Visoko poslovno tehnička šlola Užice

ODREĐIVANJE ORGANSKIH ZAGAĐIVAČA U VODAMA SAVE I DUNAVA U OKVIRU TEMPUS

PROJEKTA Br. 511044-TEMPUS-1-2010-1-UK-TEMPUS-JPCR

Arsović Marija SB 07/13

CILJ I ISHOD RADA

Cilj rad je određivanje zagađenja organskim jedinjenjima voda Savе i Dunavа нa 5 različitih lokacija, a u
okviru projektu “Modernisation of Post-Graduate Studies in Chemistry and Chemistry Related
Programmes 511044-Tempus-1-2010-1-UK-Tempus-JPCR“: ”Kvantitativne ciljne analize selektovanih
organskih zagađivača“ obrađenih na RWTH univerzitetu u Ahenu.

Ključne reči: zagađenje vode, organske materije, GC/MS analize.

GOALS AND OUTCOMES

The aim of the work is determine water contamination by organic compounds Sava and Danube in 5
different locations within the project "Modernisation of Post-Graduate Studies in Chemistry and
Chemistry Related Programmes 511044-TEMPUS-1-2010-1-UK-TEMPUS-JPCR" " Quantitative analysis of
selected target organic pollutants "worked at RWTH University in Aachen.

Keywords: water of pollution, organic matter, GC / MS analysis.

1.UVOD

Organski zagađivači su toksična hemiska jedinjenja prisutna u životnoj sredini. Postojani su,
otporni na degradaciju pod prirodnim uslovima i ostaju nepromenjeni u životnoj sredini dug
vremenski period. Široko su rasprostranjeni u svetu i na taj način mogu se okarakterisati kao sve
prisutni zagađivači. Svaka grupa ovih jedinjenja je proizvedena u različite svrhe, upotrebljavana
na raznim lokacijama i poseduje specifične fizičko-hemijske osobine. Relativno se lako prenose
na velike razdaljine, daleko od svog izvora, čak i u oblasti gde nikada nisu bili proizvedeni ili
korišćeni.

2. ORGANSKE MATERIJE U VODI

Prirodne vode u sebi sadrže određenu količinu organske materije u rastvorenom ili
koloidnom stanju. Organske materije u vodi imaju važnu ulogu u biogeohemiskim ciklusima
budući da se ponašaju kao donori ili aceptori protona. Takođe utiču na degradaciju različitih
polutanata, učestvuju u reakcijama taloženja i rastvaranja metala i mineral i služe kao supstrat
za razvoj mikroorganizama.
 Visoko poslovno tehnička šlola Užice

Organske materije u vodi mogu biti prirodnog ili veštačkog porekla. Organske materije
prirodnog porekla se u vodama nalaze u rastvorenom obliku, obliku koloida ili nerastvorenih
čestica. Organska materije u vidu čestica podrazumevaju bakterije, planktone i minerale
obložene organskim materijama. Rastvorene organske materije, kao i organske materije u
obliku koloida su prisutne u obliku neživih molekula i makromolekula kao što su huminske
materije, lignini, tanini, ugljeni hidrati, aminokiseline, proteini, masne kiseline. Najveći
procentualni udeo u prirodnim organskim materijama prisutnim u vodi imaju huminske
materije, 80-95% dok 5-20% čine ugljeni hidrati, proteini, masne kiseline, fenoli, steroli,
ugljovodonici, urea, porfirini i ostala organska jedinjenja.
Prisustvo prirodnih organskih materija u vodi nepoželjno je iz više razloga:

 Huminske materije menjaju organoleptičke osobine vode dajući joj žuto-mrku boju, kao i
specifičan miris i ukus.
 Tokom hlorisanja vode iz huminskih materija nastaju toksični proizvodi, pre svega: tri-
halo metani.
 Tokom procesa koagulacije stabilizuju dispergovane i koloidne čestice povećavajući
potrebu za koagulantom, ćime se povećava sadržaj proizvedenog otpadnog mulja.
 Tokom ozonizacije transformišu se u karboksilne kiseline, aldehide i ketone, što može
povećati rast i razvoj mikroorganizama u distribucionom sistemu. Takođe neka od
nastalih jedinjenja mogu imati kancerogena ili mutagena svojstva.
 Mogu negativno da utiču na adsorpciju polutanata na granulisanoma ktivnom uglju, koji
se koristi za njihovo uklanjanje.
 Kada se nalaze u većim koncentracijama mogu se istaložiti u distribucionom sistemu

Pored organskih materija koje prirodnim putem dospevaju u vodu, postoje i one koje u vodu
dospevaju putem otpadnih voda. Razlikujemo:

 Otpadne vode sa velikim sadržajem organskih materija

(prehrambena industrija, domaće i komunalne otpadne vode);
 Otpadne vode sa velikim sadržajem organskih materija i velikom toksičnošću
(rafinerije, proizvodnja celuloze i papira);
 Otpadne vode sa niskim sadržajem organskih materija i velikom toksičnošću
(metaloprerađivačka, hemiska i rudarska industrija).
Organske materije se u otpadnim vodama javljaju u vidu: belančevina, ugljenih hidrata,
površinski aktivne materija, fenola, pesticide, mast i ulja.

Kada dospeju u vodene ekosisteme organske materije se skladište u vidu nanosa ili taloga,
prenose se nizvodno ili učestvuju u metaboličkim procesima i respiraci organizama. Ukoliko su
prisutne u velikim količinama znatno utiču na prirodnu ravntežu vodenih ekosistema. Bakterije
prisutne u vodi troše organsku materiju, što izaziva nedostatak kiseonika. Smanjene količine
 Visoko poslovno tehnička šlola Užice

kiseonika u vodi ima za posledicu promenu pH vrednosti, povećanje koncentracije soli i

izumiranje riba i drugih organizama prisutnih u vodi. Prisustvo kiseonika u vodi može biti dobar
pokazatelj kvaliteta vode.

Tabela 1. Kvalite vode

Kvalitet vode Rastvorljivost O2 (ppm) na 20°C
Dobar Od 8 do 9 ppm
Blago zagađena Od 6.7 do 8 ppm
Umereno zagađena Od 4.5 do 6.7 ppm
Zagađena Ispod 4.5 ppm
Veoma zagađena Ispod 4 ppm

Na osnovu stepena zagađenosti organskim materijama izvršena je podela voda na:

 Oligosaprobne

 α-mezosaprobne

 β- mezosaprobne

 Polisaprobne

Razlikujemo prirodne, veštačke i difuzione izvore organskih materija koje dovode do zagađenja
vode i narušavanja njenog kvaliteta.

Prirodni:

 Močvare

 Bare

 Opadanje lišća

Veštački:

 Naftni derivati

 Hemiska industrija

 Tekstilna industrija

 Metaloprerađivačka i metalna industrija

 Komunalne otpadne vode

 Visoko poslovno tehnička šlola Užice

 Poljoprivreda

 Prehrambena industrija

 Građevinska industrija

Difuzioni:

 Isparenja sa urbanih i poljoprivrednih područija i hranilišta

Stepen zagađenosti vode organskim jedinjenjima definisan je količinom kiseonika koji je

potreban za oksidaciju koju vrše aerobni mikroorganizmi (biohemiskom potrošnja kiseonika -
BPK). Pri čemu je potrebna količina kiseonika proporcionalna prisutnoj količini organskih
materija.

Detaljan postupak analize organskih zagađivača u vodi GC/MS analizom eksperimentalno je

urađen na RWTH univerzitetu u Nemačkoj.

3. MATERIJALI I METODE

Uzorkovanje je izvršeno 23.01.2013 god na pet lokacija u Srbiji ( tri na Savi i dve na Dunavu). U
tabeli 2. date su GPS kordinate mesta na kojima je vršeno uzorkovanje kao i vrednosti
parametara koji su mereni prilikom uzorkovanja, a na slici 1 ubeležena su mesta uzorkovanja.
 Visoko poslovno tehnička šlola Užice

Slika 1: Mesta uzorkovanja vode

U tabeli 1 date su GPS kordinate mesta na kojima je vršeno uzorkovanje kao i vrednosti
parametara koji su mereni.

Tabela 2:

Br.uzor Loka

provodljiv
Providnos
Temperat

vode (◦C )

Zasićenos

kiseoniko
vrednost

Kiseonik
ka cija i GPS

Elektro
(mg/L)

m (%)
t (m)
kordinate ura

ost
pH

t
R1 13/068 Sava - Zabran 6,7 0,50 8,32 11,71 96,4 393
N44°40´06´´ E0 20°14´40´´

R2 13/069 Sava – Makiš N44°45´58 6,5 0,40 8,24 11,32 92,7 374
´´ E0 20°21´24´´

R3 13/070 Sava – Kapetanija N44°49 7,3 0,45 8,32 10,58 88,4 379
´59,4´´ E0 20°26´72´´

R4 13/071 Dunav – Batajnica N44°55 5,5 0,65 7,75 11,79 94,1 431
´21´´ E0 20°19´23´´

R5 13/071 Dunav – Vinča N44°46´09 7,3 0,55 8,28 10,89 91,2 387
´´ E0 20°37´30´´

Uzorci su prikupljeni u staklene boce zapremine 2.5 l i čuvane su na temperaturi do 4°C do

transporta u laboratoriju RWTH univerziteta u Ahenu, gde je eksperimentalno urađen postupak
analize organskih zagađivača u vodi.

Za identifikovanje organskih zagađivača u uzorcima vode uzetim iz Save i Dunava, korišćena je

GC/MS analiza (gasna hromatografija / masena spektrometrija), a da bi ispitivanje bilo efikasnije
i rezultati što validni, prethodno je izvršena ekstrakcija. Na šemi 1. prikazan je postupak
identifikovanja organskih zagađivača u uzorcima vode.
 Visoko poslovno tehnička šlola Užice

Filtriranje vode
hh

Ekstrakcija

1.Pentan 50 mL 2.DCM 50 mL 3.DCM 50 mL pH

Dodavanje internog standarda 50 μL

Evaporacija ( uparavanje)

Derivatizacija pomoću
GC analiza
diazometana

GC-MS analiza

Šema 1: Postupak identifikovanja organskih zagađivača u vodi

 Visoko poslovno tehnička šlola Užice

4. REZULTATI

Sva jedinjenja koja se nalaze u uzorcima vode uzetim iz Dunava i Save nalaze se u tabeli 2 i
svrstana su prema oblasti primene, osim ako se ne javljaju u prirodi.

Jedinjenja MS broj R1 R2 R3 R4 R5

Farmacija:
Karbamazepin 193,236 (3336) + + +

Sredstva za ličnu higijenu i negu:

Metil-p-benzo-fenon 119,196 (2249) + + ++ ++ ++
4-metoksi-2-etil-heksil-cinamat 178, 290 (2953) + + + + +
N,N,N’,N’-tetra-acetil-etilen- 43, 228 (1983) + ++ ++ ++ ++
diamin, TAED;
Galaksolid 243, 258 (2468) ++ ++ ++ ++ ++
Tonalid 243, 258 (2468) ++ ++ ++ ++ ++
Metil-di-hidro-jasmonat 83, 226 (2025) + + ++ ++ ++
α-kadinol 43, 222 (2030) + + + + +
Lilial 189, 204 (1729) + + + + +

Tehnički dodaci, plasticizeri:

2,6-di-terc-butil-hidroksi-toluen 205, 220 (1697) ++ ++ + ++
2,6-di-terc-butil-1,4-benzo-hinon 177, 220 (1588) ++ ++ ++ ++ +
2,2,4-tri-metil-1,3-pentan-diol-di-iso- 71, 286 (1892) ++ ++ ++ ++ ++
butirat, TXIB
2-etil-heksil-benzoat- 105, 234 (3476) + + + + +
(1-hidroksi-ciklo-heksill)-fenil-keton 99, 204 (2074) ++ + ++ ++ +

N-butil-benzen-sulfon-amid, NBBS 141, 213 (2289) + + + ++ +

Benzo-tiazol 135,135 (945) + + ++ ++
Di-acetin 43, 176 (1277) + ++ ++ ++ ++
N,N-di-butil-formamide 72, 157 (1158) + + + + ++
 Visoko poslovno tehnička šlola Užice

2,4,7,9-Tetra-metil-5-decin-4,7-diol, 109, 151(1446) + + + ++ ++

TMDD
Tris(2-hloro-etil)-fosfat, TCEP 99, 285 (2222) + + ++ +
Tris(hloro-propil)-fosfate, TCPP 99, 277(2327) + + ++ +
Tri-n-butil-fosfat, TBP 99, 266 (2004) + + + + ++
Di-methil-ftalat 163, 194 (1552) + + ++ ++ ++
Di-etil-ftalat 149, 222 (1892) ++ ++ ++ ++ ++
di-izo-butil-ftalat 149, 278 (2467) ++ ++ ++ ++ ++
2-etil-heksil-metil-ftalat 149, 292 (2810) + +
Benzil-butil-ftalat 149, 312 (3338) + + + + +
Di-N-oktil-ftalat 149, 390 (3637) ++ ++ ++ ++
Di-(2-etil-heksil)-izo-ftalat 149, 390 (3919) + ++

Pesticidi:
Aceto-hlor 59, 269 (2521) + + +
Uvasol 236 300, 315 (3635) ++ ++ + +
Desetil-ter-butil-azine 186, 201 (2074) +
Lindan, HCH 181, 290 (2238) +

Sastojci hrane:
Cofein 194,194 (2417) + ++ ++ ++ ++
Vitamin E 165, 424 (4535) + + + + +

Prirodni produkti:
Di-propil-di-sulfid 43, 150 (360) ++ + ++ + +
Di-propil-tri-sulfid 43, 182 (974) + + + + +

Nesvrstana jedinjenja:
2-nitro-4-metil-fenol 77, 153 (975) + + + + +
2-Nitro-fenol 139, 139 (690) + + + +
2-fenoksi-etanol 94, 138 (934) + + + ++
2,6-di-terc-butil-4-nitro-fenol 191, 206 (2495) + + + + +
N-Benzil-formamid 135, 135 (2713) + + ++ + ++
3-hloro-aceto-fenon 105, 154 (950) +
Fluorenon 180, 180 (2215) + + + +
Antrahinon 180, 208 (2678) + +
+ prisutni u malim količinama, + prisutni u velikim količinama.
Tabela 2. Organski zagađivači identifikovani u površinskim vodama Save i Dunava
 Visoko poslovno tehnička šlola Užice

5. ZAKLJUČAK

Organska jedinjenja bioakumuliraju se u hrani i mogu štetno da utiču na ljudsko zdravlje. Sve
ove činjenice danas povećavaju zabrinutost i nameću pitanje smisla njihove daljne upotrebe.

U izvorima sveže vode otkriveno je preko 6.000 organskih jedinjenja od kojih su mnoga nastala
usled industrijskih aktivnosti. Ova jedinjenja prisutna su u mnogim industrijskum procesima kao
bazne sirovine, sporedni tehnološki i finalni proizvodi, ali su zastupljena i u određenom broju
proizvoda namenjenih domaćinstvu. Mnoge organske zagađujuće supstance mogu da dospeju u
otpadne vode i oticanjem sa površine ulica. Kanalizacioni mulj potencijalno sadrži hiljade
organskih jedinjenja koja potiču iz industrijskih, stambenih, atmosferskih i prirodnih izvora.

Rezultati analiza uzorkovane vode pokazuje prisusto velikog broja organskih materija

Zato je potrbno poznavati izvore zagađenja u urbanim otpadnim vodama, uspostavljanjem

lokalnih i nacionalnog registra zagađivača, potrebno je proceniti i potencijalni uticaj
farmaceutskih proizvoda za uzgoj stoke koji se sa otpadom iz farmi nekontrolisano distribuiraju
na poljoprivredno zemljište i time zagađuju zemljište, a procesom kruženja materije dospevaju i
u vodu.

Povišene koncentracije dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci, osim uticaja na živi svet u
vodi, ulaskom u lanac ljudske ishrane preko jestivih delova biljaka i riba utiču i na zdravlje ljudi.
 Visoko poslovno tehnička šlola Užice

LITERATURA

 Ekologija i zaštita životne sredine - Ivo Savić, Veljko Terzija

 Zaštita životne sredine - Olivera Novitović
 Izvori zagađenja radne i životne sredine - Ljiljana Trumbulović
 Eko zaštita u industriji (oredavanja) - Snežana Aksentijević
 Tretmani otpadnih voda (skripta) - Vesna Marjanović
 Efekat organskog zagađenja na kvalitet vodenih ekosistema - Svetlana Ugarčina
 Specifični organski polutanti - Marijana Kragulj
 Proces prerade i dorade vode - Ivan Gržetić
 Organski polutanti - Anita Leovac
 Analiza prirodnih organskih materija - Aleksandra Tubić
 Anaerobni tretman otpadnih voda - Vojka Gardić
 Pojava industrijskog organskog zagađenja u podzemnim vodama- J.Gvardiola, F.Ventura
 Identifikacija i hemijska karakterizacija specifičnih organskih jedinjenja - T.Đikovicki
 Distribucija policikličnih aromatičnih jedinjenja u vodu - T.Đikovicki, J.Švarcbauer

Internet stranice:

 www.sepa.gov.rs
 www.cecra.com
 www.wikipedia.rs
 www.scribd.org
Visoko poslovno tehnička šlola Užice