1. Социјална заштита је?

Социјална заштита јесте организована друштвена делатност од јавног

интереса чији је циљ пружање помоћи и оснаживање за самосталан и
продуктиван живот у друштву појединаца и породица, као и
спречавање настајања и отклањање последица социјалне
искључености.

2. Циљеви социјалне заштите су?

1) достићи, односно одржавати минималну материјалну сигурност и
независност појединца и породице у задовољавању животних потреба;
2) обезбедити доступност услуга и остваривање права у социјалној
заштити;
3) створити једнаке могућности за самостални живот и подстицати на
социјалну укљученост;
4) очувати и унапредити породичне односе, као и унапредити
породичну, родну и међугенерацијску солидарност;
5) предупредити злостављање, занемаривање или експлоатацију,
односно отклонити њихове последице.

3. Начела социјалне заштите су?

Начело поштовања интегритета и достојанства корисника
Начело забране дискриминације
Начело најбољег интереса корисника
Начело најмање рестиктивног окружења
Начело ефикасности социјалне заштите
Начело благовремености социјалне заштите
Начело целовитости социјалне заштите
Начело унапређења квалитета социјалне заштите
Начело јавности рада
Начело доступности и индивидуализације социјалне заштите
4. Ко је корисник услуга?

 Корисник права или услуга социјалне заштите јесте појединац, односно

породица која се суочава с препрекама у задовољавању потреба, услед
чега не може да достигне или да одржи квалитет живота или која нема
довољно средстава за подмирење основних животних потреба, а не
може да их оствари својим радом, приходом од имовине или из других
извора.

5. Врсте услуга и материјалне подршке социјалне заштите

Услуге социјалне заштите организују се као:
а) услуге за децу, младе и породицу и
б) услуге за одрасле и старије кориснике, уз уважавање интегритета,
стабилности веза и окружења корисника и породице.
Услуге социјалне заштите пружају се привремено, повремено и
континуирано, у складу с потребама и најбољим интересом корисника.

 Групе услуга социјалне заштите

 1) услуге процене и планирања
 2) дневне услуге у заједници
 3) услуге подршке за самосталан живот
 4) саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге
 5) услуге смештаја

 Материјална подршка
 Материјалну подршку корисник остварује путем:
 новчане социјалне помоћи,
 додатка за помоћ и негу другог лица,
 увећаног додатка за помоћ и негу другог лица,
 помоћи за оспособљавање за рад,
 једнократне новчане помоћи,
 помоћи у натури и других врста материјалне подршке.
6. Установе социјалне заштите су?
1. Центар за социјални рад
2. Установа за васпитање деце и омладине
3. Центар за породични смештај и усвојење, дом за смештај корисника

7. Услуге процене и планирања.

Услуге процене обухватају процену стања, потреба, снага и ризика

корисника и других лица значајних за корисника, процену старатеља,
хранитеља и усвојитеља.
Услуге планирања обухватају индивидуално планирање услуга ради
њиховог коришћења или одређивања мера заштите, доношењем:
1) плана услуга и мера за породицу са планом сталности за дете;
2) плана за самостални живот младе особе која је пре него што је
навршила 14 година била лишена родитељског старања, односно није
живела с родитељима или усвојитељима;
3) индивидуалног плана услуга и мера за одраслог или старијег
корисника.

8. Дневне услуге у заједници

Дневне услуге у заједници обухватају активности које подржавају
боравак корисника у породици и непосредном окружењу. Дневне
услуге у заједници обезбеђује јединица локалне самоуправе.
Дневни боравак; помоћ у кући; свратиште; предах и сл.

9. Услуге подршке за самостални живот

Услуге подршке за самосталан живот пружају се појединцу да би се
његове могућности за задовољење основних потреба изједначиле с
могућностима осталих чланова друштва, да би му се побољшао
квалитет живота и да би могао да води активан и самосталан живот у
друштву.
Становање уз подршку; персонална асистенција; обука за самостални
живот и друге врсте подршке неопходне за активно учешће корисника
у друштву.
10.Саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге:
- интензивне услуге подршке породици која је у кризи;
-саветовање и подршка родитеља, хранитеља и усвојитеља;
-подршка породици која се стара о свом детету или одраслом члану
породице са сметњама у развоју;
-одржавање породичних односа и поновно спајање породице;
- саветовање и подршка у случајевима насиља;
- породична терапија;
-медијација;
-СОС телефони;
-активација и друге саветодавне и едукативне услуге и активности;

11.Услуге смештаја
1) сродничку, хранитељску и другу породицу за одрасле и старије (у
даљем тексту: породични смештај);
2) дом за смештај корисника, укључујући мале домске заједнице (у
даљем тексту: домски смештај);
3) прихватилиште;
4) друге врсте смештаја, у складу са законом.

12.Деца без родитељског старања

Detetom bez roditeljskog staranja smatra se:
dete koje nema žive roditelje, dete čiji su roditelji nepoznati ili je nepoznato
njihovo boravište, dete čiji su roditelji potpuno lišeni roditeljskog prava
odnosno poslovne sposobnosti, dete čiji roditelji još nisu stekli poslovnu
sposobnost, dete čiji su roditelji lišeni prava na čuvanje i podizanje odnosno
vaspitavanje deteta i dete čiji se roditelji ne staraju o detetu ili se staraju o
detetu na neodgovarajući način

13.Врсте алтернативног чувања и подизања деце

Neformalno, što obuhvata svaki privatni aranžman koji se obezbeđuje u
porodičnom okruženju, bilo da dete privremeno ili u neodređenom
vremenskom periodu odgajaju srodnici ili prijatelji (tzv. neformalni
srodnički smeštaj) ili druga lica, i to na inicijativu deteta, roditelja ili druge
 osobe, pri čemu ovaj aranžman nisu uredili odgovarajući administrativni ili
ovlašćeni stručni organi i službe;
-Formalno, bilo da je obezbeđeno u porodičnom okruženju ili rezidencijalnoj
ustanovi, što obuhvata i ustanove iz privatnog sektora, koju su uredili
odgovarajući administrativni ili ovlašćeni stručni organi i službe, bez obzira
na to da li ovo uređenje jeste ili nije rezultat administrativnih ili zakonskih
mera koje se odnose na dobrovoljnost smeštaja.

14.Старатељство је?
Starateljstvo u porodičnopravnom sistemu Republike Srbije predstavlja
poseban oblik aranžmana namenjen deci bez roditeljskog staranja i deci
kojoj je u određenim životnim okolnostima potrebno pravno zastupanje koje
ne mogu da obezbede roditelji, odnosno punoletnim osobama koje su lišene
poslovne sposobnosti (PZ, čl. 124).
Starateljstvo ne podrazumeva nužno neposredno staranje o licu koje je pod
starateljstvom. Prvenstveno je u pitanju pravno zastupanje i preduzimanje
raznovrsnih aktivnosti za zaštitu prava lica pod starateljstvom u skladu sa
njegovim interesima.

15.Злостављање и занемаривање деце је?

Pod terminom zlostavljanje razmatramo aktivne oblike zloupotrebe dece, i to
fizičko, emocionalno i seksualno zlostavljanje te eksploataciju.
Pod zanemarivanjem podrazumevamo pasivan odnos, propuste i nečinjenja u
odnosu prema deci koji ih mogu osujetiti u zadovoljavanju razvojnih
potreba, nezavisno od toga da li su u pitanju namerna ili nenamerna
ponašanja i odnosi.

16.Напуштање и остављање деце је?

Pod napuštanjem podrazumeva akt kojim se dete ostavlja bez nege i staranja,
npr. na ulici ili u praznoj kući kada roditelj koji nema nameru da se vrati po
dete, odnosno fizičko napuštanje deteta u okolnostima u kojima nije
obezbeđeno ili pretpostavljeno neposredno i buduće staranje o detetu.
  Ostavljanje podrazumeva akt kojim se dete ostavlja na staranje drugima ili
se okružuje staranjem pojedinca ili institucije, sa namerom i uverenjem da je
obezbeđeno neposredno i buduće staranje o detetu

17.Доношење одлука током рада на случају

Centralno pitanje je:
Šta utiče na donošenje odluka strana uključenih u zaštitu dece i
sta možemo da uradimo kako bismo umanjili negativne uticaje i unapredili
zaštitu dece i ostvarivanje prava deteta?

 U proceni i interpretaciji opservacija neophodan je konstantni razvoj i

veština posmatranja i konceptualnog okvira za razumevanje posmatranog, uz
svest o tome da posmatranje može biti kompromitovano različitim
okolnostima.
 Greške u proceni nastaju usled ignorisanja praznina ili nelogičnosti u
informacijama, usled formiranja utiska na osnovu ličnih predrasuda ili
fokusiranja pažnje na prioritete koje ima radnik.
 Profesionalna intuicija se može odrediti kao sposobnost koja se razvija sa
praktičnim iskustvom, tj. koja se ne može steći kroz formalni proces učenja.
 Tačnost i pouzdanost intuicije u velikoj meri zavisi od toga da li se ona
zasniva na stručnosti koja je razvijena tokom adekvatnog perioda vremena u
okruženju koje omogućava profesionalni razvoj.

INTUITIVNO ANALITIČKO
Karakteristike Karakteristike
Brzo Sporo
Reaktivno Namerno
Nesvesno Svest o mišljenju
Široko razmišljanje o mnoštvu Usmerenost na nekoliko najvažnijih
informacija pitanja
Dovodi do zaključka kada su Dovodi do zaključka kada su
Potrebne robusne akcije Je potrebna preciznost
Prisutni brojni indikatori koji mogu Ima malo pouzdanih indikatora
imati različita značenja Izhod izvestan
Ishodi neizvesni Dominiraju kvantitativne informacije
Informacije živopisne

18.Рефлексивност и објективност у доношењу одлука

Kod naučne opservacije socijalni radnik opisuje sebe kao osobu koja tokom
procesa procene održava objektivnost i distancu prema korisniku i porodici.
U okviru ovog diskursa socijalni radnik nastoji da zauzme poziciju
neutralnog posmatrača prema korisniku i porodici.
U okviru diskursa refleksivne evaluacije, socijalni radnik nastoji da izgradi
blizak saradnički odnos sa korisnikom i porodicom tokom procene.
U refleksivnom diskursu, fer i pravičan odnos proizilazi iz obezbeđivanja
povratne informacije (feedback) korisniku o profesionalnom mišljenju koje
nije fiksirano, već se stalno nadograđuje.

19.Модел BIC у доношењу одлука

BIC model (Best Interest Case Practice Model) Osnovne komponente ovog
pristupa su:
 partnerstvo sa porodicom,
 posvećenost ranim intervencijama,
 prevencija izmeštanja deteta iz porodice i
stvaranje terapijskog miljea za decu na smeštaju.
 BIC model teži da obezbedi razvoj konzistentnog razumevanja šta čini
najbolje interese deteta u okviru službi za zaštitu dece, službi za porodicu i u
služ- bama za smeštaj deteta.
 Istovremeno, princip najboljih interesa se integriše u svakodnevnu praksu
 procene (koja informiše),
 planiranja (koje usmerava) i
 intervencija (koje treba da donesu boljitak za dete).
 Odluka/ saglasnost o intevencijama

20.Историјски развој система социјалне заштите деце у Србији

Od 1919. godine, kada je donet Pravilnik i Poslovnik državne zaštite dece i
mladeži, a nekoliko godina kasnije i Zakon o zaštiti dece i mladeži, podstiče
se razvoj porodičnog smeštaja.
Porodični smeštaj je poseban zamah doživeo između 1929. i 1931. godine
kada su, po ugledu na „Farme beba“ u Velikoj Britaniji osnovane tzv. dečje
kolonije u Miloševcu i Čortanovcu, Staparu kod Sombora i Čurugu.
 1. PERIOD- obnove i izgradnje zemlje uz dominantnu egalitarnu
socijalističku ideologiju, kada je bilo potrebno zbrinjavanje velikog broja
ratne siročadi, otvaraju se brojni domovi za smeštaj dece.
 2. PERIOD- socijalističkog samoupravljanja i društvenog dogovaranja koji
je potrajao sve do kraja osamdesetih godina XX veka. Razvija se
profesionalni socijalni rad i službe i usluge u zajednici, posebno porodični
smeštaj (hraniteljstvo).
 3. PERIOD- devedesetih godina XX veka je došlo do porasta
nezaposlenosti, socijalne nesigurnosti, osiromašenja porodica, visoke
inflacije, sankcija i velikog broja izbeglica u Srbiji.
 Posledice takve situacije su pojava dece beskućnika, napuštene i ostavljene
dece koja su najčešće upućivana na smeštaj u velike rezidencijalne
 institucije koje su decu razvrstavale po uzrastu, ometenosti i problemima u
ponašanju.

 4. PERIOD-
 počinje 2002. godine i traje do danas, predstavlja period reforme socijalne i
dečje zaštite, u kojoj se prioritet snažno daje razvoju usluga u zajednici,
deinstitucionalizaciji i razvoju porodičnog smeštaja kao preferencijalnog
smeštaja za decu.

21.Реформа система социјалне заштите у Србији почетком XXI века

Srbija je 2000. godine započela rad na reformi sistema socijalne zaštite, a
među prioritetnim oblastima reforme markirani su:
 razvoj alternativnih formi smeštaja,
 uspostavljanje standarda za mehanizam „čuvanja ulaska u sistem“ (gate
keeping),
 razvoj usluga u zajednici i
uključivanje nevladinog sektora u pružanje usluga

22.Установљавање механизма „чувара улаза“

Službe koje vrše funkciju „čuvara ulaza“ obezbeđuju da na smeštaj uđu
samo deca kojoj je zaista potreban smeštaj, obezbeđuju dostupnost usluga
deci kojoj je sistem u manjoj meri pristupačan i omogućavaju
individualizovan pristup potrebama deteta. Zato mehanizam „čuvara ulaza“
mora da bude organizovan tako da bude operativan ne samo u fazi
upućivanja već i u svim fazama pružanja usluga.
Šta kada nemamo usluge?

23.Модел процене центриран на дете

1. Potrebe (se procenjuju na osnovu opisa aktuelnog načina zadovoljavanja
potreba)
2. Snage (karakteristike deteta, okolnosti života te karakteristike porodičnih
okolnosti i okruženja koje su pozitivne za život, dobrobit i razvoj deteta)
3.Postojeći ili potencijalni rizici (okolnosti koje mogu da nanesu štetu
bezbednosti i razvoju deteta, odnosno da ih ugroze)
 4. Rezilijencija ili faktori zaštite (osobine, okolnosti, odnose i strukture koje
promovišu dobrobit i podstiču razvoj i socijalnu inkluziju deteta)

24.Поступци процене Центра за социјални рад у заштити деце и младих

Procena predstavlja prepoznavanje i ocenu problema, situacije i uključenih
osoba.
Procena podrazumeva strukturisan proces pri kome procenjivač ima prvi
kontakt sa klijentom, pri tom treba da identifikuje problem kroz prikupljanje
i procenjivanje podataka.

Prijemna procena
Početna procena
Usmerena procena
Specijalizovana procena

25.Снаге детета, породице и средине

Saleebey (2006) definiše klijentove snage preko tri međusobno povezana
aspekta – KPR:
 K – kompetencije, kapacitet i kuražnost (hrabrost, odvažnost);
 P – pouzdanost u obećanom, potencijali (mogućnosti) i pozitivna
očekivanja;
 R – rezilijencija, rezerve i resursi.
 Deci su potrebni porodično okruženje, zaštita, staranje i odnos privrženosti
sa odraslima.
 Deci treba pomoći da ostanu sa svojim roditeljima ili da se vrate kod njih
ukoliko su izdvojena.
 Ljudi mogu da se menjaju uz pomoć odgovarajućih usluga, edukacijom i
podrškom.
 Porodice (biološke, srodničke, hraniteljske i usvojiteljske) treba tretirati kao
partnere u procesu zaštite deteta.
 Porodični smeštaj se, kao i druge vrste smeštaja, koristi za podršku porodici.
 Detetove potrebe za privrženošću treba zadovoljiti jačanjem porodičnih
resursa.
 Kombinovane i individualizovane usluge treba usmeriti na osnaživanje i
unapređenje kompetencija porodice da se stara o detetu – razmatranjem
 porodičnih snaga i potreba u razvoju individualizovanog plana usluga za
dete i porodicu.
 Usluge treba da budu kulturno kompetentne.

26.Области интервенција ЦСР у заштити деце и младих

 U intervencije i mere za jačanje porodičnih snaga se ubrajaju:
 pružanje materijalne pomoći (novčane ili u naturi), savetodavno
usmeravanje deteta i roditelja, pružanje pravne pomoći (ZSZ, 2011, čl. 40. i
81–111);
 upućivanje na usluge drugih odgovarajućih ustanova i službi u zajednici i
posredovanje kod tih službi (PZ, 2005, čl. 80, st. 2, ZSZ, 2011, čl. 69. i 70);
 upozoravanje roditelja na nedostatke u vršenju roditeljskog prava (PZ, 2005,
čl. 80, st. 1).
 1. Izdvajanje deteta
 2. Nalaženje odgovarajućeg smeštaja
 3. Preduzimanje mera starateljske zaštite
 4. Pripremu deteta i roditelja za smeštaj te planiranje usluga i mera
 5. Praćenje stanja i potreba deteta na smeštaju, rad sa roditeljima i stvaranje
uslova za bezbedan povratak

27.Планирање сталности
Stalnost je višedimenzionalni koncept sa najmanje tri noseće dimenzije:
1. Relaciona stalnost (ljubav, emocionalna podrška, pripadanje, bezbednost,
stabilnost i doživotna posvećenost kontinuitetu odnosa);
2. Fizička stalnost (porodična nega, stalna raspoloživost i „dobrodošlost“ u
domu, stalna sigurnosna mreža i „sigurna luka“) i
3. Zakonska stalnost (zakonski odnosi roditelja i dece, usvojenje,
starateljstvo i sl.).
Planiranje stalnosti za dete je centralni zadatak u ciklusu rada na slučaju i
on pomaže da se dostignu sledeći ciljevi:
 podržavati bezbednost deteta u roditeljskoj porodici kad god je to moguće;
 dostići stalnost i stabilnost za dete u skladu sa njegovom životnom
situacijom;
 očuvati porodične odnose i veze, osim ukoliko to nije u interesu deteta;
 smanjiti dužinu boravka dece na smeštaju i
  smanjiti broj dece koja ponovo ulaze na smeštaj.

28.Рад на реунификацији- поновном уједињењу породице

1. Reunifikacija deteta nije jednokratni dogadjaj, to je
proces koji uključuje reintegraciju deteta u porodično
okruženje koje se možda značajno promenila od vremena
kada je dete izdvojeno iz porodice.
Kao model donošenja odluka za reunifikaciju posebno je pogodna porodična
konferencija ili porodično donošenje odluka.

29.Додатна подршка је

Dodatna podrška su programi i usluge na koje dete ima pravo kako bi lakše
prevazišlo fizičke i društvene prepreke sa kojima se susreće. Dodatna
podrška treba da olakša napredovanje u školovanju i ukupnom razvoju. U
zavisnosti od potreba deteta, programi i usluge dodatne podrške se mogu
ostvariti iz tri različita sistema: obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite.

30. Мере додатне подршке

1) Mere dodatne podrške koje se, u skladu sa propisima, realizuju na osnovu

mišljenja Komisije:

(1) ostvarivanje subvencija za pohađanje programa predškolskog vaspitanja i

obrazovanja za decu sa smetnjama u razvoju,

(2) odlaganje upisa u prvi razred osnovne škole za godinu dana, izuzetno i uz
dodatno obrazloženje, kada je to u najboljem interesu deteta,

(3) donošenje individualnog obrazovnog plana (IOP2), koji podrazumeva

prilagođavanje ciljeva, sadržaja i načina ostvarivanja programa nastave i učenja i
ishoda obrazovno-vaspitnog rada, odnosno izmena plana nastave i učenja,

(4) upućivanje deteta u razvojnu grupu u predškolskoj ustanovi, odnosno u školu

za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju,
(5) angažovanje vaspitača, nastavnika ili stručnog saradnika, koji je zaposlen u
školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom kao podršku
školi u sistemu redovnog obrazovanja i vaspitanja,

(6) ostvarivanje prava na uvećanje dečjeg dodatka;

2) Preporučene mere dodatne podrške na osnovu procene Komisije:

(1) obezbeđivanje igrovnih, didaktičkih i nastavnih sredstava u pristupačnim

formatima i na pristupačnim jezicima uključujući i znakovni jezik,

(2) obezbeđivanje prilagođenih udžbenika,

(3) obezbeđivanje asistivnih tehnologija i/ili drugih usluga resursnog centra za

asistivne tehnologije: alternativni načini i sredstva komunikacije, prilagođene
tastature, ekrani na dodir, prilagođeni miševi, posebni softveri, tajmeri, satovi,
diktafoni i sl. i obuka za korišćenje istih,

(4) obezbeđivanje obuke, nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika neposredno

angažovanih u vaspitno-obrazovnom i obrazovno-vaspitnom radu radi sticanja
konkretnih veština i strategija za rad sa detetom, učenikom i odraslim, za
korišćenje Brajevog pisma, znakovnog jezika, drugih alternativnih načina
komunikacije, samostalno kretanje, korišćenje sredstava asistivne tehnologije i sl.,

(5) obezbeđivanje obuke roditelju, odnosno drugom zakonskom zastupniku, radi

sticanja znanja, veština i strategija za pružanje podrške detetu, kao i za korišćenje
asistivnih tehnologija i alternativnih načina komunikacije (npr. znakovni jezik,
Brajevo pismo i dr.),

(6) prilagođavanje okruženja u skladu sa potrebama deteta, učenika i odraslog:

prilaza i unutrašnjeg prostora ustanove čije usluge dete, učenik i odrasli koristi
postavljanjem rampe, gelendera, ugradnjom lifta, prilagođavanjem toaleta,
prilagođavanjem staze, kao pomoći pri samostalnom kretanju; postavljanjem
lampe, table-putokaza, naziva na vratima sa simbolima, mapom prostora,
postavljanje zvučnih i svetlosnih signala i sl. - u skladu sa propisima kojima se
uređuje pristupačnost javnih prostora,

(7) obezbeđivanje podrške stručnjaka iz određene oblasti, u skladu sa potrebama

deteta, učenika i odraslog,
(8) obezbeđivanje prioriteta u ostvarivanju specijalističkog pregleda ili tretmana;
obezbeđivanja fizioterapeuta i radnog terapeuta da, u saradnji sa službom kućnog
lečenja, odlazi u kućne posete prema indikaciji,

(9) obezbeđivanje sredstava za finansiranje troškova rekreativne nastave,

ekskurzija, kulturnih, sportskih i drugih aktivnosti koje organizuje ustanova za
dete, učenika i odraslog,

(10) obezbeđivanje prevoza deteta, učenika i odraslog koji ne može da koristi

sredstva javnog prevoza, a po potrebi i njegovog pratioca, za pohađanje
obrazovanja ili korišćenja drugih usluga socijalne i zdravstvene zaštite, bez obzira
na udaljenost od mesta stanovanja,

(11) finansiranje troškova ishrane u produženom boravku u matičnoj ili drugoj

školi u lokalnoj zajednici, za dete i učenika korisnika prava na novčanu socijalnu
pomoć;

3) ostale mere dodatne podrške iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne

zaštite o kojima Komisija informiše roditelja, odnosno drugog zakonskog
zastupnika i odraslog i upućuje ih na nadležne institucije:

(1) obezbeđivanje prevazilaženja jezičke barijere detetu, učeniku i odraslom kome

jezik na kome se izvodi nastava nije maternji,

(2) organizovanje obrazovne podrške u slučaju dužeg izostajanja iz škole, radi

nadoknađivanja propuštenog, odnosno obezbeđivanja kontinuiteta u obrazovanju
učenika i odraslog,

(3) obezbeđivanje ličnog pratioca detetu i učeniku, odnosno personalnog asistenta

odraslom polazniku u skladu sa propisanim standardima usluga, pod uslovom da su
uključeni u vaspitno obrazovnu ustanovu, do kraja redovnog školovanja,
uključujući završetak srednje škole,

(4) ostvarivanje prava na uvećanje dečjeg dodatka ili uvećanog dodatka za pomoć i
negu drugog lica,

(5) obezbeđivanje pomagala (kohlearni implant, slušni aparat, invalidska kolica,

brajeva mašina i sl.),
(6) obezbeđivanje usluga psihosocijalne podrške porodici kroz savetodavno
terapijske i socijalno edukativne i druge inovativne usluge u zajednici,

(7) druga prava i usluge.

Komisija na osnovu sagledanih potreba za podrškom detetu, učeniku i odraslom

preporučuje i druge vidove podrške koje nisu navedene u pravilniku, a koji će
doprineti obrazovnoj i socijalnoj inkluziji deteta, učenika i odraslog

31. Интерресорна комисија

 Комисију чине три стална члана и то представник система

 1. здравствене заштите (педијатар),

 2. образовно-васпитног система (школски психолог) и

 3. социјалне заштите (стручни радник на пословима социјалног рада),

 4. два повремена члана (стручњака) који најбоље познају прилике у

породици и

 5. координатор као представник општинске управе (чија је улога

углавном администаративног карактера)

32. Покретање поступка процене за додатном подршком

ZAHTEV/INICIJATIVU KOMISIJI ZA PROCENU POTREBA ZA

PRUŽANJEM DODATNE OBRAZOVNE, ZDRAVSTVENE ILI
SOCIJALNE PODRŠKE DETETU/UČENIKU ZA POKRETANJE
POSTUPKA PROCENE

MIŠLJENJE ČLANA KOMISIJE ZA PROCENU POTREBA ZA

PRUŽANJEM DODATNE OBRAZOVNE, ZDRAVSTVENE ILI
SOCIJALNE PODRŠKE DETETU/UČENIKU
 Педагошки профил је заправо опис детета, и то у неколико
области:

 1. Описује се учење детета и

 2. Како учи

 3. Начин комуникације са другима

 4. Социјалне вештине (односи са другим људима и са другом

децом)

 5. Самосталност и брига о себи

 6. Услови живота.

 Процена се врши на основу следећих параметара/ на основу кога се

креира индивидуални план подршке

 Услови живота детета

 Опис детета и његовог функционисања

 Право на подршке у систему здравствене, образовне и социјалне

заштите

 Подршке које је дете остварило у три поменута система

 Мишљење учесника у поступку процене о видовима подршке које

су детету потребни.
33. Мишљење комисије

Мишљење интерресорне комисије за процену потреба за додатном

образовном, социјалном и здравственом подршком неопходно је:

■ Када су у установи (вртићу/школи) за примену индивидуалног

образовног плана потребна финансијска средства ( нпр. архитектонско
прилагођавање окружења, набавка прилагођених уџбеника и наставних
материјала, додатна обука за запослене у установи и сл.)

■ Када се за дете израђује и примењују индивидуални образовни план по

измењеном програму (измењени стандарди образовања и васпитања –
измена садржаја, обима наставног програма)

■ Када се дете уписује у школу за образовање ученика/ца са сметњама у

развоју

34. Основни принципи системске теорије

 да се систем не посматра само као скуп елемената (целовитост),

  већ да су и односи међу елементима подједнако значајни као и
појединачни елементи (повезаност),

 временом односи елемената у системима постају сложенији

(диференцијација)

 што доводи то тога да промена у једном елементу система утиче на

друге и цео систем (реципроцитет),

 да би систем био стабилан неопходно је да одржава равнотежу међу

деловима (хомеостаза) и

 последњи принцип указује на чињеницу да би системи обављали

ваљано своју функцију важно је да добију подршку од других система

35. Брофенбренерова теорија (еко-системски приступ)

 микро (то је најчешће породица, вршњаци и родбина),

 мезосистем (који обухвата односе између микросистема),

 егзосистем (радно место родитеља, школски одбори, комисије за

процену потреба) и

макросистем (обухвата социо-демографске и институционалне образце

културе у коме појединац живи)

36. Однос породице деце са сметњама у развоју и Интерресорне комисије

 Ефектна сарадња у раду са породицом заснива се на:

 1. Администрација и логистичка подршка

 2. Комуникација

 3. Заједничке визије, циљеви и одлуке

  4. Јасне улоге

 5. Индивидуалност чланова тима

 6. Изградња тима

37. Фактори који утичу на квалитет сарадње родитеља и комисије

 1. Микросистемски ниво

 2. Мезосистемски ниво

 3. Егзосистемски ниво

 4. Макросистемски ниво

38. Процена је

 Процена подразумева структурисан процес при коме процењивач има

први контакт са клијентом, при том треба да идентификује проблем
кроз прикупљање и процењивање података.

39. Шта се процењује код детета којем је потребна додатна подршка

 Развојне потребе детета (здравље, образовање, идентитет, развој

емоција и понашања, породични и друштвени односи, представљање у
друштву и вештине самозаштите);

 Капацитет родитеља ( основна нега, обезбеђење сигурности, емотивна

топлина, стимулација, вођство и границе и стабилност);

 Породица и фактори околине ( ресурси заједнице, приходи, социјална

интеграција породице, запослење, становање, шира породица и
породична историја и функционисање).
40. Улога Интерресорне комисије у поступку процене

 При поступку процене улога чланова комисије је, сходно ресору коме
припадају, да:

 прикупе податке од родитеља,

 разговарају са дететом,

 примењују инструменте за процену,

 сагледају школска постигнућа (знања и вештине), или

 разговарају са другим особама које су у непосредном контакту са

дететом и породицом.

41. Индивидуални план подршке детету

 Индивидуални план подршке саставни је део интегрисаног Мишљења

ИРК о потреби за додатном подршком, ради побољшања квалитета
живота детета и породице и социјалне интеграције.

 Индивидуални план подршке састоји се од предложених мера подршке

из сва три ресора: здравствене заштите, образовања и социјалне
заштите.

42. Услуге усмерене на породицу

 Termini usluga usmerena na porodicu i usluga usmerena na dete obično se

koriste da obrazlože novi pristup pružanju usluga. Prilikom formiranja
usluga za decu sa smetnjama važno je razmotriti i načine učešća roditelja i
 deteta u oblikovanju sadržaja usluge te u proceni i planiranju kako bi se
usluge u najvećoj mogućoj meri individualizovale.

43. Утицај деце са сметњама у развоју на функционисање породице

 1. Stres, depresija ili teškoće u odgajanju deteta sa smetnjama;

 2. Način na koji dete utiče na funkcionisanje porodice;

3. Eko-kulturološka adaptacija na porodičnu rutinu.

44. Квалитет живота породице

Kvalitet života se može definisati na mnogo načina, ali sve definicije ukazuju na
individualnu percepciju učinka sredine, osoba i grupa sa kojima je pojedinac
u kontaktu na dobrobit tog pojedinca.

45. Аспекти добробити

Aspekti dobrobiti obuhvataju životne domene koji se odnose na:

 porodični život,

 rad,

 zdravlje,

 slobodno vreme,

 finansije,

 nivo samostalnosti,

 socijalne odnose,

 zadovoljstvo sobom i sl.

46. Домени квалитета живота особа са инвалидитетом

  1.Emocionalna dobrobit,

 2. Interpersonalni odnosi,

 3. Materijalna dobrobit,

 4. Lični razvoj,

 5. Fizička dobrobit,

 6. Samoodređenje,

 7.Socijalna inkluzija i

 8. Prava vezana za invaliditet.

47. Скала квалитета живота породице

 Skala obuhvata pet indikatora – dva se odnose na subjektivnu procenu

kvaliteta života (procenu porodične interakcije i roditeljstva), dok se
preostala tri indikatora odnose na resurse koji stoje na raspolaganju porodici
deteta sa smetnjama – emocionalnu dobrobit (koja se odnosi na dostupnost
socijalne podrške), fizičku/materijalnu dobrobit (tj. dostupnost različitih
službi u zajednici i opšte osećanje bezbednosti porodice) i podršku dodatnim
potrebama deteta sa smetnjama

 48. Коришћење услу aspekte izvora stresa:

 ••karakteristike deteta (hiperaktivnost, raspoloženje, responzivnost,

zahtevnost i prihvaćenost);

 ••karakteristike roditelja (kompetencije, izolacija, emocionalna privrženost,

zdravlje, restrikcija uloga, depresija i partnerski odnosi);

 ••spoljni životni događaji.

ге и родитељски стрес
  49. Индекс родитељског 1) roditeljski distres,

 2) disfunkcionalna interakcija roditelja i deteta i

 3) teško dete..

стреса

50. Карактеристике породице

 Generacijska povezanost i trajnost

 Orijentacija na simultane procese

 Odnosi celovitih osoba

 Intenzitet emocija

 Kvalitativni ciljevi

 Altruizam

 Negovanje

 Zajednička porodična paradigma

51. Заједничке карактеристике функционалних породица

 povezanost članova u zajednicu koju karakteriše uzajamni odnos,

međusobna briga i podrška, respekt za individualne razlike i autonomiju,
nega, socijalizacija dece i briga o ostalim ranjivim članovima, organizaciona

stabilnost, ali i fleksibilnost u odnosu na unutrašnje i spoljašnje zahteve za

promenom i efikasno prevladavanje stresa.
52. Дисфункционална породица је

 je, porodica u kojoj se konflikti, loše ponašanje, čak i zlostavljanje pojedinih

članova dešavaju kontinuirano, što dovodi do toga da se članovi
prilagođavaju takvoj situaciji, a deca čak mogu da misle i da je takvo
ponašanje normalno.

 Disfunkcionalne porodice mogu biti posledica alkoholizma, zavisnosti od

supstanci ili drugih zavisnosti kod roditelja, nelečenih mentalnih bolesti ili
poremećaja ličnosti ali i disfunkcionalnih obrazaca i porodičnih iskustava
roditelja iz primarne porodice.

53. Модел породичног животног циклуса

 Model porodičnog životnog ciklusa opisuje seriju predvidivih razvojnih

zadataka za sistem koji se dešavaju u vreme promene članstva: rođenje,
smrt, udaja, razvod.

 Biološki i emocionalni razvoj pojedinaca utiču na sposobnost sistema da se

reorganizuje i ostvari tranziciju, ali model porodičnog životnog ciklusa je
fokusiran na sistemski nivo.

54. Родитељство је

Roditeljstvo se može definisati kao svrsishodna aktivnost usmerena obezbeđivanju

opstanka i

razvoja dece.

Reč „roditelj“ označava biološke relacije majke, oca i deteta, za razliku od

„usvojitelja“„hranitelja“, ili „staratelja“.

Kada odrastu, nekadašnja deca mogu ovu vrstu aktivnosti upražnjavati u odnosu
na svoje roditelje.
55. Задаци и функције родитељства

1. Nega (nurturing caregiving) – zadovoljavanje detetovih bioloških, fizičkih i

zdravstvenih potreba.

2. Materijalna briga – načini na koji roditelji snabdevaju, organizuju i aranžiraju

fizički svet u kojem dete živi, uključujući dom i lokalnu sredinu.

3. Socijalna briga – varijetet vizuelnih, verbalnih, afektivnih i fizičkih ponašanja

koje roditelji koriste kako bi emocionalno uključili dete i uredili njihove
interpersonalne razmene (ljuljanje, ljubljenje, dodirivanje, osmehivanje,
vokalizacija i igra). To pomaže detetu da reguliše sopstvene emocije, a utiče i na
njegov način komunikacije sa drugima.

56. Стилови родитељства

 Vaspitni stil obuhvata dva elementa roditeljstva: prihvatanje (toplinu) i

kontrolu.

 Prihvatanje (toplina i podrška) podrazumeva trud roditelja da dete razviju u

zrelu, samosvesnu, asertivnu ličnost, pružajući mu podršku, aktivno se
uključujući u njegove aktivnosti, prepoznaju njegove potrebe i zahteve i
adekvatno odgovaraju na njih.

 Kontrola se odnosi na zadatke koje roditelji postavljaju deci, kako bi ih

integrisali u porodicu i društvo svojim zahtevima, nadgledanjem,
disciplinom i suprotstavljanjem dečijoj neposlušnosti, kao i kontrolom
detinjih impulsa

57. Врсте васпитних стилова

 Permisivni,

 2.Autoritarni,

 3.Autoritativni
4.Zanemarujući

58. Биолошко и алтернативно родитељство

Koja je razlika između roditelja i osobe koja se stara o detetu?

Značajna razlika nije pitanje semantike ali ima veze sa njom; da li je moguće
zameniti biološkog roditelja i postati detetov psihološki roditelj.

Ukoliko neko podiže dete u ime bioloških roditelja, to je priznanje da biološki

roditelji zaista postoje i značajni su za dete čak i kad ono supstitucijske roditelje
prihvata kao majku i oca.