Professional Documents
Culture Documents
ИЗМИШЉЕНА ВИЗАНТИЈА или српски календар Св
ИЗМИШЉЕНА ВИЗАНТИЈА или српски календар Св
У то време био сам самоуверен јер сам из историје учио да је ВИЗАНТИЈА постојала, да
су српске цркве грађене у византијском стилу, да је постојао византијски календар, да
постоји византијска ера итд.
Био сам изненађен да човек који тако добро познаје римске календаре и говори
неколико језика не зна да је постојао византијски календар. Вероватно је схватио да не
уважавам његово мишљење па је на крају вечере нагло променио тему.
Међутим, када сам у Истанбул дошао наредне године, мој саговорник није заборавио
наша размимоилaжења у вези са календаром јавно изречена на службеној вечери.
После срдачног поновног нашег сусрета предложио ми је нову размену мишљења о
измишњеном календару, али тек после прегледа старих историјских докумената
Римског царства.
Прегледом римских докумената од пре 1453. године, нисам нашао ниједан византијски
документ.
Међу Римљанима није било обележја народа(племена), сви су били само Ромеји,
Римљани. Тако су седамнаест римских императора били Срби (Ромеји) а највећи
просперитет достигнут је за време владавине Василија Другог. Све што је написано или
изграђено приписивано је Ромејима без обзира ком народу, односно племену
припадали.
Обележје народа почиње да се јавља тек у 6. веку када почиње формирање држава у
оквиру Римског царства. Од тог времена почиње препознавање народа који су се
налазили у оквиру Римског царства. У документима после 6. века јавља се обележје
Ромеја ком народу припадају.
Народи у окружењу Истанбул су звали Rūmiyet al-kubra, اﻟﺮوﻣﺎن ﻋﺎﺻﻤﺔ, Велики град
римљана или Taht-i Rūm, , ﭘﺎﻳﺘﺨﺖ وﻣﻴﺎن, Престоница римљана.
У својој дугој историји овај град никада није носио име Византион и никада није био
престоница Византије.
Ниједан цар источног дела Римског царства није носио назив византијски цар. Ниједан
документ није указивао да постоје Византијци.
Ако у Енглеској живе Енглези у Француској Французи онда је Византија једино царство
на свету где народ није носио име своје државе, односно у измишљеној Византији нема
Византинаца, али има Римљана.
Једном сину Аркадију је дао источни део а другом Хонорију западни део Римског
царства.
Западни део Римског царства пропада 478. године па источни део Римског царства,
Nova Roma, постаје наследник целокупног културног и историјског наслеђа Римског
царства.
Сукоб две Цркве, Православне и Католичке, започео је на Петнаестој седници Четвртог
Васељенског Сабора због усвајања Канона 28 када је Васељенска патријаршија добила
духовну јурисдикцију.
Од тог времена почиње политичко и духовно ривалство између Новог Рима (Nova
Roma) и Рима.
После једног миленијума, од пропасти западног дела Римског царства, 1453. године
пропада и источни део Римског царства.
После пада источног дела Римског царства, економски оснаженом Риму никако није
одговарало да историјско и духовно наслеђе Римског царства дели са Новим Римом
(Nova Roma).
Због тога је папа тражио начине како да доведе Рим у центар политике и да постане
једини поглавар Хришћанске Цркве.
Захтев папе за повратак културног и духовног наслеђа има историјске основе јер је
Римско царство настало из Римске Републике.
Назив Nova Roma треба избрисати из свих националних историја и свих црквених
документа и дати му ново име Византион или Константинопољ.
Тако је Српско културно наслеђе постало колaтeрална штета у борби између Новог
Рима и Рима, односно Истока и Запада.
Први на удару био је Српски календар највећи и најстарији научни споменик српског
народа. Уместо њега дoмаћи сервилни историчари измислили су византијски календар.
Измишљени византијски календар није творевина Великог изумитеља већ наших,
домаћих, сервилних историчара измишљеног византијског царства. То је био њихов
највећи сервилни допринос измишљеној историји Великог изумитеља па је Српски
календар, највећи научни споменик српског народа пао у заборав и постао само још
једна колатерална штета.
Српска Православна Црква чувала је Календар Светог Саве све до 19. века а данас
Календар Светог Саве не помиње ни Држава ни Српска Православна Црква.
Одношење рукописних књига, повеља, закона и црквених реликвија није била крађа
већ преузимање, на “безповратно чување“ и присвајање и својатање, велике историјске
и културне баштине српског народа.
Тако се наше бројне најстарије рукописне књиге налазе широм државних и приватних
колекција. Почевши од 17. века, велики број историчара пише византолошку историју
српског народа а све у складу са задатим циљевима Великог изумитеља. Када се
изброје све историје српског народа које су писали византолози долази се до сазнања
да ниједан народ у свету нема толики број измишљених историја као што има српски
народ.
Милан Т. Стеванћевић
Извор: srpskizurnal.com
Преузето СРБИН.ИНФО ,
www.srbijadanas.net