Foht: Estetske vrednosti

Estetska vrednost je pojavljujuća → zato se ne može fiksirati.

Estetska vrednost nije predmet posebnih nauka (pa ni istorije umetnosti).
Estetska vrednost nije objektivna, ne počiva u realno / materijalnim
kvalitetima predmeta, niti u sadržaju ili u slojevima.
Estetska vrednost je nošena vrednost → ima svog nosioca ali nije identična s
njim, prianja uz svog nosioca, ali se u njemu ne može fiksirati.
Estetska vrednost nije subjektivna (psihologizam), ne počiva u doživljaju.
Estetska vrednost je i objektivna i subjektivna. (objektivna) S jedne strane,
subjekat ne pripisuje vrednost svim predmetima, što znači da predmet mora imati
nešto na šta bi subjekt nadovezao svoj doživljaj. (subjektivna) S druge strane, subjekt
mora imati sklonost (tendenciju), interes da svoje osećanje vrednosti veže uz određeni
predmet.
Estetska vrednost nam uvek izmiče i zato vrednost nije ni u predmetu, ni u
aktu, već je ono što na predmetu predstavlja za mene.
Ona se ne može objektivno / logički dokazati. Njena osnova je intuicija.
Estetska vrednost se može samo neposredno doživeti (iskusiti) osetiti, emocionalno
doživeti nakon konkretizacije. Pretpostavka vrednosti je konkretan doživljaj. Ako
ovog doživljaja nema, sve vrednovanje je samo prazno brbljanje. A onaj koji jednu
vrednost ne oseća nema mu pomoći! Onaj koji ne oseća da je jedna kompozicija
vredna ne može se u to ubediti argumentima. Taj je po prirodi čovek kom nedostaje
smisao za umetnost.
A zašto ne možemo reći zbog čega nam se jedan poredak tonova sviđa, a drugi
ne? Zato što inače ne možemo odgonetnuti tajnu postojanja (ni vlastitog, a kamoli
postojanja estetskog predmeta). Otkud uopšte nešto jeste? – osnovno pitanje na koje
filozofija ni do danas nije našla odgovor. Pa ipak, mi to biće osećamo. Umetničko
biće je vrednije ako snažnije i jasnije osećamo njegovo neposredno prisustvo. (Ja čak i
svoju egzistenciju mogu utvrditi samo osećajem.)
• Kriterijumi za vrednovanje umetničkog dela
Od ovih kriterijuma se pogrešno očekuje da nam pomognu da bolje i
adekvatnije doživimo i razumemo neko umetničko delo.
Ako bi postojali kriterijumi za vrednovanje umetničkog dela, onda bi oni
morali biti apriorni i opšti. Ali, to nije nužno, jer svako umetničko delo je
neponovljivo, originalno i individualno, pa se vrednost razlikuje od dela do dela. Ako
bi postojali kriterijumi, onda bi mi logički zaključivali o vrednosti jedne pesme, a
vrednost se dobija tek iz vlastitog iskustva!
Uslov vrednosti estetskog predmeta je struktura estetskog predmeta. Ako
umetničko delo nema strukturalnih planova ili slojeva (ako npr. nema treći plan) –
ono nema umetničku vrednost. Ako ih ima, ipak nije nužno da ima umetničku
vrednost. Nijedan sloj nije posebno odgovoran za estetsku vrednost, nego tek svi
zajedno! Tek poseban način odnosa među njima čini stanje koje nam sugeriše estetska
vrednost.
Iz svega možemo zaključiti da: vrednost umetničkog dela nije u umetniku, u
procesu stvaranja ili u tehnici, već leži u onome *) po čemu je umetnost zaista
umetnost, *) šta u,etnost čini umetnošću: a) način / kako je delo sastavljeno
b) umetnička forma