, Takacs, Sandor, Кaracsonyi, Andras, Imrek, Victor, ,,Eastem European
duster: tradition and transition': Journal ој World Business 37 (2002)
Jandric, Мisa, ,,GuЬid u SR Jugoslaviji nastali uvedenim sankcijama•: Sankcije - uzro ci -
legitimitet, legalitet i posledice, SANU, Beograd, 1994
Jovanovic - Gavrilovic Biljana, .,Politika trШta rada i nezaposlenost u procesu tranzicije
jugos\ovenske privrede': lnstitucionalna infrastruktura и tranziciji ka triisnoj ekonomiji,
Institut drustvenih nauka, Centar za ekonomska istrazivanja, Beograd, 1994
Кilmister, Andy, ,.Economic developments in eastem Europe': Labour Focus оп Eastern
Europe, no.2/1992
Kontic, dr Ljiljana, ,.Privatizacija': SRВIJA 2000-2006. Driava, druJtvo, privreda, urednik
Мisa Durkovic, Institut za evropske studije, Beograd, 2007
Коvас, Oskar, ,.Dosadasnji uticaj sankcija na tranziciju privrede SR Jugoslavije i kako
Izvori i literatura 543

dalje?", Institucionalna infrastruktura и tranziciji ka trtisnoj ekonomiji, Institut drustvenih

nauka, Centar za ekonomska istraiivanja, Beograd, 1994
Kovacevic, Slavoljub, .Nema ni starog ni novog modela tranzicije, postoje samo prazna
оћесапја", RepuЬ/ika, br. 480-483, 1. 7 - 31.8.2010
Lukic, Dragan, Gulan, Branis\av, ,.Privatizacija u RepuЬlici SrЬiji. (Ras)prodaja imovina i
triista': Ekonomski апай, Tematski Ьгој, Savetovanje ekonomista, privrednika i bankara.
Ekonomska tranzicija u SrЬiji 2001-2005. Rezultati, strategije, perspektive, apri\ 2006
Lukic, mr Radovan, ,.Neki aspekti procesa privatizacije u Srblji", Ekonomski ana/i,
Tematski broj: ,.Savetovanje екопопвиа, privrednika i bankara. Nova resenja u regulativi
privatizacije: Dosadasnji rezultati i ocekivani efekti. Beograd, 17. i 18. april 2003, april
2003
Marija Obradovic, ,.Promena svojine i ekonomske strukture u istocno evropskim zeml-
jarna pos\e Drugog svetskog rata (1945-1952), Istorijski zapisi, Podgorica, godina LXXII,
br. 3-4, 1999.
Novakovic, Nada, .Strajkovi, sindikati i privatizacija u SrЬiji~ Socioloski pregled, voL
XLIVII (2013), no. 1
Obradovic, "Political Elite and Community Modernisation in the post - 1989 Eastem
Europe", Tokovi istorije 3-4/2003, Beograd 2003.
Obradovic, Marija, "Elitve Millyetqi\ik" poglavlje 3 u knjizi Кaradeli Cem(ed), Scak Savas
Sonrasinda Aurupave Turkiyw (Еиrоре and Turkey Affer the Coa/d War), Ayrac Yayinevi,
Ankara, 2003.
Obradovic, Marija, "The socio-historical consequences of privatization in SerЬia", South
East Europe Review, Issue 01/2007.
Obradovic, Marija, .The 2002 strategy for privatisation in SerЬia~ South East Еиторе
Review, Issue 4/2009.
Obradovic, Marija, ,,ciljevi privatizacije: ekonomski rast ili profit?", Srpska politilka mis-
ao,Vol. ХХ (2012), No.1-2.
Obradovic, Marija, ,.From Revolutionary to Clientelistic Party: The Communist Party of
Yugoslavia 1945-1952", East Еиrореап Politics and Societies and Cu/ture, VoL 24, No. 3,
August 2013
Obradovic, Marija, ,.Raspad Jugoslavije i strukturalna drustvena dezintegracija istocne
Evrope u procesu tranzicije nakon 1989. godine': Pisati istoriju Jugoslavije. Videnje srps-
kogfaktora, uredivacki odbor: dr Мi!е Bjelajac (glavni urednik), dr Marija Obradovic, mr
Vladan Jovanovic, Institut za noviju istoriji Srblje, Beograd, 2007, str. 45.
Obradovic, Marija, ,,Relevantnost stavova Roze Luksemburg о ekonomskim granica-
ma kapitalisticke prosirene reprodukcije za privatizaciju u Istocnoj Evropi", Gde је ne-
stala Roza Luksemburg. Zbornik radova sa naucne konferencije "Recepcija ideja Reoze
Luksemburg u SrЬiji/SFRJ~ priredio Zlatoje Martinov, Res publika, Beograd, 2011
Obradovic, Marija, ,,Socijalni mehanizam privatizacije u SrЬiji (1989-2000)", Srbl i
Jugos/avija, driava, drstvo, politika, Institut za noviju istoriju SrЬije, Beograd, 2007
Obradovic, Marija, ,.The Rulung Party", u Тhе Road to War in Srbla. Trauma and Calharsis,
edited Ьу Nebojsa Popov, Central European University Press, 2000.
Obradovic, Marija, ,.Uloga medunarodnih finansijskih organizacija u privatizaciji drust-
venog kapitala u SrЬiji 2000~ Nova Srpska politilka misao, Vol. XVll/2009, No. 3-4,
 544 Marija Obradovic • Hronika tтanzicijskoggrobija

Рарк, Zark o, ,.Mogucnosti i uslovi oporavka", Вота i Balkan, Sarajevo, Bosna-forum

17/02
Petrovic, prof. dr Рего, .Dometi i perspektive dalje privatizacije u SrЬiji': Srpska slobodar-
ska тнао, br. 6, Beograd, novembar-decembar 2005.
Petro,'ic, prof. dr Рего, ,.Proces privatizacije u SCG i iskustvo drugih evropskih zemalja u
tranziciji': Srpska slobodarska misao, Beograd, br. 4, jul-avgust 2005
Pettifer, James, .,The Albanian Upheaval: Юeptocracy and the Post-Communist State':
Labour Focus 011 Еаиет Europe, No. 57/1997
Ророе, Nebojsa, .,Rad - kazna i nagrada" u Ziveti od rada, priredila Lidija Jovetic,
RepuЬlika, Beograd, 2003
Rajno,'ic, mr Ljiljana, .,Restruktuiranje u postupku privatizacije" Ekonomski anali,
Tematski broj: Sa,·etovanje ekonomista, privrednika i bankara. Nova resenja u regulativi
privatizacije: Dosadasnji rezultati i ocekivani efekti. Beograd, 17. i 18. april 2003, april
2003
Rankovic, Miodrag, Socioloska prouёavanja deformacija i granice drustvenog razvitka
u Defom,acije i gra11ice drush1mog razvitka. Prilozi socioloskoj teoriji, knjiga 1, Institut za
socioloska istrazivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 1989
Rosentein-Rodan, N., .,ProЫems of Industrialization in Eastem and South-Eastern
Europe': Ekonomic Youmal, VOL-LIII, lune - September, 1943
Sarti, Roberto, .,Proces privatizacije u Italiji'; Kroz tranziciju. Prilozi teorij i privatizacije.
Priredili: Zeljko Popovic i Zoran Gajic, АКО, Novi Sad, 2011, str. 195-199
Savic, dr Ljubodrag, .,Srpska privatizacija - kapitalizam bez granica'; Ekonomski vidici,
XI (2006), br. 3
Savic, Ljubodrag, .,Privatizacija - veliki uspeh ili tranzidona zaЬ!uda" Ekonomski anali,
april 2006, tematski broj: Savetovanje ekonomista, privrednika i bankara "Ekonomska
tranzicija u SrЬiji 2001-2005. Rezultati, strategije, perspective': Beograd, 13. i 14. april
2006
Smith, Н. AJan, .,Eastem European Economies" in Eastem Europe and the Commonwealth
of Independent States, 4th edition, Europe PuЬlications Limited, London, 1999
~ojic, S. Milan, .,LЉeralizam i tranzicija - iskustva SrЬije i okolnih zemalja': zbornik
(Anti)liЬeralizam i ekonomija, Uredivaёki odbor: dr Veselin Vukotic, dr Danilo ~ukovic,
dr Mirjana Rasevic, dr Slobodan Maksimovic, dr Vladimir Goati, Institut Drustvenih
nauka, Centar za ekonomska istraiivanja, Beograd, 2014
Stojiljkovic, Zoran, ,.Drustvena uloga i razvoj sindikata" u Sindikat i drustvo и tranziciji,
Institut za politiёke studije, Beograd, 1995
Vlahovic, Aleksandar, ministar za privredu i privatizaciju, Cvetkovic, dr Mirko, direktor
Agencije za privatizaciju, Arsic, mr Milojko, konsultant CES Mecona, .,Privatizacija pre-
duzeca u SrЬiji: Dosadasnji rezultati i oёekivani efekti': Ekonomski anali, Tematski broj:
.,Savetovanje ekonomista, privrednika i bankara. Nova resenja u regulativi privatizacije:
Dosadasnji rezultati i oёekivani efekti Beograd, 17. i 18. april 2003, april 2003
Vratusa, Vera, .,Cekajuci kapitalizam ili antikapitalistiёki misleci i delujucН': Socioloiki
pregled, vol. XLVI (2012), no. 1
Vujavidnovic, Dragan, ,.Тransformacija drustvene i driavne svojine" u Sindikat i drustvo
и tranziciji, Institut za politiёke studije, Beograd 1995
Izvori i literatura 545

Vukotic, prof. dr Veselin, .Privatizacija u programu геюппе" Privredna reforma 1990.

- put и triisnu ekonomiju, Institut drustvenih nauka, Centar za ekonomska istrazivanja,
Beograd, 1993
Vukovic, Slobodan, .Ekonomski uzrod razbljanja/raspada Jugoslavije~ Socioloiki pregled,
Beograd, br. 4/2011
Vukovic, Slobodan, .. Privatizacija i struktura drustva", radni materijal prezentiran 18.
juna 1996. godine na sastanku Socijalno-ekonomske grupe Instituta га filozofiju ; druitve-
пи teoriju, na temu: .,Od komunizma do postkomunizma u socijalno-ekonomskoj struk-
turi sa posebnim osvrtom na Srblju"
Zec, Miodrag, .Копсерт Nacionalnog privatizacionog fonda 1 ~ Ekonomski anali,
Tematski broj "Ekonomska tranzicija u Srblji 2001-2005. Rezultati, strategije, perspek-
tive, Beograd, april 2006
Zec, Miodrag, .Копсерт, modeli i efekti privatizacije u Jugoslaviji", Finandng. Meselni
lasopis га pitanjefinansija, br. 7-8, jul/avgust 1995
Zec, Miodrag, .,Nedovrsena tranzicija - dileme i moguca resenja~ Ekonomist, br. 1,
Beograd, 2005
Zec, Miodrag, ..Nuznost i etape svojinske transformacije~ u zborniku sa medunarodnog
naucnog skupa odrzanog u Beogradu 19. i 20. novembra 1990, Ekonomskefunkcije driave
и uslovima nase triisne privrede, priredili: Akademik Branislav ~oskic, akademik Mirceta
Curovic i prof. Bosko Gluscevic, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, Odeljenje
drustvenih nauka, Podgorica, 1992
Zindovic, В. Ilija, Stankovic, Vladan, ,,'Legalizovani' oblici korupcije u Srblji - anomicna
stanja drustvene entropije~ Socioloski pregled, vol. XLIVI (2012), no. 1 (1/133]

Registar pojmova i institucija
Agencija za licenciranje stecajnih upravni-
ka RepuЫike Srblje 393, 394
Agencija za osiguranje depozita, sanaciju,
stecaj i Iikvidaciju banaka 188, 216,
286,304,305,308,327,336,359,365,
393,394,425,521
Agencija za privatizaciju 13, 15, 186, 187,
189, 191, 193, 194, 204, 208, 209,
211-222, 224-258, 260-281, 283-
320, 322-327, 335-337, 339-396,
398,399,402,403,405,406,409-411,
413,414,416-423,425-432,435-438,
442,445-448,450,451,467-471,474,
488,489,494,497-499,504,505,507,
514,519-522,524,526-530,533
Akcijski fond RepuЫike Srblje 206, 219,
221,235,236,241,247,249,254,258,
260,262-266,268,269,273,274,276,
279,281,286-288,292,311,343,344,
346,355,357,363,390,409,416,433,
442,451,485,499,500,501,505,521,
528
Akcionarsko drustvo (a.d.) 243, 245-247,
254, 262,263,266, 267, 270, 274, 276,
286,291,292,297,311, 316,325,328,
-330, 332, 335, 342, 343, 353, 372,
359,421,425,463,471,482,484-486,
504
Akcionarstvo 115,203,204
Alokacija privrednih resursa 113, 196,481
Апопџёгю stanje drustva 100, 123, 171,
174-176, 182,471,337
Antiimperijalizam 33, 36
Antikolonijalna borba 33, 36
547
Aparat drzavne prinude 14, 49, 175, 229,
511, 533
Aukcije ро роёешо] ceni 232, 249, 266,
273,301,306,312, 320,321,338,340,
345,348,349,357,358,369,370,372.
401,402,405,407,420,507, 524
Aukcije zakazane ро iskazanom intereso-
vanju kupca 299-301, 308, 311-313,
316, 317, 319, 338, 339, 341, 36'-.
369-371,524
Aukcijska privatizadja 369, 396, 397, 3gg...
432
Autonomna pokrajina (АР) Kosovo 5--'
198-201,461,463-465
Autonomna pokrajina (АР) Vojvodina s _
~:~ 57, 150, 198, 200, 267, 406, 49ђ 0
Bankrotstvo 114, 202, 274, 313, 392. 510,
525
Bruto domaci proizvod (BDP) 14, 15, 20,
84, 85, 114, 121, 127, 131, 155, 210,
438,439,441-444,457,458,460-462,
474,482,495,517,518
Deonicarska drustva 13, 14,463,464,519,
527,531
Departrnent for Intemational Develop-
ment (DFID) 186, 194, 309,322,431,
432,466
Depolitizacija 53, 206
Deutsche Gescllschaft fiir Technische Zu-
sammenarЬeit (GTZ) 393,418,432
Dezintegracija radnicke klase 29-31, 58
Diktatura proletarijata 19, 29, 31, 50, 178
 548
"Divlja privatizacija" 41, 89, 206
Dokapitalizacija 150, 155, 161, 187, 197,
198,200,201,203-205,209,388,428,
483,501
Dominacija 15, 29, 45, 89, 94, 108, 151,
170,179
Donacije 56, 186, 187, 191-195, 215-219,
222,239,253,256,258,260,283,288,
309,310,312,325,349,350,353,356,
375,376,379-381,396,409,418,420,
431,432,458,519,534
Drustvena anomija 123, 176, 337
Drustvena diferencijacija 65, 133
Drustvena promena 29, 46, 66, 88, 90,
122,175
Drustvena struktura 44, 45, 47, 66, 96,298,
532
Drustvena svest 25,422, 510
Drustvene klase 31, 42, 43,503
Drustveni odnosi 25, 84, 113, 251
Drustveni razvoj 30-32, 37, 44-46, 49, 50,
65,66, 71,124,498,540
Drustveno preduzece (DP) 13, 15, 84, 130,
150, 153, 155, 160, 170, 174, 186,
188-193, 197-202, 204-212, 221,
222,225,228-231,247,255,258-260,
271,277,282,294,295,300,301,309,
314,318, 320,359,365,370,377,391,
393, 396-402, 405, 406, 409-411,
416-419, 422, 427, 429-434, 437,
442,447,461,463-465,467,469,478,
481,487,488,492,494,497,499,500,
503,504,506,511,517-521,523-525,
527-531,533,534
Drustveno vlasnistvo 55, 149, 197, 262,
433,485,499,503,532
Drustveno-ekonomska praksa 12
Drzava Ьlagostanja 30, 37, 47, 48
Drzavni kapital 29, 116, 126, 129, 154, 186,
187,206,295,390,391,409-411,425,
430,434,471,519
Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggroЩa
Ddavni poverioci 188, 213, 220, 263, 275,
286,299,303,304,307,308,316,342,
344,369,388,526
Ddavni protekcionizam 103,175
Ddavno vlasnistvo 12, 31, 60, 81, 88, 127,
151,241,272,512
Due diligence 191,310,337,389
Duznicko-poverilacki odnos 294-296,
336,350,426,522
Ekonomska efikasnost 11, 22, 57, 79, 154,
344,451,521
Ekonomski sistem 14, 15, 20, 22, 39, 44,
55, 56, 66, 76, 87, 93, 100, 107, 115,
122,140,178,209,344,517,521
Ekonomsko-istorijska analiza 14,533
Eksploatacija 11, 15, 32, 36, 49, 70, 94, 99,
214,257,268,271,380,386,387,452,
482,502,532
Erozija drustvenog kapitala 202, 203, 221,
247,249,250,269,326,347,359,377,
384,389,522,525,526,531,534
European Agency for Reconstruction
(EAR) 186, 253, 256, 283, 288, 297,
319,349,350,353,379,381,418,436_
European Bank for Reconstruction and
Development (EBRD) 119, 120, 131,
132,451,537
Evropeizacija 30
Evropska agencija za rekonstrukciju 186,
253,256,301,309,315,353,431,436
Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj
(EBRR) 116, 118-122, 132
Evropska periferija 31, 32, 44, 46, 47, 76,
100,122,128,139,185,314,529
Evropska unija (EU) 30, 84-88, 93, 96-98,
100, 102-104, 106-108, 117,121, 128,
129,131,132,294,456,466,482,503
Finansijski kapital 19, 32-37, 44, 46, 50,
85, 87, 92-94, 100-103, 114,117, 124,
125,128,129,185,260,302,314,378,
458,483,484,518,519,529
Finansijsko restrukturiranje 295, 380, 426
 Registar pojmova I institucija
Fiska\na po\itika 441
Fond za razvoj RS 144, 150, 199-201, 285,
297,310,311,342,357,364,369,390,
412,417,464,520
, Globalizacija 14, 21, 25, 36, 38-40, 59, 64,
65, 92-94, 107-109, 140, 177-179,
181, 182,477,482,540-542
Imperijalizam 32-36, 63, 92, 134
Industrijski rast 46, 439, 443, 445, 458, 460
Internationa\ Finance Corporation (ICF)
432
Investitor 12, 35, 87, 116, 123, 132, 155,
161, 191,230,251,253,261,269,276,
286,289,296,300,310,312,316,319,
320,322,323,337,341,342,354,359,
362,365,368,370,371,379,381,384,
390,432,435,481,512,523,524
Istocna Evropa 12, 14, 15, 19, 22, 24, 29-
32, 36-50, 52, 59,60, 63-65, 75-104,
106, 107,115-124,126-129,132-134,
139-141, 154,159,170, 172-174,177,
178, 182, 185, 190,197,294,391,410,
452,454,466,512,543
Istorijski proces 13, 15, 19, 20, 42, 93, 95,
107, 140
Javna \icitacija 296,305,319,320,336,338,
340,357,359,364,373,402,412,420
Jedin i ponudac na tenderu 213, 214, 220,
229,230,232,236,237,239-242,248,
250,262-264,266,268,276,277,282,
288-290,301,311,326,350,351,353,
355, 361, 365, 372, 380, 384, 415,
421-427,429,430,437,524,529
Jugos\ovenska narodna annija (JNA) 51,
53, 55, 160, 517
Кapitalisti&a akumulacija 29, 35, 36, 44,
47, 100, 102, 117
Кapita\isti&i nacin proizvodnje 31, 36,
121
Кapitalizam 19, 29, 30, 49, 64, 65, 95, 98,
115,128,140,172,173,175,445
Юasna diferencijacija 129
549
Юasna svest 19, 44, 48, 58, 69, 116, 173,
422,483,503,511
Юasni identitet 46-49, 66
Юijentelisticka politicka struktura 92, 228,
251,482,485,487,498,505,510,528
Юijentelisticke drustvene mreie 228, 229,
483,523,533
Юijentelisticke partije 30, 88-92, 170
Юijentura 92, 96
Kolonijalizam 32, 33
Komisija za direktne pregovore 221, 228,
232,236,239,241,266,268,269,276,
290,344,353,415,422,436,521,528
Komunisticka partija Jugos\avije (КРЈ) 67,
92,98, 105
Komunizam 19, 29-32, 37-39, 41, 42, 44-
46, 76, 78, 79, 92, 105, 106, 116, 122,
132, 140, 141, 172, 173, 177, 178, 181,
182
Koncentracija i centralizacija kapita\a 34-
36, 92, 93,100,102,114,302,482,518
Konkurencija 20, 22, 33-35, 40, 78, 83, 85,
93, 102, 114, 119, 121, 144, 196, 266,
291,415,417,483,484,498,530
Konsultantske firme 217, 219-221, 223,
239, 240, 251, 253, 260-262, 267,
270,271,275,281,283,286-288,297,
302-304,309-312,314,316,323,324,
341,346-350,353,356,357,364,368,
374-376,379,381,384,391,392,406,
409,410,423,426,436,493,519,522,
525,528,529
Kontrar evolucija 11, 13, 148, 505
Когџрсђа 44, 46, 48, 91, 95, 96, 108, 117,
118, 121-123, 131,132,174,411,413,
414, 429, 430, 440, 454, 471, 472,
481-483,485,497,498,500,502,505,
507,511,512,514,524,530,531
Kosovo i Metohija (КiМ) 56, 57, 162, 164,
166-168,208,251,313,338,339,454,
457,458,462-465,478
Kosovo Trust Agency (КТА) 338,463
 550 Marija Obradovic • Hronika tтanzidjskoggroЬija

Kosovska poverilatka agencija (КРА) 463 Metoda javne aukcije 208, 225, 237, 253,
Кreditna politika 101 271-273, 286, 292, 295-297, 299-
301,303-306,320,322,325,339,345,
Кriza 15, 24, 30, 32, 37-39, 44, 49, 52,
348,352,359,361,364,367,369-371,
55-58,64,66-68, 70, 71,80, 88,100,
103,104,118,121,122,124,125,132, 374,377,380,396-407,414,441,450,
471,504,519,522-524,526
141, 142, 145, 146, 148, 149, 173, 175,
176,343 Metodi privatizacije 13,155,216,225,227,
228,237,261,271,272,283,292,303,
LiЬeralizacija 22, 23, 26, 40, 41, 79, 82-84,
97,115,128, 149,456-458 304,359,364,368,409,414,496,519,
530
LiЬeralizam 30, 47, 48, 50, 55, 63, 65, 477,
Model obavezne prodaje kapitala i imovi-
478,483
ne 208,409,519
Likvidacija preduzeca 13, 143, 150, 300,
313,336,439,452,464,465,474,489, Modeli privatizacije 89, 149, 152, 153, 192,
508,525,527,528 196-211
Mali akcionari 73, 74, 137, 155, 211, 215, Monetarna politika 41, 100
424,428,429,433,483,485-487,497, Monopol 15, 19, 20, 25, 33-37, 41, 49, 52,
499,502-505,507-509,514,528 66, 83, 97, 152, 228, 435, 465, 482,
Masovna privatizacija 14, 84, 89, 90, 93- 483,485,517,524,533
95, 99, 100, 116-118, 124, 127, 128, Multinacionalne korporacije 40, 93, 102,
131,207,518,519 103,302,433,482,518
Matitno ргеашесе 13, 248, 265, 296-305, Nacionalizacija 11, 13, 37, 98, 114, 125,
307,316,325,336-340,345,357,359, 128,151,172,185,204
364,370,410-413,428,430,464,465, Nacionalna ekonomija 12-14, 20, 33, 36,
531 37, 40, 98, 113, 209, 222, 247, 298,
Medunarodna asocijacija stetajnih uprav- 313,322,347,415,458,494,517,518,
nika 394 521,522,524-526,528,530,532
Medunarodna podela rada 30-32, 37, 93, Nacionalni ekonomski razvoj 33, 36-45,
139, 177 70,178
Medunarodni monetarni fond (ММF) Nacionalni komunizam 19, 32, 37, 39, 44,
38-40, 60, 77, 82, 83, 97, 101, 102, 45,57, 76, 79,105,129,140,141,172,
115-117, 142,148,177,191,193,392, 173,177,178
439-442
Nacionalno samoopredeljenje 33, 39, 54
Memorandum о razumevanju 308, 309,
Narodna imovina 12, 185
483,513
NarodnoosloЬodilatki pokret Jugoslavije
Metod javnog tendera 186, 188, 208, 215,
36,47
216,219,221,222,225,227-229,232,
235,240,243,247,248,250,252-254, NATO bombardovanje 160, 161,313,460
258-260, 262-265, 269-272, 275, Nomenklatura 11, 30-32, 42-46, 57, 58,
277-279,282,283,286,294-296,301, 66, 69, 71, 84, 88-92, 95, 102, 116,
305,307,311,318,319,323,341,350- 128, 129, 133, 134, 146, 151, 152, 154,
353, 355-359,363,364,372,375,378, 155,160, 169-175, 182,188,189,197,
380,385,397,414,416,417,419,421- 199,225,228,229,251,260,269,271,
423,425,430,441,450,519,524,533 273,298,327,359,362,367,370,397,
Registar pojmova i institucija
414,415,420,422,425,438,467,483,
498,505,506,512,519,522-524,528,
530-533
Organizaciono restrukturiranje 14, 295,
299,344,379,518,526
Otpis potrazivanja 278,295,307,308,318,
364, 381, 419, 430
Parlamentama demokratija 31
Pauperizacija radnicke klase 15, 29, 47, 84,
93, 123, 128, 129, 134, 173, 175, 189,
209,422,426,429,483,503,511,513,
517,518,534
Pismo zainteresovanosti 211, 213, 218,
299-301,325,338,352,354,362,370,
387
Politicka ekonomija 21, 33, 35
Politicka elita 25, 46, 51, 52, 55, 69, 91, 95,
96,171,445
Politicka komunikacija 45, 48, 49, 152
Politicka kul tura 44, 45, 48, 49
Politicka шос 45, 46, 48, 49, 63, 66, 69,
116, 117, 134, 175,179,482
Politicka oligarhija 14, 78, 117, 485, 487,
518,529
Politicka praksa 12, 333, 177
Politi&i sistem 30, 45, 95, 96, 108, 122,
123,134,148,170,172,179,298,482,
485,487,532
Politika privatizacije 116, 129, 150, 196,
344,384,481,489,522
Ponudac na tenderu 213, 214, 216, 218,
220,224,226-230,232-237,239-250,
252-255,257,258,262-264,266,268,
269,273-280,282,284,285,288-293,
298,301,311,318,319,323,325,326,
343,350-353,355,361-363,365,372,
378,380,382-384,386,387,391,415,
421-427,429,430,436-438,524,528,
529,533
Postkomunisti&e zemlje 29, 39, 46, 60, 84,
119, 127,131,456
"Postena privatizacija" 207, 497-511
551
Potraiivanja poverilaca 189,295,303, 305,
307,308,337,361,365,381,385,402,
463,510
Privatizacija drustvenih preduzeca kroz
stecaj 391-395
Privatizaciona politika 113, 117, 124, 126,
129
Privatizacioni savetnik 213, 216, 219, 220,
222,223,232,234,239,260-262,267,
270, 271, 273, 276, 283, 286-289,
301-303,312,315,317,321,323,324,
326,337,341,344,350,353,357,358,
368,372,379,380,384,385,389,409,
416,417,426,431,432,467,519,521,
529,530,533
Privatna svojina 12, 13, 20-22, 25, 29, 30,
37, 55, 84, 105, 115, 126, 132, 140,
146,160,171,174,185,196,209,300,
322,344,451,473,500,50s-506,512,
518,521,326,534
Privatno preduze tnistvo 31, 161
Privredna drustva 215, 221, 231-233, 236,
238,239,241,247,253-255,261-269,
273,276,277,279,281,283,290,291,
297,307,308,311,319,325,340,346,
351-353,360,363,381,385,388,389,
391,409,412,414-416,469,471,508,
521,522,525,528
Privredni rast 12, 14, 20, 21, 24, 25, 39, 57,
119,145,209,210,222,419,438,439,
458,461,481,518,528,534
Privredni sistem 20, 22, 30, 31, 35, 180,
201,389,402,525
Privremene mere 224, 232, 324, 358, 369-
371, 380,385,411,414,429,466,534
Proces privatizacije 11, 12, 15, 19, 22,
29-31, 42, 43, 58, 88, 90, 93, 94, 100,
102-104, 113, 114, 119, 121, 123,
126, 128-130, 133, 140, 146, 149,
151, 170, 171, 173, 174, 180, 185-
478, 481, 482, 484, 487, 494, 495,
497-499, 503, 504, 506, 511, 512,
514,517-521,523-534
552
Prodaja imovine ргеёшеса 231, 232, 265,
295,296,306,318,320,322,326,336,
340,350,358,359,363,364,375,376,
380,382,393,395,405,420,421,451,
526
Prodaja kapitala 187-189, 200, 208, 235,
259-261,269,277,278,286,295,306,
313,341,359,365,383,385,397,399,
403,409,413,419,469,471,519,520,
525,531
Prodajna cena kapitala 215, 219, 220, 222,
227,231,234,238,242,244,249,250,
275,277,282,293,298,305-307,343,
348,351,367,374,383,398,403-405,
436,437,469
Program restrukturiranja ргесшеса 161,
177,188, 189,191,213,216,222,248,
252,278,295-297,299,303,304,307,
309-314, 316-321, 323-327, 336,
338,339,349,350-353,356,359-361,
363-366,368,369,371-373,376-382,
385,388,402,410,411,423,429,430,
520,522,531
Proizvodno-tehnoloski sistemi 302, 340,
518,526
Projekti restruktui ranja drustvenih predu-
веса u procesu privatizacije 310, 315,
316,365,375,421,423
Proleterska solidarnost 47
Prvorangirani роцпёас na tender 218,224,
226,227,232,234,235,237,244-246,
252-254,257,258,264,269,274-276,
278,280,284,285,291-293,298,318,
319,323,343,351,362,363,365,378,
382,386,430,437
Radnicka klasa 11, 15, 19, 22, 29-32, 38,
39, 42-45, 47-49, 55, 58, 63, 66, 68,
71, 79, 83, 84, 93, 94, 99, 100, 102,
113, 116, 121, 123, 127-129, 131,
132, 134, 145-147, 152, 171, 173, 174,
178,180,185, 187-189, 196-199,206,
207,209,230,235,239,247,255,300,
308,314,322,327,344,363,370,371,
375,380,384,390,411,417,419,422,
Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskoggroЬija
426,429,442,452,458,470,482,483,
498,502,503,506,511,513,517,518,
520-524,526,530,533,534
Radnicki pokret 32, 44, 48, 134, 178, 502
Radnicki strajkovi 66, 145, 176, 207, 210,
231, 265, 268, 314, 324, 365, 412-
414, 417,499,501,502
Raskid kupoprodajnog ugovora 211, 216,
219,221,231,238,243,250,254,265,
269,280,281,285,315,318,344,347,
361,365,367,373,374,384,387,411,
414,431,449,451,489,490,505,519,
522,525-527
Razvojna politika 11, 24, 149
Real-socijalizam ЗО, 36, 44, 63
Restrukturiranje drustvenih ргесшеса
u postupku privatizacije 14, 81, 186,
188,189, 191,294-391,409,410,420,
421,423,465,518-527,529-531
Revalorizacija 101, 153, 198-200, 202,205,
284
Revolucionarna levica 32, 78, 105
Rezervna armija rada 94, 99, 128, 129,313,
503,506
Sankcije Ujedinjenih nacija (UN) 153, 154,
160,170,438,460
Savet za borbu protiv korupcije 413, 481,
482,485,497,498,500,502,505,507,
512,514
Savet za uzajamnu ekonomsku ропюё
(SEV) 36, 77, 86, 87, 92, 96-99, 116
Savetnik za restrukturiranje 213, 276, 278,
316,388,402,424
Savez komunista Jugoslavije (SKJ) 50-55,
69-71,92, 174,175,196,517
Savez samostalnih sindikata Srblje (SSSS)
62,192,207,244,513
Sindikalno organizovanje 30, 60, 62, 63,
68, 69, 91, 195, 207, 214, 215, 224,
224,226,230,233,246,259,251,255,
257,258,264,267,284,285,290,293,
306,314,341,343,350,362,371,373,
Registar pojmova i institucija
378,383,385,387,412,413,417,426,
463,465,489,498,499,501,503,504,
508,513
Sindikat 20, 30, 60-63, 67, 68, 91,123,207,
228,244
Sinergijska mreza 326, 526
Siromastvo 29, 39, 40, 58, 75, 80, 91, 93,
99,132,139, 182,344,445,452,454-
456,492,494,522
Siva ekonomija 46, 48, 81, 95, 99, 154, 174,
175,454,462
Slobodno trziste 19, 25, 36-45, 64, 140,
141,451
Socijalisticka Federativna RepuЬlika
Jugoslavija (SFRJ) 11, 12, 41, 49-58,
78, 142, 143, 146, 148, 149, 174, 175,
180,198,256,459,460,462,470,498,
499,503,510,517,518,523,530,533
Socijalisti&a industrijalizacija 139, 513
Socijalisti&a partija Srblje (SPS) 52, 54,
160, 171, 207
Socijalisti&i sistem 12, 15, 43,117,499
Socijalizam 29, 30, 32, 36, 37, 41, 42, 44,
51, 55, 56, 59, 63, 69, 91, 92, 94, 95,
115, 117, 128, 169, 172,175,228,482, Strukturalne drustvene reforme 79, 115,
523,530
Socijalna nejednakost 65, 80, 132, 174, 196 Strukturalno prilagodavanje privrede 24,
Socijalni dijalog 30, 50, 60, 91
Socijalni program 210, 219, 220, 222, 227, Subjekt privatizacije 197-189, 208, 214,
230,234-238,242,244-246,248-255,
258,259,265,268,269,271,274-276,
278,282,285,291-293,297,298,307,
311,312,314-316,320-322,328,339,
343,344,351,353,356,359-361,363,
367, 371, 373, 378, 381, 397, 410,
416-418,423,424,431,435-439,441,
442,445,447,466,473,520,526
Socijalno raslojavanje 134, 174, 196
Socijalno-politi&e snage 71, 98, 99, 177,
256
Srtuktural na drustvena dezintegracija 11,
14,46,47,53,54,58,65,66, 150
553
Stecaj 13,190,207,208,210,216,221,249,
250,266,304,305,336,347,350,363,
366,367,377,388,391-395,411,425,
426,431,474,497,502,504,505,510,
511,519,522,525,527,530
Stecajni duznik 221, 249, 250, 266, 318,
347,360,363,368,388,392,421,525
Stecajni postupak 222, 232, 238, 249, 263,
265,274,298,300,317-319,322,324,
347, 360, 361, 371, 376, 379, 388,
391-395, 411,489
Stopa nezaposlenosti 457, 461, 472, 473,
481,492,497,512
Strane direktne investicije (SDI) 77, 103,
104,432-439,445,458,495,496,518,
529
Strategija privatizacije 192, 213, 260, 289,
296,304-306,309,310,316,318,325,
336,337,341,351,352,367,372,380,
384,386,391,409,410,414,418,419,
421-423,425,428-430,519,521,522,
528,530,531,534
Struktura drustvene moci 48, 89, 103, 129,
133,228,251,255,256,273,327,419,
422,505,507,510,533
142,177
39,161,439
221, 224-226, 228, 230, 231, 233,
235,240,241,243,244,246,248-250,
253-255,257,258,261,263-269,271,
272, 279-281, 283-286, 288-296,
301,303,304,311,313,315,318,320,
322, 326, 342-346, 350-353, 361-
363,366,372-374,378,380,382-385,
387-389,391,396,403,409,410,412,
414-417,419,421,423,424,429,431,
436,438,442,445,446,448-450,467,
519-521,523-533
Svetska banka 40, 60, 78, 79, 82, 97, 101,
115,116,132,177, 185-195,211,212,
215-218,234,235,240,248,251,253,
554
256,258-260,270,277,282,288,296,
309,312,316,327,350,360,368,375,
378,381,385,396,406,409,423,426,
432,439,519
Svetski sistem 14, 25, 31, 34, 36, 38, 40, 44,
45,46,48,64, 133,172,186,409,410,
482,518,519
Svojinska struktura drustva 11, 148, 185,
189,192,202,247,344,466,521
Svojinski odnosi 29, 103, 151, 185, 196,
221,528
"Tajkuni" 209
Tehnoloske celine 302, 312, 339, 340, 510,
518
Tehnoloski visak 322, 418, 424, 425, 431,
435,439,444,466,474,521,526
Tendecije dugog trajanja 46, 50, 101, 140
Tender sa jednim ропџёабеш 248, 250,
269,301,524
Tenderska komisija 216,220,221,224, 226,
228-234,236,239,240,243-245,248,
249,255,257,258,263-265,273,276,
277,280,281,284,289,290-292,297,
298,311,326,341,343,350,353-355,
362,364,372,380,382-384,386,387,
417,429
Tenderska privatizacija 277, 320, 373, 374
Tranzicija 14, 20, 22-24, 29-31 39-42, 44,
50, 58, 59, 63, 65, 76, 77, 80, 83, 84,
85, 90, 95-99, 103, 104, 115, 116, 118,
120-122, 12, 131-133, 139-141,
146, 160, 170, 172-174, 178,208,294,
363,438,455,458,482,513,523
Tranziciona drzava 94, 95, 134, 185
,.Tranziciona nomenklatura" 188,199,225,
229,251,259,260,271,273,298,327,
Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggroЬQa
359,362,367,370,397,414,415,420,
422,425,519,522-524,528,530-533
Тranzicioni pad 113
Triste rada 67, 69, 81-83, 93, 102,122,417,
418,440
Тransformacija drustvene svojine ll3, 149,
153, 198, 199, 201,204,464
Тriisna ekonomija 31, 39, 40, 60, 79, 82,
84, 88, 108, 118, 123, 132, 179
Trziste kapitala 40, 83, 84, 121, 128, 129,
148-150,217,222,397,409,415,417,
441,442,452,528-530
Тvrda budzetska ogranicenja 13
Ugovor о prodaji drustvenog kapitala 189,
213,214,220,236,240,253,273,279,
280,284,285,291,343,352,355,372,
416,423,424,436,437,447,466
Ujedinjeni granski sindikati (UGS) ,,Neza-
visnost" 60-62, 106, 107, 109, 207,
215,371,383,412,413,471,489,498,
499,503,513
United Nations Development Programme
(UNDP) 418, 432
United Nations Interim Administration
Mission in Kosovo (UNMIK) 462,
463-465
United States Agency for Intemational
Development (USAID) 186, 309, 324,
356,367,393,394,418,431
Vasingtonski konsensus 40, 64, 115
Vece poverilaca 304, 305
Zavisna ргеошеса 13,248,270, 294, 296-
301, 303,305,306,309,316, 318-320,
322,325,336-339,341,342,344-346,
348, 349, 357, 358, 364, 369, 370,
375-377,402,403,405,411,419,420,
423,425,493,522,524,531

Registar privatizovanih drustvenih ргесџзеса i
konsultantskih kuca
Ada Invest d.o.o., Beograd 306
Adriano Corsi SpA Pradarnno, ltalija 352
Advokatska kancelarija (Low Office) To-
mislav Sunjka, Beograd 385
Advokatska kancelarija Bozovic, Celic &
Ivkovic, Beograd 283
Advokatska kancelarija Drazic, Beatovic i
partneri, Beograd 256, 272, 283, 288
Advokatska kancelarija Prica i Spasic,
Beograd 217
Advokatska kancelarija Spasic & partneri,
Beograd 381
Advokatska kancelarija Stankovic, Beograd
379
Advokatska kancelarija Tomic & Partneri,
Beograd 242, 248, 288
Aerodrom cistoca terminali, Beograd 448
Aerodrom Nikola Tesla, Beograd 389, 471
Aerograf, Beograd 393
Agencija za kontrolu letenja Srblje 389
Agrarcoop, Кraljevo 408
Agrar-Perper, Bosnjica 446
Agriacoop d.o.o., Backa Topola 362
Agrobanka a.d., Beograd 360
Agrocoop a.d., Novi Sad 226
Agroeksport Toplice, Doljevac 446, 476
Agrokor, Hrvatska 434
Agromarket d.o.o., Кragujevac 292, 424
Agrooprema-promet, Jagodina 447
Agroprodukt, Кraljevo 448
Agroseme, Кikinda 477
555
Agroseme, Sremska Мitrovica 447, 448,
475
Agroservis, Kocevlje 476
Agrostocar, Pirot 446
Agrotehna, Sremski Karlovci 448
Agrounija, Indija 218,227,477
Agrouniverzal, Кanjiza 447
Agrovojvodina, Vrsac 451
АНА Mura d.o.o., Indija 373
АША Asset Association AG, Lihtenstajn
382
Aizia d.o.o., Beograd 424
Alapis s.a., Atina, Grcka 253, 390
ALBON plc, Engleska 337
Aleksa Santit, Aleksa Santic 225
Almex d.o.o., Pancevo 292
Alpin Group AG, Svajcarska 437
Alpine Mayreder Bau Gmbh, Austrija 237,
437
Altis Capital d.o.o., Beograd 261
Arnalko Overseas Ltd., IGpar 436
Apatinska pivara, Apatin 207,433
ARDOS Holding Gmbh, Austrija 486
Arexd.o.o., Beograd 234
Argo d.o.o., Horjul 269
Argofert Holding a.s., Republika СtЊа
319
Arma, Вас 446, 447
Armini Enterprises Company Limited,
IGpar 382
Arvi&Co, Utvanija 319
 556
Astra Zeneco Limited, Velika Britanija 390
At~e a.d., Beograd 233
АТВ Antriebstechnik AG Spilberg, Aus-
trija 426, 437
АТВ Sever, SuЬotica 427,428
А-Тес Industries AG Montanwerke
Brixlegg AG, Austrija 378, 387
А-Тес Industries AG, Austrija 387
А-Тес Minerals and Meta\s Holding
Gmbh, Austrija 378, 387
Ateks, Beograd 475, 476
Atelje "Stari grad~ Beograd 449, 476
АТР a.d., Кraljevo 230
АТР Vojvodina, Novi Sad 398, 482, 493
AU Sistem Beograd, Zemun 447, 476
Autokomanda, Beograd 435
Auto-kuca, Zemun 476
Autoprevoz, Gornji Milanovac 191
Autoprevoz, Vrnjacka Banja 191
Autoremont, Веёе] 447
Autoremont, Loznica 447
Autoremont, Nis 446, 450
Auto-svet, Sabac 447
Autotehna, Торо\а 192
Autotransport, Beograd 476
Autotransport, Кraljevo 229-231, 528
Autotransport, Sjenica 446, 449
Autovojvodina a.d., Novi Sad 401
Avala-gurne, Beograd 475
Aviation Economics, London 385, 386
Avtobusni Zavody Ltd. (LAZ), Ukrajina
343,344,355
Avtodeta\ Service Ulyanovsk, Ruska Fede-
racija 268
Azbukovica, LjuЬovija 447, 449, 476
Azo tara, Рааёеео 315,319,329,482,527
Azotara , SuЬotica 315,319,329
Azovimpeks, Ukrajina 301
Marija Obradovic • Hro11ika tmnzicijskoggroЩa
B.W.C. d.o.o., Beograd 321
Backa, Zabalj 447
Bakala Crossroads Investments Group 391
Ba\kan Advisory Company, Bugarska 223
Bankom d.o.o., Zemun 224, 225
Banovo brdo, Beograd 408
Barce\o Hotels & Resorts, Spanija 382
Bazar, Novi Sad 435
ВС Consulting d.o.o., Beograd 261, 271,
288,402,469,536
BDO ВС Ехсе\ d.o.o., Beograd 192, 213,
219,220,240,253,260,273,283,286,
288,324,336,337,348,353,356,381,
423,428,472,537
Begej plast, Per\ez 447
Begej, Zrenjanin 392
Belan, Belanovac 447
Benetton Group S.p.A., Ponzano Veneto
366
Beobanka a.d., Beograd 302,303,327,337,
363-365
BeoConex, Beograd 191,379
Beocotton d.o.o., Beograd 431
Beocinska fabrika cementa a.d., Beocin
188,466,493
Beograd film, Beograd 359, 367
Beograd IMK, Beograd 401, 402
Beograd invest, Beograd 476
Beograd-projekt, Beograd 476
Beogradska banka, Beograd 296
Beogradska industrija piva (BIP), Beograd
239,240
Beogradska pekarska industrija (BPI) a.d.,
Beograd 223, 224, 233, 256
Beogradski sajam, Beograd 262, 283, 288-
290, 531,532
Beogradski vunarski komblnat, Beograd
192,332,356,365,368,369,371,392
Beokoneks d.o.o., Beograd 406
Registar privatizovanih dru!tvenih preduze ca i konsultantskih kuca
Beolab laboratorija, Beograd 448
Beomedija marketing, Beograd 194
Beopetrol a.d., Beograd 223, 433, 435, 446,
467,476
Beostampa, Beograd 447
Beotrade d.o.o., Beograd 338
Beozastita, Beograd 476
Beta пн РВВ d.o.o., Beograd 254
Beteks, Beograd 435
Betonut Zrt, Madarska 263, 437
Betonjerka d.o.o., Beograd 411,412, 476
Betonjerka, Aleksinac 448
BIGZ PuЬlishing a.d., Beograd 65,434,540
BIGZ, graficko ргесшесе, Beograd 448
Biljur, Nis 446
Bioprotein, Obrenovac 476
BIP, videti: Beogradska industrija piva
Bivoda d.o.o., Bujanovac 265
BJN Financial d.o.o., Beograd 264
BNP PARIBAS Corporate Finance, Pariz
223,239,240
Bomex Export Import, d.o.o., SrЬija 245,
315
Вога Kecic - Specijalni transporti, Beograd
476
Borici, Sjenica 447,475
Bos, Zabalj 449
Bose Consulting Limited 466
Boza Топџс, Cacak 223
ВРА Intemational, Velika Britanija 242,
248
Brazda, Beograd 447
Brdani, Valjevo 447
Breitenburger Auslandbeteilingunsg
GmbH466
Brian Feliks 376
Brikel EAD Galabovo, Stara Zagora, Bu-
garska 243, 323
557
British American ТоЬассо (SerЬia) Limi-
ted 433,435
Brodogradiliste, Кladovo 450, 476
Brotrade posrednistvo, trgovina, krnetje-
stvo, gradbenistvo, storitve d.o.o.,
Maribor 339
Bruno, Indija 446, 449
Buducnost, Presevo 238
Buducnost, Velika Plana 447
Buducnost-promet, Loznica 393
Bummas Iievsk, Ruska Federacija 343
Burgoil Company Bourgas, Bugarska 275
С market a.d., Beograd 482-485, 498, 500,
504,513
СА 1В Corporate Finance Beratungs
Gmbh, Beograd 212,279,377
Cadogan Financial Credentials 217
CAPARO Industries Plc., London 241
Carnex a.d., Vrbas 280
CAST, ltalija 309
CASТ/Sofres Arcades 328,431
Cementara Kosjeric, Kosjeric 188, 433,
466,476,493
Centar za ekonomske studije CES МЕСОN
d.o.o., Beograd 217, 240, 251, 272,
287,391,396,468,469,536,544
Centralna remontna baza - Pernik,
Bugarska 313
Centrobanat, Zrenjanin 446, 449
Centrohemija, Beograd 447, 476
Centrotekstil a.d., Beograd 231, 232, 405,
534
СЕТ (Central Europe Trust Company
Ltd.) 193,212,368
CFNR, Francuska 245
CG Trade d.o.o., Beograd 383
CHRIWA, Nemacka 320
CIMOS d.d., Kopar, Slovenija 358, 429
 558
Citadel Financia\ Advisory d.o.o., Novi
Beograd 286, 287, 304, 305, 308, 309,
327,328,385,386
City Transport Construction Investment
LТD, London, Ve\ika Britanija 355
Clear Vision Investment & Lily Drogerie,
Beograd 353
Clyde & СО LLP, Londona 312,350,385
Clyde d.o.o., Beograd 217
Comrnerzbank, AG, Prag 212
Connex Morava, Ceska RepuЬ\ika 282
Conti Tech Aktiengesellschaft, Hanover,
Nemacka 291
Conti Tech Rubber Industrial Кft, Segedin,
Madarska 290
СОРЕХ SA, Poljska 347
Crvena zastava, Кragujevac 71, 144,393
Crveni signal, Beograd 448, 476
Crvenka a.d., Crvenka 233, 414, 415, 451,
476
Сееёаг-Регрег, Leskovac 446
Cydon Hellas S.A. Atina, Grcka 275
Cestereg elektron, Кikinda 450
Cetrnaesti decembar (14. decembar),
Beograd 476
Cetrnaesti oktobar (14. oktobar), Кru~evac
334,356,357,425
Cetvrti juli (4. juli), Crvenka 449
СеЬа elite, Poiarevac 447, 475
D'Arcy&Platt d.o.o., Beograd 350
Dahlia, Beograd 398, 476
Dam - Mont d.o.o., Despotovac 340
Damek, Zagreb, Нrvatska 434
Danublus, Novi Sad 233, 234, 435
DaxinPetroleum РТЕ Ltd., Singapur 245
Deconta d.o.o., Beograd 385
Deel Enginiering Consulting d.o.o., Вео-
Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggroblja
grad 240, 346
Dekarbonizacija, Beograd 450
Dekonta d.o.o., Beograd 386
Dekor, Subotica 447
Dekor, Sabac 475
De\ises, Vladicin Нап 218,359,361,527
Delo, Beograd 398
Deloitte & Touche, Beograd 223, 279, 303,
323,324,329-331,333,336,353,436
Deloitte d.o.o., Beograd 261,262,267, 310-
312, 357,358,377,379
De\reaJ, Beograd 482
Delta Agrar d.o.o., Beograd 258
Delta banka, Beograd 364
Delta broker, Beograd 435
Delta М d.o.o., Beograd 226,234,237, 259,
434,483
Delta МАХI, Beograd 435
Delta sport d.o.o., Beograd 416,435
Delta, Beograd 238, 434, 435, 483, 500
Deutsche Montan Techno\ogie Gmbh-
Montan Consulting Germany,
Nemacka376
Devix d.o.o., Lazar evac 274
Dijarnant, Zemun 475
Dijarnant, Zrenjanin 434, 435
Dinarnit-Nobel, Nemacka 322
DMB - Livnica d.o.o., Ralja 303
DMB 21. maj a.d., Beograd 13, 302-304,
322
Dnevnik Holding a.d., Novi Sad 262, 267,
268
Domal inienjering, Beograd 417
Dragan Markovic a.d., Obrenovac 218,
227,384,385
Dragan Srnic, Sabac 393
Dragon Ltd. Majuro, Marshall Islands 230
Drugi oktobar (2. oktobar), Jasenovo 447
Drvoprom, Gusevac 220
Registar privatizovanih dru!tvenih preduze ca i konsultantskih kuca
DSD ТоЬассо d.o.o., Beograd 226
DTM Relations, Beograd 227
Duga, Beograd 211,447
Dunav Grupa Agregata a.d., Novi Sad 244
Dunav holding INC, Beograd 220
Dunav osiguranje a.d., Beograd - Hotel
Jugoslavija 401
Dunav osiguranje a.d., Beograd - Hotel
Metropol, Beograd 403
Dunav, Cacak 476
Dunavka, Veliko Gradiste 435
Dunavpromet, Golubac 446
Dunavski Lloyd Sisak, Hrvatska 245
Duropak AG a.d., Вес 220, 437
Dusan Kosutic, Воёаг 446
Dusan Petronijevic, Кrusevac 220, 437
Duvan a.d., Ljubovija 287
Duvan, Cacak 446
Duvanska industrija Bujanovac (DIB) a.d.,
Bujanovac 260, 266, 267
Duvanska industrija Nis (DIN), Nis 223,
266,433,435,477,495
Duvanska industrija Vranje (DIV), Vranje
223,433,435,495
Dvadeset deveti novembar (29. novembar)
a.d., Subotica 359, 361-363, 419,521,
523
Dvadeset deveti novembar (29. novem-
bar), Кikinda 446
Dvadeset peti maj (25. maj), Koceljeva 476
Dvadeset prvi maj Auto kuca, Beograd 407
Dvadeset prvi oktobar (21. oktobar),
Кragujevac 303, 304, 322, 333, 375
Dzervin, Кnjazevac 218, 219
Dorde Zlicic, Durdevo 450
Duro Strugar, Kula 226,227,278,282
East Point Holdings Ltd, Nikozija, Кipar
234,245,311,436,437
Ehom d.o.o., Beograd 282
559
ЕКI Investment d.o.o., Beograd 233
Ekonomski institut a.d., Beograd 13, 154,
182,281,316,356,357,361,377,396,
406,421,485
EKSTRA - РЕТ d.o.o., Вeograd 292
EL AL, Izrae\ 385
Elan, Curug 446
Elan, Srbobran 225, 226, 335
Elektron, I<raljevo 446, 449, 476
Elektronabavka, Beograd 447,476
Elektronska industrija (EI) a.d., Holding
korporacija, Nis 13, 335, 344, 348-
350, 518
Elektronska industrija - 7. oktobar d.o.o.,
Nis 349
Elektronska industrija - Akustika, Svrljig
349
Elektronska industrija - Autoservis, N'd
349,448
Elektronska industrija - Ekos distributivni
sistem, Nis 349
Elektronska industrija - Elektromedicina,
Nis 348, 448, 477
Elektronska industrija - Elektroprodukt,
Nis 477
Elektronska industrija - Femid, Веlа
Palanka 349
Elektronska industrija - Feriti, Вeograd
348
Elektronska industrija - FMB d.o.o., N'd
349
Elektronska industrija - Industrijska elek-
tronika d.o.o., Nis 349
Elektronska industrija - КОМ GROUP
Konsing, Beograd 349
Elektronska industrija - Komponente, Nis
348
Elektronska industrija - РАК, Aleksinac
404
Elektronska industrija - РАК, Nis 348
Elektronska industrija - Sava d.o.o., N'J!
349
 560
Elektronska industrija - Test d.o.o., Nis
349
Elektronska industrija - Usluga d.o.o., NB
349
Elektronska industrija - Zutita, Nis 349
Elektroporcelan, Arandelovac 233,381
Elektroprivreda Srblje (EPS), Beograd 261,
291,424,430,471
Elektrosumadija, Mladenovac 475
Eliksir Group, Sabac 319
Elkor Holding, Holandija 323
Elnos komerc, Bor 449
Eltek, Kovacica 446, 476
ЕМI Jedinstvo, Backa Palanka 400
Emissio Broker, Zemun 237
Energetika do.o., Кragujevac 379
Enmon do.o., Beograd 235
Epsturs do.o., Beograd 271
Emst & Young, London 305, 316, 327
Erozija, Valjevo 408
Erste Donav - Darnpeschiff ahrtsgese-
llschaft (EDDSG) m.b.H, Austrija 245
Esoteq do.o., Beograd 325
Etilen, Beograd 476
Eukons Group d.o.o., Beograd 262, 281,
302,348,349
Euro Fineks Broker a.d, Beograd 355, 369
Euro gas do.o., SuЬotica 275
Euronova, Beograd 435
Europak d.o.o., Beograd 274
Eшopark do.o., Beograd 238
Ешореаn Privatisation Investment Согро-
ration (EPIC), Вес 222, 223, 283
Eшopetrolewn ood. Plovdiv, Bugarska 275
Fabrika arm atura, Воr 388
Fabrika automobila Priboj (FAP) a.d
Priboj 309, 353-355, 420,431
Marija Obradovic • Hronika tranzicijskog gro bija
Fabrika automobila Priboj (FAP) - Lim
d.o.o., Priboj 354
Fabrika automoblla PriЬoj (FAP) - Livnica
sa nadgradnjom d.o.o., Prijepolje 354
Fabrika automoblla Priboj (FAP) - Stan
d.o.o., PriЬoj 354
Fabrika automobila PriЬoj (FAP) - Trans-
port d.o.o., PriЬoj 354
Fabrika bakarnih cevi, Majdanpek 437,
476
Fabrika cementa Novi Popovac, Popovac
188,433,466,476,493
Fabrika elektroproizvoda FEP, Donji Mila-
novac 377
Fabrika fotohemikalija i autokozmetike,
Bor 388
Fabrika hartije za proizvodnju bezdrvnih i
arnbalaznih papira a.d., Beograd 287
Fabrika kaЫova Zajecar FZK d.o.o.,
Zajecar 223,417,436,477,520
Fabrika konzervi i hladnjaca, Titel 448
Fabrika kotrljajucih leiajeva (FКL) a.d,
Temerin 253, 254
Fabrika koze, Шiсе 433
Fabrika lak zice d.o.o., Bor 375, 376, 388
Fabrika maziva (FАМ) d.o.o., Кrusevac
216,238,260,271,275,276
Fabrika motora i motokultivatora a.d
(IMT), Кnjazevac 225
Fabrika odlivaka ZaguЬica 388
Fabrika opreme i delova, Bor 375, 376, 388
Fabrika poliester folija Bor, Bor 377
Fabrika reznog alata a.d, Cacak 262, 265
Fabrika soli, metala i galvanskih proizvo-
da, Bor 388
Fabrika stocne hrane, Velika Plana 447
Fabrike secera:
Donji Srem, Pecinci 223, 415, 476
Fabrika secera "Jugozapadna Backa~ Вас
222,415,446 ,451,476
 Registar privatizovanih drustvenih preduzeca i konsultantskih kuca
Fabrika secera Crvenka, Crvenka 223,414,
415,451,476,493
Fabrika secera Zrenjanin a.d., Zrenjanin
260,263,274,470,475,525
Fabrika secera, Kovin 447, 450, 451, 476
Fabrika secera, Sremska Мitrovica 447,
448,450,451,476
Jedinstvo, Kovacica 222,415,476
Prva srpska fabrika secera "Dimitrije Тц-
covic 1898", Beograd 322, 323, 333
Sajkaska, Zabalj 222,415,476
Secerana .Sabac", Sabac 324,327,392,393,
523,525
Selk 911, Cuprija 322,324,333,392, 525
Fabrika ulja a.d., Кrusevac 14, 218, 227,
476
Fabrika ulja Sunce, Sombor 434
Fabrika vagona a.d., Кraljevo 301, 302,
322,329,347
FACТIS Consulting d.o.o., Beograd 283,
309,329,330,341,368,385
Faculty of Mining and Geology on Uni-
versity of Belgrade (Rudarsko-geolo-
ski fakultet Univerziteta u Beogradu),
Beograd 376
Fadip Holding a.d., Веёе] 261
FAP, videti: Fabrika automobila PriЬoj
Farmakom МВ d.o.o., Sabac 319,325
Farmakos, Prizren/Beograd 464
FAW, Кina 308
FGUP Rosoboron - eksport, Ruska Fede-
racija 341
Fiat Auto S.p.A., Torino 303-306, 308, 309
Fiat Iveco S.p.A. Torino 305, 308, 309
Fidelinka a.d., Subotica 226, 234, 255
Fieldstone Private Capital Group, London
212
Figra d.o.o., Beograd 350
Filip Юјајiс, Кragujevac 310-313, 331,525
FIМAKS d.o.o., Smederevska Pa!anka 406
Finam Skin d.o.o., Beocin 226
561
Finartis Private Equity, Кajmanska ostrva
234
Fineks d.o.o., Beograd 384
Finkom Kapital d.o.o., Кijev, Ukrajina 355
Finpro LLC, Delaware, SAD 350
FINS Trade d.o.o., Beograd 255
Fond-Ineks-Intereksport a.d. Holding
kompanija, Beograd 251,252
Forum Absolute Return Fund Ltd., Britan•
ska Devicanska ostrva 263
Frad Aleksinac, a.d. za proizvodnju filtera,
Aleksinac 212,477
Fricler Tradeing Limited, Кipar 434
Frikom a.d., Beograd 223, 258, 434, 476
Friuleksport d.o.o., Beograd 346
Frizersko, Beograd 449
Gaj, Pancevo 446, 447, 475
Galeb FSU a.d., Beograd 264
Galeb Group d.o.o., Sabac 264, 276
Galenika a.d., Beograd 207, 389-391, 450,
476,482
Generaleksport, Beograd 14,311,381,382,
464 (Geneksovi hoteli)
Geomasina a.d., Beograd 407
GiЬnjari, Fabrika opruga, Кraljevo 211
GIK .1. maj~ Lapovo 215,401
GIP Zidar, Loznica 393
Glass industry a.d., Bugarska 424
Global Real Estate & Investment d.o.o.,
Beograd 382
Global Steel Holdings Limited, London
314,315
Globus, Novi Sad 448
Godomin, Smederevo 222, 525
Golubac, Arilje 475
Gorenje Group, Slovenija 434
Gorica, Beograd 476
Gospodinci a.d., Gospodinci 240, 260
 562
Gosa Holding korporacija a.d, Smederev-
ska Palanka 13, 297-300, 322, 330,
338,418,517,521
Gosa - 12. oktobar d.o.o., Topola 297,299
Gosa - DiЬut d.o.o., Smederevska Palanka
299
Gosa - Elektrooprema d.o.o., Smederevska
Palanka 297, 299, 300
Gosa - Fabrika alata i тпайпа d.o.o., Sme-
derevska Palanka 297,299
Gosa - Fabrika drumskih vozila a.d., Sme-
derevska Palanka 13,297,299,300
Gosa - Fabrika opreme i гпайпа (FOM)
do.o., Smederevska Palanka 297,298
GоЬ - Fabrika sinskih vozila d.o.o., Sme-
derevska Palanka 297,299,448
Gosa - Fabrika za proizvodnju шайпа
do.o., Srnederevska Palanka 13
Gosa - FAN, Srnederevska Palanka 297
Gosa - FOPIG do.o., Smederevska
Palanka 297,300
Gosa - FSO, Simicevo 297
GоЬ - Institut d.o.o., Beograd 297,300
Gosa - Montaia do.o., Velika Plana 297,
300,404,477
Gosa - Optoe\ektronika do.o., Beograd
297,300
Gosa - Osiguranje a.d., Smederevska
Palanka 298
Gosa - Razvojni Ьiro do.o., Beograd 297,
299
Gosa - SOLKO do.o., Smederevska Palan-
ka 297
Gosa - Stan do.o., Smederevska Palanka
299
Gosa - Skola, do.o., Smederevska Palanka
298
Goia- Stamparija d.o.o., Beograd 297,477
Gosa - Trade do.o., Smederevska Palanka
298
Gosa - Trgovacko sportski centar 299
Gо.Ь - Turs d.o.o., Beograd 298
Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggтobija
Gosa - Uzor d.o.o., Smederevska Palanka
297,300,525
Gosa - Zajednicki pogoni d.o.o., Smede-
revska Palanka 297,299,300
Graditelj, Bezdan 449
Gradevinar d.o.o., Nis 248, 249, 525
Gradevinar, Mali Zvornik 476
Gradevinski komblnat Odzaci, Odzad
446,447
Gradevinsko preduzece Mostogradnja a.d,
Beograd 288
Grafika, Мladenovac 475
Grafika, Novi Sad 447
Grafika, Pirot 192
Grampet S.A., Rumunija 242
Grand, Кrupanj 476
Granicar, f>ala 398
Granicar, Gakovo 226
Granit pescar, Ljig 437,447
Granit, Cacak 447
Grossoptic do.o., Beograd 254
Grot, Vranje 379
Grza turist, Paracin 446
GTZ i Hugo Grin, Nemacka 392
Gumel d.o.o., Hajdukovo 362
Harder Digital, Beograd 349
Harrisons Solicitor, Engleska 223, 279,
377,467
Harvinter, Moskva 262
НеЬа, Bujanovac 222, 233, 256, 257
Hellenic Sugar lndustry, Grcka 415
Helvetia Group, Svajcarska 213
Hemislade Tradeing Limited, Юраr 434
Hemofarm, Vrsac 207,416
Hempro, Beograd 476
Henkel, Nemacka 416
Нidro-Baza do.o., Beograd 243,244
Registar privatizovanih dru!tvenih preduzeca i konsultantskih kuca
Hidrogradnja, Vrsac 446, 447
Hidroinvest Beograd 476
Hidroinzenjering, Beograd 408
Hidroprojekat - vodovod i kanalizacija,
Beograd 393
Hidrotehnika Beogradnja, Beograd 446
Нidrotehnika hidroelektronika, Beograd
449
Hidrotehnika hidrogradnja, Beograd 476
Hipo Alpe Adria banka, Srblja 315, 428,
510
Hipok-promet, Beograd 393
Нipol, Hemijska industrija, Odzaci 211,
277-279
Hisar a.d., Prokuplje 213, 356
НК Vrelo d.o.o., Bujanovac 287,531
Hladnjaca Cacak 447
Hladnjaca Pirot, Pirot N 448
HLC Chemic Trade GmbH, Nemacka 228
Н\еЬ, Novi Sad 448
Holcim - Srblja a.d., Popovac 243, 244,
433
Holding IHP Prahovo, videti: Industrija
hemijskih proizvoda, Prahovo (IHP)
Нот & LeiЬovitz Ltd. 248
Ноте Art Sales & Services AG, Wolerav,
Svajcarska 232,255,282, 351
Horvath Consulting UК Ltd., Liverpool
381
Hotel "Srblja", Vrsac 191
Hotel "Sumadija': Beograd 399
Hotel "Turist': Beograd 447, 476
Hotel "Union", Beograd 448
Hotelijerstvo i ugostiteljstvo d.o.o., Вео-
grad 304
IDS d.o.o., Beograd 232
IHG Management, Holandija 382, 383
Ikarbus a.d., Zemun 262, 268, 269, 527
Ikom, Subotica 446
563
IMAS S.A. Esonie, Volos 290,291
Imgrad d.d., Ljutomer 269
IMK "14. oktobar" a.d., Кrusevac 334,356,
357,425
IMPA d.o.o., Sabac, 321
Impol, Slovenija 416
Industrija hemijskih proizvoda Prahovo -
Holding, a.d
Industrija hemijskih proizvoda Prahovo
(IНР) - Dubriva 318
Industrija hemijskih proizvoda Prahovo
(IHP) - Prevoz, pretovar, skladistenje
i pakovanje robe "Кrajina" 318,319
Industrija hemijskih proizvoda Prahovo
(IHP) - Proizvodnja, remont, mon-
taza opreme, rezervnih delova i ener-
getskih fluida 318, 319
Industrija hemijskih proizvoda Prahovo
(IHP) - Soli 318
Industrija hemijskih proizvoda Prahovo
(IНР), a.d., Prahovo 13,315,318,342,
527,531
Industrija masina i traktora (IМТ) a.d.,
Beograd 309, 350-352, 431,522
Industrija masina i traktora (IMT) - FaЬ-
rika motora i motokultivatora :i-d.,
Кnjazevac 225
Industrija masina i traktora (IМТ) - Fabri-
ka remontnog centra, Dobanovci 351
Industrija motora Rakovica (IМR) a.d.,
Beograd 322, 333, 350, 352, 353, 420
Industrija obuce Beograd a.d, Beograd
- Zemun 27, 28, 112, 193, 332, 356,
367-369
Industrija poljoprivrednih masina (IPM)
,.Zmaj" a.d. Zemun-Beograd 309,
350,351
Industrija precizne mehanike, Вeograd
407
Industrija stakla Pancevo, Раоёеvо 219,
235,237,359,364
 564
Industrija tepiha Ivanjica, Ivanjica 218,
359,360,525
lneks "29. поуегпћаг" Beograd 251,476
Ineks .Вогас", Beograd 475, 476
Ineks "DivciЬare", Козјепс 447
lneks "Hoteli~ Beograd 251,252,464
Ineks "Tresnjica~ Pozega 447
lneks "Zlatna obala", Sutomore, Cma Gora
252
INEX "Кrajina", Negotin 475
Infond Holding financna druzЬ a d.o.o.,
MariЬor 239, 340
INGO, &!Ьас 476
Inos "Podunavlje~ Smederevska Palanka
446,475,476
INSA, Beograd 401
Instalater, Sremska MHrovica 449
lnstitut medicine rada d.o.o., Jagodina 296
Institut za lecenje i rehabilitaciju гешпапё-
kih i kardiovaskularnih bolesti "Niska
Вапја" Nis 293
Institut za puteve a.d., Beograd 237, 239,
261
lntegral "Infenjering" d.o.o., Laktasi 250,
263
lntegral, Bujanovac 402
lnteks, Мladenovac 434
lnteks, Prijepolje 430
lnter gas d.o.o., Beograd 236
lnterservis, Novi Sad 435
lntertrust Holding, Beograd 348
lntertrust L.L.C, Bugarska 306
INVEJ, Beograd 222
lnvest banka, Beograd 296, 422, 435
lnzenjering automatika, Beograd 447
IPM Majdanpek d.o.o., Мajdanpek 375,
377
lrva investicije d.o.o., Beograd 248, 263,
291, 365, 372-374
Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggroЬQa
ISD - Industrijski savez Dombas, Ukrajina
301
lshrana, Zrenjanin 475
lskra "Metali", Novi Pazar 446
lskra, Kula 417
Istra a.d., Kula 212, 476
IТА, Arilje 475
IТМ Industrokomerc d.o.o., Beograd 407
Ivan Мilutinovic - PIM a.d., Beograd 379,
380,534
Ivo Lola RiЬar sistem a.d., Beograd 13,
335-338,340,403,517
lzolater, Kula 447
Izolma, Raca 192,446,476
lzvor Bukovicka Banja a.d., 191
Jabuka a.d., Beograd 282, 365, 372-374
Jabuka, Pancevo 448
Jadran, Novi Весеј 240, 261
Jagodinska pivara a.d., Jagodina 239, 240
Jaka 80, Radoviste, Makedonija 500, 501,
509,510
Janko Lisjak a.d., Beograd 13, 231-233
Jastrebac, Кrusevac 393
ЈАТ Airways a.d., Beograd 131, 132, 144,
385,386,389,531
ЈАТ Hotel Slavija d.o.o., Beograd 283, 287
ЈАТ Tehnika d.o.o., Beograd 385, 386, 389,
531
Javna skladista, Subotica 251-253
Javor, Beograd 449, 475
Javor, lvanjica 218, 222, 259, 359, 363, 364,
417,420
Javor, Petrovac 446
Javor, Prijepolje 191, 447
Jedinstvo, Apatin 218, 227, 259
Jedinstvo, Arilje 450
Jedinstvo, Vranje 400
Jedinstvo, Zabalj 446
Registar privatizovanih druAtvenih preduuta i konsultantskih kuta
Jelen Do, Jelen Do 215, 434, 476
Joint Stock Company (JSC) Tehnika Ser-
vice, Ruska Federacija 276, 277
Jozo Jukic, Nemacka 220
Jubanka, Beograd 304
Jugekspres putni&i saobracaj, Leskovac
261,265,266,525
Jugoalat, Novi Sad 400
Jugobanka a.d., Beograd 303-305, 308,
356,422
Jugodisk, Beograd 448, 476
Jugoexport Avala Filrn Internacional a.d.,
Beograd 287,288
Jugofund, Beograd 191,446
Jugoimport SDPR, Beograd 385
Jugoinspekt a.d., Beograd 283, 288
Jugolaboratorija a.d., Topola 192
Jugolaboratorija, Beograd 446, 476
Jugomedika, Кragujevac 449
Jugopapir, Beograd 476
Jugoreklam inzenjering, Beograd 446, 476
Jugoremedija, Zrenjanin 7, 184, 481, 497,
499-503,506-511,514,515,522,530
Jugoslovensko геёпо brodarstvo (ЈRВ) a.d.,
Beograd242,245-247,476,534
Jugosped, Beograd 231,232
Jugotehna d.o.o., Вог 375, 376, 378
Jugoterm Мегойпа d.o.o., Мramorsko
Brdo 283, 292, 293
Jugotrade d.o.o., Beograd 282
Jugozapadna Backa, Вас 222, 415, 446,
451,476
Juhor, Jagodina 434
Jumko Holding kompanija a.d., Vranje
262,265
Juzni Banat, Bela Crkva 213,422,424,476,
532
KaЬlovi a.d. Jagodina 296,297,310,330
Kamenko Gagrcin a.d., SomЬor 242-244
565
Kapok d.o.o., Beograd 219
Кaramat Holdings Limited, Кipar 486
Karin Komerc MD d.o.o., ~id 243
Karlsberg, Danska 433
Kartonka,Кrupanj393
КВС Securities, Brisel 288
Keramika, Кanjiza 482
Keramika, Кraljevo 449
Kerarnika, Mladenovac 219,235,236
Юuz - Grocka, Beograd 369-371, 523
Юuz - Kozara, Beograd 369-371
Юuz - Padobrani, Beograd 369, 371
Юuz - Plitvice, Vrsac 369, 370
Юuz - Srem, Ruma 369, 370
Юuz - Tisa, Novi Весеј 369, 451
Юuz - Trgovacka mreza, Beograd N 369
Юuz, Beograd 193,332,356, 367-370, 524
КМG Betonjerka, Beograd 411
КМG Trudbenik, Beograd 335, 336, 345,
411,413,414,417,429,521,534
КМG Trudbenik, UЬ 412
Кnjaz Milos, Arandelovac 433
Koalin a.d. Senovo, Bugarska 274
Kofeniks - Crep, Kosjeric 446
Kofeniks - Ozelenjavanje, Kosjeric 446
KOKS, Rusija 298
Kolubara "Gasbeton~ Vreoci 215,425
Kolubara "Gradevinar" d.o.o., Lazarevac
261,271
Kolubara "Univerzal" d.o.o., Veliki Crljeni
242,287,290,291,532
Kolubara "Usluge" d.o.o., Lazarevac 261,
531
Komercijalna banka, Beograd 323
Komgrap Holding korporacija a.d.,
Beograd 261,263
Kompanija Intemational CG, Beograd 13,
381-383
Kompresor, Cuprija 447
 566
Konkrit, Pozarevac 446
Kontinental banka a.d., Novi Sad 278, 430
Konzit d.o.o ргеёшесе za poslovni konsal-
ting, Beograd 381
Kooperativa a.d., Beograd 240
Koopinvest a.d., Beograd 191
Kopaonik SIK, Kursumlija 14
Kopaonik, Kursumlija 219
Kopaoniktrans. Brus 475
Kosmaj mermer, Mladenovac 476
Коёгапа Holding korporacija, Vranje 332,
356,367
Kovinoplastika Piskar МР d.o.o., Menges
269,321
Kozara, Banatsko Veliko Selo 435
Kozara, Cestereg 447
КРМG Consulting Barents Group, USAID
328,332,333,374,431
Кrernikovci a.d., Beograd 400
Кristal, Prokuplje 475
Кrusik a.d., Valjevo 334, 356-358
Кrusi.k - AkumuJatori a.d., Valjevo 358
Кrusi.k - Armature d.o.o., Valjevo 358
Кrusi.k - Fabrika шайпа i opreme d.o.o.,
Valjevo 358
Кrusik - Lovacka munidja, Valjevo 357
Кrusi.k - Plastika d.o.o., Овебпа 358
Кrusik - Precizni liv d.o.o., Мionica 358,
448
Кulinaplast, Ratkovo 476
Кulpin, Kulpin 392
Кultura, Beograd 63, 448, 477, 540
Кumal d.o.o., Sirac, Republika Нrvatska
273,274
Kvalitet a.d., Nis 287, 288
Labudnjaca, Vajska 225, 227, 278, 282
Ladema B.V., Beograd 483
Lafarge BFC d.o.o., Вeocin 380, 433
Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggroЬija
Lafarge Perlmooser Zement Holding
GmbH, Austrija 466
Laminat, Bajina Basta 449, 475
Lampasa Hellenic Hotels S. А., Grcka 382
Lasta a.d., Beograd 242, 247
Lateks, Cacak 211, 228, 446, 476
Lemind FPL, Leskovac 400
Leskodrvo, Leskovac 408
Leteks, Leskovac 192, 332, 356, 367-369,
372
Lijanovici d.o.o., Siroki Brijeg, Bosna i
Hercegovina (BIH) 362
Lilly drogerije a.d., Beograd 255
Litas, Pozarevac 229, 278, 282
Livar d.d., Gorica, Slovenija 299, 300
Livnica a.d., Кikinda 310, 330, 429, 430,
476
Lola - Audio, Beograd 338, 339
Lola - Fabrika alata, Beograd/Zubin potok
338,339
Lola - Fabrika alatnih mаЉа, Beograd
337
Lola - FEOP d.o.o., Obrenovac 338
Lola - Fluidomatik d.o.o., Beograd 337,
340
Lola - FMP Boljevac, Boljevac 337, 338,
340
Lola - FOP d.o.o., Vrdnik 337-339, 404
Lola - Hoteli d.o.o., Beograd 339
Lola - Investinienjering d.o.o., Beograd
337
Lola - Lesak, Beograd/Leposavic 339
Lola - Livnica, Beograd 340
Lola - MOS, Pirot 338, 340
Lola - Preduzetnistvo d.o.o., Beograd 338
Lola - Progres d.o.o., Raska 338, 339
Lola - Racunari, Beograd 340
Lola - Sarlah d.o.o., Pirot 338, 340
Lola - Stankovic a.d., Bogatic 240
Lola - Strpce, Strpce 339
Registar privatizovanih dru!tvenih preduzeca i konsultantskih kuta
Lola - Usluzne delatnosti d.o.o., Pancevo
338,340
Lola - Utva d.o.o., Рапёеео 338, 340
Lola Sistem a.d, Zeleznik 337-340
Luka Bar a.d., Bar 234
Luka Beograd a.d., Beograd 482-485, 513
Luka Novi Sad a.d., Novi Sad 283,414,534
Lukoil, Ruska Federacija 433, 435, 436, 495
Lura, Zagreb 434
Luxol-farmacija, Zrenjanin 508,514,538
Luznica hemijska industrija, Babusnica
192
Lvivsky Avtobusni Zavody d.o.o., Lavov,
Ukrajina 355
Ljublsa Miodragovic ТК, Prijepolje 218,
225,359,430,431,527,531
Ljubovija-trans, Ljubovija 393
Macvapromet, Sabac 475
Magnohrom, Кraljevo 278, 310, 313-315,
331,470,527,529
Magnus d.o.o., Кnjazevac 219
Majevica Holding a.d., Backa Palanka 261,
276,277
Manfred Hartman Gmbh&Co, Nemacka
367
Masurica, Surdulica 446
Masinoservis, Valjevo 446, 475
Masinoteks, Leskovac 447, 476
Masinoteks, Nis 476
Masinska industrija Nis (MIN)
Masinska industrija Nis - AGH, Gadzin
Нап 345,448
Masinska industrija Nis - Fitep a.d., Nis
347
Masinska industrija Nis - Livmin a.d. Nis
346,347
Masinska industrija Nis - Lokomotiva a.d.,
Nis 14,346
567
Masinska industrija Nis - Modelar, Nis
346,347
Masinska industrija Nis - Mont a.d. Nls
347
Masinska industrija Nis - Montaia,
Krusevac 393
Masinska industrija Nis - Obojeni metali
a.d., Nis 347, 448
Masinska industrija Nis - Oprema a.d. Nis
347
Masinska industrija Nis - Projekt, Nis 346,
403
Masinska industrija Nis - Sivi liv a.d Nis
346,347
Masinska industrija Nis - Skretnice do.o.,
Nis 345
Masinska industrija Nis - Spedjalna vozila
a.d. Nis 346, 347
Masinska industrija Nis - Vagonka a.d.,
Nis 14, 346, 347
Masinska industrija Nis Holding Со. -
Balkan a.d., Nis 348
Masinska industrija Nis Holding Со. -
Celik a.d., Zitorada 345, 403
Masinska industrija Nis Holding Со. -
Inzenjering a.d., Nis 347, 348
Masinska industrija Nis Holding Со. -
Kovacnica a.d, Nis 345, 403
Masinska industrija Nis Holding Со. -
Metal a.d., Merosina 346, 347
Masinska industrija Nis Holding Со. -
Minpres a.d., Nis 448
Masinska industrija Nis Holding Со. -
Nismont a.d., Nis 448
Masinska industrija Nis Holding Со. -
Svrljig a.d., Svrljig 345, 448, 477
Masinska industrija Nis Holding Со. a.d.,
Nis322,334,344,345-348,403,448,
518,522
Matijevic, Novi Sad 435
Matroz Korohumus d.o.o., Sremska
Mitrovica 421
Mayer's Cars and Trucks Company Ud.,
Те\ Aviv, Izrajel 248
 568
МВА Miljkovic do.o., Novi Beograd 292,
293
МВS Tehno do.o., Beograd 275
MDIL ltd., London 325, 326
Media II d.o.o., Beograd 340
Media Svjat, Bugarska 361
Medi.ks-divelopment loan fund 433
Mega Pod d.o.o., Beograd 360
Megal, Ва&а Pa\anka 393
Megaplast, Donji Milanovac 377
Mega-Trade do.o., Kula 282
Mehanizacija, Рапёечо 475
Meinl Capita\ Advisors AG, Вес 212, 297,
322,329,330,385
Mercury Intemationa\ a.d., Beograd 408
Merima, Hemijska industrija, Кrusevac
211,416
Merkator, LjuЬljana 434
Merkur, Ва&а Pa\anka 449, 475
Mesar, Ш.iсе 475
Mesaona stocne hrane, Кanjiza 446, 447,
449,476
Meta Hemiko do.o., Sabac 325
Meta\, Apatin 447
Meta\ac, Aleksandrovac 191
Metalac, Beograd 476
Metalac, Dimitrovgrad 449
Meta\ac, Mali Zvomik 392, 446, 449, 475
Metal-komerc eksport-import d.o.o., Les-
kovac 249
Metalogradnja, Кnjazevac 449
Metalotehna, Beograd 448
Metalseko, Gomji Milanovac 191
Metalum, Novi Sad 399
Metanolsko-sircetni kompleks (MSK) a.d,
Кikinda 286
MGI Auditing and Accounting, Driavna
zajednica Srblja i Crna Gora (SCG)
242,248
Marija Obradovic • Hronika tmnzicijskoggroЬija
Midland Resources Holding Ltd, Ve\ika
Britanija 280
Mikrometal, Novi Sad 447
Milan Blagojevic, Lucani
Milan Blagojevic - Cevi i primena, Lucani
270,321
Milan Blagojevic - Folije i plasticna amba-
laza, Lucani 321,420
Milan Blagojevic - Hemija, Lucani 315,
321,329,420
Milan Blagojevic - Metalna amba\aza,
Lucani321,420
Milan Blagojevic - Namenska, Lucani
356-358
Мilan Blagojevic - Poliemili i polipon р\о-
се, Lucani 420
Мilan Blagojevic - Polietilenske i polipro-
pilenske р\осе, Lucani 321
Мilan Blagojevic - Vestacka koza, Lucani
420
Мilan Stepanovic Matroz, Sremska Mitro-
vica 331,356,421,525
Milesevo, Prijepolje 446
MIN - videti: Masinska industrija Nis
Minel
Minel - Alarm, Beograd 477
Minel - Dinamo, Beograd 477
Мinel - Elektocentar, Beograd 447
Minel - Elektrogradnja, Beograd 400, 476
Minel - Elektromedicina, Beograd 448
Мinel - Elektrooprema i postrojenja
(МЕОР), Beograd 400
Minel - Elvo, Beograd 405
Minel - Fad, Beograd 448
Minel - Hipo 7, Beograd 477
Minel - Kontaktne mreze, Beograd 401,
448,477
Мinel - Kotlogradnja, Beograd 402, 404,
405,448
Minel - Montaza, Beograd 476
Minel - Projektni inzenjering. Beograd
402,405
Registar privatizovanih drшtvenih preduzeca i konsultantskih kuca
Minel - Rastavljaci, Novi Pazar 402, 405
Minel - Ro, Beograd 404
Mine\ - Trafo, Mladenovac 254
Minel - Transformatori a.d., Ripanj 253,
254,469,527,536
MING d.o.o., Beograd 345, 403
Mitros, Sremska Мitrovica 213, 225, 400,
446,476
Mitrosrem, Sremska Mitrovica 226, 227,
528,531
Mitrovacka industrija ventila (MIV),
Sremska Mitrovica 212,476
МК Commerc, Novi Sad 218, 226, 234,
282,415,493
МК Group d.o.o., Beograd 292, 383
Мladi graficar, Vlasotince 447,475
Mladost, Batos 392
Мladost, Mionica 475
Mladost, Novi Весеј 393
Mladost, Odzaci 475
Mladost, Pozega 408
Мlekara "Lajkovac~ Lajkovac 392
Mlekara "M\adost", Кragujevac 399, 450
Мlekara "Pancevo" a.d, Ралёеео 398, 448,
476,477
Мlekara "Piro(. Pirot 448
Мlekara "Sabac': Sabac 399,447,451,476
Mlin "Buducnost", Srpska Cmja 449
Mlin "Kanjiza", Kanjiia 448
Мlin, ,,Ве\а Crkva~ Ве\а Crkva 447, 449
MLP Pruszkow ISP z.o.o. Pruszkow,
Poljska 252
Mobtel, Beograd 445,481,493
Mokra Gora, Mokra Gora 393
Мо\ Lub р\с. Вшйшрейа, Madarska 275
Montanwerke Brixleg AG, Aшtrija 378,
387
Montaza, Beograd 475
Montaza, Novi Sad 447
569
Monterra d.o.o., Beograd 412-414
Morava drvo, Cuprija 449
Morava film, Beograd 393
Morava mermer, Beograd 449
Morava, Beograd 446, 476
Morava, Cacak 191
Morava, Zitkovac 447
Moravateks, Zitkovac 446
Moravaturist, Raianj 447
Moravica, Stara Moravica 447
Morgan Stenly & Со Limited, London 223
МР Coka d.o.o., Smederevo 240
Мрс. Properties do.o., Beograd 352
M-Profit, Zagreb 434
N Mas Uno Proyectos Internacionales SA
(Nmasl), Madrid 219,220
Nacionalna stedionica 482
Naftna industrija SrЬije (NIS), Novi Sad
275,279,286,320,336,430,495
NIS Naftagas, Novi Sad 279
Namateks, Subotica 435
Napred a.d, Beograd 232, 243, 408
Napredak, Conaplja 447
Napredak, Юadovo 446
Napredak, Leskovac 446
Napredak, Obrenovac 476
Napredak, Plandiste 475
Napredak, Ratkovo 449
Napredak, Stara Pazova 218,227,240,259,
435
Narodna radinost komerc, Beograd 435
NBGP Properties d.o.o., Beograd 382, 383
Negotinska stamparija, Negotin 446
Nektar d.o.o., Backa Palanka 257
NELT Со. d.o.o., Beograd 233
Nemetali, Vranjska Banja 192,446,476
Neochimiki L. V. Lavrentiadis s.L Р. Faliro,
Grcka 271,275,318
570
Neoplanta, industrija mesa a.d., Novi Sad
292
Neveifield Limited, Britanska devicanska
ostrva 352
Nevena, Hemijska industrija, Leskovac 211
NIBENS grupa 216,237,238,276
Nikola Tesla ы, Beograd 349
NIN a.d., Beograd 287, 538
Nini d.o.o., Nis 349,509,510,515
Niskogradnja, Nis 477
Niskogradnja, Рагаёјп 393
Nissal, D.P. za preradu aluminijuma, Nis
212,417,476,477
Nis lnienjering, Nis 448
Nis-Ekspres a.d., Nis 214, 229, 230, 533,
534
Niska industrija tekstila "Ratko Pavlovic"
- Niteks d.o.o., Nis 218, 364-366, 373,
375,527
Niska mlekara, Nis 399, 447-449, 451
Nisplast, Nis 393
Nitrogenmuvek Rt, Madarska 319
Niteks, videti: Niska industrija tekstila
Nomura International Plc., London 212,
310
Nova Sloga d.o.o., Trstenik 256-258, 469,
531,536
Novi dani, Beograd 446,476
Novi dani, lvanjica 408
Novi dom, Beograd 231, 233
Novi kolektiv, Beograd 408
Novi Pazar рш, Novi Pazar 437, 476
Novi Sad - Gas , Novi Sad 240-242, 260,
532
Novitet, Novi Sad 218,476
Novitet, Pancevo 446
Novogradnja, Sjenica 446
Novosadska Ьanka , Novi Sad 239,310
Novosadska faЬrika kabela (NovokaЬel)
a.d., Novi Sad 310, 311
Marija Obradoviё • Hronika tmnzicijskoggroЫja
Novosadski sajam a.d., Novi Sad 262, 272,
289,531,532
Novosti d.o.o., Beograd 482, 485-487, 513
NТU d.d., Dobrava Volcja Draga 404
Obuca - Zlatar, Nova Varos 393
Obuca, Beograd 416, 435
Oil BG EOOD, Sofija 236
Oktan pro, Novi Pazar 475
Oktanoil d.o.o., Bela Crkva 424
OMDP Macchine Agricole s.r.l., Italija 213
Optika a.d., Beograd 253-255
Orka d.o.o., LjuЬljana, Slovenija 275, 278,
279
Orlen Oil Sp. z.o.o. Кrakow, Poljska 275
ОТЕ, Grcka 155,492,493
Palfinger, Austrija 342
Palmali Holding Company Ltd., Malta 245
Palmali Shiping SA, Malta 245
Pan Beer d.o.o., Novi Sad 239, 240
PAOIL, Italija 227
Partizan, Кragujevac 192
Partizanski put GP a.d, Beograd 215, 216,
238,489,490
Pekabeta, Beograd 434
Pekara, Bela Crkva 446
Pekara, Dimitrovgrad 447
Pekara,Sombor447
Pekarska industrija Pancevo, Pancevo 234,
235
Penpharm, Zrenjanin 507-510
Petar Drapsin a.d., М1adenovac 240, 241
Peti decembar (5. decembar), Blace 447,
475
Petrobart d.o.o., Beograd 271, 275
Petrohemija, Pancevo 270, 278, 279, 334,
420
Petrovac, Petrovac 446
Registar privatizovanlh drustvenih preduzeca i konsultantskih kuca
Philip Morris В. V. Bergen ор Zoom,
Ho\andija 266, 433, 435
PIB - videti: Prva iskra Baric
Pies-Unikum d.o.o., Beograd 220
PIK "1. гпа]", Backa Торо\а 393
PIK Веёе] "Poljoprivreda" a.d., Веёеј 261,
263,291,476
PIK Juzni Banat, Bela Crkva 422, 424, 532
РIК Кikinda, Юkinda 218,227,392
PIK Takovo, Gornji Milanovac 218, 425
PIM Beograd, videti: ,.Ivan Milutinovic':
Beograd
PILLAR d.o.o., Кragujevac 288
Pionir d.o.o., Beograd 213
Pionir d.o.o., Subotica 425, 448
Pionir Reteks, Arilje 449, 475
Pionir, Kovin 449
Pivara Celarevo, Celarevo 433
Pivara-Promet d.o.o., Jagodina 240
РКВ - Poljoprivredna korporacija Beograd
(РКВ) a.d., Padinska skela, Beograd
270,385,420,487,527
РКВ Agroekonomika, Beograd 270
РКВ Biopak, Beograd 449, 475
РКВ Eko-lab, Beograd 270
РКВ Frikom a.d., Beograd 223, 258, 434,
476
РКВ Ishrana, Beograd 270
РКВ Poljoprivredna avijacija, Beograd 270
РКВ Sirpak, Beograd 270
РКВ Transport, Кragujevac 475
РКВ Veterinarska stanica, Beograd 270
Plan, Beograd 447
Plana zivinarstvo, Velika Plana 449
Plima М a.d., Кrusevac 258,476
Podrinje, Ljubovija 446, 449, 476
Ро\ - Mot Waifama S. А. Lublin, Poljska
352
571
Polet, Arandelovac 446
Polet, Bor 402
Polet, Novi Весеј 215,434,476,477
Polet, Pirot 392
Poliester a.d., Priboj 262, 269
Polimer, Leskovac 449
Polimljetrans, Prijepolje 447
Poljoprivredno dobro Becejka, Весеј 434
Poljoprivredno dobro Celarevo, Celarevo
434
Poljoprivredno dobro Erdevik, Erdevik
434
Poljoprivredno dobro Podunavlje, Apatin
434
Poljoprivredno dobro Seme, SomЬor 434
Poljopromet, Кraljevo 476
Ponisavlje, Bela Palanka 393
Porcelan, Zajecar 219, 235, 237, 359, 364
Porec, Donji Milanovac 476
Porecje, Vucje 283, 288, 531
Posavatamnava, Vladimirci 476
Poslovni prostor Savski venac, Вeograd
290,476
Poteza nalozЬa d.o.o., LjuЬljana 240
Potisje Remont, Ada 449
Preduzeca za puteve (PZP)
Preduzece za puteve Beograd a.d., Beograd
216,237,238,259,271,273,275,434
Preduzece za puteve Кragujevac, Кragu-
jevac 237,238,259
Preduzece za puteve Nis, Nis 237,238,438
Preduzece za puteve Pozarevac, Pozarevac
477
Preduzece za puteve Vranje, Vranje 237,
238,259
Preduzece za puteve Zajecar, Zajecar 237,
438
Putevi a.d., Cacak 237, 437
Putevi Юраr, Юраr 437,438
572
Putevi Uzice, Uiice 437,438
Prenapregn uti Ьеюп, Beograd 446, 476
Pre ss kliping, Beograd 448, 476
PriceWaterhouse Coopers Bulgaria
EOOD&Ambroseti 348
PriceWaterhouse Соорегв, Beograd 223,
414,493
Prim d.o.o., Kostolac 261,531,532
Prima, Кikinda 446
Primat, S\ovenija 337
Prista oi\ a.d. Sofija, Bugarska 275
Procesna oprema i шайпе, Beograd 340
Pro-galunt, Raska 447
Progres a.d, Мladenovac 475, 476
Progres a.d., Beograd 14,287,316,447
Progres Prom, Medveda 287
Progres. Mol 449
Projekt-montaia, Beograd 476
Projmetal a.d., Beograd 376
Prolece, Bujanovac 287
Proleter, Backa Topola 447, 449
Promet, Veliko Gradiste 392
Promtractor JSC, Ruska Federacija 277
Prospera Union Investment Limi ted,
Velika Britanija 375
Prosveta a.d., Beograd 25, 283-285, 482,
493,527,539
Prva iskra, Baric (РIВ) 144,315,316, 320-
322, 329
Prva iskra - Fabrika ann atura , Baric 321
Prva iskra - Fabrika Montda, Baric 321
Prva iskra - Fabrika procesne nestandar-
dne opreme, Baric 321
Prva iskra - Fabrika procesne standardne
opreme, Baric 321
Prva iskra - FaЬrika za proizvodnju poliu-
retana, Baric 321
Prva iskra - FRAK, Baric 321
Prva iskra - Inzenjering, Baric 320
Marija Obradovic , Hronika tranzicijskoggтоЬ!ја
Prva iskra - Namenska, Baric 356-358
Prva iskra - Polistirol, Baric 320
Prva iskra - Silik oni adhezivi, Baric 320
Prva Petoletka a.d., Trstenik (РРТ)
Prva Petoletka a.d., Trstenik 144,334, 340-
344, 355,357,518,526,527
Prva Petoletka a.d., Trstenik - Armature,
Aleksandrovac 341,342
Prva Petoletka a.d., Trstenik - Cilindri
a.d., Trstenik 342
Prva Petoletka a.d., Trstenik - Delovi a.d.,
Novi Pazar 342
Prva Petoletka a.d., Trstenik - FUD, Brus
341,342
Prva Petoletka a.d., Trstenik - Hidraulika
a.d., Trstenik 342
Prva Petoletka a.d., Trstenik - Industrijska
pneumatika a.d., Trstenik 342
Prva Petoletka a.d., Trstenik - Inzenjering
a.d., Beograd 342
Prva Petoletka a.d., Trstenik - Ishrana a.d.,
Trstenik 342
Prva Petoletka a.d., Trstenik - Kocna teh-
nika a.d., Trstenik 341, 342
Prva Petoletka a.d., Trstenik - Namenska
a.d., Trstenik 341,342
Prva Petoletka a.d., Trstenik - Remont i
energetika a.d., Trstenik 342
Prva Petoletka a.d., Trstenik - Servouprav-
ljaci, Trstenik 341,342
Prva Petoletka a.d., Trstenik - ТМО, Trste-
nik 341,342
Prva Petoletka a.d., Тrstenik - Zaptivke,
Trstenik 341,342
Prvi maj (1. maj), Apatin 446
Prvi maj (1. maj), Novi Весеј 446,450
Prvi maj (1. maj), Raska 449
Prvi maj a.d., Pirot 14, 192, 332, 356, 367,
i
368,372,373
Prvi maj, Novi Sad 446, 475 1
Prvi oktobar (1. oktobar), Zabalj 446
Prvi partizan , Uzice 334, 356-358
r
1
Registar privatizovanih drultvenih preduzeca i konsultantskih kuca
РТТ "Ugostiteljstvo" d.o.o., Beograd 225,
272
РТТ ваоћгаёа] SrЬija, Beograd 492
Pulp МШ Holding, Gmbh, Austrija 421
Putnik, Beograd 223, 232, 405, 447, 450,
476,482
PZP, videti: Ргеёџзесе za puteve
R Polimer S.p.A., ltalija 278, 279
RAD Holding kompanija a.d., Beograd
285,286
Rad promet, Beograd 447
Rad, Gadzin Han 446
Radan,Lebane446,475
Radijatori a.d., Zrenjanin 253, 254
Radnik, Beograd 449
Rafinerija nafte d.o.o., Beograd 260, 271,
275,318
Raiffeisen Investment AG, Вес 191, 192,
212,215,219,223,270,287,288,353
Raketa promet, Uzice 191,447
Raketa teretni ваоћгаса], Uzice 191,447
RAPP МARINE AS Nyholmen, Norveska
404
Rastino, Rastino 392
Raska Holding kompanija a.d., Novi Pazar
333,374
Raska promet d.o.o., Lazarevac 431
Ratko Pavlovic, videti: Niska industrija
tekstila "Ratko Pavlovic"
Ravanica, Fabrika konditorskih proizvoda,
Cuprija 213, 224
Ravnaja, Mali Zvomik 215
Razvitak, Lazarevac 476
Rekord a.d. Rakovica, Beograd 322, 327,
331,336,433,477,525
Remar S.A., Rumunija 242
RES Trade d.o.o., Novi Sad 275
Res&Co., Velika Britanija 220
573
Resavica (ЈР PEU), Resavica 380, 381
RGP Vrdnik, Vrdnik 408
Rheinhold & Mahla AG, Minhen 276
Riboteks, Ljubovija 475
Rimini Fiera S.p.A. Rimini 289,290
Ringov ciglane, Рес 464
RIOTS d.o.o., Brodisce 404
Roaming Electronics d.o.o., Beograd 257
Robne kuce, Nis 400
Rodic М&В Со. d.o.o., Kula 213,282,435
Rothschield&Cie, Pariz 315,329,385,386
Rotschild Conseil International, Pariz 316
RPG Partners Limited, Кipar 391
RS United Partners Group d.o.o., Beograd
408
RTB Minerals & Metals d.o.o., Beograd
386
RTV В92, Beograd 433
RTV Zajecar, Zajecar 407
Rubin a.d., Pleven 423, 424
Rubin, Кrusevac 222, 235, 259
Rudarsko topionicarski basen (RTB) Bor
d.o.o., Bor 63,204, 334, 375-378, 386,
387
RTB Bor
Rudarsko topionicarski basen (RTB) Bor
Grupa, Bor 63, 374-378, 386-388,
420,437,519,525,527
Rudarsko topionicarski basen (RТВ) Bor
Grupa - Rudnici bakra Bor d.o.o.,
Bor 375,377,386, 388
Rudarsko topionicarski basen (RТВ) Bor
Grupa - Rudnik bakra Majdanpek
d.o.o., Majdanpek 375-378, 386
Rudarsko topionicarski basen (RTB) Bor
Grupa - Topionica i Rafinac~a Ъakra
d.o.o., Bor 375, 378, 386, 388
Rudnap group a.d., Beograd 404, 448, 476
Rudnik Bogutovac, Кraljevo 315
 574
Rudnik eksport-import a.d., Gornji Mila-
novac 332, 356, 367, 373, 374, 527
Rudnik Goles, Pristina, КiМ 313
Rudnik Magnezit, Uzice 315
Rudnik Novo Brdo, Ргйгша, КiМ 313
Rudnik Sumadija, Cacak 315
Rul, Leskovac 192,447,475
Rwna gum a a.d., Rwna 212,433
Sadra d.o.o., Deviamska ostrva 434
Salford Group, Kanada 433, 435
Salmoiraghi & Vighano s.p.a., Мilano 255
SANIТEX, Litvanija 319
Santander Group, Spanija 381
Sartid metalac, Razanj 393
Sartid, zelezara d.o.o., Smederevo 334, 433,
481,487,493,527
Sava Kovacevic, Vrbas 218,227
Savremena administracija a.d., Beograd_
251,477,540
SeЬastijan limarija d.o.o. 400
Sedmi juli ("7. juli"), Aleksinac 446
Sedmi juli ("7. juli"), Cacak 447
Sedmi juli ("7. juli"), Kшsumlija 446, 476
SEECAP d.o.o., Beograd 260, 275
Selecolor do.o., Beograd 282
Seme, Beograd 476
SENТA НANDELS ANSТALT, Lihteшtajn
486
Seval, Sevojno 212, 416
Sever Holding lntemational a.d., SuЬotica
310,330,426-429,437,472,476,528,
537
Sbeer Korporacija d.o.o., Beograd 273,274
Simpo a.d., Vranje 144,233,261,433
SIP Strojna industrija do.o., Sempeter v
savinjski Dolini, Slovenija 351
Sfstem FГО do.o 349
Ski centar Brewvica 251,252,464
Marija Obradovic • Hronika tranzicijskoggroЬlja
Skijalista Srblje, Beograd 251, 252
Slatnik, Orlovica 393
Slavija, Вас 218
Slavtyazhmash, Ukrajine 298
Sloboda - Tara, Bajina Basta 475
Sloboda 90, Кrupanj 476
Sloboda aparati a.d., Cacak 333, 356-358
Sloga IN, Zrenjanin 392
Sloga, Burovac 446
Sloga, Pecinci 446
Sloga, Vladicin Han 220,221,259, 525
Societe Generale SA, Francuska 283, 288,
310
Sojaprotein a.d., Весеј 319
Soko metal, Ljubovija 393
Soko, Beograd 393
Soko-grad, Кrupanj 393
Sokogradnja, Soko Banja 447
Sokolac, Novi Весеј 447
Solidarnost, Кraljevo 446, 449
Somboled, Sombor 434
Specijalna bolnica za bolesti stitaste zlez-
de i bolesti metabolizma .Zlatibor~
Cajetina 293
Specijalna bolnica za lecenje i rehabilitaci-
ju "Merkur~ Vrnja&a Banja, 293
Specijalna bolnica za ortopedska, kosta-
no-zglobna i degenerativna oboljenja
"Ribarska banja", Кrusevac, 293
Specijalna bolnica za plucne bolesti "Soko
Banja, Sokobanja, 293
Specijalna bolnica za rehabilitaciju "Banja
Koviljaca~ Banja Koviljaca, 293
Specijalna bolnica za rehabilitaciju "Buja-
novac~ Bujanovacka Banja, 293
Specijalna bolnica za rehabilitaciju ,.Gej-
zer~ Sijerinska Banja, Medveda, 293
Specijalna bolnica za rehabilitaciju "Vranj-
ska Banja~ Vranje 293
 Registar privatizovanih dru§tvenih preduuca i konsultantsklh kuta
Srblja auto-put, Beograd 237,238,477
Srbljagas, Novi Sad 286, 320, 424
Srbljanka, Valjevo 223, 359-361, 534
Srbljasume, Beograd 204, 270, 342
Srbljateks a.d., Beograd 192, 448
Srblja-turist, Beograd 482
Srbljaturs, Nis 223, 476
Srbljavode, Beograd 270, 342
Srboexport d.o.o., Obrenovac 306
Srbolek, Beograd 73, 482, 493, 497
Sremput a.d., Ruma 274
Srpska banka, Beograd 315
Srpska fabrika stakla a.d., Paracin 219,
235,422-424,448,472,532,537
St. Michael Enterprises d.o.o., Beograd 234
STADLUX Realestate d.o.o., Beograd 486
Standard konfekcija, Petrovaradin 446, 449
Stari Tamis a.d. Рапёеуо 283,291,292
Starwood Hotel Management S. А., Grcka
382
Steelsoft d.o.o., Zemun 232
Stepan Gasparin 433
Stevan Divnin, Zabal 447
Stig, Розагечас 447
Stil, Odzaci 392
Strabag AG, Austrija 437, 438
Strazilovo, Sremski Karlovci 434
Strela, Obrenovac 476
Strikeforce Mining and Resources Ltd.,
Кipar 378, 387
Strobag AG 237
Suko, Pirot 476
Sunce, Sombor 434
Surya Pharmaceutical Limited, Indija 391
Suva Ruda, Raska 379, 525
Suvoborka, Mionica 392
Svetlo, Novi Sad 449
Svetlost, Kula 446,447,449
575
Svetska banka 6, 24, 40, 60, 77-79, 82,
97,101, 115,116,132, 177, 185, 186,
191-195,211,212,215-218,234,239,
240,248,251,253,256,258-260,270,
277,282,288,296,309,310,312,316,
327,350,360,368,375,378,381,385,
396,406,409,423,426,432,439,519
Swisslion Takovo d.o.o., Beograd 213,400
Samot Holding korporacija - rudnici i
industrija sarnota, Arandelovac 322,
330,355
Secerane, videti: Fabrika secera
Sidekspres, Sid 191,446
SIК "Kucevo", Kucevo 220, 222, 366, 367,
420,527
Sinvoz, Zrenjanin 448,482, 497, 504, 505,
514
Skolska knjiga, Zagreb, Нrvatska 434
SPIK-Sloga, Ivanjica 401
Stampa, Beograd 393
Stamparija Rujno, Uzice 449
Sumadija drvo, CiЬutkovica 392
Sumadija, UЬ 475
Sumadija, Vmjacka Banja 399
Sumadijalek a.d., Cacak 251,253
Takovo transport, Вeograd 449, 476
Tarnis, Secanj 446
Tamnavaput, UЬ 447
Tamoza Trading Ltd., Кipar 245
Team Constructions Investrnents Ltd.
London, Velika Britanija 355
Tehnika Servis Voronjez, Rusija 253, 271
Tehnika Tankosic, Cacak 312
Tehnoeksport, Ceska Republika 324
Tehnohemija a.d., Beograd 448, 476, 482,
493
Tehnoservis. Beograd 475
Telecka, Telecka 446
 576
Telekom Austrija 132
Telekom Italija 492
Telekom Slovenija 12
Telekom Srblja a.d., Beograd 12, 114, 131,
155,386,471,492,493
Telenor do.o., Beograd 495
Teleoptik - .Ziroskopi, Beograd 18, 183,
184,358,359,479,480,531,534
Termoelektro a.d, Beograd 261, 262
Rosma!torg, Ruska Federacija 343
ТНОР, Нrvatska 434
Thyssen Кrupp, Duseldorf 253
Timok nemetali, Boljevac 476
Timok, Кragujevac 446
Timok, Svrljig 393
Timomed, Кnjaievac 447
Tisa, Веёеј 447
Ћsа, Novi Кneievac 446, 449, 476
Tisa, Temerin 447
Titan Cement Company, Grcka 433, 466
Titel brand, Тitel 447
Tiz, Zemun 450, 476
Tokovi, Jagodina 393
Tomis, Nemacka 280
Tondah, Austrija 433
Toplane do.o., Jagodina 296
Toplicanka komerc, Prokuplje 392
Toza Markovic, Кikinda 435, 434
ТРU Company do.o., Backa Topola 362
Transport Construction Investments Ltd.,
Velika Britanija 343, 344, 355
Transport mehanizadja, Вeograd 447
Transport Trade Services SA Bukurdt,
Rwnunija 245
Transport, Novi Кnd.evac 392
TrayaJ korporacija a.d, Кrшеvас 323
Trem a.d, NЫ 225, 272
Trgo.kop, Dimitrovgrad 446
Marija Obradovic • Hronika tтanzidjskoggroЬija
Тrikotaza "Raska~ Novi Pazar 446, 447,
475
Тrimax investments Ltd., London 486
Trudbenik gradnja d.o.o., Beograd 412-
414, 471,482, 497-499, 537
ТТ Cargo AG, Lihtenstajn 232
ТТС Logistic d.o.o., Beograd 232
U.S. Steel Serbla d.o.o., Smederevo (Zele-
zara »Smederevo") 433, 444, 493
UBA United Business Activities Holding
AG, Wollerau, Svajcarska 263,274
UЬljanka "Nesic~ uь 449, 475
Ugostiteljstvo, Rtanj 447
Ukras, Bela Palanka 220, 259
Ukras, Pancevo 397
Ukras, Smederevska Palanka 447
Ukras, Sid 392
Union film, Beograd 448
Univerzal, Gomji Мilanovac 447
Univerzal, Lozovik 447
Univerzal-holding a.d., Beograd 319
Univerzalpromet, Prokuplje 192
Univerzal-trgovina, proizvodnja i marke-
ting (ТРМ) d.o.o., Beograd 258, 282,
318
Univerzitet Singidunum, Beograd 284
Urbing, Subotica 446
Uma, Subotica 447
Usluga, Aleksandrovac 446
Usluga, Novi Sad 447
UТVA Avioindustrija d.o.o., Pancevo 385
UТVA vozila, Pancevo 300
Uvac Gazela, Beograd 447
Uvac privrednik, Beograd 447
Uzor, Valjevo 447, 476
Vaga, Beograd 447
Vagar, Subotica 449
Registar privatizovanih druitvenih preduzeta i konsultantskih kuca
Valjaonica bakra, Sevojno 322, 330, 436,
447,476,495
Valjevo projekat, Valjevo 449
Valjevoput, Valjevo 248, 262, 263
Vatrosprem, Beograd 434, 476
Vektra М d.o.o., Beograd 280
Vel Pitar S.A., Rumunija 235
Venac, Crvenka 446, 449
Vencac, Arandelovac 272-274, 446
Verano motors d.o.o., Beograd 289, 290,
349
Veterin s.a., Atina 253
Veterinarska stanica Backa Palanka, Backa
Palanka 407
Veterinarska stanica Gornji Мilanovac,
Gornji Milanovac 407
Veterinarska stanica Indija, Indija 407
Veterinarska stanica Кragujevac, Кraguje-
vac 406
Veterinarska stanica Kucevo, Kucevo 406
Veterinarska stanica Мionica, Мionica 406
Veterinarska stanica Novi Sad, Novi Sad
406
Veterinarska stanica Odiaci, Odzaci 407
Veterinarska stanica Рагаёш, Рагасш 407
Veterinarska stanica Raca, Raca 406
Veterinarska stanica Senta, Senta 407
Veterinarska stanica Sjenica, Sjenica 407
Veterinarska stanica Srbobran, Srbobran
407
Veterinarska stanica Zrenjanin, Zrenjanin
406
Veterinarski zavod, Zemun 213, 224-226,
254,259,482,493,522
Veti Mark d.o.o., Beograd 321
Vetroprom, Sombor 446
Viktoria Group, Novi Sad 326
Vmoprodukt-Coka d.o.o., Subotica 213
Vmozupa, Aleksandrovac 451
S77
V1Sa, Ruska Federacija 433
Viskoza a.d - Celuloza, Loznica 317
Viskoza a.d - Celvlakna, Loznica 317
Viskoza a.d - Hemiremont, Loznica 317
Viskoza a.d - Kord, Loznica 317
Viskoza a.d - Кrupanjka, Кrupanj 317
Viskoza a.d - Lozofan, Loznica 317
Viskoza a.d - Standard, Loznica 317
Viskoza a.d - Svila, Loznica 317
Viskoza a.d., Loznica 315-317, 329, 525
Visnjica, Beograd 476
VITEX, Vitina 338
Vitis s.r.1., ltalija 213
Vladicin Нап a.d., Vladicin Нап 448
Vlasinaturs, Surdulica 446
Vocar, Merosina 14,379
Vodogradnja, Zajecar 447
Vojvodina put - Backa put a.d., Novi Sad
237,238
Vojvodanska banka, Novi Sad 364, 421,
445
Vol.ksbank a.d., Вес 381
Vopex Trade d.o.o., Beograd 372
Vorldfin, Luksemburg 484
Vrelo Prohorovo d.o.o., Bujanovac 287,
531
Vrelo, Bela Palanka 446
Vrmac, Prcanj 293
Vrsacka pivara, Vrsac 239, 477
Vrsacki vinogradi a.d., Vrsac 214-215, 533
Vucjanka, Vucje 447
Vulkan, Industrija gume, Ni! 212. 225
Yioula Glass-works SA, Grtka 384, 422
YU estrada, Beograd 477
Yugoturs d.o.o., Beograd 383
Yumis d.o.o., Ni! 348
578
Zamkop-stavitel, Kovacica 447
Zanat servis, Роёагечас 447,475
Zankop-stavitel, Kovacica 446
ZaruЬezhstroy-technolgy, Ruska
Federacija 288
,.Zastava"
Grupa Zastava vozila a.d, Кragujevac
303-309,327,328,337,403,518,526
Zastava Alati, Кragujevac 400
Zastava Alati, Senta 306, 307, 477
Zastava Automobili a.d, Кragujevac 306
-309
Zastava Elektro, Raca 306, 448, 482, 493
Zastava Нidroelektrane, Кragujevac 305
Zastava INPRO do.o., Кragujevac 306-
309
Zastava lnfenjering, Кragujevac 451
Zastava Jugosport, Кragujevac 305
Zastava Кamioni do.o., Кragujevac 305,
307-309
Zastava Kovacnica, Кragujevac 306, 448,
477
Zastava Livnica, Topola 300, 400
Zastava Майпе, Кragujevac 404
Zastava Oru.zje, Кragujevac 356-358
Zastava PES, Surdulica 408
Zastava Promet Beograd, Вeograd 305,
306,448,477
Zastava Promet Кragujevac, Кragujevac
305,306
Zastava Promet SomЬor, Sombor 305, 306,
448
Zastava Reomat, Кragujevac 305, 306
Zastava Rezervni delovi do.o. (RD),
Кragujevac 305-308
Zastava Specijalna vozila, SomЬor 307, 309
Zastava Sped. Кragujevac 305
Zastava Tapacirnica, Кragujevac 306, 404,
477
Zastava Zavod za zdravstvenu wtitu rad-
nika, Кragujevac 309
Marija Obradovic • Hronika tranzidjskog groЬija
~tita pres, Beograd 446, 476
Zavarivac a.d., Vranje 261, 264, 265, 276,
469,537
Zavod za prevenciju, lecenje i rehabili-
taciju kardiovaskularnih oboljenja
"Zlatar", Nova Varos 293, 447
Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju
"Termal~ Vrdnik, 293
Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju
"Zubor~ Kuriшnlija, 293
Zavod za udzbenike, Beograd 283
Zdravlje, Leskovac 211,476
Zekstra d.o.o., Beograd 224, 225
Zepter Book World d.o.o., Beograd 284
ZGOP a.d., Novi Sad 238, 248, 250
Zimpa a.d, UЬ 264
Zlatar, Nova Varos 447
Zlatara Majdanpek, Majdanpek 377
Zobex lnternational Company d.o.o.,
Beograd 220, 437
Zora, Mol 449
Zorka Holding a.d., Sabac 13, 302, 324-
328,356,431,523,525
Zorka - Farma, Sabac 211,416,476,477
Zorka - Alas Kamen d.o.o., Novi Sad 274
Zorka - Centar za istrazivanja, Sabac 326
Zorka - Drustveni standard a.d, Sabac
324,325
Zorka - Duvanska ambalaza a.d, Sabac
324
Zorka - Ekstrudirana ambalaza a.d, Sabac
324,477
Zorka - Мineralna dubriva a.d, Sabac
319,325,326
Zorka- Nemetali a.d., Sabac 325,447,451,
476
Zorka - Obojena metalurgija a.d, Sabac
325,326
Zorka - Plastika a.d., Sabac 324
Zorka - Sigurnost do.o., Sabac 326
Zorka - Termoplast, SаЬас 324
Registar privatizovanih drшtvenlh preduzeta i konsultantskih kua S79

Zorka - Тrgovina a.d., Sabac 324 :2;eleznilki integralni transport. Вeograd

Zorka - Za!tita bilja a.d., Sabac 324 283,287
Zorko Zlatan, Bela Crkva 449 :2:elvoz d.o.o., Smederevo 242, 347
zoS, Subotica 393 F:2:v :2:elvoz a.d., Smederevo 347
Zvezda, Рапёеео 446 2:itomlin a.d., Beograd 234
2:itopek, Ni! 218, 451, 476
:2:ako, :2:agublca 446 2:upa Hemijska industrija, Кrше vас 211,
:2:elezara "Smederevo~ videti: U.S. Steel 262,279-281,450,451,470,476
Serbla 2:upa, Aleksandrovac 476
 Marija Obradovic
HRONIКA TRANZICIJSKOG GROgt,JA
PRIVAТIZACIJA DRUSTVENOG КАРЈТАLА U siuJIJI 1989-2012
Ekonomsko-istorijska analiza

lzdavali
Nova srpska politicka misao, Beograd
i
lnstitut za noviju istoriju Srblje, Beograd

Z4 izdavace
Dorde Vukadinovic
Мile Bjelajac

Priprema га stampu, lektura i korelctura

Dusan Casic, Кatarina Pisteljic, Мirjana Topalovic

Izrada indeksa
Predrag i Uros Casic

Stampa
Filip V1Snjic, Beograd

Тtrai
500 primeraka
CIP - Каталогизација у публикацији -
Народна библиотека Србије, Београд
338.246.025.88(497.11)"1989/2012"
ОБРАДОВИЋ, Марија, 1958-
Нronika tranzicijskog groЫja : privatizacija druitvenog kapitala u
SrЬiji 1989-2012: ekonomsko-istorijska analiza / Marija Obradovic.
- Beograd : Nova srpska politicka misao : Institut za noviju istoriju
SrЬije, 2016 (Beograd: Filip V~njic). - 580 str.: ilustr.; 24 cm
Tirai 500. - BiЬliografija: str. 535-545. - Registri.
ISBN 978-86-84321-23-9 (NSPM)
а) Приватизација - Србија - 1989-2012
COBISS.SR-ID 227423756