DZon Stjuart Mil i Herijeta Tejlor Mil RASPRAVE O JEDNAKOSTI POLOVA Preveo Ranko Mastilovi¢ Predgovor Daga Duhaéek Filip Visnjis, Beograd, 1995.Zensko pravo glasa Herijeta Tejlor Mil Su ovi skoraSnji tekstovi bili su proizvod zajednitkog rada, mog i one ¢ifi gubitak, makar samo s intelektualne t i kada neée moci biti nadoknaden iff olakgan. Ali, stededi Ogled je njen u jedaom posebrom smisiu, jer je moj udeo u njemm jedva nesto vedi od udela urednika i pisara,. PoSto je svajevremeno autorstvo oveg Ogieda bile poznato i javno priznato kao njeno, ispravao je kazati da ga ona sama nikada nije smatrala zaokraZenom raspravom o pitanju kojim se bavi, i ma koliko je visoko uvazavao, vise bil voleo da osta- ne nepoznat, nego da bude procitan s idejom da se u njemu moze naci i najbleda predstava o srcu i dubu koji, u svom jedinstvu najredih i kako se smatra najvige sukobljenih vrlina, nisu imali takmaca ni w jednom Ijudskom biéu koje sam poznavag ili za koje sam Guo. Bila je svetlost, Zivot i ukras svakog drustva u.kom je bila, ali temelj njenog karaktera bila je daboka ozbiljaost kao postedica spoja syaznih i istanéanib osecanja i najuzvisenijil naéela. Sve one Sto, videno poje- dinaéno kad drugih, izaziva divljenje, kod nje je bilo spojcno u jed- nO: savest, istovremeno zdrava i neZna, velikoduSnost, ograniéena samo osecanjem pravednosti, koja je Gesto zaboravijala sopstvene po- trebe, Ali nikad potrebe drugih, srec, toliko veliko i puno abavi da Je svako ko bi pokazao i najmanju naklonost, zauzvrat dobijao deseto- struko. A Sto se intelekta tie, krepokosti i istinitosti uobrazilje, deli- katnosti zapazanja, tacnosti i istancanosti uogavanja, ravni su bili samo dubina spekulativnog razmi: ja, praktiina rasudivanje i isko- ro nepogresiva razboritost. Opsti nivo njenih sposobnosti bie je toli- 37ko visok da su pored nje najuzvisenija poezija, filosofija, retorika ili umetnost izgicdali trivijalni, ravi izrazu tek matog deta njenog duha. Tu svakom od ovil naéina iskazivanja ona je lako mogla da zauzme najuzvisenije mesta, da je njene sklonosti uglavnom nisu navodile da ge zadovolji time da bude nadahnuce, podsticaj i nepriznata saradnica drugih. Ovaj tekst napisala je da bi promovisal a stvar Koja joj je-cvrsto prirasla za srce, i, mada se poziva Na dajstrozi razum, namenila ga Je najSiroj publici, Po njcnom migijenju to pitanje je bilo u fazi kada je od koristi moglo da bude samo smireno i argamentovane razmatranjc, jako je bilo nugno izostaviti neke od najsnaZnijih argumenata, nepri- kladnih za javnu upotrebu. Da je pozivela da zapise sve svoje misti o ovom velikom pitanju, stvorila bi nesto sto bi po dubini daleko preva- zi8lo ovaj Ogled, kao Sto bi ga nadmagila vatrenom recitoScu, da svo- jim osecanjima nije nametoula stroga ogranigenja. [pak, nista, €ak ni iz njenog pera o bilo kojoj pojedinacno} tei, ne bi moglo da stvori adekvatnu predstavu o dubini i sveobubvatnosti njcnog uma. Kav Sto je tokom zivota neprekidno otkrivala, pre nego Sto bi bilo ko uspco i da ih zapazi, one promenc vremena i okolnosti koje su deset ili dva- naest godina kasnije postajale predimet opstih zapazanja, tako se usudujem da proreknem da ée, ako Covecanstvo nastavi da se usavréava, njegova bududa duhovna istorija predstavljati progresivau razradu njenih misli i ostvarenje njenih koncepeij Vedina nagih Gitalaca ée iz ovih redova verovatne po prvi pat saznati da je v Sjedinjenim Drzavama, i to u najcivilizovanijem i naj- prosveéenijem njihovom delu, pekrenuta organizovana kampanja o jednom novom pitanju — novom ne za misliace, niti za bils koga ko shvata i prihvata naéela slobodne naredne vladavine, ve¢é nove, pa €ak i potpuno nepoznatom, kao predmet javnih skupova i praktitne politiéke aktivaosti. To je pitanje davanja prava glasa Zenania, njiho- vog pristupanja, de iure i de facto, jednakosti u svim pravima, poli- titkim, gradaaskim i dru&tvenim, zajedno sa muskim gradanima zajednice, Dodatno iznenadenje, s kojim ¢e mmagi primiti ovu vest, leZi uw Sinjenici da zapoceta kampanja ne predstavlja plediranje nuskih pisa- ca i govornika u korist Zena, koje ée se otito okoristiti ostajuci i ravnodugne ili prividno neprijateljski raspolozenc. To je politi kret prakti¢nih ciljeva, i organizovan je tako da pokazuje vameru da istraje. 1 to nije samo pokret za Zene, nego pokret Zena, Njegova prva javna manifestacija po svemu sudedi bila je SkupStina Zena, odrZana uw 38 | ia nents sea awtnneaonted setae RaneRdiZavi Ohajo, u prolece 1850. Nismo videli nijedan izvestaj sa ovog sastanka. Niz javnih skupova odrzan je 23, 124. oktobra progle gedi- ne u Vorsteru, Masaéusets, pod nazivonr "SkupStina za Zenska pra- va." Skupstinom je predsedavala Zena, a zene su bile i skoro svi glavni govornici, uz poj vaca, Incdu Kojima su bili i neki od najistaknutijih voda srodnog pokreta za oslobadanje crnaca. Ustanovijeni su jedan opsti i éetiri specijaina odbora, sa cil- jem da nastave podulivat do sledeceg godisnjcg sastanka. Prema izvedtaju objavijenom u listu New York Tribune, vise od hiljadu oscba je bilo statng prisutno, a "da jo bila obezbedena veda prostorija, prisustvovalo bi joS mnogo hiljada”. Samo mesto opisano je kao “ispunjeno od samog potetka padljivin: i zainteresovanim sln8aocima”. Sto se tiée kvaliteta govora, poredenje ide u korist ovog skupa u odnosu na druge popularne pokrete u Engleskaj ili Americi, Veoma retko je u govorima na javnin skupovima udeo prazne sti tako mali, a udeo smirenog zdravog razuma i razboritosti tako znatajan. Ishod SkupStine u svakom pogledu je predstavljao ohra- brenje za one koji su je organizovali, i verovatno ée inaugurisati je- dan od najvaznijii medu pokretima za potiticku i drustvenu reformu, koji su najbolja karakteristika danagnjeg vremena. Zaéetnice ovog novog pokreta utemeljuju svoje stanoviste oa prineipima i ne boje se da ih ebjave u njihovon najsirem opsegu, bez uvijanja i komipromisa, Sto se vidi i iz zakljuéaka usvojenih na Skups ji deo prenosimo. Oullacuierno — Da svako punoletne ljudsko bice koje odgovai juée vreme Zivi na tlu ove nacije, od kojeg sc zahteva da postuje za: kone, ima pravo da uéestvuje uw njihovem donogenju; da svaka takva osoba Gija imovina ili rad podiczu oporezivanju radi izdrZavanja via~ sti, ima pravo na neposredne utestvevanje u toj vlasti; prema tome. Odluéujemo — Da zene imaju pravo da biraju i da se imaju smatrati sposobnim za izborne funkcije, ... i da svaka stranka koja tvrdi da zastupa humanost, civilizaciju i progres, mora na svojoj za- stavi da istakne jednakost pred zakonom, bez obzira na pol ili boju kode. Odlucujemo — Da gradanska i politi¢ka prava ne poznaju pol, i da stoga reé “nuSkarac" treba izbaciti iz Ustava svih Saveznih drZava. Odlucujemo — Da, kako su izgledi éasnog i korisnog zalaganja u zrelom Zivoty najbolji podsticaj koriscenju prednosti stecenih obra- zovanjem, i kako je najbolje obrazovanje ono koje pruzamo sebi na- 39porima, zalaganjima i disciplinom u Zivot, prema tone sledi da je nemoguée da Zene u punoj meri iskoriste znanja koja su im ved data, ili da njihova karijeva odgovara njihovim sposobnostima, ukoliko im se Siroko ne otvore putevi razligitih gradaaskih i profesionalnik zapo- slenja. Odluéujemo — Da su svi napori da se Zene obrazuju, a da in se ne daju ajihova prava i uzdigne svest tezinam njibovih odgovornosti, beskorisni i uzaludni. Odiuéujeme — Da imovinski zakoni koji se odnose na osobe povezane brakon) zabtevaju temeljnu reviziju, take da sva prava budu podjednako raspodeljena; da Zena za Zivota ima ravnopravnu kentroly nad imetkom stecenim zajednitkim radon i Zrrvovanjem i da bude na- slednica svog muza u onom obimu u kojem on vasieduje aju, a dau slucaju smirti ima pravo da postednjom voljom raspolaze istim detom zajednickog imetka kao fon. Sledece predstavija kratak pregled osnovnih zahteva. 1, Obrazovanje u osnovnim i srednjim skolama, na univerziteti- ma, u medicinskim, pravnint i teoloskim institucijama. 2. Parterstvo ut rade i zaradi, rizicima i nagradama, u indust skoj proizvednji. 3. Ravnopravan udeo uv donosenju i primeni zakona — opétin- skih, drZavnih i nacionalnih —- kroz zakonodavau, sudsku i izveSau viast. Bilo bi tesko uncti toliko tacnog, pravedneg i razumnog smisia u stil koji je tako malo sracunat na dopadanje, kao Sto je stucaj sa ne~ kim drugim rezolucijama. Ali, ma kakve se primedbe mogle uputiti nekim izrazima, ni jedna se, po nasem midljenju, ne moze uputiti sa- mim zahtevima. Ako je u pitanju pravednost, nama se Cini da je ovaj sluéaj tolike jasan da ne zahteva nikakvu raspravu. Ako je u pitanju probitaénost, sto se temeljitije razmotrl, to ce biti jaci. Da zene, kada su u pitanju Hiéna prava, imaju isto prave na glas ili na mesto u poroti, kao i muskarci, niko ne bi mogao da porekne, To svakako ne mogu Sjcdinjene Drzave Amerike, ni kao narod ni kao zajcdnica. Njihove demokratske institucije izricito potivaju na urodenom pravu svakog pojcdinca da uéestvuje u viasti. Njihova De- klaracija aczavisnosti, koju su uobligili tjudi.koji su jo8 uvek veliki ustavni autoriteti — taj dokument koji je od samog potetka, kao Sto je i sada, priznat temelj njihove drzave, zapotinje ovom izri¢itom tvrdnjon: 40Mi smatramo odiglednim istinama da su ijudi stvoreni jodnaki, i da ih je ajihov Tvorac obdario neotudivim pravima medu koja spada~ iu Zivot, sloboda i tragenje sreée. Da bi osigurali ta prava, Tiudi usta- novijavaju medu sobom drZave koje svoju pravedau vast erpu iz pristanka onih kojima se vlada. Ne pomigijamo da ¢e ijedan ameritki demokrata pokubati da zaobide snagu ovih izraza netasnim ili ignorantskim izgovorom da "Kudi" u ovom znamenitom dokumenty ne oznacavaju ljudska biéa, vee samo jedan pol, da "Zivot, stoboda i tragenje srece" jesu "neo- tudiva prava" samo jedne polovine Ijudskog roda, ida se pod "onima kojima se viada", ciji je pristanak utvrden kao dedini izvor pravedne vlasti, pourazumeva samo ona polovina éovetanstva koja je do sada uvek preuzimala wlogu viadara nad drugom. Kontradikeija izmeda nacela i prakse ne moze biti tek tako objagnjena. Sliéne zanemarivan- jaih maksima svog politi¢kog kreda Amerikanci su podinili u zloglasnom tretiranju crnaca, ali su poéeli: da psiznaju izopacenost takvog postupanja. Posie borbe koja po svojim brojnim odlikania za- shizuje naziv herojske, abolticionisti su danas toliko mnogobrojni i uticajoi da odrZavaju ravnoiczu medu ameri¢kim stankama. Sasvim je na mestu Sto su ijudi, dija ce imena ostati povezana s iskorenjiva- njem aristokratije po boji koze sa demokratskog tha Amerike, bili i medu pokretacima, u Americi i svetu, prvog kolektivnog protesta protiv aristokratije po polu — razlike koja je slucajna kao i ona koja se odnosi na boju koze, i podjednako nevazna za sva_ pitanja vladavine. Zahtev Zena za gradansku i politicku jednakost nevdoljivo, se poziva ne samo na demokratiju u Americi, ve¢ i na onc radikale i Car- tiste na Britanskim ostrvima, kao i na demokrate na Kontinentu, koji tvrde da je ono Sto se naziva op&tim pravom glasa wrodeno pravo, fda je ono zenama nepravedno i nasilno uskraéeno. der, s kakvom istini- toscu t razumom se moze pravo ylasa nazivati univerzaluim, dok je polovina Covetanstva i dalje iz njega iskljucena? Tvrditi da je ué uw upravljanju pravo svih, a zahtevati ga samo za jedan deo —~ naime, deo kom pripada onaj koji zahtev postavlja — znadi ouricanje i od sa- mog privida naccla. Cartista koji Zenama osporava pravo glasa, sta je samio po tome Sto nije gospodar: on spada medu one pristalice drustvenc jednakosti koji je priznaju samo za sebe. Cak i oni koji na uéeséc uy upravijanju ne giedaju kao na stvar pojedinacnog prava, niti zastupaju natcla koja zahtevaju njegovo progirivanje na sve, obiéno se drée wadicionalnih maksima politi¢ke 41pravde, sa kojima je nemoguce pomiciti iskljucivanje Zena iz jedin~ stvenih gradanskib prava. Aksiom cngleskih sloboda je da oporezi- vanje i predstavljanie treba da budu koekstenzival. Cak i po zakonima koji Zenin imetak daju muzu, ima nmogo neudatib Zena koje placaju porez, Jedna je od tenicljnil: doktrina britanske ustavnosti da svako ima pravo da mu sude njenm ravni, pa ipak, kad god im s sudi, Zenama sude sudije i porotnici muskarel. Strancima zakon daje privi- legiju da polovina porote bude sastavijena od stranaca, Zenama, medutim, ne, Izuzimajuci nacela koja predstaviiait lokalne in nalne a ne univerzalac ideje, opSteprifivuceni je nalog pravednosti da se, ako to nije nuzno, nc uvode uikakve ponizavajuce distinkcije. Pretpostavka uvek mora biti na strani jednakosti. Mora se izneti ra- zlog zasto bilo Sta jednoj licnosti treba da bude dozvoljeno, a drugoj zabranjeno, Ali, kada ono Sto je zabranjcno ukljucuje skora sve Sto oni kojima je dozvoljeno smatraju najdragocenijim, i Cije bi oduzi- manje osctili kao najvecu uvredu, kada je ne samo polititka, vee i Hi¢na stohoda prerogativ samo jedne kastc, kada su Cak fu industriji skoro svi poslovi, za koje su potrebne vise sposobnosti uv ackom znaéajnom podrugju, i koji vode ugledu, bogatstva ili bar materijal- noj nezavisnosti, ogradeni kao ckskluzivai domen viadajuéeg sloja, dok su jedva.neka vrata otvorcna potlaéeno) vrsti, osim onih koja s prezirom izbegava svako ko moze da ude na acka druga, bedna svrsi- yja sc nudi kao opravdanje za take uZasnu pristrasnost, ue moze sc, cak i kad bi bila stvarna, nazvati drukéije do flagrantnom nepravdom. Ne same sto nije svrsishodna, je, évrsto smo uvere- ni, podela Covecanstva na dve kaste, od kojil je jodna rodena da vlada dragom, it ovom, kao iu svim drugim shigajevima, otigledno po- gubna, i izvor je izopacenosti i slabljenja morala, kako za poviaScenu klasu, tako i za onu na racun to ostvaruje. Tom podelom se ne stvara nike i 1 isuje, vee brana, ne~ gavladiva sve dok bude postojala, svakom doista znaéajnom napretku bilo karaktera, bilo drustvenog polozaja Citavog Liudskeg roda, Sada nam je namera da se detaljnije pozabavime ovim tvrdaj ma. Ali, pre nego Sto na njih predemo, pokusacemo da pobijemo pri- medbe koje bi kod onib za kaje je ova tema nova, mogle da sprece njeno ozbiljao i savesno, razmatranje. Medu glavnim preprekama istive se ona najucéljivija —~ obicaj. Prava Zena nikada nisu bila jed- naka pravima muskaraca. Na zahtey o jednakim pravima za sve fjude koji se iznosi u njihovu korist, s prezrenjem se odvraca da ga sprecava univerzalna praksa. Ta najjata od svih predrasuda, predrasu- 42da protiv vovag i nepoznatog, izgubila je, medutim, u ovem vremeny promena mnogo od svoje modi. Da nije ko, bilo bi malo nade za ajeno prevazilazenje, Ipak, i danas u wi Cetvrtine nastanjenog sveta, odgovor “oduvek je tako" prekida svaku raspravu. Ali, uprave mo- derni Evropljani i njima srodni Amerikanci hvale se da znaju i rade nmoge stvari za koje njihovi preci nisu ni znali, aiti su ih radili. Modda je najneospornija odlika nadmecnosti ovog vremena nad pros im to Sto Obidaji vise ne tiranisu, kao Sto je bilo ranije, javno minjenic i oblike ponaganja, i sto je Klanjanje obicajima idolatrija koja staje. Neuobi¢ajena misao o pitanju koie se dotige vaznil votnib interes a jos uvek, kada se prvi put pojavi, izaziva zapre- i, ako ostane u opticaju sve dok utisak Gudnovatosti ne iz- stiée poklonike i biva onoliko razumne razmotrena, koliko um pokionika vobicajeno poklanja svakom drugon predinet, ju koji razmatramo, pristrasnost obicaja nesumnjive je na strani nepravde, Doista, veliki mistieci raznih perigoda, od Platona do Kondorsea (Condorcet), uz neka od najistaknutijih imena da- nagnieg vremena, izridito su se i avali u korist jednakosti Zena. Bilo jc i dobrovoljaih udruzenja, verskih i svetovaih, od kojil je naj- poznatije “Drustve prijatelja", koja su pribvatala to naéeto, Ali, nije postojala ni jedua politika zajednica ili nacija u kojoj, na osnovu za- kona i obi¢ajnog prava, zene nisu bile u stanju politicke i gradanske podredcnosti, U antickom svetu ta ista Cinjenica je sa podjednakom istinitoScu navodena kao izgovor za ropstvo. Mogia je bith navodena i cclog srednjeg slo- bode Stampe. Ni za jedau od ovih sloboda nije se smatralo da je ‘$ giasna sa dobro uredenom drézavom, sve dok mogucnoast svog postgjanja nisu dokazale stvarnin postojanjem. To Sto je neka institu- ili praksa postala abi¢aj pretpostavka ajene vali nosti, kada za postojanjc moze bid predogen bilo koji drugi devoljan raziog.. La- ko je razumeti zasto je podredenost 2ena postila uobiéajena. Nije po- trebno nijedno druge objasnjenjc do fizitka To Sto su one koje su bile fizitki stabije pretvorene iu pravno podredene, sasvin) je u skladu $ nacinom dosadasnje vladavine sve- tom. Sve do skora, pravilo fizitke snage bilo je opsti zakon regulis nja judskih odnosa. Tokom istorije, narodi, rasc, klase, koje pokazale najj bilo telesnom snagom, ili bogatstvom, ili voj- nitkom disciplinom, osvajale su i drzate u pokornosti ostale. Ako je, éak iu najnapredaijim nacijama, zakon maga uajzad odbaten kao kao izgovor za blazu formu ropstva, kmetstva, tokom veka. Isticana je protiv stobode preduzctnistva, slobude savesti. 43rday, to se dogodilo tek u oklevetanont X VILE veka. Os) nestali su tek otkad su se pojavile demokratske revotucije. Svet je vrlo miad i tek je pocee da se oslobada nepravde. Tek je poteo da ras skida s crnackim ropstvom. Tek je poceo da se oslobada kraljevskog despotizma. Tek je poceo da sc oslobada naslednog feudalaog plen- stva. Tek je pogeo da se ostobada religioznih ogranigenja. Tek je poteo da wetira sve muskurce kao gradane, a ne samo bogatiji i: po- vlaséeniji deo srednjc klase. Treba li da se éudimo sto isto tolike aije u@injeno i za Zene? Drustve je da pro nekoliko narastaja bilo ako uredeno da je nejednakost bila sam njegov temelj. Udruzivanje zasno- vano na jednakim pravima jedva da je postojalo. Jednakost jo znacila neprijateljstvo. Dve osobe jedva su u igemu mogle da sar aduju, ili da se sretu u iole prijateliskom odnosu, a da zakon adimah ne odredi da jedna treba da bude nadredena drugoj. Covetanstvo je prerasio ovo stanje, i danas se svuigde teai da se, kao opsti princip Ljudskih odnosa, dominacija najjacih zameni pravicnom jednakoscu. Ali od svil odno- sa, odnos izmedu wuskarea i zene, najbliskiji i najintiniji, povezan sa najvecim brojem snaznih oscéanja, zasigurno ¢e poslednji odbaviti staro pravilo i prilvatiti novo. Jer, srazmerma snazi nekog oscéanja je upornost s kojom se ono drZi oblika i okolag kojima je, makar i sluéajno, postalo povezano, Kada neka predrasuda koja utiée na oscéanja postane svedena na neprijatnu nuznost da samu sebe obrazlaze, smatra da je dovoijno da jo8 jcdvom ponovi uprave ono Sto je predivet rasprave, frazama koje sc pozivaja na prethodno postojece oscéanje. Sledstveno, mnoge oso- be misle da su dovoljno opravdale ogranitenost Zenskog polja delo- vanja time sto su rekle da su poslovi iz kojth Ijucene negenstveni, i da za Zene prikladna sfere nije politicki ili javni, vec privatai i kucéni Zivot, Mi poriéemo pravo bilo kom deiv coveéanstva da odlucuje u ime drugog dela, ili jedinki u ime druge jedinke, Sta jeste a Sta nije “prikladna sfcra.” Za sva ljudska bica prikladna stera je ono najvece i i) Sto su sposobna da dosegnu. Koja je to sfera ae moze se ut- vrditi bez potpune slobode izbora, Na ameritkoj Skupétini governici su stoga mudro i ispravno odbili da se bave pitanjem specifi¢aih spo- sobnosti bilo Zena bilo muskaraca, Hi ograni¢cnjimia bilo koje profesi je za koju se moze pretpostaviti da je prikladnija za jedne ili za druge. Oni su s pravom tvrdili da se na to pitanje moze zadovoljavajuce od- govoriti samo potpunom slobodom. Neka sva zanimanja budu dostup- na svima, bez naklonosti ili ogranigenja, pa ce svi poslovi doci u nuke 44onih muSkaraca ili Zena za koje se iskustvom uivrdi da su najsposob- niji da ih ispravno obavijaju. Niko ne eba da se plasi da ce Zene uze- ti iz muSkih ruku bilo koji posaa koji mud i liaiu bolic od njih, Svaka jedinka dokazaée svujc /njegove — nicne/ sposobnosti pa jedini nagin na koji fo moze uciniti —~ isprobavanjcm, a svet ée imati koristi zalvaijujuci koriséenju najboljih sposobnosti svi svojih stanovaika. Ali unapred se mesati nokim proizvoljnim ogranigenjima i tvrditi da bez obzira na genijalnost, nadarcnost, cnergiju ili snage uma jedinke koja pripada odredenom polu ili klasi, te odlike neée iti ispoljenc, ili da ce biti ispotjenc na samo nekoliko od mnogebrojnih nacina koji su dozvoljesi drugima, ne samo da je nepravedno prema jedinki a Steto za drustvo koje gubj neste cega ne treba da so li8i, ved Je to i najsigurniji natin da sc obezbedi dau tako sputanom poh iti Klasi odlike, Cija realizacija nije, dozvoljena, voy te ine postoje. Mi cemo slediti velo pougan primer Sku: ano zalaziti u pitanjc navadnih telesnih ili umnih razlika niedy polovima, ne zato Sto 6 tome nemamo nidta da kaZemio, vee zato Sto imam previse. Sa- mo, za smireno raspravijanje ove teme, bio bi nam potreban prostor koji mozemo da posvetinio celokupaoj temi. Ali, ako oni koji tvrde da je “prikladna sfera” za zene domata time hoée da kazu da one nisu pokazale sposobnosti ni za jodnu drugu, takva tyrdnja jasno pokazujc velika nepoznavanie Zivota i istorije. Zene su pokazale sposobnost za najvise drugtvenc funkeije, uprave srazmerno tome koliko su im bile dostupne, Cudnovatom anomalijom, mada ne moga biti izabrane &ak Ai Na najnize dréavnc funkeije, u neki zemijama dostupna im je ona najvisa, kraljevska, i, ako postoji ijedna funkeija za koju su poka ale, tako nesumnjive vokacija, to je funkeija vlad: rke. Ne vracajudi se u aticku istoriju, uzalud como traz adluenije viadare od Elizabete, Izabele Kastiljske, Marije Terezije, carice Katarine, od Blanke, majke Luja IX Francuskog ili Zane d'Albre (d'Albret), maj- ke Anrija JV. Samo se ackoliko kraljeva borilo sa tezim okolnostima i saviadalo ih s vecim trijumfom od njih, Cak su iu poluvarvarskoj Aziji princeze, koje nije video nijedan mudkarac asim Clanova njiho- vih porodica i koje s muSkarcem nisu progovorite ni ret osint ne iza zastora, kao regentkinje, tokem maloletnosti svojih sinova, prazile mnoge sjajne primere pravednog i odlusnog epravijanja. To- kom srednjeg veka, kada jo distanca izmedu visih i nizih slojeva bila veéa Cak i od one izmedu Zena i muskaraca, i kada su Zene iz privile- govane klase, ma kolika bile podvrgnute tiraniji muskaraca iste klase, ipak od njih bile na manjoj distanci od ikog drugog, i Gesto ih kada su 45bili odsumi zastupale na ajihovim postoviina i viasti, jedan broj ju- nackih kastelanki, poput Zane de Monfor Yeanne de Montfort), ti velike grofice Darhi (Derby) éak iu vreme Carlsa f, istakao se ne sa- mo svojim politickim veé i vojniékim sposobnostima, Tokom vekova st , kao f token potonjih, dame iz kraljev~ kao diplomatkinje, kao guvernerke provincija ili kao po- verljive kraljevske savetnice, bile su ravne vodecim dr avinicima svog vremena: Kambrejski ugovor, kaji je Evrapi dence mir, dogovoren je na sastancima kojima nije prisustvovala nijcdna druga osoba osim tet- ke cara Karla V i majke Fransoa 1. O podobnosti Zena za politiku, dakle, ne Weba trositi rect. Ra- sprava bi pre tebalo da krene obrnutim siicrom — © podobnosti po- litike za Zone. Kada se sa razloga koji se iznose u korist iskijucenja Zena iz aktivnog Zivota u svim ajegovini visim sferama ukloni odora patetiénih fraza, i kada se oni svedu na jednostavan i smisicn izraz, Gini se da postoje tri glavna: prvo, nespojivost aktivnog Zivota sa ma- terinstvom i kucnim obavezama, drugo, sto navodno kao posicdica aktivnog zivota karakter postaje grublji, i trece, neprobitacnost vee i onako prevelikog pritiska na sve vrste strutni i unosnih postova. Na prvi, argument materinstva, obiéno se stavija najjaci nagla- sak, iako se taj razlog (skoro je nepotrebnar redi), ako je vopste ra- zlog, moze primeniti samo na majke. Niti je nuzno niti je pravicno od Zena imperativno: zabtevati da bud ili maike ili mista: ii da, ako jed- nom postanu majke, tokom celog preostalog Zivota ne mogu da budu a drugo. Ni zenama al mi Karchia ne ¢ treba nikakay zakon koji ce nespojiv sa pvin. Niko ne predkaze da anes pol bude is parlamenta zato Sto muskarac moze biti vojnik ili pomora i posao zahteva s i za onu preostalu, Smisao ovog primera je isti i za Zenc i za mus Ne postoji nikakva potreba za zakonskim odredbama koje zene da se aktivno bave kuénim postovima ili odgojem dece, i da vremeno budu zapostene ili izabrane u parlament. Tamo gde postoji stvarna inkompatibilnost, to cc se samo 1 ali je velika nepravda od inkompatibilnosti stvarati izgevor za iskljucivanfe onih u Cijem sluéaju ona ne postoji. A takvi bi, kada bi mogli slobodno da biraja, predstavijali vecinu, Argument materinstva iznevorava svoje pris fale 46 eece u slucaju neudatih Zena, velikog i sve brojnijeg dela populacije. Nije nevazno primctiti da ta Cinjenica ne samo sto smanjuje preko- mernu kankurenciju brajewa, vee je sraéunata da u velikoj meri po- mognc opstem prosperitetu. Ne postoji nikakav inherentni raziog ili nuZnost da Zene dobrovaljno odaberu da posvete svoj Zivet jedagj te- lesnoj fuakciji i njenim posiedicama, Mnoge Zone su supruge i majke samo zato Sto im nije dostupna nijedna druga karijera. nijedno drugo zanimanje koje bi zaposlilo njilova oseéanja i sposobnosti. Svako po- boljSanje njihovog obrazovanja i prosirenje njihovih sposobnosti, sve ono Sto ih Cini kvalifikovanijim za bilo koji drugi nacin zivota, po- vecava broj onil za koje je uskracivanje izbora nepravedno } potcinja- vajuce, Reci da gene moraju biti iskljucenc iz aktivnog Zivata zato Sta ih u tome onemogucava materinstvo, zapravo znaci da njima treba za- braniti svaku drugu karijeru zato da bi materinstvo mogly biti ajikov jedini ostonac, Zatim, tvrdi se da bi davanje Zcnama iste slobode zapos! koju imaju muskarel predstavijalo pogubno poveéanje mase koj: bori za posao i koja je ved zakrdila puteve ka skoro svim zaposten| i smanjila zarade, Treba primetiti da ovaj argument ne doseze nive politickog pitanja. On ne opravdava uskracivanje gradanskih prava zenama, Ni ne doti¢e se prava glasa, uce3éa u poroti, pristipa zako- nodavnoj i izvr8no} vast. Odnosi se samo na privrednu strani pro- biema. Ako mu, dakic, s ekonomske tacke giedista priznamo svu njegovu tezinu, ako pretpostavimo da Ge Zenama biti dostupni svi po- slovi koji su sada monopol muskaraca i da ée to, poput rusenja drugih monopola, voditi sniZenju nivea zarada na tim poslovima, onda raz- motrimo kolike se tim 2lont gubi, a Sia se dobija, Najgora ikad izncta posledica, mnogo gora nego j fe Moguée da i da, ako Zene potnu da konkur nece moti da zarade vise nego Sto muz sada zaraduje sam. Uzmimo u obzir takvu, najpepovoljnij mogucu, pretpostavku: zajed pri- hod niuza i Zene bio bi isti kao i ranije, dok bi sc zena s pologzaja shiskinje wadigla na polozaj partnerke. Cak i kada bi sve Zene, kako vari sada stoje, za potporu zavisile ad nekog mudkarea, zar ne bi be- skrajno bolje bilo da deo prihoda zaradi Zena, cak i kada bi ukupna suma bila samo malo poveéana, a ne da bude primoraaa da stoji pe strani zato da bi muSkarac bio jedini hranilac i jedini delilac onoga Sto de zaradeno. Cak i po sadas ajim zakonim koji regulisa imovinu Zena, ona Zena koja materijaloo doprinosi izdrzavanju porodice ne moze bi- ti Wetirana na ist! prezriv i tiranski natin kao ona koja za Zivot zavisi 47Jes od muskarea, ma koliko ine tu ka zbog povecanc konkurencije lice, resenja ce mere bi mogle biti primenjene odmah; na primer, o8trije siskljueivanic dece iz proizvodnih postova tokom godina koje bi trebalo da proved iskljucivo ja¢ajuci telo i duh za buduci 2i pod vlascu dragih. Njihov rad, posto ne donost korist njima ved nji- hovim roditeljima, pravi je prodmet zakonskog regulisanja. Sto se tige buducnosti, ne verujemo da ce sc zativek nastaviti ncoprezno mnozenje, Cija je posledica sve tezc zaradivanjc za Zivot, kao sto nc verujemo da é¢ podela Covecanstva na kapitaliste i najamne radnike i regulisanje radnidkih zarada prete2no putem ponude i potraznje, biti vetno pa ak ni dugotrajno pravilo u svete, Alt, sve dok konkurencija bude opsti zakon [udskog Zivota, iskliucivanje jedne polovine konku- renata predstavlja tiraniju. Svi koji su dosegli uzrast u kome mogu mi da odlucuju, imaju isto pravo da prodaju koristan rad za koji su sposobni, po ceni koju moze da postigne. Treéa primedba protiv primanja Zena u politicki ili profesionalni Zivot, navodna tendencija da zbog toga ogrtbe, pripada vremienu koje je danas prosiost, i kaje {judi sadagnjcg vremena jedva mogu da shva- te. Medutins, jo uvek ima osoba koje tvrde da svet i njegeva zani- manja cine jude schignim i bezos yjniny, da ih borbe, suparaistva i sudari u poslovima i politic’ primoravaju da budu grubi i acljubazni, i, ako veé polovina Coveéanstva mora neizbeZno tome biti izlozena, tim je nuznije da druga polovina bude postedcna. i da sacuvati Zene od pogubnag uticaja sveta predstavija jediny moguénost da mu mu potpuno ne podlegau. Ovi argumenti mogli su biti prifvatljivi onda kada je svet jos uvek Ziveo u vremeni nasifja, kada je Zivot bio pun fizitkih sukeba, kada je svaki mugkarac na uvredu, mancta njenu ili nckom drugom, morao da odgovori macem ili snagom svojih mis PoSto su Zeue, poput sveStenika, bile izuzete od takvih odgovornosti, a detimigno i iz pratecih opasnosti, mogic su da vrSe blagotvoran uti ~ Ali w sa- dagnjeni stanju ijudskog Ziveta, ne zname gde so mogu pronadi ti ogrubljujuci uticaji, kojima mudkarci podlezu, a od kojih su Zene da- nas izuzete. U danagnje vreme, od pojediaca se rctko kad otekuje da stupi u borbu ficem u lice, €ak ij mimodopskim or zien. Liéna nepri- jatelistva i suparnigtva mala vrede u svetskim poslovi sak opstib okoinesti, a nc sukobljenc volje pojedinaca, jeste prepreka s kajom fjudi danas moraju da se suoée. Taj pritisak, kada postane pre- jak, slama duh, sputava i guai oseéanja, ali Zena isto onoliko koliko i izenja zarada 48Jer ene od njogovih zala zusigurno ne pate maaje. Jos uvek postoje svade i mrZnje, ali se njihov izvor promenio. Feudalni gospodar imao je najljuceg neprijatclia u svom modgnons susedu, a mi- nistar ili dvorjanin wu nekome ko je preteidovao na nicgovo mesto: ali, sukeb interesa u aktivnom Zivotw kao jzvor lignog neprijateljstva, izaSao je iz mode. Danasnja neprijatelistva ac izviru iz krupnih, veé iz sitnih stvari, iz onoga Sto Tjudi jedni o drugima kazu, vise nego iz onoga ine, a ako postoje mrznja, zloba i svakakva nezahvalnost, njih je moguce naci kod Zena isto koliko i kod-mugkaraca. U sa asnjem stanju civilizacijc, zamisao da se zene zastite od ogrublju- i i veld, moze se ostvariti samo njihovim potpunim iskljudivanjem i iz drusi ajene duZnosti svakadnevnog Zivota kakay je on danas, nisu povezane sa zenskom neznogcu, vet sa sta- boScu. Slab duh u slabom telu svakako vise ne bi smeo da ge smatra nd privlacaim ni Gupkim, Istina je, medutim, da nijedan od ovih ai imenata, pijedna od dno da jedna polovina govecaastva provede Zivot u stanju prisilne potcinjenosti drugaj. Ako je najbolje stanje tjudskog drustva takvo da bude podeljeno na dva dela, od kojih jedan cine lighosti koje imaju volt i samostalan Zivot, a dragi smerne druzbeni- ce takvih liénesti, svaka vezana za jednu od njih zato da bi odgajala njegove decu, i njegov dom cinila udobnim, ako je Zenama dedeljeno to mesto, onda obrazovati th za to nije nista drugo do iskazivati pre~ ma njima ljubaznest: odnosno naterati ih da poveruja da se najveca sreca koja mode da ih zadesi sastoji u tome da ih s tim ciljem izabere neki muSkarac, i da je svaka druga karijera, kaju svet smatra srecnom iH uglednom, za ajih iskljucena zakonom, ali ne zakonom drustvenih institucija, veé zakonom prirode i sudbine. Kada, medutim, postavime pitanje zasto bi Zivat jedne polovine covetanstva trebalo da bude Zivot obiéne Sluzincadi one druge, zasto je svaka Zena samo dodatak mudk: » joj nije dozvaljeno da ima neki sopstveni interes, zbog toga u njenom umu ne postoji nista Sto bi konkurisalo njegovimn intere: razlog kaji se moze navesti jeste taj da ou da Zive radi sebo, a Zenc radi njih: kada osobine i ponaganje podanika odgovaraju viadarinia, oni uspevaju da podanike dugo drZe u uveren- ju da su to njima primerenc vrlinc, Helveciju su upudeni mnogi pre- kori zbog tvrdnje da ljudi pod velinama obicne smatraju one osobine koje su za njih korisne ili prijatue. Koliko je to taéno receno u odnosu ma i zadovalistvima, tada jediai to vole. Njima prija 49na Covetanstve vopste, i kako sjajno shvatanje viline koje zastupaju moénici prihvataju i upijaju oni koji su pod njihovom vlaiéu, pokazu- je nagin na koji su ljndi nekada bili uveravani da je vrhuns velina podanika vernost kraljevima, kao Sto se danas twrdi da je najuzviseni- ja Zenska vrlina vernost muskarcima. Uz nominatno priznanje da je moralni kodeks isti i za jedne i za druge, u praksi samosvest 1 samo- potvrdivanje tvore onu vrstu vrlina koje se oznacavaju muskim, dok su poricanje scbe, tpeljivost, mirenje sa sudbinom i pokoravanje moci, osim kada opiranje diktiraju tudi a ne njeni interesi, opSstom sa- glasnoSéu nametnuti kao prevashodne obavezc i Cari koje se zahtevaju od Zena. To prosto znaci da moé sebe Cini sredistem moraine obave- ze, i da muskarac voli da poseduje sopstveau volju, ali ne ida njego- va kucna drazbenica ima razticitu. Daleko smo od toga da ne priznamo da u modernim { civilizova- nim vrenienima moéniji ne priznaju nikakay reciprocitet u obaveza- ma, Takva tvrdnja bila bi daleko od istine. Ali Gak i taj reciprocitet, Koji je bar u visoj i srednjoj klasi tiraniju tisio njenih najodvratnijih osobina, spojen sa izvornim zlom zavisnog polozaja zene, i sam je ustanovio ozbiljna zla. Nekada davno, i medu plemenima koja su jo8 uvek u prinitiv- nom stanju, zene su bile i jos da bi za njih radile. One obavijaju sve teSke fizitke poslove. Australijski besposlidi dok Zene s mukom iskopavaju korenje od kojce Zi amcritki Indijanac ubije smu ostavija je i Salje Zenu da je donese kuéi. U negto naprednijim sredinama, va primer u Aziji, zene su bile i jo uvek su robinje we: araca radi pohote. U Evropi je jo8 davno ustanovijena treéa, blaza vrsta dominacije, koja nije obezbedena bati- nama ili okovima, vec istrajnim uticanjem na stanje duha, ai Ajubaz- nost i ideja obaveze koju nadredeni duguje podredenima koji se nalaze pod njegovom zastitom, sve vise su post ajali dee odnosa. Ali, veoma dugo to nece prerasti u odnos prijatelistva, poscbno medu ne~ ravnopravaima. Zivoti dve litnosti biti su razdv i, Zena je bila deo pokucstva, odmori8ta na koje se muskarac vracao s posla ili iz provoda, Njegovi posiovi odvijali su sc, i jos uvek se odvijaju, medu mugkarcima, kao Sto se i njegova zadovoljstva i uzbudenja, najvedim delom odvijaju medu muskarcima — medu sebi ravnint. On je bio pa- trijarh i despot u Cetiri zida; utica; bez odgovornosti, slabiji ili jaci u zavisnosti od raspolozenja, Zinio ga je nadmicnim, Ijnim, samozaljubljenim, kad nije bio hirovit ili brutalni tiranin. Ali, ako je moraini deo njcgove prirode trpeo, nije nuzno bilo tako, Hi ne 50u istoj meri, fsa intelektuainin iH aktivnim delom, Mogao je biti britkog duha i snaznog karaktera, onoliko koliko mu je to priroda omogucila a okolnosti vremena dozvolile, Mogao je da napise egu- bljeni raj, ili da pobedi kod Marenga. Takvo stanje je viadalo medu Greima 1 Rimijanima, ali i sve do skoragnjih vremena. Odnosi sa potCinjenim ukucanima zatzimali su samo deli¢, mada dragocen, nji- hovih Zivota. Njihovo vaspitanje kao muskaraca i oblikovanje njiho- vog karaktera i sposabhosti, uglavnom su zavisili od razligite vrste as je stanje drukéije. Opsti napredak je svini nosiocima vla- st, medu njima i nosiocima domace viasti, nametauo poveéan, i sve veti, oseéaj meduzavisnosti obaveza. Vise nijedan awskarac ne misti da njegova Zena sme da utice ta njegove postupke samo onolike koli- ko joj on dopusti. MuSkarei sa-imalo savesti smatraju da je njihova duznost prema suprugama jedna od najévrs a. Vise se ine pretpostavija da se ona sastoji iskljucivo u zastiti koja je na sadasnjem stupnju civlizacijc Zenama jedva potrebna: ona podrazumeva brigu za njihovu srecu j razumevanje za njihove Zeljc, pri Cemu ajegove cesta moraju biti Zrtvovane u korist njenih, Moé mudzeva do: la je do nivoa koji je vec dosegla moé kraljeva, kada javno mnjenje jos uvek ne do- vodi u suimnju opravdanost arbitrarne modi, ali u teoriji, a donekle i praksi, osuduje njeno scbitno korigéenje. Taj napredak moralnih osecanja ljudi i povecanje osetljivosti, koje svaki pojedinac duguje onima koji mogu da se oslone samo na sebe, doveli su do toga da dom postane sve vise centar interesovanja, a damaée prilike i porodi- ca sve znacajniji deo Ziveta, njegovih poslova i zadovoljstava. Ta ten- dencja osnagena je promenama ukusa i manira koje tako upedatljive odlikuju posledaje dve-tri generacije. Jo ne tako davno, muSkarei su ispunjavali vieme i nalazili uzbudenja u Zestokim telesnim naporima, bucnom veselju i pijankana. Danas su, izuzcv pripadnika najsiro- masnijih slojeva, izgubili skionost ka ovim stvarima i uopste ka siro- vim zadovoljstvima, Skoro da i nemaju dragih naklonosti osim onih koje su im zajednicke sa Zenama, i po prvi put v istoriji, muSkarei i Zene su zaista prijatelji, Bila bi to vrlo blagotvorna promena kada bi se radilo o prijateljstvu jednakih. Ali, posta je to prijateljstvo nejed- nakili, ono, kako su padijivi posmatr: vec primetili, mada ne uvidajuci uzrok, stvara kod muskaraca progresivno pogerSanje onoga Sto je do sada smatrano muzevnem izvrsnoséu. Oni koji toliko brinu da Zene ne postann muskarci, ne uvidaju da muskare! postaju ono sto su odredili za Zenc — zapadaju u mekustvo koje su toliko dugo nego- Stvali kod svojih prijatedjica. Oni koji su zdruzeni u Zivotu, teze da im se poistovete i karakteri, Uz sadaSnju blisku povezanost polova, muskarei nece zadrzati muzevaost ukoliko je ne stckaw i Zenc. Tesko da postoji ijedna situacija manje naklonjena stalnom jacanju karaktera i snage intelckta od Zivota u drustva intclektuaino manje nadarenih, i svojevoljnog trazcnja nakionosti takvih, Zasto u Zivotu stalno nailazimo na tolika intelcktualna @ moralna obecanja pradena tako neadekvatnim ponaganjem, ako ne zbog toga Sto se onaj koji necem tezi poredi samo sa onima koji su is ad nega, ne trazedi poboljsanje ili podstica) percdenjem s jednakima ili baljima. Na sa- Wjent stupnju drustvenog Zivota to prerasta u opste stanje muskara- Sve manje im je stafo do bilo éije naklonosti i sve manje trpe bio j, osim onog koji dofazi iz porodicnog okruzenja. Da ne da su Zene job uvek intelcktualao inferiornije od muskaraca. Ima Zena koje su intctcktualno ravne svakom muskarcu koji je ikada Ziveo, i ako uporedimo obiéne Zene s obiénim muskarcima, razni mada bez- nacajni deta ne poziv vedine Zena, verovato zhatevaju istu koligimt uitinih sposobnosti, koliko i ujednaéena rutina uobicajenih poslova vecine nmskaraca. Uopste se ne radi o samim sposobnostima, veé © beznacajnim pitanjima i interesima na kajima se onc iskljucive iskazuju, zbog Sega drustve Zena, onakvih kakvim ih Cine sadasnje prilike, tako esto veSi poguban uticaj na uzviscnije sposobnosti i muékaraca. Ako jedno od njih dvoje ne poscduje nikakvo: iljeve koji odlikuju Zivot, niti za ine, aspiracij znanje niti mari za velike ideje i njegove praktiéne probleme osim pojcdinacnih interesa i litne tas onda ée ajen svesni, a jo8 vise nesvesni uticaj, osim u retkin slut vima, svesti na sevazne mesto u njegovom umu, Hi Cak potpuno iz- brisati one intercse koje ona s njim ne deli, ili ne moze da deli. Ovde nasa argumentacija dolazi u sukob sa onima koje bismo mogli nazvati wmercnim reformatorima Zenskog obrazovanja, sa onom vestam osoba koje preprecuju put 1 a svilt velikil pitan- ja, sa onima koji bi da oSuvaju stara to8a nate! 1 ublaZavanjem njiho- vih posicdica. Oni kazu da zene ne bi trebalo da budu ai robinje ni sluskinje, ve partnerke, i da bi za taj polozaj webalo da budu i obra~ zovane (ali ne kazu da bi mu i trebalo da budu ebrazovani za par- tnere Zenama). Ali, posto ackultivisane Zene nisu partuerke kultivisanih muskaraca, a muskarac koj stvari koje su iznad i izvan porodignag kruga cli da njegova partner- kas njim deli taj intercs, onda oni kazu da zene treba da usavrée svoj 52, |razum i ukus, stckau opsta znanja, bave se poezijom, stikarstvom, pa i joj Hiberalnesti idu dotle da s > he zato da bi njome bavile, veé da bi razvile dovolj 2a to pitanje i da bi bile spo- sobne da o njemu konverziraju sa svojimi miugcvima, ili bar da shvate i upiju njihova mudrost. Vrlo prijatno za ajega, bez sumnje, ali nazalost to je suprotmo bilo kakvom napretku. Upravo zbog intelek- tualne kontunikacije samo s onima kojima mogu da oktroigu zakone, tako malo muSkaraca nastavija da uvecava svoju mudrost posle prvi stecenih znanja. | najeminentniji maskarci prestaju da napreduju ako se druze santo s udenicima. Kada nadmase one koji ih neposrcdao okruzuju, ako Zele i daljc da napreduju, moraju za druzenje da traze druge, sopstvenog nivea. Duhovno prijateljstvo koje obogaéuje je za- jednica aktivnih umova, ane paki susret jodnog aktivnog { jednog pa- sivnag, Takva neprocenjiva prijatclistva nastaju i sada, kada se a retkim prilikama no muskarac i Samosvesna Zena, Toga bi bilo mnogo vise kada bi se kroz obrazovanje ulagalo iste onoliko napora da se oblikujue samosvesne zene, koliko sc ulaze da one to ne postanu. Savremeni i, kako se smatra, pobotjgani i pro- i obrazovanja Zena, odri 2 Ma, Obrazovan- ja radi puke forme, i tvrde da im je cilj ozbiljno poucavanje, ali pod tim zaprava podrazumevaju davanje povrsnih obavestenja o ozbiljnim pitanjima. Osim raznim vestinama, 2a koje se sada uglavnom inisti da se predaju dobro ako se uopste predaju, Zene sc ni¢emu ne poutavaju temeljno. Samo mali deo onoga Gemu pokusavaje da temeline pouce detake je sve u cemu Zele da poduce devojciee. One Stu Gini inteli- gentna bica je snaga iisli: podsticaji koji tu snagu prizivaju su intere- sovanie i dostojanstvo nusli same, kao i polje ajene praktitne primene. Oba motiva st uskracena onima kojima sc jo8 od detinjstva govori da su mi8ijenje i svaka niegova uzvigcnija primena posao za nekog drugog, dok je njihov da postanu prijatne drugim tjudima, Du- hovna moac¢ Zena biée samo retka sluéajnost, sve dok im ne postanu dostupna sva zanimanj dok i one, poput mugkaraca, ne budu obra- zovane za sebe i za Zivot, ane kao jedan pol za onaj drugi. Kada smo govorili o posiedicama podredcnog polozaja Zena i sadaSnjeg oblika uredenja bracnog zivota, imali smo u vidu samo naj- povoljnije sluéajeve, one u kojima jo dogto do stvarnog priblizavanja onom sjedinjavanju i stapanju karaktera i Zivota, kaje tearija ovog odnosa smatra idealnim standardom. Ako se osvrneme na preteznu vi nu slucajeva, posicdice pravue inferiornosti Zona na njihov karak- 33ter, kao i karakter muskaraca, moraju se oslikati mnogo mratnijine bojama. Ovde ne mislimo na siled2ijsku brutalaost, niti aa moe arca moc da prigrabi Zeninu zaradu ili da je prisili da zivi s njim protiv njene voljc. Ne obracaino si onima koji zahtevaju dokaze da ove pojave treba popraviti. U obzir uzimamo prosecne stucajeve u Kojima nema ni potpunog jedinstva, ni potpune razdvojenosti osecan- jai karaktera, i tvrdimo da u takvim sluéajevima zavisnost Zena po- gubno tice na moralni karakter i Zene | muza. Opste je misljenje da je, ma kako stvar staj s intelektualnim, moratai uti Zena na muskarce skoro lekovit. On je, kako se Gesto moze uti, veliki protiv- teg sebicnosti. Ali, ma kako stvar stajala s licnim uticajem, uticaj po- logaja nesumnjivo doprinosi Sirenju sebicnosti. Najbeznacajniji od muskaraca, mudkarac koji uticaj i wigled nc moze da “obezbcdi nigde, ipak nalazi jedno mesto gde je gazda i glava, Postaji jedna osoba, Zesto od njega mnogo pametnija, koja za sve mora da ga pita, a sa ko- jom on ne mora ni o Comu da se savetuje. On sudi, adlucuje, viada njibovim zajednitkim poslovima. On je taj koji presuduje wu svim medusobnim nestaganjima. Pravda ili savest na koju je ona primorana da se poziva, njegova je pravda i savest: na njenw je da prilagodava terazije i odrZava ravnotezu izmedu svojil i ujcnilr zahteva i Zelja. Njemu pripada jedino sudiste civilizovanog sveta u kojem je ista licnost i stranka i sudija, U takvaj situaciji velikodugan duh remeti ravnotedu na svoju stetu, i time drugoj strani daje ne manic, nego vise pravedne jednakosti. To slabijoj strani omogudava da sana éinjenicu zavisnosti preokrene u instrument moci i da, wnedostatku pravde, se~ bigno zloupouebi velikodusnost, Time nepraviéna moé za one koji je nesebiéno koristé postaje nvaka i teret. Ali, Sta se deSava kada pro- setau muskarac dode u posed te modi, bez reciprociteta i odgovorno- sti? Ako se takvom miuskarcn ponudi ideja da pred zakonom i jaynim muyjenjem ima prednost, da je njegovo da zapoveda a njeno da se po- korava, onda'je besmisieno pretpostaviti da ¢e takva ideja samo minu- ti njegovim umom, da se nece udvrstitt i da ncée ostaviti nikakve posledice na njegova oscéanja i ponasanic. Sklonost da sebe ucini prvorazrednim predmctom paznje, a ostale u pajboljem siucaju drugo- razrednim, nije toliko retka da je ne bi bilo tamo gde se Cini da je sve namerno uredeno da se ohrabri njeno zadoveljavanje. Ako je takav muskarac iole samovoljan, on u svojoj kuci postaje bilo svesni, bilo nesvesni despot. Zena, doduse, Cesto uspeva da ostvari svoje namerc, ali samo uz pomod mnogobrojnih oblika dvoli¢nosti i dovithjivosti. 54Tako ova situacija podjednako kvari oboje: k roke modi, a kod nje lukavos' i moralnom stanju imaju snaznije pod sti je, trebalo bi da prirodne bu- du otvorenije i neposrednije od muskaraca. Pa ipak, sve stare postovi- ce i tradicija prikazuju ih kao fukave i dvoliéne. Zagta? Zato sto njihov jedini put do cilja ide zaobilazniin praveima. U svim zemiljama u Kojima Zene imaju snazne Zelje i aktivan duh, ta postedica je neiz- bezna, a ako je ona manjc votljiva u Engleskoj nego na nekim drugim mestima, to je zato Sto su Engleskinje, sim: povremenih izuzetaka, prestale da poseduju bilo snazne Zelje, bifo aktivan duh. Sada ne govorimo o stuéajevima uw kojima postaji ono sto za- sluzuje naziv obostranc ljubavi. Ljubay jo, tame gde postoji, suvise moéan princip koji uveliko modifikuje lose uticaje sada’ ajeg anja. Medutim, retko ih potpuno unistava. Maogo & viSe jaki za [jubav, i uniStavaju je. Najvidi rcd trajuih i srecnih brako- va stotinu puta bi bio ée8ci nego sada, kada bi osecanje koje osobe dva pola traze jedna od druge bilo nepatvorcno prijateljstvo kaje po- stoji samo medu onima koji su jednaki iu pravima iu sposobnostina. Ali, u pogledu onoga $to se uobicajcno naziva ljubaviju wu bracnom Zivotu — obiénom i skoro mehaniékom iskazivanju naklonosti i zado- voljstvu u drugenju, koje najéeSce nastaje medu osobama koje su stal- no zajedno, osim ako se stvarne ne podnose — nema niveg Sto di protivrccito ili ogranitavalo pogubni uticaj neravnopravnog odnosa. Takva oseéanja Cesto postoje izmedu sultana i njegovih milosnica, iz- medu gospodara i njegovih slugu. Ona su same primer savitljivosti ljudske prirode koja se u izvesnoj meri prilagodava Cak i hajgorin okolnostima, a ton uspeva najprostijo]. Sto se tice uticaja koji same zene vrse na muskaree on ih bez sumnje Cini manje grubim i okrutnim, U surovijim vremenima to je éesto bio jedini optemenjujudi uticay kojem su bili iziozeni. Ali, tvrdnja da pod uticajem supruge niuz postaje- manje sebitan, kako stvari sada stoje, podjednako je pogregna koliko i istinita, Ta se- bicnost u odaosu na nju i one za koje je ona zainteresovana, decu, uprkos tone Sto joj naruku ide njena nesamostatnost, Zena nesumnji- vo 2cli da neutrafige svojim uticajem. Ali, opSta posicdica uticaja nje~ nog karaktera na muza, sve dok su njeni intercsi usredsredeni na porodicu, obiéno se svodi na zamenu pojedinacne sebicnosti poro- ditnom, koja se prerugava u prijatniji oblik i nosi masku duznosti. Kako retko je Zenin uticaj na strani javne vrline; kako retko ohrabruje bilo koji principijelai napor za koji bi se moglo pretpostaviti da ée 55iE porodi¢no; tastini. S ohzirom na sadasnje obrazovanje i poloéaj Zena, rodoljublje, oscéanie duznosti prema jav- nom dobru, kod ajih je najreda od svih vrlina. One cak retko poseda- ju i ono Ste je kod mu sto delimigna zamena za rodotjubije: oseéanje lignog dostojanstva koje je povezano sa svakom javaoin duznoScu. Mnogi nwSkarac, kojeg nikakav novac ili las! i mogli da kupe, trampio je svoja politi¢ka averenja za titulu iff poziv~ nice za svoju Zenu. Jos vedi broj se pretvara u obicne lovee detinjastib drugtvenib ta&tina zato sto njihove Zene to cene. Sto se Javnog mnjen- ja tice, u katoli¢kim zemljama Zenin uticaj je drugo ime za uticaj svestenika. On joj, kroz nade i cmocije vezane za buduci Zivot, daje utehu za patnje i razogaranja Koja su njen usud yw ovom, U drugim zemljama, Zena se nalaai ili na strani najprostijih, ili na strani privid- no najnaprednijih shvatanja — ili onih uz koje je moguce izbeci pre- kor, ili opi uz ¢ciju je pomoé moguce obezbediti drustveno napredovanje. U Engleskoj, Zenin uticaj je obiéno na antiliberalno; i antidemokratskoj strani. Kada su liéni intercsi i tastina u pitanju, to je obigno pobednitka strana, A i Sta bi njoj mogli da znaée demokratija i liberalizam.u-kojima santa ne igra nikakvu ulogu, koji je drzc u po- lozaju parijc u kom su je i zatekli? A muskarac, kad se ozeni, obiéne se prikdlanja kongervativizmu, sve jo nakloajeniji nosiocima modi a sve manje njenim Zrtvama, i inisli da mu je duznost da bude na strani viasti. Sto se tite duhovnog usavréavanja, izuzimajuci ona pre dostignuéa koja jacaju ta8tinu i slavoljublic, ono kod nuskarca koji oZeni Zenu duhovno siromagniju od scbe, obiéne prckida, osim ako je u braku nesrecan ili postane indiferentan, Od mudkarca sa dva- desetpet ili trideset godina, posto jc sklopio brak, iskusan pos retko ogekuje bilo kakvo dalje usavrgavanje duba il osecanja. Retko se deSava da se oéuva i ono Sto je dotad postignuto. Jedna jedina iskra mens divinior, koja je inace mogla da iskoéi i pretvori se u planicn, retko kad duze opstaje; gasi se i ona. Jer, um koji je naucen da bude zadovoljan veé postignutim —~ koji neprekidio ne tezi joS nedasegnu- tom stupniu savrécnstva — postaje opusten, samozadovoljan f gubi Zar i britkost, zbog éega ne ostaje ni na veé dosegnutom stupaju. Ne postoji Cinjenica u ijudskaj prirodi koju iskustvo tako nepobitno do- kazuje do te da svi druStveni ili srodni uticaji koji ne uzdizu, vuku na~ nize; ako ne teze tome da stimulisu i uzvise duh, vulgarizuju ga. Prema tome, u intercsu je ne samo Zena nego i muskaraca, 1 ljudskog usavravanja u najsirem smistu, da emancipacija Zena, Cijim se ostvarenjem moderni svet cesto di ipisujuci jo u zaslugu kat- nauditi iénom inter 56kad civilizaciji a katkad hrigcanstvu, ne sme da se zaustavi te gue je sada, Kada bi bilo nugno ili pravedno da jedan deo cevecanstva ostane umno t duhovng samo pohirazvijen, tada bi razvitak onog dragog de- la trebalo udiniti Sto nezavisnijim od njegovog uti Unesto toga, Zene su postale najintinmije, a sada bi se moglo redi i jedine intimne druzbenice onih koji ih istrajno i dalje drze wu pedredenom po- lozaju, Uzdignute su taman toliko da i ae ree povuku nanize, na svoj nivo, Zanemarili smo pregrst vulgarnil: primedbi, bilo zato Sto nisu wredne odgovora, bilo zato Sto je na ajih odgovoreno opstim zapaza- njima koja smo dosad ianeli. Medutin, moramo nesto reci 0 jedion prigovoru koji se u Engleskoj cesto iznosi da bi se oduvanju sebi¢nih privilegija dao privid nescbiénosti, i koji ked Ijudi nesklonih pazlji- vom promislianju prolazi kao nesto Sto ima maogo vecu vrednost od one koju zasluzuje. Same zene, kazu, ne Zele, uc traze ono sto mi na- zivamo emancipacijom, Naprotiv, kada se u njihove ime postavi taj one ga u vecin) odbijaju.i sa ogoréenjem se ebrusavaj oa onu od njih koja se zalage za njihovu zajednicka stvar. Ukoliko pretposiavime da je ta cinjenica istivita u najpotpuni- Jem ikad iznetom smislu i ako ona dokazuje da Evropljanke weba da ostanu u polozaju u kon se sada nalaze, onda je to dokaz za identicnu stvar u pogledu Azijatkinja: one se, takode, umesto da se bune zbog toga Sto su zatvorene i zbog ograniéenja koja su im nametnuta, time ponose i zaprepascuju se drsko8éu Zena koje primaju nu! setu, ili sc na wlici pojavijuju bez vela. Navika pokoravanja i mug ce | Zene Cini servilnim. Ogromna populacija Azije niti zeli niti coni, a verovatno ne bi ai prihvatila, politicku slobodu, kao ni divi dzungle civilizaciju. Ali to ne dokazuje da je ijedna od te dve stvari Za ni nepozeljna, ili dau nckom buducem vremenu oni u njima nece i. Navika Cini Ijudska biéa sve neosteljivijim na degradaciju, vunntviujucl onaj deo njihove prirode koji bi sc tome suprotstavio. Cak iu ovom pogtedu stucaj Zena je specifi¢an, jer nijedna nama poz- nata kasta nije naucena da degradaciju smatra svojom éadcu. Ova tvrdnja, medutim, implicira skrivenu svest da je navodna naklonost Zena prema sopstvenom zavisnom statusu zaprave prividna, jer ako je ta naklonost prirodna, nikako ne moze biti nuzno nametati je zako- nom. Do sada nijedan zakonodavac nije smatrao potrebnint da donosi zakone kojima se ljudi primoravaju da slede svojc naklonosti. Prigo- vor da Zene ne Zele nikakvu promenn isti je kao onaj koji se od pamti- veka iznosi protiv predlaga za ukidanje bilo kog drustvenog zla — 5?“niko se ne 2ali", To najéeSée nije tatno, a kada jeste, onda je to sa- ino zato Sto ne postoji nada u uspeh, bez koje prigovor cesta pada “na ghive adi", Kako onaj koji stavija ti peimedbu zna da zene ne Zele jednakost i slobodu’? Taj nikada nije poznavao zenu koja ih nije, iirih ne bi pozclela za sebe licno. Bilo bi sasvim prosta pretpostaviti da ée, ako ih 2eli, to i reci, Polozaj Zena na polozaj zakupaca ili radnika koji glasaju protiv sopstvenih politickih intcresa da bi zadovoljili.svo- je gazde i poslodavee, uz jedinstven dodatak da im je pordinjavanje usadeno od detinjstva, kao posebna priviacnost i draz njihovog karak- tera. Naugene su da miske da je aktivno suprotstavijanie Cak i nekoj priznatoj nepravdi Koja im se nanosi nesto nesvojstvero Zenama, i da jc to bolje prepustiti nckom muskom prijatelju ili zastitniku, Naucene su da optuzbu za pobunu protiv bilo écga Sto se moze nazvati drustve- nim nalogom, najblaze receno smatraju ozbiljnem povredom onoga 8to se smatra primerenim ajihovom polu. Od Zena se trazi nenobicaje- na mioraina hrabrost, kao i nepristrasnost, da bi iskazale shvaranja u korist Zenskog prava glasa, bar dok se ne pojavi neka mogucnost da ga i steknu. Udobnost njenog privatuog Zivota i ajen drustveni ugled obitno zavise od dobre volje ouih koji poseduju prekomernu moc, Za posedaike modi svaki, ma kako ogoréen, prigevor na zlgupotrebe moci, manje jo opasan Cin neposluSnosti od protesta protiv same modi, Priznanja Zena u ovoj stvari pods u nas na nekadasnje osudenike na smut koji su pred samo pogubljcnje iskazivali Wubav i odanost viadaru éija ih je nepravedna odluka vodila uw sturt. Ni sama, Grizelda nije dorasla govorima koje Sekspir stavlja u usta Zrtava kra- lievske hirovitosti i tiranije, vojvede od Bakingema (Buckingham), na primer, u Henrija Osmom,, pa Cak it Vulzija (Wolscy). Pismene Zene, narotito u Engleskoj, kogopere se u odbacivanju Zclje za jedna- kogéu i gradanskim pravima, naglasavajar ‘oje potpuno zadovol- jstvo mestom koje in drustvo dodeljuje. Lu ovem, kao iu mnogim drugim slucajcvima, one vise najpogubniji uticay na osecanja i shva- tanja mugkaraca koji neoprezno prihvataju olizicku servilnost kao _ustupak snazi istine, ne shvatajuci da se radi o li¢nom interesu tih Zena da zastupaju ona stanovista za koja pretpostavijaju da éc pri- jati muskarcima. Vode deniokratskog pokreta ne trazimo medu talen- tovanini mugkarcima koji su ianikli iz naroda, uz pokroviteljstvo i laskanje aristokratije. Isto je tako malo verovatno da ¢e uspedne knjizevnice pretpostaviti stvar Zena sopstvenom drustvenom ugledu. Njibov kujizevni, kao i aj i uspeh, zavise od migljenja muskaraca, a njihovo mistienjc o muskarcima je toliko lose, da ne ve~ 58 -ruju da postoji vise od jednog u deset hiljada koji ne oseéa nesklonost ine plagi se snage, iskrenosti i samostalnosti kod zene. Stoga se trude da steknu odobravanje i trpeljivest prema bilo kojoj od ovih odlika koje bi se u njihovins tekstovima inogle pojaviti o drugim pitanjima, promigljenim iskazivaajem potcinjcnosti u ovo — santo da prostim muskarcima ne bi.dale priliku da kazu (to prostake sigumo nece spreciti), da su ucene zene negensivenc, i da su pisincne dame najéeSce loSe supruge. AH, dosta @ tome, posebno zato Sto cinjenica koja je poved za ova belesku ane ‘ava da se i dalje tvrdi postojanje aniverzalnog pristanka Zena (asim pojedinacaih izuzetaka) na svoj zavisan polozaj. Bar u Sjedinjeaim Drzavama ima veliki broj Zena koje su se organizo- vale da aktivno uticu na javno mnjenic, koje zahtevaju jednakost uv najpunifem smislu te reci, i to zahtevaju neposrednim pozivanjem muSkaraca na oscéaj za pravdu, ane moljakanjem zbog straha od nji- hovog nezadovoljstva. Medutim, kao i drugi marodni pokreti, i ovaj moze biti ozbiljac usporen greskama svojih pristalica, Mereni uobiéajenim arsinima jav- nih skupova, govori na Skupétini odlikovali su se prevagom racional- nih elemenata nad paterittnim. Ali, bilo je i nekih izuzetaka, take da su u rezolucije usle i neke stvari Kojima je nemoguce pripisati bilo ka- kav racionalni smisao. Tako se u rezoluciji koja navodi zahteve u ko- rist 2cna, posle zahteva za jednakost u obrazovanju, zaposijavanju uw industriji i polititkim pravima, kao Cctvrta grupa navodi nesto Sto se naziva “dru’tvena i duhovaa zajednica” 4 “uedijum za izrazavanje najvisih moraluih i duhovnih shvatanja pravde," uz druge sli¢ne fraze koje sluZe samo narugavanju jedpostavaosti i racionalnosti_ ostalil zahteva. To podseca na one koji neodluéno pokugavaju da spoje no- minalou jednakost muskaraca i Zena sa nametnutim raziikama u ajiho- vim privilegijama i funkcijama. Ono sto sc trazi za zene to su jednaka prava i podjednak pristup svin drustvenin povlasticama, a ne izdvo- jena pozi neka vrsta scntimentainog enstva. Tog jedino pra- vednog i racionalnog naéela drée sc, najvedcim delom, ft rezolucije i lezi u podréei onib na koje uticu razum i principijelnost. Poku’aj da se on preporudi sentimentalnoscu, besmi- Sto i dobar cilj iziednaciti s rdavim, 59Ima nagovestaja da ée primer Amerike steci sledbenike i na ovaj strani Adantika. Prvi korak je ucinjen vw onom delu Engteske u kom su zapotinjali svi ozbiljni pokreti usmercni ka politickom napretkt — u industrijskim okruzima Severa. Peticiju zena usvojenu na javacm skupu u Sefildu, u kojoj se tradi pravo glasa za Zene, u Gornjem do- mu je predstavio 13. februara 1851. grof od Karlajla. 60