Ivan Ivani Istorijsko-etnografska rasprava: Bunjevci i okci Nagradila Matica Srpska." Tree izdanje sa 30 slika. Beograd, 1899.

tamparija D. Dimitrijevia, Ugao: Ivan-Begove ulice broj 1., Graanike broj 12.

Cena 2 dinara ili 2 krune.

BUNJEVCI I OKCI
U BAKOJ, BARANJI I LICI
ISTORIJA. ETNOGRAFIJA. KULTURA. DRUTVENO, BROJNO I PRIVREDNO STANJE. ETNIKE OSOBINE.

NAPISAO

IVAN IVANI.

NAGRADILA MATICA SRPSKA" SA 500 DIN.

SENI

IVANA ANTUNOVIA
KANONIKA I NAJVEEG RODOLJUBA BUNJEVAKOG PISAC.

Moto: Poznajmo se! Brzo teku danci, Sreemo se, Biemo neznanci...

{5}

BUNJEVCI I OKCI

I. Kratki geografski i statistiki pregled Bunjevci i baki i baranjski okci ne zauzimaju neku naroito odelitu teritoriju, da bi bilo opravdano pisati itavu geografiju. Oni su ili ratrkana naselja, ili ak i sitne oaze u velikom tuinskom moru, ali radi potpunosti ove rasprave o njima, bie ipak nudan kao uvod: jedan kratak geografski pregled, spojen sa statistikom njihovom. Kada vidimo, gde stanuju i koliko ih ima, mi emo izneti njihovu istoriju, narodnost, ime, jszik, kulturu, privredu, opisati obiaje i odelo njihovo. Bunjevci stanuju u Gornjoj Bakoj, u Lici i Primorju, u nekim mestima oko Pete, Feherskoj upaniji, epelskom ostrvu a ranije i u Banatu (Reka, Kraovo i Hrv. Neuzina), ali su se sada skoro sasvim izgubili. okci, i to oni, koji se nas tiu, jer o sremskim i slavonskim okcima ne piemo, stanuju u donjoj Bakoj, u upanijama Baralji, Tolni, Na, Sala. Bunjevaca ima danas u Bakoj: u Subotici, Somboru, Bajmoku, Almau, Kamaru, Neme-Miletiu, onoplji, andoru, Mateoviu, Gari, Bikiu, neto u Baji, u Titelu, Nov. Sadu i po nekim bakim i banatskim selima. Za tim u Kaloi i Segedinu, ali u malome broju; dalje u Erinu, Budimu, Terek-Balintu, Dunoku, Bainu, Perkati, Penteli, Rac-almau Tukulju, Rac-Krsturu, Erdu (Amza-beg), na epelskom ostrvu, dalje u selima Feherske upanije: Perlaku, Bunjevci; u Sv. Andriji u Pet. St. Itvanu i t. d.
{6} Velik broj Bunjevaca treba da je u Lici, gde su se prvo zaustavili, kada su se iselili

iz Hercegovine. Ali koliki je njihov broj, to se ne moe opredeliti tano, jer ih zvanina statistika rauna kao katolike, u Hrvate. Oni ive u Hrvatskoj Krajini, poev od Senja paralelno sa morskom obalom, ali ipak po 2-3 sata daleko od mora. Ivan Antunovi u svojoj Raspravi", po prianju pukovnika Ivana Murgia, likog Bunjevca, veli, da su Bunjevci, iselivi se iz stare svoje domovine Hercegovine, naselili mesta u Podgorju Takalice, Vidovac, Konjsko, Karlobag, Dolac, Kesarica,
4

Prisna, Bavica, Jablanac, Stinica, Stari grad, Klade, Lukovo, Volarice, Sveti Juraj, Stolac, Senjska Draga, Kostrena, Sv. Jakov, Povile, Ledenice, Zagon. Na Velebitu naselie: Ostarije, Crni Pade, Krasno, Vratnik, Krivi-put i Krmpote. Dalje se naselie u Graacu, Stikadi, Rudo-polju, Riici, Sv. Roku, Cerju, Lovincu, Vratniku, Smokvici i Vaganu. Murgi ih pominje jo u Novih, Bruanih, Mualuku, Osjeku, Budaku, Kuli Vukiu, Peruiu, Smiljanu, Trnovcu, Buimu, Pazaritu, eljavi, Baljevcu, Skoaju, Zaborskom, Plitvice, Vaganac i t. d. M. Grbi (Karlovako Vladianstvo") veli, da su Bunijevci" naseljeni u Primorju, Po Liu, Hreljinu, Krmpotama, Stajnici, Jezerima, Razvalama, po Kripolju, Kamenici, Kompolju; za tim u mestima, koja su uz samo more oko Senja: po Krasnom, Jablancu, Sv. Jurju u Podgorju, Stinici, Prizni, Starigradu, Kladi, Lukovu, Volarici, Bjeljavini, Smokvici, rnovnici, po Dubokom, Zagonu, po Ledenicama u Vinodolu, u Povilama i t. d. Iz Sv. Jurja iselili su se Bunjevci docnije u mletake oblasti. Posle osvojenja Like i Krbave naselie se jo 160 kua Bunjevaca iz Dalmacije i Primorja u Lovinac, Riicu, Sv. Rok, Smiljan, Trnovac, u sela podgorska oko Baga, u Pazarite, Sv. Juraj i Konfin-Novski" (oko 50 kua). Opirnije o ovim naseljima bie u odeljku o istoriji Bunjevaca. Da li su Bunjevci u svima tim mestima jo i danas Bunjevci ili su se, po srodnosti vere, pretopili u Hrvate, to je u pitanju. Ali svakako je fakt, da su se u mnogim od pomenutih mesta sauvali kao Bunjevci i da i danas sa ponosom vele, da su Bunjevci. Tako n. pr. u Srbobranu" (20 br. 1893 .) ima otvoreno pismo Paja Brkia, biveg opinskog naelnika iz Sv. Roka u Lici, koje mesto gore ubrojasmo. Tu veli g. Brki {7} za roditelje i praroditelje moje, rekli su mi, da su Bunijevci bili. E pa kad su oni to bili, onda sam i ja. A Srbi i Bunijevci ne stoje daleko"... Pa dalje veli Srbobranu": A vi kad zastupate Bunjevce po Bakoj i Banatu, zastupite kad i kad i svoju brau i Like Bunijevce." Bunjevci u tim mestima ive u najveem prijateljstvu sa pravoslavnim Srbima, ene se i udaju meu sobom. U ostalom i Antunovi izrino veli, da su Bunjevci u mnogim pobrojanim mestima ouvali i danas svoju bunjevtinu, to im slui na ast. okci u Bakoj stanuju u Sonti, Plavni, Monotoru, Vajski, Boanu, Bau, Santovu, Beregu i Novom Sadu. U Kupusini su se izgubili. U Baranji su naseljeni sada u ovim mestima: Peuju (budimsko predgrae), Pipek, Bogad, Kesi, Nemeti, Berement, Petarda, Torjanci, Rac-Boja, Repjak, Marija-id, Poa, iklo, Darda, Erceg-Suljo, Lakafalu, Su, Sv. Stevan, Baan, Bodalja, Baranjavar, Betina, Daras, Daljok, Iep, Manastir, Muha, Nimeaz, Marija-Kermend, Moorod, Egerag, Olas, Verend, Sv. Erebet, Bikal Bogdasi, Drava, Sv. Martin i t. d.
5

okci u Baranji donekle su ouvali svoju narodnost, dok su je oni u Tolni skoro izgubili. Gde je bilo Bunjevaca i okaca u poetku 18. veka a gde ih ima sada, upravo gde su sauvali svoju narodnost, a gde su je izgubili, najbolje se vidi iz ovoga pregleda: Iz izvetaja o vizitama biskupskim u prolom i ovom veku vidimo, da je u Apatinu bilo 1756. g. Ilira (okaca) a sad ih nema, u Bau, pre vie, a sad malo. U Almau 1738. g. bili su svi Bunjevci, sad su u manjini, u Bainu su i sad u manjini i poslovenjuju Maare, u Batmonotoru gube se okci, a u Baji Bunjevci. U Borodu se izgubili, u Kaloi takoe (jezik su izgubili ali se Bogu i sad racki mole", veli Antunovi), U Bukiu su bili 1791. g. sami Bunjevci, sad su izmeani. U Bukinu 1792. sami Bunjevci, sad vrlo malo. U Beregu (Bregu) 1762. g. okci i Srbi, a sad dosta Nemaca. U Bezdanu bilo je 1762. g. okaca, sad ih nema. U antaviru opadaju Bunjevci. U ebu bilo okaca, sad nema. U Dautovu bilo 1767. g. Bunjevaca, a sad ne. U avolju Bunjevci bili u {8} veini 1762. god. sad u manjini. U onoplji 1762. godini dosta Bunjevaca, sad manje. U Dunoku 1762. godine okci i Maari, sad sami okci. U Monotorsegu 1756. godine, okci u veini, a i sad ih ima. U Kumbaji i Novom Sadu (1784. g. pominju se) izgubili su se skoro sasvim Bunjevci, ali ima jo dosta okaca. Isto tako u Kupusini okci, u Kuli Bunjevci. U Kamaru 1734. g. bili u veini, sad u manjini. U Gornjem Sv. Ivanu 1738. g. vie Bunjevaca, a i sad ih ima. U Neme-Miletiu ouvae se Bunjevci, u Jozefdorfu se izgubie. U Kolutu neto Bunjevaca. U Gari 1762. g. sami Bunjevci, sad ima i Nemaca. U Baji, Senti i Titelu izgubie se skoro sasvim Bunjevci. U Subotici 1731. g. sami Bunjevci i Srbi, i sad u veini. Isto tako i u Somboru. U Vajski i Boanu okci i sad. U Vakutu (Bakut) 1783. dosta Bunjevaca, i danas ih ima. U Mateoviu su i sad svi Bunjevci. U Sivcu, Moravici, Temerinu, Palanci, Futogu, Baraki i Staniiu nestalo ih je. U prolom veku spominju se jo u tim mestima. U Pet. Sv. Itvanu bilo ih je dosta, a sad ih ima 2500. okaca, kao to rekosmo, ima osim u Bakoj, jo i u Baranji, Petanskoj i Tolnanskoj upaniji. Po opisu 1715. g. bilo je okaca i Bunjevaca izmeano u upaniji Pet-Piliolt: u selima: Pandur, Kokonj, ikid, Nadudvar, Dunok-Baa (Bain), Kaloa, Pereg, Tukulj, Siget, St. Miklo, Stari Budim, obanska (obanac), Kalas, Pomaz, Sv. Andrija, Monotor, Budim kr. varo i predgraa njegova: Vizivaro, Rac-varo, Taban, Promontor i Peta. U ovim mestima su se okci i Bunjevci veinom izgubili i ako ih u nekim mestima jo ima po malo. Po istom popisu od 1715. g. bilo je okaca u Baranji, pomeano sa Srbima i Maarima: Sonberg, Book, Vemen, Lak, Meka, Elend, Beka, Prekodrave, Kapol, Kemet, Belounj, Sederkinj, Montorod, Vren, ajka, Liptov, Njarad, Lanuk, Moha, Bol, Bonjak, Virago, Bolja, Marok, Tete, Maji, Becedek, Lipovo, Babog, arok,
6

Iip, Dara, Kifalu, Ban, Baranjavar, Benga, Monotor, Bodola, Erceg-ujo, Darda, Kafalu, Bolmak, Aad, urian, Lotar, emelj, Kata, Veliki i mali Budmir, Jakobovo, Ivanj, Kekto, Palkonja, Petra, Valkanj, Poganj, Salanta, Nemet, Seke, Sava, Vilanj, iklu, Kekenj, Udvard, Kesi, Tepe, Hida i Peuj.
{9} Iste 1715. g. bilo ih je u Tolni: Bonjad, Brekalja, ikod, Batasek, i Agard. U

upaniji Feherskoj u: Bunjevci, Perkati, Penteli, Rac-Almau, Rac-Krsturu, Eri, Sasalom, Tarnok, arkut i Erd. U Feherskoj upaniji ima jo Bunjevaca. Po ocu evapoviu u prvom poetku 18. veka oznaene su ove parohije kao bunjevake i okake: Budim, Sv. Andrija, Terek-Balint, Tukulj, Amabeg (Erd), Erin, Perkaa, epel, sve oko Pete i Budima; dalje Stolni Beograd (Feherrvar), Muha, Seke, Batasek, Segsard, Tolna, Pak, Me, Sebin, Baja, Subotica, Alma, Kamar, Sentivan, avolj, Gara, Biki, Bakut, andor, Gakovo, Dunok, Baa, Sombor, Mileti, Sonta, Santovo, Kolut, Borod, iked, Temivar, Vrac, Radna, Frajdorf, Lipa, Genua i Kraevo (Kraovani). [Srbi katolici u junom Banatu zovu se Kraovani, a doselili su se, moda, iz Srbije. Katoliku veru primili su u dobu najveeg unijaenja za vlade Marije Terezije. I to je ba interesno, njih je katolika vera spasla, da se u onom pravoslavnon rumunskom moru ne porumune. Ima ih do 20.000, a stanuju oko Bele Crkve, Lugoa i Orave. Muki se nose kao Vlasi, a enske kao Bosanke. U 51 broju od 3 Novembra 1849. god. zemunskog lista "Pozornik Vojvodine Srbije" naao sam dopis iz V. Komloa, da je jedan zasluni stari gospodin tamo meu Kraovane) putovao i da je podnosei tadanjoj komisiji za ureenje Vojvodine Srbije" izvetaj, naveo da vraki i belocrkvanski predjel treba u krug Vojvodine da doe, ali da treba Banat dobro ispitati, jer i lipovski predjel zasluuje da se s Vojvodinom spoji, jer se ovaj gotovo iz samih Crnogorskih mesta sastoji." Nabrojao je do 27 sela, a imade, veli, i vie, u kojima sami Crnogorci ive i s naim premda dosta pokvarenim Srbskim jezikom govore; i ova mesta ako pod Vojvodinu ne potpadnu, zaista e se u drugi narod izgubiti." Za to, veli, valja poverenici Vojvodine Srbske u Beu mapu to skorije preda se uzeti i dobro Banat ispitati i o tim Crnogorsko-Srbskim mestima se uveriti". Kao to se vidi, ovaj pisac rauna Kraovane za doseljenike iz Crne Gore. Njihova je prolost, u ostalom, kod nas dosta tavna, neispitana.] U mnogim tim mestima Bunjevci i okci su se izgubili, sada ih ima samo u mestima, koja su tampana razreenim slovima. *
7

Prelazimo na statistiku. To je jedno od najteih pitanja pri pisanju rasprave o Bunjevcima. Najtee za to, to do sad jo nigde nije tano izneena njihova statistika. Za bake Bunjevce i Bako-Baranjske okce bila je zvanina statistika jo donekle tana (i ako je mnoge Bunjevce i okce ubrajala u Maare), ali broj likih Bunjevaca ne moe se tano opredeliti, jer su uraunati u Hrvate. M ono malo etnografa, koji su u nekoliko redia pisali o Bunjevcima, nigde im ne iznose taan broj. I kada govore o {10} njihovu broju, oni se bitno razilaze u tome, ili i Bunjevce i okce ubrajaju ujedno. Tako ih Hunfalvi rauna, nazivajui ih katolikim Srbima, na 70.000 dua. viker rauna, da Srbi (obe vere") sainjavaju u Bakoj 15%, u Baranji (sa okcima) 15 17% od celokupnog stanovnitva. Keleti rauna, da u Bakoj sainjavaju Bunjevci, okci i Srbi 19%, a u Baranji (okci i Srbi) 16% od celokupnog broja stanovnitva. Badi rauna, da u Bakoj ima 55.000 Bunjevaca i okaca. Fenje rauna da okaca ima 429.268, ali tu su naravno i okci u Sremu i Slavoniji. Klaji rauna, da u Baranji ima 43.011 okaca. Po popisu od 1880 g. ima u Bakoj 56.000 Bunjevaca i okaca, ali kada se po mestima sraunaju ima samo u Bakoj do 60.000 Bunjevaca i do 16.000 okaca. Emil Piko koji nalazi Bunjevce i u anadu, rauna broj Bunjevaca i okaca u Bakoj i Baranji a po zvaninoj statnstici, na 73.642 to ne moe biti tano; Fridrih Tama (Bacs B. megye") rauna, da u Bakoj ima 38.430 Bunjevaca i 13.153 okaca, to takoe nije tano. Po najnovijim (1890 g.) zvaninim statistikim podacima ima Bunjevaca u Bakoj u: Subotici 1) Somboru Aljmau Bajmoku Kamaru Kunbaji Mateoviu Bikiu
8

36 000 6.123 1.493 1.936 1.730 260 322 948

avolju G. St. Ivanu Gari andoru onoplji N. Miletiu Baji Borodu antaviru Paeru Molu N. Sadu Bezdanu Beregu Svega

555 925 1.283 188 958 1.350 1.606 72 172 85 204 392 60 2.016 58.174

[M. Mandi donosi u Danici" 1897 g. statistiku, koja se bitno razlikuje od slubene statistike: On rauna da ima Bunjevaca u Subotici 50.000, u Somboru 9000, Almau 2000, onoplji 2000, Neme-Miletiu 2000. G. St. Ivanu 2000, Bikiu 1500, Baji 5000, Bajmoku 2500, Mateoviu 700, Bakutu 500 i t. d. ]
{10} Osim toga ih ima neto jo u bakim selima: Bakutu, Petrovu selu, Moravici,

Adi, Martonou i jo u nekim mestima, svega oko 61.000 dua u Bakoj. [U "Zemljopisu" ba-bodroke upanije, koji je za Bunjevaku i okaku mlade" tampan 1894 g. u Subotici (tamparija Dr. Duana Petrovia) ima ova statistika Bunjevaca u Bakoj:

Sombor Subotica Bajmak Mateovi Aljma Baja Biki

6.000 40.000 1.000 360 1.500 2.800 1.000

Osim ovih mesta pominje se da ima dosta Bunjevaca jo i u ovim bakim selima: Neme-Miletiu, onoplji, andoru i Kamaru, ali njihov broj nije oznaen ve su uraunati ukupno meu rimokatolike (Bunjevci, Nemci i Maari). Po Mandiu (Danica 1897 g.) iznosi broj Bunjevaca i okaca u Bakoj oko 95.000 dua.] U ostalim mestima u petanskoj i Feherskoj upaniji i Banatu ima Bunjevaca u: Reka Eri epel Tetinj obanac Akasto Farkad Opovo N. Elemir Perlez
10

1.139 243 108 17 71 15 150 196 46 191

Regensdorf Bora M. ernjaja Radna Pili Kaloa Svega

13 25 45 114 13 23 2.407

{12} A kada se ovome broju dodaju oni Bunjevci u Segedinu, Bai, Erdu (1268),

Tukulju (1225) i ostalim sitnim oazama u Petanskoj i Feherskoj upaniji, dobiemo u najmanju ruku 10.000, onda bi broj Bunjevaca u Ugarskoj iznosio do 71.000 dua, u Lici i Primorju od prilike 30.000, dakle svega Bunjevaca oko 100.000.1) [Naknadno sam saznao da u Titelu ima sada jo samo tri bunjevake porodice (Luli, Ustin, Romanik) sa 20 dua (12 mukih, 8 enskih). Osim toga ima po koja bunjevaka kua u nekim ajkakim selima, a ima ih i u Perlezu (2025 porodica), u Opovu (25 porodica), u Loku 20 dua. Po Mandiu (Danica" 1897 g.) ima jo Bunjevaca: u Dunoku 3000, Bainu 3500, u Pet. Sv. Itvanu 2500, u Sv. Andriji 1000.] U Subotici je vrlo naglo umnoena populacija, to se vidi iz ovog pregleda: 1700. g. pominje baka upanija u jednom izvetaju da je u Subotici bilo tada 642 graana, koji porezu plaaju. U Hardegen-ovu izvetaju bekom ratnom veu belei se, da je u Subotici bilo 1702. g. 1896 stanovnika, a po vojnom izvetaju bilo je u njoj 1720. g. 205 porodica. Po ostalim, raznim izvetajima i popisima bilo je u Subotici 1748 g. 759 poreskih glava, pa: GODINE 1765 1766 1770
11

STANOVNIKA 9.666 9.730 9.840

1771 1805 1818 1820 1832 1840 1847 1850 1854 1870 1880 1890

10.252 21.573 [Od kojih je 17.044 Ilira" (Srba i Bunjevaca).] 30.016 32.247 30 777 31.720 41.707 48.958 60.729 56.323 61,966 72.863

Prema ovome je Subotica danas po broju stanovnitva trea varo, u celoj Ugarskoj. Vee su od nje samo Budim-Peta i Segedin.
{13} Kua (domova) bilo je u Subotici 1862. g. 5534, a 1890. g. 5708, a na salaima

(pustarama) 1862. g. 3256 kua, 1890. g. 5355 kua, dakle neto manje no u samoj varoi. U varoi ima 38.573, a na pustarama 34.110 stanovnika. Po slubenoj statistici ima u Subotici 36.000, po Bunjevakom zemljopisu 40,000, a po M. Mandiu (Danica" 1897. g.) 50,000 Bunjevaca. U Somboru ima sad po slubenoj statistici 6123 Bunjevca, a po M. Mandiu 9000.

12

U Somboru je bilo stanovnika godine: 1870 1880 1889 okaca ima u Bakoj: U Senti U Bau Monotorseg Vajska Plavna Santovo Boanje Apatin Svega 3.700 3000 3.200 968 1.200 1.945 375 85 14.473 24.309 24.700 26.888

[Po M. Mandiu (Danica" 1897 g.) ima vie okaca u tim mestima i to: U Monotoru 3500, Vajska 1500, Plavna 1800, Santovo 2000, Boane 450, u Bau 3500.] Kad ovome dodamo okce u Ba-Novoselo, St. Palanci (383), Titelu (337), Bogojevu, N. Sadu i dr. bakim mestima, videemo da u Bakoj ima 16.000 okaca.2) [Za Titel sam dobio pouzdane podatke: Tamo ima svega 337 okaca i to 159 mukih i 178 enskih. Poznatije su ove okake porodice u Titelu: Bartolovi, Markovi, Jerkov, Miki, Marinkov, Bonjak, Novak, Mrnjan, Orai, Kuera, Veaj, Ridl, Bieri, Veljko, Pavkov, Sestri, Baglama, Mari, Oaj, Danek, Vukov, Raulj, Grgi, Prepeli, Sunari, Imbrii, Rau, timacu, Orekovi i t. d. Interesno je, da su se neke maarske i nemake porodice (Sabo, Balog, mitmajer i t. d.) pookile i danas se smatraju za okce. Pre 30 god. bila je u Titelu iskljuivo okaka pridika, a danas je pak retko uti.]
13

Osim ovih ima okaca u Baranji i Tolni i to u Kaadu 620; Torjancu 545, Petardi 885, Mohau 1001, Baanu, Kifaludu, Lipovu, N. Belju, Berelendu, N. Perkati i t. d.
{14} U Peuju bilo je 1870. god. 23.683, a 1890. g. 34.754 stanovnika. Broj okaca

nije oznaen u statistici, i ako ih ima dosta, po M. Mandiu oko 6000. U Mohau rauna Mandi da ima 4000 okaca. U Baranji i Tolni ima u ve pomenutim i dr. mestima preko 36.000 okaca. * Posle ovih specijalnih iznoenja mi moemo izneti ukupan broj Bunjevaca i onih okaca, koji se nas u ovoj prilici tiu. I. Bunjevaca ima svega 101.000 i to: U Bakoj U Petan. i Feherskoj upaniji i dr. U Lici do II. okaca ima svega 52.000 i to: U Bakoj U Baranji 16.000 36.000 61.000 10.000 30.000

[U Zemljopisu za bunjevaku i okaku mlade" (Subotica 1894) ima ova statistika okaca u Bakoj: Monotor Sonta Vajska Boani 3.245 3.000 1.500 500

14

Plavna Gara Santovo Bereg (Breg) Gor. Sentivan Ba Svega

1.220 1.300 2.000 2.000 926 1.500 17.190

Interesantno je, da se u ovom zemljopisu" sela Gara, Gor. Sentivan, Bereg oznaavaju kao okaka, a ne bunjevaka. Vredi zabeleiti da se na str. 17 ove bunjevako-okake knjige veli ovo: Ba trgovite na r. Mostongi sa 4500 stanovnika, od kojih su 1500 Srbi rimokatolici (okci). U Zemljopisu" ovom veli se, da u Bakoj ima 199.357 Srba (Sa okcima i Bunjevcima)."] U ovaj broj nisu uzeti okci u upanijama Zala, Va, Meumurje i t. zv. Vaser-Kroati u Ugarskoj, i ako su i oni roena braa naih okaca. Za tanost brojeva ne moemo jemiti samo kod likih Bunjevaca, jer njih u zvaninom popisu nema, ali e ih po naim privatnim izvetajima, ipak biti do 30.000.
{15} Prema svemu gornjem ima Bunjevaca 101.000, a okaca, (u Bakoj i Baranji)

52.000; dakle svega Bunjevaca i okaca 153.000. Lep broj, ali svakako manji no to je pree bio, emu uzroka valja traiti u pretapanju u druge narodnosti, to je nastalo usled oskudice narodnih kola, i u raseljavanju u Trojednici. Kamo lepe sree, da se pomou probuene narodne svesti stave bar u budue prepreke odroavanju nae katolike brae Bunjevaca i okaca. _________

15

II. Poreklo i povesnica.

1. Jesu li Bunjevci starosedeoci ili doseljenici? Pored raznih sitnih, postoje dve glavne teorije, o kojima istorik Bunjevaca mora govoriti kada pie o njihovoj prolosti. Jedna, koja ima najvie pristalica, jeste ona, da su Bunjevci na sadanjem svom tlu u Bakoj i Lici doseljenici, dok po drugoj teoriji, Bunjevci su tu starosedeoci (autohtoni). Na prvi letimian pogled mislie mnogi, da teorija o starosedelatvu Bunjevaca nije ba bez osnova, ali kada se ovek zadubi u ono malo podataka (koje ovek dugim trudom valja da pribere, jer je o njima slabo ta pisano i zabeleeno), onda mora odluno stati uz i inae popularnu teoriju, da su Bunjevci doseljenici u Bakoj i Lici. Starosedeoci pre jo mogu biti okci u Bakoj i Baranji, kao to emo docnije videti, ali da su Bunjevci doseljenici, zato govore svi znaci i istorijski spomenici, dok za njihovo starosedelatvo govori samo jedina istina, da su Baku naseljavali Sloveni i pre dolaska Maara. Meu tim nema ni jednog znaka, da su meu tim starosediocima Slovenima bili i pretci sadanjih Bunjevaca. Osnovanost prve teorije, moi e se tek tada jasno uvideti, kada iznesemo obe teorije zajedno sa dokazima, koji pot krepljuju i jednu i drugu, te kada italac vidi razliku izmeu njih. Prvo emo govoriti o teoriji da su Bunjevci starosedeoci u Bakoj i Lici, a za tim emo, pobijajui tu teoriju, izneti {16} protivnu teoriju, koju i mi usvajamo za svoju, na ime da su Bunjevci doseljenici. Kanonik Ivan Antunovi, jedan od prvih Bunjevaca, najvie zastupa gledite, da su Bunjevci starosedeoci, kao to se to iz njegovih spisa, a naroito iz njegove Rasprave" vidi. On veli, da su Sloveni, dakle po njemu i Bunjevci bili starosedeoci u Ugarskoj pre, a i za vreme dolaska Maara u Ugarsku. Mi to to se Slovena tie, potpisujemo. Istoriska je istina, da su odmah posle Rimljana i raznih nomadskih plemena sarmatskog i trakog kolena, Baku i junu Ugarsku naselili Srbi, a gornje krajeve Ugarske ostali Sloveni, i da su tek posle njih doli Maari kao zavojevai. Oni su od Srba odnosno Slovena primili sve kulturne osobine jednog naroda, oblike ustanova dravnih, bezbroj rei i to onih, koje u svom jeziku nisu imali, pa ak i Hrianstvo. Sloveni behu miran, zemljoradniki, ali ve kulturan narod. Maarski jezik kipti zaista od mnogih rei srpskog ili pravilnije slovenskog korena. Dankovski u svome reniku; akademik Florijan Maa, roeni Maar, u svojoj istoriji o reima Maarskog jezika; dalje sam Pavle Hunfalvi, njihov prvi etnograf,
16

dokazuju to nesumnjivo u svojim radovima. Nu osim tog pismenog dokaza sa Maarske strane i tolikih dokaza sa Slovenske strane (afarik i dr) dokazuju to i ova fakta to je imena mesta u Bakoj i sada srpskoga korena, da sve reke, brda, jezera, njive imaju i sada srpske nazive, da su srpske crkve i graevine starije od maarskih i nemakih. Od nekih pedeset pet mesta u rejonu gornje Bake 36 imaju i danas isto srpska imena. Od 12 veih pustara, koje su mnogobrojno naseljene nose 9 srpska imena (Ravna i Rastina kod Gakova, ara kod Staniia, Kuli kod Srbobrana, Stari Leen ili Riica, Tavankut, ebei, Verui, Zobnatica kod Subotice). Jedino brdo u Bakoj ima srpsko ime Teleka. Od 4 reke dve imaju srpska imena (Krivaja i Mostonga). Svih pet jezera u Bakoj imaju srpska imena (Pali, Krvavo jezero, Slano jezero, Ribje jezero, Jezero). Od 70. mesta u donjoj Bakoj 60 i danas imaju srpska imena. Imena istorijskih spomenika, razvalina, brda i aneva jesu srpskog korena (Bokinovac, Kotanica, Jarak, Knievac-Zemljograd i dr.). Pustare (Prekaja, Vizi, Sirig, ievo, xIrmovo, {17} Martinac i dr.), ume, putevi, reice, ostrva sa srpskim imenima dokazuju da je Srbin ovde pre stanovao od Maara. [Vidi opirnije o tome u raspravi Srpstvo u Bakoj" od Iv. Ivania u Odjeku" 1888. god.] Ovo su nai podaci, a uz njih je i Antunovi izneo bezbroj srpskih imena sela i porodica jo iz 13021522 god. za dokaz da je u Bakoj, pre naseljenja Bunjevaca u 17. veku bilo Srba dakle i Bunjevaca. Tamo od Sirmijuma protezahu se gore okci s ove i s one strane Dunaja u Baraniju i Tolnu, a u sredini Bake vema onamo k Tisi Bunjevci i to sve do Budima, svagda da kako veinom sa Srbi izmeani. Ove su se grane meale te nalazimo i uz Dunaj Bunjevaca, naroito u Bakutu, Baji, ebu Novom Selu, Futogu, Novom Sadu i Banatu." Ovako nabraja Antunovi prostor, koji su Bunjevci zauzimali pre Muhake bitke. Veraniu jo 1553. ree neki Racki brodar, da je u Bakoj pre Muhake bitke u jednom selu bilo vie stanovnika no sada u 30 sela." Ali da ih je bilo i 1553. g. to nam ba i isti racki" brodar svojom linou svedoi, A da su ti stanovnici bili Raci (Sloveni) to dokazuje okolnost, to po popisu 1715. g. u Bakoj i Segedinskoj vojenoj upravi oni (Raci), kao jedini i iskljuivi stanovnici na prvo mesto dolaze." A to je trajalo tako sve do druge polovine 18. veka, kada se razbegli Maari povratie u Baku. Da su Raci od starina Podunavski i potiski stanovnici bili to izvan svake dvojbe stavljaju svi zakoni od godine 1556. na saborih (ugarskih) o Racih sastavljeni". Dalje,
17

u Analima izdanim u akovu 1437. g. izrino stoji, da vei deo Srijema zauzimlju Raci i Bosanci (Patareni Bogumili), ta vie i na drugoj obali Dunava (dakle u Bakoj i Bodrogu) na prostoru jedne ili vie milje Raci s Bosanci, Krivoverci (pravoslavni) s krani (katolici), meu se pomeani stanuju." Ovo su najglavniji dokazi Antunovievi, uz koje pristaje i M. Mandi (Danica" 1897 g.") i Laza Kneevi (Letopis 28 knj.) te veli: Kad su se Turci sa muhake bitke god. {18} 1526 vraali i u Suboticu doli, zatekli su sedam braa sedam Suia..." Kneevi iz toga, to je posle muhake bitke bilo u Subotici Suia, zakljuuje da su tada u njoj morali biti i Bunjevci. Meu tim Suia ima i pravoslavnih, a to je najglavnije, kapetani Suii u Subotici mnogo su docnijeg datuma (krajem 17 veka). [Kneevi je u ostalom pisao u prvom redu o odelu i obiaju Bunjevaca, a govorei o prolosti Bunjevaca samo ove rei: koje su godine, da li na iji poziv ili od svoje volje ili nevolje doli, to se dosta tano ne moe dokazati, kao i to, da li su predeli, koje su naselili, bili pusti (?!)" sam je abdicirao na ime istorika Bunjevaca. On se dakle u raspravljanju povesnice Bunjevaca ne moe uzeti u obzir.] Ti kapetani Suii poreklom su iz Poljice u Primorju, potomci velikog kneza Poljikog Pavla Suia (1677.), dakle nisu mogli biti kapetani u Subotici posle 1526 g. [Na jednoj naredbi biskupskoj iza svetoantnoga pohaanja po Bribirtini potpisan je god. 1671. Gapar Sui, notar biskupski. Kai opeva Suia Kneza Poljikog. ] Od svih podataka, koje je izneo Antunovi da dokae svoju tvrdnju: da su Bunjevci starosedeoci, najvaniji je onaj iz anala akovakih, da je jo 1437. g. bilo Bosanaca katolika ne samo u Sremu, ve i u Bakoj i Bodrogu. Nemamo razloga sumnjati da je u to vreme bilo Srba katolika u Sremu i u Bakoj, ali ti katolici nisu mogli biti Bunjevci u Subotici i u gornjoj Bakoj ve okci u donjoj Bakoj i u Baranji. Meu tim Antunovi ima donekle pravo i to u tome, to je Bunjevaca bilo u Bakoj i pre njihove glavne i najmnogobrojnije seobe krajem 17 veka, ali neobino malo, tako, da to ni pomena nije vredno. Ivanji u svojoj Istoriji Subotice" dokazao je takoe da je Bunjevaca moglo biti u istoj varoi u manjem broju jo za vreme turskog gospodstva, ili drugim reima na 50 godina pre glavne seobe Bunjevaca krajem 17. veka. Ivanji veli, da su oni, upitani za svoj dolazak, izjavili da su u Subotici i za vreme Turaka (dakle pre najvee seobe 1687 g.) stanovali, to dokazuju i este otmice bunjevakih devojaka od strane Turaka i skrivanje bunjevake nejai po Subotikim ritovima 1689. g. Jo za vreme Turaka bilo je Bunjevaca u Bajmoku, Tavankutu, Kunbaji, Ludau, Belesoviu, Tonpi i t. d. Pastir Nikola Kopunovi, Bunjevac, rodio se u Bajmoku 1660. g. a starac od 70 g. Bilija Katana u Tavankutu i Jerko Guganovi u Ludau jo ranije. Kada se uz to uzme, da je jedna seoba Bunjevaca u okolini Subotice bila jo 1668 g., onda je jasno {19} da je Bunjevaca moralo biti tu i pre 1687. g. to uzgred dokazuje i to, da su Bunjevci drali pod zakup panjake subotike od Durmi18

pae. [Fridrih Tama (Bacs B. v. megye) veli, da su se Bunjevci doselili u Baku jo za vremena Bele I., ali to je nemoguno. ] Sve ovo gornje pokazuje da je Bunjevaca istina bilo u Bakoj i pre njihove glavne seobe 1687 g. ali ih nije bilo u mnogo ranija vremena, a jo manje posle Muhake bitke. Meutim Srba katolika i to onih, koji se sada nazivaju okci, bilo je mnogo ranije. [Od okaca zna se, da su dobili plemstvo Kata Orlovi (1535. g.): Boo Radi (1564. g.)! Nikola Dvornikovi (1663 g.); Nikola Milojkovi, crkveni sudac kalokog biskupa dobiva 1639/41. god. pustare Tompu, Ivanku i ebei, i sela baka: Kamar, Garu i Bakut. Beogradski biskup Marin Imbriirovi deli krizmu katolikim Ilirima 1649. g. u Bajmoku, Martonou, Beregu i Santovu. God. 1629. pominje se kao okaki paroh u Bau Fratar Tati (a ranije, 1478. g. kanonik Tavankut u Bau). Ovo iznosi, M. Mandi ("Danica" 1897. g.) za dokaz, da je Bunjevaca bilo mnogo ranije u Bakoj, no samo ovo dokazuje ranije seobe i dolazak okaca, a ne Bunjevaca.] Kao to se vidi ovi dokazi toliko su nitavni prema dokazima, da su Bunjevci doseljenici novijega vremena, da se sa tim dokazima ni meriti ne mogu. U ostalom, mi moemo razjasniti od kuda je postala Antunovieva teorija o auhtohtonstvu Bunjevaca. On je ubeen da su Srbi u Bakoj starosedeoci i kako on Bunjevce od Srba nigde ne dvoji, on zakljuuje, da su i oni, Bunjevci, starosedeoci u Bakoj. Mi i ako se klanjamo srpskoj svesti pok. Kanonika i ako ne dvojimo Bunjevce od Srba, ipak ne moemo preutati da je jezgro, glavna masa Bunjevaca doseljenih iz Hercegovine novijega vremena. Jer kada bi usvojili Antunovievo miljenje o starosedelatvu Bunjevaca, onda bi sasvim izlino bilo pisati naroitu povesnicu Bunjevaca, poto bi im prolost nali u povesnici Srba u Ugarskoj, koja je ve dosta rasvetljena. Nu ba za to, to se veruje, da su Bunjevci doseljenici novijega vremena, nastala je potreba, da se ispita i razjasni otkuda su, kada su i zato su se Bunjevci doselili u sadanju svoju postojbinu. To je upravo tema, koju je Matica Srpska" istakla za utakmicu srpskim piscima i koju emo mi, na osnovu trogodinje studije, pokuati da razreimo. Srba je svakako bilo u Bakoj i pre Muhake bitke, pa i pre dolaska Maara u Ugarsku. Ali da je meu tim Srbima, bilo u veoj koliini onih Srba katolika, koji bi trebali da budu pretci sadanjih {20} Bunjevaca, za to ne mogosmo nai nikakvog pozitivnog dokaza u prolosti, i zato mi nismo pristalice Antunovieve teorije. A zato nismo, to e svako uvideti kad proita, to za ovim sledi i kada se uveri, kako je tekla i kroz koje sve mene seoba Bunjevaca iz Hercegovine preko Dalmacije i Like. u Baku. Teoriju o starosedelatvu Bunjevaca najvema pobija sama ta kolosalna seoba iz Hercegovine, koja je utvrena istorijskim Faktima i koju emo mi nie podrobno ispriati. Za nae miljenje govori jo i narodno verovanje u Bunjevaca, da su im se pretci doselili sa
19

Buna reke u Hercegovini, i koren njihova imena, i svi do sad poznati podaci o tome, da im je kolevka bila u junakoj Hercegovini.

2. Seobe Vlaha", Vaser-Kroata" i okaca, koje su prethodile seobi Bunjevaca Poto je, dakle, vie no iskljuena mogunost da je Bunjevaca bilo u seobama Srba iz ue i stare Srbije, ve da ih moramo nai samo u seobama iz Bosne, Hercegovine i Dalmacije, to emo mi samo o tim seobama i govoriti. Koliko je tih srpskih seoba iz pomenutih pokrajina bilo, to se ne moe tano kazati, jer su one upravo bezbrojne i permanentne za sve vreme dok su Turci u njima vladali. Po naem mpljenju, stvorenom na osnovu naenih dokaza, glavna seoba Bunjevaca bila je u XVII veku, no toj seobi prethodilo je vie sitnijih seoba. Naroito pak, naseljavanje okaca pada u ranija vremena. I ako nas se okci u ovoj raspravi tiu tek u drugom redu, mi moramo i o njima govoriti, jer imaju sa Bunjevcima najvie srodnosti po nareju, veri i tako rei po istovetnoj prvanjoj postojbini, a i za to, to se Bunjevci od njih ne dvoje. No pre toga moramo govoriti i o Vlasima" u Hrvatskoj, jer oni nisu bez svake veze sa naim Bunjevcima. A govorei o tim Vlasima", mi ujedno opisujemo ranije stanje i populaciju u Primorju, koje prvo naselie Bunjevci. [U starim listinama zovu se i pravoslavni i katoliki Srbi Vlasima" pa tako i u slubenim ispravama. Nas se ovde u prvom redu tiu katoliki Vlasi" (t. j. Srbi) u Hrvatskoj.] Poznato je, da Vlaha" katolika ima u Hrvatskoj i Primorju, koji se i po jeziku i po svemu daleko razlikuju od pravih Hrvata Kajkavaca.
{21} Kao to svuda po Srpskim i hrvatskim zemljama, tako je i u Lici bilo od davnih

vremeia tih Vlaha." Oni se spominju jo 1412 g. uz Hrvate pod Zvonigradom u Listini kralja Sigismunda, Ivanu Nelepiu od Cetina. 20 god. docnije (1432) vidimo ih u Listini, kojom se za 40.000 dukata zalau mnogi gradovi u Hrvatskoj, grad Visu, upanije Bika i Poljika i svi Vlasi u Hrvatskoj (omnes Walahos Regni Croatie"). Oni su jo tada za razliku od pravih Hrvata nosili ime Vlaha" i ako su ve tada bili delom Katolici, a veinom pravoslavni. Hrvatskim Vlasima" (potomcima pravoslavnih Srba, od ije im je vere i ostalo vulgarno ime Vlah") oko Klisa i Sinja, izdao je knez An Frankopan, Ban Dalmacije i Hrvatske i knez Cetinski i Kliki povelju 1436 g. u Klisu kod Spljeta irilski pisanu (koje je pismo bilo obiajno u mnogih hrvatskih krajevih kroz vie vekova, te se i zvalo Hrvatsko (!) pismo", veli Lopai). Ta interesna povelja glasi: [Radoslav Lopai: Dva Hrvatska junaka." ]
20

Virne i prave sluge bana Ivania Ivanovia, svi dobri Vlasi: Vigan Dubravi, Ninoje Sankovi, Toma Ronevi, Matija Vuki, Mili Ostoji, Vuka Vojnovi, Ivani Grubii, Radivoje Vitkovi, Bulat Kustroi i dr. I da ni nade njima (Vlasima) ni jedan Hrvatin (vojvoda ne bude) i da na njihovo pitanje ne sudi ni jedan Hrvatin ve njihov knez i sudni njihovi i da ne dre Hrvati Vlahov mimo jednog bravara. Srbin da ne moe otdati (svedoiti) na Vlaha, ni Vlah na Srbina." Ova povelja dokazuje: prvo da su ti Vlasi bili privilegisano pleme, koje je imalo svoga bana (Ivania), svoje knezove, svoje nezavisne sudove, a drugo da ih i sam ban Frankopan ne smatra za Hrvate, ve za jedno posebno pleme upravo jedno i isto sa Srbima, to se vidi i po tome, to im Srbi, kao plemenski roaci, ne mogu svedoiti kod sudova. Ti Vlasi, nesumnjivi roaci Bunjevaca, naseljeni su u Lici i docnije u godinama 1597, 1609, 1642 i 1646. [O tim seobama bie nie vie govora. Vlahe" te, kao i pravoslavne Srbe naseljivali su i silom i milom austrijske vojene vlasti, da im brane granice od Turaka, koji su se ve 1415. i 1418. god. osmelili i palei i robei prodrli pod Isak-paom do tajerske. (V. Klaji: Povjest Bosne" 262.). Ta je odbrana posle, kad su Turci 1628. god. zavladali Likom i Krbavom i drali 160 godiea, bila jo potrebnija. ]
{22} U letopisu Samostana Gradikog zabeleeno je, da su Katolici i Vlasi (Srbi) u

dobu vojvode Badenskoga Ludvika, pod vostvom oca Marka Maria preli i naselili se u Slavoniji. Kada je otac Marko od dobivenih rana umro, vojevali su ti Vlasi" pod ocem Petrom Hrvatoviem, i uz hajduka Ivana Makara, hrabro se borili protiv Turaka i pozivali svoju brau iz Bosne na ovu stranu." uveni evapovi izraunao je da su fratori i popovi preveli u Austriju 24.300 tih Vlaha" iz Bosne, a sam stric Gavre Novakovia preveo je 1687. g. 4.892 vojnika caru Leopoldu. Takoe kao srodnike Bunjevaca moramo pomenuti i Primorce, akavce sa kvarnerskih otoka, koji su se zajedno sa j Bunjevcima naselili u Primorju i za tim se oni, koji ostae na kopnu pretvorie u Bunjevce, dok kod ostrvljana to nije sluaj, jer oni i danas nazivaju stanovnike oko Crkvenice, Novog i t. d. Vlasima", ma da su i ovo katolici kao i ostrvljani. Vlasi" u Primorju potomci su nekadanjih privilegisanih Vlaha" pod banom Ivaniem Ivanoviem. Stevan Paveli tvrdi pak, da su ak i Kvarnerski akavci pravi Bunjevci. Isto kao pomenuti Vlasi, u Hrvatskoj, tako su i okci, kao to ve rekosmo, davnanji doseljenici u donjoj Bakoj i Baranji. ***
21

U bake, baranjske i slavonske okce dolaze i t. zv. Vaser-Kroati" koji su naseljeni na gornjim obalama Dunava u Ugarskoj oko Pouna i nie, pa i u okolini Bea. Oni su naseljeni iz Hrvatske u te krajeve, a preselili su ih na svoje spahiluke 1550. g. Maari plemii: Baani, Seredi i Iljehazi. Po Smiiklasu, naselie se Bosanski Hrvati" jo 1529. g. na granici izmeu Austrije i Ugarske na praznome zemljitu. Od Bosne dobie ime Bosser-Kroaten", koje se posle pretvorilo u Wasser-Kroaten". [Maarski pisci i statistiari nazivaju i Slovence i Vaser-Kroate" Vendima, i ako ovi poslednji nisu Vendi", ve katoliki Srbi okci. ] Na protiv Cernig veli, da su se oni doselili iz Hrvatske, to je i verovatnije, a osim toga i termin Bosanski Hrvati" u upotrebi je tek od okupacije Bosne 1878. god. pa na ovamo.
{23} Smiiklasa pomae u ovome i V. Klaji, koji te Hrvate" deli na Gornjake i

Dolnjake. Dolnjaci su tokavci valjda" iz Bosne. Kurelac im ak porie hrvatstvo, jer veli da se jedan predeo od 9 sela izmeu Bandola (Vajden) i Parapatieva brega u upaniji Va zove Vlahija, a itelji te Vlahije da su bez ikakve sumnje plemenom Srblji, koji su na katoliku veru pristupili." Za njih a i za okce i Bunjevce dao je biskup urski L. Koloni u Trnavi tampati (1687.) nauke hristijanske", pismom irilice, jer drugo osim ovog pisma nisu poznavali. [Da tadanji juni Sloveni, ak i katolikog zakona nisu znali latinicu ima i ranijih dokaza. Jo 1583. god. tampan je u Rimu srbuljskom irilicom katihizis rimske crkve od Jezuita Petra Kanizija, pa je tu knjigu preveo iz vlakog ili latinskog jezika u slovenski jezik pop imun Budineo, Zadranin". (M. Grbi: Karlovako vladianstvo" II. 216.).] Klajiu je pak verovatnije da su ovi Vlasi doli iz Bosne i da su iz prva govorili Ikavskom tokavtinom, koja je u 1415 veku u Bosni bila openita." [V. Klaji Opis zemaljah."] Kada nae uverenje, da su i ti Vaser-Kroati" jedna grana okaca, srodnika Bunjevaca, dakle Srba katolika, potvruju Klaji i Kurelac, koji su prirodno je, blii Hrvatima no Srbima, onda mi nemamo nita da dodamo ovome. *** to se okaca tie njih je moralo biti i starosedeoca u Sremu, Bakoj i Baranji. Kao to smo videli iz akovakih anala, njih je bilo tu ve 1437. g., a svakako i ranije, no njihovi se redovi umnoili docncjim seobama, koje su intenzivnije poele naroito u 16. veku. Peuj u Baranji, naselie 1540. g. okci posle Salcburkih Nemaca. upanije Baranju i Smeg naselie okci (iskljuivo tokavci) u veem broju u 16.
22

veku, a za tim takoe u velikom broju, kada su Turci napustili Baranju. Ti okci dolazili su iz Bosne otkuda im se jo i sada zadra ime Bonjaci". Znatna je seoba okaca iz Bosne 15381540 g., posle pada Dubice, kada su ti okci poplavili Slavoniju, Baku i Baranju. [U to vreme (1538 g.) pada i prva vea srpska seoba u Slavoniju pod baronskolom Juriiem. Doseljenici iz Rascije" naselie se izmeu donje azme i Drave, dobie povlastice i udarie temelj Vojenoj Kraniji sa kapetanima Koprivnikim, Krievakim i Ivanikim, 1535. god. naselie pak bosanski Uskoci umberak" ili Uskoke planine."]
{24} Da je okaca bilo jo poetkom 16. veka, dokazuje xxnim dikalske desetine iz

15201522. g., kada su postojala sadanja okaka sela: Monotor, Vajska, Boan i dr. U docnijem vremenu poetkom 18. veka nalazimo ve vie okaca i Srba u sadanjim okako-srpskim selima, tako po popisu 1727 g. bee u Monotoru porodica: Jani, Jerkovi, Blaev, Balmakovi, Vidakov, Sui, Paviev, Pejakov; u Santovu: Kolar, Lepokati, Kovaevi, Bosin, i dr.; u Bau: Balija, Filipovi i dr. U ostalim okakim mestima, nalazi se veliki broj prezimena na in" i i". U Baranji je takoe bilo u veliko okaca, kao to pokazuju 1557 g. sledea slovenska imena sela: Bojaa, Gradite, Bakonja, Beran, Sevrevo, Lomovo, Paraga, Ugrite, Sv. Damjan, Bistrica, Veljin, Gare, Ostrvo, Igrizije, Hrasti, Vivino, Korita, Belje, Kotar, Naroje i dr. U Tolni se pominju (1557. g.) okaka sela: Ivka i Irig. 1696. g. u sledeim mestima u Baranji bilo je okaca i Srba (dokumenti ih nazivaju Ilirima") sa ovim prezimenima: Selo Kuolin: Jurica, Radia, Vidak; Selo Nemei: Bonjak, Vandani, Simi, Mati, Lukaevi; U Moko: uvi, Lui, Bonjak, Sui, Matijaevi. U Vilanju, Sva prezimena na i" i in". U Kifalu: Crnogorac, Urica, Ganinac, Bonjak, okac. U Poi, Banu, Kaadu, Liu, Maroku, Darau, Isipu, Daljoku, Seke, Bataseku, Pevareku, Jodau i dr. mestima puno prezimena srpskih. 1715. g. bilo je okaca u Baranji u 69 sela.

23

No najvee seobe okaca padaju u ono vreme, kada su estoke provale Turaka iza Muhake bitke 1526. g. izazvale optu seobu Jugoslovena u Kranjsku, tajersku, a poimence u Ugarsku. U poetku bee na Dravi naroiti most da bi narod iz Hrvatske i Slavonije sa svojim blagom mogao lake beati u Ugarsku. Poev od 16. veka nizao se itav niz tih iseljavanja. U to vreme pada i iseljavanje mnogih plemia likih i krbavskih u Ugarsku, kao: Horvata, Petrievia, Lovinia od Lovinca, Krelia, Herendia, Peruia, Budakih i dr. Turske navale su kao to je poznato izazvale mnoga raseljenja naeg naroda poev ve od 15 veka. Raseljavanje ilo {25} je pravcem od jugoistoka prema severozapadu. Prvo su iz Bosne i Hercegovine begali u susednu Hrvatsku i Dalmaciju, odavde pak koje na zapad, koje na sever. Jedni su traili utoita preko Drave, otud Jugoslovenskih naseobina u Ugarskoj, Austriji i ak Moravskoj. [Mnogo je Srba zalutalo i u Kranjsku i pretopie se u Slovence. Trag im se ouvao u mnogim srpskim prezimenima: Nemani, Jugovi, Brankovi, Raji, Miloi, Stania, Hranilovi, Vitkovi, Petrovi i t. d. ] Sredinom i krajem 16. veka dooe iz Bosne u Slavoniju silni Srbi tokavci, a po veri katolici, koji tek u Slavoniji uzee ime okac". Te katolike dovede iz Sarajeva sam princ Even Savojski (1697 g.). Od tih seoba pominjemo jo ove: G. 1640. kada je kod grada Jajca potukao Turke Petar Keglevi sa svojim Srbima i Hrvatima, naroite su ete austrijske ile po Bosni i pozivale Race" (veli Katona, maar. istorik), da se sa svojim porodicama presele na Austrijsko aemljite, to su mnogi uinili. [Iz okoline Jajca poveo je sobom u Liku i Krbavu mnoge Srbe jo kralj Matija.] Od g. 1686. poto je Budim pao u Hrianske ruke, ve su ee ovake seobe iz Bosne, jer im su Hriani vema pobeivali, Turci su bili sve benji, te se itava sela iseljavala iz Bosne. 1714. g. pak doseli se iz Gornje Krajine u Slavoniju i Baranju (okolinu Peuja) silan narod tokavskoga pa i akavskoga nareja, koji iz Krajine pobee od gladi i nasilja vojenih vlasti. Ti novi doseljenici umnoie broj okaca u Slavoniji i Baranji. [okakih naselja moralo je biti i u Srbiji, sudei bar po nazivima: okako polje, Vikupja (Biskupija), okaka mala u Klenju i po prezimenima okii i okevii u Mavi. Grad abac nazivan je u dokumentima va vreme poarevakog mira okac".]
24

Iz gore navedenoga vidi se, da su Bunjevcima u doseljavanju prethodili prvo Vlasi, pa t. zv. Vaser-kroati", i okci, a od Srba katolika doli su (1737. g.) jog u Ugarsku, posle Bunjevaca samo Srbi Kraovani u Krao-severinskoj upaniji u Banatu (do 20.000 dua), koji su sada nastanjeni oko Bele-Crkve, no za koje se misli, da su za vreme seobe jo bili pravoslavni, pa tek u Ugarskoj pokatolieni. O njima sam govorio u prvom odeljku.
{26} Posle ovoga uvoda, koji je bio neophodno nudan da se vidi, koga su sve

Bunjevci sretali i nali u svome putu i u svojoj novoj postojbini, mi smo dobili zakljuak, da su okci ve iz mnogo ranijih vremena u Ugarskoj.

3. ta je jo prethodilo seobi Bunjevaca iz Hercegovine? Kada su Turci posle kosovske katastrofe smrvili i Bosansko kraljevstvo, pritisli Bosnu i Hercegovinu, poeli su odmah svoju vladavinu sa okrutnim varvarskim merama. Zemljoradnik je doao u daleko gore prilike, no to je bio u optem haosu i grabeu Bosanske vlastele, koji je prethodio krvavom koncu bosanske kraljevine. [Poznata je seoba 1386 g. jo za vreme bosansknh kraljeva ovih porodica iz Bosne, iz okoline Sinja u selo Bosiljin (docnije Primoteno), Pladojevi, Pribislavi, Poznanovi, Jurislavi, Stanii, Zorii, Radoslavi i dr. koji se odlikovahu u turskim ratovima. Njihovo selo Turci nikad ne mogoe zauzeti.] Vlastela je takoe imala da bira izmeu dve dileme: ili da ouva svoja imanja po cenu turenja (to je jedan deo i uinio), ili da bude dosledna svoga Srbinstva, te da se ne izmiri sa novim stanjem, pa da emigrira, ili ako u tome ne uspe da svri na kcu, pod paloem, ili u suanjstvu u Aziji. Kada je zavojeva Muhamed II pogubio kralja Tomaevia i stotinama bosanskih plemia kod Jajca (1463. g.), Bosnom ovlada uas, rasulo i potpun slom dotadanjeg i inae trulog sustava. Vlastela se ili isturi, ili pogibe, ili se razbee u svim pravcima. To uini i seljak, ali vei deo seljatva osta na svome pra-ognjitu do sadanjih dana, te ouva Bosni tip srpske zemlje, na emu budi hvala bosanskom seljaku! Dakle odmah posle turske invazije, nastae one bezbrojne seobe iz Bosne i Hercegovine, kojima zaista nema broja, jer su tekle iz dana u dan, bez prestanka, sve do dananjih dana. Istorijski spomenici ouvae samo godine glavnijih seoba, a one sitnije najkrvavije i najmunije ostae nezabeleene....

25

Razbegla vlastela sa svojim seljacima uputi se u Slavoniju, Baranju, Baku i Banat, dok jedan deo poe u Dalmaciju i uu Hrvatsku. Od tih iseljenika postae slavni uskoci (Kalavci" i Prebjegi") i graniari, koji se u drutvu uroenika onih krajeva junaki borahu protiv Turaka. U arhivi Fojnikog manastira zabeleena su imena ovih plemia prebjega". {27} Od poznatijih. koji imaju veze sa Bunjevcima beleimo Vojnie, Kolonie, Vukovie, Baie, Brankovie. Jegarski biskup, poslanik Austrije za Carigrad, Antun Verani (Veranci), veli o tim seobama ovo: Okolo polovine 15 veka mnoge obitelji katolike, naroda Ilirskoga, po Turinu iseljene, preoe ovamo (u Austriju) da potrae utoita i spas u susednih pokrajina". [Brstle: Recensio & cleri Dioec." Bristle je peujski istorik.] Iseljavanje je postalo jo jae, kada je u dobu cara Sulejmana haranje i otimaina dostigla svoju kulminacionu taku te se narod da se toga spase iseli u Hrvatsku i Ugarsku, a beglerbezi mu naputeni posed ubatine muhamedanskom vakufu". Iseljavanje ilo je ovim redom: Ve 1493. god. naselili su se Srbi u Modruu. Pominje se laman Vukivoj Kosanovi sa vojvodama Kuzmanom Markoviem i Tomom Pogrmiloviem kao naelnici srpske strae, koja je i posle itavih 150 godina, uvala Modruu od Turaka. Poetkom 16. veka (1535. g.) iseljenici iz Bosne, Hercegovine i dr. srpskih zemalja naselie umberak. Dobie zemlje i povlastice od Habsburgovaca: vojvode Ernesta i cara Maksimilijana. Najstarije srpske naseobine u umberku pominju se 1526. god., pa za tim 1531. god. Ukupno se tada naselilo u umberku 600 porodica sa 3000 dua. 1597 god. naselilo se tamo 1700 Srba. Srbi u umberku pounijaeni su na silu. Posle cetinskoga sabora (1527) na dve godine (1529) pada nseljavanje bosanskih prebega", predaka sadanjih krajinika i t. zv. Vaser-kroata", o emu smo ve govorili. 1530 g. Pavle Rebrovi sa svojim Bihaanima plemiima (Paulus Rebrovith cum universis nobilis de Bihach) obraa se pismom kranjsko-slovenskom zemaljskom satniku Kocijaneru odnosno Bihaskih prebega, eleih, u nae liko-krbavske strane (doi) u pomo cesarovcem". M. Sladovi: Povesti biskupijah senjske i modruke". 1533. g. iselie se iz Bosne i Hercegovine veito slavni uskoci u Senj, odakle ih 1615 1617. g. raselie u ve naseljeni umberak.

26

1537. g. pade Slavonija pod Turke, te u njoj naseljeno stanovnitvo potee na sever u Baranju i Baku ispred krvolonog {28} zavojevaa osmanskog. 1544 g. naseli ban Nikola Zrinjski Vlahe" u svojim selima Prilisju i Rosopajniku, na meama Kranjske, koji se pokatoliie. Za tim nastae u prethodnom odeljku nabrojana raseljavanja iz Bosne, koja poveae broj okaca u Baranji i Bakoj. Ve 1559. god., kada je Ivan Lenkovi postavljen za samostalnog pukovnika Krajine, vidimo stalne srpske vojnike posade u Senju, Otocu, Brinju, Brlogu, Brekoviu i dr. krajikim varoima. Senj naselie 1537 g. bosanski uskoci. (Vaniek I.). 15791580. g. hteo je nadvojvoda tajerski Karlo naseliti Morlake iz okoline ibenika, Trogira i Turske u Primorje. Po Lopaiu, ovi Morlaci su po svoj prilici" srodnici podgorskih i likih Bunjevaca. Srbi Morovlasi" (t. j. Vlasi sa mora) sa jadranskog Primorja naselie se u gornjoslavonsku i Hrvatsku Krajinu i dobie 1564. g. povlastice. 1596. god. pak naselie se Srbi iz Knina u Gomirje (Gojimirje) i okolinu.

Makastir Gojimirje. Ovaj pravoslavni manastir unekadanjoj Vojenoj Krajini, bio je u punom smislu te rei, lavra srpskih doseljenika. Oko njega su se zbirali i Bogu se molili srpski i bunjevaki doseljenici za vreme onih estih seoba, o kojima govorimo
27

na strani 2731. Oko Gojimirja naselie se doseljenici iz Knina (str. 2829).

1597 g. bila je jedna manja seoba uskoka i Vlaha." Vlasi se naselie i docnije 1609, 1642. i 1646. g. 1600 g. Maru i okolinu naselie Srbi iz Dalmacije pod knezovima Vukoviem i Beaioviem, mitropolitom Gavrilom i 70 kaluera. Ova seoba bila je, po Vanieku, 1597. god. On veli da su tih vie hiljada porodica doli iz Turske Hrvatske ili Male Vlake" pod predvoenjem knezova Vukovia i Plainovia, a da je najznatnija bila ona na Uni pod Ermajnskim (Hrmanjskim) mitropolitom Gavrilom."

Manastir Ermanj (strana 182). Sliku ovog manastira iz Bosne, znamenitog i iz pokreta 18751878. godine, donosimo za to, to su se ba iz njegove okoline u prolim vekovima iselili pretci sadanjih
28

baranjskih okaca poznatih i pod imenom Bonjaka" (naroito u Peuju), kao i Srbi oko Mare (str. 28).

* Poetkom 17. veka ve su iseljavanja iz Bosne poznatija i vie pribeleena. O prvoj 1604. g. veli Smiiklas: Teajem poslednjega rata, a da se otmu besnom turskom gospodstvu i ouvaju svoju Hriansku veru krenulo je (1604. g.) dosta naroda iz Bosne u slavonsku i varadinsku krajinu i naseli se na zemljitu oko pustih gradova. Tako je i preko Une prelo naroda pod vostvom svoga vladike Simeuna Vratanje i stane se nametati s ove strane Une izmeu gradova. Ovome narodu dade car Rudolf (1604) povlastice: da su slobodni od svih daa (poreza), da slobodno uivaju zemlju, ali kad je potreba moraju vojevati na Turke. Stajali su pod vojnim zapovednicima austrijskim."
{29} God. 1605 i 1607 naseljeno je u okolini Gomirja, Lia i Krmpota dosta srpskog

naroda. 1609 god. Radoje Ljubii, Petar Tadekovi preselie dosta naroda u Otok, Munjavu i Plaki. 1609. g. prebee 650 Hriana pod Brlog od zuluma i nameta age od Ribnika. Pre No to je ova raja napustila svoja ognjita udari na svoga agu od Ribnika, provali u grad, i ubije pet Turaka, a aga pobee u Bosnu. Zatim se 650 Srba sa enama i decom presele pod Brlog. Senjski kapetan Gui veli za njih da su bili vrlo dobro odeveni i bogati sa blagom i svim ostalim". Tada je (161012 g.) mnogo naroda prebeglo iz turskih strana. (M. Grbi: Karlovako Vladianstvo I.). U to vreme Vlasi" a naroito knez Topi (Tepi) za 80 porodica naseli se u Podgorju, potonju novu postojbinu Bunjevaca. 30 g. kasnije preseli Vuk Frankopan Vlahe" iz Petrova polja u okolinu Ogulina. 16151617 g. raselie Mleii uskoke (Prebjege, Kalavce), oko 133 porodica, iz Senja u okolinu Otoca i u umberak.

29

1632 g. preselio je grof Gaspar Frankopan u Ravnu Goru, Tuk, Grasenak i t. d. mnoge Srbe iz Bosne od manastira Gom(?)ele. Zna se da su se 1637 g. pobunili u Brinju katolici usled ovih srpskih naselja. 1640 g. naseljeni su Srbi iz Bosne na Kupi. Doli su pod knezom Todorom. 1642 g. naselio je Vuk Frankopan korenike Vlahe u Luane kod Brinja. Brinja je naseljena novim stanovnicima jo u polovini 16. veka, i to beguncima sa turskog zemljita, a 1618. g. i uskocima iz Senja pod urom Daniiem. 1646 g. naselie Vlasi katolike vere Sv. Juraj. Bilo je jo veih i omanjih seoba 1655. g. (u Plaki); 1658. g. (u Dubrave i Ponikve); 1666 g. (u Jasenicu); 1680 g. (u Jasenicu), 1658 g. (u Gacko-Vilisko polje iz Usora u Bosni), 1680. g. izveo je vojvoda Bradi ili Brati 120 srpskih porodica koje se naselie u Baniji. (Opirnije o ovim naseljima v. M. Grbia: Karlovako Vladianstvo" I.).
{30} Ove seobe i rase obe padaju u vreme pre glavne seobe Bunjevaca iz

Hercegovine. Mi smo ih ukratko pobrojali hronolokim redom. Ne tvrdimo ali i ne iskljuujemo mogunost, da je u tim seobama i raseobama mogla biti avangarda bunjevakih naseljenja u Lici, a za tim i one predvodnice Bunjevaca, koje ve sredinom 17 veka, pre glavne seobe, iskrsoe u Bakoj.
{31} XVII veka besnili su oni uasni ratovi na granicama Dalmacije na Savi i Uni, i u

srcu Like u kojoj jo zapovedahu Turci. U tim junakim bojevima koje je tako lepo opevao narod, a po njemu i Kai, istakoe se Srbi, Hrvati, Vlasi, a meu njima i Bunjevci. Od poznatijih porodica, predaka sadanjih Bunjevaca u Subotici Kai peva o {32} Vojniima, [Proistiu od kneza Ivice Vojnia, 1551. g. gospodara od mesta Vojnia, Rompovia, Buovia, Ovipa i dr. i koji se po majci Naki prozva jo i Naki. Porodica Vojnia dala je mnoge serdare, pukovnike, kapetane, vladike i uene bogoslove. Stipiima Koji po Kaiu dolaze od starih Kaia iz Lavanje, i to od Stip. Kaia, te se po Stipi prozvae Stipii, od kojih se Nikola Stipi odlikovao u boju na Gabele i Bunini, pod Vrgorcem gradom.]; Pletikosiima, Suiima, Matkoviima, Posidarcima od Kotara, ujeviima, Stareviima i dr. O Pletikosiu Marku peva Kai ovako: Ej, vitee Pletikosa Marko, Od Pamana nae sunce arko, Vele, ti si glava odsikao, Ormanica turskih potopio;
30

Gospostvo si na sablji dobio A nisi ga za novce kupio." Kneeve uljevie (ujevie) iz Poljica peva Kai ovako: Vitezove porodie majke U Poljicam na glasu junake. Jedan bee ujeviu Frane, Koji turkom zadavae rane. Drugi junak ujevi Matija Dva Poljika kneza i viteza Oba turske odsicae glave U Poljicam kad no izgiboe". Od ovih ujevia odlikovala se jedna cura Mara u ratu 1686. g. o kojoj emo jo govoriti. Iz Poljice se takoe odlikovao Nikola Sui (Sui): Knez Poljiki, Suiu Nikola, Bie junak rata od Kandije est je turskih glava odsikao U Poljicam kad no izgiboe, I uhvati dva zmaja ognjena Vazlagia i Barakovia". Osim junaka Matije i druge mu brae Vojnia, Kai peva o Marku Vojniu: {33} Viteza je porodila majka Po imenu Vojinia Marka U Tuepi selu malenomu, Slavu dade dudu mletakomu, Viteki je Marko vojevao Svitlu sablju krvce napojio"... Pita starac Matkovi Jovana I junaka silna kod mejdana, Jer viteki bie vojevao, Ljute rane Turkom zadavao, Ne bijae boja estokoga, Ni mejdana, pobre junakoga
31

Brez viteza Matkovi Jovana I delije Jankovi Stojana"... Kai peva i o Ljubibratiima, od kojih oni, koji su sada u Subotici izvesno potiu od slavnih comesa trebinjskih Ljubibratia, koji su dali tolike junake i pravoslavne vladike. Rat, krvav rat bee obeleje onog vremena, kada se dogodila seoba Bunjevaca. Rat ih je primorao da se isele iz Hercegovine, ratujui probijali su se oni do Like, tamo ih je zatekao rat, a doekao ih je i u Bakoj. Kao graniari do najnovijega vremena, kao lanovi bake racke milicije", oni su pokazali da su dostojni potomci svojih idola: Jankovi Stojana i Smiljani Ilije, da su Obiliev soj!

4. Poreklo Bunjevaca u nauci. Bunjevac je ubeen, da su mu se pretci doselili sa Bune reke u Hercegovini. On peva: Didovi nam iz daleka, ondud gde je Buna reka"... To ubeenje kod Bunjevaca stvorilo je narodno predanje. A to predanje potvruju istorijske istine. To potvruju, na osnovu tih istina i etnografi i istorici, koji su Bunjevce ma u tri redia pomenuli u svojim knjigama. Izuzimajui, moda, jedinoga Ivana Antunovia, koji je u ostalom bez ograde, i primedbe pustio, da mu u knjizi opisuje seobu Bunjevaca iz Hercegovine pukovnik Ivan Murgi, svi ostali pisci, koje smo proitali, potvruju, da su oni zaista odande doli.
{34} Vuk Karadi veli: Baki Bunjevci, moe biti da se zovu od hercegovake reke

Bune, od koje su se negda amo doselili. (Kovei". 1849 g.). Biderman veli da su Bunjevci zaista proli kroz Dalmaciju iz Hercegovine, neki ostali u Dalmaciji Lici, a drugi otili u Baku (Oesst. Ung. Revue 1888). Cernig izrino tvrdi, da su Bunjevci poreklom (stammen) iz Hercegovine (Etnographie I).

32

Ivanji, pisac monografije varoi Subotice, tvrdi to isto s dodatkom da su doli sa Bune reke, iz okoline Mostara i delom iz Dalmacije (t. j. preko Dalmacije). On pominje jo da su Bunjevci vojnici iz Subotice, za vreme okupacije 1878. g., bili u Hercegovini, tamo naili na mnoga prezimena bunjevakih porodica u Subotici. Radoslav Lopai veli: Drugo pleme naseljenika u Lici bili su Bunjevci, koje kad to spomenici zovu i katolikim Vlasima. Oni su tokavci i Ikavci, a doli su iz (itaj: preko) severne Dalmacije i iz zapadne Hercegovine, gde i sad ive Bunjevci koje Talijani zovu Morlacima (Dva hrvatska junaka" 1888.). Laza Kneevi govori o imenu Bunjevaca, da, moda, dolazi od reke Bune, na ijoj su obali ponajvie stanovali", te su ih otud jo u ono vreme Bunjevcima nazivali" (Letopis 128 knj.). U enekom samostanu stoji pribeleka, da su se Bunjevci doselili veinom iz Bosne (t. j. Hercegovine), a manji deo iz Dalmacije. (Razprava" 95 str.). Tomaga Fridrih veli, da su se Bunjevci doselili iz Hercegovine i susednih pokrajina i da im ime dolazi od Bune reke. (Bacs B. vmegye 1878.). Ivan Murgi (Razprava" 44 str.) veli, da je ime Bunjevaca dolo od reke Bune u Hercegovini odkuda su potekli." Stepan Paveli takoe tvrdi da su Bunjevci poreklom iz Hercegovine (Bunj. i okake novine" 1870). M. Sladovi (Povesti biskupijah senjske i modruke", 1856.) veli: itelji krmpotske satnije u Pazaritu, po Lovincu, oko Borievca, Brotnje jesu Bunjevci od vode Bune u Hercegovini potekli".
{35} Maarski pisci, koji su vie pisali o obiajima i odelu Bunjevaca no o njihovoj

istoriji, ipak pominju da su oni poreklom iz Hercegovine. To tvrde bunjevaki i ostali pisci, to se vidi i iz radova pristrasnog Klajia i Smiiklasa. To u ostalom najvie potvruje onaj dragoceni zapis jeromonaha u enekom samostanu. Ima pisaca, koji pogreno misle, da su se Bunjevci doselili iz Dalmacije, meu tim oni tu izvesno misle da su Bunjevci doli neposredno iz Dalmacije, kuda su samo proli na putu svom iz Hercegovine.

33

Ti pisci su: Mane Grbi (Karlovako vladianstvo" I. 66 i 76 [Bunijevci su doli iz sjeverne Dalmacije, gdje ih je od starine dosta bilo. Neki su doli i otuda iz Primorja." ]; Emil Piko (Srbi u Ugarskoj); F. Helvald (Welt der Slaven); N. . Vukievi (Zemljopis 1873.) veli, da su doli iz Senja i Makarske; Ivanji (Istorija Subotice II.) misli, da su osim Hercegovine doli i iz Dalmacije (od kuda su iz Poljice poreklom Bunjevake porodice Pilasanovii i Antunovii), a za subotike Srbe veli, da su doli sa Velebita. Ja pak verujem, da je Dalmacija bila samo prolazna taka, put kojim su oni proli putujui u Baku, a ostavljajui jedan deo iseljenika u Lici i Primorju. Posle svega ovoga, mi moemo sa mirnom saveu prei na opis poetka njihove seobe iz Hercegovine.

5. Seoba Bunjevaca iz Hercegovine. Bez nevolje niko ne naputa svoj zaviaj, ognjite svoje, kolevku dedova i pradedova svojih. Ni Bunjevci nisu bez nevolje poli u beli svet da trae sebi nov zaviaj, ve su ih na to nagnale grdne nevolje i bes turski. Emigracija stanovnitva niti je nova stvar, niti e je nestati, sve dok joj se svi uzroci ne otklone. Emigrira se i danas, samo to su suvremenom iseljavanju uzroci poglavito u neravom socijalno-ekonomskom sustavu, dok je emigracija Bunjevaca {36} imala pored toga, jo i jedan uzrok vie. Uz zaista nakazno agrarno stanje, inaugurisano dolaskom zavojevaa Turaka na osnovu starih, takoe nezdravih agrarnih odnoaja, nastupio je jedan uasan pokolj, zulum, aranje i otimaina tako da Hrianinu nije
34

ostalo drugo, no da se ili turi, ili da bega kuda ga oi vode. Dakle, uz agrarne neprilike dolo je jo i varvarstvo i bezvlae. Bunjevci su izabrali ovaj drugi put i nastalo je iseljavanje u masama, kome su naravno prethodila sitnija iseljavanja. Od pada Bosne pa do njihovog iseljavanja prolo je dosta vremena i Bunjevci su trpeljivo ekali i nadali se, da e nastati bolji dani. [U to vremo pada i poznata buna vojvode Grdana protiv Turaka u Hercegovini 1597. g. za koju ispria neki srpski svetenik suvremenik kapetanu Guiu: da se pobunilo est sandaka u Hercegovini i da su Srblji pristali uz svoga vojvodu Grdana, koji je skupio pod svoju zastavu preko 70.000 ljudi, pa da mu Turci nee nita nahuditi." (Karlov. vladiavstvo I. 64.).] Ali kada su uvideli da mesto boljega, nastaje sve gore doba, onda se u sredini XVII veka zae misao da im daljeg ostanka nema u Hercegovini, te se sredinom toga veka krenu jedna masa Bunjevaca u Primorje i Ugarsku. Tome je pripomogla i glad i nerodne godine tadanje. Bunjevci se dakle krenue sa obale Bune u beli svet. (Buna izvire iz Veles-planine iza Nevesinja, protie kroz nevesinjsko polje, te kod sela Bune utie u Neretvu, koja kroz Dalmaciju ulazi u Jadransko more. [Interesno je da pomenemo, kako sada izgleda ta reka i selo. Buna ima 32 kue sa 103 due. Udaljeno je od Mostara 2 sata. U selu je lep dvor Ali-pae sa divnim vrtom retkih biljaka i junog voa. Na reci Buni je starinski most sa 13 okana. Ispod Blagaja uz reku Bunu, u prijatnom drveem zasaenom predelu lei zaselak Bie (u Podgrau"), nekadanji letnjikovac bosanskih vladara. Ravnica na uu Bune zove se Bie. (Klaji. Opis zemalja III.)]

35

Izvor reke Bune Izvor Bune reke. Na 49. strani nalazi se slika izvora reke Bune u Hercegovini, prapostojbini Bunjevaca, koji su i svoje ime, verovatno, dobili po imenu ove reice. O Buni reci govorimo opirnije na stranama 20, 33, 34, 36, 37, 106 a naroito u odeljcima o dolasku Bunjevaca u Baku, i o imenu Bunjevaca (103108). Pored onoga, to e itaoci o toj reci, okolini joj, i o ulozi, koju ona igra u narodnom predanju, nai na oznaenim stranama, beleimo jo i ovo: Preko oblasti, kroz koju Buna protie, vodio je stari trgovaki put od ua Neretve preko GabeleBlagaja
36

KonjicaVisokogOkovaBoraa i Kulata u Mitrovicu na Savi. Tim putem ila je trgovina Dubrovnika u srpske i ugarske zemlje. Od ua Neretve iao je ovaj trgovaki put uz Neretvu, levom obalom do Bia pod gradom Blagajom, gde je na Buni nekada bila carinarnica. Blagaj bee naroito u XIIIXV veku jedno od najvanijih mesta, ne samo Huma, ve i dalje unutranjosti. Ispod grada na reci Buni veoma prijatnom kraju, bogatim drveem, bejae divan dvorac Bie (ili Bie u Podgrau"), tu su bosanski kraljevi letovali. Biem se danas naziva polje pri uu reke Bune. [V. Trgovaki centri i putevi" od J. Erdeljanovia i R. T. Nikolia br. Trg. Gl." 1899. g.]

Izvor reke Bune pod Velesom (fotografije dodate u izdanju 2008.)

37

Bunjevci su dakle stanovali ne samo na obalama Bune (koja ima jo i ime Bunjevci", to je vrlo karakteristino) ve i kraj Neretve i njenih ostalih pritoka, pa i dublje u brdima, u mestima Neretvi, Blagaju, Stocu, Poitelju i u dolini Dubrave. Oni uzee najblii put, t. j. udarie na najbliu taku granice, gde prestaje vlada polumeseca. Po Ivanu Murgiu oni se otiskoe preko Metkovia, Gabele i Goba niz meu dalmatinsku. U putu im se pridruie i begunci iz Lijevna i dr. mesta. Begunci se uputie ka Kotaru, ali kako tadanja {37} mletaka Dalmacija bee jako naseljena, ne naoe mesta za naselje. Oni krenue dalje ka Kninu. Tu se razdelie na dva dela, jedan vei deo ode uz more s one strane Velebita, a drugi krenu uz Zrmanju i ode preko Velebita. Prva grupa naseli se na podnoju Velebita, gde nae prazna zemljita. Dakle Dalmacija bee za njih samo prolazna taka, u kojoj se jedan mali deo moda i zadrao, ali se en masse nisu mogli zadrati, jer je Dalmacija bila tada jako naseljena. Za to, to su dolazili iz (odnosno preko) Dalmacije mnogi se pisci varaju, te im poreklo trae tamo, a Maari ih nazivaju ee u statnstici ak i Dalmatincima",koje ime nije niim opravdano. I po Lopaiu, Bunjevci dooe u Liku sa dve strane. S juga, kroz dolinu Zrmanjsku sa ustaima dalmatinskim, naseliv Graac, Lovinj, Riicu, Stikadu, Sv. Rok i susedna mesta. To potvruje i etnograf Cernig, koji veli, da su taj Sveti Rok, Riicu, Vratnik i Koin naselili ljudi bunjevakog plemena iz Hercegovine" (Bunievische oder buneviische familien, welche aus Herzegovina stammten). Sa zapada iz Podgorja, ponajvie iz Jablanca, Sv. Jurja, Karlobaga i Krmpota provale Bunjevci kroz klance Velebita i posednu vie Karlobaga pree turska sela: Smiljan, Buin i Trnovac, podelivi tu zemlju sa Vlasima" (Srbima) iz Turske: Vujnovii, Rajevii, Lemajii, Pejinovii, Basarii, Pintari, Rogii, Gradii i Katii. Podelie tu i panjake za stoku. Mane Grbi (Karlovako Vladianstvo" I.) potvruje to isto: da su liki Bunjevci doli (u prolasku) iz severne Dalmacije, gde ih je, veli, od starina (!) dosta bilo, te ih stare listine nazivaju katolikim Vlasima" ili Morlacima, naziv koji su stranci davali i pravoslavnim Srbima." Bunjevci su bili naseljeni u karlovakom eneralatu i pre no to su Turci isterani iz Like (1689 g.), to sa svim odgovara istini. [Grbi, govorei (str. 66.) o seobi vojvode Dragia 1679. god. veli ovo: u isto doba naseljeni su u Primorje i Bunjevci. Oni se smestie po Liu i po Hreljinu, po Krnpotama, Sv. Jurju u Podgorju i t. d i t. d. Naseljeni Bunijevci u Sv. Jurju pobegnu kasnije u Dalmaciju, pod vlast mletaku. S toga je bila odreena komisija 1658. god. koja je pronala da je ovaj narod pobegao sa globljenja i proganjanja kapetana Herbertajna, koji posle bude zbaen".

38

Ako je dakle komisija bila odreena 1658. god. onda se ti Bunjevci nisu mogli nastaniti 1679. god. ve pre 1658. god. to je i verovatnije. No bilo je i ranijih bunjevakih naselja u ove krajeve, a poimence naselje Srba u Li i Krmpote 1606. god. pod glavarima Damjanom Krmpoaninom, Tomom Skorupoviem i t. d., u kom je kao to i Grbi misli, bilo Bunjevaca. To bi dakle bila avangarda bunjevakih naselja.] {38} U svima ratovima vojevali su oni uz Srbe protiv Turaka, a posle osloboenja Like, naselie u Lici jo 160 kua Bunjevaca, koji dooe delom iz Dalmacije, delom iz Primorja." Tada naselie: Lovinac, Riicu, Sv. Rok, Smiljan, Buin, Trnovac, dalje mesta u Podgorju oko Baga, Pazarite i Sv. Juraj, koje behu za vreme vojene krajine isto bunjevake kompanije. Neki od Bunjevaca naselie se i izmeu pravoslavnih Srba prema Senju i Otocu, dalje u bivem kordunu, u Borievcu i pod gornjom Pleevicom. Sa Bunjevcima su zajedno doli u to vreme i nekoji akavci sa jadranskih ostrva prvo u Podgorje, a za tim preko Velebita u Liku. Mnogi od tih akavaca pretopie se sa svim u Bunjevce. Tada je u te krajeve naseljeno oko 250 kua Hrvata i Kranjaca. U veini pomenutih mesta bili su Bunjevci naseljeni zajedno sa pravoslavnim Srbima kao u Krmpotima, Jablancu, po Liu i t. d. Bunjevci se tako rairie, veli Murgi, uz more sve do bivih gradova Ledenice i Zagona i naselie ova mesta: U Podgorju: Takalice, Vidovac, Konjsko, Karlobag, Dolac, Cesaricu, Prisnu, Bavicu, Jablanac, Stinicu, Stari grad, Kladu, Lukovo, Volarice, Sv. Juraj, Stolac, Senjsku Dragu, Kotrenu, Sv. Jakob, Povile, Ledenice i Zagon. Na povrju Velebita naselie: Ostarije, Crni Pade, Krasno, Vratnik, Krivi-put i Krmpote. Druga grupa, koja ode dolinom Zrmanje naseli se u Sv. Roku, Graacu, Stikadi, Rudom Polju, Riici, Cerju, Lovincu, Vraniku, Smokvici, i Vaganu. Osim toga, naselie se Bunjevci jo u ovim likim mestima: Novi, Bruani, Mualuk, Osjek, Budak, Kula, Vuki i Perui (znatnije porodice: Budkovii, Paviii, Antonovii, Ratkovii, Vojvodii, Doeni, Mauranii, Kovaevii, Krmpotii i dr.). Ima ih i s ove strane Velebita naseljenih sa pravoslavnima: u Vlakom-Kompolju, Brlogu, Melnici i Vratniku (porodice: Rukavine, imunii, Marasi, Nekii, Bijondii, Katalinii, Jurkovii, Babii i dr.).

39

U Rudom-polju stanuju porodice: Frania, Barievia, Dragoevia, Pilipci Vukasovii i dr.

{39} Naselie jo Zaborsko u Kapeli, blizu Plitvica i Vaganac blizu Drenika

(porodice: Matovanovii, Hodaci, Kneevii, Glavinii i dr.) Stepan Paveli pie, da su se Bunjevci naselili sa onu stranu ishijaiske uke u upi Vodice, pa sve do reke Rae, u Liu, Mrkopolju, Vrbovskom, Fuini i skoro u svakom selu (u manjem broju) upanije rijeke, pa i u Dalmaciji i kvarnerskim otocima", dodajui, da ih jo ima po gde gde u provincijama, u Bosni Hercegovini i u Albaniji (?!) pod imenom Maara". [O ovim Maarima" veli Grbi (1. 91.): Zajedno sa Srbima preselili su se iz Turskih pokrajina), ali mnogo manje i rimokatoliki t. z. Madari" inae Mui" Hrvati". Njih su banske vlasti pazili i mazili i naselili ih na Uni: u Kostajnici, Zrinju i Novom jer im se moe bolje verovati". Ostatak Madara" naselie skupa sa Srbima u sela Ljeskovac, Grabovac, Sadilovac, Vaganac, Drenik, Reeter, Korenica i Skoaj (I. str. 110.).] Paveli misli da bunjevakih porodica mora biti jo i u Kranjskoj i tajerskoj. Bunjevci naselie jo i Zabroni u Istri, u drutvu sa iseljenicima iz Primorja i Dalmacije. To je bilo jo za vreme mletake vladavine. Jo je jedna vana bunjevaka seoba bila iz Turskih oblasti pod mletaku Dalmaciju. Knez Matija Vojni Naki i braa njegova (roeni 15901607) nehtev kako Kai veli, podnositi vie turski zulum pree pod Mletaku vlast u Drni i Petrovo polje (nepoznate godine) sa 2000 porodica, kojima on posta glavar i vladalac. Od duda dobie privilegije i odlikovanja i proue se kao junaci u bojevima protiv Turaka." * Tano koje su godine stigli Bunjevci u Primorje i Liku, na svome putu iz Hercegovine preko Dalmacije, gde su se dugo zadravali, traei mesta za naseljenje, to se ne moe odluno tvrditi, jer o tome nema nikakvoga zapisa, niti predanja. Ali svakojako, to je moralo biti u esdesetim i sedamdesetim godinama 17. veka. Tako Mane Grbi misli, da su se Bunijevci" (kako ih on zove i kako se i oni sami nazivaju u Lici) doselili u Primorje 1679 god. te se smestie po Liu, Hreljinu, Krmpotama, Stojnici, Jezerima, Razvalama, Kripolju, Kamenici, Kompolju, onda po mestima to su uz samo more oko Senja: {40} Krasno, Jablanac, Sv. Juraj u Podgorju, Stinica, Prisna, Stari grad, Klade, Lukovo, Volarice, Smokvica, rnovnica, Duboko, Zagon, Ledenice, Vinodol, Povile. Oni Bunjevci koji naselie Sv. Juraj, pobegnu docnije u Dalmaciju, pod vlast
40

mletaku, jer nisu mogli due trpeti globljenja i gonjenja nekih austrijskih oficira, koji su zbog toga kasnije kanjeni. Iz moje ranije primedbe vidie se, da ova seoba nije mogla biti 1679. god. ve pre 1658. god. Ovim seobama prethodile su i mnoge sitnije seobe, od kojih je poznata ona 1606. god. u Li i Krmpote. Postoji molba Srba i Bunjevaca od 10. aprila 1606. g. U molbi se veli, da ih ima 500 dua, meu kojima 200 hrabrih vojnika. Molbu su potpisali Damjan Krmpoti stareina u Liu i vojvode: Jovan Kunjevi i Gvozden Sladovi. Kao to se vidi njihove vee i sitnije seobe u Liku bile su u 17 veku. Poto svi ne naoe dovoljno prostora u Lici, to je je bio i ranije sluaj u Dalmaciji, to se jedna vea grupa krenu preko Slavonije u Baku, gde su se svakako i ranije uputile omanje grupe Bunjevaca. Ti iseljenici behu dakle pretci bakih Bunjevaca. Mi ih sada neemo pratiti na njihovu putu do Bake, ostavljajui to za docnije odeljke, a sad emo govoriti o onom delu Bunjevaca, koji se zadrae u Lici, gde ih i danas ima, poto se docnije, kada budemo govorili o novoj postojbini Bunjevaca u Bakoj, neemo sretati vie sa likim Bunjevcima.

6. Liki Bunijevci (1683 do novijih dana). Bunijevce u Lici doekao je onaj krvavi rat, koji je prethodio zlatnoj slobodi Like 1689 g. U ustanku Stojana Jankovia i Ilije Smiljania, besmrtnih uskoka, koji slavom junatva svojih 16.000 peaka i 4000 konjanika ponovo okrunie elo Srbinovo, sretamo ve Bunjevce kao krvne neprijatelje Turinove. Ustanak na Turke pree iz Dalmacije u Liku, gde zastavu ustanka pobodoe Vlasi i Morlaci" Srbi, okuraeni prisustvom Ilije Smiljania i arambae Doena Vukovia. Protiv Turaka pobunie se u Lici prvo Lovinac, Srb, Tepii i Pazarite. Kao poglavice likih ustaa pominju se Vid Kuat, Sava Labusojevi, Radoje {41} Ivanii, Radovan Vuriini, Cvijo Kneevi, Vid urevi, Dragosav Topi i dr.

41

Peina Jankovi Stojana kod Slunja (str. 53.). U peini ovog uskokog junaka, kome e narodna pesma i predanje ouvati ime, dok traje i jednog Srbina, skrivali su se nekad zbegovi srpski i bunjevaki, sklanjajui se od obesti turskih krvopija. O tim tekim danima naeg naroda obih vera, govori se opirno u odeljku Liki Bunijevci" (str. 4059).
42

Pedeset est porodica naselie 1683. g. u Podgorju Konjsko, Ledenik, Kuite, Stanite i Karlobag. U Jablanac, Stari grad i Vinjerac dooe novi doseljenici Bunjevci iz Dalmacije, iz predela oko Krke i Cetine. Za vojvode behu izabrani Jerko Rukavina iz Raanca i Marko Kovaevi iz Veljerca. Odlunije porodice doseljenike behu: Prpii, Baii, Doeni, Brkljaii i Paviii iz severne Dalmacije. U ovu 1683 g. pada i slavna pobeda na Buniu, koji su 1553. g. naselili Turci, a koje su sad raselili pobedioci. Turci su se drali uporno u svojoj kuli, (koja i sad stoji u ruevinama), ali ih savreno potuku Srbi i Bunjevci pod Kneeviem i Predojem Zaklanjom iz Bunia. Ovo bee znak za ustanak u Krbavi. 1684. g. produi se rat protiv Turaka. Te godine se preseli opet vie hiljada oruanih Srba, za koje mletaki poslanik ovako govori senatu: Ovaj narod jak je podnositi sve nepogode, neumoran u trudu, nije mu teka nesanica i glad, krepke su mu noge i jaka miica, ime je njegovo strano Turcima, a predrago Hrianima". Ti novi prebjegi" odlikovahu se u bojevima pod Stojanom Jankoviem i Ilijom Smiljaniem. 1685. g. Prebjegi se ti odlikovahu naroito u bitkama na Budaku, Bilaju, Ribniku i Peruiu, kao i po svoj Dalmaciji i na granici. Borba ova nije se ograniila samo na Liku, ve je prelazila i na zemljite Bosne i izazivala nova iseljavanja iz nje. General Wailer sa svojom vojskom upadao je 1685. g. ee u Bosnu, i otuda pod svojim okriljem preselio vie hrianskih sela u Liku, Isto se tako mnogi doselie iz Bosne, kada austrijska vojska posle osvajanja Peuja (2. oktobra 1686.) upade u Bosnu, ote malu Kladuu, Vranogra, Brekovicu i Buim, dalje posle pobede na Derventi (5. septembra 1688. g.) kada doe doseljenika ak od Zvornika. A kad je Dalmacija oiena od raka (1688), te Stojan Jankovi sa svojim junacima dopire ak do Trebinja, dolaahu sa njime takoe novi doseljenici i begunci iz Hercegovine.
{42} 1687 g. po odobrenju enerala Kornera, arambaa Mio Vukovi, sa Jankovi

Stojanom, serdarom Vojni Nakiem i Sinobadom porobie Lijevno, Duvno i upanjac i prevedoe 400 kua hrianskih, kojima posta glavar, Ilija Smiljani, u emu ga, posle njegove junake smrti, nasledi brat Tadija besmrtni junak. Isto tako mnogo Hriana prevede iz Livna, Rama i dr. bosanskih mesta knez Nikola Vukovi, Harambae Mio, Tadija, Pavao, Boo i Ivan zvani Zec, sa harambaom Tomaeviem. Ovi naselie Cetin i okolinu (ovi Vukovii poreklom su, kako Kai tvrdi, od samih Nemania, kako to njihova stara pismena tvrde.)
43

1686. g. osvojio je knez Jerko Rukavina Smiljan, na gori Vekovcu, svojinu negdanju Rizvan-age Zenkovia. Iduih godina oslobode ustai gradove Udbinu, Buni, Lovinac, Graac, Ribnik, Jablanac, Perui i dr., koje su Turci jo 1527 g. osvojili bili. Poslednjih godina Turske vladavine u Lici, a osobito za vreme ratovanja 1685 g. bila je Lika i Krbava jako opustoena po prianju suvremenika. Do 50 gradova bee opustelo, a naroda osta vrlo malo. Poto su Srbi sve vie potiskivali Turke iz Like, austrijska vojna uprava, s obzirom na slabu populaciju, dozvolila je bila mnogim Turcima, zemljoradnicima da mogu ostati u osvojenim delovima Like, ako se pokrste, to su mnogi i uinili naroito oni u Peruiu. Pokrstio ih je katoliki pop Marko Mesi, koji je u toku vie godina izvrio naseljavanje opustele Like i Krbave. [M. Grbi: Izagnati Turci smeste se po susednoj Bosni, a samo nekih hiljadu dua ostane na svojim seditima, poto su prije krteni od katolikog svetenika Marka Mesia, koji je bio vojeni kapelan i glavni poverenik enerala Herbertajna. Pokrtenjaka bilo je najvie u Peruiu, Kuli, Ribniku, Novom, Udbini, Buniu (oko 100 kua svega)."] Turske poraze upotrebie Podgorci (Srbi i Bunjevci) u svoju korist, te razmakoe granice svoje zemlje na raun likih Turaka. Prvo uzee od Turaka zemlju u Ostarjama, Vrunini, Rizvanui. A 1686. g. dopru i dalje preko Velebita, u Trnovac, Buim i Smiljan. No nesigurnost je jo jednako bila velika od Turaka, te su Podgorski Bunjevci u ovim svojim novim selima morali s orujem u ruci orati i kopati. Na poziv eneralov doe jo dosta pravoslavnih Srba u ove krajeve iz Dalmacije, Turske i Primorja od Brinja. Tada naselie (1687. g.) 10 sela {42} u okolini Budaka i po Vojiniu 284 srpske poro-dice iz Turske sa 747 strelaca, 184 konjanika i 294 peaka. Pop Mesi pak naseli svoje dobro Mualuk i Tolie i dobi za zasluge dobro Bruane, plemstvo i postade zemaljski zapovednik Like (1702. g.). U to vreme naselio je potkapetan Hranilovi 200 porodica srpskih iz Bosne po Skradu i oko Slunja, a Vuk Grbi, knez Stevan Kuki i knez Mihajlo Sabljak naselie u Rakovicu 200 porodica. Porodice Rukavina, Paveli, Kovaevi dole su tada (1686) iz Vidovca u Trnovac, Smiljan i Buim. Druge od Bavice, Jablanca, Stinice i Starih grada dooe u Pazarite (Porodice Jovanovi, Starevi, Milinkovi, Batovac, Osmokrovina, ai, Varievi, Dragievi, ivkovi, imi, Balenovi, Vlatkovi, Vojni, Dundovi, Levar, Muhar, Radoevi, Filipovi, Isiki, Vrkljan, Hodac, Markovi, Kalaevi, Pein, Rogi, Krmpoti, Dui, Lobac, Lekac, Samardija, Koijani, Kuan i dr.) Lovinac naselie sami Bunjevci (porodice Brki, Zduni, Krpan, Kovaevi, Blaanin, Mileti, ari, Vrkljan, Japundi i dr.) U Graacu se naselie u drutvu sa pravoslavnim porodicama (pirovi, Pistovi, Drobac, Mandi i Kulundi). Ove porodice pridruie se odmah onome uzvienome pokretu, da se Turci iz Like proteraju, to se pomou Boijom i izvrilo 1689. g. Bunjevci pod svojim voama
44

knezom Jenkom Rukavinom iz Vidovca, vie Baga, Dujmom Kovaeviem iz Konjskog i vojvodama narodnim Kneeviem i Doenom, pridruie se etama Stojana Jankovia, Ilije Smiljania, te napadoe Turke u njihovim gradovima: Bilaju, Buniu i Udbini. Taj pokret zapali celu Liku, kako lepo kazuje nar. pesma: Mustaj bee na noge skoio, Pa on ode od kamena kuli, Uz mostove na vrh kude doe. Kad uzae na vrh kule bile On na kuli opali muare Odpukoe avlijnske lubarde Odnukoe na Buniu bilu Na Buniu i na Peruiu Na Gospiu i Kanii biloj Na Osiku i Kuli irokoj {44} Na Graacu i Ploi kamenoj Sva se butun Lika upalila Od topova i od muarova Sva se sila na Udbini zbila." I zaista se sva butun Lika upali, te se ispuni elja svega naroda, jer 1689. g. bee isteran Turin iz Like. Junake Bunjevce, koji se u tome, preanjim i docnijim ratovima proslavie, peva Kai ovako: [Razvaline gradova kod Buima, Mualuka (grad stari Budak), Barlete, Krmpotieva kula), Graac (ruevine grada Kneevia i Gradina"), kod Lovinca (ruevine Cvitue i Petrovae), Sv. Roka, Ploe (kule Stulia, Batinia i ablia), Jablanca, Stinice, svedoe i sad o junatvu Bunjevaca. Kad bi te zidine znale priati!] Na glasu je Rukavina Marko, Kano vitez Sibinjanin Janko, Od bijela Peruia grada, Koji no je u Lici i sada. Poteno je Marko vojevao, Pod Vakupom glave odsicao, Kad njegova braa izgiboe, Ivan jedno, a Pana je drugo, Lipo ih je Marko osvitio, Tri je turske glave odsikao Ali njega rane dopadoe Tri ga bojna koplja udarie Marko bie srca junakoga Britkom sabljom koplja prisecae
45

Pak utee dvoru bijelome I tri koplja u sebe odnese." ______ Soko bie Orekovi Mate Od bijela Peruia grada Viteki je s Turcim bojak bio Pod Vakupom glave odsicao. ______ Ali evo zmaja ognjenoga Po imenu Starevi Jakova On na konju Turke razganjae Koga stiza po poli priseca. Pitali su kljukog kapetana Ko najbolje odsicae glave? On se zakle hlebom i itabom: Najbola je sablja Starevia, {45} A za njime Doen kapetana, Po imenu Dujma Lianina, Obadva su glave odsicali Obadva su na mejdanu bili! Pomenusmo ve da su se u bojevima i same Bunjevke odlikovale od kojih naroito Mara ujevieva i Bare (Varvara) Leksi iz Poljica. Kai pevajui bitku na Docu (Dolac) veli: Al evo ti vee udo kaem, Pravo brate, da nita ne laem, Jo i enske tada mejdan bie Kad u Docu Turci izgiboe. Tu se nae Mare ujovia Dva Turina pogubila bie Treem sveza ruke naopako Povede ga k dvoru bijelomu.

46

Druga bee srca junakoga Kano majka Kraljevia Marka Mlade Bare Leksia ljubovca Opoteni poljakinje mlade. Jednoga je kosarom posikla Drugoga je iva uhvatila. Ne udi se dragi pobratime Poljike su roda viljinjega. Pri sudaru 1692. g. u Ploanskom klancu pogiboe ovi Bunjevci junaci: Ivan i Mijat Brkljaa iz Trnovca, Stipan Tomljenovn i Jure Miljkovi iz Smiljana, i Sedmak Vrkljan iz Pazarita. To burno vreme kao i katolienje zaostalih Turaka opisuje 1720. g. otac Isidor Brinjanin, govorei o postanku samostana kapucinskog u Bagu, ovako: I tako neka se zna, da su Lika i Krbava mnogo godina pod neovenim turskim jarmom bili, koju (Liku) najzad Bojom pomou 1689. g. karlovaki eneral Josif Erbertajn, pomou primorskih graniara osvoji i potini vlasti Leopolda I. Poto su Turci izgnati, pridolazili su da nasele ove upe ljudi iz raznih krajeva meu kojima bee veina izmatika (Srba), ali ostali veliki broj Turaka koji primie katoliku veru, da bi ouvali svoja imanja. Ali i to je istina, da su mnogi od njih {46} naroito iz iroke kule i Budaka od strane Bunijevaca" (Bunijevci") nasilnom rukom odagnani i k svojim Turcima se vratili. Ma da su neki (od tih Turaka) koji su bili jai ostali u Peruiu i u Novom, i kojima, ma da je sve to je bilo za spasenje due davano, ipak su izgledali vie Turci, no Hriani. I ako su javno bili katolici i podraavali tome, ipak su zadrali turske obiaje." Ovi pokatolieni Turci bili su ee uzrok smutnjama u Lici, kao to emo docnije videti. Bunjevci, kada su se naselili u Lici nisu jo svi bili katolici. Meu njima je bilo jo dosta pravoslavnih, koji su tek u Lici pokatolieni. Naroito Bunjevci u Pazaritu i Krmpotama zadrae pravoslavlje, sve do poetka 18. veka. Ostali Bunjevci pokatolieni su jo docnije kao to emo to videti kad budemo govorili o crkvi. U 1690. g. pada osnivanje prvih katolikih upa meu likim Bunjevcima. Pop Marko Mesi osnovao je te godine prve katolike upe u Budaku, Peruiu, Pazaritu, Ribniku, 1691. g. u Karlobagu, 1692. g. u Kosinju gornjem, 1702. g. u Podlapai, 1704. g. u Lovincu, 1708. g. u Smiljanu. U Jablancu i Muuluku (1700. g.) podie Mesi crkvu. Posle je podigoe i u Divoselu i Poitelju.
47

Pop Marko Mesi imao je, kao to ve pomenusmo, velikih zasluga oko naseljavanja puste Like, posle njena osloboenja, a naroito oko irenja katolike vere, radi ega je bio i odlikovan iz Bea. Mesi je pravoslavnima inio velike pakosti, naroito vladikama. 1691. g. naseli pop Marko Sv. Rok, Lovinac i Riicu. U Lovinac dovede on iz Karlobaga porodice Kovaevie, Krpane i Brkie, koji ovde zatekoe ve ranije naseljenu brau Bunjevce. 6. Avgusta 1690. g. dozvolio je poverenik Juraj Kriani knezu Lovri Milinkoviu od Jablanca da u Pazaritih i u Konfinu Novskom 59 hl. (domova) postavi i naseli i da unapredak slobodu imal bude svakom mestu dati i otkazati, i da bude Milinkovi slobodan u Podgorju pasti (stoku), ladati i uivati kano i ostali, koji se budu u Novskom konfinu selili." 1692 g. beka dvorska komora prodala je svu Liku i Krbavu za 80.000 dukata grofu Adolfu Cincendorfu, te mu budu {47} predana i bunjevaka mesta Graac, Lovinac, Mualuk, Perui i dr. Narod bee mnogo nezadovoljan sa novim vlasnikom, to pokazuje i buna pravoslavnih Srba, koji se pobunie 1693 g. protiv pokatolienih Turaka u Peruiu, a to bee buna kao uvod za dalje opsenije bune, ako bi Cincendorf i nadalje ostao Gospodar Like i Krbave. Oseti se veliko ogorenje naroito u Otarijama. Ovo kao da se osetilo i u Beu te, Cincendorfu bude vraen njegov novac i Lika i Krbava ponovo doe pod komorsku upravu, koja takoe poe starim tragom, te se narod [uzruja zbog mnogih zuluma i globe. [Poznata je buna Srba u Varadinskom generalatu 1696 god. protiv novotarija u upravi i nameta. Tada su pobunjenici opseli Koprivnicu.] 1694 g. bee takoe novih bojeva naroito u Dalmaciji. U boju pod Gabelom te godine pogibe uveni Matija Vojni-Naki, koji je u bezbroj bojeva, sa svojom junakom etom osvetio Kosovo i bezbroj turskih glava posekao. Ne zna se tano koje godine i gde, ali izvesno krajem 16. veka pogibe i junaki knez Lovro Milinkovi od Jablanca, koga Kai ovako opeva: Gdi je knee Milinkovi Lovre Koji silne ete etovae esto Turske glave odsicae A u vreme rata od Morije? Ne bi nigdi boja ni mejdana Brez viteza Milinkovi kneza Al pogibe s Turcim bojak biju Aj, delijo, pokojna ti dua!
48

Posle karlovakog mira 1699. g. kada su Turcima vraena ve mnoga osloboena mesta u Bosni, istorija opet belei znatne seobe Srba iz Bosne u Dalmaciju i Slavoniju, ali su ti iseljenici bili veinom pravoslavni Srbi. * 17. vek svri se u vremenu veitog ratovalja i naseljavanja da pone 18. vek, ije je trajanje takoe obeleeno krvlju. Ve 1702. g. dogodi se buna Bunjevaca likih u Ribniku, kraj starog grada Bilaja, na levoj obali reke Like.
{48} Povod uzgredni bee meusobna omraza izmeu dve ugledne porodice. Milo

Starevi, porkulab u Pazaritu tui se kapetanu Ramiselu na vojvodu Buurca, Bunjevca, da mu ve vie godina o ivotu radi i da ga je nedavna iz crkve sramotno izvukao za noge. Lopai [R. Lopai: Dva hrvatska junaka"] 1888. ovako opisuje dalji razvoj ove bune: Sud, kome je predsednik bio kapetan Koronini osudi Buturca na galije, pre no to je rodbina skupila otkup. Bunjevci ree, da e ubiti kapetana Ramisela i grofa Koroninija, koji su ujedno bili i nekn komesari, kao i sve lanove vojnog suda. Prijatelji ovih oficira savetovahu im da se uklone, no oni odgovorie, da se ne boje, ma da su im Liani pretili i pre toga. Da se pobuna jo vie razvije doprinelo je to, to su ovi kapetani bili jako omraeni kod naroda, jer su ga mnogo, globili, to dokazuju i mnoge naene vrednosne stvari kod njih. 6. Avgusta 1702 g., u nedelju, spaze kapetani ve u zoru, u prvo svitanje, da se k Ribniku pribliuje jsdna eta od 300 ljudi. Kapetani se zatvorie u crkvu. Razjareni narod razbije vrata, te posjee prvo Ramisela, koji se narodu molio i svaku zadovoljtinu obeavao. Koroninija uhvatie na samom oltaru, te ga na komade isekoe, poto su ve ranije dve puke na nj ispalili. Oba mrtvaca svukoe do gole koe, te ih izvukoe pred crkvu, da slue kao ruglo svetini. Tu su leali dva dana. Poto su jo isprebijali Pavla Mudrovia i pisara, koji su Buturcu sudili, saberu i odnesu Bunjevci sve stvari, koje su kapetani kraj sebe imali. Pobuljeni Bunjevci krenu se odmah ka Bilaju, da ubiju kapetana Fralju Portnera, ali se ovaj sa enom, decom i nekoliko prijatelja zatvori u stari grad Bilaj, te se stane ljudski braniti. Kada su pobunjenici videli da bez veega krvoprolia nita nee moi uiniti, ostavie Portnera u Vilaju, ali se osvetie lanu suda Vidu Bogdaniu, upalivi mu kuu i porobivi ga. Bogdania i Starevia oterae za tim iz Like a pisma koja naoe
49

kod Ramisela popalie odmah. U ovoj buni uestvovali su Bunjevci iz Lovinca (Skenderovii i dr.) iz Sudnice (Babii i dr.); iz Ribnika (Paviii, Rendulii i dr.); iz Pazarita (Buturci i dr.).
{49} Buntovnici su uz put pretili svakome, da e ga popaliti, ako im se ne pridrui.

Liani se zaklee, da e s njima drati, dok se Krbavci drahu rezervisano. Jo u podne istoga dana, kada su kapetane ubili, poslae Bunjevci u Mualuk do popa Marka Mesia, tri svoja druga: Tomu Mikia, Antuna Lesia i Petra Lumara da odmah k njima doe, jer e, inae, i njega ubiti. Pop Marko Mesi odmah pohita k njima, te ih ukori reima, koje je samo on imao {50} smelosti izrei, a zbog opaine, koju uinie, te ih pozva, da budu verni i pokorni caru. Buntovnici to skrueno obrekoe, i zaklee se Bogom, podigavi tri prsta u vis. Popa Marka zamolie ustai da poe u Senj zapovedniku primorske Krajine, grofu Edlingu s porukom: I. da ostaju verni podanici carevi i da su gotovi za dom austrijski i poslednju kap proliti; II. da su protiv kapetana Ant. Koroninija i Ramisela morali ustati, jer im oba mnoge nepravde uinie, popalivi, bez pravde i razloga, mnoge kue i ubivi mnogo ljudi, mnogo sveta terali su iz sopstvenih kua, stoku oduzeli, ljude nevine na galije slali, svakoga nemilostivo kaznili i globili za najmanju pogreku i tako sav narod zatrli i upropastili. Kao to se vidi, raspra izmeu Buturca i Starevia bee samo varnica, meutim pravi uzrok pobune bee okrutni vojniki reim. Ustai zamolie za nepristrasne poverenike, koji e izviditi grdna i strahovita nasilja ubijenih kapetana i caru podneti izvetaj. I najzad: III. da pod upravom komorskom vie ne mogu iveti, pa za to mole cara, da ih podvrgne eneralima, a da im se oprosti kazna za izvrena ubistva. Pop Marko poe u Senj, ali na putu srete ve kurira grofa Edlinga, koji bee poao u Liku, da vidi ta se dogodilo. Grof Edling izvestio je o pobuni ratno vee u Gracu, a odatle je 12. avgusta poslan kurir samom caru u Be. Pop Marko izvestio je o ribnikoj pobuni i svoga biskupa Martina Brajkovia, koji 12. avgusta 1702. g. i sam poe u Liku preko Karlobaga, te dva dana kasnije stigne u

50

Pazarite. [Vaniek ne zna pouzdano, da li je to Brajkovi iz line pobude uinio, ili mu je bilo nareeno.] U Karlobag polje grof Edling etu senjskih vojnika, da posednu taj grad, ija posada bee otila na glas ribnike pobune. Poslata eta vrati se u Senj, poto se Bunjevci ponovo primie da uvaju grad.
{51} Biskup Brajkovi govorio je javno narodu pred crkvama u Pazaritu i u Peruiu,

te umirio uzrujane duhove. Ustai povratie vei deo oduzetih stvari ubijenih kapetana. Dalji red i mir u Lici zajamie pop Marko Mesi i kapetan Franjo Portner. Za krivce rei car, da se odmah ne kazne, a Bunjevce da valja prilikom deobe podruja komorskog i vojnikog preseliti vie gore, u Graac. [Vaniek ovako objanjava ovu pobunu: Senjski nadkapetan Koronini i baron Ramisel putovali su po izvesnoj misiji, te sa svojim zazornim ponaanjem u Udbini, probude sumnju u stanovnika, koji su i inae ve bili nepoverljivi, te obojica kad opaze pretnju skupljenoga naroda, nagnu begati, no narod ih je gonio do ribnike crkve, u kojoj oni potrae zaklona, no tu ih Bunjevci stignu i na oltaru ubiju. Narod otera Kameralnog inovnika Pauzina i odnese Kameralnu blagajnu, koju nae u njegovom stanu (1710). Kao to se vidi i godine se ne slau, jer Lopai veli, da je ova buna bila 1702. g, a Vaniek 1710. g. Narod na posredovanje Brajkovia vrati blagajna i oduzete stvari ubijenih u ribnikoj crkvi, koja bude poruena. M. Grbi veli o toj pobuni ovo (I. str. 246): 1701. poalju iz Graca u Liku grofa Antona Koroninija i barona Fridriha Ramisla, kao komorske komesare da uvedu novu upravu. Ovi ljudi, ne poznavajui ni naroda, ni narodnog jevika, svojom nespretnou i nadutou razdrae Bunijevce u Lovinjcu, te ovi skoe na povjerenike i na njihovu pratnju, a povjerenici dadu se u bijeg. Bunijevci natisnu se za njima, stigli ih u Ribniku kod Gospia i to u crkvi, gde oba poverenika zakolju na samome oltaru. Biskup Brajkovi optui Srpskog Mitropolita Ljubojevia, da je on pobunio Bunjevce!! A po emu bi Katoliki Bunjevci sluali pravoslavnog vladiku?! Kao to se vidi Lopai stavlja ovu bunu u 1702. god., Grbi u 1701. god. a Vaniek ak u 1710. god.] Kako je biskup Brajkovi ponovo zahtevao da se za Liku postavi novi kapetan, a kako nije bilo pogodnih kandidata, to je na molbu samog naroda, car poverio pop Marku Mesiu 22. septembra 1702, celu upravu zajedno sa vojnikim poslovima, sve dok se ne imenuje novi kapetan.
51

Mir bi u Lici svakako i na dalje bio osiguran, da se nije bila poela istraga protiv ustaa a usled ubistva Ribnikih kapetana. 23. Decembra 1704 god. dobije senjski kapetan grof L. Koronini naredbu, da okrivljene sprovede rijekom kapetanu baronu O. Gerziu, koji e ih predati sudu u Bakar. Tri voe zastavnici budu uhapena u Bakru, a jo mnoge Bunjevce po Lici pohvatae vlasti i zatvorie u nekadanji grad Zrinjskih Kraljevicu. To je bio povod nove bune u Budaku i u Peruiu. Roaci i zemljaci uhapenih, napadoe 1705. g. iznenada kraljeviki grad, te se dogodie svakojake smutnje, nemiri i ubijstva.
{52} Upravitelj Like pop Marko Mesi imao je grdne muke ne samo sa ovim

pobunama, ve i zbog Turaka u Peruiu, koje je on pokrstio, jer se i protiv ovih pokrtenjaka die i druga buna. [Tursko ime Peruia bee u to vreme Purunik".] Pokrteni Turci u Peruiu imali su dosta dobrih zemalja, ali nikada nisu bili na miru od svojih bunjevakih i srpskih suseda: Buniana i Otoana, sa kojima su imali stare krvne raune. Na preporuku Mesievu, a na molbu Ivana Juriia porkulaba i Martina Miljkovia, podelio je bio car Leopold 12. aprila 1704. g. Peruianima povelju, kojom ih zatiuje u celom srezu i zajamuje im zemlje, koje su iz ranije drali. Ta carska povelja ipak nije mogla da zatiti pokrtene Peruiane od osvete. U oktobru 1704. g. navalie na njih Bunjevci i Srbi, zvani Okovnice, te ih mnoge poubijae, Perui porobie, a 600 pokrtenjaka oterae u Tursku. Da nije senjska vojska uguila ovu bunu tada bi sa svim nestalo pokrtenih Turaka u Peruiu i u ostalim likim mestima. [Vaniek belei jo jedan pokret Bunjevaca i to oko 1712. god., a povodom rada komisije za regulisanje poseda i zemljita za njih. Komisija naie na snaan otpor, da se u malo ne die ustanak. To su bili Pazariki Bunjevci uz kojih se 50 momaka iz Karlobaga i Smiljana skupe i zauzmu pretei poloaj. Poslana je vojska za buniskim kapetanom da rastera uporne pobunjenike. I druga komisija naie na jak ustaki otpor, te je posle pojaana posada u Ribniku.] U to vreme sastojalo se stanovnitvo u Lici (po izvetaju senjskoga biskupa Brajkovia 1702 g.) iz: Bunjevaca, Kranjaca (Krajinaca), Hrvata, pokrtenih Turaka i Vlaha izmatika", dakle Srba, koji su bili brojno najjai, a naseljeni od ranije iz Dalmacije, Bosne, Otoke i Brinjske krajine. No vei deo ovih Srba bee starosedelac. Novi naseljenici dobijahu besplatno zemljite, ali pod uslovom da svi slue kao vojnici.
52

M. Grbi veli, da je 1699 g. bilo u Lici i Krbavi 1400 pravoslavnih porodica, 160 kua Bunjevaca, 250 kua Hrvata i Kranjaca i 100 kua pokatolienih Turaka. Sa Bunjevcima pomeano iveli su 1.700 g. Srbi u Lovinjcu (30 srpskih kua), u Bruvnu (50 kua), Buniu (120 kua), u Smiljanu (17 kua), St. Peruiu (100 kua i 2 svetenika), {53}{54} u Ribniku (40 kua), u Ledenici (34 kue Bunjevaca). U Ribniku, Bjelaju, Novom, Sv. Jurju, Krmpotama, Jablancu, Krasnom i po Zagonu bila je tada veina pravoslavna, ali je posle pokatoliena. [M. Sladovi iznosi ove beleke iz izvetaja o biskupskoj vizitaciji (1696. g.) Za Ribnik vele, da je tu bio negda manastir. itava visoka kula pored damije jo stoji. Od pokrtenih Turaka ima jo 5 kua; od starih Hriana, Hrvata 8 kua, Srbalja izmatika 40 kua (sad nema vie, pokatolieni su. Iv.). Novi u donjoj Lici grad je ... dok su vladali varvari (Turci) ivelo je 200 vlakih glava u novskom okruju, a sada ih ima 34 kue Ledeniana (iz Ledenice kod Senja, za koje M. Grbi veli, da su Bunjevci, koje kanonik Brajkovi zove prosto Vlasima, ne razlikujui ih po narodnosti od Srba.)] Stanje je u Lici bilo i dalje nesnoljivo, jer globljenja i nepravde ne prestajahu. 27. septembra 1709 g. ode u Ljubljanu pred komisiju deputacija od strane vas puka Like, Krbave i Karlobaga" da se ale protiv nepravde i globe. U deputaciji su bili kapetani: buniki Dobrovoj Kneevi, medaki Luka Bogdani i protopop Like i Krbave Jovan. Na molbi, koju je ova deputacija odnela u Ljubljanu, bili su potpisani: Stojan Kovaevi od Lovinca; Miloslav Svetianin od Visua; Mate Novai na Udbini; Milan Marinkovi od Mekinjara; Dejan od Radua; Ivan Doenovi iz Graaca; Stevan Buturac sudac pazariki; Ivan Orlovi knez ploki; Radoin Suknaji barjaktar medaki; Marko Ani barjaktar Lovinaki; Vukadin Obradovi knez od Bruvna; Nikola Doenovi barjaktar karlobaki; kapetan Boievi iz Graaca; Milosav Bosni knez mekinarski. Da li je ova deputacija uspela to nam je nepoznato. Interesna je slubena vojena statistika Like 1712. g. u Vanieka (I). Tako je tada bilo:

U Pazaritu: 1 profus, 1 knez, 1 barjaktar (Fenrik) 43 konjanika, 280 peaka. Stanovnici rim. kat. Srbi (Bunjevci)"; U Bruani (posed Rukavina): 30 vojnika. Stanovnici rim. kat. Hrvati, Kranjci i rim. katol. Srbi"; Ribnik i Poitelj: rim. katol. i pravoslavni. 1 kapetan, 1 vojvoda, 1 barjaktar, 1 knez, 60 konjanika, 156 peaka;
53

Perui: rim. kat. Turci (pokrteni), 1 kapetan, 1 zapovednik tvrave, 1 barjaktar, 50 konjanika, 181 peaka; Budak: rimokatoliki Srbi i Hrvati, 1 zapovednik tvrave, 1 knez, 1 barjaktar, 20 konjanika, 60 peaka; {55} Radu i Lovinac: stanovnici meoviti, 8 oficira i knezova, 199 konjanika, 495 peaka.

Interesno je, da je slubena statistika jo 1712. god. delila Bunjevce od Hrvata, nazivajui prve katolikim Srbima. Graniarska vojska brojala je 1740. god. 45.615 pod orujem i 20.000 za oruje sposobnih na domu. Cela vojska u Austriji brojala je tada 113,000. Srbi su, dakle, davali vie od polak te vojske i svagda bili na braniku otadbine, zajedno sa svojom braom Bunjevcima i Hrvatima. Sve do 1746. g. nemamo nikakvog vanijeg momenta istai, u kome bi Bunjevci aktivni bili. Te godine dogodi se i etvrta buna bunjevaka, kada narod kratkim putem poubija dva administrativna oficira Labickog i Ebertajna, koji nisu znali narodnog jezika, a hteli su brzo i to okrutnim merama da izvre ustrojenje krajine po militarskom obliku, radi ega su i poslani. Ta buna izazvala je veliku gungulu i smutnje, ali je brzo uguena, a kolovoe neki Testa i Skenderovi behu od vojene vlasti na smrt osueni i pogubljeni. U ovoj buni uestovahu Bunjevci iz Rudopolja (nekadanja bruvljanska, a kasnije Sv. Petrovska satnija u Likoj pukovniji), Bruvna i Lovinca (nedaleko sv. Mihovske kompanije). M. Grbi (II str. 8) pie o ovom ustanku ovo: Ustanak bukne najprije u Brinju (31. jula 1746. g.), pa se brzo rairi po okolini, ali sve po onim mjestima, gde ivljahu Hrvati i Bunijevci, kao: u Jezeranima, po Sv. Jurju, Kripolju, po Krmpotama, po Stublici i t. d. U Lici opet ustanu Bunijevci u Lovinjcu i u Pazaritu. Srbe je umirio vladika Jaki. Ustanak bude na brzo uguen, kolovoe povjeane i inae posmicane, a carica (Marija Terezija) zapovedi, da se nova graniarska uredba ima sa svim provesti.

54

Sereanin Todor Babi (slika na strani 63). Ova slika prikazuje nam Babia u staroj graniarskoj nonji Srba i Bunjevaca, koji su kao sereanigraniari vekovima uvali granice austriske od navala turskih. O njegovim borbama i zaslugama za Austriju, govorimo u odeljcima o prolosti Bunjevaca. Na pet godina posle toga 1751. g. pobune se Srbi u Baniji, zbog novih uredaba i zbog zbacivanja narodnih kneeva sa uprave. Knez Teo Kijuk pobuni narod u Komogovini, te se ovaj lati oruja i progna banove oficire u Glinu i Kostajnicu, gde ih opkoli. Vojska ugui bunu, a od kolovoa 6 pogube, a ostale odvede na zatoenje. Iste 1751 g. bukne ustanak i u Lici, ali ustanu samo Srbi u Bruvnu i Bunjevci u Lovincu, i to zbog soldake mutre" {56} na nemakom jeziku. U Bruvnu ubiju Lajtmana Labuckog, bunu ugui vojska, ustai pobegnu u Tursku, a na njihove zemlje naselie Bunjevce i Kranjce iz Pazarita, Peruia i Mualuka. Lovinjski Bunjevci skoe da ubiju Lajtmana Holjevca, ali on utee ranjen. Po selima su zvonila zvona na uzbunu, te se pobune obe kompanije. Petaci ugui ustanak sa otokom vojskom. Kolovoama oseku glave, ostale poslae na zatoenje, ibae, oficire degradirae i t. d.
55

Lovinjcu promeni vlast ime u Sveti Petar," a Bruvnu u Sv. Mihajlo". To je bila peta bunjevaka buna u Lici. Posle 1792 g. naselie Bunjevci iz Lovinca Borievac, iz Pazarita eljavu, Baljevce i Skoaj, u tada postojeoj otokoj II. Kraikoj pukovnpji. Zaslugom adjungta, carskog mernika Rence, Mate Rukavine, Bunjevca iz Pazarita preselie se mnogi Bunjevci iz Pazarita; preselie se mnogi na najbolja zemljita s onog kraja Pleevice. * Krajem 18. veka prestaje i hronika govoriti o likim Bunjevcima i mi ni iz jednog istorijskog podatka ne vidimo kakav vaniji momenat gde bi se tamonji Bunjevci naroito istakli kao Bunjevci. Oni su ve u 19. veku uli u optu istoriju Like i vojene Krajine. Njih vidimo sve do ukidanja vojene krajine, kao dobre i hrabre graniare, verne podanike svoga cara i iskrene slubenike domovine svoje. Posle ukidanja granice, Liki Bunjevci su korektni graani Trojedne kraljevine u dananjim danima. Bunjevci u Lici, kao i njihova braa u Bakoj behu vazda izvrsni vojnici, smeli i hrabri. O tome smo se uverili i iz onoga, to je o njima do sad reeno. Oni dadoe bezbroj junaka, pa i viih oficira austrijskih. U Rudopolju rodio se uveni General Pilip ili Pilipac Vukasovi, koji je kod Vagrama 1809. g. slavno poginuo. On je bio jedan od najboljih generala tadanje austrijske vojske. 1806. g. kod Doga u Italiji, on je sa akom graniara suzbio navale Francuskog marala Masene, kome je sam Napoleon I morao doi u pomo.
{57} Jednu jedinu pobedu austrijske vojske nad Prusima kod Trautenau 1866. g.

stvorio je pukovnik, docnije eneral Grivii sa svojim Srbima i Bunjevcima. Bunjevac baron Juce Rukavina branio je 184849. g. Temivar od Maara. Jedan drugi general Rukavina bio je punomonik cele Carevine pri primanju Dalmacije iz ruku mletakih. Generali Rukavina i Kneevi zaveli su u Dalmaciji gubernijalnu vlast. Od Jovanovia u Pazaritu, potie podmaral baron Stevan Jovanovi, koji je 1878. g. imao prvu ulogu pri okupaciji Hercegovine. Ded ovog podmarala, kapetan Mato dobio je prvi od svih oficira zlatnu medalju za hrabrost onog asa, kad je zavedena, i to za svoje junatvo na Priboju 1789. god. Starac Mato nosio je sedam rana, koje je dobio u bojevima u Turskoj i na Rajni.

56

Bunjevci dadoe austrijskoj vojsci ove generale: Mateu, Jucu (Jure) i Jerka Rukavinu; dva Kneevia (iz Graaca, poreklom iz Livna), od kojih Bio baron Kneevi konjiki eneral bee u Zagrebu 1815. g. Komandirender general" i zemaljski kapetan Hrvatske i Slavonije. Za zasluge ovih Kneevia, nosila je jedna dragonska pukovnija njihovo ime. Bee jo Bunjevaca enerala: dva Doena, tri Filipovia, Krpana, Vrkljana i Jovanovia i bezbroj pukovnika, majora i kapetana. A ko bi mogao nabrojati one mnogobrojne Bunjevce junake: knezove, serdare, barjaktare i junake iz 17. i 18. veka, koji su sluili Mletcima, Austriji i celom Hrianstvu, samo ne nekrstu! Bunjevci su dali bezbroj uenih svojih sinova i crkvi i dravi. Ima Bunjevaca kardinala, biskupa, kanonika, uenih teologa, banova (Maurani), velikih upana, viih inovnika, saborskih poslanika u prolosti, a i u sadanjosti. Bunjevci su i kao vojnici i kao graani ljudi na svome mestu. O likim Bunjevcima u sadanjosti govoriemo u naroitim odeljcima o crkvi, obiajima, odelu i knjievnosti, kada bude re i o bakim Bunjevcima, a sad moemo prei na dalju nau zadau, na opis seobe onog dela Bunjevaca, koji se u Lici odvojio i uputio u Ugarsku, da se naseli u Bakoj i oko bela Budima. {58}{59}

7. Dolazak Bunjevaca u Baku. Bunjevci u Bakaj do kraja XVII. veka. Sad je ve jasno, da je glavna masa Bunjevaca dola preko Like u Baku. Marruta je bila iz Hercegovine sa obala Bune i Neretve, preko Dalmacije, Primorja, Like Slavonije u Baku, a neka sitnija naselja u Petansku upaniju i ispod Budima. Odvojivi se od svoje brae, sa kojima su do Like doli, a izvesno za to, to nije bilo dovoljno nenaseljena prostora u Lici, jedan i to vei deo Bunjevaca hercegovakog porekla, krene se preko Slavonije u Baku. Put taj nije mogao biti ni bezbedan, ni lak. Slavonija je stenjala u to vreme pod turskim gospodstvom, dok je slajvonski sokolovi nisu 1691. g. konano oslobodili od Turaka. [Vredno je napomenuti, da su pri osloboenju Slavonije najveeg udela imali uz Srbe okci. ak su se i okice, kao i njihove sestre Bunjevke tada u Lici, odlikovale u tim bojevima. Prilikom pobede uvenog Fra-Luke Ibriimovia, na
57

Sokolovcu, pogiboe okice Mande, Kate i Ane, koje se pokazae kao junakinje, te sa svojim drugaricama sa brda svaljivahu kamenje na Turke, kad su kroz klanac prolazili, pa i motikama, kosama, srpovima, vilama i grabljama na Turke udarali. Slava junakim okicama!] Put njihov svakako nije bio kratak, a nije mu ni pravac bio tano odreen. Oni su poli u donju Ugarsku, pa gde nau slabiju naseljenost, tamo e se zadrati. Tako je i bilo. Baka je tada bila slabo naseljena, jer je usled turskih navala maarsko stanovnitvo sa svim izbeglo, te su ostali samo Srbi, da se sa Turcima krvave, do konanog osloboenja njena. Srbi su bili u veini, upravo jedini stanovnici sve do j druge etvrtine 18. veka, kada su se Maari, poto je opasnost prela, ponovo vratili u svoja sela. To priznaju odreda maarski istorici. Prirodno je, da je Bunjevce i ta okolnost mamila u Baku, to su u njoj iveli Srbi, te je brat bratu pohitao, u uverenju, da e tamo biti slobodniji, gde bude okruen svojom istokrvnom braom. Osim toga u Bakoj je bilo i pre toga, manjih (upravo vrlo malih) kolonija bunjevakih, te je i ta okolnost doprinela, da su Bunjevci ovamo poli. No Bunjevce vredne zemljoradnike najvie su privlaila plodna i neobraena polja Bake, koja ekahu na vredne ruke, i naoe ih meu doseljenim Bunjevcima. Bunjevci su po svoj prilici ba u vremenu najveih ratova preli kroz Slavoniju, i, kao i dotle, ostavili su i u njoj {60} neka manja naselja (u upanijama virovitikoj i poekoj), i za tim produili put za Baku, jedni preko Drave i Baranje se uputie u Tolnansku i Fejersku upaniju pod Budimom, a drugi pored Oseka Erduta udarie na Dunav, preoe ga i naselie gornju Baku. Taj njihov put kroz Slavoniju mogao je biti u osamdesetim godinama 17. veka, jer oni ve 1686. god. iskrsavaju u veim grupama u Subotici. Slavonija i ako je njome vladao Turin, bee za tadanje prilike dosta naseljena neprekidnim doseljavanjem pravoslavnih i katolikih Srba (docnijim okcima slavonskim), te su u njoj Bunjevci samo manja naselja ostavljali, dok se u grupama behu uputili u Gornju Baku. * Nuno je na ovome mestu progovoriti o Bakoj i Subotici, novoj postojbini Bunjevaca, i kako je ona izgledala pre dolaska Bunjevaca u nju, krajem 17. veka. Baka je naseljena Srbima od vajkada, daleko pre dolaska zavojevaa Maara. No na 150 g. pre dolaska Bunjevaca vidimo iz popisa dikalske desetine, da je u g. 1520

58

1528 bilo vrlo mnogo sela u Bakoj srpskog imena. [Zem. arhiv u Budimu. Fasc. 1710. br. 29.] No i iz prezimena porodica u tim selima vidi se, da su stanovnici bili Srbi. Traga tim srpskim selima nalazimo u parninim spisima vlastele jo u 14091503. g. No pre dolaska Bunjevaca oznaena su ve 1655 god. u zvaninim spisima kao srpska ova sela u Bakoj: Veliki i Mali uri, Zlokuha, Kruevlje (Kertvelje), Kovinci, Vekalo Tompa i pustare: ikarija, Roglatica, Kumbanija (Kumbaja), Baraka, Borod, Monotor, Stanii i dr. Dalje sela; io, Dantovo (Dautovo), Bobora, Zlokrasni, Salai, Filipovo-selo, Opsenica, Deveer, Sofron, Raduni, Brakoni i dr. Mnoga od ovih sela pretvorie se docnije u pustare, a od mnogih ovih pustara postae sadanja sela. Za vreme turskoga gospodstva raselie se Maari, a naroito plemstvo njihovo, te je ostalo isto srpsko stanovnitvo. U to vreme pojavi se Jovan arnojevi, car srpskoga carstva u sred Bake, i pobedilac Maara ustaa, a veliki {61} prijatelj austrijskog carskog doma. On postade zatntnik seljaka od besnog plemstva, a za tim zauze naputena imanja odbeglih plemia i podeli ih svojim vojvodama. Kada se madarski plemii povratie u Baku i zaiskae svoja imanja natrag od Cara Jovana, on im, ciljajui na njihov raniji strah od Turaka, ovako odgovori: Siroti Maari! Vi ne smete ovo zemljnte posedovati jer bi vas turska sila za jednu no povezane u Beograd oterala. Ja u ovu zemlju i Srem od Turaka izbaviti. I zaista on ne dade zemlju Maarima, ve se borae sa dva neprijatelja u jedno isto vreme: Turke je odbijao sa jedne strane od granica svoje malene, ali potpuno nezavisne srpske carevine u Bakoj, a s druge strane ratovao je sa Madarima, skoro svagda pobedonosno. Prestonica mu bee Subotica ili pravilnije Tornjo, sada pustara blizu Subotice. Imao je sjajan dvor i velikae svoje: vojvode Subotu i Klimentija Bakia i glavnog kapetana Radosava elnika, dalje vojvode: Boo Radi, Radonja, Boa, Marko i Vuk Jaki, Petar Otarevi mladi Balaban i dr. Kada je car Jovan poginuo (da li u Segedinu u boju protiv Cibaka, ili u svome Tornjou, na prevari od maa Balinta Tereka, nepoznato je), nesta srpskog carstva u Bakoj, istina kratka ali svetla veka. Njegova se vojska preseli u ur i omoran, a za tim u okolinu Titela, te se proslavi pod imenom ajkaa. [O caru Jovanu pisao je opirno R. Agatonovi u beogradskoj Budunosti" Br. 7 -12 za 1894. g.) i Mita Popovi tragediju.]

59

Posle njegove smrti pritiskoe Turci sasvim Baku, podelie je u est nahija. Vojsku ostavie kao posadu u gradovima, i oni se dalje uputie na sever. Sombor je bio centar Turske uprave za Baku; gde stanovae paa. Posada u Segedinu imae 211 vojnika, u Kaloi 53 29, u Baji 3878 vojnika i t. d. U Subotici se posada ovako menjala: 1545 god bee komandant tvrave Ahmed-Dizdar sa 23 vojnika. 1552 god. komandant Ahmed-Alidizdar opet sa 23 vojnika; 15571559 god. komandant Ferhad sa 23 vojnika; 1569 g. komandant Bajazit-aga sa 78 konjanika; 1573 g. pod Tesvid (Tefik) agom 91 konjanik. {62} Turske tevtere iz kojih uzesmo ove podatke, naosmo u Ivanjijevoj monografiji Subotice. Inae o bavlenju Turaka u Bakoj i Subotici malo ima podataka. Zna se samo to, da su oni i ovde, kao i svugde vladali varvarski, ubijali, odvodili u suanjstvo, tako da su se svi stanovnici razbegli, izuzimajui Srbe i docnije naseljene Bunjevce, koji su se sa njima sve do konca njihova gospostva krvavili. Sam gospodar Subotice Balint Terek dopade 1541. g. turskog ropstva, a porodica mu izumre 1618. g. U Subotici, u tvravi (gde je sada Franjevaka crkva) stanovao je za sve vreme dok su Turci gospodarili jedan aga, koji je bio neogranieni gospodar sve orae zemlje i panjaka, koje je davao pod zakup okolnim Srbima i Bunjevcima. Zemlja se tada vrlo malo sejala, seljak je iveo od stoarstva. Sombor je bio 1543. god. kao prestonica bakog sandaka i u njemu je sedeo turski paa. Sama varo Subotica pominje se ve u 13. veku, sve kao svojina ug. kraljeva. U 15. veku menjala je ee svoje gospodare (Jano Hunjadi, Mihalj Siljai, Kralj Matija, Pongraci). U 16. j veku bila je Subotica svojina Jovana Korvina, porodice Tereka, cara srpskog Jovana, a posle njega turskog Sultana. Tvrava Subotika postojala je ve 1504. g., jer se jo tada spominje. Sluila je kao utoite okolnom stanovnitvu, koje je bealo od turskog besa. Kao utoite spasla je naroito 1526. g. mnogo ivota. Ime Subotica pie se u raznim vekovima razliito, tako: Zabatka, Zabattka, Szubotica, Szubota (1573. god. za vreme Turaka), Szobotga, Szobathiz, Sobotiz, Suppodica, Szabadicza, Szent Maria; Maria-Theresiopolis, Subotica, a sada (madarski) Szabadka. [Subotic ima jo u Kraovskoj, Zalavskoj, Krievavoj upaniji, u Srbiji.

60

Dalje ima: dva Subotita, jedan u Sremu, drugi u Njitri; Subotski grad kod Nove Gradike (u katolikim listinama Sombathel i Zabotky) i t. d.] Turske age zapovedahu jo u Baji i Somboru, koje varoi docnije naselie Bunjevci. Baka bee naseljena slabo, zemljite pusto i neobraeno. Neprekidni ratovi iscrpee Bakoj sva njena materijalna blaga i istrebie i ono malo stanovnitva. Zgodnijeg kraja za {63} naseljavanje zaista nije moglo biti, te za to se u njega uputie Bunjevci, a posle njih i mnogi Srbi pod arnojeviem. Prve seobe Bunjevaca u Baku morale su padati sredinom 17. veka kao to smo to ve ranije videli. No u tome nas najvie utvruju oni zapisi u enekom manastiru, da se jo 16571660 g. alju Dalmatinci Bunjevci u Seenj na kole, i ve 1668. g. alje se u Segedin svetenik, koji e Dalmatincima (Bunjevcima) na njihovu jeziku predikovati. Osim toga i sami subotiki Bunjevci izjavljuju u jednoj molbi podneenoj 1775. g., da su se u subotikoj okolini naselili ve 1668. g., a zna se iz kaluerskih zapisa, da se bunjevaka neja skrivala od subotiih turaka jo 1679. g., dakle, sve pre glavne seobe 1686/87. g. Porodica bunjevaka Mamuia poreklom iz Jankovca, vie Subotice dobila je ve 1675. g. ugarsko plemstvo. Kad ovome dodamo jo sve ono, to smo u prvom odeljku ove rasprave rekli, govorei o Antunovievoj teoriji o autohtonstvu Bunjevaca u Bakoj, onda je jasno, da je pre glavne seobe 1686/87 g. bilo i vie manjih seoba. Oni Bunjevci, koji su se doselili Suboticu i u Baku pre osloboenja njena od Turaka, trpeli su grdne muke od Turaka. Tako i u istom enekom letopisu itamo: Nesiti Turci nezadovoljni sa otetim zlatom, vodie u suanjstvo bunjevake ene i devojke; mlade i zelene istrgnue iz naruja roditeljskih, da im se vie nikad ne vrate. Da to barem donekle izbegnu, izmislie oevi ovaj potajni nain: Otac je kradom vodio svoju ker od sela do sela, dok ne bi naao katolika momka, s kojnm ju je Frator nou venao. A da za mladie ne moraju plaati po dukat poreze Turcima, muka su deca do 1416 god. nosila samo koulju, a tek stariji potpuno muko odelo.
{64} Neka starica Jelka Vojni, priala je iz toga doba, da su Bunjevci mnogo patili

od Turaka i ustakih eta maarskih". Od Turaka se vie puta i narod i Fratrovi skrivali u ritove ludakog Palia. Turci su iz ritova mamili nou sakrivene Bunjevke, zovui ih po imenu i izdavajui se za Bunjevce. Koje to poverovahu te izaoe, behu zarobljene. Zna se da su tako zarobljene dve mlade Algaevieve, od kojih jedna bee ro. Jaramazovi, jedna Suieva ro. Antunovi i mnoge druge, od kojih su neke posle kalueri za novac otkupili od Turaka."

61

Jedan deo tih skrivenih bunjevakih porodica pobee u Segedin, gde se zadrao do osloboenja Bake, pa se posle povratie u Suboticu. A neki su ostali stalno u Segedinu, gde i sad ima mali broj bunjevakih porodica, jer se veina do sad pretopila u Maare. * Glavna seoba Bunjevaca iz Hercegovine preko Like, tie nas se ovde najvie. Bunjevci iz te glavne seobe, poetkom osamdesetih godina 17. veka iskrsli su u Bakoj. Po samom geografskom poloaju Bake i pravcu njihova dolaska, oni su prvo naselili sela pored Dunava, varoi Sombor, Baju, Kalou, a za tim se uputili Subotici, gde su prvo okolna sela i pustare naselili, pa tek posle toga, a naroito posle odlaska Turaka, uli u samu varo Suboticu. Ovde se oseahu odmah kao kod svoje kue, jer ih od svugde okruavahu ljudi, jednaki po jeziku, narodnosti, obiajima i svemu. Srbi ih doekae lepo i ponaahu se u prvim teretnim trenutcima dolaska i doseljenja kao prava braa. Bunjevci se naoe u svom srodnom elementu. Dooe u sela, pustare, ume, njive, koje nose imena srpska i koja ih podseaju na njihov prvi zaviaj, naoe se meu ljudima, koji nose imena i prezimena slina njihovima. [Zaista su u okolini Subotice imena sela, pustara, uma, jezera, njiva od vajkada srpska kao: Zobnatica, Verui, ebei, Belesovi, Radanovac, Senta, Ostrvo (Ada), Topola, Moravica, Pair, Baja, ara, Roglatica, Stari Leden, drelo, Razbojite, Jasenovac, urin, antin-vir, elebija (Kelebija), Tavan Kut, Stara Tonpa, upljak, Ostorak, obanovo, Klarin-grob, Babina-greda, Krivaja, Gradina, Klisa, Sonica, Kukorik, Kukorikovac, Kaponja, Bekovo, ikerija, Ispust, estisar, Koevo, Balak Agina-bara, Kamenita-greda, Petraeva esma, Bistrica, Kula, Debeli-hat, Pali, Jasibara, Rogina-bara, Krvavo-jezero, Slano-jezero, Savin-gat, Bonjaki-gat, Skenderovo, Mlaka, Meljkut, Ivanka, Mateovi, i t. d. Taj je isti sluaj i u okolinn Sombora, Baje i okolnih bunjevakih mesta, kao i u celoj Bakoj.]
{65} Sa takom okolinom moglo se lako sprijateljiti i mi vidimo Bunjevce, gde se

naseljavaju u Bajmok (u kome jo od 1462. g. stanovahu Srbi, a ve i nekoliko bunjevakih porodica, doseljenih mnogo docnije), urin poznat rd 1462. g. (a 1468. god. spominje se kao oppidum" varo); Zobnaticu (pominje se jo 1543. g.); antavir (pominje se 1462. g.); Tavankut (1439. g.): Verui (1423. g.); ebei (1504. g.); Luda (1335. g.) i t. d. U vreme njihova naseljavanja bilo je ve na tim pustarama i mestima naseljenika i to: u Bajmoku 21 kua, u Ludau 29 kua, u Tavankutu 16 kua, u Kumbaji 29 kua.
62

U 1686. g. u oi dolaska Bunjevaca en masse u Suboticu, vladali su u Subotici jo Turci, to je upravo i zadravalo Bunjevce da odmah uu u samu varo, te su se privremeno nastanili u okolini. Iz god. 1686. ouvano je pismo segedinskog Hasan Alaj-bega, datirano u Subotici, gde zapoveda kneevima (Maarima) u Kekemetu i Kereu, da uhode carsku vojsku kod Solnoka i da mu neodlono podnesu izvetaj, ako ne ele da svre na kocu. Krajem 1686. g. Subotica je ve bila slobodna, jer je u njoj delovao grof Volkra kraljevski komesar i dozvolio, da se u donji deo tvrave useli kaluer pri rackoj koloniji" t. j. pri bunjevakoj. Gornji sprat kule (sadanje Franjevake crkve) zauzeli su tadanji graniarski kapetani Sui, Mareti, Vujovi i Kaji sa svojim porodicama (a odatle se iselili tek 1724. g.). Ovo je dokaz, da su u blizini Subotice naseljeni Bunjevci. Krajem 1686 g. uli su ve u samu varo i sainjavali racku koloniju", kojoj je kraljevski komesar i dodelio naroitog kaluera i dao mu stan u najlepoj tada i najsigurnijoj zgradi. Te godine Subotica je postala vojena tvrava ili utvreni anac" (Fossatum" ili comuna milit."), i tek stigli Bunjevci sa starosediocima Srbima, poee vriti odmah vojenu slubu i uvati grad. {66}{67}
{68} Ve te godine postojali su u Baji, Somboru, Bau, Kaloi i Subotici katoliki

samostani, koji su versku dunost vrili prema doseljenim katolicima. 1687 g. nastaje pravo naseljavanje Subotice, jer te godine stigoe glavne mase doseljenih Bunjevaca. O njihovu dolasku sauvao se jedan dragocen podatak: Bavarski izborni knez Maksimilijan logorovao je u leto te godine sa carskom vojskom na icaru (po nekima ovaj je logor bio kod Martonoa, a po drugima na Sirigu, vie N. Sada). Tu mu se prijavie doseljenici Bunjevci i izjavie elju: da bi se oni rado naselili u Bakoj i mole za zemljite. Knez im primi molbu i sprovede je sa ovom preporukom bekom carskom vojenom veu: Churfrst zu Bayern reccommendirt sub dato im Feldlager bei Sizar 9. Juli 1687 die kathol. Raitzen damit ihnen 3. Palanken zu erbauen und zu bewahern eingerumt werden mge." Dakle preporuuje veu, da im se dozvoli stanovanje i obrana tri palanke" (varoi). Na 3 dana pre toga, isti vojeni komandant austrijski, preporuuje 6. Jula 1687. g. vojenom veu, da se dozvoli da se 4892 pravoslavnih Srba, koje je iz Turske preveo kapetan Novak Petrovi, mogu nastaniti u Bekereku i Lipi, to je takoe odobreno.

63

[Vaniek (I) pie, da je Petrovievim doseljenicima opredeljeno za naseobinu dva sela na sremskoj dunavskoj obali. Vojnici iz redova ovih doseljenika stavljeni su pod zapovednitvo konjikog generala grofa Karafe u Segedinu, a god. 1687. bude Novak Petrovi za njihovog kanetana postavljen. I Bunjevci, o kojima govori govori gore bavarski Knez eleli su da budu pod zavisnou grofa Karafe. Karafa je bio 1701-02. godine zastupnik dvorske komore u konferenciji za osnivanje potiske i pomorike Krajine.] Bunjevci su onu svoju molbu od 9. Jula 1687 g. odneli lino u Be, te im je ratni savet 1. septembra 1687. g. odobrio naseljavanje ovim reima: Remittitur hiermit ein anderer; dass dergleichen Rtz (t. j. kao i Novak Petrovi), welche sich in 1500 wehrhaften Mnnern bestehend anerboten, frei zu verbleien und andere mehr vom Feinde herber zu bringen. gegen deme (?) dass ihnen zu Segedin, {69} Sobattiz und Bouia (?!) zu verbleiben u. die drei vorgeschlagene Palanken zu erbauen erlaubt werde. [Hofkriegsrath Archiv. Protoc. 1687 folio 400 sept. 1. 11. Najvie (carsko) reenje o ovome datirano je 31. avgusta 1687. g. I Karafa je dobio naredbu o naselju Bunjevaca (Registar intimata broj 11. 22.).] Vee im odredi, dakle, Segedin, Suboticu i Baju za stanovanje i oni obeae, da e biti verni i da e jo vie svojih sunarodnika dovesti. Iste godine zatraie od carskog vea 5000 Bunjevaca, doseljenih pod Dominikom Markoviem i urom Vidakoviem dozvolu za naseljavanje, koja je ovim reima zabeleena na 573 str. 43, u istom protokolu: Markovi und Juro Vidakovi bitten um einige dewastirte Castellen und Teritorija fr: 5000 aus der Trkei herbergegangener Rtzen, damit sie unterkommen und sich ernhern mgen. Versprechen dagegen jederzeit unter dem Commando eines deutschen Generals oder Officiers wieder den Erbfeind die Waffen zu fhren". Ratno vee odobrilo je i ovu molbu Bunjevaca, kao to je i posle toga odobravalo, da se ostale grupe Bunjevaca, koje su stizale jedno za drugim mogu naseljavati. U oktobru bilo je ve dosta Bunjevaca naseljedih u Subotici, Baji i Somboru, od kojih je jedan deo neposredno uao u varoi, a drugi ostao u okolnim selima. U to su vreme uli u varoi i oni raniji doseljenici, koji se zadrae po okolini, te se usudie ui u varoi, tek poto su ih Turci napustili (1686. g.). Bunjevci su doli pod vostvom 18 Franjevakih kaluera u Suboticu. O tome ima u enekom manastiru ovaj zapis: Stanovnici Subotice, tako zvani Bunjevci, voeni po 18 otaca reda Sv. Franje, veim su delom iz Bosne, a manjim iz Dalmacije doli, pa
64

se jedni nastanie u Subotici, na mestu dananjeg samostana, gde je bila tvravica kao rimski castellum", a drugi se preselie u Segedin. Franjevci koji su sa njima doli vratie se naskoro u Bosnu, osim Anelija arevia. Ali poto poglavica salvatorski nije trpeo, da se Franjevci drave bosanskoargentinske u Subotici nastane, to se je i Anelije arevi morao u Bosnu vratiti i poem su neki salvatorijanci (stranci) nauili bunjevaki jezik." {70} Iz okolnosti, to poglavica salvatorijanaca nije trpeo bosanske kaluere u novoj postojbini Bunjevaca, vidi se, da su ti kalueri bili istina katolici, ali grkoslovenskoga obreda, prema emu i njihovo stado tako isto. U ostalom, jo i meu onim Bunjevcima, koji su doli u Suboticu, bilo je pravoslavnih, koji su tek docnije (posle 1697. g.) primili katoliku veru. Za njih veli Antunovi, da je zaslugom otaca Franjevaca veliki deo u Subotici stanujuih grko-istonjaka priveden u krilo Sv. majke crkve" (katolike). Isto su tako jo pre toga u Lici pokatolieni pravoslavni Bunjevci krmpotski, liki i drugi, koji su sa katolikim Bunjevcima doli u Liku, ali su doli kao pravoslavni, pa se tek u Lici, u oskudici pravoslavnih svetenika pokatoliili. Interesno je to Ivanji spominje, da su se mnogi Srbi doselili u Suboticu sa Velebita; dakle i to je dokaz da su sa Bunjevcima doli iz Like i pravoslavni Srbi. [Sluim se knjigom Ivanyi I. Szabadka trtenete" I. II. ] Poto se Anel arevi vratio u Bosnu, segedinski su kalueri vrili duhovnike dunosti nad doseljenim Bunjevcima. Ve od 1. Decembra 1687. g. vodi kaluer Vartolomije Benovi uredne crkvene matrikule, koje su i danas sauvane i u kojima vidimo ova bunjevaka prezimena: Bukvi, Pijukovi, Kneevi, Deli, Blesi, ovi, Kopilovi, Vidovi, Malagurski, Kaji, Sudarevi, Guganovi, Duli, evi, Zeli, Bonjak, Tikvi, Stipi, Makovi, Jaramazovi i dr. To su dakle bile prve koloniste u Subotici, u kojoj se tada jedva nalazila koja madarska, ali dosta srpskih starosedelakih porodica. Bunjevci pod Dominikom Markoviem, naselie se u Somboru, dok ostali odoe u Baju, Suboticu i okolinu pa neki i u Segedin. Doseljenici su naroito ili u pravcu utvrenih mesta, jer i ako su Turci isterani iz Bake, oni su se jo drali u neposrednom susedstvu u Banatu i svakog dana upadali u Baku. Za to se Bunjevci naselie u centrima, naroito u Subotici. Tvrava im je ujamavala sigurnost, a srpsko-bunjevaka milicija lebdila je i nad sigurnou okoline. Oficiri (kapetani) uselie se u samu tvravu, a doseljenici podigoe svoje kue u okolini njenoj. Bunjevci se {71} naselie vie na jug, dok pravoslavni Srbi zauzee jo ranije severni deo subotike teritorije. Posle izlaska Turaka iz Bake, svoje zemljite pripalo carskoj komori, koja je vei deo zemljita ustupila vojenoj upravi, da se ustroji potiska granica (Milicija). Cela Baka
65

smatrala se kao orujem uzeto zemljite, te je podeljeno vernim graniarima, koji e po cenu te grude zemlje, da se krvave sa Turinom i ostalim maarskim ustanikim invazijama, a sve za cara i otadbinu. Preanji vlasnici toga zemljita, maarsko plemstvo bee se razbeglo jo u vremenu turske invazije i veim delom izumrlo, te je docnije osnovana komisija (neoacquistica commisio") imala pred sobom vrlo malo ranijih vlasnika, koji su polagali pravo na razdeljeno zemljite. Njega dakle dobie za nagradu, a za svoje vojnike vrline i obaveze Srbi i doseljeni Bunjevci. To im je bila plata vojnika. Odlinije porodice dobie vie zemljita, a ostale koliko je kojoj trebalo. Zemlje je bilo toliko, da se svaiji zahtev mogao zadovoljiti. Oralo se manje, ali se zato razvilo stoarstvo. Panjaci postae izvor bogatstva, naroito Srbi zauzee znatne prostore panjaka. I sada su poznati: Mualov, Zvekiev, Tatiev, Teiev jaro i dr.

Senta u Bakoj (slika na strani 67). Kada su se Bunjevci doselili u Baku, oni su se ve u prvim godinama morali boriti sa Turinom. Jedna od znatnijih pobeda krsta nad nekrstom bila je kod Sente u Bakoj, kada je 1697. god. princ Jevenije Savojski sa svojom vojskom,
66

koju jo sastavljala i racka (srpskobunjevaka) milicija, tako strano porazio Turke, da se od silnih mrtvih telesa turskih zaguila Tisa, te je na tom mestu ostalo itavo ostrvo.

Koloniste ubrzo podigoe sebi kue i poee obdelavati zemlju. Vojnici pak naoe sebi posla u ratovima protiv Turaka i raznih ustaa. Narod se delio u: seljake, stoarske trgovce i vojnike; zadruni ivot bio je vrlo razvijen. Svaka kua bee velika zadruga, sa mnogim lanovima. Na nekadanjim neobraenim pustarama ponikoe sela. I Baka se podie kao Feniks iz dvostoletnog turskog ropstva. U tome imaju velike zasluge Bunjevci, uz novodoseljene Srbe pod patrijarhom arnojeviem, koji se osim Srema i Banata naselie u Bakoj, naroito u Potisju oko Beeja i Sente. [Brat patrijarha arnojevia Gavrilo preao je u katoliku veru, oenio se sa Jelkom Obilovievom i postao veliki kapetan u Kesthelju(x). Imao je etvoro dece, od, kojih je Franje svrio kole u Trnavi, postao Isusovac, te je umro kao rektor u Kai. (Rasprava 115). Povlasticom carskom od 1695. g. postavljen je srpski pravoslavni vladika i u Segedinu.] Bunjevce u Bakoj: Sloboda ih doekala, Svakom svata rado dala: I pustara a i sela, Do Budima gore bela Davor oj Bunjeve! {72}{73}{74}

67

Subotica 1860 g. Na stranama 72 73 vidi se izgled Subotice u 1860. godini kada je srpska Vojvodina izdisala. Sad je tu, na nekadanjoj Roginoj bari", podignut divan park, eleznika stanica i palata sudbenog stola. (Nije pieva krivica, to je ova slika, bez potrebe zauzela pune dve strane, te ih, bez teksta uokolo, ostavila tako neukusne).

{75}Ali ta sloboda jo ne bee sa svim iskupljena, jer ih ovde uz slobodu doeka i

krvav rat sa Turinom, da dobivenu slobodu ouvaju i zajeme. Sloboda, koja ih je doekala, nije bila potpuna i pretci bunjevaki morali su je krvlju svojom iskupiti, jer njima kao i celom Srpstvu do sad nita jo nije dolo kao poklon, bez krvi. Bunjevci su kao graniari, punih 57 godina s pukom u ruci branili Cara i Otadbinu, i tek po cenu te slube: Otpoee nove dane Novi dani lipi bili Te se svakom omilili Davor oj Bunjeve! Kakvi su Bunjevci kao vojnici o tome smo govorili u odeljku o Likim Bunjevcima, a da su i Baki Bunjevci iste gore list, pokazali su u bezbrojnim bojevima. Da navedemo ocene stranih pisaca o njima kao vojnicima:
68

U jednom ratnom zvaninom izvetaju (1747. g.) veli se o Srbima, Bunjevcima i okcima: Jesu lepi ljudi, veliki, neueni, ali bistra razuma, hrabri junaci, kao za boj stvoreni, samo ih treba drati u strogosti, ali iskusne stareine dati, koji e se s njima uljudno postupati." Uputstvo za Lambergovu komisiju 1701. god. veoma pohvalno govori ba o katolicima Slovenima, koji su uz Srbe vanredne zasluge stekli u turskim ratovima prilikom osloboenja krajeva izmeu Segedina i Dunava. Oni su i u mnogim drugim prilikama, pokazali da su vredni i zasluni za domovinu, zbog ega ih i dalje kao vojnike ostavie uz uivanje date im zemlje, bez da plaaju porezu." Tim i jo nebrojenim ocenama stranim, dodajemo mi jo ovo: Srbin i Bunjevac sve dotle nije otpasao svoj ma, dok nije Turina konano izgonio iz ove zemlje. On je sa pukom o ramenu sejao svoju njivu i branio otadbinu od spoljnjeg i unutranjeg neprijatelja; njemu priznaju hrabrost od davnina i njegovi neprijatelji, (ore Sremac, Verbeci i dr.), ali mu se i to mora priznati, to malo kom narodu u ovoj poliglotskoj monarhiji, da se nikad nije bunio protiv svog Gospodara! [Bune likih Bunjevaca i Srba bile su upravljene samo protiv loih slugu Gospodarevih.] Junatvo {76} i odanost prestolu naeg naroda u tim krajevima svedoe besmrtna imena: Bakia, Jakia, Cara Jovana, Monasterlije, Vojvodia, Utjeinovia, Drakovia, Zrinjskih, Brankovia, arnojevia, Keglevia, Bakaa, Frankopana, Kiniija, Suia, Jelaia, upljikca, Stratimirovia, Rukavina, Jovanovia, Kneevia i bezbroj drugih sokolova! I zaista, mi vidimo doseljene Bunjevce ve prvih dana u vatri bojnoj. Bunjevce vidimo uz bok carske vojske u bojevima kod Beograda i Nia 1689. g. [Kardinal L. Koloni pominje, da je te 1689. g. domamljeno dosta hriana iz Bosne, koje posle beka vlada nije pomagala, te su mnogi od gladi pomrli. (Ivanji Subotica" II. 577.).] Nesretne 1690 g., kada Turci ponovo zauzee Ni, Smederevo, Beograd i ostale srpske gradove, bili su Bunjevci takoe u prvim bojnim redovima carske vojske koju su naroito pojaali novi srpski doseljenici u Potisju, koji dooe na poziv cara Leopolda I. Slavna pobeda na Slankamenu 1691. g. nije bila bez udela bunjevakih eta. Naroito se odlikovahu Somborci pod Dominikom Markoviem i Subotiani pod svojim kapetanima Suiem, Vujeviem i Kajiem. Buna Imre Tekelije stala je takoe mnoge krvi bunjevake. Dok su carske vojske, u kojima behu vojnici Bunjevci leale pod Velikim Varadinom, dotle su neja i ene
69

bunjevake ostavljene na milost i nemilost ustakim i turskim etama. Ove su arale i ubijale po Bakoj i Banatu. U Ba, gde tada bee vrlo slaba vojnika posada, bunjevaka neja skrivala se po subotikim ritovima i jankovakim umama. Jednom pue glas, da e Turci udariti na Suboticu, te neja i ene pobegoe u tada velike ume oko Jankovca, gde je narod 6 nedelja u najveem strahu proveo. O tome pria baba Jela Vojni ovo: Jedna Bunjevka po imenu Roza zalutala je u umi i celu no provela na jednome rastu. Po njenom imenu prozvala se ta uma Rozina uma." Kada se narod vratio u Suboticu, nae je svu popaljenu. Turci zaseli u zasede, te hvataju Bunjevke. Tako su zarobili i enu Milije Suia, te se Milija po tadanjem obiaju smatrao za udovca, jer mu se ena za 7 godina nije vratila. Milija se oeni Katom Bijakovievom {77} i dobi sina Luku, docnije hrabrog subotikog kapetana i osnivaa porodice Suia Lukinih. Narod je neprestano strahovao od upada turskih sve dok je Petro-Varadin i Banat bio u njihovim rukama. Idue godine bee malo mira od Turaka, ali ustaki voa Virag, kapetan Tekelijin, naini uda od varvarstva u Subotici. On je sabio narod u varo, te ga nemilice gazio i kasapio sa svojom konjicom. Naroito je mnogo neoruana naroda iskasapio u jednoj zatvorenoj ulici.

Deakova ulica u Subotici (strana 88).

70

To je najglavnija i najlepa ulica subotika, u njoj su najlepe trgovake radnje i najlepe kue bunjevakih, srpskih i maarskih bogataa. U njoj je i kapela sv. Roka, sagraena u vremenu kad je kuga prestala besniti. Na mestu gde je ova kapela, izvrio je ustaki voa Virag varvarski pokolj (strana 76 77). Tada poginuli saranjeni su tamo, gde je sad kapela Sv. Roka. Kao to se vidi neja bunjevaka bee nezatiena, jer im oevi, muevi i braa behu u redovima carske vojske daleko od Bake. 169495. g. pokuavahu Turci da ponovo posednu Baku. Udarie na potonju ajkaku, odnosno na Titel, ali budu 1694. g. odbijeni. Tom prilikom odlikovahu se kapetan Sui Bunjevac i Srbin Prodan Stepin (valjda Stejin?), te dobie od cara zlatne lance u znak priznanja za junatvo. Te godine pripada slava junatva i Somborcima. 1695. g. uzee Turci Titel, ali ne prodirahu dalje u Baku, ve se vratie u Banat, gde su te i idue godine bili sretni u vojevanju. Na glas turskih pobeda mnogi Bunjevci Subotiani preselie se na elu sa Franjevcem Aleksandrom u Baju, gde se jedan deo konano nastanio. Na glas pobede Jevenija Savojskog 1697. kod Sente mnogi se vratie u Suboticu. Ta pobeda bila je od velikog znaaja i izazvala je docniji karlovaki mir. U Senanskoj bitci vidimo subotiku i somborsku vojsku. Karlovakim mirom zavruje se 17. vek sa ne velikim rezultatima, jer je Banat i dalje ostao Turcima, a Baka pripala Ugarskoj.

8. Bunjevci u XVIII. veku. XVIII vek je od vrlo velikog znaaja po ivot Bunjevaca. U njemu se dogodile bitne promene u prilikama njihovim. U poetku njegovu dovrena je reorganizacija potiske vojnike krajine, u kojoj su znatnog udela imali Bunjevci, a sredinom toga veka stupaju Bunjevci u upanijski ivot, vojnike dunosti zamenjuju graanskim pravima. U njihovoj metropoli Subotici udaren je te godine temelj nova napredna ivota, o emu {78} emo se uveriti iz ovog odeljka, gde emo osim opisa vojnih zasluga Bunjevaca, morati dodirnuti i razvitak Subotice i njena ustrojstva u XVIII veku.

71

Glavni trg subotiki. Na strani 78 vidimo izgled subotikog glavnog trga 1878. godine, ve u vremenu, kada je Subotica poela naglo napredovati. Ve iz 1700. g. zadrao se jedan dokumenat, koji govori o ureenju potiske i pomorike vojene krajine. Komisija, koja je u toj celji odreena (u kojoj su bili grof Lamberg, Avgust Benkovi i dr.) nije mogla da dovri taj posao zbog nastupelog zimnjeg vremena, te je odloila svoj posao za prolee 1701. g. No da bi i do tog vremena bilo nekog sreenog stanja, komisija zadrava Status quo ante", te se Srbi, meu njima i Bunjevci (Universam nationem Rascianam") oslobaaju od svih upanijskih i kameralnih tereta, kuluka i dr. U toj naredbi komisije, datiranoj u Aradu 12. Novembra1700. g. stoji izrino: da se ti Raci", ako bi im ko ta prava i povlastice krnjio, moraju aliti glavnoj komandi graniarskoj. Posao je taj posle produen i Krajina je reorganisana tako, da je posle imala velikih zasluga i bila {79} od koristi monarhiji. Beki vojni savet hteo se dakle koristiti mirom, i odmah, ve 1700. g. pristupio je tome poslu i svrio ga je. Ta t. zv. Lambergova komisija imala je opirna uputstva iz kojih pominjemo . 40 (iz 1702. g.): Oni (Bunjevci i Srbi) iz Subotice i Sombora neka se ostave u uivanju njihovih na uzdarje dobivenih imanja, za njihove zasluge steene poev od prvih vremena osvajanja ove pokrajine." Krajinici, dakle i baki militari dobili su po stepenima svoga vojenog ina zemljite i to:
72

Vojnik peak Vojnik konjanik Kaplar peak Kaplar konjanik Strametar peak Strametar konjanik Barjaktar peak Barjaktar konjanik Vajda" peak Adna (porunik) konji. Kapetan Vel. kapetan

18 jutara 24 jutra 24 jutra 31 jutro 31 jutro 46 jutara 61 jutro 96 jutara 92 jutra 112 jutara 192 jutra 354 jutra

Osim toga dobili su srazmerno i senokose (prost peak 4 kose) a dobijali su i neto novca na uniformu. [Vaniek (I.) pie, da su u potiskom i pomorikom generadatu (Krajini) 1703. godine vii oficiri dobijali punu platu u gotovom, a vojnici platu i neto hrane: husar 18 For. godinje i 6 kibli gotove rane, hajduk (peak) 12 For. godinje i 6 kibli rane (ita). Na 3851 vojnika troeno je godinje 60.714 For. (plate) i 25.182 kibli ita.] Ista komisija radila je 1702 g. u Subotici i odredila granice ovog, tada vojenog mesta (anca"), upravo utvrdila subotiko stanovnitvo u posedu, to ga je dotle bio zauzeo. Poto te granice nisu bile tano precizirane, Subotica je docnije imala mnoge parnice sa susednim varoima. Tako ve u poetku ovoga veka imala je parnicu sa Segedinom radi granica svoga atara, naroito zbog izvesnih delova pustare Tompe, koja je pree bila zajedniki panjak Subotiana i Segedinaca. Na tome spornome zemljitu sazidao je sebi sala Paja Tei, subotiki zastavnik. U godinama 1715, 1723. i 1734. bilo {80} je itavih krvavih bojeva izmeu graana obe parnine varoi zbog toga panjaka. Tek 1748. g. reen je ovaj spor time, to je panjak podeljen na pola. Ovakih graninih sporova bilo je i sa pojedinim plemiskim porodicama.

73

Rakocijev ustanak opustoio je Baku. to je u njoj zaostalo Maara pridruie se njemu, kao skoro i svi Maari po Alfeldu. Posle ongradske i halake bitke 1703 g. u kojima je uestvovala baka milicija pod baronom Kibom, koji pogibe kod Halaa, nastae tek prave strahote i varvarstva nad nenaoruanim narodom, koji je ostao doma. Rakocijeva vojska svetila se varvarski Srbima i Bunjevcima, to se nisu podali iskuenjima i Rakocijevim proklamacijama, te ni jedan nije proao u njegov tabor, ve su svi listom ostali verni svome Gospodaru. Rakocijeva varvarstva dostigoe vrhunac 1704. g. Od Kaloe dole do Baa poee njegove ete paliti i robiti. Prooe celu donju Baku sa ognjem u ruci, iskrsoe kod Titela, popalie Potisje i dooe pod Segedin. Nezatiena srpska i bunjevaka neja polete u svet gde je oi vode. Neki preoe Dunav i sklonie se u Baranji; neki preko Tise potraie sklonita i kod samog Turina od ove hrianske napasti, a mnoge bunjevake porodice pobegoe u Petrovaradin, gde su probavili itavih 7 godina, te se neke tek posle satmarskog mira vratie u Suboticu, dok mnoge ostae u Varadinu (Majuru), gde ih i danas nalazimo pod imenom okaca." Ti ognjeni pohodi kroz Baku ponovili su se i 1705. g., ali je tada Baka ve skoro opustela. Iz nje se nije imalo ve ta izneti. Polja stajahu neobraena, svet se razbegao, a ono to je ostalo, ivilo je u gorem strahu no za vreme samih Turaka. Srpsko-bunjevaka milicija u Bakoj vratila je Rakocijevcima ao za sramotu u Kunagu 1705-6 godine. Godine 1707. razruila je i otela Kekemet i Kere. O tome itamo ovu zabeleku u segedinskom samostanu iz 1707 g.: Ljudi se bunom Rakocijevom podelie na Kuruce" i Labance", te je u Kekemetu i Segedinu izvreno veliko haranje. Kralju vazda verni Raci i Dalmatinci (Bunjevci), dobiv od segedinskog zapovednika vlast, poinie u okolici Segedina i Kekemeta nad Maarima Rakocijevcima velike grozote." {81} U istome samostanu ima zapis, kako je Rakocijev vojnik, Kalvin, 1 stao pred kip majke Boije i uzviknuo: eno, daj leba!" a za tim opalio na kip, ali tane odskoi od kamena i ubije vojnika. Rakocijeve ete u opte ne teahu crkve katolike. Tako su napadali na somborski, subotiki, baki i kaloki samostan, a bajski samostan, u kome behu Bunjevci kalueri, popalie i poruie sa svim 1708. g. Posle toga Rakocijeve ete ne prodirahu vie u Baku, te se narod dao zemljoradnji, poto se i begunci vratie u Suboticu, Sombor i Baju. Satmarski mir 1711. god. prekide konano Rakocijev ustanak. U tim tekim danima behu subotiki kapetani Luka Sui (Bunjevac) i Vule Ili (Srbin).

74

Kuga 1709. g. umorila je dosta naroda u Bakoj, a naroito u bunjevakim krajevima. Kuga presta idue 1710. g. Iz g. 1712. zadrala se jedna beleka barona Ebergenjia, koji te godine belei ove racke (fikalske) optine u Bakoj: Ranje, Bela, Zlokrua, Bakut (sadanji Vakut), Gara, donji Monotor, Leen (Riica), Santovo, Bereg (Breg), Kolut, Srba, Kupusina, Bokinovac, Boane (manastir srpski), Bara, gornji Monotor, Sivac, Sv. Ivan, Ka, Moorin, Kobila (Kovilj), Titel, Ponski (?), Sombor, Ren (?), Jankovac, Meljkut, [Ime Meljkuta nije maarsko ve srpsko. Ime je postalo od melja" (hmelja). I kuta" (ugao), kao i Bakuta od Banog kuta, a Tavankut od tavnog kuta.] Kumbaja, Mateovo (Mateovi), atalja, Belo, Lerince (?), Lok, Pusta St. 1 Mihalj (?), Papi (?), Telek, Dobovnik, Udvard (?), Staraka (?), Baraka i dr. mesta, koja sada ne postoje kao i ona, gde stavismo znak pitanja. U gornjim mestima stanovali su tada Srbi, Bunjevci, i okci, a Maara je bilo vrlo malo. Po izvesnom popisu 1715. g. vidimo sve sama srpska prezimena u Sivcu, N. Sadu, Aljmau, Turiji, Futogu, Begeu, Petrovcu, Gloanu, Kucuri, Parabuu, Gajdobri, Paragama, Krsturu, Tovarievu, Obrovcu, Lovrencu (?), Bau i t. d. Taj popis oznauje stanovnike u svim tadanjim bakim mestima za grko-istonjake (Srbe) Ilire, Dalmatince (Bunjevce) i okce. Bunjevaca je tada bilo u Aljmau (Rudi, Tumbasovi, Pijuk, Bonjak, Sekula) Somboru, Subotici, Monotorsegu, Srbau, Sv. Ivanu, Kamaru, (Mamui, Poljakovi, Kreki, Kuluni, Ipanovi, Jeli, trangunovi), Borodu, Jankovcu (Pandi, Peri, Mamui, Ivankovi, {82} Bundi), Kolutu, (Beni, Borilonovi, Orsoli, Blesi), Baja (Bogii), Barakovi, Vidak, Ciganovi, Rajevi, Guganovi, Devi, Berli, Majstorovi, Bilinovi, Kmetovi, Tajbaevi, Kneevi, Jasenovi, Jerkovi, isi, Latinovi, Pilasanovi, ovi i dr.). {83} okci se pominju u Bau (Palkovi, Bonjak, Jankovi, Matuev), Vajski, Boanu, Plavni, Karavukovu, Doroslovu, Sonti, Bogojevu i t. d. Sa Bunjevcima i okcima izmeano, stanovali su u tim mestima i pravoslavni Srbi, a u ostalim bakim mestima sami Srbi, naroito u donjoj Bakoj i ajkakoj (kuda su se stanovnici doselili iz Gornjeg Karlovca (?) gde je vladala glad, kako se prilikom toga popisa tvrdi). Taka je bila slika Bake u drugoj desetini 18. veka. Mislimo, da nije bilo bez interesa pomenuti je. Te 1715. g. u oi novoga rata sa Turcima, ugarski sabor doneo je zakon o stajaoj vojsci i o porezi za izdravanje njeno. To je bila prva stalna poreza u Ugarskoj, u poetku istina u naturi (rana, konji, pia) ali 1722. g. ve je pretvorena u novac
75

(contributio), te su je plaali samo neplemii. U Ugarskoj je bilo tada, pa sve do 1848. g. tih neposrednih poreza; osim toga vojena poreza, kuna poreza (domestika). Komisija za ureenje bake upanije pod biskupom Pataiem, dodelila je u januaru 1716. g. bakoj upaniji Sombor i Suboticu i ako su ove bile vojene varoi graniarske. Mi pomenusmo to je bilo vredno pomenuti, od dogaaja iz doba mira sa Turcima, koji bude prekinut. 1716 g. buknu ponovo rat, ali sa loim poetkom po Turke, jer pretrpee velike poraze kod Petrovaradina i Temivara. Subotiani su osim vojnika, dali i mnogu komoru te godine. Bunjevci imaju udela idue 1717. g. u pobedama austriske vojske, kad su Beograd i ostali vani gradovi pali, a Banat doekao dane svoje slobode. Pored svih zasluga, koje je baka milicija imala u ratovima protiv Turaka, Ugarski sabor nikako nije rado gledao i ee je pokuavao, da se ona ukine, izvesno za to, to nije hteo da gleda tu dravu u dravi." Meu tim vojeni obziri bili su preteniji te je Krajina u Bakoj zadrana i pokazala se i docnije kao vrlo korisna. U g. 1723. 31. belee se ova sela u Bakoj: St. Toma, Jakovac, Mlae, Bainada, Stapar, Neme, estar, Hee, Parastina, Stublina, Tora, Nadalj, Martonjo, Cernak, urug, Mala Dobra, Feketi, Goloselite, Gloane, Ker, Lali, {84} Troni, Perkasovo, Irma. Pustare: Ostrovnica, Filipovo, Meae, Nemui, Perkasovo, Petrovac, Birvala, Brestovac, Krstur, Bandobra, Belje, Roglatnca, Golostenje, Aulpin (Kulpin?), Balkest, Sudbina. Subotike pustare: urin, Vantelek, Tavankut, Verui, ebei, Luda, antavir (antinvir), Bajmak. Osim toga jo mnoga sela, koja i sad postoje. Od gore imenovanih sela, polovina sada ne postoje, dok su od nekadanjih pustara sada postala sela, 1731 g. pozvani su posednici u Bakoj, dakle i graniari, pred komisiju Neoakvistiku. To je neobino vaan dogaaj u istoriji Bake. Ta komisija bila je samovoljna i nepravedna. Ona je ponitila reenja ranijih komisija (Lambergove, Volkrine, Gundaker Herbertajnove). I one pustare, koje su ve ranije date graniarnma za vojene zasluge, proglaene su za svojinu kameralnu. Tako su mnoge plemiske porodice bunjevake kao Gutanovia, Antunovia, Vojnia. Pilasanovia, Latinovia i dr. izgubile svoje, krvlju steene posede. Ta nepravda dovrena je, kada je potiska krajina ukinuta, te je osporeno pravo svojine na pustare, koje su hrabri graniari dobili od ranijih, carskih komisija: U Subotici pustare: Tompa, Ludo, antavir, Verui, ebei, Kelebija, Tavankut, Vantelek, Bajmak, urin, Nadvinj i Zobnatica;
76

U Somboru: Salai, Preradovi, Gradina, Kula, Krnaja, Ivanovo selo, Crnoplja, Milicija, Dolovi, aponja, Belje, urija, Stanijonski (?), Ranevo, Kruevlje, Gakovo, Godeevo, Braevo, Nenadi, iovo, Samatovica, Stapari, Brestovci, Pair, arkovo, Piperi, Bukovac i Krakonja; U Sentomau: pustare; Deveer i Sofron; U ablju (Sablja): Paa, iev i Martince U urugu: Sv. Nikola i Nadalj U Feldvaru: Bela; U Beeju: Krii, Kevkut, Deveer i Retvilovo: U Petrovu selu: Obornjaa, Cvijanite i Vize; U Molu: Novo selo; U Ostrvu (Adi): Banivica, Kranakrija i pola Novoga sela; U Senti: Tornjo i Liko U Martonou: Nadrljin i Ostorak. {85} Sve ove pustare poklonjene su graniarima za njihove vojnike vrline, pa posle oduzete. * Potiska Krajina ureena je bila da ne moe biti bolje. Sa primernom disciplinom, sjedinilo se najvee oduevljenje, te nije udo, to su baki graniari odnosili pobede, gde god su stigli. Ivanji, istorik Subotice, izneo je imena subotikih graniara iz raznih vremena, to emo ovde upotrebiti. Na elu peake satnije subotike 17241734 g. stajao je kapetan Luka Sui i poruik Luka Vojni, Bunjevac. Zastavnik je bio Velimir Avramov, Srbin. Kaplara je bilo 4 Bunjevca, dva Srbina. Vojnika: 54 Bunjevca i 38 Srba pravoslavnih. Konjica (berittene compagnie der kaisere Theis national militz") je 1734. g. brojala u Subotici 84 oveka, pod zapovednitvom kapetana Luke Suia i adnaa Antuna Vidakovia. Podoficiri su bili: Stevan Cvijanovi, Nikola Kunti, Miko Vujovi, Jovan Filipovi, Pavle Vukovi, Josif Guganovi, {86} Matija Matkovi i Vidak
77

Baji. Subotiku konjicu pregledala je carska komisija 28. decembra 1734. g. pri vebanju na Savi kod Glogau, gde su tada subotiki konjanici boravili. Prezimena su i kod peake i konjike satnije srpska, veinom na i". 1729. god. bio je u Subotici prvi kapetan Jakov Sui (Jacobo Sucsich, illirica nationalis militiae primario Capitaneo"). Antunovi pominje kao subotikog kapetana Iliju Suia, a kao vou konjice Marka Maretia. Ostali oficiri i podoficiri bili su: Isak Krnjajski, Grga Mareti (zastavnik), Stevan Cvijin, Miko Vugavi. Voe peadije: Nikola Mareti, Tadija Kova, Stipan Antunovi i Josif avo, ali ne oznauje koje je to godine bilo. I u njegovu spisku Militari subotiki imaju srpska prezimena. Velika je teta, to Antunovi nije oznaio iz koje su mu godine podaci, te bi se njima istorik Bunjevaca i Bake koristiti mogao. Ovako samo pominjemo, da se kao kapetani oznauju: u Somboru grof Ivan Brankovi (iz porodice srpskih despota, izvesno krajem 18. veka); u Sentomau: Putnik Doroanin i Janko Sari; u ablju: ivan Sari i Mih. Ivanovi; u urugu: Ivan Lazarevi; u Feldvarcu: St. Roni; u Beeju: Strahinja Ili; u Petrovu selu: Mirko Leta; u Molu: Josif Karakaevi: u Ostrvu: (Adi) Ilija Mihajlovi; u Senti: Todor Milinovi; u Kanjii: Mili Karapandi; u Martonou: Arsenije Vujik (Vuji). 1733. g. bila je Subotika milicija u leskoj, isto tako i 17401742. g., a 1736 g. uvala je grad abac u Srbiji, otkuda je ee izletala i imala bojeva sa Turcima. Naroito se pominje boj kod Zvornika, gde je poginulo 40 Subotiana, a mnogo zarobljeno, za osloboenje kojih, zajedno sa preanjim i docnijim zarobljenicima, plaeno je do 16.000 Forinti otkupa. 1736. g. ustanovljen je obim tadanje potiske granice i nalo se, da mesta po prostoru i populaciji sainjavahu ovolike delove (%): Subotica 24; Sombor 21; Senta 6; Sentoma 6; Beej 5, urug 6; Sablja (abalj) 4; Kanjia 4; Martono {87} 4; Ostrovo (Ada) 5; Petrovo selo 3; Mole 3; Feodvar 2 , Brestovac 272; Segedin 2. Ovo je ujedno docnije bila stopa i proporcija za podnaanje tereta. Ta je ista stopa bila i 1741. g. Prvu su utvrdili i potpisali komandant Potisja pukovnik Merbek i narodni vrhovni zapovednik (national Oberst-wachmeister) Vasilije Julinac, Srbin, a drugu grof Gajzrug, eneral granice. Po popisu vojnika od 1737. g. bilo je u Subotici 217 Bunjevaca i 107 Srba pod orujem. Interesno je, da su u originalu toga popisa Srbi vojnici oznaeni kao Serbli" (Srblji). Porunici su bili Antun Vidakovi, Rania Krnjajski i Cvijo Branovaki, a podoficiri: Cvijanov, Radii, Vojni, Kunti, Avramov, Banov, Rudi, Antunovi,
78

Petrovi, Matkovi, ovi, Baji, Branovaki, Puzi, Tati, Puhalovi, aki i Kosi. Prezimena vojnika su srpska na ov", i i". Pod Beograd poslati su bili Bunjevci 1739. g. na t. zv. Galije" (lae), da sa njih operiu. Ivanji je izneo imeiik te subotike ete. Kapetan je bio Jakov Sui, poruici urko Puzi i Mitar Prodanovi, podoficiri: Rudi, Kulundi, Kalajdi, izmadija, Bibi, aki, Duki i Branovaki. U eti je bilo 140 vojnika, sa srpskim prezimenima, veinom na i". 174142 g. izvren je popis domova u Subotici. Naeno je 273 srpskih i bunjevakih kua. Tih godina bee jedan deo subotike milicije u leskoj i Moravskoj, pod kapetanima Arsenom Vujiem i Jovanom Saviem. 1742. g. subotika eta peaka imala je 114 ljudi (oruanih sa po jednom pukom, fieklijom i sabljom). Kapetan joj bee Ranisav Krnjajski, poruik Subota Branovaki, podoficiri Toma Cvijanov i Peria Kosi. Konjanika je bilo u Subotici tada samo 23, a ostali su bili na strani u logoru. Konjanici behu oruani sa jednom pukom karabinkom, dva pitolja, fieklija i ma. U oi polaska svog za Bavarsku, subotika peaka i konjika kompanija moli enerala Engels-Hofena, tadanjeg komandanta tamikog Banata, da mogu i nadalje pod svojim kapetanima vojevati, to im je i odobreno, pa ih vidimo u Bavarskoj, dodate Palfijevu korpusu. Komandovao im je kapetan Vuji, stranaca oficira nisu imali u svojim etama. {88}
{89}Poslednja subotika peaka kompanija imala je 21. Aprila 1743. g. 100 ljudi,

pod zapovednitvom kapetana Luke Suia i poruika Luke Vojnia. Iste godine, otilo je 200 dobrovoljaca iz Subotice u Slavoniju.

79

Grobnica Vojnia. Na str. 85 nalaze itaoci sliku kapele i porodine grobnice stare bunjevake plemiske porodice Vojnia od Baje, koji su u istoriji Bunjevaca, a specijalno njihove metropole Subotice imali vidnu ulogu, i kao prvaci, poslanici i upani u novija vremena.

Ve 7. Maja 1743. g. izala je kraljevska privilegija Marije Tereznje, kojom se Subotica pod imenom Sent-Marija" proglauje za slobodnu kameralnu varoicu, a iste godine 28. Juna sklopljen je u pounu opiran ugovor izmeu komore i subotike
80

optine, odnosno zemalja i pravnih odnosa. Izaslanici Subotice behu: Stevan Vojni i Grigorije Krianovi. Te godine, dakle, poinje sasvim novi ivot, itava epoha u istoriji Bunjevaca, od kada su doli u Baku. Vojniki ivot zamenjen je graanskim i mi vidimo Bunjevce kao graane, isto tako korektne, kao to su bili i dobri vojnici. Izgleda, da su Bunjevci radosno doekali to vreme ma da ba vrlo velikih razloga za tu radost nisu imali. ivot veito pod orujem, svakako nije mogao biti ba jako prijatan, ali su oni kao Militari bili slobodni od svakih poreznih tereta. Jedni su sluili u vojsci, dok su drugi obdelavali zemlju. Tada su Bunjevci bili kompaktna sila, oni su bili sami gospodari u svojoj kui; o njihovo se prijateljstvo otimao svaki, dok posle ulaska iz vojnikog u graanski ivot, pada taj nimbus, stranci osvajaju teren u Subotici, svest narodna opada, novi reim ne poznaje ranije povlastice, ne samo pojedinim zaslunim plemiskim porodicama, (koje su tada grdno oteene u posedu), ve i samim bunjevakim optinama, oduzima izvesne teritorije. Te zle posledice, ogledaju se u nezadovoljstvu bunjevakog plemstva, izraenom u parnici 27 plemiskih porodica, koja se tek 1748. g. svrila i ako ne na potpuno zadovoljstvo svih plemiskih porodica, jer mnoge napustie dotle milu i dragu Suboticu bilu" i iselie se u Neme Militi (Lemee) i u Mateovi. Srbi su jo manje bili zadovoljni sa novim stanjem stvari, kao to emo nie videti, a okci se iselie u Trojednicu u tadanju vojniku krajinu, a neki i u Banat 1749. god. Da se vratimo Subotici u godini 1743. Vojenu vlast zamenila je mesna graanska vlast, koja se sastojala iz jednog kneza, 12 savetnika i 60 biranih odbornika. Knez se birao {90} svake godine o urevu. Prve godine, izabrano je samo 42 odbornika, jer je osamnaest mesta rezervisano za Srbe pravoslavne, ako bi hteli pristupiti novom graanskom ivotu, to je tek docnije nastupilo. Ta prva 42 odbornika u Subotici, bila su iz ovih bunjevakih porodica: Baji, Bain, Bobi, Brni, Bukvi, Budanovi, Buljoi, Cvijanov, Crnkovi, ovi, Franceskov, Gri, Jakoevi, Kaji, Kopunovi, Kunti, Lukendin, Malogurski, Peji, Poljakov, Puzi, Rai, Simokov, Sapundi, Stanti, Stipi, Temenov, Ponkovi, Tumba, Vojni, Vidakovi, Vujavi, Vukovi. Prvi savetnici behu Mijovil Bai, Ilija Bukvi, Josif Jaramazov, Josif Kopunovi, Grgur Krianovi, Ivan Makovi, Petar Muki, Mijovil Peri, Andrija Pavlian, Marko Skenderovi, Grgur Vidakovi, Ivan Vojni. Prvi belenik bee Petar Joi, a prvi knez (sudac) subotiki Stepan Vojni. [Knezovi (sudci) subotiki u vremenu od 17431796 bili su iz porodica: Vojni, Krianovi, Bain, Rudi, Muki- Vukovi, Vizi, Mamui, Josi, Sui, Peri, Kova, Pareti. ]

81

Ouvan je jedan dokumenat iz te godine, koji pokazuje, koje su bunjevake porodice dale Kraljici onih 150 konja na vojene celji, izvesno u znak zahvalnosti za novi red stvari u Subotici. Nisu samo Srbi bili oni, koji nisu hteli da idu pod upanisku upravu. Bunjevci u Somboru ne htee takoe, da dou pod upravu bake upanije, pa poto ne mogahu i dalje ostati graniari, oni u najveoj slozi i sporazumu sa svojim sugraanima Srbima ve 1746. g. poslae deputaciju (u kojoj behu Mrata pl. Pareti, Bunjevac, i Atanasije Stojii, Srbin) u Be, da izradi Somboru potpunu nezavisnost od upanije t.j. ime i prava sl. kr. varoi. Posle trogodinjeg rada u Beu, oni u tome uspee i 12. Februara 1749. g. posta Sombor sl. kr. varo, dakle za 30 godina pre no Subotica. 6. Avgusta iste godine poloen je u Somboru temelj optinskom domu (magistratu), a u Oktobru te godine utvrene su granice atara somborskog. Komisija, koja je to radila, bila je vrlo nesavesna, jer su mnoge plemiske porodice izgubile tada mnoge posede, a varo Sombor neke pustare. To se dogodilo i skoro svim {91} graniarskim optinama. To su bili prvi plodovi graanske uprave! Prvih godina graanske uprave u Subotici i ostalim bakim mestima, po ukidanju vojene Krajine, Srbi odluno izjavie, da nee pod nju, ve da hoe i dalje da ostanu graniari. 1746 g. izdana je kraljevska naredba, da se oni Srbi u Subotici, Somboru, Brestovcu i Palanki, koji nee da ostanu pod graanskom upravom, mogu iseliti u Moorin, Lok, Gardinovce, Kovilj, Turiju i Gospoince, koja su mesta bila pod vojnom upravom. To mnogi Srbi i uinie. Iz same Subotice iselilo se 315 pravoslavnih porodica, te osta samo 20 srpskih. Od iseljenih porodica vratie se posle dve godine neke nazad, te je 1748. g. bilo u Subotici 58 srpskih porodica. Docnije se tek doselie Maarske, Nemake i Slovake porodice koje zauzee naputene Srpske kue. Subotiki Srbi radije su zamenili plodna subotika polja sa podvodnim ajkakim zemljitem samo da ostanu graniari. U Potisju Srbi ne htee predati oruje, te se dogodie nemiri, koji su posle ugueni. Nezadovoljnici Srbi iselie se u vojniku Krajinu u Banatu i Sremu, a mnoge porodice iselie se u Rusiju, u slavjano-serbsku guverniju" pod Tekelijom, Hrvatom i eviem. 1751 g. kada je i pomorika granica ukinuta, iseljenike Srbe htedoe austriske vlasti preseliti u Srem, pod vojnu upravu, ali poto se u Sremu ne bi moglo smestiti 2.200 doseljenikih porodica, preselie samo neke u Srem, a ostale u Banat: u Vranjevo, Karlovo, Kikindu, Mokrin, Kumane, Josipovo, Krstur, Melence, Tara, Idvor, Leopoldovo, Boto i t.d. To emigriranje en masse bee najjai protest Srba protiv ukidanja vojnike krajine. Srbi su jo tada oseali, koliko e izgubiti, kada se vojena krajina ukine u Potisju i Pomoriju. I nisu se prevarili. Mesto kompaktnog srpskog ivlja, punog junatva,
82

vrline i moralne snage, mi vidimo sada opadanje naeg elementa u tim krajevima. On se degenerie brojno i materijalno opada. Nekadanje isto srpske krajeve, zamenule su sporadine oaze, strancima izmeana srpska sela, a mesto oruane i junane srpske mase, koja je sluila i Vladaocu i Otadbini i Sebi, a imponovala celom svetu, vidimo {92} ono, to svi okati mogu da vide. Nismo pesimisti, niti smo opijeni nekom sentimentalnou, ali neka nam dokae ko, da sada bolje stojimo no tada. Razlika je ogromna, a ta je razlika primetna i odnosno tadanjih i sadanjih Bunjevaca. * 8. Marta 1749. g. sklopljen je u Pounu novi ugovor, izmeu kameralne varoice Subotice i kr. komore. Ugovor su potpisali grof A. Grasalkovi i baron Josif Mednjanski. Ugovor se odnosio na prava i teritoriju optine subotike. Posle toga ugovora, uveava se prihod optine subotike, jer je tada izdavala pod zakup sve krme, od ega je ve u poetku imala 5-7.000 Forinata prihoda, kasapnice, ribolov, vaarsko pravo i t. d. Do 1766. g. prodavao se duvan u Subotici slobodno, na pijaci, kao i svaki drugi artikal, jer se duvan mnogo sadio na Ludau. 1766. g. optina, na osnovu 12. gornjeg ugovora, uzela je prodaju duvana u svoje ruke i monopolisala ga je. To je bio prvi monopol duvana u celoj Austro-Ugarskoj. Dravni monopol duvana ustanovljen je tek 1851 g. Interesno je, da je svaki duvandija u Subotici plaao optini u 18. veku 25 dinara godinje puakog prireza. U pedesetim godinama 18. veka imala je subotika optina mnogo posla, dok se nije konsolidovalo novo stanje i dovrila organizacija varoka. Zadavali su posla i sporovi sa komorom i susednim varoima oko zemljita, koji su trajali godinama. 1751 g. sazidali su Subotiani svoj optinski dom.

83

Optinski dom u Subotici (strana 82). Zgrada Subotikog magistrata sa sahat-kulom na njoj, stara je graevina, iz 1751. godine. U njoj su reavana tolika vana pitanja, o kojima govorimo na stranama 92, 94102. Kralj. naredbom od 1751 g. dozvoljava se oficirima iz bive potiske krajine, da ili stupe u redovnu vojsku kao oficiri, ili da stupe u pensiju, te e u tom sluaju dobiti za nagradu izvesna zemljita. Neki Bunjevci oficiri, meu njima i titelski kapetan Ivan Antunovi, stupie u pensiju i dobie zemlju, ali im ona posle bude oduzeta ili usled neopravdanog rada neoakvistike komisije, ili ih je kr. fisku prosto iz poseda izagnao. Na taj nain izgubio je isti Antunovi svoju zemlju na Tornjou. U to vreme pada i ona sistematska kolonizacija stranog ivlja u Baku. Naputene srpske kue u Subotici zauzee Maari i Slovaci. {93} isto maarski ivalj poseo je centar gornje Bake. Naroito su naselili Almaki srez, gde je sada samo Mateovi bunjevako selo. Taj srez sainjavale su upravo pustare, koje su ranije pripadale Subotici i Baji, pa su posle oduzete. Na tim pustarama ponikoe sela maarska i nemaka. Topolski i bajski srez postao je na isti nain. Strana sela ispreie se kao klin izmeu srpskog ivlja u gornjobakom Potisju i Podunavlju.
84

U donjoj Bakoj naselie vie desetina hiljada Slovaka, otkinutih od kompaktne slovake mase u Karpatima, Selenu, Pivnicu, Gloane, Kisa, Petrovce. Ponikoe i runjaka i nemaka sela. Naroito su nemake koloniste potisle Srbe iz mnogih sela. 1753 g. tue se bukinski okci bakoj upaniji, da ih kameralski upravitelj goni iz roena sela, prisiljava ih da ostavljaju sagraene kue i zasaene vinograde Nemcima doseljenicima, koje tamo vlast naseljava, a njih goni, da nasele pusto, neobraeno i mnogo loije zemljite po pustarama. Takih je tuaba bilo mnogo. 1785. g. naseljeni su o dravnom troku Nemci luterani u Tori i Crvenki, na veoma plodnom zemljitu. Naseljenicima su zidane kue o dravnom troku, davan im je nametaj, plug i svi zemljoradniki alati, a onima, koji e se naseliti u Banatu, stavljena je 1780. g. u izgled i plemiska titula. Ilo se ak tako daleko u predusretljivosti prema Nemcima, da je na njihovu elju zvaninim putem zabranjeno Bunjevcima, da smeju drati i gajiti ovce. I to se sve inilo prema Nemcima, koji su u najkritinijim asovima po Ugarsku, u svojim se crkvama molili za pobedu Turaka, kao to je potvrdilo isleenje od 1672 g., i koji su najlepe katolike graevine crkvene u Kaloi, sa Bokajevim ajducima poruili i popalili. Najvee naseljavanje Maara iz Kekemeta i Segedina u Suboticu bilo je 1754 g. Tada je za njih bilo dosta praznih kua i naputenih zemalja, posle odlaska Srba i nezadovoljnih bunjevakih plemia. Odmah zaiskae doseljeni Maari prediku na svom jeziku, koja i otpoe iste godine, prvi put na maarskom jeziku u Subotici. Baka upanija dobija 1759. g. svog novog podupana u liku Petra Latinovia, Bunjevca, koji se svagda pokazao kao {94} svestan svoje narodnosti, to se za docnije vie upanske i dravne asnike ba ne moe tako esto rei. 1768. g. izabran je u Baji za gl. kneza (birov) Stevan Na, istina Maar, ali tako da je morao u bunjevakoj crkvi na srpskom jeziku zakletvu poloiti. Ovo ne bi inae pomenuli, da u tome ne vidimo karakteristiku tadanjeg vremena. Ali tada su bili stanovnici Baje ogromnom veinom Bunjevci i Srbi, a sada ih je malo, vrlo malo (372 Srbina i neto Bunjevaca od kojih je veina izgubila i svoje obiaje, i svoje odelo i svoj jezik....) Jo poetkom 18. veka bila je Baja sasvim srpsko mesto, a junani njezini stanovnici stekli su slave kao graniari. Veina im se pod kapetanom ajnoviem iselila ve u poetku graanske uprave u hrvatsko-slavonsku krajinu, a oni, koji ostae, izgubie se veim delom u tuinskom moru. Jo god. 1702. imala je Baja tri srpske crkve (od kojih jedan manastir srpskih kaluerica), protu i 6 svetenika, a danas 2 crkve i 2 svetenika. Interesno je, da je jo u 18. veku zvanian jezik magistrata bio srpski, a danas?! Danas tamo vidimo samo ruevine srpskog i bunjevakog ivlja....
85

Subotiki Bunjevci ba nisu mogli biti mnogo zadovoljni time, to im je varo bila samo slobodna kamer. varoica", dok je mnogo manji Sombor, ve u veliko pre bio slobodna kraljevska varo. Bunjevci su ivo radili, da to postane i Subotica i za to su mnoge deputacije ile Kraljici u Be i Poun, od kojih je najsretnija bila deputacija, koju je vodio Petar Josi. On je uspeo, da kraljica Marija Terezija proglasi Suboticu 25. Januara 1779. g. za slobodnu kralj. varo sa irokom autonomijom. Tada Subotica dobi ime Maria Teresiopolis", u ast same Kraljice. Privilegija ta, izdana je u Beu, potpisali su je Marija Terezija, grof Franjo Esterhazi i Josif Gasner, a proglaena je u upanijskoj skuptini u Subotici 13. Decembra 1779. g. Privilegija je vrlo opirna, naroito istie, da je Subotica dobila tu povlasticu za zasluge njena stanovnitva u ratovima turskim, a naroito za junatva 173739 u bojevnma kod Beograda, Vidina, Mehadije i Nia. Privilegija iznosi prava i dunosti nove slobodne kraljevske varoi, njene {95} granice, i podoaj i prava srpskopravoslavnog stanovnitva u njoj. Po 6. taci privilegije, magistrat se sastojao iz jednog glavnog kneza, 12 savetnika i 60 odbornika, kao i do sad to je. Knez se od tada birao na dve godine. Knez je sve do 1796. g. bio poglavica varoi, ali od te godine ima Subotica i glavnog kneza (Fbir) i gradonaalnika do 1849 g. [Pominjemo redom glavne knezove i gradonaelnike od 17961848 god.: B. Skenderovi, Josif Sui, Anta Milodanovi, Jakov Sari, ore Kopunovi, L. Verme, Toma Kulundi, F. Corda, Josif Antunovi, Sima Muki, Mihajlo Bai, Stevan Kulundi (zastupa ga ore Vilov), G. Arnold, St. Kulundi. Pavle Antunovi. Oni ija su imena razreeno tampana jesu glavni sudci, a ostali su gradonaelnici subotiki. Prvi gl. knez, kada je Subotica 1779. g. proglaena za sdobodnu kr. varo, bio je Luka Vojni.] Svo zemljite, pustare i panjaci u subotikom ataru, koje nisu imale naroita vlasnika, prele su u veitu svojinu subotike optine u smislu 4. take te privilegije, a za sve to imala je optina da plati dravi otkupninu 266.666 for. 40 novia, u roku od 6 godina. Germaniziranje Bake u to vreme, nije se ogledalo samo u kolonizaciji Nemaca, ve i u tome, to su u veim varoima, kao u Subotici, gde je bilo samo nekoliko nemakih porodica, zaveli 1784. g. nemaki jezik, kao zvanian mesto latinskoga. Reformatorske ideje Josifa II. okrnjile su mnoge slobotine privilegovanih varoi, pa tako i Subotice. 1786 g. vidimo mesto izabranih, imenovane optinske savetnike (Raths-Besitzer). U tom vremenu, mnoge take varoke privilegije ostale su samo na papiru.

86

Te godine proputovao je Josif II. Baku, bio u Somboru, Subotici, Senti, Segedinu i dr. mestima, svugde oduevljeno doekan od vernih Bunjevaca i Srba. Iste godine postavljen je u Somboru za kraljevskog komesara Nikola Latinovi, a za senatore varoke: Lovrinac, Latinovi, Biro, Nikola Raki, Vasilije Damjanovi. 1788. g. izvrena je u Subotici deoba spoljnjeg zemljita, (Ugara) meu stanovnitvom, koje je po dosadanjem svom imetku bilo podeljeno u etiri klase. Tu deobu izvrio je kotorski savetnik Josif Gludovac. I u ratu toga vremena protiv Turaka imali su Bunjevci i okci udela. Rat taj nije svren najsrenije, te je {96} {97} nastalo novo iseljavanje sa Balkana. Srem naselie 1788. god. novih 855 srpskih porodica, doterav dosta stoke. 1789. g. naselie Banat do 15.000 Bugara i Rumuna. 1790. g. otiao je divan banderium baki na sveanost krunisanja u Budim. U njemu su bili veinom plemii i odliniji Bunjevci. To je bio za ono vreme itav dogaaj, te je o njemu bunjevaki pesnik Grga Petali napisao itav spev. Na elu toga banderijuma stajao je Matia Rudi, predak docnijih barona Rudia. U tome banderijumu bili su: prvi kapetan Josif Latinovi, drugi kapetan S. Vojni, zastavnik Jakov Antunovi, pobonik Imra Tomanji, a za tim vitezovi: baron Anto Brnjakovi, B. Pijukovi, Damjan Pijukovi, Josif Vojni, Ivan Vojni, Josif Vojni mlai, Lovro, Matia i Pavo Vojni, Ivan Rudi, Bodo Sui, Ivan Pilasanovi, Ante i Ivan Latinovi, Franjo i Ignjat Gombo, Miho Horvat, Matia Kemarski, Nikola Kerekenji, pop Sima srpski paroh iz Sentomaa, Dimitrije Zako iz Sombora, Saloki i Stevan Rot pop u Krnjaji. [Antunovii su plemii jo iz doba Leopolda I. Oni su poreklom, kao i Pilasanovii iz slavne Poljice. Brnjakovii starinom Grubiii, jesu od Olova poreklom. Ve ovaj Anto u banderiumu, odrodio se i promenuo ak i svoje ime u Bernatfi."] U Raspravi" Antunovievoj, u kojoj smo nali ova imena itamo ovu karakteristiku: Za onda je bunjevtina u plemstvu znatno pretenijom bila, a da sada pregleda vridna uda (potomka) onih dinih obitelji, jedva bi naao i jednog batinika onih lepih, trudom i rtvom bunjevakih pradedova nabavljenih dobara, koji bi govorio bunjevakim jezikom". Ovu gorku istinu i mi veim delom potpisujemo. Zaista, potomci mnogih bunjevakih odlinih porodica, koje su jo u vremenu Leopolda I., dakle odmah po dolasku, dobile plemstvo za junatvo i velike zasluge

87

kralju i Otadbini, napustie svoju dinu narodnost i zastidie se svog maternjeg jezika. Ali ima i izuzetaka, kojima neka je ast i slava! Banderium, o kojem je gore re, bio je sastavljen iz odlinijih porodica gornje Bake, veinom Bunjevaca iz Subotice, Segedina, Sombora i Baje, koji su poli Kralju na estitanje: S prvom etom Kajto Vidakovi On mi jezdi kano hitre ptice Od sivera varo Subotice. {98} Druga eta ide od istoka Segedina vladom poiroka, I od rike Tise hitrovite Uvik Turkom, vele, strahovite. Trea eta ide s lipog zbora Od pol dneva ravnog Sombora, Ovu die kano kraljevii etir zmaja, etir Markovii. A etvrta eta od zapada Bijele Baje, malog Carigrada". Na ugarskom saboru 1790/1. bila je Subotica zastupljena sa svoja prva dva poslanika Antom Paretiem i Jovanom Suiem. Od te godine, pa sve do dananjega dana, Subotica bira dva saborska poslanika. [Subotiki su poslanici bili u vremenu od 1792. g. do 1891. g. ovi: Ante Pareti, Bruno Skenderovi, Lajo Verme, Ante Milodanovi, Jovan Popovi (Srbin), Matija Lenard, Jovan Sui, Toma Kulundi, Matija Markovi, Sima Muki, Josif Sari, A. Demerac, Franjo Zomborevi, Stevan Kulundi, B. Spaleti, Anton Biro, Feliks Corda, Luka Vojni, Bodog Corda, Ernest Muki, Karlo Varga, Laza Mamui Ivanka, Moric Horvat, a sada Dr. Josif Antunovi i Bela Verme. Mnogi su od ovih vie puta birani, za to im imena nismo ponavljali.] Poslanike je tek od 1843. g. biralo celo stanovnitvo, jer je izborno pravo ranije bilo sueno. Optinsko vee davalo je u prolom veku pismene instrukcije svojim poslanicima, u kojima su bile albe varoi i gravamini cele zemlje. Poslanici su posle o svome radu davali rauna optinskome veu. Od 1792 g. pa sve do 1812 g. Subotica je davala vanrednu pomo na vojene celji. Ta supsidija vojena iznosila je 1792. g. 13.357 for. i 50 konja za vojsku; 1793 g. 70 konja, 1797 god. 17 konjanika sa potpunim orunim priborom i konjima. 1880 g. 12.450 For. Ta je pomo iduih godina bila sve vea.

88

9. Bunjevci u Bakoj (1800 g. do novijih dana). U poetku ovog veka Bunjevce su najvie zanimale varoke restauracije i izbori. Graanska prava, slobode i njihovo praktiko izvoenje i primenjivanje bee tada na dnevnome redu. Na stara, slavna vremena, kada je junatvo bilo obeleje ovih krajeva davno se zaboravilo, a mesto krvavih okraja sa spoljnim i unutranjim neprijateljima, nastale su t. zv. ustavne bitke". Vojene podvige zamenula su korteovanja".... {99} Godine 1800, 1802, 1804, 1807 i 1809 bili su u Subotici vrlo ivi optinski izbori, a docniji izbori pocepali su od vekova slono bunjevako stanovnitvo. To su moda bili jedini plodovi nove ere graanskih prava i sloboda! Optinski odbor od 1809. g. (u kome je ve bilo tri Srbina), sa svim je uao u novi duh vremena, jer trai od svoje pretpostavljene vlasti, da mu se ne alju vie toliko tiskanica irilskim slovima (kao dotle), jer je, veli, 5/10 stanovnitva Bunjevac, 3/10 Maar, 1/10 Nemac i 1/10 Srbin." irilicu, dotle obiajnu u subotikom magistratu, zamenjuje latinica, a srpski i latinski slubeni jezik zamenjuje 1821. g. maarski, kao slubeni jezik. Pitanje o subotikim panjacima, ureeno je konano 1822. god. 1831. g. besnila je kolera u Baji, Segedinu i svoj Bakoj, te pomorila dosta sveta. Posle te godine, pa sve do burne godine 1848/49, nemamo nieg vanijeg da pomenemo iz ivota Bunjevaca bakih, osim pokreta udruivanja u etrdesetim godinama ovoga veka, i ako taj pokret nije stvorio ni jedno bunjevako udruenje. 1842 g. i iduih godina bilo je u Subotici vie javnih zborova o modernim temama: jednakosti,slobodi i suverenstvu naroda. O godinama 1848/9, iji su mnogi znatni dogaaji odigrani ba na bakome zemljitu, trebali bi moda, kao hroniari, da progovorimo, jer bi se o njima dalo zaista mnogo govoriti. Ali mi to neemo initi. Je li nuno da iznosimo razloge? alimo jedino, to je u opte moglo doi do borbe na Kaponji i zadovoljiemo se samo time, to emo konstatovati da dranje Bunjevaca u tom vremenu, nije zadovoljilo ni njihovog najveeg idola, zaista najzaslunijeg Bunjevca, pokojnog kanonika Ivana g. Antunovia. Kada je, posle maarskog poraza na Vilagou, eneral Ramberg uao u Suboticu, naao je u optinskoj kui samo Fridriha Arnolda, glavnog kneza. Ostali asnici bili su izbegli. Karlo Kakovi c. kr. gra. komesar imenovao je odmah novu upravu.
89

Gradonaeonik je postao Pavle Antunovi i jo neki od ranijih asnika, koji su poloili zakletvu vernosti u ruke Bakalovia, vojenog kapetana. To asnitvo potvrdio je docnije i Isidor Nikoli, tadanji guverner Bake. {100}

90

Srpska pravoslavna crkva u Subotici (strana 100).

91

Za mali broj pravoslavnih Srba u Subotici i prostrana je i prelepa je srpska pravoslavna Crkva, pred kojom vidimo krst, to ga je u znak bratske ljubavi pravoslavnim Srbima podigao Srbin katolik, Bunjevac Mata Vojni, plemi od Baje. Slava mu!
{101}Subotica je ula u sastav srpske Vojvodine. Zvanini jezik posta u unutranjoj

upravi srpski, a za spoljnu prepisku nemaki. Na optinskom peatu zasja se, posle tolikih godina, joiet natpis: Peat slobodnog grada Subotice 1850." Preduzete su znatne reforme. Ureeno je pitanje o sirotama, o poljskoj policiji, zavedena je tednja u optinskoj manipulaciji, uproten je rad oko naplate poreza, ureene su plate inovnike, podie se trgovina, izvruje se nov zakon o optinama i t.d. 1857. g. postavio je veliki upan Petrovi za naelnika grada Subotice Andriju Flata, a doli su novi ljudi kao ostali asnici. 27. Decembra 1860 g. prestala je Vojvodina i radi uvoenja novog stanja stvari, stigao je u Suboticu dvorski savetnik Karlo Sui. 1861 g. izabrana je nova optinska uprava, na elu sa Jovanom Mukiem. [Od 18601890 g. bili su ovi asnici subotiki: Jovan Muki gradonaeonik, Jovan Skenderovi glavni knez; Andrija Flat gradonaeonik, Svetozar Milutinovi glavni knez; Matija Lenard, gradonaeonik. Fediks Corda, glavni knez; 1872. i 1878. ponovo Jovan Muki gradonaeonik, od 1884. g. pa do danas je u Subotici gradsnaeonik Laza Mamui. On je 25. Novembra 1894. godine slavio 10-godinjicu kako je gradonaeonik subotiki. Od 1871 g. do danas imala je Subotica ove svoje velike upane: Matiju Adberta, Kalaja, Vojnia i A. mausa.] Posle uvoenja ustavnosti 1867 g., to je u Subotici vrlo radosno doekano, pristupilo se ozbiljnom i jakom voljom raditi na podizanju Subotice kao vane varoi, ne samo po broju svoga stanovnitva, ve i po svome geografskom i saobraajnom poloaju. Plodove toga rada vidimo danas, kada je Subotica ne samo brojno trea varo u Ugarskoj, ve i saobraajno-trgovaka taka od eminentne vanosti. Uspesi toga rada veliki su i mi danas vidimo Suboticu, kako se neprestano die i baca u zasenak svoga ranijeg konkurenta Segedin, a Sombor i Baja ve davno zaostaju za njom u svakome pogledu. U Subotici nisu samo ljudi u pravom smislu bogatai, ve je bogata i sama optina. Ona raspolae sa nepokretnim imanjem u vrednosti najmanje 6,000.000 Forinata! Njeni su prihodi ogromni. Dok je njen bilans 1770. g. bio 9,744 Forinata, a izdatak 5.783 Forinata, dotle je posle sto godina 1871. god. prihod bio 587.229 Forinata a rashod 567.979 Forinata. {102} Prihod pak 1889. g. iznosio je 873.525 Forinata, a izdatak 901.173 Forinata.
92

Subotica je danas i velika, i lepa, i bogata i trgovaka varo prvoga reda. Svaki prijatelj Bunjevaca, pretenog njenog stanovnitva, moe se tome samo radovati. *** Ovo je u kratkim potezima, a hronolokim redom, ispisana istorija onoga, to je izazvalo seobu Bunjevaca iz Hercegovine, to je u Bakoj i Lici prethodilo njihovu dolasku, njihovo naseljavanje u Lici i Bakoj i ono, to je sledovalo u njihovu ivotu u novim njihovim postojbinama u Lici i Bakoj, sve do naih dana. Mi smo izneli sve, to smo o njima mogli saznati za vreme nae duge studije o njima, izneli smo uz ono, to se njih neposredno ticalo, i one dogaaje, koji su bili budi u kakvoj vezi sa njihovom prolou. Neka nam se ne zameri, to smo o Subotici, moda, i vie govorili i to emo i u ostalim odeljcima biti o njoj opirniji. Subotica je njihov centar, i njihova metropola, te pisati o Bunjevcima, a ne govoriti opirno o Subotici, bio bi znak povrnosti. A mi ne elimo, da nam se taj prekor uini.

III. Ime Jezik Narodnost.

1. Ime Bunjevaca i okaca. O imenu Bunjevac", o njegovu poreklu i znaenju, skoro da se je vie pisalo, no o samoj prolosti Bunjevaca. To ime bilo je do sad predmet najrazlinijeg tumaenja. Koren toj rei traen je svugde i ako se on vrlo lako mogao nai u imenu prapostojbine njihove. Da kaem svoju re o tome: Kao to Bunjevci nisu poseban narod, ve jedna grana srpskoga naroda, tako i njihovo ime nije ime narodnosno, pa ni plemensko, ve ime pokrajinsko. Takva pokrajinska imena u naem narodu sretamo svugde. Ima u nas: Bonjaka, Dalmatinaca, Crnogoraca, Hercegovaca, Liana, opova, Maedonaca, Slavonaca i t. d. pa se ak delimo, sem po pokrajinama i plemenima, jo i po upanijama i okruzima, te nas ima Bavana, Sremaca, Baranjaca, Valjevaca, Uiana, Rudniana, Vranjanaca i t.d.
93

{103} Pokrajinsko ime Bunjevac" dolo je od reke Bune, koja je dala ime celoj

pokrajini na obalama njenim. Iz prethodnog odeljka videli smo, da su oni poreklom od reke i predela Bune, te su po toj oblasti i dobili ime Bunjevci". Sa tim imenom su ve doli u Primorje, i od tog vremena, pa sve do danas nose isto ime. Da je Bunjevac oblasno, a ne narodnosno ime, dokazuje sem toga, to nauka ne poznaje Bunjevce kao zasebnu narodnost, jo i to, to ih svi nai i strani pisci, koji su ma nekoliko rei o njima progovorili, nazivaju katolitikim Srbima. To ine: Cernig, Hunfalvi, Saski, Fenje, Magda, Vuk Karadi, Dr. Bogii, iko, viker, Galgoci, Dr. Konek, Jekelfalui, Vaniek, M. Grbi, Dr. M. Reetar i dr., kao to emo to videti iz treeg dela ovog odeljka, gde bude opirnijeg govora o narodnosti njihovoj.

Ivan Stojanovi (strana 103). Po naroitoj elji mojih prijatelja Bunjevca, donosim sliku Ivana kanonika Stojanovia Srbina katolika Dubrovanina,
94

odlinog srpskog rodoljuba i knjievnika, ijim se radovima i Srbinstvu dive njegova jednoverna braa Bunjevci i okci.

Najmanje se pak moe drati tvrenje nekih pisaca, da je Bunjevac versko ime. Ono je prvenstveno topografsko, oblasno ime kao to je i Dalmatinac", sa kojim su se mnogi Bunjevci nazivali, pa se i oni tim imenom sluili. A slue se neki i danas, naroito oni Srbi katolici (Bunjevci i okci) naseljeni u Budimu i Sent-Andreji, koji i danas sebe zovu Dalmatincima" ili Racima", a nikad nee rei, da su {104} Bunjevci i okci. Na pitanje pak, kojim jezikom govore, odgovorie vam da govore racki." Bunjevci su doli ovamo preko Dalmacije, te su ih ovamonji starosedeoci nazivali Ljudi iz Dalmacije", Dalmatinci", Dalmatk". U jednom aktu od 1770. g. govori se o Dalmatincima, koji se nazivaju Bunjevci." Poto je predeo Buna bio nepoznatiji, stranci su u doseljenicima gledali ljude iz Dalmacije, koji sebe tobo proizvoljno, bez pojmljivoga razloga nazivaju jo i Bunjevcima. Tako im se uz ime Bunjevac ouvalo uporedo i ime Dalmatinac. Prvim se imenom zvao seljaki stale, puk", dok su gospoda upotrebljavali drugo ime i pisali se na slubenim aktima kao Dalmatinci." Meu tim, kad su doli u Baku, oni su se nazivali katolikim Racima", te ih tako nazivaju u dokumentima i austriske vlasti. Kada pak nije bilo potrebe, da ih naroito dvoje od pravoslavnih Raca", onda su ih prosto nazivali Racima". Uz ovo ime, ilo je kao glavno ime Bunjevac". J. M. Korabinski poznaje ve 1776. g. ime Bunjevac i pie pod tim imenom o njima u svome Geograph. Lexikon", koji je te godine tampan u Pounu. Od 1701. g. poinju ih i carski oficiri nazivati Dalmatama", dok ih kalueri odmah po dolasku nazivahu tako, kao to svedoi ve "citirani eneki i drugi zapisi, gde stoji: Doselie se Dalmati".... Subotiki Dalmati alju svoju decu u Seen" i t.d. To ime zadralo se sve do sada. Slubena maarska statistika, sudski zapisnici i dr. administrativna dokumenta, nazivaju ih i danas dalmatk", dalmt anyanyelv" (maternji jezik dalmatinski) i t.d. ak i danas neki bunjevaki prevodioci meu kod svojih prevoda podalmatinio." I pojedini etnografi nazivaju ih tako. Ivan Tomka Saski naziva ih Srbima, ali i Dalmatincima i Ilirima.
95

Magyarorszg Helysegnvtra" nalazi u nekim bakim mestima Dalmatince" (t.j. Bunjevce). Kellerffy u svojim renicima mesta, 1875. i 1877. g. i omoi u Magyar Lexikon" (1873(83)) isto tako. Golgoci u monografiji upanije petanske pominje Dalmatince, ali dodaje, da {105} su to Srbi. T. Fridrih veli, da se oni zovu jo i Dalmatincima i Ilircima. Ali to ine veinom stariji pisci. Noviji pisci svugde ih nazivaju Bunjevcima" sa dodatkom, da su to katoliki Srbi". Zato je slubena statistika i sada zadrala naziv dalmata", to ne moemo razumeti. Kao to pomenusmo, ima raznih tumaenja od kuda dolazi ime Bunjevac, gde mu je koren i t.d. Nije bez interesa pomenuti sva ta tumaenja. Ivan Antunovi nije se uputao u naroito ispitivanje imena toga. On je vie citirao miljenja drugih, ali i on ustaje protiv toga, da je Bunjevac versko ili ak porugljivo ime, zato i mi potpisujemo. No Ivan Murgi, koji je tako lepe podatke izneo o likim Bunjevcima ba u Antunovievoj knjizi, veli, da se Bunjevci imenuju i od drugih tako zovu od vode Bune iz Hercegovine, od kuda su im prvaci potekli", pa dalje dodaje: a jedni kau, da su se njihovi stari uvek bunili, t.j. da su bili rebelijai, te su ih drugi za to prozvali Bunji, Bunjevci." Vano je, da se Antunovi, kao to sam veli, rado nazivao Racom, pa se toga imena nije zastideo ni u privatnu, ni u javnu ivotu", ak ni god. 1848/49, a za tim dodaje, kako Nemci za sve june Slovene kau, da zbore razisch". Maari takoe veli, zovu nas Racima, a dok su pisali latinski jo i Ilirima, a sada Srbima i Bonjacima." Tako Antunonovi o imenu Bunjevaca. Itvan Ivanji zasluni pisac monografije Subotice i rasprava o prolosti june Ugarske, govori takoe o imenu Bunjevac i slae se s nama da ono dolazi od reke Bune. On veli: Od Bune je postalo bunje, emu je dodato ono ac, koje oznauje poreklo, pa jo izmeu bunje i ac umetnuto je ono posredniko v" te postalo Bunjevac. Tvrenje da bi po tome onda i oni ljudi, koji su zaostali na obalama Bune, trebali da se zovu Bunjevci, ne stoji, jer ba one nazivaju tako (Bunjevac"), koji su odande poreklom, koji vie nisu tamo. Re Bunjevac je dakle topografsko ime, koje je ouvalo spomen starije domovine ovoga naroda. Ono u poetku nije bilo ime ovog naroda, ve su ih tim imenom nazivali njihovi susedi, dok ga {106} posle i oni sami nisu primili za svoje ime, te ga i danas upotrebljuju". Prof. Jovan Abot u svome delu o Bosni i Hercegovini, takoe veli, da im je ime dolo od reke i predela Bune, tu opisuje i selo Bunu, pa dodaje da je tu jo za vreme cara Konstantina bio grad Bona, ali to e biti dananji Blagaj kod Bune.
96

ore Brki veli, da je to ime dolo od varoi (?) Bunje", od kuda su se, veli, Bunjevci, po predanju, doseli". {107} M. Sladovi veli da u Lici jesu Bunjevci od vode Bune potekli". Oni koji trae koren ovom imenu u veri, vele, da ono dolazi od rei bune, pa kako su se Bunjevci protiv svoje prvanje pravoslavne vere pobunili" i otcepili se, to su za to i prozvani Bunjevci. Ovo e i za lajika biti neverovatno. Otac Martin Nedi [Glasnik akovaki", 1881 g.] pie, da je to ime dolo od rimskih sv. otaca papa Bonifacijusa I. II. i III. Katolike su tada nazivali Bonifac"-ima, ali po tome bi onda svi katolici trebalo da se zovu Bunjevci. Antunovi pobijajui Nedievu tvrdnju, veli da po tome neki pravoslavni Bunjevci oko Velebita", ne bi mogli da nose ovo ime, jer nisu katolici. Neki vele, da to ime dolazi od jame, bunje, zemunice, u kojima su za vreme Turaka Bunjevci u Bakoj ivili. A zato se onda i drugi narodi, koji su takoe u zemunice begali od Turaka ne nazivaju Bunjevcima? Neki strani (Piko), pa i neki domai pisci hoe to ime da prestave kao pogrdno, te vele da ono dolazi od bunjaka i bunjitara" ao mi je, to je u red tih pisaca stao i g. oka Popovi, Srbin (u Palas-Leksikonu" 1393. g.), koji inae, kao Subotianin treba da poznaje Bunjevce i njihovu prolost. Fratar dalmatinski Antonio Zorica veli, da dalmatinski Bunjevci podrugljivo zovu Srbe Hrkaima", a ovi im opet odgovaraju: ti si Bunjevac", to bi po prilici, veli, toliko znailo: kao da bi se tim oznaavalo poganstvo." Mislimo, da je ovde sasvim izlino dokazivati, da se gosp. Zorica vara. U opte je iz osnova pogreno tvrenje, nekih pisaca, meu koje spada i Ivan Kukuljevi, da je ime Bunjevac (kao i Vlah, okac, Majdak i Bodul") porugljivo. Odmah po svome doseljenju u Baku, Bunjevci su se sluili tim imenom i nisu ga se stideli nikad, niti ga se stide sada. Tako su ih nazivale dravne vlasti, nazivajui ih jo i dalmatincima", katolikim Srbima" ili prosto Srbima."
{108} Od Bunjevaca pominjemo jo i Mladena Barbaria .(Neven" 1891.), koji veli,

da ime Bunjevac dolazi odglagola buniti." Uz Barbaria stoje jo neki, koji to tvrde, i to ne bez svakog osnova, jer su se Bunjevci zaista esto bunili i vojevali protiv Turaka. Laza Kneevi (Letopis 128) misli to isto, i ako dodaje da je to ime moglo doi i od reke Bune.

97

[Interesno je pomenuti, da ime Srbin u sanskritu (Serbh) znai besniti, ljutiti se. Po Lj. Kovaeviu i drugim istoricima Srb (Srbi, Srblji) bilo je zajedniko ime svih Slovena. Ime Srb" belei ve na 50 god. po Hristovoj smrti uveni uenjak Plinije stariji.] Vuk Karadi veli moe biti da se zovu od reke Bune", ali je netano ono u Vukovu reniku (1854) da re Bunijevac znai to i Kranjac, ili drugim reima da Bunjevci imaju jo i ime Kranjac." Ti Kranjci u Lici i ako su katolici nisu Bunjevci, oni su akavci, a imaju i druge obiaje i odelo. U ostalom, oni se i ne zovu Kranjci" ve Krajinci", od Krajine t. j. krajinici. Paveliu su ti Krajinci" okci, to ne stoji. Ja sam izneo ovu ne toliko jaku, koliko sa svim novu verziju o imenu Bunjevac: [Ivan Ivani: O Bunjevcima", Subotica 1894.] Izmeu Deansko-akovakih planina i Prokletije u severnoj Arbaniji sputa se u desnu obalu Drimovu potok Ljume-Cura i na njemu tri sata severno od Drima lei selo Bunjani. Blizu istog neznatnog sela lei na reci Valboni jedna stara razruena varo, a vie nje vrh afa kolit" (afa znai vrat i vrh, a Kola Kolja Nikola, dakle ime ovog vrha prevedeno sa arbanakog znai nikolin vrat ili vrh."). Zanimljivo je, da se u okolini sela Bunjana nalaze sela sa imenima, koja su slina imenima sela u Bakoj, u kojima sada Bunjevci ive. Tako Matikue (Mateovi ili moda Matehaza u Bodrokoj upaniji 1783. g.) Dui (Dunok), Kruevlje, Martono i dr. Zar je iskljuena mogunost, da se Bunjevci, osim sa Bune reke u Herdegovini, doselili i iz ovih krajeva u Arbaniji, iz okoline sadanjeg sela Bunjana? I kada bi to bilo moguno, zar se onda ne bi mogla izneti pretpostavka, da je ime Bunjevac dolo i od sela (tada moda naziva cele pokrajine) Bunjana? [Imena mesta, kojima je koren slian korenu imena Bunjevac ima: Bunina u Dalmaciji; Bunjani u Arbaniji; Buni (Bunii) kod Klisa u Dalmaciji; Bunjaci, u Srbiji, u okrugu toplikom; Bunjac u kosovskom vilajetu, pod Kopaonikom na izvoru reke Laba; Bunjevci u Feherskoj upaniji; Bunac u novo-pazarskom sandaku, do Banjske Strahinia Bana, iza Mitrovice; Buna reka i selo u Hercegovini i t. d.]
{109} Stjepan Paveli (u Bunjev. i okakim Novinama 1870 g. str. 35.) veli, da se

Bunjevaca i sada moe nai u Bosni, Hercegovini i Arbaniji (pod imenom Maari"). Ja ovo, bar odnosno Arbanije, ne tvrdim sa Paveliem, t. j. ne verujem, da ih ima tamo danas, ali to ne iskljuuje, da njih tamo nije bilo pre i to ba pre seobe u Ugarsku. Danas u Bunjanima u Arbaniji nema Bunjevaca, ve Arnauta (pleme Krasni). Moe biti da su i ovi grana od bunjevakog stabla, samo poarbanaeni, nainom, kojim su i mnogi pravoslavni Srbi postali Arnauti.

98

Na ovome mestu nee biti bez interesa izneti neka moja opaanja i ispitivanja, koja sam inio bavei se 2 godine na Kosovu-polju i putujui po Arbaniji. Kao sastavni deo arnautskog plemena Krasnia, koje sastavljaju prarbanaeni Srbi, koji ive na Kosovu-polju i Severnoj Arbaniji, jeste bratstvo Bunjaci. Tih Bunjaka, koji po svojoj stasitosti i tipu vrlo lie na nae Bunjevce, ima u varoima Pritini i Vuitrnu na Kosovu-polju, u selu Samodrei do razvalina crkve Samodree, gde je car Lazar priestio svoju vojsku pred Kosovsku bitku, dalje u selu Krasmirovci u planini iavici (itavo je selo bunjako), i u Novom-selu. Oni su danas muhamedanci i smatraju se za Arnaute. Maternji im je jezik arnautski, ali znaju jo dobro i srpski. Ja sam govorio sa tim Bunjacima i oni vele, da su se u te krajeve naselili sa Bunje iz Malesije. Reka Bunja to je reka Balbona blizu sela Vunjana u Arbaniji, od te reke i sela nazvani su oni Bunjacima. Postoji u njih predanje: Da su njihova braa, ostali Bunjaci, zbog neposlunosti, morali da odbegnu pod zatitu latinskog cara, daleko na more. Tu se naime, pod latinskim carem misli austrijski car. Iz tog predanja moglo bi se zakljuiti, da su mnogi Bunjaci prebegli u austrijske zemlje (Dalmaciju). Sadanji Bunjaci su poznati kao kavaljeri, veseljaci (piju), bistri su i slatkoreivi, brzo ih ovek zavoli, ali su i velike kavgadije. Postoji i danas tamo poslovica: Bunjaku i kad lebac daje, nedaj mu u ruke, ve ostavi na trn", t. j. bei i tad od njega, jer e se i zbog toga zavaditi. Bunjaci se ne mogu eniti iz istog bratstva t. j. ne moe uzeti devojku iz druge bunjake porodice, ali moe se eniti iz drugih arnautskih bratstava. Oni se najvie ene iz bratstva Madunci, koji su takoe muhamedanci, ali dre srpsku slavu (svearstvo) i spadaju takoe {110} u pleme Krasnia. Madunaca ima u Vuitrnu i Novom Selu, oni su najvei razbojnici i zulumari srpske raje. [O Maarima Bunjevcima" koje malo vie pominje Paveli, naao sam nekog traga u knjizi Ivana Jastrebova Podaci za istoriju srpske crkve" (Beograd 1879 g.). Na str. 204 te knjige govori se o sultanskom Fermanu iz 1692 g., koji je izdat na ime hercegovakog mutesarifa, i u kome stoji, da su se stanovnici (afiri") herseka: Mostara, Gabele, Rujna (Duvna?); koji su podloni upravi peklog patrijarha i svi Latini, Maari, okci, vardijani (latinski igumani), Luani (?) i Arnauti odrekli plaati mirijske danke, pa Sultan, na osnovu starog zakona nareuje, da pomenuti okci i Latini moraju i u budue plaati sve", kao i dotle. Iz ovoga se vidi, da se okci i Maari, koje pominje Paveli, pominju u Hercegovini jo 1692 g., dakle posle seobe Bunjevaca. Taj Ferman uva se u srpskom manastiru Dui u Hercegovini.] Kada smo pomenuli sva mogua tumaenja o imenu Bunjevac, mi moramo ponoviti nae uverenje, da: 1.) ono nije versko, ve topografsko ime; 2.) da je jo manje narodnosno, ve oblasno, provincijalno ime;
99

3.) da ono dolazi od reke Bune, njihova prva zaviaja, ili moda od glagola buniti". Ovde imamo jo primetiti da liki Bunjevci, kao ijekavci, zovu sebe Bunijevcima. Tako ih pie i Vuk. * Ime okac takoe nije narodnosno ime. Oni koji ga nose jesu Srbi katolike vere. okaku narodnost nauka ne poznaje, okakog jezika nema, a jezik kojim se oni slue jeste ist srpski jezik, bez ikakvih tuiskih primesa. U glavnome, njih vaniji pisci (Fenje, Cernig, Hunfalvi, viker, Dr. Konek, Majer Brokhaus leksikoni i dr.) nazivaju Srbima katolicima, a tek uzgred okcima. Od svih etnografa, izuzuzimajui Hrvate, jedino ih Jekelfalui Helysg nvtr 1892. g. rauna u Hrvate. Ali ima i tako mudrih glava, koji ih raunaju u Bugare (Galgoci) i dr. T. Fridrih (Bacs megye) ak ide tako daleko da kae da su oni doli od reke Marice i Iskre iz okoline (?!) Sofije." Naravno da je i Galgocijeva i Fridrihova teorija najprostiji apsurd. I kod imena okac ima najrazlinijih tumaenja, koja takoe nee biti bezinteresno pomenuti. Najpopularnija je verzija, da je ime okac dolo od ake, poto se okci, kao i ostali katolici, krste celom rukom (dlanom), dakle sa akom, od ega je posle izalo akac", {111} pa za tim okac". Antunovi (Rasprava 47) belei, da neki misle, da je to ime postalo otuda, to su okci, selei se iz Bosne prelazili reku, te je tom prilikom Maar laar, prevozei ih uzviknuo sok lesz mr" (ili, valjda, sok-az", okac). G. Rumi misli, da ime okac dolazi od glagola skoiti", t.j. ljudi, koji su nekad iz Turske uskoili k nama, dakle bili uskoci. Dakle od skokac", (to se tada pisalo po talijanski Schokac") postalo je okac. Rumi misli, da je to ime postalo i otuda to su oni (okci) sa grkog (pravoslavnog) na rimski (katoliki) zakon odskoili." Brli smatra sa svim umesno, postanak rei okac" od uskoiti" i uskoka," za netaan. Jer Uskoka nije bilo samo katolika, ve (preteno) i pravoslavnih i onda bi se i pravoslavni uskoci morali po tome nazivati okcima, to nije sluaj. Otac Petar Katani u svome netampanome zemljopisu Trakije i Mizije govori takoe o ovome imenu i trai mu koren u dalekoj starini. Brdo Succus" rastavljalo je
100

Trake od Ilira. Te Ilire oko Succusa, zvali su jo tada, po tvrenju Amijana i Sokrata, succei-ma t.j. ukci, to se posle pretvorilo u okci." Da je ime ukac mnogo staro, kako Katani misli, tada bi, moda, ovo tumaenje i imalo osnova. Ali potomci tih Ilira oko Succus-a ne zovu se danas ni ukcima, ni akcima, ni succeima. Ime okac mnogo je novijega datuma a da bi mu se koren mogao traiti u imenu drevnih succea, kojima se danas ni traga ne zna. Brli se, meutim, jako vara ako misli, da ime okac ima kod Srba posprdni" znaaj. udnovato, da se mnogima i ovo ime kao i bunjevako ini kao izraz poruge. Ne samo da Srbi zovu okce tim imenom, ve ih tako zovu i Bunjevci (kako veli Antunovi, kao to i mi znamo), pa i sami okci nazivaju sebe tako. Ali u tome imenu nema ni trunke poruge", jer kad bi ga bilo, okci prvo ne bi sebe tako zvali. Baki, baranjski, sremski i slavonski okac odgovorie vam odmah na pitanje ta je, da je okac, a kada ga upitate kako govori, rei e vam po racki" ili (ree) po naki", ali nikad po okaki", je zna, da okakog jezika nema, ve da se on slui srpskim jezikom.
{112} okac je obiajno ime za sve katolike Srbe, ne samo u Ugarskoj, ve i u Sremu i

Slavoniji. Njime se slui tamonji seljak katolik, a samo intelegentniji, koji su proli hrvatske kole, misle da su Hrvati. Ali i to ne svi. Mnogi inteligentniji nazivaju sebe po Slavoniji i Slavoncima" (kao Reljkovi, Brli, Pejaevii i dr.) a po Sremu okcima. Brli, dakle, ne veruje, a i mi sa njime da ime okac dolazi od Succusa, od maarskog sok-az", ni od talijanskog sciocco", ni od rei uskok, ve da mu koren valja traiti u veri t.j. u nainu bogotovlja. Tu mu trai koren i Antunovi. Brli iznosi kao svoj zakljuak, da je ime okac dolo otuda, to se nosioc tog imena krste sa celom akom a ne sa tri prsta, te su ih prozvali akci", od ega je za tim postalo okci. No po tome bi onda svi katolici nosili ime okac, jer se oni ne krste sa tri prsta, ve sa akom! Po nekima (Razprava 43), okci su potomci starih Succi ili Sagasta, pa moda i Sagudata, koji su u VII veku stanovali oko Soluna i Bera sa slovenskim plemenima Dragoviima i borili se sa grkim carem Mihajlom III. No mi ve gore pomenusmo, da je ime okac novijega datuma, te mu nije potrebno koren traiti u drevnoj davnini. Badi, i Fridrih Tama, misle da je ovo ime dolo od planine ok ili uki (?), u njihovoj prvoj postojbini na Balkanu. Ja, meu tim, svojim najnovijim ispitivanjima, polazei sa gledita da ime okac nije ni plemensko, ni oblasno, ni versko, ve vie nadimak, to ga susedna plemena daju jedno drugom kao to su imena op, Torlak, Era i dr. naiao sam na nove resultate koje iznosim kao svoje miljenje:
101

Kad se uzme da su prvi susedi naih okaca na Balkanu druge narodnosti, bili Arnauti, onda zar nije opravdano i u njihovu jeziku potraiti koren ovom imenu. U arnautskom jeziku ima dve rei, od kojih jedna, naroito zadrava panju ispitivaa. Arnautsko oka" znai pojas, a ok" druina, ali ne u uem smislu (socite" Geselschaft"), ve druina u irem smislu (pristalice jedne vere, izvesne navike). Uz to ima i jedno arnautsko pleme, koje se zove scio". Katoliki misionari uspeli su, da mnoge Arnaute pokatolie. Arnauti Muhamedanci, Turci i pravoslavni Srbi tamo nazivaju te pokatoliene Arnaute jednim optim imenom Fanda". No od {113}{114} Fanda (latina"), u optem znaenju te rei, misionari su uspeli da u plemenu Miridita u srednjoj Arbaniji stvore najvernije i najistije katolike. Zanimljivo je za ovu pretpostavku, da svi ostali Arnauti nazivaju te Miridite ok", a jo zanimljivije, da Srbi u Arbaniji dodaju ovoj rei svoj srpski nastavak ac", te Miridite zovu okac." Kod ovako jasnoga izvoenja, ja mislim, da bi izlino bilo unositi kao novu verziju i tursku re ak", koja znai odcepljenje, koja moe da ima isto toliko verovatnoe, kao i Rumijeva verzija, izvedena otuda to su okci sa grkog na rimski zakon odskoili" ili po gornjem otcepili se od grko-istone vere." I zaista jo je najverovatnije da je okac samo nadimak, a ne i ime.

2. Jezik Bunjevaca i okaca. Jezika bunjevakog, jezika okakog, Filologija ne poznaje, niti priznaje. Jezik, kojim govore Bunjevci i okci jeste srpski jezik i to jo najistiji. Kada se uzme da su oni poreklom iz srpske Hercegovine, gde se i danas najlepe srpski govori, onda je to razumljivo. Bunjevci baki, 200 godina odcepljeni od svoje brae, ijekavaca", prestali su biti ijekavci", ve postae ikavci", dok su liki Bunjevci i danas ijekavci, te se i zovu Bunijevci." No baki Bunjevci nisu jo za to Hrvati, to su ikavci. A nisu u prvom redu za to, to su tokavci, te osim toga to govore isto srpskim jezikom oni i imaju i obiaje sline srpskima. Da je jezik kojim govore Bunjevci i okci srpski, potvruju nai filolozi prvoga reda Mikloi, Vuk Karadi, Danii, Reetar i dr., a to potvruju i strani filoloki autoriteti. Mikloi izrino veli, da su oni Srbi ikavci, i da govore jezikom, koji je u svima sitnicama i osobinama potpuno istovetan sa srpskim
102

jezikom, a da spadaju u zapadnu zonu srpske jeziko-slovne oblasti. Mikloi: Vergl. grammatik der slav. sprache." okci su takoe tokavci. Lopai, hrvatski istorik veli, da su okci doli u Slavoniju kao tokavci. To isto veli za njih i V. Klaji dodajui, da su oni sa Bunjevcima zajedno tokavskoga nareja, ikavskog izgovora", a za Vaser {115}Kroate" veli, da su isprva govorili ikavskon tokavtinom. Klaji jo dodaje, da su tokavci jo i u srednjoj Bosni, severnoj Hercegovini, Bakoj, zapadnoj Slavoniji i neto u Dalmaciji." Kod okaca se i danas zadrala tokavtina, a to ih ba i razlikuje od Hrvata, te je Obzor" (u raspravi O Vlasima" 1880. g.) priznao da: Kajkavski Hrvati u okolini varadinskoj, zovu svakoga tokavca Vlahom (itaj Srbinom), bio on vere pravoslavne, ili katolike". Isto tako danas kajkavci u Primorju nazivaju Vlasima" stanovnike-katolike oko Crkvenice, Novog i t. d. Pa i Kranjci u Liu i Krmpotama nazivaju tamonje Bunjevce (nekadanje pravoslavne Srbe) Vlasima", dakle Srbima, jer Kranjac i pravoslavnog Srbina zove Vlah." O samom jeziku njihovu govorili su ve pomenuti velikani filoloki, a oni etnografi, koji su ih, piui o njihovoj istoriji, oznaili kao Srbe, ujedno su time kazali i iji jezik govore. Milan Reetar piui u Jagievu Arhivu (knjiga XVI) o dijalektinim osobinama likih Bunjevaca izrino veli, da jezik bunjevaki nije nita drugo no jezik srpski. Ivan Antunovi u svojoj Raspravi (8, 41, 147 strana) potpisuje re velikoga Humbolta da je pravom domovinom naroito jezik", pa uzvikuje: Ta Srbi su jedne krvi i jednoga jezika, da oni su roena braa Bunjevaca, jednaka su im prezimena, povest".... Antunovi kada je bio upnik (paroh) u Aljmau, gde se na tri jezika drala propoved, kad je bio red na bunjevaku propoved svagda je ispisivao na tabli velikim slovima, da e se predikovati racki." Ma da se to nekima nije dopadalo, on je i dalje ostao pri tome za to to sam veli znao, da i Bunjevac u navadnu svom govoru veli divanili smo racki." Antunovi je i sebe nazivao Racom." Antunovi iznosi jo jednu oporuku iz 16. veka, iz koje se vidi, kako su okci u Baranji govorili 16. veka, a ujedno pokazuje, da izmeu tadanjeg i sadanjeg govora nema razlike. (Oporuka ta glasi: Imadem na potoku Oroliku, kod sela Orolika, na drumu, po vodenice. Ovo ostavljam drugu momu Ignjatiju do smrti {116} njegove s nainom, da se imade od mene i od nae rodbine spomenuti i misah koliko mogu bude za nas mrtve dati govoriti i t. d."
103

Oporuka ova pisana je 16. veka u upi Nijemcima, peuvske biskupije u Baranji. Maar Ivanji veli, da se jezik Bunjevaca vrlo malo razlikuje od srpskoga (nagyon kevsben tr el al szerbtl). Stepan Paveli, pisao je o likim Bunjevcima 1870. g. u Bunjev. i ok. Novinama" te o njihovu jeziku veli ovo: Bunjevci, osim onih na kvarnerskim otocima, koji akavski govore slovenski, svi ostali govore pravo ikavskim jezikom. Iz ikavskog jezika(!) bi morao, polag moje slabe prisude, postojati jezik s kojim se slui srpski narod. Ta i mi ikavci govorimo to" a mesto vjera" velimo vira", ostalo je u govoru sve jednako". Sva je razlika to pravoslavni upotrebljuju tamo slovo e", gde Bunjevci i". Mane Grbi (Karlovako vladianstvo") veli za like Bunjevce, da govore isto srpski, zapadnim izgovorom, te su Ikavci". Oni kau: dite, vira, pliva, bilo, lipo, nito, biati, nimam i t. d. U knjizi Ba-Bodroka upanija za bunjevaku i okaku mlade" (Subotica 1884. g.) itamo u predgovoru: U Ba-Bodrokoj upaniji ivi lip broj Bunjevaca i okaca i njihove jednokrvne i po jeziku najblie brae, Srbalja". Na str. 5. ovog udbenika bunjevakih kola, itamo jo i ovo: Svi to govore jednim jezikom jesu narodnost za sebe. Po tome su Srbi srpska narodnost, Maari Maarska narodnost i t. d. Bunjevci i okci govore onaj isti jezik, kojim govore Srbi i po tome su oni po jeziku najblia braa Srbima." U statistici ove knjige raunaju se Srbi, okci i Bunjevci ujedno (svega 199.000 u Bakoj). Osim svega gornjega i uz jednoduno miljenje svih filologa, stoji jo i to, da ako upitate Bunjevca i okca, kako govori, on e vam odgovoriti racki" (srpski). Slovenski pesnik M. A. Reljkovi ovako se izraava o jeziku svoje sabrae, slavonskih okaca: Nai stari jesu knjigu znali; serbski tili i serbski pisali."
{117} Posle ovoga, svaka je dalja re izlina o tome, kojim jezikom govore Bunjevci i

okci i mi prelazimo na izvesne i interesne karakteristike. U Bai, gde su Bunjevci u veini, gde se u koli ui samo maarski, a u crkvi vie pridikuje maarski no racki, kao to veli Antunovi, Maari su se ipak pretopili u Bunjevce, ali to je postignuto po cenu toga, to je jezik tamonjih Bunjevaca iskvaren,

104

izmean maarskim reima, to pokazuju ovake reenice: Daj mi taj kalap (eir); Neimamo dosta takarmanja (pie) na pinkeu (Duhovo)" i t. d. Pukovnik Ivan Murgi izneo je u Raspravi" ove vrlo zanimljive stvari o jeziku likih Bunjevaca: Neki kau n pr.: ove gdi si bija ? to si radija ? Vridni brate Jandrija, to si zablistija. Kod njih izlazi sve na ja." U drugih mistih u Liki, i gornjih krajevih, gdi su plemena pomiana kao u Peruiu i Buniu i ostalih mistih, koja su bili Turci osvojili, izrauju se ovako: oti, do, vrt, kot, po i t. d. Ovima se opet sve svruje na o". Ali i tamo kau: lipo, dite, sino, bilo, kab, kot". Pravoslavni pak govore: lijepo dijete", vrijeme", ta", poa" i meaju mnoge turske rei za one, koje Bunjevci ovako zovu: guvno, studenac, most, prah (barut), pokriva, oglavnik (amija). Ako se pravo uzme, nije izmeu pravoslavnih i Bunjevavaca tolika razlika, koliko izmeu njih oboje i Kranjaca. Ovi (akavci) kau: a kadi si bil? a si radil? Kude gre (ide)? Jesu dobro spali? A Bunjevac kae: Jesil dobro spavo ili spavao? (A mesto a" veli to"). Kranjci u Leu i Otocu kau: moja hia" (kua), mali peteh" (pile). U naglasku je velika razlika izmeu Bunjevaca i Kranjaca." [Kranjce u Lici naselio je pop Marko Mesi oko Gospia: po Kanii, Bjelaju, Novom, Mualuku, Osijeku i po Budaku; Nikola Holjevac i Stevan Pezelj naselili su Kranjce na Udbini, Tesliu i Podlapai. Stareina Mudrovi naselio ih je po Ribniku, Budaku i irokoj Kuli. (M. Grbi I.) M. Sladovi pak veli: Puanstvo preko gvozdansko, a to je preko Kapele jest kranjskog porjekla: u Modruu, Munjavi, Zagorju, Otariji, Gener. Stolu, Leu, Bilaju, Novom, Ribniku, Bruanima, Kosinju, Kaluercu i Kuterevu. Oni su vrlo poboni, mirne krvi, radeni. Rade grnarske poslove i drveno posue. Nose beo gunjac i odelo od belog sukna. Naroito ensko odelo pokazuje da su kranjskog porekla. I Srbi i Bunjevci zovu ih Kranjcima, pa tako se i sami zovu. Bunjevci, ma da su jedne vere s njima, znatno se razlikuju. Jo se ne zna, da li su oni pravi Kranjci (Slovenci) ili ostaci Hrvata, izbeglih u Kranjsku.] *

105

{118} Mi ovo razlaganje o jeziku zavrujemo sa izrekom Peela: Narodi, koje

zajednica jezika spaja, izvesno su jednog istog porekla."

8. Narodnost Bunjevaca i okaca. Videli smo istoriju Bunjevaca, videli smo da im ime nije narodnosno, ve oblasno, videli smo da im je jezik srpski. To smo videli i kod okaca, ije je ime takoe samo nadimak, a ne pravo nacionalno ime. I zar je posle toga jo nuno u naroitom odeljku raspravljati i o tome, kojoj narodnosti pripadaju oni? To zaista ne bi bilo neophodno nuno, jer je to stvar vie no jasna, ali poto ivimo u vremenu, kad razna braa svojataju ak i srpskog Kraljevia Marka i itave srpske zemlje, onda nee ba biti sa svim izlino, da se uje ta nauka kae za narodnost Bunjevaca i okaca. Nae je miljenje o tome kratko i jasno. Bunjevci su se doselili iz Hercegovine, a okci iz Bosne, gde nikada pa ni sada nema druge narodnosti no srpske. Dakle, kada su njihovi pretci bili Srbi, ne mogu ni oni biti drugo, naroito kad su jo i do danas sauvali istotu jezika i obiaje svojih predaka. Oni su katolici. A zar vera ima to sa narodnou ? [Ima, moda, samo u toliko, to je jedna vera pogodnija od druge za narodnosne aspiracije i opstanak jednog naroda. N. pr. istina je, da su pravoslavni Srbi najbolje ouvali svoju narodnost, a istina je i to, da danas samo pravoslavni Sloveni imaju svoje samostalne drave (Rusija, Srbija, Crna Gora, Bugarska).] Na se narod deli na tri veroispovesti, ali to nita ne smeta nauci, da ona konstatuje neoborivi Fakat, da su to Srbi, ma da ih ima pravoslavnih, katolikih i muhamedanskih, pa, ako hoete, i protestanskih (u Maedoniji). Maari se dele jo u vie veroispovesti, ali su za to svi dobri Maari. Zato jo nikome nije palo na pamet, da kae, da su oni Maari evangelike vere Nemci za to, to ima i Nemaca evangelika. Tako bi to isto bilo, kad bi neko na pr. rekao da su Bunjevci i okci za to Hrvati, to su katolici, jer su i Hrvati katolici, ili kad bi neko kazao da su Rusi i Srbi i Rumuni samo za to Grci, to su svi etvoro pravoslavni, pa jo grkoistonjaci"! Sa takim tvrenjima dolazi se do apsurdnosti. Najzad, ko je ujedinio i stvorio veliku Nemaku? {119} Katoliki i protestanski Nemci. Ko je od Francuza nainio najsimpatiniji, najbogatiji narod, grande nation, no protestanski i katoliki

106

Francuzi. Nema narodnosti, osim ruske, koja se ne deli na razne vere, ali za to je svima narodnost vie svega.
{120} Vera je drugo, a narodnost je drugo, ali istina je veita, da je brat bratu mio, pa

ma koje vere bio. A sad da vidimo ta veli nauka i njeni predstavnici o narodnosti Bunjevaca i okaca. U svim dokumentima, koje smo izneli u odeljku o istoriji, Bunjevci se pominju kao katoliki Srbi (katholische Raitzen, Rasscianos uniti). Tako su se oni sami nazivali, kad su doli u Baku, pa su ih tako i drugi nazivali, te im je to bilo tada slubeno ime. U slubenoj vojenoj statistici za Liko grofovstvo sa Zvonigradom (1712. g.), austrijske vojene vlasti nazivaju like Bunjevce katolikim Srbima" (Vaniek I.). U starinskim listinama zovu se oni katolikim Vlasima", a najvie Morlacima", kao to su strani pisci zvali i pravoslavne Srbe. Papa Pavle V. naziva ih 1611. g. katolikim Srbima". Kanonik Brajkovi naziva Bunjevce u Ledenicama Vlasima", a isto tako naziva i pravoslavne Srbe (1696. god.). Bunjevci i sada kau da su Raci, naroito oni oko Budima. Svetenik ore Brki piui (VI. Tudomnytr 1839. g.) o nonji i obiajima Bunjevaca na epelskom ostrvu, Erdu, Perkapi, Tukulju i ostalim selima oko Budima, zove ih katolikim Srbima." To kae bunjevaki svetenik Brki. On veli dalje, da i oni sami sebe zovu Racima, a jo i Bunjevcima. U ovome pitanju merodavan je sud bunjevakih pisaca, od kojih prvi Bunjevac Ivan Antunovi u svojoj Razpravi" evo ta veli: Budite srdano pozdravljeni brao Srbi! Ta ma svit ta govorio i pisao, nikada nee uzdrmati moje najvre uverenje, da smo jednim otcem od jedne te iste matere roeni, krv od krvi, kost od kosti. O tom svedoi slog i trup tila, mast, lik i oblik, narav obiaj i adet u radosti i alosti, u jelu i piu, u odilu i obiteljskom ivotu, u nainu gazdovanja, miljenja, oseanja, u miru i ratu, jedna te ista imena i prezimena"... i t. d. (str. 9.). Nimci i Maari govorei o junim Slovenima, zovu ih racima" (str. 40). A da mi nismo drugo, no to je onaj narod, koji se danas nazivlje Srbinom, Hrvatom, Dalmatincem i t. d. to mora {121} priznati svako koji nam oblik. staru narodnu nonju, nain ivljenja, rada, alosti i veselja rasmatra. Pa da i isti jezik govorimo, mislim, da nije potrebno dokazati". (str. 41.).

107

Ta Srbi su jedne krvi i jednoga jezika, da, oni su roena braa s Bunjevcem i okcem, da bi meu njima jedva naao prezimena, osim Popovia (od oca popa uzeta), koje ne bi podjednako nosili i Srbi i Bunjevci i okci" (str. 147.). Antunovi veli (na str. 119 i 120) da ba za to, to nas Maari i Nemci racima" nazivaju, za to je i on celog svog veka ime Rac" izgovarao pred njima i da se on imena Rac" ni u privatnom ni u javnom ivotu nikad nije zastidio. Dalje veli, da i Bunjevci obino vele: divanili smo racki" (srpski). Kako Antunovi jo misli o Srbima, to e se videti u odeljku o knjievnosti. Uz Antunovia stoji i slavni slavonski pesnik Reljkovi, koji u svome Satiru" veli za Slavonce (okce) da su serbski tili i serbski pisali. " Vuk Karadi (Renik 1852) veli, da je Bunjevac u Bakoj Srbin zakona rimskog", a Bunjevka Serbin kath. religion." M. Sladovi, Hrvat, (Povesti biskupijah" 1856.) izrino veli za Bunjevce doseljenike u Lici: preavi ovi Srbi polazili su nae (katol.) crkve"... pa dalje: ....tim nainom preu Bunjevci Krmpotski sasma u krilo nae katolike crkve". Sladovi je radio svoje delo po izvorima u katolikim manastirima i ba na osnovu tih vanih izvora on kae, da su oni preavi" (doselivi se) bili Srbi. U istome Sladoviu itamo, da je u Otariji, bunjevakom mestu, bio u 18. veku sudac Stipan Ukasi, koji potie lozom od srpskih knezova i da ima dotina pisma kod svoje kue." Isto je tako u Zveaju bio knez Srbin Mikojevi. ak i g. V. Klaji, koji u svakom istom Srbinu gleda Hrvata, veli (Opis zemalja" II): Istini za volju istaknuti nam je, da se velik deo Hrvata (!) po Hrvatskoj i Slavoniji zove Srbi, osobito oni koji su vere grko-istone." Ona re osobito" (naroito) odaje, Klajievo uverenje, da osim pravoslavnih ima i katolikih Hrvata", koji se zovu Srbi, ili drugim reima, da ak i po Klajiu, ima katolikih Srba. A {122} gde bi mi pre nali te katolike Srbe u Trojednici, no u likim Bunjevcima i u slavonskim i sremskim okcima? Dr. V. Bogii (Knjievnik" III. 1867. g.) naziva bake Bunjevce katolikim Srbima. Tako isto i N. . Vukievi u svome zemljopisu (1875). F. Mikloi veli, da u Bakoj nema hrvatskih naseobina, prema tome su Bunjevci Srbi

108

Ueni filolog Dr. M. Reear u XVI. knjizi Jagieva Arhiva za slov. Filologiju", ocenjujui moju prvu radnju o Bunjevcima (Letopis" 1894. g.) tvrdi da su Bunjevci i okci katoliki Srbi. A sad da vidimo ta vele o njima strani pisci, etnografi, istorici i statistici: Cernig (Ethnographie I.) rauna t. zv. Bunjevce u Bakoj, i okce u Bakoj i Baranji u Srbe." viker (Statistik der kn. Ungarn 1877.) pie: etwa 70.000 katolische Serben Schokaczen und Bunyevacen)." Fenje Elek (Magyarorszg statistikja) veli na jednom nom mestu okac ili katoliki Rac", a za tim: a kath. vallst kvet szerbusok shokaczoknak vagy bunyevczoknak neveztetnek... s mind a kt hiten lv szerbusok kzletben illyreknek is neveztetnek.." (Srbi, sledbenici katolike vere zovu se okci ili Bunjevci... a Srbi obih vera nazivaju se jo u javnom ivotu i Ilirima"). Isti pisac ubraja Bunjevce i okce u Srbe, i u Svom drugom delu Magyarorszg leirs (1846. g.). P. Hunfalvi (Magyarorszg Ethnographiaja") veli: okci ili Bunjevci su katoliki Srbi." K. Galgoci (Pestmegye monographiaja") veli: Dalmatinci (Bunjevci) su Srbi, a okci Bugari(!!!)" I. Tomka Saski u svome delu Introductio in Geographiam " koje je izalo 1777. g. zove Bunjevce Srbima, a na drugom mestu Dalmatincima ili Ilirima." Dr. A. Konek u svojoj statistici (1878.) pie: a slavonitk a szerb vagy Illyr nemzetisghez tartoznak, a sokacok s bunyevczok pedig nem egyb mint kath. szerbek." (Slavonci pripadaju srpskoj ili Ilirskoj narodnosti, a okci i Bunjevci nisu drugo ve katoliki Srbi).
{123} Jekelfalui (Helysgnvtr 1892.) ubraja Bunjevce u red Srba, a okce u red

Hrvata. Prof. I. Ivanji smatra ih na svakom mestu za katolike Srbe i dokazuje, da su pod tim imenom i doli u Suboticu. Bunjevce i okce raunaju u Srbe jo i ovi pisci i dela: E. Picot (Les Serbes de Hongrie); Pal Magda (Magyarorszg leirsa 1819 g.); Vigantove (Kzhaszn
109

ismeretek Tra"); Hekenat (Ujabbkori ismeretek Tra"); Lnder und Volkerkunde" (Prag 1818 do 1823); Oesterr. Katalog (1861). Konverzacioni Leksikoni Majerov, Brokhausov, Palasov i u opte sva ona dela, koja su o njima ma samo nekoliko rei progovorili, nazvali su ih Srbima katolike vere. Mi smo naroito pazili, ali ne naosmo ni jednog sranog etnografa, koji bi sumnjao u njihovu narodnost. To je razumljivo, jer bi taka sumnja bila paradoks. Pa ipak nekima, moda, i izgleda, da je pitanje o narodnosti Bunjevaca i okaca jo otvoreno pitanje u nauci, jer ih Hrvati nazivaju Hrvatima. ee biva da zagrebaki {124} politiki listovi rado trae Hrvate u Bakoj" ali jo ne zapazismo ni jednu naunu raspravu od strunjaka pisca sa hrvatske strane, koji bi u to ozbiljno verovao, te to i drugima dokazivao. Izgleda, da to ini jedino ueni Vjekoslav Klaji (Opis zemalja" 1883.), ostali hrvatski pisci su obazriviji, te se ne laaju posla, o kome je nauka ve pre toliko godina izrekla svoj sud. Radoslav Lopai n. pr. veli za like Bunjevce da su Vlasi", ali s ogradom, da ni ostali (pravoslavni) Vlasi nisu Srbi, ali time to ih je priznao za Vlahe, kazao je ujedno da nisu ni Hrvati. Ivan Murgi veli u Antunovievoj Raspravi" (str. 49.) da liki Bunjevac nikad nee rei ja sam katolik" ili ja sam Hrvat", ve navek: Ja sam pravi Bunjevac." A zagrebaki Obzor" raspravljajui 1880. g. o Vlasih" veli: Kajkavski Hrvati u okolici varadinskoj zovu svakoga tokavca Vlahom, bio on vjere pravoslavne ili katolike." Bunjevci su tokavci te Obzor" misli kao i g. Lopai, a nikako ne kao g. Klaji. Onda bi mogli svriti ovaj odeljak, to i inimo sa ogradom, da nas pri pisanju ovoga odeljka nije rukovodio ovinizam, ni kakva propagandska celj, ve isto tenja: da se utvrdi jedna nauna i prirodna istina.

IV. Prosvetno i privredno stanje.

1. Crkva.

110

Bunjevci i okci jesu vere rimsko-katolike. Dok za Bunjevce i to one u Bakoj znamo, da su iz Like doli u Baku kao katolici, dotle su okci doli u Baku i Baranju, veim delom, kao pravoslavni, pa tek docnije primili katoliku veru. Sadanji okci su delimice potomci onih, prvo pounijaenih pa posle pokatolienih Srba u Slavoniji, Sremu, Baranji i Bakoj. Mi znamo, da je unija imala izvesnih uspeha, i da je dosta naeg naroda pokatolieno, a gde bi te pokatoliene Srbe pre nali no u sadanjim okcima. Tragovi prvanje vere ouvali su se kod okaca u Bakoj donekle u obiajima, i u tome, to stariji jo i sada, pa negde, znaju crkvene pesme pravoslavnog obreda i nazivaju ih starovirskim pismama", t. j. pesme iz stare vere. Oni isto tako nazivaju i narodne junake pesme.
{125} Za Bunjevce se pak sigurno zna, da su kao katolici doli u Baku, u pratnji

kotolikih kaluera, a sem toga ih i u svima vojenim dokumentima tadanjim nazivaju katolikim Srbima. Nije jo samo raspravljeno tano, da li su oni doli kao potpuni katolici rimskog obreda ili kao unijati, katolici grkoga obreda. Jedna pojava iz vremena njihova dolaska govori za ovo poslednje. Antunovi iz toga, to je poglavica salvatorijanaca odmah vratio u Bosnu ili pravilnije u Liku te Franjevce drave bosansko-argentinske, koji su dopratili Bunjevce, k misli, da je verovatno da su ovo bili Fratrovi, bolje kalueri katoliki grko-slovenskog obreda." Prvo je pitanje, koje valja postaviti, jesu li Bunjeeci i iz Hercegovine doli ve kao katolici u Liku ? Neke pojave potvruju da su jo tada bili katolici, dok drugi, i to daleko jai dokazi govore za to, da su Bunjevci kad su se krenuli iz Hercegovine bili pravoslavni i kao takvi i doli u Liku. U pokrajini oko Bune reke bilo je i pree katolika, a ima ih i sada. Pukovnik Murgi u Razpravi" veli, da su ti doseljenici bili krani", dakle katolici. Ali, da se to kakvim dokazom utvrdi, to ne mogosmo nai nigde, i ako smo mi velik deo naeg vremena obratili istraivanju ba ovoga. Kod takog stanja stvari, mi moramo pre verovati da su oni doli u Liku kao pravoslavni, pa se tek tamo pokatoliili. A evo zato: Oni, koji tvrde, da su Bunjevci doli kao katolici u Liku, ne poriu, da je dolo s njima i pravoslavnih Bunjevaca". Mi pak mislimo, da je ba vei deo morao biti pravoslavan. Izgleda, da je bila oskudica u pravoslavnim svetenicima, te su katoliki misionari mogli, bez prepreke, da uspevaju. Ta akcija katolienja dolazila je iz senjsko-modruko-krbavske biskupije, kojoj je posao bio olakan i time, to je jo od 1248. g. dozvolom pape Inokentija IV. imala slavensku slubu, te je doavi narod, bez duhovnih pastira, jedva i mogao zapaziti razliku izmeu svoje prvanje i ove nove vere.
111

{126} Manojlo Sladovi opisao je u svojoj Povesti biskupija senjske i modruke", po

arhivama biskupskim, taj prelaz ovim reima (str. 436.): Preavi ovi Srbi (naseljenici), polazili su nae katolike crkve, i bijahu nastanjeni (pohaani, obslueni) veinom od naih (katolikih) popova, to je taj obiaj i danas vidan gde Srbi k' naim upnikom za blagoslov dojdu, a i mae (mise) plaaju, nae crkve osobito na mladu nedelju oli koj god (praznik) pohaaju. Tim nainom preu Bunjevci krmpotski sasma u krilo nae (katolike) crkve, prem se do 18 veka od hriana (Srba) zamenito (uzajamno) enijahu, pae im je i odelo isto" (i ako je biskup oli 1746. pod kaznom nezakopavanja u zemlju zabranio tu meusobnu enidbu, a odelo malko izmenio"). Ovo je i suvie jasno. Bunjevci su dakle preli kao Srbi pravoslavni, ali ne imajui svojih popova, [Knez Mikojevi u Zveaju, Srbin, pria, da su se Hriani u velikom broju naselili u Liku, ali da su tada imali samo 2 paroha.] bili su veinom nastanjeni (obsluivani) od katolikih popova, polazili katolike crkve" i tim nainom preoe Bunjevci krmpotski sasma u krilo katolike vere." Ovo je sve izneo i napisao Sladovi, Hrvat, profesor senjski i tajnik biskupa senjskog i mi nemamo razloga, da mu ne verujemo. Taj proces katolienja iao je ovim tokom, o emu nalazimo puno pojedinosti u zaista vrednosnoj radnji Manojla Grbia Karlovako Vladianstvo", u Sladoviu i u drugim radnjama o Gornjoj Krajini; Sa narodom, koji su se selio, svagda su dolazili kalueri. Ima ih u svima seobama. U umberak se naselio narod predvoen svetenicima. Kada se 12.496 dua naroda naeg naselilo u karlovaki Generalat, dolo je sa narodom 29 svetenika i 17 kaluera. I Bunjevci su doli u Baku predvoeni kaluerima. Oni su vrbovali narod i nagovarali ga na seobu na austrisko zemljite. To su naroito inili unijatski svetenici i kalueri, koji obueni kao i pravoslavni, sa slovenskim bogosluenjem staroga obreda, predstavljali su se narodu u turskim pokrajinama kao pravoslavni svetenici i nagovarali narod da se iseljava. Srbi, koji su se u toku seobe pomeali sa {127} katolicima, preli su posle i sami u katoliku veru, kao to je to sluaj sa srpskim naseljima u Kranjskoj i sa srpskim uskocima na Primorju oko Senja i Novog. Na uskokom primorju narod i danas kazuje za mnoge razvaline, da su to ostaci nekadanjih pravoslavnih crkava. [Fras: Topografie der Carlstadd. Milit. Grnze] Prelaz u katoliku veru (pravilnije prvo u uniju, pa tek docnije u katolianstvo) bio je olakan time, to se tada i u katolikim crkvama sluilo slovenski, crkvene knjige bile su tampane irilicom, svetenici su nosili narodno odelo i imali duge brade i kosu, kao i pravoslavni svetenici. Naroito je mnoge pravoslavne Bunjevce i Srbe pokatoliio pop Marko Mesi, o kome smo ve govorili. Mesi je silom uklanjao i onaj mali broj pravoslavnih svetenika, i u njihove parohije slao katolike popove i
112

tako katoliio pravoslavne Bunjevce. Iz jednog izvetaja vidi se, da su kapucinski kalueri pokatoliili 400 pravoslavnih. Misionari su imali stalne stanice u Peruiu i Kanii. Tu, u Kanii bio je i katoliki manastir. U katolikim izvorima nalazimo o toj radnji ove podatke: Na propoved i katihizaciju dolazili su u taj manastir i izmatici (pravoslavni) i svake godine bi se mnogo njih povratilo u krilo svete matere crkve (katolike). Tada su pokatoliene uvene srpske porodice u Lici: Rukavine (baroni), Doeni, Starevii (pretci Veliko-Hrvata Ante i Davida Starevia), Radoevii i dr., no od kojih porodica ima i danas i pravoslavnih i katolika. [Porodice Kaia, Filipovia i Damjania u Lici dobile su 16561690 g. plemstvo. Za porodicu slavnog srpskog vojskovoe, srpskog enerala ure Horvatovia zna se, da se u prvoj polovini XVI. veka doselila u Liku u selo Veliki Mualuk (tadanja I. lika graniarska pukovnija) i tu je pokatoliena.] Tim putem su, sem ovih, prele u katolianstvo i mnoge druge stare srpske porodice, te su im sad potomci najvei Hrvati, ali ih narod i danas zove: Vlasima." To ime najbolje kazuje, da su im pretci bili pravoslavni Srbi. Zna se da je u Krmpote u Lici 1605. god. naseljeno 700 pravoslavnih, koje naselje M. Grbi naziva srpsko-bunjevakim". Oni su svi preli u katoliku veru, ali jo i danas priaju mnogi tamonji Bunjevci, kako su im pretci bili pravoslavni, starovirci." Oni i danas slave svoje krsno ime, srpsku slavu, u emu se naroito odlikuje pleme Radoevia.
{128} Isto su tako i stanovnici u Priliu i Rosopajniku nekad bili vernici pravoslavni,

ali su u toku vekova pokatolieni. Propaganda verska toliko je uticala na njih, da su oni sem vere pronenuli i nonju, pa donekle i svoj jezik. Da su doista bili pravoslavni dokazuje nam ba Hrvat Lopai pominjui privilegiju iz 1558. g. u kojoj se oni nazivaju Wolaki de Moskoviz (Vlasi Moskovskog, ruskog obreda? {Malorusi ili Rusini?}) 1580. g. postojala je tu pravoslavna crkva, ali je ve 1650. g. pokatoliena. U Vinodolu, koji sam ja skroz proputovao, biskup Ratkaj pokatoliio je jo 1713. g. mnoge pravoslavne Bunjevce. Katoliki biskupi imali su toliko moi kod graniarskih vlasti, da su pravoslavne srpske vladike mogli na svakom koraku poniavati, pa ih ak iz pravoslavnih Eparhija straarno proterivati. U sadanjim katoliko-bunjevakim selima u Lici drali su se 1768. g. jo dosta dobro i pravoslavni Bunjevci. Iz Grbieve statistike vidi se, da je te godine bilo Pravoslavnih Kua: U Graacu U tikadi 43 51

113

U Visuu U Lovincu U Poitelju U Ribniku (1696. g. 40) U Smiljanu U Buniu U G. Kosilju U D. Kosinju U Otariji Danas je tu skoro sve pokatolieno.

67 7 64 4 35 102 5 77 1

[O katolienju pravoslavnih Bunjevaca u Lovincu, Bruvnu, Buniu, Smiljanu, Kosinju, Jablancu, Sv. Jurju, Krasni, kao i o unijaenju naeg naroda u Lici, vredi proitati M. Grbia I. deo, str. 98 100, 199, 245, 248270, 274, 279 i 280] Pored svega napornog rada katolike propagande ipak katolienje pravoslavnih Bunjevaca nije u poetku ilo tako brzo i lako, jer je 1697. g. zabeleeno u Lici samo 1000 Bunjevaca katolika u 160 kua, meu tim, i ako je vei deo Bunjevaca produio put za Baku, ipak {129} je te godine moralo biti u Lici najmanje 10.000 Bunjevaca, naravno i katolika i pravoslavnih ukupno. U ostalom, taj mali broj katolikih Bunjevaca u Lici 1697. g. odgovara srazmeri izmeu pravoslavnih i katolikih Bunjevaca u dobu njihova dolaska u Liku, jer je u to doba katolikih Bunjevaca bilo vrlo malo. U buni Bunjevaca protiv pokatolienih Turaka u Peruiu 1693. g., kao i u buni ribnikoj 1702. g. pominje se, da je vei deo pobunjenika bio pravoslavne vere (pravoslavni Vlasi"), od kojih posle postae katoliki Bunjevci. [Pravoslavni narod bunio se u vie prilika protiv katolienja, kao to smo u ranijim odeljcima videli. 1751. g. pobunili su se pravoslavni u Buniu, Joanu, Peani i Debelom Brdu povodom nasilnog unijaenja. Bajan Mijat Budisavljevi sa Doji Banjaninom i Maletom Lonarem, digao je te godine narod na oruje, koji otera katolike kaluere i kranjske popove.]

114

Inae su u tome vremenu pravoslavni i katolici u Lici iveli u najveoj slozi, koja je ila ak tako daleko, da se ni na versku razliku u samim bogomoljama nije mnogo gledalo. Tako je 1696. g. pravoslavni kaluer Nikola Uzelac sluio kao upnik katolikim Hrvatima i Bunjevcima, dozvolom biskupa Glavinia, a u isto vreme i pravoslavnima. Zna se na pr., da je u Kosinju sluio slubu i pravoslavnima i katolicima isti Uzelac potinjen (kao kaluer ili rascijanski" paroh) episkopu vlakom Isaiji Popoviu iz Mare." U Kosinju, Sv. Jurju, Krmpotah, Jablancu i Krasni bilo je puno pravoslavnih Bunjevaca, ali nisu imali svog, ve zajednikog katol. svetenika. Katoliki pop Marko Mesi pak upravljao je neko vreme i poslovima pravoslavne crkve za odsustva vladike Ljubovia, koga je zastupao. Kod takih prilika nije udo, to se moglo iriti katolianstvo meu dotle pravoslavnim Bunjevcima. * Unijaenje okaca poeli su Kolonievi misionari 1695., a posle dovrili ostali udrueni misionari Congr. de propaganda fide". [akovaki biskup trosmajer otvorio je 1853. g. u akovu specijalno uilite za bosanski klir, gde su uili i okaki sveteniki kandidati za Baranju, Baku, Srem i Slavoniju.] ak su i verske knjige tampane irilicom, od kojih pominjemo Nauku Hriansku", koju je izdao Koloni u Ternavi 1690. g. i katihizis Jezuite P. Kanizi, tampan u prevodu {130} srbuljskom irilicom u Rimu jo 1583. g. okci su selo Bau naselili 1699. g. kao pravoslavni, pa se tek posle pokatoliili, a isto tako u Duna-Fldvry sve do 1690. g. nije bilo ni jednog katolikog popa, ve samo pravoslavnih kaluera. U Bau (stari Bach, Bachia, Bath) bilo je 1770. god. jo dosta pravslavnih, ali su oni ili pokatolneni ili se raselili u selo Deronje (donja Baka). Senjska biskupija pokazala se u katolienju pravoslavnih revnosna, naroito u poetku 18. veka, o emu Sladovi ovo pie: Da je i u drugih po biskupiji Srbah unija postojala, to je belodano iz pisma senjskog biskupa Benzona, Karlovakom generalu tubenbergu 1776. g. i kako nas i postanak krievake biskupije upuuje." Pre unijaenja u veem broju, Srba katolika (okaca) bilo je vrlo malo u Baranji i u Sremu. A i stanje katolike crkve u Slavoniji ne bee zavidno. Katolika bee vrlo malo, tako da Petar Jurjevi sremski biskup, sa Marjanom Moraviem, bosanskim biskupom mole 1656. g. od beke vojene uprave ne potporu, ve lemozinu" (milostinju), jer ni sebe ne mogu da izdravaju. A iz istih razloga odrekao se biskup Benli, ak i svoje biskupije 1669. god. *
115

Nae je miljenje, da su Bunjevci tek u Lici pokatolieni, te se je pokatolieni deo odande krenuo za Baku, dok je manji deo katolikih, i ostatak pravoslavnih zaostao u Lici. Ovo je u ostalom, osobeno crkveno pitanje u istoriji Bunjevaca, a da ga rasprave, mislimo, da su najnadleniji i najpozvaniji ueni sluaoci oltara Boijeg, Bunjevci, kojih ima lep broj i koji su toliki rodoljubi, da e se toga latiti. U tome poslu posluie ih najbolje arhive raznih franjevakih manastira, jer su, kao to Antunovi veli, Franjevci redovnici nam hvale vredno sauvali ono, to se virskoga ivota naih starih ticalo" i t. d. Antunovi osim toga, imenuje doslovce manastire gde takve grae ima i naroito istie zasluge oko toga Eusebija Fermendina, predstojnika manastira u Baji, uena redovnjaka, poreklom Bugarina. [Za crkvenu istoriju Bunjevaca i okaca naao sam lepe podatke kod Katone (I. deo), Prag, Bombardi, Svastia Magyar Historia" i t. d. Specijalno o istoriji bake biskupije v. lanke o Bau u Sub. Nov". br. 11, 12, 15 za 1896. g.]
{131} Bunjevci su doli u Baku pod vostvom 18 kaluera Franjevaca bosansko-

argentinske crkvene drave. Zato, to su te kaluere, baki isto katoliki kalueri vratili odmah natrag, Antunovi misli, da su ti kalueri, a i narod, koji dovedoe, bili katolici grko-slovenskog obreda (t. j. jo unijati). Poglavica salvatorijanaca hteo je da Bunjevce prevede to pre na latinski obred, i za to je i vratio njihove kaluere, da mu u tome ne smetaju. A to nije tako teko ilo, jer su Bunjevci ovde ve nali dosta svojih sunarodnika (okaca) katolike vere, latinskog obreda. Da su Bunjevci u Bakoj i pre vee bunjevake seobe 16861878 god. bili katolici, to se iz Antunovieve Rasprave" moe na vie mesta videti. Tako u enekom samostanu ima pribeleeno ovo: G. 1657. alju se nekoji Dalmatinci (t. j. Bunjevci) u Seenj na kole. U Segedinu nareuje se 1668. g. za Maare i Dalmatince, sveenik. God. 1660. alju se u Seenj klerici na nauke, veinom Dalmatinci." Iz ovoga se vidi, daje Bunjevaca i to katolika bilo u ovim krajevima i pre velike seobe 1687. godine. Subotica je jo pre Mohakog poraza potpadala pod baku (potonju kaloku) arhibiskupiju, osnovanu u 11. veku. Po crkvenoj podeli spadala je Subotica pod segedinskog preposita. Na subotikim pustarama: Veruiu, Tompi, Ludou, Tavankutu, ebeiu, Radanovcu, estisaru koje su pree bile samostalna sela, bilo je crkava obe veroispovesti, od kojih su razvaline jo u prolom veku bile ouvane. Poto su se Franjevci, koji su dopratili Bunjevce pri velikoj seobi 1687. g. i ostavili svoje verne u Subotici, vratili u Bosnu, subotikim Bunjevcima dolaahu segedinski {131} Salvatorijanci", da vre duhovne dunosti. Od 1. Decembra pomenute godine, bio je stalno u Subotici Bertalan Benjovi, koji je ve i matrikule crkvene vodio. 1653. g. doao mu je u pomo kaluer Bunjevac Jeremija Guganovi (Ludai), koji je bio propovednik i stanovao u gradiu Kuli" (gde je sad manastir Franjevaki), gde je
116

bila i kapela. Interesno je, da je njegova zvanina titula bila kaluer pri rackoj koloniji", dokaz, da su zvanini krugovi i tada smatrali Bunjevce za Race" (Srbe). Od kaluera, koji su narod dopratili u Suboticu, ostade samo Anel arevi, ali i on se vratio nazad, im su segedinski kalueri nauili jezik Bunjevaca, te mogdi vriti svoju dunost. Cela varo bila je tada vrlo neugledna, iz samih sitnih koleba. Jedina ugledna zgrada bee tvrava, takozvana Kula", koja je imala tri sprata. U donji su se smestili kalueri i tu otvorili kapelu, u gornjim spratovima sedili su graniarski kapetani, Bunjevci: Sui, Mareti, Bujavi i Kaji sa svojim porodicama. U to vreme bilo je ve Franjevakih samostana u Baji, Somboru, Bau i Kaloi, kao to svedoi zapisnik skuptine fratarske, drane u Rimu 1693. god. [Manastir u Bau bio je do XIV. veka u rukama Templaraca, zatim u rukama Konventualaca, pa Franjevaca (bosanskih) koji ga opravie, jer je posle muhake bitke bio razoren, a i za vreme Rakocijeve bune. 1832. g. manastir je sasvim dovren, Kalueri ovog manastira bili su u okakim parohijama u Bau, Vajski, Plavnu, Monotoru, Sonti, Beregu, Kolutu i Santovu sve do 1766. god. U tome manastiru postojala je kola jo u prolom veku.] Bajsku parohiju rukovodi ve 1693. g. Bunjevac, otac Ivan Vidi. Od toga vremena vidimo ve u bunjevakim mestima kaluere Bunjevce. Od 1710. g. stalno su Bunjevci imali za sveenike Franjevce redovnjake. Te godine poinju oni u Subotici zidati samostan od valjaka, uz pomo ktitora, Bunjevca uke Lonaria, Crvenka. uka je radio kao zidar, a Fratrovi su mu dodavali opeke. [Podatke o crkvenim prilikama u Subotici nali smo u raspravi prof. Ivanjija i I. Antunovia.] Godine 1717. proglaen je subotiki samostan za rezidenciju, a za prezidenta postavljen je otac Jerko Ludai Guganovi. Pomonici mu behu Alfons, Sokol i Sazel.
{133} Segedinski Bunjevci pokazali su se u vie prilika kao dobri sinovi svoje matere

crkve. Tako je veliki rtvenik u Fratarskoj crkvi u Segedinu podignut 1713. trokom ure evarca, Bunjevca. U to vreme pada katolienje mnogih pravoslavnih Srba u Subotici. Antunovi misli, da su oni bili ve unijati, pa su, u oskudici unijatskog svetenika, primili latinski obred. Ve 1718. godine dobili su Franjevci od dvorske komore itavu kulu subotiku na raspoloenje. I pored protivljenja vojenih kapetana, koji su u njoj stanovali, ipak g. 1724, prelazi samostan konano u ruke redovnjaka, poto se iz njega iselie
117

graniarski kapetani i asnici: Suii, Maretii, Vujavii i Kajii, koji su dotle tu stanovali, jer je to bila pree Subotika tvrava (kula). Ratni pribor i oruje, koje se tada tu zatekdo, bi preneeno u Segedinsku tvravu. Tako od nekadanje subotike tvrave posta crkva i Franjevaki samostan. Grad je imao dve kule, od kojih je jedna poruena, a ona druga na junoj strani zadrana je za toronj koji i danas stoji. Crkvu je osvetio 1736. g. kaloki biskup ura Patai. Crkva je sazidana iz priloga, skupljenih od 173235. g. meu Bunjevcima, jer su tada samo oni bili katolici u Subotici. Prilagai su izjavili elju, da im za svetenike ostanu samo Franjevci. U tridesetim godinama prolog veka bilo je u ovom samostanu 510 otaca.

118

Crkva i Franjevaki manastir u Subotici (slika na str. 66). Najstariju katoliku crkvu i manastir u Subotici podigao je red kaluera Franjevaca, svetenika bunjevakih, u prvom dobu njihova dodaska u Baku. Crkva i manastir podignut

119

je na mestu starog gradia subotikog. O ovoj bogomolji nai e itaoci opirniji opis na str. 65, 132 i 133.

Kaloki arcibiskup aki pismom svojim od 3. juna 1729. g. ostavio je kaluere Franjevce, da i dalje budu svetenici subotikih katolika. Te godine izvren je i premer njihova zemljita, a naredbom barona Vajsa, segedinskog komandanta od 1. jula 1730. g. priznato im je pravo svojine na svo nepokretno imanje. Poto je stanovnitvo subotiko od iskoni bilo bunjevako i srpsko, to se u subotikim crkvama do 1731. g. pridikovalo samo naim jezikom. Antunovi tvrdi pak, da je prva maarska pridika bila tek 1754. g. Ivanji pominje, da su u to vreme maarski sveenici naglo potiskivali bunjevaki jezik u crkvi i da je usled toga bilo nesloge u subotikom katolikom kliru. Maarski sveenici odvraali su, naime, svoje verne da ne prilau u zajedniku crkvenu kasu, jer je to Racka kasa". Te stvari dole su do znanja i sv. stolici u Rimu, koja {134} je dala za pravo Bunjevcima, ubrojala Suboticu u slavensku provinciju i predstojnika Franjevakog reda uputila, da nabavi j za Suboticu to vie slavenskih sveenika, koji e Bunjevcima maternjim jezikom tumaiti sveto pismo. U to vreme bila su okolna, pa i udaljena baka mesta pod subotikom parohijom, i smatrala se kao Filijali iste. To su bila ova mesta: Alma, Meljkut, Topola, Kanjia, Senta, Bezdan, Jankovac, Ada, Hee. Bunjevake svetenike traila je i sama politika optina u vie prilika, naroito g. 1759. i 1762. Mnogo su se tuili Bunjevci, da im se u crkvi namee maarski jezik, i ako je tada u Subotici bilo samo 300 maarskih, a 1000 bunjevakih porodica. U Somboru je tek 1763. g. zavedena maarska pridika. 1744. g. iskali su Nemci u Baji nemaku pridiku, ali im ona nije odobrena. Dakle do polovine 18. veka, u Subotici, Baji i Somboru pridikovalo se samo srpski! 1752. g. poloen je temelj crkvi sv, Bogorodice u Somboru, koja je podignuta prilozima neme-miletiskih i ostalih bakih bunjevakih plemia. Zvono za tu crkvu darovao je Bunjevac Jakov Bokerevi. Subotiki samostan odlikuje Rim, 1759. g., naslovom konventa, kome prvi gvardijan bee otac Danilo Zavodski. 1773. g. posle dugih pregovora uspe kaloki biskup Baani Josif, da u Suboticu dou i mirski sveenici. Tako plebanija pree iz ruku Franjevaca u ruke mirskih sveenika.
120

Prvi sveenik bee Stevan Rani, sa tri kapelana. Prvi tutor (staratelj) bee Luka Vojni, kantori behu Jakosevi i Zomborevi. S jeseni iste godine, poe se graditi subotika najlepa crkva, crkva Svete Terezije, koja je 1798. g. i dovrena. Posle Rania bili su sveenici Josif Luki, Martin Radievi, Pavle Bednari, Pavle Sui (iz Bukina) i dr. Sada je plebano (paroh) pri ovoj crkvi, Bunjevac preposit Matia Mamui.

121

122

Crkva sv. Terezije (na strani 74). Ova divna i velianstvena graevina, jeste najvea i najlepa crkva bunjevaka ne samo u Subotici, ve je vea i lepa od svih bunjevakih crkava u opte. Nju je podigla bunjevaka pobonost i u njoj se i sad hori naa re. Crkva ova sazidana je (dovrena) 1798. godine, dakle, pre sto godina (strana 134).

Osim veih bogomolja, ima u subotikim predgraima i salaima jo omanjih bogomolja i kapela, koje su veinom trokom pobonih Bunjevaca sazidane. Kapele su: Ane Antunovi ro. Latinovi, Franciske Muki Malagurske, gospoe F. Paretia, kapela i porodina grobnica porodice Vojnia.
{135} 1781. g. prela je bajska parohija iz ruku kaluerskih u ruke svetenika a u

smislu naredbe nadbiskupa Adama Pataia. Bunjevci su tada u Baji bili u veini, te su i optinski knezovi, esto i Maari, morali u bunjevakoj crkvi na naem jeziku zakletvu polagati. U Baji je neko vreme stanovao i katoliki nadbiskup Gavro Patai i 1740. g. drao je blagodarenje, kad je kuga prestala. upanijski arhiv baki bio je u bajskom samostanu od 1741. do 1774. god. Bajski manastir popalie 1708. g. Rakocijeve ete, ali je docnije obnovljen. Somborska parohija prela je 1786. g. u ruke svetovnih svetenika. Prvi paroh bee Stipan Jagodi, kome je dunost predao Antun Galevi nadbiskupski namesnik. To bi u glavnom bila markantnija mesta iz crkvene istorije bakih Bunjevaca. Dodajemo jo, da bunjevake i okake parohije potpadaju pod svoje protopresviterate, a ovi pod kalokog i peuvskog biskupa. Parohija bunjevakih u Bakoj ima (po Fridrihu): isto bunjevakih dve, maarsko-bunjevakih 5, maarskonemako-bunjevakih 20, nemako-bunjevakih 3. * Bunjevako svetenstvo je vrlo rodoljubivo. Na njega bi se, zaista, mogla ugledati i ostala bunjevaka inteligencija. Knjievni i svaki narodu korisni pokret u Bunjevaca, ponikao je iz sveenikih i uiteljskih krugova. Neumrli Ivan Antunovi ima mnogih svojih prethodnika i poslenika. Ueni evapovi, pesnik Petali, rodoljubivi Fratri Demerac, Bai, Jakoevi, stolnobiogradski biskup Nikola Milain, Levakovi, i biskupski teolog
123

Stipan Vilov (veinom bajski sinovi), kanonik i biskup akovaki 1830. g. Pavle Sui, a naroito pokojni Ivan Antunovi, behu sveenici i doista odlini pastiri svoga naroda. Pa tek kakvi behu njihovi prethodnici Anelije arevi i 17 drugova mu, koji dopratie Bunjevce iz staroga u novi zaviaj, pa Jerko Guganovi Ludai i ostali Franjevci? [I skoranji zagrebaki biskup Josip Mihalovi bio je rodom Bunjevac. Od katolikih prvosvetenika okaca pominjemo samo: Kolonia, barona Pataia, Klobuickog, Dr. Ivana Nehiba, kanonika i biskupa tuninskog i t. d. Biskup Patai je ostavio runu uspomenu kod okaca i Bunjevaca: Pod pretnjom batina i novane. globe zabranjivao je on tom narodu govoriti maternjii jezikom, traei da se govori maarski.]
{131} Franjevaki kaluerski red ima velikog i vanog udela u prolosti Bunjevaca i

delio je sudbu svoga stada i u najalosnijim i najopasnijim trenucima. Za vreme Turaka, oni su bili pravi oci narodni. U prolosti Bunjevaca nai emo bezbroj primera Franjevake odvanosti, estitosti, milosra i ljubavi prema narodu. Neke od tih primera izneli smo u prvom delu, gde je re o istoriji Bunjevaca, a neke emo na ovom mestu pomenuti. Franjevci su hrabrili Bunjevce, kad su polazili u boj protiv Turina ili protiv Rakocijevih eta, oni su za vreme kuge 1738/40 hrabrili i leili bolesnike, te su tom prilikom tri Franjevca od kuge umrla. Za vreme Turaka u podunavski Feldvar (Duna Feldvar), gde je u XVIII veku bilo jo dosta okaca, dolaze Fratri iz Tukulja (Tkl), da hrabre izmueni narod. Fratri su se preoblaili u tursko odelo, samo da ih turske strae propuste u selo. Ti Fratri se zvahu otac Bernardo Spasi i Cvetovi. Kada se bunjevaka neja skrivala po Baji, paliskim ritovima, jankovakim umama, i begala od Turaka ak u Petrovaradin i u Baju, Franjevci su svagda sa njima bili. Kralj Josif I daje 1705 g. javno priznanje Franjevcima, da su u vreme raznih buna u Ugarskoj, stekli mnogo zasluga u obziru verskom kod Raca, njemu veoma odana naroda. Pratei gonjeni narod, oni su velike muke trpili od Turaka. Bacali su ih Turci u duboke jame, kamenjem ubijali, pekli eravicom, na elu duvan rezali, batinali, guili, sa ivih kou derali, na kolac nabijali, morili glau i eu. U narodu se ouvala poslovica: Kamo Turci s ordom, tamo Fratri s torbom." Somborski magistrat svedoi 1784. g., da su Fratri za sve vreme turska gospodstva i Rakocijeve bune, vrili svoje sveenike dunosti u opasnosti svog sopstvenog ivota.

124

Fratri Parevi, Levakovi, Koloanin, Radni, Pavi i Jankovi behu radi svojih zasluga i obrazovanosti na vladalakim dvorovima odlikovani i aeni. Kardinal i primas ugarski Hristijan, hvali 1712. god. fratrove, to su virne katolike, najvie one, koji govore ilirski (u Budimu i okolini) spremno u katolikoj veri {137} pouavali i uzdravali." A kaloki nadbiskup Gavro Patai poziva 1733. g. bunjevake kaluere za uitelje kalokom semenitu. Kaloa je sve do skora bila od kulturnog znaaja po Bunjevce i okce. Tu su se vaspitavali njihovi sinovi, i ulazili u narod kao pravi prijatelji njegovi. Ne razumemo, zato se to kaloko semenite, u najnovije vreme, maijski ponaa prema Bunjevcima, te ih ne prima u red pitomaca? Bunjevci i okci su vrlo poboni. Crkve su svagda prepune, a svetenike potuju kao retko koji narod. Na veliki petak, Markov dan i Braanevo i dr. praznike, bunjevako je selo od rane zore na nogama, a crkve su prepune. Post tano dre. Pozdravljaju se kranski: Hvaljen Isus! Amin uvik!" Krsna imena su im veinom biblijska. [Dokle ide njihova pobonost pokazuje ovaj primer: Starina Franjo Vujkovi Lami u Subotici, ivio je do svoje 40. g. vrlo raskono. Da izmoli od Boga oprotaj, on do smrti vina i rakije nije pio, nije puio, samo nedeljom jeo kuvana jela, svaki dan je iao u crkvu, u post se nikad pnje brijao, a dnevno 100 oenaa itao. Nou je mesto dueka ciglju meao pod glavu. tampao je i delio meu narod knjige pobone sadrine.] Bunjevce sami Maari, koji su meu njima iveli, nazivaju evanelskim narodom." Za Bunjevce u Podgorju (Lika) pria se, da znaju sva nedeljna evangelija na pamet. Ta pobonost je ujedno izazvala onu naklonost u njihovoj inteligenciji da se posveuje svetenikom pozivu. * Zaista je nerazumljivo, to katolike crkvene vlasti tako maehinski postupaju prema tako pobonom, i katolianstvu tako verno odanom bunjevako-okakom plemenu, koje je dalo katolianstvu tolike odline prvosvetenike, i pobornike interesa zapadne crkve.
{138} alosno je, to je u najnovije doba i katolika crkva, odnosno njeni biskupi, po

roenju Maari, stala u slubu maarizacije svega, to po krvi i jeziku nije maarsko. [Dok je katolika vera kod Bunjevaca i okaca mnogo posluila pomaarivanju njihovu, dotle je katolianstvo spaslo Srbe Kraovane u Banatu, da se ne porumune, to bi izvesno bilo, da su oni pravoslavne vere, kao to su u Banatu tolika srpska pravoslavna sela postala rumunska. ]
125

Tu mislimo na pojave poslednjega doba, kada se sistematski trude, da iz bunjevakih i okakih crkava istisnu bunjevako-okaku propoved i zamenu je maarskom pridikom. Naroito od god. 1879. poeli su jae istiskivati na jezik iz bunjevake i okake crkve i kole. To se ini naroito u selima, u kojima su svetenici Maari ili pomaareni Nemci i Bunjevci. 1897. i 1898. godine pojavljuje se tenja i u samoj Subotici, u bunjevakoj crkvi i t. zv. kerskom kraju, gde je svetenik, po narodnosti Maar, hteo ne samo istisnuti bunjevaku propoved, ve je crkvu ukrasio i sa nekim maarskim natpisima, protiv ega se digla prava bura meu subotikim Bunjevcima. Oni videi, da im se njihov jezik goni i iz crkve i time krnje vekovna prava, protestovae energino protiv toga pokuaja i na javnim zborovima, i putem izjava i preko svoje tampe. O toj uzvienoj borbi za narodni jezik u bunjevakoj crkvi, pisale su opirno Subotike Novine" (u 1897/98) i ta je borba krunisana uspehom. Kaloki biskup aska bio je prinuen narediti, da u toj crkvi ostane po starom, i da se ne dira u bunjevaki jezik i najsvetije oseaje Bunjevaca. Odlunost, koju su subotiki Bunjevci pokazali u odbrani svoga jezika za divljenje je. Tenja, da se i iz okakih crkava istisne na jezik, tenja maarskih svetenika, zaraenih ovinizmom, izazvala je poznati dogaaj u Santovu, kojim se toliko bavila i naa i strana tampa. I u Santovu, gde su okci u veini, hteo je svetenik Maar da istisne okaku pridiku i da je zameni maarskom. To Santovaki okci nisu nikako hteli odobriti, nosili su se sa svojim popom pune dve godine (od 1897-99 g.), alili se biskupu u Kaloi, no bez ikakva uspeha. Kad su videli, da ih hoe da pomaaruju i u crkvi, kao to ve ine u koli, oni se ree, da prelazom u pravoslavnu veru ouvaju svoja vekovna prava, upotrebu narodnog jezika u crkvi. [Od pamtiveka su okci u Santovu imali dela a Maari dela u bogosluenju. Pre 20 godina kaloki biskup odredi promenu u bogosluenju, tako, da okci dobie a Maari dela od pridika na dotinim jezicima. Narod i tadanji santovaki svetenik, rodoljub, pristane tekim srcem na ovu promenu. Ne za dugo posle te promene, doe nova i crnja. Maari dobie vei broj pridika na svom jeziku od okaca, iji se jezik sistematski (i pomou andarskom) istiskivao iz katol. crkve toga sela, u kome je veina okaka. Narod protestovae no bez uspeha najzad rei, da ne ide u crkvu dok tako stanje traje. Uzroci Santovakog dogaaja opisani su opirno u Subotikim Novinama" u broju prvom za 1897. i 1898. g. V. lanak Milana Heimerl u 6. i 7. broju Novog Doba" (Prag, 1898. g.)] {139} to su dokonali, to su i uinili. 28. februara o. g. prelo je 1800 santovakih okaca u pravoslavnu veru. in prelaza u pravoslavlje, izvrio je u Santovu, na vrlo svean nain somborski pravoslavni prota Ljubomir Kupusarevi sa 10 pravoslavnih svetenika iz Bake i Baranje, a u prisustvu mnogobrojnih okaca i Srba somborskih. Opis toga, bez sumnje, vrlo vanog dogaaja, izaao je u srpskim listovima, za to ga ovde ne ponavljam. Beleim samo, da je ovaj dogaaj izazvao veliki utisak i u srpskoj, i u stranoj, a naroito u maarskoj tampi. itao sam maarske listove, koji su sa puno razloga osuivali postupak katolikih svetenika, jer
126

su ovi na suvie brz i nezgodan nain pokuali da ire maarizaciju, to je izazvalo tako nesretne posledice po katolianstvo." Pravoslavni Srbi, pohitali su prilozima svojoj santovakoj, sad i po veri, brai, da im se to pre podigne pravoslavna crkva. Jo o danu prelaza Santovana u pravoslavlje, stiglo je 2090 for. priloga za pravoslavnu crkvu u Santovu. Meu prilagaima su na prvom mestu rodoljubi Srbi. Tako je priloio Radivoj Paunovi iz Vukovara 1000 For. priloga, za tim je srpska crkvena optina u Sentomau priloila na tu celj 1500 for., srpska optina u Novom Sadu 500 for. i t. d. Santovaki pravoslavni okci imae lepu pravoslavnu crkvu i srpsku kolu, ako Bog da, prilozima svoje srpske brae. Gonjenn nekvalifikovanim ponaanjem svojih svetenika, Santovani su napustili katoliku veru i vratili se svojoj staroj veri, jer su oni jo u prvoj polovini prolog veka bili pravoslavne vere, pa zatim pokatolieni. Iz starih zapisa vidi se, da su santovaki okci jo 1736. god. bili pravoslavne vere i da je njihov Knez Jaki, dolazio sa odbornicima u Sombor na izbor poslanika na srpski pravoslavni crkveni sabor. Oni su pokatolieni tek oko polovine prolog veka. Kako se neki katoliki svetenici, i posle gornjih iskustava u Santovu, nee da okanu svoje mrnje prema naem jeziku {140} u crkvi, nee biti udo, ako i okci u Sonti, Beregu, Vajski, Plavni i Boanu preu u pravoslavlje. ta vie maarski listovi tvrde, da se pokret za prelaz u pravoslavlje ve pojavljuje u tim bakim selima i da je 200 okaca u Beregu ve spremno, da pree iz katolike u pravoslavnu veru. Ne treba se zavaravati, da su taj pokret izazvali neki srpski agitatori. To nije istina. Prelaz santovakih okaca u pravoslavlje, samo je posledica maarske tenje, da se jezik na istisne iz okakih crkava. Ta posledica samo potvruje istinitost one narodne izreke: Ko vetar seje, buru anje....

2. kole i noviji kolski pokret. Bunjevci i okci imaju samo osnovnih kola, srednjih ne. A to je velika teta po njihov nacionalan razvitak. Plodove maarske nastave u gimnazijama vidimo ve u odroenim Bunjevcima. Osnovne kole dele se na optinske i veroispovedne. Sa prvima upravljaju, preko optinskih kolskih odbora, dravni organi, dok druge stoje pod nadzorom svetenstva. Po poslednjim podacima, bilo je u Ugarskoj 130 katoliko-srpskih kola, ali tu su uraunate i kole Vaserkroata" i Kraovana u Banatu, Hrvata u Meumurju,
127

 te se tano ne zna, koliki je upravo broj bunjevakih i okakih osnovnih kola. Od njihovih kola su 90% veroispovedne. kolske dece bunjevake i okake ima u Bakoj 1114.000, a okake dece u Baranji 45.000, to je vrlo malo, emu se moramo uditi, jer je procenat pohaanja kola u Ugarskoj najjai, kod Srba i Hrvata, odmah posle Nemaca. [Muka deca u Bunjevaca vie pohaaju kolu, nego li enska. Vei deo kolske dece svri samo osnovnu kolu, pa se odaje zemljoradnji, ree zanatu, a jo ree trgovakom pozivu. ak biva, da se i oni vraaju ekonomiji, koji svre gimnaziju. Samo sinovi bogatijih porodica idu na Univerzu.] Kako Bunjevci i okci nemaju gimnazija, njihova deca pohode dravne gimnazije u Subotici, Baji, Somboru, Peuju i Kaloi. [U subotikoj gimnaziji bilo je 1893/94. g. 100 Bunjevaca i 19 Srba, aka.] Isto tako pohaaju razne strune, privrednozanatlijske kole dravne, u kojima se predaje na maarskom jeziku.
{141} Ne moemo preutati, da su se Bunjevci i okci najnemarniji pokazali ba tamo,

gde bi trebalo da su najvredniji. Prema svojim kolama nemarni su do neverovatnosti. U mnogim bunjevakim kolama kao u Somboru, Baji, Subotici, onoplji, Dunoku, Bainu, Sv. Ivanu, Aljmau predaje se samo veronauka bunjevaki, svi ostali predmeti maarski, ma da je velik broj (a esto i veina) dece bunjevake i okake. Uitelji su veinom stranci, te se slabo staraju da u koli neguju maternji jezik bunjevake dece. Osim toga ni sami ne znaju na jezik, te im deca ne razumeju predavanja i izlaze iz kole sa vrlo sla bim znanjem. Tako kolovanje upravo i nije kolovanje i protivi se svim pedagokim pravilima, jer je prvi alat u koli predavanje na maternjem jeziku. Sem toga, predavanje na tuem, deci nerazumljivom jeziku, stoji u opreci i sa izrinim odredbama ugarskog zakona u nastavi i koli. Meu tim Bunjevci, sem protesta u Nevenu," Danici" i Sub. Novinama" nisu do skora inili nita, da uvedu maternji jezik za nastavni u svoje kole, na to imaju pravo i po ugarskom kolskom zakonu i zato bi tim lake mogli uiniti to su im kole vsroispovedne. Izuzetak ini samo Subotica gde je kolsko pitanje postalo poslednje godine vrlo akutno, o emu e nie biti govora. Na pitanje, ta ini narod u pitanju kolskom odgovara Danica" (1892 g.): Tamo gde su mu jezik iz kole, iz ureda istiskali, uvia da je falio, te moli i zahteva prava jeziku svome, ali je kasno.(?) Ne da se ono tako lako preinaiti i promenuti, na to je on ranije pristajao, ili emu se on protivio nije. A onde, gde bi se jo mogla spasti narodna stvar, jedan nee, drugi ne smije, da se ovome ili onome gospodinu ne zameri. Na ako bi ipak narod digod nastojao, zahtevao, da mu se jezik potuje i ne zabauruje, onda nastoje oni zli ljudi (nai nesinovi, naa inteligencija, koja je svoj
128

jezik i kod kue zanemarila) lipim odgovoriti ga ili runim zastraiti ga, e da bi se kako god utaloio i cilu stvar napustio." Meu tim albe Bunjevaca, koje iznose preko svojih listova, tako su skromne i opravdane, da zaista ne vidimo razloga, zato {142} se ne zadovolje. Njihove se albe svode na ovo: 1., to im se maternji jezik u koli i crkvi zanemaruje. 2., to im se jezik ne priznaje po kancelarijama, te ih ak nee na tom jeziku ni da presluavaju, jer inovnici obino neznaju (a trebali bi, po zakonu, da znaju) njihov jezik i 3., to im se na ime, re i knjige popreko gleda. Skromnijih zahteva zaista ne moe biti! No ba usled njihovog nemara da postignu ono to ele, dogaa se sa njima i to, da im se ak i na ulici zabranjuje govoriti svojim jezikom, kao to se to ve u nekoliko sela dogodilo (Dunok, Bain). Uz oskudicu srednjih kola, dolazi i mali broj osnovnih kola u Baranji, gde okaki ivalj rapidno gubi svoje nacionalno obeleje. Uz take prilike, nije udo to odnaroivanje, naroito u redovima inteligencije napreduje. ast neka je svetenicima i uiteljima i drugim izuzecima. Antunovi se u svojoj Razpravi" vie puta ali na to odnaroivanje i to ne bez uzroka. U prolom veku veli Antunovi bila je bunjevtina znatno pretenija u plemstvu, a da sada pregleda vridna uda onih dinih obiteljih, jedva bi i jednog naao batinika, onim lipim trudom i rtvom bunjevakih pradedovah nabavljenih dobarah, koji bi govorio bunjevakim jezikom." 1768. zaklinjao se u bunjevakoj crkvi u Baji, i ako nije bio Bunjevac, izabrani knez (gradonaelnik) bunjevaki, jer tada su veli Antunovi, itelji u Baji jo Slaveni bili, veim delom pravi Bunjevci, a sadanji njihovi potomci, ako ih po vladanju i odilu sudi, nipoto u njima Bunjevca ne nalazi, samo ako ih uje meu sobom govoriti, onda sluti da su potomci onih starih drevnih Bunjevaca, koji javnoga ivota ne imajui, kao to svakim danom propadaju u narodnosti, tako sve dublje padaju u puko siromatvo." Antunovi se ali, to bunjevaka omladina radije ide u javne slubenike (inovnike), a ne odaje se, kao pre to je inila, redovnjakom (kaluerskom) inu, jer bunjevake porodice sad decu naobrazuju za svitovne inovnike, odvjetnike, izmeu kojih, veselilo bi me, da barem jednoga poznajem, koji se nije u javnosti zastidio svojega roda." Veliki Bunjevac Antunovi nada se da e se valjda u buduem kolenu nai fratar, pop, uitelj ili odvjetnik, u kome e se zapretana danas vatra {143} ljubavi uzbuditi, pa e progovoriti i pisati, da svoj rod od pogube sauva i otare one mnoge grehe, koji poinie sinovi naega koljena u pogledu narodnosti"...
129

Tako Antunovi, a to je veinom istina, i ako se poslednjih godina pojavljuje preokret na bolje, to pokazuje i ivlji pokret na knjievnom i kolskom polju u Subotici. Radi istine, valja odati priznanje seljakom staleu, koji je i do sada uvao svoje ime i jezik. Pismenost je u tri varoi, gde je dosta Bunjevaca i okaca ovaka: Pismenih ljudi ima u Peuju 66.22%, u Somboru 27.47%, u Subotici 21.55%. Znanje stranih jezika dosta je razvijeno. Ne samo inteligencija, ve i srednji stale govori sem maternjeg, jo po jedan stran jezik. Osim 30.075 Maara u Subotici, govore maarski jo i 5846 Bunjevaca i Srba. Bunjevci u Somboru govore takoe dosta maarski, a okci u Peuju osim maarskog, jo i nemaki. * Ivanji, u svojoj knjizi govori opirno o kolstvu u Subotici. Prvi uitelj u Subotici bio je Jakov Mijaltro izmeu 173235. godine. Odmah posle njega (1736. g.), dolazi kao uitelj Sime Romi, pa Kadar, za tim Jovan Kenderski, Marko Vukeli (1752.), Pavle Skenderovi (1777.) i t. d. Prva kola bila je smetena u kuu jednog Srbina, koji se odselio i kuu praznu ostavio, te je varo poklonila Franjevcima. Prva uiteljica u Subotici bila je Marija Roafa, devojka iz enea (1748. 1758.). 1777. god. na predlog plebanoa Rania otvorena je zasebna kola samo za bunjevaku decu. Veronauku su predavali naroiti uitelji, od kojih (iz prolog veka) pominjemo: Jakova urevia, Nikolu Malekovia i Magdalenu Slabopaievu. Subotica je u prolom veku spadala pod kolskog nadzornika u Peuvu, a mesni upravitelj bio je upnik, ili koji varoki senator (1778. g. Petar Josi i 1812. g. Antun Milodanovi). U bunjevakoj koli u predgrau bilo je 1790. g. 138 uenika. Za tadanje prilike lep broj. [U Bau je poela raditi prva kola jo u prolom veku. Da li se u njoj okolskoj deci predavalo naim jezikom, nije nam poznato.]
{144} 1823 god. pouruje upnik arevi otvaranje veeg broja kola, to i biva.

alosno je samo to Bunjevci nisu vodili brigu mnogo o kolama, jer da su je vodili, ne bi iz nastavnih predmeta jo u 18301840. godinama izostalo uenje maternjeg jezika, dok su druge jezike revnosno uili. Jo tada primeujemo fakt, da na bunjevakim kolama uitelji nisu bili Bunjevci, a to nije znak velike brige za narodnu kolu. U etrdesetim godinama ovog veka poinje se otvarati vei broj srednjih i strunih kola, u to vreme pada i otvaranje kola po naseljenijim pustarama. 1855. god. bilo je u Subotici ve 17 plaenih uitelja. 1890. g. bilo je u Subotici u varoi 40 osnovnih kola (24 uitelja i 16 uiteljica). Osnovnih kola ima jo na ovim pustarama: Luda, Tavankut, urin, Merge,
130

Kelebija, Tompa, Radanovac, Verui, ebei. Bunjevci imaju svoje kode po II, III, IV i V varokom krugu (okrugu). One su prepunjene decom. Jo i u sredinoj osnovnoj koli u prvom krugu (ima svega 14 razreda), ima takih razreda, gde je 50 90% bunjevakv dece. A u kolama salaarskim (na pustarama), tu su veinom, a i iskljuivo bunjevaka deca. Na pustarama, gde nema kola, narod udno zahteva otvaranje osnovnih kola. Ali se u tim kolama ni jedan predmet ne predaje na jeziku Bunjevaca, pa ak izuzimajui jednog verouitelja, ostali i veronauku ne predaju na jeziku maternjem. Bunjevci su ve podneli predlog kolskom odboru, da u smislu kolskog zakona nastavni jezik bude bunjevaki. Subotika optina izdavala je iskljuivo samo na kolske celji, godine: 1863 1871 1875 1884 1889 19.280 For. 37.773 51.000 74.000 80.000

U Subotici ima jo kola vebaonica za uiteljike pripravnice i kola kaluerica, vie privatnih kola, zabavita, graanska enska kola, zanatliska i trgovaka kola, i naravno sve sa maarskim nastavnim jezikom. Ima i srpska osnovna kola, no nju poseuju samo pravoslavna deca.
{145} Osnivanje subotike gimnazije spada u zaslugu otaca Franjevaca. Osnovana je

1747. g. Prvi joj je uitelj bio Toma Porubski, a prvi direktor pop Stipan Rani. Od Bunjevaca bili su joj jo direktori V. Skenderovi (1792) i F. Vojni (1881). Somborska gimnazija ima u prvom redu da zahvali novanim rtvama tam. Srba, to je postala. I u njoj ima lep broj aka Srba i Bunjevaca, i ako se u njoj predaje samo na maarskom jeziku. Da se u velikoj gimnaziji subotikoj uvede kao obavezan predmet srpski jezik, pojavljuje se pokret u Subotici. Subotike Novine" predlau Bunjevcima i Srbima, da zajedniki trae obavezno predavanje srpskoga jezika u gimnaziji, poto je u njoj velik broj bunjevakih i srpskih aka (1893/94. godine 119 Bunjevaca i Srba, a 1895/96. g. bilo je 19% bunjevakih aka u njoj. [Kolika je tenja bunjevake gimnaziske omladine, da se neguje njihov jezik pokazuje fond, to ga je ostavio rano preminuli gimnazista, Bunjevac Joso Matkovi da se iz njega nagrauju oni aci, koji najbolje znaju maternji jezik.]

131

* Kao to je pokret za odbranu narodnog jezika u crkvi ponikao u bunjevakoj metropoli u Subotici, pa preao na Santovo i okolna sela, tako se je i kolski pokret bunjevaki prvi put pojavio u Subotici, jednovremeno sa ivljim knjievnim pokretom. Da se taj korisni i hvale vredni pokret pojavi, zasluga je bunjevakih listova Subotikih Novina", Nevena" i kalendara Danice", koji su u bezbrojnim patriotskim lancima i raspravama dokazivali Bunjevcu i okcu, da je grehota zanemariti narodni jezik u kolama, koje narod izdrava i kako ba i sam ugarski kolski zakon, izrino propisuje predavanje na maternjem jeziku u osnovnim kolama. Pa i dan danas, piu Sub. Nov." 1894 g. emu se moemo nadati u Subotici, kad su kole nae poglavito zato, da ostave Bunjevca u neznanju, da ga istisnu iz kola znanosti i umetnosti? Ta pogledajte samo u nae narodne graanske i srednje kole u Subotici, pa pitajte, ima li bar jedna kola u njoj, koja bar poetnicu bunjevaku poznaje? Nema ni jedna. Ue se strani jezici, samo jezik starosedelaca subotikih nema pristupa u nae kole, koje veom stranom Bunjevci {146} izdravaju. Malo je nai uitelja, koji znaju i koji hoe obavestiti decu bunjevaku. Ima zadosta kola, gde se naprosto maarski predaje, a bunjevaka deca zevaju i spavaju u poslednjim klupama, da ne smetaju maarskoj deci. U subotikim kolama se iskljuivo maarski predaje a to je ne samo neprirodno, ve i nezakonito. Na jezik se jo i danas, kad je u varokoj optini veina bunjevaka, istiskuje i prezire. Naa deca u takim kolama ne naue ni maarski, ni bunjevaki itati i pisati, druge predmete jo manje, jer ne znajui maarski, ne razumu predavanja, koja se vre iskljuivo na maarskom jeziku." Kod tako jadnih prilika u kolama subotikim, na koje su Bunjevce bez prestanka upozoravali tamonji rodoljubivi njihovi listovi, nije udo, to se ve u toj godini javlja kolski pokret, prvo samo u borbi kolskog odbora (u kome neki lanovi Bunjevci trae samo da uitelji moraju znati i na jezik), sa direktorima kola (maarona), koji odboru hoe da oduzmu pravo, da raspolae sa knjigama, po kojima e se u kolama predavati. Povodom te borbe oko kolskih udbenika Sub. Nov. predlau Bunjevcima da pribave naih knjiga i to valjanih da decu kod kue ue roenom jeziku", jer su kolske knjige tako ureene, da odue mlade od ljubavi prema svome rodu, a priue tuinskim oseajima." Maari oborie 1894. g. stari kolski odbor, koji je ipak imao izvesnih zasluga za Bunjevce, i ako je mogao mnogo vie uiniti za njih: 1., obelodanio je lanu statistiku kolsku, u kojoj su mnoga bunjevaka deca ubrajana u maarsku, samo da se ne bi moralo predavati naim jezikom;
132

2., naredio je, da uitelji u Subotici moraju znati na jezik, i postavio je za uitelje u Subotici odline rodoljube: Miju Mandia i dr. 3., naredno je, da se u osnovnim kolama ima upotrebiti na jezik kao pomoni (zato ne kao nastavni, kao to to zakon propisuje?). Pa i kod tako maloga rada za bunjevtinu, stari kolski odbor bio je za Maare sumnjiv", te izabrae nov odbor raunajui, da e on bolje posluiti pomaarivanju Bunjevaca putem kole.
{147} Iste 1894. g., a iz gornjih pobuda, Maari pokuaju da ukinu veroispovedni

karakter subotike gimnazije i da je pretvore u dravnu gimnaziju, samo da bi se lake mogla iriti maarizacija, protiv ega najodlunije ustae Bunjevci u svojim listovima. U jednoj od prvih sednica novog kolskog odbora (23. sept. 1894 g.) ustaje rodoljub Pajo Kujundi i iznosei tu anomaliju u kolama, iz kojih se namerno istiskuje maternji jezik (a po naredbi dravnog kolskog nadzornika protivno zakonu!), te deca, ne razumevajui maarski nastavni jezik, ne naue nita, predlae, da se uitelji opomenu, da se upotrebljuje bunjevaki jezik u smislu zakona i naredbe starog kolsksog odbora. [Ugarski zakoni o nastavi od 1868. god. (XXXVIII) i od 1879. god. (XVIII). dozvoljavaju svima narodnostima u Ugarskoj, pa i Bunjevcima, da se u kolama vri obuavanje na materinskom jeziku (minden nvendk anyanyelvn nyerje az oktatst), sem toga, upotrebu maternjeg jezika pred sudom i svima vlastima, dalje, da inovnici moraju znati jezik naroda onog kraja, u kome slue, da se svaka vanija naredba mora izdavati na maternjem jeziku stanovnitva dotinog kraja. Ugarski ministar prosvete nareuje 1879. god (. 17.284), da se u osnovnim kolama polae veliki trud na maternji i maarski jezik i t d. Ti zakonski propisi i naredbe ostale su na papiru neizvrene naroito u Subotici i u bunjevakim selima. Tako je izbaen na jevik iz seoskih kola u Bainu (veina naa), u Dunoku (ima 2836 Bunjevaca), u Vancagi ( Bunjevaca, Maara) i t. d. i zamenjen iskljuivo maarskim jezikom. albe nisu pomogle. Posledica svega toga bio je bunjevaki kolski pokret u Subotici.] Taj predlog, ostavljen je za iduu sednicu, kad je reeno, da naroiti odbor proui predlog i podnese izvetaj, da li ga treba usvojiti ili ne! U toku 1895 godine nije imao kremena" taj naroiti, ui odbor kolski da reava o predlogu Paje Kujundia, te se bunjevako-kolsko pitanje nije ni malo pribliilo svome reenju. Bunjevaki listovi su sa istrajnou i oduevljenjem zasluenog divljenja, i na dalje pokretali ovo pitanje, koje izbije svom silinom 1896. godine.
{148} Sub. Novine" ve u januaru 1896 god. ponovo pokreu ovo pitanje i trae, da

kolski odbor usvoji predlog odvanog Bunjevca, iskrenog rodoljuba i svetenika Paje Kujundia. Krajem toga meseca, kolski odbor drao je sednicu i odbio predlog
133

Kujundiev veinom glasova maarskih i izroda bunjevakih. Za korisni, pravini i na zakonu osnovani predlog Kujundiev glasali su ovi estiti Bunjevci, lanovi kolskog odbora: proto Mate Mamui, pop Veco Mamui, advokat Ago Mamui, advokat Dr. Veco Mamui, ekonomi: Grgo Baji, Marko Crnkovi i Marko Skenderovi. Slava im i hvala! Protiv predloga glasalo je sem 13 Maara jo i est alosnih Bunjevaca, meu njima i uitelj Temunovi! Bunjevci ih od tog vremena nazivaju izdajnicima, a to i jesu. Sve je to uinjeno po elji alosnog Bunjevca, gradonaelnika Laze Mamuia. Bunjevaki listovi osudie ovo glupo i nerazborito reenje novog kolskog odbora, koji je time pokazao, da je vei neprijatelj Bunjevaca od starog odbora. Nizom razlonih lanaka Sub. Nov." su dokazale upljinu i nezakonitost takvog reenja, koje je do krajnosti ogorilo subotike Bunjevce. Ve u maju 1896. god. Bunjevci subotiki alju ugarskom ministru prosvete Vlaiu apelatu protiv tog nezakonitog reenja kolskog odbora. Tu apelatu, koja na osnovu zakonskih propisa trai od ministra, da se poniti nezakonito i nepravino reenje kolskog odbora subotikog, uputili su ministru: Ivan Malogurski, Kalor uki i dr. sa potpisima preko 1200 najodlinijih, najimunijih subotikih graana Bunjevaca. Ta alba reiti je dokaz narodnosne svesti u Bunjevaca, kojoj se duboko klanjamo. [Ta alba subotikih Bunjevaca otampana je u 25. broju Sub. Nov." za 1896. g. One, koje interesuje ovaj kolski pokret u Bunjevaca, upuujem na Neven", Danicu" tih godina, a naroito na Subotike Novine", koje su o njemu najvie pisale, (v. brojeve: 9, 14, 27 od 1893. god. br. 5, 18, 21, 24, 26, 33, 40 i 42 od 1894. god. br. 58. od 1895. god.. br. 5-9, 23-28, 33, 40 od 1896. g., br. 4, 13, 17, 47, 50 od 1897. god. br. 2 od 1898. god.) O ovome pokretu govori se i u lanku Bunjevci i okci u Ugarskoj", od Milana Heimerl u 6. i 7. broju Novog Doba", lista sjedinjene, hrvatske, srpske i slovenake omladine u Zl. Pragu (1898. g.) G. Heimerl se smatra za Hrvata, pa i Bunjevce i okce rauna u Hrvate. Koliko je on (po krvi i imenu) Hrvat, toliko su i Bunjevci i okci Hrvati. Hvala mu u ostalom, to se setio Bunjevaca i okaca i pisao neto o njima, pojava vrlo retka u Hrvata. U lanku svome govori skoro iskljuivo o njihovu sadanju poloaju i kulturnoj borbi, a o prolosti njihovoj ne iznosi nieg novoga.]Zasluga za taj impozantni pokret pripada odlinim voama Bunjevaca: Dr. Veci Mamuiu, Paji Kujundiu, Ivanu Malogurskom i dr., kao i Srbima Dr. Duanu Petroviu i M. Karanoviu, uredniku Sub. Novina." Apelatu je odnela u Petu, Ministru bunjevaka deputacija: Dr. Veco Mamui, Pajo Kujundi i Dr. Duan Petrovi (Srbin). Na tako vidan i sjajan in bunjevakog rodoljublja, Maari i bunjevaki maaroni odgovorie banketom u ast {149} predsedniku kolskog odbora, to je svojim uticajem uspeo oboriti Kujundiev predlog i time spreio uvoenje bunjevakog jezika u bunjevake kole! Taj banket ostao je smean u oima bunjevakih rodoljuba.
134

Sub. Novine" sa zadovoljstvom uzvikuju: Ko bi jo i pre godinu dana smeo rei, da e Bunjevci na stotine sa hiljadu potpisa traiti svoje pravo?! Mi smo se probudili, mi traimo svoje, a to je ne mala zasluga i predsednika kolskog odbora, koji je s inata doveo stvar dovde. Mi smo hteli u ljubavi da reimo ovaj spor. Kad nee lepo, mi se neemo svaati. Ako bi nas Ministarstvo odbilo, mi emo se deliti. Otvaraemo za sebe bunjevake kole, kao to ve ine naa braa Srbi." Onda emo bar imati svoje kole, u kojima e naa deca lake uiti. Kad ve i ivuti u Subotici imaju svoje kole, imae i Bunjevci svoje kole. A lako je bogatom narodu!" Zatim isti bunjevaki list cele 1896. godine vodi novinarsku kampanju u odbranu kolskog pokreta. Poetkom 1897. god. pokuae Maari da istisnu bunjevaku re iz crkve Sv. Roka u Subotici, protiv ega se digla slina bura, kao i u pitanju kolskom, te Bunjevci u pitanju svog jezika u crkvi pobedie. Franjo Sudarevi i dr. {150} Bunjevci ustae odluno u Sub. Nov." u odbranu naeg jezika u crkvi i koli. I pobeda naeg jezika u crkvi dade poleta borbi za maternji jezik u koli. Tu borbu produuju Sub. Novine" u toku cele 1897. i 1898. godine. Ono, emu se niko nije nadao, dogodilo se, ministarstvo svojim reenjem br. 60.211 od 1897. god. odbilo je albu subotikih graana u pitanju kolskom, albu koja ne zahteva nita vie, ve da se vre ugarski zakoni o nastavi od 1868. i 1879. god.! U subotikim kolama ostaje, dakle, status quo! Tako reenje najvie kolske vlasti nije zaplailo subotike Bunjevce, to se vidi po tome, da oni nisu napustili svetu borbu za uvoenje naeg jezika u kole. Ta se borba produuje i mi joj, prirodno je, moemo samo eliti uspeha. A uspeh je osiguran, ako dosadanja istrajnost ne popusti i ako Bunjevci uine ono, to su se zarekli: ako otvore svoje, isto bunjevake kole. To po zakonu mogu da uine, a to i treba da uine. to pre, to bolje!

8. Pravopis i pismo. Latinica i irilica kod Bunjevaca i okaca Posle kole, drimo da je najzgodnije progovoriti neku re i o pravopisu i pismu, kojim se Bunjevci i okci slue.
135

Oni sada piu latinicom, ali su se jo pre jednoga veka sluili i irilicom. Pismena su hrvatska, sa istim znacima kao i u Hrvata. Aksana nemaju nikakvih. Ovakav pravopis je tek novijeg datuma i svakako je jednostavniji od ranijeg pravopisa, koji je bio meavina latinskog, maarskog i nemakog. Tako su nekad Bunjevci pisali: " sa cs", sa sch", c" sa cz", 1j" sa 1y" (csascha, scheczer, cziglya). Osim toga su Bunjevci pisali " sa ty" i ch", od ega se tragovi nalaze i sada u mnogim prezimenima (Vojnich, Antunovich i dr.) Po Rumiju pak, itali su nekad Dalmatinci i okci pismo ch" ne kao ", ve kao k". Zasluga je Ivana Antunovia, to je bunjevaki pravopis uproten. On je ta vie hteo da ikavtinu" kod Bunjevaca zameni sa ijekavtinom", te da se vie ne govori i ne pie bilo" ve bijelo", ne dite" ve dijete" i t. d. [U predgovoru Antunovieva dela, Bog s ovikom."]
{151} Pojmljivo je, da je to jedva izvodljivo, za to je taj pokuaj ostao samo pokuaj.

Bunjevci su i u govoru i u pisanju ikavci. Da su se Bunjevci i okci u prolim vekovima sluili irilicom, to je sa svim pojmljivo, kad se uzme u obzir, da je to pismo bilo na slovenskom Jugu prvo u upotrebi, pa ga je tek docnije zamenila (kod katolika) latinica. Evo nekoliko primera, koji se tiu ba katolikih Jugoslovena, koji su se dugo sluili ne samo glagolicom, ve i irilicom: [Glagolica je bila obiajna naroito na severnom Primorju u crkvenoj knjievnosti. Poznati su kalueri glagoljai", koji su pisali glagoljicom i za primorske Bunijevce.] 1189. g. pie Kulinban irilicom. 1400. g. Poljika upa otkuda su potekle tolike ugledne porodice: Antunovii, Vojnii, Pilasanovii, upravljala se po posebnom zakonu, pisanom irilicom. 1436. pie ban Hrvatske i Dalmacije Han Frankopan povelju Vlasima" bana Ivania Ivanovia irilskim pismom (koje je pismo bilo obiajno u mnogih hrvatskih krajevih kroz vie vekova te se zvalo i hrvatsko (!) pismo", veli Lopai). 1583. g. tampan je u Rimu Srbuljskom irilicom Katihizis za Slovene od Jezuita P. Kanizi, pa je tu knjigu sa vlakog ili latinskog jezika preveo u slovenski jezik" pop imeun Budineo, Zadranin. Tada na slavenskom jugu ni katolici nisu znali drugo pismo, sem irilice.

136

1559. g. tampane su u Tibingenu, a 1570. g. u Nedeljitu protestanske verske knjige irilicom, koje su prodrle u vie hiljada primeraka meu slovenske katolike, koji drugog pisma sem irilice nisu poznavali. Protestanskoj propagandi bili su i tada pokrovitelji i sami Zrinjski, koji su podigli naroite tamparije u Nedeljitu i Varadinu, da se crkvene knjige protestanske irilicom tampaju. U 17. veku u kolama u Slavoniji uila se deca samo irilici i u Slavoniji i nekim krajevima Hrvatske irilicom su voene i katolike crkvene matrikule. Tako, glavari Franjevaca u Slavoniji priznaju izjavom pisanom irilicom {152} 1. avgusta 1658. god. za zagrebakog biskupa Petra Petraia. Istom biskupu Petraiu pie irilicom 1663. g. poznati unijat Pavao Zori, a 1664. godine vladika Gavro Mijaki. 1796. godine pak tampa se u Trnavi kratka azbuica i kratak kranski nauk" od Isusovca P. Kanjie (docnije izdanje ranije pomenutog katihizisa, Kanjiijeva irilicom iz 1533. god.) za upotrebu katolika, a naroito Bunjevaca i okaca, koji jo tada (1796. g.) nisu znali drugo pismo, ve samo irilicu. U listinama Dubrovake republike, po Dr. M. Reetaru, bila je irilica u upotrebi, a 1710/11. god. sudbene rasprave o razmiricama o imetku u Lici pisane su takoe irilicom. Da su se Bunjevci i u novoj postojbini u Bakoj sluili irilicom, to pokazuje prepiska irilicom one deputacije Somboraca (lanovi: Bunjevac: Mrata plem. Pareti i Srbin: Atanasije Stoji), koja je ila u Be i izradila da Sombor bude 1749. g. proglaen za slobodnu kraljevsku varo. U magistratu bajskom ostala je irilica i srpski jezik kao zvanian, i onda, kad se vei deo Srba uselio u vojenu krajinu (a ostali skoro samo Bunjevci i Maari) i kad je Baja bila ve slobodna kraljevska varo; a u Subotici je sve do 1809. g. irilica bila u zvaninoj upotrebi (u magistratu), pa su i slubene tiskanice bile tampane irilicom. Drimo, da su ovo dovoljni dokazi. U ostalom i sam Ivan Antunovi, predlae Bunjevcima i okcima, koji bi hteli ispitivati prolost svoga naroda, da naue potpuno irilicu, jer su, veli, mnogi stari spisi irilicom pisani bili." Ipak mi se ini, da su nai stari, vie no mi poznavali irilicu, te su ovu i za svoju svojinu smatrali. Barem se to mora nasluivati, kada vidimo, da su zapisnici varoki i u Baji (gde je svakako bilo vie Bunjevaca no Srba) pisani bili irilicom. U Somboru (gde su Bunjevci u jednakom broju bili sa Srbima) sastavljeni su veinom svi stari spisi irilicom." Antunovi kori najzad katolike svetenike, to se strae irilice i to Bunjevcima ne daju prilike, da se njome, kao slovenskim pismom upoznaju. Ova iskrenost kanonikova pokazuje u njemu prava, velika Slovenina. Latinica je, dakle, kod Bunjevaca i okaca tek od novijeg vremena u upotrebi. {153}
137

4. Knjievnost i Novinarstvo. O knjievnosti u Bunjevaca, ne bi se imalo mnogo iisati, jer je oia sada tek u povoju, slaba i nerazvijena, ali za ilustraciju kulturnog razvitka njihova bie od interesa izneti i ono malo resultata knjievnog pokreta u Bunjevaca. Mi emo biti ba u ovom odeljku opirniji, jer pripisujemo i malenoj knjievnosti njihovoj veliku vanost, s obzirom na ulogu, koju ima i malena knjievnost na buenje narodne svesti. U prve bunjevake knjige, koje su tampane u Ugarskoj, spada spev Fra Grge Petalia; Dostojna plemenite Bake starih uspomena, sadanjih idrugih, slavenske krvi deliah Slava." Knjiga je tampana 1790. g. u Baji, a drugo izdanje priredilo je vredno urednitvo Nevena" 1891. g. Na spevu je oznaen kao pisac Domorodac u Baji." To je pseudonim Petaliev. Njegov spev govori o onom lepom banderijumu bunjevakih i bakih plemia, koji je otiao na krunisanje Leopolda II u Budim. Spev je taj toliko poznat i itan, da je sad ve kao narodna pesma, koja se sve do danas ouvala u ustima naroda, prelazila s kolena na koleno, pevala se na prelima i ostalim veseljima. U spevu su pomenuta mnoga junatva raznih bunjevakih porodica i mnogi dogaaji iz turskih i prolih ratova. To je itava narodna junaka pesmarica. Knjiga nije bez knjievne vrednosti; stih i jezik je lep. Pesnik Petali rodom iz Baje, bio je doktor filosofije; on je izmeu ostalih predavao i ocu evapoviu. Njegova je zasluga, to se evapovi posvetio nauci. to je Petali bio evapoviu, to je Budimac Josif Jakoi istorik i arheolog bio ocu Kataniu. U Kataniu i evapoviu, veli Antunovi, nezna ta bi vema tovao, da li njihovu svetost odanu u ponaanju ili ljubav prema narodu na vidik izneenu u njihovih knjigah, silnim naporom i trudom na svet roenih. Ti su muevi vridni, da im svaki Bunjevac ime naui, kao za narodnost neutrudive borioce slavi i od koljena do koljena pozdravlja." Grga evapovi je ispitivao prolost Bunjevaca. On je o resultatima svoga ispitivanja napisao temeljno nauno delo, sa natpisom Memoria Gentis Illiricae ab origine usque recentem actatem Tripl. periodo, sex Libris comprehensa." To delo istorika

138

{154} evapovia na alost, nije ugledalo sveta, ve je moda, i propalo, poto se

samo jedan deo rukopisa nalazi u osekom samostanu. Antunovi poziva Franjevce, da ostale zabaene delove evapovieva dela pronau po manastirima i tampaju, ime bi stekli neumrle zasluge po istoriju u opte, a istoriju Slovena na pose, jer je delo tolikom uenou izraeno, da mu se diviti mora." Da je delo bilo jo tada spremno za tampu, dokazuje dozvola cenzure budimske napisana na delu 12/IX 1829. Izvesno je prerana smrt evapovieva (21. marta 1830. god. u Budimu) spreila tampanje tog dela. Zaista bi vredno bilo za nauku, kompletirati celo delo evapovievo i tampati ga. Tada bi se mnoga nejasna strana bunjevake prolosti rasvetlila. evapovi je umro u 44. godini ivota svog. Antunovi se u opte ali na oskudicu podataka o prolosti Bunjevaca, koja je oskudica zaista osetna. Veliki Bunjevac Antunovi upuuje onoga: koji poao bude mojim (njegovim) tragom (a takav da e se roditi, kojega e srce teiti k svome rodu, o tom neu da dvojim), neka zna kamo da se okree, gdi to da trai", pa upuuje potonjeg pisca istorije Bunjevaca da prethodno proui arhiv grada Petrovaradina, (arhiv nekadanjeg zapovednitva podunavskog), pa arhiv grada segedinskog koji je za vreme Vojvodine u Temivar preneen, dalje arhive potiskih oveih optina. On je pregledao arhive vojne, Financijalne i dvorske u Beu, budimski arhiv, dalje arhive Franjevakih samostana u Segedinu, Subotici, Baji, Bau i Budimu, varoke arhive u Subotici, Baji i Somboru i upanijski arhiv baki. Po podatcima, tu naenim, pisao je on svoju lepu Raspravu." Kao vrlo uen ovek meu slavonskim okcima pominje se u 17. veku otac Nikola Plumbo Olovi Franjevac, docniji (1669.) akovaki biskup, jedan od najobrazovanijih teologa i pisac crkvenih rasprava. I uveni slavenofil XVII. veka Juraj Kriani Srbljanin" jeste nae gore list. On je kao ruski knjievnik radio na slovenskoj ideji u Rusiji i perom i rei. Iz njegova grla zahorio se pokli o slovenskoj uzajamnosti, on je bio prvi propovednik panslavizma. On se istakao i kao filolog, i kao teolog, a jo vie kao istorik i politik. I ako je bio katolik iz Trojednice, ponosito se nazivao Srbljaninom." [O njemu je Dr. Mih. Vuji pisao raspravu sa natpisom Krianieva politika." Beograd, 1895. godine.]
{155} Uen je bio i Bunjevac Nikola Milain, rodom iz avolja (1736. g.). On je bio

doktor Filosofije, profesor Terezijanuma u Beu, ispovednik cara Josifa, i biskup stolno-beogradski. Pisao je bogoslovske latinske knjige. Od starijih bunjevakih knjiga pominje Antunovi knjigu Jezgru" od oca Pavia. Ta je knjiga verskog sadraja i posluila je mnogo irenju pobonosti meu Bunjevcima i okcima.
139

Do sad poznati najstariji bunjevaki katihizis bie onaj, to ga je jo u XVI. veku napisao Isusovac, otac Petar Kanjia. Taj je katihizis tampan 1796. g. u Trnavi (Ternavi) sa natpisom: Kratka azbuica i kratak kranski nauk." Karakteristino je, da je taj katehizis tampan irilskim slovima. I to je dokaz, da su se Bunjevci nekad sluili i ovim pismom. Interesno je i ovde pomenuti, da je i protestanska propaganda, tampala (1559. i 1570.) katihizis irilskim slovima za upotrebu slavonskih okaca. Meu najstarije okake knjige, koja je rado itana spada u knjievnosti poznati Satir" Matije Antuna Reljkovia Slavonca. to je Kai bio svima Jugoslovenima, to je Reljkovi bio Slavoniji. Ponikao je iz seljake porodice i ma da je postao oficir i plemi (von Ehrendorf), nikad nije zaboravio na svoju lepu Slavoniju, koju ovako opeva: Slavonijo zemljo plemenita, Vele, ti si lijepa, uzorita, Nakiena etiri gorama, Obaljena etiri vodama...." Nije zaboravio ni svoj narod, okakog seljaka, koga je elio uiniti sretnim, uenim i bogatim, a sve putem knjige. On hoe da ga oplemeni, biem satire u svojim stihovima iba njegove mane, preporuuje osnivanje kola i peva o prolosti i tekim danima Slavonije, dok je u njoj Turin zapovedao. Njegov stih je prizvuk narodne pesme. On je najsamostalniji od svih tadanjih pesnika bunjevakih i okakih: Josipa Krmpotia likog Bunjevca, Doena i Kanilia, koji su imitirali dubrovake pesnike. Svi ovi pesnici bili su vrlo rado itani i tada slavljeni i ako sada ve zaboravljeni. Interesno je, da Reljkovi Slavoncima, koji mu vele: Nai stari nisu pisat' znali, Ad' su bolje, neg mi sad stojali"! {156} odgovara ovako: O Slavone ti se vrlo vara, Koji god mi tako odgovara. Vai stari jesu knjigu znali, Serbski tili, a serbski pisali," Relkovi je kao to se vidi, bio vrlo svestan Srbin katolik, a da su Slavonci serbski tili i pisali" dokazuje okolnost, to se irilica predavala u slavonskim kolama jo u 17. veku, i njome su ak i katolike crkvene matrikule pisane.

140

Prvo izdanje Satira" izalo je 1761. g. u Drezdenu, gde se Relkovi bavio kao oficir u vremenu sedmogodinjeg pruskog rata. Tree izdanje tampano je u Oseku 1822. g. Satir" je bila omiljena knjiga okaca i Bunjevaca, kao i Srbalja u Slavoniji. Relkovi je napisao jo i Slovnicu" naega jezika tampanu u Beu 1774. g. Ima jo nekoliko starijih Bunjevaca, koji su radili na knjievnosti, samo to su njihovi radovi bogatili maarsku knjievnost. Na maarskim listovima u Peti radili su Josif i Matija Antunovi, Petar Mani i Franja Zomborevi (18401848). Vientije Zomborevi izdao je jednu strunu medicinsku knjigu u Peti (1832) sa natpisom: Medendi methodus derivans." Subotianin Evgenije Sari izdao je jednu psiholoku raspravu na maarskom jeziku (1848), a pisao je i o obiajima Bunjevaca u listu Regl" (1842). Pop ore Brki pisao je takoe o obiajima Bunjevaca oko Budima u Tudomanitar"-u (1839. godine). Baron Josif Rudi, baki veliki upan, Bunjevac, bio je maarski pesnik i izdao je dve sveske pesama pod naslovom: Hervatag Fzr." Broj Bunjevaca, koji su pisali ranije na latinskom jeziku (to se kod Jakoia, Katania, evapovia i dr. jo moe izviniti, jer je tada to bio opti knjievni jezik), i onih, koji su pisali na maarskom jeziku, svakako je vei no broj Bunjevaca, koji pisahu svojim jezikom, a i to je alosno.
{157} Relkoviu i Petaliu pripada slava, to su poeli pisati narodnim jezikom u

onom vremenu, kada je latinski jezik bio svemoan i moderan. Lep izuzetak ini od onih Bunjevaca, koji su pisali maarski, subotiki gradonaelnik g. Lazo Momui. On je pisao maarsku knjigu, ali ona je napisana u interesu Bunjevaca. I u tome je razlika izmeu Mamuia i Zomborevia i drugova. Mamui je pisao u Sub. Glasniku" vie lanaka u obranu bunjevakog jezika u kolama i te lanke posle preveo i izdao na maarskom jeziku da ubedi protivnike bunjevakih zahteva, kako su ti zahtevi opravdani. Ta knjiga nosi natpis: A Bcskai Hirad s a bunyevc elemi tangy." (Subotica 1874). To je odgovor Hirado"-u odnosno kolskog pitanja. Mamui je tom svojom knjigom mnogo zaduio svoj narod, a koga interesuje stvar bunjevakih kola, nai e lepog materijala u njoj. [Na alost kasnije je Laza Mamui, postavi gradonaelnikom Subotikim osobito poslednjih godina (od 1895.) postao otvoren Maaron i zatira bunjevakog jezika u kolama. Da bi to vei poloaj postigao u slubi on je sve vema i vema poeo naputati svoj narod i njegove narodne interese, zbog ega su ga Neven" i Subotike Novine" zbog takova
141

dranja mu prema Bunjevcima najotrije napadale. Dananje jedino glasilo Bunjevaca i okaca Neven" neprestano se i dan danas mora da bori s njime.] O likim Bunjevcima i njihovim obiajima pisali su pokojni Ivan Murgi, pukovnik graniarski i Stepan Paveli (Bunjevake i okake Novine"). Njihovi radovi izali su i u Antunovievoj Raspravi." Prelazimo na knjievan rad najzaslunijeg Bunjevca novijega vremena. Ivan Antunovi, crkveni ovek, spada u prve Bunjevce. On stoji na elu kulturnog pokreta u Bunjevaca. Napisao je mnogo knjiga, od kojih je naroito znatna: Rasprava", u kojoj sa retkim rodoljubljem ui svoj narod, da se oduevljava svojom dinom prolou i da iz nje crpi snagu u borbi za svoj opstanak. Antunovi spada u opte u najplodnije bunjevake pisce i vredne rodoljube. Bunjevci ga s pravom nazivaju svojim velikim nezaboravljenim Antunoviem." ovek, vieg evropskog obrazovanja, vredan, zauzimljiv i do smrti veliki patriot. Svaki otkucaj srca njegova kucae za njegove Bunjevce, ali ljubav svoju delio bi svagda i sa Srbima, s kojima je svagda simpatisao jer krv {158} nije voda." Na njegovu listu skupio je za saradnike Srbe i Srpkinje. Pre no to bi preli na njegov novinarski rad, da se pozabavimo njegovim najznaajnijim delom Raspravom", koja je i danas naj vanije tampano delo u knjievnosti bunjevakoj. Ve iz samih citata iz Rasprave", koje smo upotrebili u ovoj naoj radnji, videe itaoci golemu istorijsku i naunu vrednost tog dela kanonikovog. Mi emo u nekoliko izneti predmet ove Rasprave", njenu tendenciju i sadrinu. Antunovi polazei sa gledita da se jedan narod najlake daje utamaniti, ako mu se zabauri, sakrije prolost, pa mu je onda kineskim zidovima spreen put za budunost", i za to se i latio posla, da rasvetli bunjevaku prolost. I ako potcenjuje vrednost svog dela, ipak priznaje da mu je delo ogledalo ako ba i ne onako isto, da izdaje celi oblik Bunjevca i okca, ipak pokazuje uvjek toliko potankosti, da e u njem svako upoznati virna Slovena." Antunovi je dobar Slovenin i slovenski oseaji provejavaju celu njegovu radnju. Pa tek kako govori Antunovi o Srbima! Kao pravi brat o brai svojoj. Evo samo nekoliko citata iz uvoda njegove Rasprave." Matica Srpska, ta plodna konica, koja izdaje sladki med znanosti raspisala je nagradu za opis Bunjevacah... Lipa hvala onome uenjaku, koji je u svojoj revnosti, prvi o Bunjevcih poveo ri u sjedidbi slavne Matice Srpske"... Ja ovaj in slavne Srpske Matice" srdanom zahvalnou priznajem blagohotnim i smatram za varnicu
142

iz jednog te istog porikla nekadanje bratske ljubavi izkresanu. Srdana hvala Srbskoj Matici", koja je izkresala ovu varnicu ljubavi, pa nam je eliti, da se ova ne ugasi, ve joj se podmetne shodno gorivo, pa da se raspali plamen meusobne narodne ljubavi, koji plamen to se god vema podpiruje, to e i razviti veu vruinu iste ljubavi iz srca jedne te iste brae." Budite, dakle, srdano pozdravljeni brao Srbi! Ta ma svit to govorio i pisao, nikada nee uzdrmati moje najvre uverenje, da smo jednim otcem od jedne te iste matere roeni, krv od krvi, kost od kosti." ....Pruivi moju ruku, da bratski pozdravim nae Srbe, htio sam ovamo okrenuti na nae porijeklo....
{159} Ta Srbi su jedne krvi i jednoga jezika, da, oni su roena braa sa Bunjevcem i

okcem, jednaka su im prezimena, jednaka povjest"... (str. 147.). Ovo e dovoljno uveriti svakoga, koliko Antunovi voli Srbe, kako o njima misli, i ta veli o narodnosti Bunjevaca i okaca i odnosu njihovu prema pravoslavnim Srbima. Tendencija je Rasprave" rodoljubiva. Ona upoznaje Bunjevce sa prolou njihovom, ui ih rodoljublju, i osuuje odnaroivanje inteligencije bunjevake, koja se stidi svog maternjeg jezika, i ako je jezik prava domovina", kao to veli veliki Humbolt. Sem toga, Antunovi najoduevljenije preporuuje slogu sa Srbima i svim Jugoslovenima, jer iskreno priznaje, da kad je starine prevrtao, da je mnogo radosti uivao, jer se uverio o tome, da u Evropi nema ni starijega, ni slavnijega plemena od slavenskoga." ...Antunovi preporuuje jo sporazum sa Maarima, jer od Nemaca podjednaka opasnost preti i Slovenima i usamljenim Maarima. Antunovi govori u Raspravi" o muenitvu Slovena za vreme varvarskih najezda, o njihovoj veri, Hrianstvu u njih, korenu, poreklu podunavskih Bunjevaca i okaca, osnivanju jugoslovenskih drava, o udesu Slovena u opte, o srodnosti Bunjevaca i okaca sa Srbima i Hrvatima na Jugu, o imenu Bunjevac i okac, dokazuje da su Bunjevci i okci u Podunavlju starosedeoci, o uzrocima pada Slovena, o Slovenima u vremenu dolaska Maara, o osnivanju Ugarske kao drave, o Mohakoj bitci i posledicama njenim po podunavske i potiske Slovene, njihove nove naseobine i zasluge po Ugarsku, o osnivanju vojene granice, o neumrlim zaslugama graniara, o srodnosti sudbine Bunjevaca i okaca sa sudbinom Srba u Ugarskoj, o meusobnoj ljubavi srodnih jugoslovenskih naroda i ravnopravnosti raznih narodnosti u Ugarskoj. Ta pitanja raspravlja Antunovi u svojoj knjizi, koja je bogata graom, te je najtoplije preporuujemo svima, koji ele da prouavaju ili piu to o Bunjevcima. Knjizi je potpun natpis: Rasprava o podunavskih i potisanskih Bunjevcih i okcih, u pogledu narodnom, vjerskom, umnom, graanskom i gospodarskom." tampana je u Beu 1882. g. kod Friedricha Jaspera. Knjiga je ova na alost sada vrlo retka, mi je bar ne naosmo ni u jednoj javnoj knjinici. Bilo bi vrlo nuno prirediti {160} novo i jevtino izdanje ove knjige, koja bi trebala da prodre u to ire krugove ne samo bunjevakog i
143

okakog puka, ve da se ita i u svim Srpskim domovima. Srpska Knjievna Zadruga" uinila bi veliku uslugu i Srbima i Bunjevcima, kad bi priredila novo izdanje ove knjige. Drugo mu je veliko, i sa verskog gledita vrlo vano delo Bog s ovikom." To je upravo crkvena istorija, opis starog veka, Hristova ivota, zapovesti boijih i t. d. Golema knjiga, velikog Formata na 766 strana. tampana je 1879. g. u Vacu kod Serody-e, sa sledeom dozvolom kalokog biskupa Hajnalda: Ovo hvale vrijedno, estitog pisca djelo dozvoljava se tiskati." Knjizi je potpun natpis: Bog s ovikom, na zemlji, djelo predstavljajue trojedina Boga u doticaju s ovjekom u sviju njegovih vjerski i drutveni odnoajih. Napisao i izdao Ivan Antunovi, kaloko-bake Biskupije sveenik." Iz predgovora ove knjige, kojoj je svrha irenje pobonosti i verskih oseaja u narodu, vidi se, koliko je pokojni Ivan Antunovi voleo svoj narod. Antunovi veli tu: Dragi rode! Ovom izjavom Tebi sad u vlastite ruke predajem, velikom mukom sastavljeno djelo s onom srdanom eljom: Dao milostivi Bog, da ti ovo barem onoliko duevnog naslaenja doprinelo, koliko je mene truda stalo!" To je gorua elja, mili dragi, nikad nezaboravljeni Rode, u svojoj dui i srcu tebe vazda noseeg, od tebe nikad, ni u danu ni u noi, neodijeljena, ve u tebe vazda, kano u najmilije zrcalo gledajueg, za tobom vazda tueeg i s tobom se jedino Radujueg Pisatelja." U predgovoru ima nekoliko zanimljivih beleaka o starom pravopisu, koje smo upotrebili u odeljku o jeziku i pravopisu. Isto tako vana, s tendencijom pobonosti napisana je i Antunovieva knjiga: Poune Iskrice, korisne pukoj zabavi, putem po Italiji 1869. g. sabrao Ivan Antunovi, kaloki kanonik" i Bunjevako-okakih Novinah" urednik." Tu opisuje pisac svoj put do i po Italiji, a naroito Rim. Knjiga je tampana 1872. godine u Temivaru kod Brae Maara. [Sa natpisom Odmetnik" ima jedna knjiga Antunovieva, ali ja je ne mogoh nigde nabaviti, niti joj saznati sadrinu.]
{161} Antunovi je bio i novinar, i to od prvih u Bunjevaca. U Kaloi je izdavao i

ureivao uz saradnju Kalora Milodanovia: Bunjevake i okake Novine", koje su imale meseni belatristini dodatak Bunjevaka i okaka Vila" (sa slikama). To je
144

bilo u sedamdesetim godinama. Na ovim listovima radili su inteligentni Bunjevci i Srbi. Stevan Paveli pisao je lanke o likim Bunjevcima. Oba lista behu dobro ureena i velika je teta to su prestala. Antunovi i kao vii crkveni dostojanstvenik, i kao knjievnik i rodoljub bunjevaki zasluuje, da se o njemu opirnije progovori i za to je zaista za osudu, to se ni jedan ueni Bunjevac nije latio posla, da napie opirnu i iscrpnu biografiju njegovu. Nadati se je, da e to u skoro biti, a to bi najzgodnije bilo uz novo izdanje njegove Rasprave." [Za ovo bi najpozvaniji bio pitomac i uenik Antunoviev Mijo Mandi, uitelj u Subotici, pokreta i urednik Nevena" sve do dolaska mu za uitelja u Suboticu. Medi bi se time dostojno oduio svome velikom dobrotvoru, te za to ivotopis Antunoviev od Mandia, kao vrloga Bunjevca i bunjevakoga knjievnika i oekujemo i nadamo se, da e ga i napisati.] Zavrujui ove retke o Antunoviu, ijem smo spomenu i seni prikazali ovu svoju knjigu, kliemo iz zahvalnog, bratskog srpskog srca: Slava i vean spomen neumrlome Bunjevcu Ivanu Antunoviu! U stariju generaciju bunjevakih pisaca, spada Boza (Ambrosije) arevi Subotianin. On je bio vrlo produktivan i raznovrstan bunjevaki pisac. Od stare garde Antunovieve i Milodanovieve, ivi su nam jo Srbin Boko Vuji i Boza arevi, oba vredna trudbenika na knjizi bunjevakoj. arevi naziva svoj narod ljubljenim, slavnim, plemenitim narodom bunjevakim", a sa svoje strane trudi se, da ga {162}prosveti i unapredi. Uveren o oskudici rei i termina kod Bunjevaca, a rad da Bunjevci prime knjievni jezik srpski, napisao je i tampao Tolma izvornih knjievnih i zemljopisnih jugoslavenskih rii." Knjigu su izdale 1870. g. Bunjevake i okake Novine", i dale je kao pridog svojim itaocima. Knjiga nanjenjena na korist Bunjevako-okake knjievnosti", tampana je kod Bitermana u Subotici. To je neka vrsta konversacionog leksikona ili pravilnije tumaenje srpskih i hrvatskih rei, nepoznatih irem krugu Bunjevaca.

145

Boa arevi

1870. g. izdao je Maarsko Jugoslovenski politini i pravosudni Rjenik", u kome se maarske rei tumae. Renik je tampan u Subotici kod Bitermana, a ist mu je dohodak namenjen irenju prosvete meu Bunjevcima i okcima. Knjigu je pisac posvetio vrlome rodoljubu i sirotinjskom ocu Sl. kr. varoi Subotice Petru Vojniu Rogiu, u znak iskrenog bratskog sianja i tovanja." Inae je renik, kao to pisac u predgovoru veli, namjenjen administrativnim i sudskim inovnicima, koji slue u bunjevakim, okakim i srpskim krajevima a ne znaju narodni jezik. Tome slian, samo mnogo manji renik napisao je arevi i izdao 1893. g. (tampano kod imuna Sekelja u Subotici) za uitelje, koji predaju u bunjevakim kolama a ne znaju dobro na jezik, jer to su, na alost, esti sluajevi. arevi je osim toga, izdao (u sedamdesetim godinama) Zbirku mudrih i pounih rii", Bunjevaki i okaki kalendar" 1871 g.; i preveo je na maarski raspravu Miloa Popovia Narodnosno pitanje u Ugarskoj sa srpskog gledita" i time je maarsku publiku upoznao sa tenjama srpskim. arevi je u opte bio veliki prijatelj Srba i nije delio svoju narodnost od srpske. [Bio je lino poznat sa vie odlinih Srba, osobito sa srpskim dravnikom Ilijom Garaaninom, s kojim je stojao i u prepisci.] Boza arevi rodio se 1820 g. u Subtici. [Verovatno je, da je Boza arevi potomak stare odline bunjevake porodice arevia, od koje je bio i franjevavi kaluer Anel arevi, koji je u drugoj polovini XVII. veka dopratio bunjevake doseljenike u Suboticu.] 1836. godine svrio je gimnazijske nauke, za tim filosofski i pravni fakultet.
{163} Za tim je 1842 god. poloio advokatski ispit, postao advokat, pa poasni

pododvetnik bake upanije, sreski naelnik, sreski sudija, i najzad, varoki inovnik
146

u Subotici. Kako je bio oduevljen rodoljub i svagda branio narodna prava, nije mogao doi do veeg poloaja u dravnoj slubi, i ako je ovek velike inteligencije (sem maternjeg jezika govori maarski, nemaki, latinski i Francuski). M. Mandi, piui u Danici" (1896. god.) o Bozi, naziva ga naim stareinom", pa nastavlja: Posle pok. i nezaboravljenog Ivana Antunovia, Boza arevi je najvie uinio za bunjevaki i okaki narod. Jo kad je bunjevaka svest spavala, jo kad se na bunjevaku prosvetu ni mislilo nije, onda je ujac Boza o svom troku bunjevake knjige i renike izdavao. Od poetka svog delovanja, pa i danas budi on svest kod Bunjevaca i okaca, radi da oni prionu za naukom, da se ponose svojim imenom i uvaju narodna prava. Sem toga obavetava Maare reju i perom, da su zahtevi bunjevaki opravdani po bojem i graanskom zakonu. Njegovo istrajno delovanje puno je iskrenosti i odvanosti. Ime njegovo tesno je skopano s prvim bunjevakim pokretom u opte, a na pose sa osnivanjem subotike Puke Kasine" i sada vladajue stranke Mamuia. Boza je bio gonjen radi svojih narodnosnih naela. 1867 g. laa se Boza knjievnoga rada. Pie na sve strane i trai borce i prijatelje bunjevtini; ali, sem pok. Ivana Antunovia, tada ve kalokog Kanonika, sve spavae. arevi i Antunovi, dopisuju se u poetku maarski; napokon, upoznav jedan drugoga, poee se bunjevaki dopisivati i stvari ozbiljno i sustavno raspravljati i ureivati. Boza se jo danas bavi bunjevakim poslovima i ivo nastojava, da se bunjevaki jezik uvede u kole i nadletva, na osnovu ugarskog zakona (o narodnostima) od 1868. godine. Svoj rad, a naroito doba iz prvog bunjevakog pokreta opisao je Boza u podlisku 4. broja Sub. Nov." od 1894. god. Tu govori o vezama, koje su Bunjevci imali sa Beogradom i o svome poznanstvu sa pok. Iv. Antunoviem. arevi je sve do skora radio na knjievnosti u Nevenu", Danici" i Sub. Novinama." U otvorenom pismu rodu bunjevakom i okakom i u pismu bunjevakoj Kasini" (Danica 1896. g.), arevi ustaje odluno u odbranu narodnog jezika u koli i poziva narod svoj da u toj borbi istraje.
{164} 20. maja 1897 g. oprata se u Sub. Nov." sa svojim ljubljenim rodom", jer ga

staro doba vee." Tu, u iskrenoj rei bunjevakim i srpskim rodoljubima, veli on: Hvala Bogu da je ljubljeni rod moj iv! Vidim, da e se bunjevaka i srbska ljubav oivotvoriti, pak e se bunjevako i srbsko bratstvo uvrstiti, obistinie se bunjevaka i srbska sloga, bratstvo i sporazum. Prigrlimo bunjevaku i srbsku mlade! U kolo ovamo i vi okci, pa kad se tako sloimo, u Boga se uzdajmo: A neboj se ni ti Nane, Da e nestat tvoje grane, Jer sinaka ima slavnih Koji jezik, rod svoj brane,
147

A da skupa svi se sloe, Pomozi nam mili Boe!..." * Dragutin (Kalor) Milodanovi spada u red prvih bunjevakih novinara. On je bio urednik prvog bunjevakog lista u Subotici, dakle otac novinarstva bunjevakog. Iz pera Dr. Duana Petrovia donele su Sub. Nov." 1893. g. niz podlistaka (koji su posle otampani u zasebnu knjiicu, izdanjem tamparije pieve u Subotici 1894 god.), u kojima je lepo izraen ivotopis sad ve pokojnog Milodanovia. [Vrlo mi je ao, to ne mogoh nigde nabaviti sliku Milodanovievu, te mi knjiga osta bez lika ovog zaslunog Bunjevca.] Evo, ta itamo tu o njemu: Jedan skromni, no prema bunjevakim prilikama ipak veoma znaajni radenik na prosvetnom polju bijae Kalor, posle nazvani Dragutin Milodanovi, subotianin. Poto sad imamo naih Subotikih Novina", koje su rodoljubivi Bunjevci lipo prigrlili, te je sad evo lipa zgoda i prilika, da se sitimo osnivaa bunjevakih novina u Subotici biloj. O ditinjstvu Kalora Milodanovia malo smo mogli doznati. On bijae iz zemljodilske obitelji, roditelji mu bejahu veoma skromnog imovnog stanja. Svrio je osam kula latinskih (gimnaziju), pa dalje zbog siromanog stanja svoga nije mogao produiti kolovanje. Neko vreme bio je u Kaloi i tu je uivao jedno vrime pripomo slavnog kanonika, potonjeg naslovnog biskupa, jedinog velikog rodoljuba Ivana Antunovia, koji je u sedamdesetim godinama izdavao u Kaloi Bunjevake {165} i okake Novine" nedeljni list, a uz to kao miseni prilog za zabavno tivo sa slikama Bunjevako-okaku Vilu", na. kojim listovima je pokojni Kalor radio, i u ime toga od rodoljubivog Antunovia primao izdravanje i nagradu. Godine 1872. doe u Suboticu i pokrene jedan mali listi pod naslovom: Misena Kronika." Taj mali list izdavae miseno jedan put sa politikim, ozbiljnim i aljivim sadrajem. Taj je list izlazio skoro dvi godine. Misena Kronika" bijae dakle prvi list bunjevaki u Subotici. To je bila za Suboticu velika novost, za tada jo veoma maleni krug rodoljuba radosna, a protivnicima bunjevakim veoma mrska. Mnoge je gorine imao da snosi pokojni Kalor, to je imao toliko rodoljublja i smilosti, da taj nevini listi (novine) pokrene, hotei time da prokri puta narodnoj prosviti u Subotici, u velikom gnijezdu bunjevakom.

148

Posle skoro dvogodinjeg izlaenja Misene Kronike", ukine taj list Milodanovi i pokrene godine 1873. (mislim jula meseca) Subotiki Glasnik" kao prvi nedeljni list u Subotici na bunjevakom jeziku. Taj list bio je prvi odluni borac za narodna prava. Izlazio je pune tri godine dana, a za to vrime urednik mu je odvano i rodoljubivo zastupao zakonite elje i tenje za ravnopravnost Bunjevaca i okaca, osobito pak tenju Bunjevaca u Subotici, da oni u opini, crkvi i koli zadobiju svome maternjem jeziku ono pravo, koje mu po zemaljskim zakonima pripada. Dalje, zauzimao se za prosvitu narodnu, dokazujui u listu koliko je pleme bunjevako zaostalo u prosviti od jednokrvne brae im Srba i Hrvata. Nije ovdi misto, da ispitujemo, koji su oni uzroci, zbog kojih je od svih naroda u Ugarskoj tada samo bunjevako pleme spavalo snom mrtvim. Ima tome mnogo uzroka. Biti e vremena kad e se i to razsvitliti i to pitanje rasistiti. Nije falila u Bunjevaca ljubav prema maternjem jeziku i prirodni nagon za samoodranje, jer se puk nikad ne otuuje od svoga roenoga, no nesria bijae velika u tome, to Bunjevci, sem nekoliko svojih estitih sveenika i uenih ljudi, nisu imali rodoljubive inteligencije, koja bi se zauzela za pravu narodnu prosvitu. A to se i sad osia. Jer iako se stanje za ovo poslidnje {166} vrime u mnogom pogledu okrenulo na bolje, ipak jo mnogo, veoma mnogo oskudeva... Tenja za unapreenje Bunjevaca i okaca, gorila je kano sveta vatra samo u srcima nekoliko uzoritih rodoljuba, iji broj bijae malen, no koji su sa svojim radom i plemenitim namerama sebi svetla imena stekli, a doi e i mora doi vreme, kad e njihove zasluge jedan budui prosveeni i zahvalni narataj priznati. Jedan od skromnih, no veoma znaajnih radenika i trudbenika narodne prosvite bijae Kalor Milodanovi ije ime ne sme otii u zaborav. Bio bi to veliki greh! Pokretanje Subotikog Glasnika" izazvalo je u ono vrime veliku viku i dreku u krugovima protivnika. Urednik mu je imao da izdri dosta napadaja. Ali se on znao nadvisiti i biti izdrljiv. Glasnik" je prokrio sebi puta, stekao je sebi dosta lip broj priplatnika, kako u mistu tako i na strani. Mora se priznati prava istina, da su braa Srbi bili prvi, koji su pokojnog Kalora moralno i materijalno podupirali u njegovom plemenitom podhvatu, u plemenitoj pobudi, kako bi se u prosviti i negovanju svog milog maternjeg jezika zaostalom bunjevakom plemenu pomoglo. Tako se je Subotiki Glasnik" sa najveom potporom srpskih pretplatnika, a poglavitim zauzimanjem rodoljuba u naem narodu poznatog Boidara Vujia odrao priko tri godine dana t.j. od godine 1873. (mislim jula meseca) sve do g. 1876. juna, kada list silom okolnosti morade prestati izlaziti, jer su mu vlasti zbog politizaranja
149

uskratile dalje izdavanje i ureivanje lista. Na ime Milodanovi je o ustanku srpskom za osloboenje 1875. g. pisao oduevljene lanke, a u {167} korist srpske stvari. Kad ve vie nije mogao da bude svojoj brai od pomoi sa perom u ruci, a on ode u Srbiju, od kuda se vie nije vratio. [Umro je u Beogradu i sahranjen u starom groblju.] Milodanovi je otiao svojoj srpskoj brai u pomo, kada je Srbija 1876. god. objavila Turskoj sveti rat za osloboenje i nezavisnost. On je sudelovao kao dobrovoljac u oba srpsko-turska rata; 1876. na Drini u eti oke Vlajkovia a u drugom ratu 1877-78. god. na donjoj bojnoj liniji prema tunom Kosovu-polju. U oba rata bio je ranjen. Milodanovi bejae oficir u inu poruika i ree kako mu bijae ao, to nije doekao tu sreu, da doe do tunog Kosova-polja, (a tako je blizu bio!) nu da se uvik rado i s ponosom sia rata za osloboenje svoga srpskog naroda." Subotike Novine" cene i uvaavaju oduevljenje Kalora, ali ipak osuuju njegov odlazak iz Subotice, jer je on tamo bio nuniji no u Srbiji. Posle njegova odlaska osetila se praznina i mrtvilo u Subotici. Njegovim odlaskom u Srbiju prestao je izlaziti Sub. Glasnik", te od god. 1876. (jula) sve do poetka 1893. g., dakle punih 16 god. nije bilo u Subotici nedeljnog lista bunjevakog. Posle prestanka Glasnika" ne bee lista bunjevakog, sem Bunjevca", koji je pokrenuo Ivan Batori (Burna), katoliki sveenik u Somboru, no koji je vrlo kratko vreme (mislim po godine) izlazio. V. Ludaji, Srbin, izdao je u Subotici 1887. g. poziv na pretplatu na nedeljni bunjevaki list, ali nije izaao ni jedan broj od njega. U toj tami, pojavila se 1883 g. dva zraka i ako ne silna, ali ipak sjajna. 1883 godine, u vremenu kad nije bilo ni jednog bunjevakog lista, pokrenut je u Baji meseni zabavno-pouni list Neven" i kalendar Danica." To je bila varnica u onoj tami i mrtvilu, kada Bunjevci nekoliko godina nisu imali ni svoga lista, ni kalendara (sem Bunjevako-okakog kalendara" 1881. god., koji je vredno zastupao kolske interese Bunjevaca). Bunjevci su radosno prihvatili taj jedini svoj list i novi kalendar, a oba su se pokazala dostojna toga poverenja. Mlaoj bunjevakoj generaciji pripada zasluga, to su Bunjevci u jedan mah stekli i list i kalendar svoj.
{168} Neven" je izlazio prvo u Baji, za tim u Somboru, a sada izlazi u Subotici.

Neven" se odlikuje rodoljubivom tendencijom, Svaki njegov redak die arkim rodoljubljem. [Do pokretanja Subotikih Novina" 1893. g., Bunjevci su imali samo jedan list, Neven", nazivajui ga mesenikom." Po reima vrloga i uvaenoga rodoljuba bunjevakog patera Jeseja Kujundia, gvardijana Franjevakog samostava u Jasberenju, Neven" je ia u tmini bunjevake narodne prosvite..."] U njemu je
150

zastupljena pouka, zabava, privreda, odbrana narodnih, kolskih interesa. U njemu se registruju domae i strane vesti i politiki dogaaji. I ako mu je format malen, a izlazi samo jedanput meseno, ipak je to savren list, samo en miniature. Dua listu je pokreta Nevena" Mijo Mandi, nar. uitelj u Subotici i urednik mu od 18821884. god. [Neven" je pokrenuo 1884. g. M. Mandi, uitelj zanemarenog naroda" u Kamaru, odlini rodoljub i pisac, koji ve 16 godina ureuje i kalendar Danicu." Neven je prvo izjavio u Baji 1884. g., od 18851888. g. u Somboru uz saradnju pok. Kuzmia uitelja; od 1888. god. do dananjih dana izlazi Neven" u Subotici. Do 1883. g. bio mu je urednik M. Mandi, no kako su mu ureivanje lista zabranili jer je uitelj"(!) urednitvo pree na ekonoma Peru Skenderova, no samo do 1895. g. kada urednitvo pree na oduevljenog Bunjevca Nikolu Matkovia. Neven" se tampa u 2000 primeraka i ita se u Bakoj i Baranji, pa i u petanskoj upaniji, epelskom ostrvu, Tolnanskoj i Fejerskoj upaniji, u Banatu, Slavoniji, Bosni i u Dalmaciji. elimo mu napredak i dug vek!] Oko lista su se skupili svi bunjevaki pesnici i pisci: Miroljub (Franjo Evetovi), estita braa Fra-Kulundii, Mladen Barbari (Bajac), Solanovi, Seljanin, Bla (Modrui), ira Kozjak, Gromovi, Janko Kostali, Mirko Penavin, Pavao Podgorski, i mnogi drugi. Ti isti pisci rade na kalendaru Danici" i na Subotikim Novinama", koje su pokrenute 1893. godine. Naroito pitanje o nastavnom jeziku u bunjevakim i okakim kolama, to njihovo pitanje prvog reda, nalazi velikog zatitnika u stupcima Nevena", Danice" i Subotikih Novina." U jednoj svojoj pesmi, najbolji i najomiljeniji bunjevaki pesnik Miroljub (Evetovi) ovako odgovara onima, koji hoe da istisnu jezik na iz optine, crkve i kole: Mi hrabro kliemo u sred take hajke, Mio nam je jezik nae mile majke...." U Danici" za 1892. g. ustaje energino Seljanin (pseudonim) u zatitu nastave na maternjem jeziku u bunjevakim kolama, pa pri kraju svoga rodoljubivog lanka ovako uzvikuje: {169} Za to draga brao, koji ste po naim bunjevakim i okakim mestima i selima, kao stado bez pastira ratrkani, nastojte i negujte sami u svome krugu, kod kue, sa svojim eljadima materinski jezik. Prigrlite svojski sve to je nae. Molitvene knjige, pismarice, novine, knjige, kalendare, pripovetke i t. d. sve neka slui za ouvanje jezika bunjevakog. Kad se ve i tica svojim perjem ponosi, nemojmo ni mi svoje slavno pleme, svoj mili jezik zanemariti i zatajati, jer ko to ini, to je izrod, tog e i zemlja kleti...."

151

Na drugom mestu Danice" iste godine ovako govori Bunjevcima o njihovom jeziku jedan drugi bunjevaki pisac pedagog: Prizirati i stiditi se svoga jezika znai prizirati i stiditi se samog sebe, a ko se samog sebe stidi, taj se ne moe odrati u sadanjoj ivotnoj borbi. S toga velimo svima i svakome: negujte svoj maternji jezik, negujte ga na domu i koli i na svakome koraku, i ulivajte u mlaana srca dece vae ljubav prema njemu. Uite ih neka tue svetinje potuju, a svoje, neka iznad svega ljube, pa neka su gotovi za njih sve, pa ustrebali, i ivot svoj rtvovati. Samo tako moemo gledati u budunost nau. Utuvimo jo i znaajne rei Stevana tiljanovia, koji nam veli: uvajte svoje obiaje, jer nastae vrimena... kada e se mnogi odricati majina mlika, pa blago onom, koji u takvome meteu, ne izgubi svisti svoga plemena i velianstva svoga imena." Osnovni ton bunjevakih pesnika takoe je prvenstveno rodoljubiv. O tome svedoe ovi citati: Bogoljub" peva u Danici" (1893. g.) o ljubavi i mrnji. On pouava Bunjevca, da ljubi Boga svemogueg, zemlje Gospodara, pa za tim: Ljubi strasno cili rod svoj I budi mu stubslobode... Ljubi jezik svoj maternji Stare lipe obiaje..." A peva mu uz to, da mrzi neslogu, kukavice, narodne izdajice, odrode i tuinske obiaje."
{170} U istoj Danici" svrava Miroljub (Evetovi) ovim stihom jednu svoju pesmu:

Samo kad na bunjevake Mislim izrodice, ini mi se na guslama Jae zuje ice..." U poduoj pesmi San Guslara" (Danica 1892.) nepoznati pesnik ovako zavruje: Aj, drago je... milo j' guslar biti Na guslama... lipo uzdanuti, Nad guslama kad-kad osvanuti... Nad guslama Boe izdahnuti..."

152

Mi ove citate iz lanaka i pesama iznosimo samo zato, da pokaemo, da je ceo pravac bunjevakog novinarstva i knjievnosti u prvom redu rodoljubiv, to je zaista i prva zadaa knjievnosti i novinarstva naroito tamo, gde je narodna svest ve skoro mrtvim snom uspavana bila; mi bi samo eleti mogli, da se taj pravac i u budue zadri. Valja nam jo ovde napomenuti, da bunjevake knjige svagda sa najveim oduevljenjem govore o svojoj brai Srbima, na emu im se u interesu bratske sloge i zajednikog napretka, najtoplije mora zahvaliti. Sadanji bunjevaki pisci dosledno idu stopama svojih prethodnika: Antunovia, Relkovia, Milodanovia, arevia i dr. Danica" je dobro ureivan kalendar i obiluje slikama. Danica" je donela i vie slika od Predia i dr. srpskih slikara, sem toga donela je lik Nj. V. Kralja Aleksandra, Vuka St. Karadia, Boze arevia, likove pokretaa bunjevakog Kola Mladei" i mnoge slike iz bunjevakih i srpskih krajeva. Rastura se u nekoliko hiljada primeraka. Danicu" za 1893. god. izdala je rodoljubiva tamparija Dr. Duana Petrovia u Subotici. Danica" u novom ruvu (naroito za 18941899. god.) sve je lepa i bolja. To je zasluga izdavaa i ureivakog odbora. Danica" je za 16 god. svoga izlaenja istisla sasvim iz bunjevakog i okakog doma ona udovita kalendarska, to izlaze u Peti za Bunjevce i okce, a koja ovde ne zasluuju ni pomena. Danica", u ije saradnike spada i g. Antonije Hadi, predsednik Matice Srpske" i jo neki drugi mlai Srbi, a sa {171} Danicom" i Neven" ale, to Bunjevci nemaju tako vrednog i rodoljubivog oveka, kao to je Hadi, koji je sa svim drukije svatio svoju dunost pitajui o ugarskim Srbima u velikom delu pok. Carevia Rudolfa Ausztria Magyarorszg", no vajni Bunjevac Franjo Badi, sa ijom raspravom o Bunjevcima u tome delu, nisu Bunjevci ni malo zadovoljni, to je sasvim pojmljivo. U Danici" za 1896. godinu nalazimo pesme od Miroljuba, Mladena Barbaria, Stanie, Stanka Vraza (prepevano), od Zmaja Jovanovia i nekoliko narodnih pesama; izvornu pripovetku Gavanovi Dujo" od Seljanina i jednu nar. pripovetku; lanke u korist narodnog jezika u koli od Boze arevia, lanke privredne i poune, opis bunjevake enske nonje, istoriju Nevena", Danice", registar politikih dogaaja. U Danici" za 1897. godinu nalazimo pesme od Miroljuba, Krunoslava, F. St. Kulundia, Stanie i nekoliko narodnih pesama. Od sastavaka u prozi nalazimo istoriju i opis franjevakog manastira u Baji od Janka Kostalia, lanak L. Raanskog o turskom carstvu, pounu pripovetku o novoj modi" meu Bunjevcima, lanak o vinogradarstvu, izvrsni prilozi za bunjevaku povest" od M. Mandia, priu F. St. Kulundia i nar. pripovetke. U Danici" za 1898. godinu tampane su pesme od Stanie, F. St. Kulundia, Zmaja Jovanovia, lanci o katolikoj autonomiji od Gromovia, o Kolu Mladei" i Velikom Kolu", o boinim praznicima, o Vuku St. Karadiu (povodom prenosa
153

praha mu u Beograd), lanak o bunjevakoj pradomovini oko Bune reke od Senjanina, opis grko-turskog rata i dr. politikih dogaaja od M. Mandia. Ovaj bunjevaki kalendar, kome su urednici i izdavai M. Mandi uitelj i Pajo Kujundi, sveenik, odgovara potpuno zahtevima i potrebama Bunjevaca i okaca. *** U svima bunjevakim knjievnim i opte-kulturnim pokretima opaa se kao stalna i tim radosnija pojava: ivo sudelovanje Srba pravoslavne vere u njima.
{172} Kada je Dragutin (Kalor) Milodanovi pokrenuo prvi bunjevaki list u Subotici

Misenu Kroniku", a zatim Subotiki Glasnik", Srbi su u prvom redu pomagali te bunjevake listove i moralno i materijalno. estita starina srpska, uzoriti rodoljub Boko Boidar Vuji, bio je glavni saradnik tih listova i potpomagao i moralno i materijalno svako bunjevako preduzee. To su isto i posle inili, a i sada ine jo neki odlini Srbi Subotiani, naroito mlaa generacija. Slinu onoj pojavi u sedamdesetim godinama, gde Srbi pomau prve listove bunjevake, vidimo i 1893. g. Srbina Dr. Duana Petrovia gde otvara u Subotici bunjevako-srpsku tampariju, pa u drutvu sa Mladenom . Karanoviem i dr. bunjevakim rodoljubima pokree Subotike Novine", posle 20 godina prvi nedeljni bunjevani list. [Dr. Duan Petrovi, odlini Srbin i veliki prijatelj Bunjevaca, sem pokretanja lista ima tu veliku zaslugu, to je u Subotici otvorio prvu bunjevaku tampariju, u kojoj se tampaju bunjevaki listovi, kalendari i druge knjige, te je ona ujedno i izdavaka tamparija, dakle ognjite bunjevake knjievnosti i novinarstva. Dr. Petrovi je ovu tampariju predao Bunjevcu Vinku Blesiu, a ovaj Nikoli Tomiu ija je ona i sada.] To je pojava, koja eklatantno potvruje srpsko-bunjevako bratstvo, slogu i zajednicu. Subotike novine bunjevako-okaki nedeljni list za mistne ope stvari, prosvitu, zabavu i gazdinstvo", (a zatim i politiki list), novinarsko je preduzee oduevljenih mlaih Bunjevaca i Srba. Osim izdavaa Dr. Duana Petrovia, vlasnika i urednika M. . Karanovia, Srbina i bunjevakog rodoljuba na listu su radili i neki od saradnika Nevenovih" i Daniinih", Bunjevci i Srbi. Ovaj list na veliku tetu po Bunjevce i okce i po celo Srpstvo posle petipogodinjeg izlaenja svoga (od poetka 1893. do kraja maja meseca 1898. godine) presta izlaziti. List se ovaj ureivao vrlo dobro. U njemu ima rodoljubivih lanaka, privrednih i prosvetnih rasprava, lepih podlistaka (vie puta izvornih) i puno vesti lokalnih i

154

stranih, Pokretaima i saradnncima zaista se moe estitati, to se list sve bolje razvijao. Subotike Novine" nisu nikako konkurenat Nevenu." List je pokrenut sporazumno sa ljudima oko Nevena", i nema {173} traga kakvom suparnitvu. Na protiv, oba lista jedan drugog dopunjuju i rade na svome uzvienom zadatku udruennm, zajednikim silama. U ostadom, za bunjevaku i okaku italaku publiku nije mnogo dva lista, jedan nedeljni, a drugi meseni. Zaista, ne moe biti lepe i radosnije pojave, no kad vidimo dva estita Srbina pravoslavne vere, Mladena . Karanovia i Dr. Duana Petrovia, kako pokreu nedeljni list svojoj katolikoj brai Bunjevcima i okcima. [Mladen . Karanovi svreni srpsko-pravoslavni bogoslov, bio je sve od postanka (1893.) pa do prestanka lista (juna 1898.) bez prekida vlasnik i urednik lista, a glavni pomaga i u ureivanju i izdavanju lista do kraja 1894. godine bio je Dr. Duan Petrovi.] Moe li biti lepeg znaka bratske ljubavi i sloge od ovog primera?! Ne samo Bunjevci i okci ve i celo Srpstvo mora biti blagodarno ovim rodoljubivim Srbima. Sa svoje strane, ja im ovako javno, izriem najtopliju blagodarnost na tome! Pravac Subotikih Novina", je isto rodoljubiv. One su odline pobornice prava i kulturnih interesa Bunjevaca i okaca. Subotike Novine" su ogledalo njihova ivota i kulturne borbe, koja je uzela ivlji tok upravo tek poev od 1893. godine, kada su Subotike Novine" pokrenute. Pojava Subotikih Novina" jeste upravo pojava ivljeg bunjevahog pokreta.

155

Uprava Bunjevakog Kola mladei." Na strani 113 donosimo likove Ivana Bulinevia, Bene Sudarevia i Josifa VojniaHajdukova, koji su lanovi uprave i pokretai subotikog kola mladei" o kome govorimo na strani 174 i u odeljku Porodini ivot zadruga" i t. d. na strani 195.
156

Sub. Novine" su pokrenule i istrajno sudelovale u borbi Bunjevaca za narodni jezik u crkvi, koli, optini i nadletvima, za bunjevaki jezik u subotikoj Gimnaziji, koja se izdrava subotikim optinskim, dakle i bunjevakim novcem. Sub. Novine" su sa svojim bezbrojnim lancima o kolskim i drugim vanim i po narodnosni ivot Bunjevaca i okaca neophodnim pitanjima na sreu ve probueni, ali jo neodluni narodni duh u Bunjevaca osnaile i dale odlunija i odreenija pravca u radu za narodnu stvar, ili drugim reima, narodnu svest, koja je do pokretanja Subotikih Novina" jo tinjala raspirile u samom srcu naroda, u bunjevakoj omladini u Subotnci, koja se okupila oko Subotikih Novina" i za svoje ga javno glasilo priznala i objavila. [Osnivanje Kola Mladei bunjevake", dranje Velikog Kola" (zabave bunjevake), to je posledica oduevljenih lanaka Sub. Nov." u korist osnivanja tih ustanova. Sem toga isti list preporuuje osnivanje bunjevakih itaonica, deijih zabavita i drugih slinih prosvetnih ustanova.]
{174} No sem oduevljenja, koje ulevaju Bunjevcima i okcima, sem odbrane

njihovih prava i odbijanja napada maarske tampe na ta prava, Sub. Novine" su neumorni pobornik sloge i bratske ljubavi i narodne zajednice izmeu Srba s jedne i Bunjevaca i okaca s druge strane; njihova je velika zasluga, to su se oni iskreno zbratimili, to su im misli i elje iste postale i ostale. Sub. Nov." pisale su redovno o tekuim srpskim pitanjima, registrujui dogaaje iz svega Srpstva, pratei svaki srpski pokret. Tako one: lepo govore o slavi srpskog pesnika Iv. Gundulia; o obodskoj proslavi srpske pismenosti; o 500-godinjoj proslavi Marka Kraljevia, njihovog i naeg narodnog junaka; povodom smrti junaka Novice Cerovia; o proslavi srpske itaonice u Somboru; pozdravljaju osnivanje Srpske Banke u Zagrebu; osuuju hrvatsku netrpljivost prema srpskom imenu i vreanju srpske zastave u Zagrebu; zahvaljuju Matici Srpskoj" to raspisuje bogate nagrade za rasprave o Bunjevcima; najsimpatinije pozdravljaju svaki dolazak srpskog narodnog pozorita u Suboticu, koje smatraju i nazivaju svojim, te se istom raduju i njime se ponose isto kao i Srbi, i pozivaju Bunjevce da poseuju srpske prestave; opisuju istoriju srpskog narodnog pozorita; simpatino referiu o zabavama subotikog srpskog pevakog drutva i zadruge Srpkinja; donose nekrologe o pok, Jov. Bokoviu, Paji Jovanoviu Srbobranu; osuuju rad Starevia i Hrvatskih ovinista, odriui svaku zajednicu sa takim Hrvatima; pozdravljaju korak Dr. E. Baria za izmirenje sa Srbima i pokretanje Narodne Misli"; raduju se podizanju Srpskog Doma" u Mitrovici; preporuuju Bunjevcima srpske knjige i listove; opisuju i pozdravljaju proslavu Miletievu; pozivaju Bunjevce, da prilau od poplave postradalim Srbima u Srbiji, Bosni i Crnoj Gori; hvale rad srpskih enskih zadruga; zatiavaju interese i piu o Srbima u Staroj Srbiji i Maedoniji; referiu o prenosu Vukovih kostiju u Beograd i donose mu sliku u listu; pozdravljaju pokretanje Srpskog Vjesnika" u Hercegovini, pradomovini Bunjevaca; preporuuju
157

Bunjevcima srpski kalendar i list Dubrovnik" i izdanja Srpske Knjievne Zadruge; i t. d. i t. d.

{175} Iz lanaka gornjega pravca vidi se, da su Sub. Novine" ne samo bunjevaki,

ve i srpski list. Subotike Novine" i ako su se nazvale bunjevako-okakim listom, to je vrlo mudro i taktino bilo, svaku su danu zgodu tako rei jedva doekale i upotrebile, da mogu propovedati i naglaavati po narodnosni opstanak Bunjevaca i okaca neophodnu potrebu narodne zajednice njihove, sa po krvi, jeziku i drugim narodnim osobinama najroenijom braom njihovom: Srbima. I ako su Sub. Nov." propovedale narodnu zajednicu Bunjavaca i okaca sa Srbima ipak nisu odbacivale i omalovaavale plemenska imena: Bunjevac i okac s toga, to bi se nali mnogi, koji bi identifikovali upotrebu srpskog imena sa pravoslavljem, to bi samo smetalo lepom i slonom bratskom srpsko-bunjevako okakom radu na osnaivanju probuenoga narodnoga duha i svesti. To to su Sub. Nov." tako inile i ako im je urednik pravoslavni Srbin bio, pokazuje i dokazuje najbolje osobitu taktinost pokretaa i potpuno shvatanje onoga velikoga zadatka, koje su pokretai sebi postavili, kao i to, da nisu bili ispunjeni srpskim ovinizmom, nego da im je u prvom redu samo do toga stajalo, da se Bunjevci i okci za Slovenstvo spasu, i da se stane na put odnaroivanju i pomaarivanju njihovu. Ni jednom rei nisu Sub. Novine" pisale, da Bunjevci i okci treba da odbace svoja plemenska imena ili da menjaju svoju veru. U opte, dakle, Sub. Novine" bile su tako ureivane, sa takim pravcem i panjom prema njihovu imenu i veri, da italac, ako to inae nije znao, nije mogao videti, da mu je urednik Srbin i uz to pravoslavni bogoslov. Samo na taj nain, mogao je taj list postati tako popularan, da se o njegovu dranju vodilo ozbiljnoga rauna i ozgo i ozdo." Otuda su i poticali oni esti napadaji u maarskim, subotikim i petanskim listovima, na Sub. Nov." kao za njih maaroderski" i panslavenski" list!! Sem tolikih privrednih i prosvetnih lanaka, u Subotikim Novinama" je zastupljena i lepa knjievnost i {176} pouka. [Moja prva rasprava o Bunjevcima, izala je u Sub. Novinama" 1893. g. pa je posle otampana u zasebnu knjigu latinicom, u izdanju tamparije Dr. Duana Petrovia."] Oko njih se okupilo kolo, lepa kita bunjevakih pesnika i pripovedaa. Nee biti bez interesa, da iznesem sadrinu Sub. Nov." na polju lepe knjievnosti. U svome teaju za 1893, 1894. i 1895. godinu Sub. Novine" donele su lep broj pesama patriotske tendencije od bunjevakog dobrog pesnika Miroljuba, Mladena
158

Barbaria, Stanie, M. Tugojevia Balije i dr. kao i srpskih pesnika Zmaja, St. Beevia, Sv. orovia, Ljube Milovanova i t.d. naroito lepe pesme Ml. Barbaria; Rodu" (niz pesama patriotskog smera); pesme Rodu" i Zato je tuna bunjevaka Nana (majka)?" i dr. od Stanie; Jad stare Bunjevke" i Guslar" od Balije i t. d. Sem prevedenih (pobunjevenih") pripovedaka iz ruske, eske i stranih knjievnosti, Sub. Nov." donele su u tim teajevima i mnoge originalne prie od Samorada, od Milovana, Jola, Milutina T-a, Ljube Milovanova, Rodoljuba, D. Jablana, Branka Raia, Iv. Ivania, Dragomira Bukura (Osveta" pria iz okakog ivota) i jo nekih drugih. U Sub. Nov." za 1896. godinu nalazimo opet pesme M. Barbaria, Stanie, udomila, Builovia, Borislava, Neboje P., Zorke, Mirjanina, Rada Neimara, Ljube Milovanova, A. Karakaevia Sremca, . B., M. P., P. P. (subotika kronika o dnevnim dogaajima i pitanjima) i mnoge narodne pesme o Kosovu i srpskim junacima i t. d. Od pria pominjemo radove Vece Labudia, udomila, Radoa . V., S. A. ., P. P. (subotika kronika u prozi), prevode Nadana, Aralije i nekoliko narodnih pripovedaka. 1897. i 1898. godine donele su Sub. Novine" pesme od Stanie, M. Barbaria, Bunjevca, Crnka, Zmaja, A. Karabegovia, A. Karakaevia Sremca, . Vasiljevia i t. d. Od pria pominjem: Bakonju Fra Brne" od S. Matavulja (koja je pretampana latinicom u zasebnu knjigu), prie Radoa, prevode Bele Anala i t. d.
{177} U opte, vidi se da se urednitvo toga lista trudilo, da u listu bude zastupljena i

lepa knjievnost. U koliko nije imalo na raspoloenju izvornih pripovedaka i pesama, pretampavalo je lepe pripovetke i pesme, koje su ve ugledale sveta u srpskim listovima. Donosile su Sub. Nov." kad i kad i alu, i to veinom iz srpskih aljivih listova, najvie iz Vraa Pogaaa." Sve je to urednitvo Sub. Nov." za to inilo, da zadovolji svoje itaoce, koji osobito vole pripovetke i alu. Karakteristian je sam postanak Subotikih Novina", o emu sam sa najpouzdanije strane doznao ove pojedinosti: Kad je u Subotici otvorena bila srpska tamparija Dra Duana Petrovia i ve iziao iz nje jedan vei tamparski proizvod, Danica", bunjevako-okaki kalendar za 1893. godinu, u kojem je izila jedna pesma (Ljubi.... mrzi....") i jedan lanak od Mladena Karanovia, to se bunjevakim prvacima u Subotici osobito dopalo, ovi zamole
159

Karanovia, da se i na dalje dri i radi s njima na buenju i irenju svesti meu Bunjevcima i okcima. Karanovi se sve vie pribliavao Bunjevcima, i kad se jednog dana u domu katolikog svetenika Paje Kujundia, sastalo odabrano drutvo rodoljuba bunjevakih, oni ga zamolie i ponudie da pokrene bunjevake Subotike Novine", ega se ovaj pravoslavni Srbin sa najveom voljom i oduevljenjem primio. Kao vlasnik i urednik Sub. Nov." Karanovi je punih 5 godina muki branio interese Bunjevaca i okaca, pored svih smetnja, koje su mu vlasti inile i kad je list imao kaucije, i kad je nije imao. * U sravnjenju sa ostalim granama bunjevake knjievnosti, crkvena knjievnost je u njih razvijena, to je dokaz velike njihove pobonosti. [Urednik Nevena" g. Mijo Mandi, u jednom pismu upuenom meni u Petu, a za Kamara 1892. god. evo ta veli o bunjevakoj knjievnosti: Mi vrlo malo knjiga imamo. Uzrok je tome u okolnostima. Najznamenitija djela naa jesu: Bog s ovekom"; ovik s Bogom"; Slavjan" i Rasprava" sve od pok. Antunovia. Ostala djela su nam kolske knjige i molitvenici. Ogledalo nae iz starijeg doba jesu: Antunovieve; Bunjevake Novine", Bunjevaka vila"; Subotiki Glasnik" (Milodanoviev) i donekle Bunjevac" (BurnaBatorijev). U novije doba zastupaju Bunjevce na knjievnom polju (dodue skromno) Neven" i subotika Danica", Nevenove" preanje brojeve moete dobiti, ali ostala djela, mislim, teko. Inae, molim, kako je to, da se Vi ak u Peti za nas zanimate" ??] Katihizis i Biblija imaju mnoga izdanja. {178} Duhovna mana" bunjevaki molitvenik, doiveo je sedam izdanja. Od crkvenih knjiga pominjemo jo ove: Kri Isukrsta i saborai, kao neprijatelji istog kria." (Subotica 1892.) i Majka Crkva Isusova zarunica i kukavni sabor nazarenaca." (Subotica 1892). Obe ove knjige napisao je rodoljubivi svetenik u VajskaBoanu, Stipan Tumba. U drugoj knjizi ustaje protiv nazarenske jeresi. est nedelja na ast Sv. Alojzija", napisao jedan otac Isusovac, Bunjevac u Travniku (1891) i razdao lep broj meu bunjevako-okakom decom, koja slavi Sv. Alojzija kao svog zatitnika. Vinac Aneoski" molitvenik za ire slojeve naroda. Subotica (1886). Izdanje Franje Vujkovia Lamia, pobonog seljaka. iva Ruica", sv. otajstva od Nikole Kulundia, kapelana. Subotica 1898. g. Crkvena pismarica" od V. Grginevia i Ilije Okrugia, opata. N. Sad, Braa M. Popovii 1897. g.
160

Srednji Katihizis" za bunjevake kole od popa Ivana Palia i jo mnoge druge.

Ivan Pali Na ovom mestu da se setimo novinara i rodoljuba bunjevakog, istog popa Ivana Palia. On se rodio 1842. g. u onoplji, uio je u Baji, Peuju i Kaloi. Prouavao je kao izaslanik vlade kolske prilike u Nemakoj. Vaio je kao strunjak u kolskim pitanjima, bio pomonik kolskog nadzornika za Baku i predsednika uiteljskog udruenja za srez somborski. Umro je 1885. g. Bio je paroh u Vakutu, Somboru, Novom Sadu i Monotoru. Svagda je pridikovao naim jezikom. Mnogo je voleo Srbe, a za na zajedniki jezik rekao bi ee: To je jedan te isti jezik, obeleen sa dva imena." Sem pomenutih Katihizisa" radio je na listu Bunjevci," kome je bio glavni saradnik. Od bunjevakih knjiga novijega vremena pominjemo jo: Preljski dar" sa 27 umetnih pesama bunjevakih, veinom od Miroljuba. Preljski dar" je prva sveska Naih knjiga", koje je 1894. g. poelo izdavati vredno urednitvo Nevena."
{179} Pisme Preljske" (Izdanje Puke Kasine 1893. g.). Tu je zbirka lepih pesama,

koje su za ovih 15 god. otpevane na velikim prelima (zabavama) Puke kasine." Kalor Milodanovi", napisao Dr. Duan Petrovi, otampano iz Subotikih Novina" 1894. g. To je ivotopis pokojnog Dragutina Kalora Milodanovia, zaslunog bunjevakog novinara i rodoljuba, o kome smo u ovom odeljku govorili. O Bunjevcima povesniko narodopisna rasprava Ivana Ivania. Dopunjeno izdanje ove moje rasprave izalo je latinicom 1894. g. nakladom izdavake tamparije Dr. Duana Petrovia u Subotici i ocenjena je vrlo povoljno u bunjevakim listovima.
161

Mladen Barbari objavio je izdanje svojih lirskih pesama a Stipan Grgi svojih Bogoljubnih pisama"; ali obe knjige jo nisu izale. BaBodroka upanija." Subotica, tamparija Dr. Duana Petrovia 1894; Ovo je zemljopis za bunjevaku i okaku mlade. A Bunjevacz krds." Ovo je knjiga jednog bunjevakog velikog rodoljuba o bunjevakom pitanju, a na maarskom jeziku. Subotica 1896. g. Bunjevci itaju jo i hrvatske knjige (izdanja zagrebake Matice", Drutva Sv. Jeronima", Kaieve pesme, list Dom i sviet") i srpske knjige latinicom, naroito srpske narodne pesme (novosadska Popovieva izdanja, i srpski list i kalendar Dubrovnik.") [Od izdanja srpske knjiare Brae M. Popovia u N. Sadu, mnogo se itaju srpske narodne pesme latinicom tampane o Banovi Strahinji, Caru Duanu, Caru Lazaru, Ivi Senkoviu, Kraljeviu Marku, Milou Obiliu, dalje knjige latinicom: Satir Matije Relkovia, engi od Maurania, Slava i pobeda Srbije", Propast srpskog carstva", Primorski vitezovi", Crnogorski venac", BunjevakoSrpska pesmarica" i t. d. Knjiara Brae M. Popovia uinila je veliku uslugu Bunjevcima i okcima, to je latinicom izdala tolike najodabranije srpske narodne pesme, najmiliju lektiru njihovu.] Usled upotrebe latinice, Bunjevcima i okcima vie je pristupana hrvatska knjiga no srpska, ali inteligentniji Bunjevci znaju irilicu i itaju i srpske knjige. Kao to se vidi, bunjevaka je knjievnost vrlo malena, upravo kod Bunjevaca je itav dogaaj, kad izae koja knjiga preko godine. Knjievnosti bi moglo jaeg poleta dati samo {180} bunjevako knjievno drutvo, koje je, zaista, prava potreba za Bunjevce. Uslova bi za to bilo, jer Bunjevci imaju inteligentnih sinova, koji bi mogli postati dobri pisci, a Bunjevci su uz to vrlo imuni, te bi bez sumnje i materijalno potpomogli tu ustanovu. I italaca bi bilo dosta, ali ovako, bez prave i opsenije narodne knjievnosti, upuena je italaka publika na strane knjievne proizvode, te i to potpomae odroavanje. Subotike Novine" ve javljaju da u Subotici postoji misao: da e naa bogoljubna braa osnovati u Subotici jednu bratovtinu za Bunjevce, kojoj bratovtini e glavna zadaa biti da se lanovi, kao zagovornici bunjevtine upiu u jednu maticu knjigu i prime se dunosti da e za trizno gazdovanje i materinski jezik Bunjevaca svaki dan izmoliti jedno: Oe na" i jedno Zdrava Marija." Kako ujemo dalje, namerava ista bratovtina drati skuptine, na kojima e pritrisati pitanja kolska, crkvena i drutvena. Ako se ova bratovtina osnuje, to e biti novo ognjite duha bunjevakog. Vrlina cile misli u tome lei, to je lako izvodljiva i meu najsiromanijim seljacima."

162

eleti bi samo bilo, da se ova bratovtina" to pre i osnuje, jer bi ona pored dnevnih molitava, izvesno i sa radom donela velike koristi Bunjevcima, i bila embrijon za budue bunjevako knjievno drutvo. [Na ovome mestu najzgodnije je da napomenem i ovo: G. Munjatovi (. Popovi, Subotianin) kritikujui u Brankovu Kolu" moju prvu, zbijeno napisanu radnju o Bunjevcima (u Letopisu" 1893. god.), citirao je ove izvore za prouavanje prolosti Bunjevaca, koji e buduem piscu rasprave o Bunjevcima vrlo dobro doi, a od kojih sam i sam mnoge upotrebio u ovoj radnji: O istoriji Hercegovine" od Batinia; Atlas" Klajiev: Magyar Historia" Sveti; Monumenta"; Starine"; Monumenta eccles. hungar (Theiner); Rakoczy oklevltr, Magyar orszggylsi emlekek, zatim dela od Gy. Szermi, Thurczi, Bonfini, Tubero, Istvnffy, Petheo, E. Fermendin, Pray, Mikloia, Ljubia, Pucia, Kronesa, Vanieka, Balvasora, Wadding, Bombardi, Duds, Tormsi, Marki Katona, Kolonics (Nova Hung. Periodus") i t. d. eleti je da se ovoga posla lati g. . Popovi (Munjatovi), Ostojiev pitomac i da time popravi ono, to je o Bunjevcima netano pisao u Palasovom" reniku, to su Sub. Nov." (br. 42 od 1893.) nazvale glupim i zlonamernim pisanjem o Bunjevcima." ]

* Od suvremenih okakih plodnih knjievnika moram pomenuti jedinoga Iliju Okrugia Sremca, svetenika petrovaradinskog. Roen 10. aprila 1827. g. u Sremu, u Karlovcima, bio je pokojni Ilija ( 30. maja 1897. godine) svedok onih burnih {181} dogaaja iz 1848-49 g., svedok bratimljenja srpsko-hrvatskog i velikih podviga patrijarha Rajaia, bana Jelaia, enerala Stratimirovia i dr. velikana toga velikog doba. Zadojen srpskim mlekom, njegova ljubav prema Srpstvu razvi se u ta burna i svetla vremena. I ako katoliki svetenik, Srbin po srcu, po mislima, propovednik sloge Srba i Hrvata, sa lozinkom: brat je mio, koje vere bio..." drugar Branka Radievia, pok. Ilija zavoleo je srpsku knjigu i obogatio je sa vie dramskih spisa i rodoljubivih pesama.

163

Ilija Okrugi Sremac. Na strani 106 donosimo lik naeg pesnika i knjievnika rodoljubivog okca, Ilije Okrugia, o ijem radu govorimo na strani 180183. I na ovom emestu ispravljamo pogrean potpis na slici: mesto Ivan Okrugi, treba da stoji Ilija Okrugi.

164

Najlepu i najpogodniju ocenu Ilijina rada u javnom ivotu i u knjievnosti, izneo je u listu Pozoritu" (N. Sad, 1897. g. Br. 10) njegov drugar prof. Aleksandar Sandi, iz koje donosimo ona mesta, koja se tiu Ilijina knjievna rada: Knjievnik bio nam je narodni, pesmoslovac rodoljubni. U svakoj mu raboti knjievnoj sutina je srpska, ili hrvatska. A alom razbibrigom u svakoj daje nam lep nauk i pouku. Izreaemo glavnije: U Sonetni Vijenac" u Dragoljubu, upleo je srca svoga miomilje, smilje i bosilje. U Srijemskoj Vili" budio je posestrime na uranku roda svoga. U Saurici i ubari" izvodi nam na glumite slepe guslare i gusle im javorove ivot im, jadovan i radovan, na domu, na prilike nam dananje, u kojima ive (i nestaje njih) ti nekidanji propovednici stare slave i starine srpske, ti budioci zore srpske! U okici" nagovetava izdaleka: kako dve vere" dva obreda jedne vere mogu podneti pod jednim krovom, ma i na samrti se izmirili. U Grabancijaima", alom lei zle prilike sujevere opake u narodu nam. U Varadinci Mari" kaziva nam ensku glavu, adamlje koleno, soja junakog, narodnoj pripoveci toj, u nas ovud, dao je prikladnog oblika i tipa... U Dojin-Petru" prikazuje kako ljubav silazi sa visine u nizine kako ne zna za razliku gospotine i prostote bezazlene. Pomen zanavlja trajan tomu najnarodnijem varadinskom banu."
{182}{183} U sveteniko-junakoj pevaniji Ivanu Kapistranu" izneo nam je pred

oi golemu pobonost plemenite due svoje, zdruio krst asni s orujem ubojnim proslavio krstonou Ivana i krstova osvetnika Sibinjanin-Janka: podiio im doveka petstoletnicu slave im veite!... Ivan Kapistran nije to bio Srbljem, to nam je bio Ilija. Istorija zabelei udan sastanak mu sa despot-urem Smederevcem, kad se ure na nevolji nae... Ali... istorija suaja je i tome.... Svojom pevanijom tom on, mirija, on svetenik rimokatolik, izmirio je sve, pa i kaluera Ivu i vladara starca ura....
165

I jo nam je Srbima blie pristupio. Pesmoslavio je lane radosni Srbu Vidovdan. Pesmopojao je proletos radosni Srbu urevdan! [Sastanci srpskih vladara u Beogradu i na Cetinju. Ovu pesmu pretampale su Sub. Nov." a u broj 26 od 1896, g. donele svete rei Okrugieve o slozi Srba i Bunjevaca.] To su mu to-no re: pesme labudove pesmoslavlje na rastanku s ovim svetom!... I jo jedna najdivnija amanet pesma slavie ga i veliati ime mu, dok je god i gdegod bude razbora u mladosti hrvatske i srpske, srpske i hrvatske... u vremena potonja. Sred Zagreba po trei put, pomoz' Boe: Zora puca bie dana!... Ozareno sveu, odabrano na kolama mlaano Hrvatstvo u zagrljaj potee mladome Srpstvu. Duh sloge i bratimstva zadahnu im srce i duu... Sretno i u dobri as, mlada brao! ... pokliknuo im je starac pesmom radosnicom. Tom zorom omladinskom uteen, na dogledu bolje budunosti i hrvatske i srpske zaklopio je oi svoje za navek... Slava pok. Iliji Okrugiu! Njegova uspomena trajae dokle traje Srba obih vera...

5. Privredno stanje. Odnosno rada na narodnoj privredi mora Bunjevca pohvaliti i njegov najcrnji neprijatelj, a mi smo prepuni radosti, {184} to moemo konstatovati, da su baki Bunjevci poljoprivrednici prvoga reda, ljudi retkoga bogatstva i retke vrednoe. Bunjevci u Bakoj, petanskoj i Feherskoj upaniji zemljoradnici su u prvom redu, pa tek onda stoari, dok oni u Lici, usled terenskih prilika brdovitog kraja i skoro svakogodinje sue, vie su stoari, a oni du Primorja ribari. okci su pak vie stoari no zemljoradnici. Baki okci su uveni stoari. Dok im nisu oduzeti panjaci, oni su se iskljuivo bavili stoarstvom, gajei rogatu marvu i svinje. Od toga vremena se, naroito oni u Podunavlju (Monotorseg i dr. sela) bave vodeniarstvom, deljanjem dasaka, graevinarstvom, ribolovom i sve vie zemljoradnjom.

166

Bunjevci u Subotici i okolini poseduju najplodniju baku ravnicu, koju obdelavaju racionalno, te imaju i velikih koristi od zemljoradnje. Stoje nam na raspoloenju u potpunoj opirnosti podaci odnosno privrednog rada stanovnitva u Subotici, i za to emo se sa njima posluiti. [Ivnyi: Szabadka." II] Dovoljno je pogledati na hatar Subotice, pa da se vidi, da su Bunjevci u prvom redu poljoprivrednici. Oni su, kao to napred istakosmo, prvenstveno zemljoradnici. Atar subotiki, naime, po katastarskom premeravanju od 1880. godine, ima: Oranice vrta rita vinograda panjaka ume 110.239 jutara 624 jutra 3.748 jutara 4.014 jutra 30.762 jutra 9.603 jutra

U Subotici, i u opte u krajevima, koje Bunjevci naseljavaju, seju se sve vrste useva. Na prostranim panjacima razvija se stoarstvo. Subotica, sem velikog broja konja, koje izvozi u Srbiju. Bugarsku, Tursku i Rumuniju, ima znatnu koliinu izvoza rogate marve, svinja i ovaca. U Subotici i Somboru na glasu su Bunjevci bogatai.
{185} Od celokupne teritorije atara subotikog, 166.676 jutara samo je 5193 kat. jutara

neplodno, ostalo sve zemljite preko 160.000 jutara obraeno je. Zemljite bakih Bunjevaca oko Subotice, lei na t. zv. Teleka" visoravnu, 250 stopa nad morskom povrinom, te je od poplave osigurano. zemljita subotikog je peskovito, ali ipak je i ono plodno, jer su na njemu vinogradi, ume i panjaci. Ostali deo zemljita je crna (humus) i uta zemlja. Ravnica na jugu, talasasta na severu. Zemlja je u Subotici vrlo skupa. Plaa se najudaljenija zemlja od varoi 400 For., a bolje zemlje 600700 For. po lancu. Dve treine ukupnog zemljita subotikog jeste oraa zemlja. Seje se ito, jeam, ra, zob, kukuruz, krompir, pasulj, zelje i dr. Nekad, sredinom pr. veka, sejalo se samo ito, jeam i zob, no sad se seju sve vrste sereala i povra.

167

Stoarstvo i konjarstvo takoe je dosta razvijeno. Subotiki su konji na glasu. Njih kupuju i pomenute strane drave za svoju vojsku. U Subotici ima preko dvadeset trgovaca, koji se bave iskljuivo prodajom konja. Konjski vaari u Subotici su vrlo ivi. Postoji naroito drutvo za podizanje i oblagoroivanje konjskog soja, a prireuju se velike trke sa nagradama. Izvoz bele rogate marve takoe je znatan. Po popisu od 1880. g. bilo je u Subotici 197 bikova, 3715 volova, 3830 krava, 4531 tele domaeg i vajcarskog soja. Veliki je i izvoz svinja na petanski i beki trg. Sa izvozom se bave do 80 svinjarskih trgovaca subotikih. Ovaca je bio u Subotici (po popisu 1880. g.) do 50.000 komada. Sa svilarstvom i pelarstvom bave se u Subotici i Somboru, ali samo najsiromanija klasa i to veinom ene. [Sub. Novine" polagale su veliku panju na pelarstvo i donosile mnoge poune lanke o njemu.] Trgovina je u Subotici jako razvijena. Sredinom 18 veka sva je trgovina bila u srpskim rukama. Kao prvi trgovci u Subotici pominju se: Arsen Hadi Manojlovi sa sinom Kalojanom (doseljenik iz Makedonije), Grbavi ore, Grk Crni ore, Spandolija Manojlovi, urevi, Milosavljevi, Mualov, Vuji, Todorovi, Hadi, Milutinovi, Radosavljevi, Stojkovi i dr. {186} Tek docnije su pridolazili trgovci Nemci i Maari, a tek u najnovije vreme ima trgovaca i iz redova Bunjevaca, jer se oni ne rado odaju trgovini (izuzimajui trgovinu sa stokom i ranom). Radije su ekonomi. Taj je sluaj i sa zanatlijstvom, jer Bunjevac samo u krajnjoj nudi postaje zanatlija. U Subotici postoji vie jakih novanih zavoda, od kojih pominjemo: tedionicu (postala (1846. g.); narodnu banku (postala 1868. g. po zamisli Delievoj); trgovaku i zanatlijsku banku (1872. g.); Subotiku optu tedionicu" (1883. g.) i dr. Bunjevci su pak 1892. god. osnovali svoju Puku Gazdaku Banku." U Somboru, Baji postoji takoe vie novanih banaka kojima su Bunjevci udeoniari. Subotica je u opte bogata, privredna i u novije vreme trgovaka varo. A da je postala takom, velika je zasluga samih Bunjevaca. Lepo karakterie to Danica" (1893) ovim reima: Bunjevci su ve prije 150 g. Suboticom upravljali, oni su bili sudije, zvaninici i opinari varoki. Bunjevci su onda doli u Suboticu, kad je ovde Turin sve poruio, poharao i unitio; kad je neobraenu zemlju korov pokrivao, kad ovde ni kueta ni maeta nije bilo. Te napornom i doslidnom radnjom, slagali su kamen do kamena, tribili korov i zelje, nizali zrno do zrna i tako osnuju bilu Suboticu. Oni su krvavim znojem obraivali zaputeni i kopitom turskom uganjcani atar
168

Subotice, oni su u jednoj ruci ralo, a u drugoj sablju drali, s kojom su ovu zemlju od krvolonih neprijatelja uvek virno branili. Oni su odani bili svitloj kruni, za to su kralju pripadajui ara (porez) tano plaali. Dakle, Bunjevci su poloili temelj dananjoj biloj i cvatuoj Subotici. Bunjevci su ovde starosedeoci (prema drugima) i s njima se ne mogu usporediti oni doseljenici, koji sad u gotovo, savijeno gnjezdo dolaze, te kroz godinu-dve udaraju se u prsa, da je Subotica njihova, a Bunjevci samo da od milosti mogu od njih iveti.... Sad je lako uselit' se, ali ko je savio ovo gnjizdo? Za to Bunjevci brao, dini Subotiani, tvorenim elom moete pogledati u oi onima, koji vas tarmaju i mrze zbog vaeg maternjeg jezika, jer vaa je zasluga, to je danas Subotica trei grad u celoj naoj miloj domovini..." {187} * okci u Bakoj i Baranji su stoari i zemljoradnici. Osim toga ribari i vinogradari, a obrauju i kudelju. Liki Bunjevci i to oni na Primorju, Podgorju, pokraj Velebita, vrlo su siromani, jer nemaju dosta zemljita za obdelavanje, od silnoga kra. I sua ini mnogo kvara. U Lici je nekad bilo imunih bunjevakih porodica, koje su imale po 400600 komada ovaca, koza i goveda. Sad je liki Bunjevac, kao i sav narod tamo, osiroteo, naroito u Primorju. I promet sa drvima je prestao, jer su ume ve iskrene, te ljudi idu da zarade u Srem i Slavoniju, krei tamonje ume. Podgorci, koji su ime dobili od Gore Velebita, (pod kojom stanuju) vie su pastiri, no ratari, poto imaju male oranice za setvu. To je kao neki nomadski narod. Leti ivi po planinama pored svoje stoke, a zimi pokraj mora, te se tako uvek seli. Ima ih ribara i vetih mornara, koji na brodovima idu u daleki stran svet. Bunjevci u Istri, u Zabroniu, poljodelci su, ali vie stoari i ugljari rudari. Bunjevci i okci su poznati kao vredni i poteni ljudi. okci i liki Bunjevci vie su uvarni no baki Bunjevci, kod kojih je razvijen, rasko kod enskinja, i gostoljublje u domovima, koje granii sa rasipanjem. Bunjevka i okica je vrlo vredna i ista ena. Domaa tekstilna industrija razvijena je u njih, i njihovo platno, pregae i vezovi stekli su glasa na daleko i po stranim izlobama. ene su u enskim radovima prave vetakinje. okica izrauje sama sve potrebe za odelo cele pororce, dok se Bunjevka odeva Fabrikim preraevinama, a samo platno, vez i pregae izrauje sama. Lika Bunjevka ini isto to i njena baka sestra. Platno ume vrlo lepo da tka, rublje da saije, ali arape ne zna da plete, a i sve ostalo kupuje po trgovinama.
169

V. ivot i karakteristike narodnosne.

1. Porodini ivot, zadruga, tip, osobine, moral, drutveni ivot. Porodini ivot u Bunjevaca ima na sebi tip starog srpskog zadrunog ivota.
{188} U prolom veku je porodini ivot bio iskljuivo osnivan na zadruzi, no ve

1871 g.. opaa se tenja od strane drave, da rasturi zadruge, jer toboe spreavaju mnoenje (?!) populacije, razvie zemljoradnje (!) i umanjavaju dravne prihode, porez. Ovaj poslednji razlog mogao bi jo jedino vaiti. Od toga vremena, zadruge su u brojnom opadanju, ali jo ih i sada ima jakih. Zakon o ukidanju zadruga pokosio je srpske zadruge u bivoj vojenoj Krajini. Ali i tamo, gde nema zadruge u veem obimu i tamo je porodica zadrala svoj zadruni tip. Odnosi u porodici bunjevakoj potpuno su patrijarhalni. Domain je glava i zapovednik cele porodice. U svaemu je zadran tip srpske zadruge. Kod imunijih Bunjevaca, sinovi rade na salaima, dok starac ostaje kod kue u varoi ili selu, upravlja domazlukom, a posrednik je izmeu porodice i vlasti ostalih svojih sugraana. Porodicu i zadrugu bunjevaku u poetku ovog veka opisuje Antunovi (Rasprava" 142) ovako: Nai stari ivili su u zajednici obiteljskoj katkad i do treeg kolena. Temelj kunjega vaspitanja stajao je na veri koja odsivae u ponaanju, govoru i inu, a stvarno na gospodarstvu, komu je duu sainjavala stoka. Stareina je umeo kuu svoju tako urediti, da su dica postajala mirna, krotka i posluna, ma i da nisu kolu polazila. Matere su dicu vazda pobonim duhom nadahnjivale, a neokrnjeni ugled stareine svako je udo (lan) zadruge u granicah lipa, dobra i sveta pridraavao. enskinje su se brinule za odelo, te su oprele, otkale, i saile sve, to je njima, i muu trebalo. isti bijahu svi kao labudovi. Divojke su kao burundik Fine koulje nosile pa se u tom
170

nadtecale, koja e tanje presti, lepe tkati, postav zaaniti, navesti i ubijeliti znati. A mukarci su u poljodelstvu nastojali, da uine diku svojoj kui: koija, da mu budu uzorni konji, volar, nahranjeni volovi, govedar, da su mu junice i junci dobro razvijeni, konjuar, da na ergeluah zasjaje dlaka, a ovar, da mu se stado umnoi, i da bude mnogo centi vune, a mleka kao vode. Tu nije bilo gladi, ali ni prodrljivosti, budu da je kuom ravnala umirenost, pa su ti na istom zraku izgledali svi kao umiveni. Alaj sam se u Subotici, gdi sam nikoliko godinah ditinstva proveo, nagledao lipih devojakah, rumenih momaka, krasnih, {189} mladih i zdravih mueva. Bila je radost, subotom veeri stati pred vrataca, te gledati, kako sad ovuda, sad onuda ulaze u grad mladii, jahajui na uzornih, lipo osedlanih konjih, dolazei sa selita, da se nedeljom u rodbinskom krugu Bogu poklone, objid pojidu, pre podne na ravnici poigraju, a predveer se opet tako na konjih, pevajui i utrkavajui se, na selite vraaju. Onda, ti odrpana Bunjevca ni za lik nisi mogao videti. U nedelju ti je izgledao i svaki nadniar kao dral, a enskinje kao paunica. Tada se nije znalo, ta je rav put (drum). Konji su u trku ili iz Subotice u Baju. Volovi su izgledali kao dralovi, veliki, rogati bili i u takvoj travi pasli, da kada je marva leala, jedva su joj rogovi iz kovilja vidili." * Seljaka je porodica mnogobrojna. Iz nje izlaze ne samo ratari, ve i koijai i pastiri, naravno u svojoj kui. Domain iskljuuje iz zadruge lenja i nevaljala sina. Domaina (obino ga zovu Dida" ili ia") svako, pa i unuk smatra za oca, poglavicu porodice, dok svi unuci oca svoga nazivaju baom." Svaki je sa svojim poloajem i delokrugom u porodici zadovoljan. enski lanovi takoe su podinjeni eni domainovoj. Snahe na pustari, salaima i u varoi rade na izmence domae poslove. Redua se stara za kuvanje i istou rublja na domu, dok se stanarica" bavi domaom ekonomijom (sprema mleko, sir, brano i dr.). Kod Bunjevaca u petanskoj i Feherskoj upaniji ouvane su jo donekle zadruge i patrijarhalan ivot. Pravilo je da udovica bez dece istupa iz zadruge, poto dobije naknadu u novcu. Udovice sa decom, ostaju u zadruzi. Baki Bunjevci, razumemo zemljoradnika, vei deo godine provedu na svome imanju, na salau. Obino jedan deo porodice ivi na salau, a drugi u varoi ili selu, jer Bunjevci obino imaju po dve kue, jednu u varoi, drugu na salau. Naravno da su te pustare oko Subotice, gde su Bunjevci naseljeni (Verui, Zobnatica, urin, Kelebija, ebei, Vantelek i dr.), itave varopi i sela, samo bez ulica, sa ratrkanim kuama salaima). Na tim pustarama ima svega 5355 kua i 34.110 {190} stanovnika (na Veruiu 4324, Ludau 4283, Kelebiji 4.108, Tavankutu ikeriju 3388 i t. d.)
171

Kue su kod siromanijih niske, sa nabijenim zidovima ili su od valjaka i opeka. Kue su imunijih jake, lepe graevine sa vie, moderno nametenih, soba. Kue pokrivaju siromaniji trskom, bogatiji crepom ili indrom." Kua se obino prua u prostrano dvorite, a lice je okrenuto k ulici. Prozora na ulici ima obino dva, i to veinom sa sputenim (zatvorenim) kapcima. Pei su im od valjaka i cigalja i loe se slamom. Stanovi su im suvi, zdravi i isti. Interesno je, da su na pr. u Subotici itave ulice sastavljene iz kua jedne porodice (kao Duliev, Stantiev, Gabriev i dr. or"). To je znak bratstva i dobrog slaganja. Brat, kada se izdvoji iz zadruge, zida kuu do svoga brata, i to ide tako dalje od kolena na koleno, dok se na taj nain itava ulica ne ispuni domovima jedne porodice. ena je u Bunjevaca mnogo potovana. Dok je devojka, gaji svoju lepotu, radi samo enski runi posao: veze i tka. Devojku neguju roditelji kao najvee blago. Za Bunjevku se moe zaista rei, da joj je devovanje pravo carovanje. Ne kau badava Bunjevci, da cure ive, kao u lito tice." Udajom pada teret cele kue na njena slabaka plea. Nastaje rad domaice, a Bunjevka je uvena kao dobra, vredna i ista domaica. Bunjevci su vrlo dobrog srca, poteni, poboni milostivi. Bezgranino su utivi i stidljivi prema svojim starijima i prema strancima. Tako na pr.: mu retko kad ide sa enom zajedno van kue; ena kad izlazi u posetu ili na svadbe, ini to u drutvu sa susetkom ili sa svojim erima; mladenci prvih dana branog ivota ne govore pred roditeljima i strancima, a ena kad govori o muu pred drugima, nee mu pomenuti ime, ili rei mu", ve u treem licu on". Bunjevac se ponosi to je Bunjevac. Nemce, Slovake prezire, pa i Maare kad je ljut naziva doljacima" (jtt-ment).! ivei samo od zemljoradnje, lancem meri oveka" i ocenjuje ga po tome, koliko ima lanaca zemlje, ali za to ne prezire ni sirotnije od sebe. [Ivanji: Subotica II]
{191} Bunjevac spada u red najlepih ljudi. Visok, prava dranja, razvijenih kostiju,

zdrave boje. Ogranci bunjevakih porodica: arevia i Skenderovia u Subotici; Knezov Karia u N. Miletiu; Pijukovia u Mateoviu; Mikoevia u Baji jesu pravi dinovi. U Bunjevca su obrve guste, bradu ne nosi, ve samo brke, koji su gusti i debeli. Stariji putaju to due obrve. To je znak dostojanstva. Veinom su crnomanjasti, garavih oiju, sjaja munjevita. Bunjevke u Bakoj, vita je stasa, visoka, male glave, malih usta i lepa pravilna lica. Veinom su crnomanjaste, smee su ree, a plavojke su vrlo retke. Bunjevaki pesnik Miroljub ovako peva o Bunjevci:
172

Crne oi, crna kosa, I vilinski tvoj je stas; Ruiasto lipo lice I umilni tvoj je glas. Oko vrata niz dukata; Cvie krasi tvoju grud. Vesela si, milena si Tebi s' dive, ude svud. Kud god krene, kuda doe Lipota ti svuda sja; Tvoj jo nije za ivota Potavnio obraz ist, O blaen sam sestro moja, Jer si naeg stabla list I srce ti mlado slavim Kojim ljubi narod svoj! U drugoj pesmi ovako se peva lepota Bunjevke: Vita stasa, visoka uzrasta, Rusa kosa kao gora gusta, Obrvice, s mora pijavice, Trepavice krila lastavice, Jabuice iz bate ruice, Biser zubi i usta malena, Kao da su dukatom krojena, Kad govori, ko da golub gue Kad se smije, ko da sunce grije. [Jedino bi se imalo zameriti, kao to su Sub. Nov." i uinile, to se Bunjevke ble i time kvare svoje, od prirode belo lice. isto lice, i manji rasko u odelu, to bi trebale Bunjevke da imaju na umu.]
{192} okice su crnomanjaste, ima ih vanredno lepih. Muki su pak srednjeg stasa, a

crne masti. Bunjevci u Lici jesu lepog uzrasta, krni, crnomanjasti, smee kose, crnih oiju, poduguljasta lica. Vrlo su vrsti i jaki ljudi. [Neki Matea Vrkljan bio je est stopa i 6 palaca visok, nije bio pismen pa ga je ipak Francuski maral, vojvoda Marmon, kad je proao 1809. g. kroz Liku postavio za oficira, radi njegovog dinovskog izgleda i bistrine. Za nekog Roku Devia iz Lukova, pria Murgi, da je konja svog, kada se
173

ovaj umorio, zajedno sa tovarom uprtio na lea i nosio jedan sat. Kadar je bio celo jagnje pojesti za ruak i pola akova vina popiti. ] Bunjevci u Istri (u Zabroniu) srednje su veliine, vrsti i zdravi, privikli svakom radu i naporu. Like Bunjevke su krasne, vrlo lepe, naroito u Lovincu, Smiljanu i Pazaritu. Tu ima tako lepih enskinja, da bi svaka trea mogla sluiti slikaru za model. Sve su crnooke, lepa rumena lica i divne duge kose. Za like Bunjevce veli Murgi da su elina karaktera. Niko nije kadar Bunjevca o protivnom ubediti, ako se on sam o tome ne osvedoi, da je to istina, i da je pravo. Oni su tvrdi kao kamen, kad su o neem lino osvedoeni. Vrlo su daroviti, bistri, razboriti, postojani, gostoljubivi, odvani, dobri zemljoradnici, a jo bolji obani, osetljivi, pa ipak blagi, vredni, vole pametan i pristojan govor, retko psuju. Vrlo su poboni. Stari su Bunjevci, kako veli Stevan Paveli, pred kuama svako jutro i vee Bogu se molili i strogo postili svake subote, petka i celih postova. Kad se na to ree, to e za celo i izvriti. Neustraivi su i stalni. Bunjevke like imaju sve gornje osobine svojih mueva, radine su, dobre su majke i domaice, ukusno vezu, tkaju i iju, stidljive su mnogo. Milostiva su srca prema siromahu i nevoljniku. Za like Bunjevce veli Murgi, da su ljudi moralni, da je malo ili skoro nikako bilo sluajeva, da su vojnici Bunjevci bili pred vojenim sudom ili kanjavani u vreme vojene krajine. On je sa njima sluio u vojsci i konstatuje, da iz Smiljana, Trnovca, Buima, Pazarita i dr. bunjevakih sela, nije bilo oveka u zatvoru radi krae i ubistva. * Centar drutvenog ivota subotikih Bunjevaca jeste tamonja Puka Kasina" (itaonica bunjevaka), osnovana 1880. god. {193} i smatra se kao hram bunjevtine, srednte njihovo. Sem to se lanovi skupljaju u lokale kasinske, itaju novine i knjige, obavetavaju se o javnim i narodnim posdovima. Kasina prireuje svake godine na Marin dan (Sretenje) bunjevako veliko prelo" i sveanu veeru, u oi dana Sv. Stevana, Kralja Ugarskog. Veliko prelo" prireuje se ve 21 godinu i spada u najposeenije zabave ne samo u Subotici, ve i u celoj Bakoj. Biva 15002000 posetilaca, veinom Bunjevaca, ali dolaze mnogobrojno i Srbi, pa i Maari.

174

Pozorite u Subotici (Strana 96), smeteno je u velikoj optinskoj gostionici kod varoi Pete." U ovoj pozorinoj zgradi dri prestave srpsko narodno pozorite, kad je u Subotici, a u njoj se dre i bunjevaka Velika prela" i Velika kola", o kojima je re na str. 193. Prelo se poinje sa naroitom pesmom, koju uveni subotaki tamburai otpevaju i odsviraju. Svakog prela peva se nova pesma; sa novom melodijom. Ogleda radi, donosimo ovu pesmu pevanu na prelu 1892 g.: uj Bunjeve, veseo glas Ustaj ne oklevaj, Ajd' u kolo, ajd na prelo! Na noge, svojski brao Kasina zove! Oj Bunjevke vesele Na noge ustajte, Sestre mile, brae lipe, S braom poigrajte
175

Na noge, svojski sestre Kasina zove! Oj mladei vesela Nigdi tebi para, Gdi se liva gdi se igra, Gdi se kolo stvara! Na noge, svojski dico Kasina zove! Oj venjeri svitlite Sveg velikog Prela Igrat' e se, pivat' e se Do jutra do bela. Na noge, svojski slono ivilo Prelo! Posle pesme nastaje igranka. Igraju se srpske, strane i isto bunjevake igre: Jevrime", Jastuktanac", a u poslednje {194} vreme i srpska kola iz umadije. Bunjevci su poznati kao veti igrai. Prvo prelo bilo je 2. Februara, na Marindan, 1879. g. i od tog doba dri se prelo svake godine toga dana. Prelo bi svakako vie odgovorilo svojoj zadai, kada bi u programu bio i kakav prigodan govor ili deklamacije no i to se ve ini. Na prvom velikom prelu sa koncertom" 1896. g. govorio je g. St. Matijevi, a deklamovala g-ca L. Prieva pesmu Rodu." Svirai iz najotmenijih krugova, svirali su: Ustaj, Ustaj Srbine..." uj Bunjeve veseo glas..." i dr. pesme. Srpsko pevako drutvo pevalo je. Na ovom je prelu bilo bratimljenje Srba i Bunjevaca, tu je udaren temelj slozi. Pesma subotikog prela peva se posle po seoskim prelima, koja se takoe dre u svima bunjevakim selima i koja su isto tako vesela kao i subotika a naroito u Almau i okako prelo u Montorsegu i t. d.

176

Bunjevake deklamatorke. Na strani 119 doneli smo likove Katice Bajieve i Mande Dulieve, koje su prve bunjevake deklamatorke na zabavama Velikog Kola" bunjevakog u Subotici, o kome govorimo na str. 165.

177

Bunjevci subotiki dolaze i na besede srpskog pevakog drutva (osnovanog 1865 g. zauzimanjem . Manojlovia); i na, zabave srpske dobrotvorne enske zadruge" (osnovane 1878. g.) koju novano pomau i Bunjevke. Dolaze i u Srpsku itaonicu (osnovanu 1865. g.). Inteligentne bunjevake porodice poseuju i maarske zabave. Subotiani imaju za izlete kupatilo na jezeru Paliu, udaljeno od varoi 7 kilometra, a vezano eleznikom prugom i elektrinim tramvajem. Pali je kao kupatilo poznato od 1840. g., lekovito je i ima dosta gostiju sa strane. Du jezera je lep park, i niz njega ima dosta varokih letnjikovaca (vila). Na Paliu se dre trke i letnje zabave. Bunjevci nemaju svoga pozorita, ali za to vrlo revnosno , poseuju srpsko narodno pozorite kad je u Subotici, smatrajui ga za svoju ili bolje rei zajedniku, srpskobunjevaku ustanovu, iju su opirnu istoriju donele i Sub. Novine", pozivajui Bunjevce da ga pomau. Neven" konstatuje, da pozorite poseuju Bunjevci kaputai i zemljodelci u lipome broju, jer se u njemu razlee mili glas dragog nam jezika narodnog." Po ostalim bunjevakim i okakim varoima i selima nema udruenja, a za osudu je, to ih nema u Somboru, gde ima {195} dosta imunih Bunjevaca. Ali se tamo prireuju porodine i javne zabave Prelo" i Divan." * U najnovije vreme pojavio se u Subotici, zauzimanjem bunjevake omladine i Sub. Novpna" jak pokret, da se sem kasinskih prela na Marin-dan, prireuje jo jedno veliko narodno prelo kao ono 1896. godine. Tome su injene velike smetnje od strane vlasti. Te smetnje upravljene su ne toliko protiv samog prela, koliko protiv one srpsko-bunjevake sloge, koja se na njima manifestuje. Vidi se, da to gospodu ozgo" najvie boli i zato su uinili sve, da na tim prelima ne sudeluje srpsko pevako drutvo, kao ono 1896. godine. No te mere nisu uspele razbratiti Bunjevce od Srba, naprotiv one su ih zbliile. To bratstvo, sloga i zajednica jaa iz dana u dan, pa bilo to kome pravo ili ne. Sem ovoga, osnovano je u Subotici Kolo mladei" bujnjevake. Tu su injene jo vee smetnje. Maarski listovi igosali su tu nameru bunjevake omladine kao nepatriotsku", koju su insinuaciju Sub. Nov." razlono i uspeno suzbile. Za tim je dola vlast, koja je osnivanju ovog udruenja inila neuvene smetnje, prvo zabranila dranje velikog prela" 1897. god. za tim vratila pravila udruenja ne odobrivi ih, to je izazvalo veliku buru u Subotici. U ime bunjevake omladine alio se pismenim putem protiv ovoga Ivan Budinevi, advokatski kandidat Ministarstvu Unutranjih dela, a kada se deputacija kola mladei", u kojoj su bili I. Budinevi, predsednik, St. Matijevi, Ivan Vojni Hajdukov i Beno Sudarevi, pravnici, htela i usmeno aliti G.
178

Percelu, ministru koji je tada bio u Subotici, policija je uspela da ta deputacija ne bude primljena. I tako pravila kolo mladei" nisu ni danas odobrena. No to bunjevakoj omladini malo smeta, da ona i dalje radi na buenju narodne svesti meu Bunjevcima, koji su se od 1893. g. na ovamo znatno osvestili, tako da je danas bunjevako pitanje vrlo akutne prirode. Bunjevakoj omladini pripada najvea zasluga za taj veliki uspeh.

2. Obiaji Bunjevaca u Ugarskoj Mi u prvi mah nismo mislili pisati o obiajima i nonji Bunjevaca, jer je to ve, moe se rei, dosta obraeno u knjievnosti, i ako ne toliko u srpskoj, koliko u maarskoj. Ako prelistamo vrlo oskudnu bibliografiju o Bunjevcima, uveriemo se, da se dosad sve to je pisano o Bunjevcima skoro iskljuivo ticalo njihovih obiaja i odela, dok je o njihovoj" istoriji i kulturi malo ko govorio, a kad je to i inio, zbio je sve u nekoliko stotina redia. O obiajima je pisao u nas opirno Laza Kneevi (Letopis 1881). Upravo, opis obiaja jedino i nalazimo u njegovoj raspravi o Bunjevcima. O obiajima njihovim pisali su mnogi Maari i Bunjevci u maarskim asopisima (ari, Brki, Josif Antunovi, Badi, Ivanji i dr.) Naravno, da su usled ovoga italakom svetu vie poznati njihovi obiaji i odelo, no njihova istorija. To je anomalija. Iz tih razloga emo mi o njihovim obiajima rei samo ono to je najnunije, i to srpskoj publici, moda nije poznato. U glavnom su bunjevaki obiaji potpuno istovetni srpskima, oni su upravo u Bunjevaca ouvani srpski stari obiaji. Interesno je ta vie, da se obiaj Kraljica" i due i bolje ouvao kod Bunjevaca, no kod Srba u Ugarskoj. Bunjevci imaju svoje kolo, prelo, poselo, divan, babinje, poduje, oeve, materice, sve kao i kod Srba. Boini su obiaji slini srpskima. Pobratimstvo je ouvano u Lici i oko Budima. Slave (svearstvo) istina nemaju, ali skoro svaka porodica zna svoga sveca, kunjeg patrona.

179

O svim tim obiajima, neemo govoriti, jer su oni poznati, i nai, opti, zajedniki. Govoriemo samo o svatovskim i jo nekim obiajima, koji imaju velike slinosti sa srpskima ali imaju i nekih specijalnih osobina. * U preanja vremena roditelji su birali devojku mladoenji, sada toga nema, te momci sami biraju sebi branog druga, koristei se poznanstvom iz ranije, od detinjstva, ili prilikom kola, prela i dr. sastanaka. List Baka" (1888. god.) kae da se u Somboru dri naroiti sastanak, na koji se kupi silna momadija i devojke i gde se vri prosidba. To je t. zvani Devojaki vaar."
{197} Kada je momak ve izabrao sebi devojku, ide majka sa jednom prijom na

vienje. U svileni rubac zaviju bocu medene rakije, jedna donese jabuku, u koju se mete zlatan ili srebren novac; kod curinih roditelja kau celj svoga dolaska i ostave rakiju i jabuku na stolu pa se vrate doma. Roditelji premljaju o prosidbi, pa ako ne vrate rakiju i jabuku znai, da e dati devojku. U tom sluaju, idue nedelje po podne roditelji i roaci momka posedaju na vie kola, te uz svirku tamburaa i gajdaa, odu devojinoj kui. To je prosidba. Tada se zakae dan prstena, za tim nastaje veselje do ponoi i praenje kui uz svirku i pesmu. O prstenu (rukovanje") nastaje opet veselje. Od prstena do venanja momkova majka alje svake subote po jedan kola verenici. Kod momka pak dolaze nedeljom i sredom njegovi roaci i prijatelji na mala veselja. Devojka pod prstenom ne ide u crkvu sa prijateljicama, ve sa sestrama svoga verenika. Goste pozivaju momci na konjima, to su t. zv. Mustulugdije", (fiferi) i obino najprisniji prijatelji mladoenjini. Dan pred venanje, momkovi roditelji alju u curin dom tri starija prijatelja koji, po starom obiaju, treba da uvaju mladu, dok ne stigne mladoenja. U crkvu na venanje ide se kolima. Mustulugdije, za vreme polaska u crkvu i iz crkve, obrazuju na konjima oko neveste kao neku poasnu gardu. Stari ovaj obiaj postao je za vreme turske vladavine, jer Turci otimahu lepe Bunjevke, te je pri svatovima uvek bila eta odvanih momaka, mustulugdija", da je brane od Turaka. Posle venanja prolaze svatovi kroz celu varo na kolima. (Poto su okci siromaniji, svatovi im nisu tako raskoni i mnogobrojni kao u Bunjevaca, ali su svatovski obiaji inae slini). Kada se stigne kui mladoenjinoj, dever je uvede unutra i to po prostrtom ilimu, koji se prua od kola do u sobu. Mladu vrlo lepo primaju. Postelja joj je u svekrvinoj
180

sobi. Mlada je prvi dan jo gost, ali drugi dan skida ve venac i prima poklone od gostiju, i kravalje" od rodbine. [To su obino, jela i testa, od kojih spominjemo bunjev. spscijalitete: ereii, laloan, sirovnjaa, ladnetina, breenjak i dr.] Starije goste mlada {198} poljubi u ruku jo na pragu, a ovi je darivaju novcem. ene joj donose kolaa, odelo ili novac. Da bi mlada dobila to vie poklona neki veseljak raspori jastuk i prospe perje na goste. Sad mlada dobije nove poklove od gostiju da ih oisti od perja. Sa tim novcem mlada kupi ovce, koje su iskljuivo njena svojina. Interesno je jo, da mladi, kad seda u kola, meu u krilo muko dete na nekoliko trenutaka. Time se izjavljuje elja, da prvenac bude muko. Kod Bunjevaca ima i devera, i kumova i svih ostalih asnika srpskih svatova. Svatovi traju po nekoliko dana, a neki put i po osam dana. [Interesantno je, da su i crkvene i svetovne vlasti vie puta htele, da spree dugotrajne svatove i pijanke, ubitane po zdravlje i po novane interese Bunjevaca. Usled velikih trokova oko svatova (biva po 200 gostiju) mnoge su porodice osiromaile. Jo 1738. god. biskup Patai okrunicom svojom, osuuje to i zabranjuje, da se vie od 8 for. ne sme dati u jabuku. 1754, 1768. g. zabranila je i sama varoka vlast, da svatovi ne smeju vie dana trajati. Narod nije hteo da odustane od svog obiaja ni tada. 17801790. god. vlast je odredila kazne novane i telesne za one, ija svadba due traje od jednog dana i koji pozovu vie od 15 gostiju. Sve to nije pomoglo; mi i danas vidimo da bunjevaki svatovi traju dok je gostima volja. (Ivanji Subotica" II)] Posle svatova dolazi mladina mati u posetu k svojoj keri. Mlada tek posle 8 dana poseuje svoju majku, a zet poseuje prvi put svoga tasta i punicu (posle svadbe u jesen) o Matericama i Oevima. Tada dobije na dar od punice torbu izatkanu ilimskim arama. Svatovske obiaje Bunjevaca oko Budima opisao je pop ore Brki. [Tudomnytr, VI. 1839. god.] Za te Bunjevce veli on, da su ouvali svoje obiaje i narodnost. ene samo racki govore." Da bi ouvali svoju narodnost, oni se ene i udaju samo meu sobom. Devojke za udaju nose sputene kurjuke. Provodadika sa jabukom u marami polazi da prosi evojku. Prosi je ovim reima: Vie dana su nam se morile oi, traei devojku po naoj volji i zadovoljni smo to smo videli vau devojku. Seli smo dakle, i jedno drugo ohrabrismo i reima i peharom na daljni, veliki put, koji smo dovde sretno svrili. Ne udite se, to smo seli, jer je u nas jabuka optereena silnim blagom (novcem), i spokojno hou, da vidim onu kojoj sam jabuku donela. Vidim, da vam je cura stidljiva i da se {199} rumeni kao jabuka, te je neu muiti mojim reima, ve u metuti jabuku na sto, pa neka je uzme ako hoe."
181

Ako devojka primi jabuku time pristaje da se uda i tada provodadika seda za pun sto i nastaju dogovori. U jabuci je novac, a siromaniji pospu jabuku sa zlatnim prahom. Postoji i prstenovanje sa veseljem. U svatovima je kum, dever, stari svat, buklija" i aui. Mladin je uvar", prvi momak u svatovima. Buklija poziva u svatove sa uturom; o svatovima pak slui goste sa punom buklijom. Nevesta nosi pozlaeni ruzmarin venac, oko glave, neopletena kosa sputa joj se niz lea. Na venanje ide u crvenim izmama sa pripasanom belom keceljom. Za vreme ruka prikazuju se Kravalji" i troe razna jela kaurma", pita guvaa u tepsiji i kumovina", koju je kuma spremila i koja se gostima prodaje pare po pare. Novac je mladin. Posle ruka je igranka uz gajde. Kad je odmor i staro i mlado slua pevanje o Kraljeviu Marku i dr. junacima srpskim. Pevaju obino starije ene sa toliko oseaja da mnogi plau. [Pevanje narodnih staroverskih" (srpskih) pesama nazivaju Bunjevci groktanjem pesama."] Pevaici viu ivela", kada svri pesmu. U svatovima, koji traju 35 dana, ima mnogo gostiju. Mlada, koju odmah posle venanja zovu snaa" pere, posle svatova, noge svekru, kumu i starom svatu. Interesno je, da je tamo u prvim godinama braka redak porod, jer u prvim godinama skoro i ne ive zajedno. Boini obiaji su kao i srpski. Slama u sobi, votanica na stolu, kola (boinjak"), koji se see na Novu Godinu. Od kolaa dobija svaki lan porodice po jedno pare. O Boiu dolazi u dom Bunjevev po jedan gost, koji je stalan preko svih praznika. To je polaenik. On se tri dana ne sme mai iz domainove kue i mora jesti i piti najvie, veseliti se i zabavljati goste. Prvi on umoi, na Badnje vee, eanj belog luka u med, da zle duhove otera od kue. Za vreme Boia vraa se i kod Bunjevaca. Devojka mete pod glavu pare od svakog jela sa Badnje-veere, ne bi li sanjala, za koga e se udati. {200} Domain poji oko po noi svoje konje vodom, u kojoj je lepa jabuka, da mu konji dobiju lepu dlaku. Nad mrtvacem se zapeva. Bunjevci oko Budima idu gologlavi po ulici, dokle se god mrtvac ne sahrani. Muke sahranjuju sa kapom na glavi. [Srbi katolici oko Budima i Sent Andreje navivaju sebe Dalmatincima ili Racima", a nikad Bunjevcima ili okcima. Kod njih su jo bolje ouvani srpski obiaji. Imaju vrlo veliki broj starovirskih" (srpskih) narodnih pesama, koje bi trebalo zasebno tampati.] Obiaj Kraljica" o Duhovima sa svim je ouvan kod Bunjevaca u Dunoku i po dr. selima, kao i kod okaca vie no kod Srba. Od pesama koje kraljice" pevaju Ljelji" boginji ljubavi kod starih Slovena, evo neke, t. zv. koledarske."
182

I Mi vam doosmo, Mi vam doosmo, Ljeljo! U najlipe dvore U najbogatije Zlatom ograene, Cviem nakiene... II Vozio se Ive S Marom po Dunavu, Livom vodu grabi Desnom Maru grli Jao moja Mare, Na pazar voena Nikom ne suena Ve meni junaku! I junakoj majci. III Mara je divojka Mara je divojka, ljeljo Na sagi sidila Kroz mramor gledala Gdi se bije Ive Troje pa njeg' glede. Prvi mu govori: Pridaj im se Ive!" Drugi mu govore: Ton' u vodu Ive!" Trei mu govore: Bi' u goru Ive!" Al besidi Ive: Nisam ja divojka Da im se pridajem, Nit sam ara riba Da u vodu tonem, Nit sam nika zvirka Da u goru biim, Ve sam junak Ive Da junaki ginem
183

Da se s Turkom bijem S Turkom janiarom." IV Izgorila majko! Izgorila majko! Ljeljo! Didina koliba! Didina koliba, Ljeljo! Silna im se majko, Ljeljo! teta dogodila, Ljeljo! U kolibi majko, Ljeljo! anta kvoka bila, , Ljeljo! I oravo pile, , Ljeljo! Krnja zdila, majko, Ljeljo! I didina majko, Ljeljo! Nova japundija, Ljeljo! Kad je glida majko, Ljeljo! ni zakrpa nema, Ljeljo! Kad je meri majko, Ljeljo! Konci je priteu, Ljeljo! i. t. d. {201} V Kralju, svitli kralju, Kralju, svitli kralju; Ljeljo! Kraljice, banice Ustaj, te poetaj, Od dvora do dvora, Do careva stola, Gdi car vino pije, Carica mu slui Iz zlatna kondira... Kraljice su obino mlae lepe devojke, na glavama nose krunu ili visoke vence od cvea, u sredini kojih stoji ogledalo ili kakva ikona. Obino idu u grupi 46 par i par. Svaki par dri po jednu maramu i okrenut licem, dre' istu maramu igraju i pevaju gornje i mnoge druge pesme. Ovaj je obiaj opirno opisan u Sub. Nov." od 1893. g. (br. 26, 27, 28), gde su tampane jo neke koledarske" (kraljike) pesme. Kao to je poznato koledarskih pesama ima i u Maedoniji. O tom obiaju i pesmama pisao je i afarik. Toliko o obiajima Bunjevaca u Ugarskoj.
184

[Ivanji, ijim smo se opisima sluili i u ovom odeljku, pominje da su i Maari u Subotici, primili od Bunjevaca neke obiaje, kao: materice, oeve i polaenika. Materice" se proslavljaju i u subotikoj Pukoj kasini." Sem ovoga ima u Bunjevaca obiaj narodnih veera", koje prireuju imuiiji i ugledniji Bunjevci, zovu mnoge goste iz naroda i vesele se. Toga ima naroito u Subotici. Obiaje subotikih Bunjevaca studirao je specijalno Dr. Oberg, nemaki konsul u Beogradu, koji o njima sprema naroitu knjigu. O obiajima baranjskih okaca pisao je opirno Varadi u milenarnoj monografiji baranjske upanije 1896. g. Peuj.]

3. Pravni i drugi obiaji likih Bunjevaca. Pravne i drugi obiaje Bunjevaca u Lici i Primorju opisao je do sada, koliko je nama poznato, jedino Dr. V. Bogii u zagrebakom Knjievniku" 1867. g. knjiga III (po prianju k. nadzornika Vukelia).
{202} Mi emo taj njegov opis, poto je vrlo interesan, upotrebiti ovde.

I kod likih Bunjevaca postoji zadruga, samo ne vie tako jaka, kao pree to je bila. [Povod deobi zadruge obino je nesloga meu braom, ali esto i malen grunt" (nepokretno imanje) i slab uitak.] Kad se zadrugari podele, oenjena braa ostaju obino svak za sebe, a neoenjena s ocem i majkom Bunjevci oko i vie Sv. Jurja imaju obiaj, da se posle deobe, po jedan od neoenjene brae, k jednome oenjenome bratu prikloni." Pri deobi ne reava broj dece, ve svaki brat dobije jednak deo. Ocu stoji do volje, uzeti polovinu svega, pa tek drugu polovinu razdeliti sinovima. No obino uzme izvestan deo, procenat (%), te se priklanja" jednom sinu i kod njega ivi. Kad otac umre, mati nasleuje njegova prava. Umru li oboje, njihov deo dele braa meu sobom, bez obzira na onoga, kome se otac priklonio."

185

Letina na polju, deli se na guvnu, na miru (meru)." Obino se ; deoba vri sporazumno. Kad se braa ne mogu sloiti, to vrlo retko biva, zove otac, dva stareine ili odbornika, dva potena ovika, koji za svoj trud ne dobivaju nikakvu plau, ve samo gozbu. Oni uzmu toliko slamica, koliko je brae, pa ko najveu ili najmanju izvue, dobije opredeljenu stvar. * Nasledstvo opredeljuju pisani zakoni, no ima i narodnih pravnih obiaja. Otac moe svoje dete liiti dela, ako je zloesto, bio sin ili ki. Ali to moe uiniti samo za ivota svoga. Po smrti muevljevoj, ena ostaje u muevljevoj kui. Uda li se po drugi put, onda gubi sve, samo svoj peculium" i priju nosi sobom. Ako ima muko dete, moe se udati i peculium uivati, samo ako dete prikloni" sebi, dok dete ne odraste i u oevu se kuu ne vrati. Ako je dete ensko, ostaje u kui lanom zadruge, ako ga t. j. mati sobom ne povede. Kad je za udaju, spremi joj zadruga opremu i uda je iz kue bez ikakvog dela kao i drugu devojku. Kad ena umre bez dece, vraa se njenoj majci sve to je donela, ako se ona nije naroito izjasnila, da to ostavlja muu.
{203} Za Bunjevce oko Jablanca pie g. Vukeli:

Kod inokosne Familije veli poslovica mu na policu ena na stolicu." Pa tako i biva, muevlji su poslovi samo vanjski (spoljni), a enini kuevni. ena raspolae po volji kuevnim proizvodima, da kako da su to malenkosti, kao sir, maslo, jaja, vuna, kokoi, pa i sitno blago vie puta. Za ovo poslednje mora muu javiti i razloge dati. Vie puta u mua saveta pita i za svoj posao. Mu se stara za hranu, nastoji oko njive, usjeva i ore, delje grau i vozi k moru. Kada mu nije dobar gospodar (domain) onda narod odobrava enino zapovednitvo; samo da im zajedniki imetak ne propadne, u koliko ga ena ouvati moe. Narod u opte dri imetak na muevlju imenu. Tako je i kod mua dovedena (domazet). [Doveden" mu je onaj, koji enidbom ulazi u kuu roditelja eninih. Izraz Doma zet" postoji i u Staroj Srbiji i u Maedoniji.] Doveden" je kao i drugi mu to se vlasti nad enom tie, da kako samo onda, kad u miru i ljubavi ive. ena od njega u niem manje nije zavisna, ve kao i kod drugih, obinih brakova. Tast je gospodar, a po njegovoj smrti prima zet gospodarstvo. Ako u ljubavi ne ive, onda ena zapoveda muu, ona bi ga po oevoj smrti izagnala da moe: da otac nije kontrata" nainio (a da toga ugovora nema, mogla bi ga izagnati). Ako ima sa njime dete muko, prenese gospodarstvo na njega kao na muku glavu, a mua otera. On se vrati na svoj lumer"
186

(roditeljski dom), ako nije iz nje ranije otpisan, inae trbuhom za kruhom. Narod ne odobrava ovoga gospodarstva eninoga. O zajednici imetka mua i ene, Bunjevac upitan, ovako odgovara: Narod veli, da ena tonut mora, ona ne smije na vrhu plivati, a najbolje je, kad imaju sve skupno, a gospodar neko mora biti." Imetak im je zbilja zajedniki, steevina skupna. Tome ne smeta enina prija, ni ruho, to joj lino na raspoloenju stoji. U stvarima, sa kojima ena, ne pitajui mua raspolagati sme, idu, dakle, osim reenoga jo prija i ruho ili dota." Kad sin ide iz kue (iz lumera") [Lumera" je numera, t. j. kuni broj.] oine u tuu kuu, otac mu daruje ili dobra konja ili vola, ili novca, ili drugo ta. Sam nema pravo nita traiti, i ako ki, kad se udaje, dobija od zadruge dotu" (obino volove); osim toga {204} darivaju je otac i mati iz sopstvenog dela. Osobito je mati keri privrena", za to joj priklopi vidom i nevidom." O vladanju roditelja nad decom, a naroito oca (patria potestas) ree Vukeliu neki Bunjevac graniar, da otac vie decom vlada, nego li mati, jer ovik veu pamet ima, nego ena." Za tim ree: I otac jednako zapoveda i mukom i enskom decom, mati vlada s nejakinjom." Narod misli i dri, da otac moe mukoj deci dati za ivota vei ili manji deo, oterati zla sina i t.d. Ali posle smrti oine, dele braa Grunt," [Grunt" znai nepokretno imanje: njive, panjake, goru.] bratinski, a kojem otac to ostavi od novca, kua, blaga, robe ili drugog ega, to je sveto, to mu niko taknuti ne sme. Sa enskom decom pak, ne moe tako postupati, u tom sluaju pokazuje se materina vlast, i njezina sklonost kerima. Ako sin pobegne od oca, ne dobija svoj deo. Ako pak otac sina silom oeni, daje obino deo, kao i drugom sinu, koji ostaje s njime u kui. Otac zapoveda i ekonomie za ivota, ma sin imao 30, ili vie godina, i ma da je i u satniji zabeleen kao gospodar. Ovo vai za celo Primorje, za sve Bunjevce gornjae", od Senja do Dalmacije. Ako se sin oenio ostaje i dalje pod oevom vlasti i on i njegova ena i deca. * Tutorstvo. Za sirote (siroad) u zadruzi bunjevakoj stara se zadruga, rani ih i odeva. Ako su braa podeljena, biva da jedan od njih prikloni" sebi sirote, a uz njih i njihov deo. Za ove se ba ne jagme, jer su delovi obino mravi. Ako jedan oenjen brat sam dece nema, tada uzima sirote k sebi. Kad su u zadruzi, domaica zapoveda, upravlja i stara se za njih. Ako sirotama to ostane od roditeljeva pekulija", to onaj uva, ko im je najblii u rodu, sve dok deca ne odrastu. Kad siroe nema rodbine, stara se kum za njega. Kad pak sirote same ostanu nemajui nikog blinjeg, tada se
187

pridrui njima tu ovek, sa svojom familijom, popie sve to je kod njih naao (blaga, alata), te se pogodi na izvestan broj godina da ih hrani i upravlja imanjem. Kad izae rok, on polae raun. to je vie steeno, nego to su sirote pree imale, to podele na pola, bratinski. Sirote poinju uivati svoja prava, kad se poinju eniti.
{205}

* Posinjenje je u obiaju i kod likih Bunjevaca. Osim namenjenog oca i sina, trai se jo odobrenje oca i majke dotinog deteta da moe biti posinjen. Tom prilikom dri se tov", pir. Tu doe rodbina namenjenog" oca i sina. Pre nego to odlazi iz doma roditeljskog, moli blagoslov u oca ili majke ako oca nema, inae najblieg i najstarijeg roaka. Dunosti pooima su kao i u oca, a posinka kao u sina. Posinjenik ljubi, tuje i slua pooima, kao da ga je i rodio, kao da drugog oca i nema, a pravoga oca i dalje ljubi i tuje i ako je svu detinjsku ljubav i zahvalnost morao preneti na pooima. * Pobratimstvo postoji i danas u Lici. Dvojica, nemajui brae (sestara mogu imati), dogovore se meusobno, uzmu popa, koji dri slubu (misu) u ime pobratimstva. Tada ih pozakoni kao mua i enu: Uzimlje li ti Pero Pavla za tvoga roena brata? Uzimljem. Ako jedan umre, drugi se stara za njegovu enu i decu, kao da su njegova. Oni pobratimstvo smatraju za veliku svetinju i svojtu. Isto se tako ouvalo i posestrinstvo izmeu devojaka. * Kumstvo. U likih Bunjevaca ima tri vrste kumstva: krteno, bermano i iano. Neto o treem: Kada dete navri jednu godinu, onda se mora iati. To se vri sveano kao i kod ostalog kumstva. Kum je naravno dobar poznanik i prijatelj. Muko dete ia kum, a ensko kuma. Kum daruje dete novcem, obino srebrnim uvijenim u vlasi. Kum dobije tov" (sukno). I roditelji darivaju dete prijom (blagom), ili robom. Ovaj se obiaj vrsto dri, ali je krteno kumstvo najvanije i dolazi na prvo mesto. * Ugovor. Kad su se dvojica o nekoj kupovini pogodili, pije se Likov" ili likovo" (alduma"), obino vino i zakuska. U Jezeranima, kad ovek kupi vola, uzme
188

prodavac au {206} vina, pa izlije neto volu meu rogove, a ostalo prui kupcu da popije. Pri ugovorima u opte, kada se pogodba postigne, rukuju se, a i ljube, a kupac i vino plati. * Granice zemljita (mee) obino su meakamen", ili se posadi ivica (trnje) na granici, ili susedi uzoru svaki svoje zemljite, pa ostave neuzoran puti. * Interesno je jo i ovo pomenuti. Bunjevci pripovedaju da novci zakopani cvate", ali se strae pristupiti mestu, gde se rauna da je povac zakopan, jer blago avo uva." Iskopani novac, vele valja kropiti svetom vodicom odmah na mestu, jer bi se inae u pepeo pretvorio.

4. Odelo Bakih i Likih Bunjevaca i okaca. Narodna nonja se izgubila kod bakih Bunjevaca, dok se bolje ouvala kod okaca i likih Bunjevaca. Liki Bunjevac nosi jedan kratelj" (gornju haljinu, crnu ili modru), uske akire, opanke na crnim arapama, na glavi svagda crvenu kapicu, kao Liani i Dalmatinci (plitak Fes bez kianke). U zimu kratak koni gunj. U kratko, to je poznata lika nonja. Bunjevci u Pazaritu, Lovincu, oko Borievca, Brotnje i dr. uvaju i danas svoje staro odelo. Vano je pomenuti, da su im ak i sami biskupi (kao biskup oli, 1746. g.) nasilnim naredbama, a pod strahovitom kaznom samog nesahranjivanja zabranjivali nositi staro narodno odelo i enidbu sa pravoslavnima. I ako su ga malo izmenuli, oni su ipak u glavnome ouvali svoje staro, narodno odelo. Like Bunjevke nosile su sve do 1848. g. kosu u pletenicama na obadve strane i to udate enske; a devojke pletenice nazad, niz lea u tako zvanoj kiki. Haljina, naroito u primorkinja i podgorkinja bee jedan zubun, tkanica (pas) i pregaa (zaslon). Kod udate bila je povezaa, ili crvena marama (rubac), a kod devojke crvena kapica kao u
189

Dalmatinke. U novije vreme, to se odelo promenulo, naroito sa ove strane Velebita. Sada se nose sve po nekakvoj modi." Bunjevka se nosi skoro ve kao Kranjica, odelo joj sve vie lii na tajersku ili kranjsku nonju. Kod odela mukog, jedva se {207} vidi razlika izmeu Bunjevca, Srbina i Kranjca. [O ovome ima pomena i u predgovoru Lj. J-a Matavuljevu Bakonji Fra Brnu": Kad putnik putuje laom od Raba do Psljeca na cijelom kopnu (Primorju) to vidi uz more, poznae narod, koji se ovde (u Bakonji") opisuje. Te Dalmatince katolike nazivaju pravoslavni Bunjevcima", pa se i oni sami tako zovu, a pravoslavne nazivaju rkaima." Inae jedan drugog zovu kranin" i rianin." Bunjevci i rkai (Srbi) ne razlikuju se u nonji, ako su iz iste krajine, na pr. Bukovani, Kotorani, Prominjani i dr. Bunjevci su mahom pitomiji i radniji od rkaa", a ovi su junaniji. To im i Bunjevci priznaju. Poboni su oboje. Svi katolici govore ikavskim govorom (zapadnim, ali ne akavskim), za to ga pravoslavni nazivaju bunjevakim".] ena izrauje odelo za mua kod kue. [Ivan Murgi u Raspravi" Antunovievoj.] Podgorke nose mrke gunjce, suknje i crvene i modre arape (kaline), a na glavi platnen rub, koji, u Otorke i Tovunkinje lii najfinijoj prazninoj kopreni. Baki Bunjevci nose se bavanski." Oenjeni i stariji ljudi nose, skoro bez izuzetka, od zagasito-plavog sukna kaput do pasa, bez gajtana, sa obinim kotanim pucetima, prsluk od iste oje, akire takoe, samo sa gajtanima. Nose visoke izme, opanke samo najsiromaniji. U leto nose crne okrugle eire mala oboda, zimi ubaru od jagnjee koe. Zimi su u preanja vremena nosili i japunde, ogrta od zagasitoplave oje, ali sad se to retko nosi, tek vidimo u po kojeg starca. Sada se nosi bunda, ili dui gunj (uba), od jagnjee koe, sa dugim dlakama, a u leto bela kabanica. Mlai ljudi i momci, oblae se kao i stariji, samo to im je prsluk od svile ili somota, cveem iskien. Pre etrdeset godina ili su momci i u gaama, ali sada i oni nose akire. U zimu nose jo i papue na debelim arapama.

190

Bunjevci mladii iz Subotice (strana 131); Odelo Bunjevaca nie Budima razlikuje se neto od odela njihove bake brae. Boja oje je ugasitija, a stajae odelo slino mnogo maarskome. U leto nose koulju i gae do izama. Momci nose praznikom kratke koulje sa irokim rukavima, iaranim vezom od vunice, kratke ali iroke gae ukruene, u borama, izme sa mamuzama, somotski prsluk izvezen u svim bojama.

Bunjevac i Bunjevka iz Baje (strana 161);

191

Oko vrata nose pou", sa zlatnim resicama. Poa" je od crne svile. eire nose sa irokim obodom, u zimu ubare. Starci nose dugu kosu niz plea.

Bunjevac i Bunjevka iz Subotice (strana 166).

{231} Baki okci nose valjda najprostije i najjevtinije odelo u leto: uske gae, dugu

koulju, koju steu oko pasa sa irokim kajiem; u zimu nose postavljen kaput, debele suknene {208} akire, na nogama opanke i leti i zimi. Radije nose ubaru, res eir. * Bunjevka baka vrlo je raskona u odelu. To je najraskonija seljaka nonja u celoj Ugarskoj. Raskono je odelo naroito u devojaka, a najraskonije u neveste. Na glavi koju pokrivaju kurjuci, pletenice, metuto je skupoceno vetako cvee. Bluza (prsluk) je od najskupocenije debele svile, posute zlatnim cvetovima (svila, kao to su sveenike odede). av pokriva 34 prsta iroka zlatna ipka. Rukavi zlatom vezeni.

192

Bunjevke iz Subotice (strana 137); Na prsluk dolazi kratki jelek od skupe svile, ili u jesen (kada su obino svatovi), kratak urak na struk, od glatkog ili cveem posutog somota, ili zagasito plave oje. Pre je bila mnogo u obiaju skupocena urdija, koju je obino svekar kupovao, i koja je po nekoliko stotina Forinata stajala. Sada urdija izlazi iz obiaja. Sukanja irokih obuku po 810 komada, sve od svile. Gornja je suknja od iste skupocene svile kao i prsluk ili je od svilenog brokata. Kecelja, koju nose i na venanje, takoe je od svile (crne), iroka je i s krajeva optoena zlatnim pazamantrijem.

193

Bunjevka iz Sombora (strana 149); Kod siromanijih nevesta, to je sve jevtinije, ali ipak za njihove prilike, skupo i vrednosno, jer miraz Bunjevke (seljanke) obino je samo lepo odelo, belo rublje, nekoliko ovaca, krava i neto novaca. Zemlja ostaje samo brai, ali od 1853. g. na ovamo, dobijaju i devojke svoj deo nepokretnog imanja.

Bunjevake ene iz Subotice (strana 147); U ovih est naih slika predstavljen je tip Bunjevaca i Bunjevaka bakih, o kome govorimo na str. 191192, i njihova narodna nonja, o kojoj se opirno govori u odeljku odelo bakih Bunjevaca" i t. d. (strane 207208). Na ovome mestu, neka nam je dozvoljeno umoliti itaoce da izvinu, to u knjizi nije izala slika tipa i nonje likih Bunjevaca (sem one na strani 63) i baranjskih okaca. Klieta su poruena, ali nisu stigla na vreme.

Interesno je, da kruna cara Justinijana potpuno lii, vencu, koji nose bunjevake neveste. Ubrada slian vizantiskoj kruni, nosi se ne samo u Podunavlju, ve i u Rusiji. (Justinijan (Upravda), bio je, kao to je poznato, slovenske krvi).
194

ene idu povezane glave, a devojke svagda gologlave. enu je lako poznati po ugasitijem odelu. Sirotnije ene nose u zimu muku urdiju, a odelo im je od jevtinijeg sukna. Devojke nose u leto prsluk vie koulje, i iroke suknje, I te se kupovdim cveem, a kad idu ulicom (obino 45 zajedno, drei jedna drugu za ruke), nose u ruci depnu maramu. I radnim {209} danom i praznikom, nose na ulici mnoge suknje. Njihove pregae (kecelje) na glasu su. [Ivanji: Subotica II.] Nose cipele i papue.) Bunjevke su raskone u odelu samo za vreme svoga devovanja. Kad se udaju, ve su skromnije. Vredno je pomenuti, da baki Bunjevci ni malo ne ale troiti velik novac na odelo svojih keri i ena. Bunjevac e prodati to mu je najmilije, samo nee odbiti elju keri svoje. Ovaj luksuz njihov, poznat je i nalazi osudu kod sviju prijatelja bunjevakih i kod svih pisaca, koji su pisali o njihovim obiajima i odelu. Bunjevke nie Budima daleko su skromnije u odelu, no njihove bake sestre. Odelo im je od platna, a ree od svile (u raznim bojama), kecelja plava (kod devojaka bela), arape iarane cveem, cipele ili izme u bojama, obino crvene. Prsluk izvezen zlatom, iroki rukavi na koulji. ene nose uzane, ali duge (bele) marame, jako pripite uz glavu. Nose minue, prstenje, granate oko vrata, devojke srebrne i zlatne novce i sliku Bogorodiinu o vratu. Jo su skromnije u odelu Bake okice, koje svoje odelo veinom same prave. Odelo im je od platna sa lepim vezom, i ako jednostavno, ipak ukusno i to je najglavnije, isto narodno, bez ikakvih tuinskih primesa.

195

okica u Bakoj. Slika na strani 123 prikazuje nam tip i nonju okice u Bakoj, iz okoline Sombora. O tipu okice govorimo na strani 192, a o nonji njenoj u odeljku odelo bakih i likih Bunjevaca i okaca."

5. Narodne umotvorine.

196

U opte karakteristike narodnosne, pored obiaja pravnih i drugih, narodnih umotvornna i odela, dolazi jo i jezik, kao ravna karakteristika, ali poto smo o jeziku Bunjevaca ve govorili, ostaje nam jo jedino, da progovorimo o narodnim umotvorinama bunjevakim, koliko je najnunije. Bunjevci imaju svojih narodnih pesama, pripovedaka i poslovica. Narodne pesme, koje pevaju veinom su srpske, ali ima i takih, koje su postale kod samih Bunjevaca. Vano je pomenuti, da Bunjevci najradije pevaju o Kraljeviu Marku kao o svom narodnom junaku, za tim pevaju jo i o caru Lazaru, Obiliu i o ostalim naim junacima, ne samo iz stare nae istorije, ve i iz novijeg doba, a naroito o senjskim uskocima i primorskim junacima.
{210} Kod bakih i budimskih Bunjevaca, pevaju narodne pesme pri domaim

veseljima obino starije ene, koje ih i stvaraju. Pevanje narodnih pesama nazivaju Bunjevci groktanjem." Za staru enu, koja lepo peva narodne pesme i to veinom junake, vele Bunjevci: Tako piva, sve grokti!" Najvie grokte" stare ene u bunjevako-okakim svatovima i to po nekoliko sata, a svi gosti sa najveom panjom sluaju te lepe junake pesme. Danica" konstatuje, po sadrini tih pesama, da su ih nai pradidovi morali doneti iz stare nae domovine, iz zemlje Hercegovine." U Lici pevaju narodne pesme samo ljudi. Bistri su i stvaraju toliko pesama, da ih lako ne bi ovek mogao ni popisati. Opevaju ne samo dogaaje iz ranije nae istorije, ve i novije dogaaje, naroito ratove u Italiji i u Ugarskoj, u kojima su i oni uestvovali. Dokle kod tamonjih Kranjaca uje kaj", kranjska imena, malo pesama osim enskih, dotle Bunjevci u Primorju i u Podgorju imaju vrlo mnogo svojih narodnih junakih pesama, a to je najglavnije pevaju uz gusle, kao i tamonji Srbi, sa kojima ive u najveoj slozi. Gusle su se odrale samo jo kod likih Bunjevaca, gajde kod budimskih Bunjevaca, dok baki Bunjevci nemaju ni gusala, ni gajdi, ve samo tambure, kao jedini svoj instrumenat. Narodne pesme latinicom (izdanja novosadska, zagrebakaj i mostarska), jako su rasprostranjena meu Bunjevcima i okcima, one su seljaku najmilije gativo. Pesme naeg opteg pesnika Kaia Mioia itaju Bunjevci i okci vrlo rado. Ivan Murgi pria, da je kod likih Bunjevaca, u svakoj kui pesmarica neumrloga Andrije Kaia na stolu leala i osobito u zimu u svakom prelu i posilu itana je ili pjevana." Meu bunjevakim i okakim seljacima ima vie narodnih (pukih) pesnika. Tako se u Subotici istakao ime Ivi. On svaki vaniji dogaaj ili dnevno pitanje opeva, a narod mu pesme rado ita, ma da one nemaju knjievne vrednosti. Te svoje pesme Ivi i tampa. Poznate su nam ove: Vesele pisme i dogaaji" (Subotica 1891. g. kod S. Sekelja); Narodne Pisme" (opet kod Sekelja); i bezbroj estitaka i poziva na prelo, napisanih u stihovima. U najnovije vreme kao takovi ali od Ivia nesravnjeno bolji, jeste poznati narodni pesnik Stania Neori. Njegove pesme imaju i knjievne
197

vrednosti, a nalazimo ih u kalendaru Danici", Nevenu", i Subotikim {211} Novinama." I u preljskim pesmama, koje se pevaju na velikom prelu, motivi su narodni, kao to se moemo uveriti iz Pisme preljske", koje su izale 1893. godine (izdanje Puke Kasine" u Subotici.) Radi ogleda, donosimo nekoliko manjih bunjevakih narodnih pesama: I. Oj vinjo, vinjice, Digni gore grane, Ispod tebe vile, Divno kolo vode, Pred njima padie Biem rosu trese, Do dve vile vodi, A treoj besedi; Po' za mene vilo, Kod moje e majke, U ladu sediti, Tanku svilu presti, Na zlatno vreteno. II. Lov lovio Sibinjanin Janko, Lov lovio i Boga molio: Da mu Bog da lovak uloviti, I potajno divojku ljubiti! Sluala ga s prozora divojka, Sluala ga, ter mu govorila: Ne lov lova, Sibinjanin Janko Ne lov lova, oko dvora moga, Jer ako te vide braa moja Ubit edu tebe radi mene." Ako li me mlada ubijedu, Bolovat' u u tvojemu dvoru: Pa e mene mlada upitati, Duo Janko boli li te jako? Ne boli me, ve z' onom divojkom, Koja nosi na vratu kolajnu Na kolajni cekin do cekina Cekin zvekne, meni srce jekne!""
198

III. oban nisam, al' sam obankinja, Neu dugo zvati se majkina, Rek'o mi je moj dragan primili: Kupi svoje, pa se s majkom dili"! IV. Bunjevci su svileni jaganjci, A mrze jih hulje i magarci... Nek nas mrze, Bog e jim suditi! to hoedu, nee tako biti! [Ovo je aluzija na tenju pomaarivanja Bunjevaca.] {212} V. Lov lovio Kraljeviu Marko, Lov lovio u nedilju mladu, U nedelju prije mise rane. Ulovio zmiju arovitu, arovitu, vrlo vilovitu, Ulovio sebi oko vrata. Sad on ie na majkina vrata. Ustaj majko, otvori mi vrata, Pa mi skini ovaj okov s vrata!" Usta majka i otvori vrata; Kad vidila zmiju oko vrata Al' je majka zatvorila vrata, Pa ga alje na ljubina vrata: Ode Marko na ljubina vrata: Ustaj ljubo, otvori mi vrata, Pa mi skini ovaj okov s vrata!" Usta ljuba i otvori vrata. Kad vidila zmiju oko vrata, Odma j' ljuba zatvorila vrata, Pa ga alje na selina vrata: Ustaj selo i otvori vrata, Pa mi skini ovaj okov s vrata:" Usta sela i otvori vrata; Kad vidila zmiju oko vrata, Odma j' sela zatvorila vrata, Stade Marko njojzi govoriti: Nemoj selo zatvarati vrata,
199

Ve mi skidaj ovaj okov s vrata!" Sada sela zae govoriti: Sii zmijo s moga brata vrata, Pa e biti moga brata majka!" uti zmija, nita ne govori. Sela opet poe je moliti: Sii zmijo s moga brata vrata, Pa e biti moga brata ljuba!" uti zmija, nita ne govori. Sela opet pone je moliti: Sii zmijo s moga brata vrata!" Progovori zmija arovita, arovita, vrlo vilovita: Mol' se Bogu Kraljeviu Marko, to za tebe sela odgovara Jer se ne bi nanosio glave..." VI. Lulu pije Rane, u tamburu bije, Gledala ga kroz pender divojka, Vidi majko da lipog junaka, Ko da ga je grofica rodila, I gospoja mlikom zadojila." Nije mene grofica rodila, Ni gospoja mlikom zadojila, Ve je mene Bunjevka rodila, Bunjevakim mlikol zadojila."" I one pesme, koje pevaju Kraljice", od kojih smo ve neke ranije doneli, narodne su. Interesno je jo, da u narodnim pesmama Bunjevaca nalazimo pravoslavnog Svetog Dimitrija, kao svetitelja, koji kanjava prestupnike i vri pravdu na zemlji. Poznati su napadi Slovena na Solun od 676680. g., kada ih je od Soluna prognao sveti Dimitrije nekim udesima" i udesnim prilikama", zatim 690. god., kada su se Sloveni solunski poeli pokrtavati, {213} Sv. Dimitrije ostao je meu njima kao svetitelj velikog potovanja, ijeg su se gnjeva oni plaili. Evo jedne od tih narodnih pesama, gde se Sv. Dimitrije pojavljuje u ulozi, koju pomenusmo: Hrani majka devet milih sina... Kada ih je ienila majka,
200

Stali sinci govoriti majci: Naa majko, nae poruganje! Kad bi htila naa stara majka, Da otide u zelenu goru; Da ju prodre kako god zverinje." To doula njena stara majka Ona ide u zelenu goru Da je prodre kako god zverinje. Susrili je dva unuka mlada: Vrat se natrag naa stara majko"! Nehtide se natrag povratiti. Susrili je sveti Dimitrije! Vrat se natrag starino nejaka"! Kad se ona natrag povratila Al kod kue devet milih stina Devet sina, devet kamenova, Devet snaja, devet hladnih stina, Dva unuka, dva zlatna goluba Oni lete od stine do stine, alno zdrave starinu nejaku... Od narodnih pesama u Bunjevaca vrlo je malo dosad skupljeno i tampano, te su one malo poznate iroj publici. [Samo nekoliko narodnih pesama tampane su u Nevenu" i u Danici" od koji pominjemo: Iva i lipa Mandalina" i Dojin Petar" (u Danici za 1899. god.); Pria o Gavanu", Lipa Marta" u Danici" za 1897. god.); kao i ove narod. pesme, koje ovde donesmo.] Do sada nije bilo vredna skupljaa narodnih pesama. To bi se dalo objasniti moda time, to knjievnost u takvomu povoju, kao u Bunjevaca, hoe da zadovolji najpree potrebe, te se jo slabo ko reava na blagodaran posao sakupljanja narodnih pesama, pripovedaka i poslovica. No mi ipak elimo, da to bude rodoljubiva dunost bunjevakih i okakih svetenika i uitelja. Sakuplja narodnih umotvorina u Bunjevaca mnogo bi zaduio svoj narod. Subotike novine poele su ve donositi {213} nekoliko skupljenih narodnih poslovica i uzreica. eleti je, da to Subotike Novine" zajedno sa Nevenom" i Danicom" jo ivlje nastave. Bunjevci oko i nie Budima, a naroito oni u Sentandriji, koji se s ponosom svagda zovu Raci" i Dalmatinci", imaju vrlo mnogo narodnih junakih pesama, koje bi zaista vredilo pobeleiti i tampati. uo sam, da g. Pera Beri, srpski uitelj u Sentandreji, ima lep broj zabeleenih njihovih pesama, te bi vredilo da ih tampa.

201

To isto vai i za pesme, naroito junake, likih Bunjevaca, od kojih, ne znam, da li ima to tampano. U bakih i baranjskih okaca ima daleko vie narodnih pesama no u bakih Bunjevaca. Vredan skuplja njihovih pesama zaduio bi ne samo njih, ve i celo Srpstvo. okakih i bunjevakih narodnih pesama nemam mnogo, ali u ih ipak tampati u zasebnoj knjizi, t. j. ako za taj posao naem izdavaa. Radi ogleda, iznosim samo nekoliko stihova iz okakih pesama: I. Igra okac i okica, I na okcu kabanica. Vema igra kabanica Nego okac i okica! II. Oj okice velikoga veza, Bil' ti pola za naega kneza? Ja bih pola i rada bi bila, Ad' ja nemam za kneza pekira! III. Jesu li se luzi izlistali? Moe l' listak zaklonit junaka? Nametaju l' okci vodenice? Mogu li se kuvat branenice? U narodu se priaju veoma lepe narodne prie, koje na alost, dosad nisu skupljene i tampane. [Malo narodnih pripovedaka tampano je u Danici" (1896, 1897 i ranijih godina), Nevenu" i Sub. Novinama."] Naroito ima {215} dosta aljivih pria, koje iznose veseo karakter Bunjevaca i okaca. Melodije narodnih pesama preteno su vesele i kratkih tonova, ali ima i tunih. Kolo im je odmerena takta. Pri igranju imaju i podskoica, koje su sline srpskima. Poslovica imaju takoe dosta, ali manje poslovica opteg i ireg znaaja, koliko poslovica ili pravilnije uzreica lokalnoga znaaja, koje se samo u dotinom mestu, ili okolini mogu razumeti. Poznate su take subotike uzreice, od kojih pominjemo ove:

Ima vie posla, nego Rudi sa Kumbajom. Jide ko Duli sir.

202

I to su nika gospoda, anina. Vidi te k'o svoja lea. Ot'o se ko Babia lisac. Otila u sud, ko miakova ovca. Oti'o u svit, ko miakovo prase. Drimo se slono, ko Panievi konji i t. d. i t. d.

Imam jo mnogo slinih uzreica kod Bunjevaca, koje u prvi mah izgledaju, da su prosti prazni primeri i primedbe. Nu, kad bi se vie ovoga pobralo i sakupilo, nalo bi se meu njima i mnogo dragoceno zrnce narodnoga umnoga blaga, to bi mnogo doprinelo za verno karakterisanje narodnoga ivota. [Sem poslovica, imaju Bunjevci i okci dosta zagonetaka, od kojih je nekoliko lepih donela i Danica" za 1897 g. ] * Da zavrimo. Trudili smo se, da iznesemo ono, to bi ne samo Bunjevca u prolosti, nego i u sadanjosti, u vernoj slici prikazalo srpskoj publici. Da li smo u tome uspeli, to ostavljamo sudu kritike. Bunjevci imaju svakako sve pogodbe za nacionalan i kulturan razvitak. U koliko e se oni tim pogodbama koristiti, da postignu ono, na to imaju prava i za to imaju pogodaba, to e, naravno, zavisiti od toga, u koliko e oni izvravati svoje dunosti prema sebi i svojoj budunosti, jer pravo {216} i mogunosti da se ouva integritet svoje narodnosti zavisi jedino od toga, kako e oni vriti gornje svoje dunosti prema sebi. Aleksandar Velj, nama tako omiljeni mislilac Francuski ne veli uzaman: Ma ko to bio na ovom svetu, samo ako ne ispunjava svoje duunosti, gubi na sigurno svoja prava. Pojete i istorici izraavaju ovu istinu mastilom. Narodi je zapisuju krvlju u svojim istorijama. Jedino dunosti jednog naroda prema sebi garantuju mu pravo, da sedi u kolu ostalih naroda. Jer, Boija pravda izrie svoj neumoljivi sud: Svi oni, koji nisu odgovorili svojoj dunosti, izgubie svoja prava, bez ikakvog milosra i oprotaja...." Ove rei trebale bi da budu narodno Evanelje naoj najmilijoj, pravoj brai Bunjevcima i okcima... Pritina na Kosovu, XII. 1894 g. [Popravljeno i dopunjeno u toku 18951899. g. ]
203

POGOVOR Matici Srpskoj" pripada najvea zasluga, to se u poslednje vreme u nas poelo vie pisati i misliti o naoj jednokrvnoj brai Bunjevcima i okcima. Time je naa Matica" mnogo zaduila ne samo nas pravoslavne Srbe, ve i nau srpsku brau katolike, Bunjevce i okce, koji su nebrojeno puta dali izraza svoje duboke zahvalnosti na toj panji Matiinoj. Toj zahvalnosti dao je prvo izraza besmrtni kanonik Ivan Antunovi, knjievnik i najvei rodoljub bunjevaki, u svojoj Raspravi", a za tim i ostali bunjevaki rodoljubi u svojim glasilima Nevenu", Sub. Novinama", Danici." Ne manja je usluga, koju je Matica" uinila i ini nauci u opte, to svojim bogatim nagradama podstie pisce, da se late teka posla: raspravljanja tog vrlo malo obraenog etnografskog i istorijskog pitanja. Matica" je raspisala prvu nagradu od 50 dukata za raspravu o Bunjevcima, a iz Fonda blaene pameti Jovana i Terezije Ostoji iz Subotice. Ta je nagrada godinama raspisivana, ali niko od pisaca nije kompetovao na nju, dok pok. Laza Kneevi nije podneo svoju raspravu, istina nepotpunu, govorei u njoj samo o obiajima Bunjevaca, a nita o prolosti njihovoj. Ta je rasprava nagraena i tampana u

204

Letopisu Matice Srpske." Posle toga tampan je i rad Ant. Hadia, u kome se takoe nije raspravljalo o prolosti i etnikim osobinama Bunjevaca. Prirodno je, da ovake parcijalne rasprave o Bunjevcima nisu mogle zadovoljiti intencije Matiine, te je knjievni odbor povisio nagradu za ovu temu od 50 na 100 dukata, nadajui se, da e ovaka, za nae prilike, velika nagrada podstai pisce, da izrade opirnu radnju o Bunjevcima, koja e{218} obuhvatiti ne samo opis njihovih obiaja (budi uzgred reeno, dovoljno poznatih, a opisanih u radnjama Kneevia, Hadia i madarskih pisaca), ve i opis njihove prolosti i sadanjosti, njihova kulturna ivota, privrednog stanja i diskusiju o njihovu imenu, narodnosti i jeziku. Nu, Matica" je i opet godinama raspisivala tu poveanu nagradu od 100 dukata za raspravu o Bunjevcima, ali godinama nije bilo kompetenata. Nije moje, da ispitujem zato nije bilo kompetenata. Pa ipak sad, poto sam spremio i tree izdanje rasprave o Bunjevcima, usuujem se dati izraza mome uverenju, da se ovoga posla nisu laali moji drugovi na peru samo za to to je ova tema vrlo teka, toliko nerazraema, da nagrada i od 100 dukata nije u srazmeri sa onim trudom, koji se mora uloiti, ako se hoe opirno da pie o Bunjevcima, o kojima, moe se rei, dotle nita sem njihovih obiaja i Antunovieve Rasprave", nije pisano ni u srpskoj, ni u stranoj literaturi. Tema o Bunjevcima nije, dakle, Erisova jabuka, o koju se svi otimaju, a meni je pak ba to pravilo zadovoljstvo, te se reih da izradim raspravu o toj temi. Punu godinu dana radio sam prvu moju raspravu o Bunjevcima, podneo je Matici" na raspisani steaj i odneo krnju nagradu od 100 For. Ja sam bio zadovoljan, jer nisam ni gaao nagradu od 100 dukata, ve sam se zadovoljavao, to e mi jednogodinji rad, mogu rei vrlo trudan rad, biti ocenjen kao dobar. Nagraena moja prva rasprava o Bunjevcima, tampana je u Letopisu Matiinom (1894. g.) a sud nae kritike bio je vrlo laskav za ovaj rad moje malenkosti. Ne samo to su moju raspravu nai, pa i strani listovi povoljno ocenili, ve je ona jo i pretampana iz Letopisa u celosti u beogradskom Dnevnom Listu" i u bunjevakim Subotikim Novinama". Izdavaka tamparija estitog Srbina Dr. Duana Petrovia u Subotici, otampala je tu moju raspravu kao drugo izdanje latinicom, da bi pristupanija bila Bunjevcima, koji se slue latinicom. No to drugo izdanje, bilo je popravljeno i znatno dopunjeno tako, da dok je prva rasprava u Letopisu iznosila samo 57 strana, drugo izdanje latinicom imalo je ve 111 strana istog Formata. [O Bunjevcma, povesniko narodopisna rasprava. Napisao Ivan Ivani. Nagradila Matica srpska". Subotica, 1894. g. tamparija Dr. Duana Petrovia.] I o njemu se kritika jo povoljnije izrazila.
205

{219} Meutim je Matica" i dalje godinama raspisivala nagradu od 100 dukata za

raspravu o Bunjevcima, a niko se za nju nije javljao. Ja sam upotrebio jo godinu dana vremena na rad u bibliotekama petanskim i zagrebakim, u arhivi nekadanje ilirske dvorske kancelarije i u arhivama katolikih manastira u Primorju, pa sam napisao ovu treu raspravu o Bunjevcima, a donekle i o okcima bakim i baranjskim. Da mi rad bude potpuniji, a da bi taj, nama toliko dragi i mili ogranak srpskog naroda to bolje i lino, a ne samo iz knjiga, upoznao, ja sam iz Pete, gde sam 18911894. god. sa slubom bio, proputovao kroz one delove Bake, koje naseljavaju Bunjevci i okci, zadrao se podue u Subotici i Somboru, a za tim otputovao u Liku i Primorje, gde sam naroito u vinodolskoj oblasti upoznao ivot i predanja moje sabrae, likih Bunjevaca. Resultat mojih istraivanja po arhivama i bibliotekama i linog prouavanja ivota i obiaja bakih Bunjevaca i okaca i likih Bunjevaca, bila je ova trea moja rasprava o Bunjevcima i okcima, koju sam dovrio 1894. god. u Pritini na Kosovu, kuda sam sa slubom premeten bio. * Krajem Dekembra 1894. god. podneo sam ovu svoju treu raspravu Matici Srpskoj" na raspisanu nagradu od 100 dukata. Rasprava je dana na ocenu g.g. Dr. Stevanu Pavloviu i prof. Milanu A. Jovanoviu, lanovima knjievnog odeljenja Matiina. Ocenjivai su povoljno ocenili ovaj moj trei rad, pa opet on nije nagraen celom, ve krnjom nagradom od25 dukata zato, to jo nije iscrpeno sve o tom narodiu" i to mnogobrojno geografsko, etnografsko, istorijsko i kulturno gradivo nije zadahnuto duhom jedinstva, celine i okrugline..." Smatram za potrebno izneti ocenu g.g. ocenjivaa u celosti, uveren, da e se iz nje najbolje videti da moj rad nije bio zasluio krnju, ve celu nagradu. Zato se pak dogodilo inako, nije moje da ispitujem. Ocena lanova knjievnog odeljenja glasi ovako: Jo 11. (20.) Februara 1895. g. pozvani smo ja i g. dr. Stevan Pavlovi od sl. knjievnog odbora", da ocenimo raspravu, koju je nepoznati pisac pod imenom Bunjevci" podneo na raspisanu nagradu iz zadubine Jovana i Terezije Ostojia s motom Poznajmo se, brzo teku danci, sreemo se biemo neznanci." {220} Pisac raspravlja na 98 polutabaka o istoriji, etnografiji, kulturi, drutvenom stanju i osobinama naroda bunjevakog vrlo simpatino, slui se izvorima, do kojih je samo doi mogao i trudi se, da rasvetli tamu, u koju je zavijena prolost i poreklo tog zaista simpatinog slovenskog plemena. Meu izvorima mnogo se slui, a u glavnom i slae sa rodoljubivim Antunoviem i dokazuje, da Bunjevci nisu ovde
206

starosedioci ve doljaci iz Dalmacije odnosno Hercegovine i nabraja zasluge njihove u ovim stranama. [Ja se ba u glavnome ne slaem sa Antunoviem, jer obaram tvrenje Antunovievo: da su Bunjevci starosedeoci, ve tvrdim, da su, naprotiv ba doljaci. Sem toga ne delim ni pesimistike poglede njegove o sadanjosti i budunosti Bunjevaca.] Raspravlja i o Bunjevcima u Liki i okcima i t. z. Vaserkroatima u Ugarskoj, i to sve ini na osnovu izvora, kojih ima i na osnovu svog samostalnog rada i ispitivanja jasno, razgovetno i ubedljivo. Ova e rasprava i opet dobro doi Bunjevcima, kao i ona Ivanieva, koju iz naeg Letopisa i latinicom u zasebnu knjigu odtampae. Pisac nas podsea i na tu Ivanievu raspravu, samo je ovo rad opseniji, temeljitiji. [Referenat piui ocenu na moju radnju, nije mogao znati, da sam ja pisac (jer je ime pievo bilo u zatvorenom kuvertu), pa ga je ova moja radnja, valjda po stilu podseala i na Ivanievu (raniju) raspravu (prvo i drugo izdanje)."] Pa i pored tolikih lepih strana ovoga spisa, ja ga i opet ne mogu preporuiti da se uvena raspisanom nagradom (100 dukata), jer mi dolazi, da jo nije iscrpeno sve o tom narodiu, a nije ni ovo dovedeno u onako sistematski sklad, da se sve lako pregdedati moe, i da se preliva iz jednog u drugo, nego se raspravlja poreano mnogobrojno geografsko, etnografsko istorijsko i kulturno gradivo o njima, jedno za drugim, a nije zadahnuto duhom jedinstva, celine i okrugline, to se sve u dobre knjige trai. Ali potujui tenju i uvaavajui trud piev, koji bee s toliko dubavi prionuo oko svoga posla i u tome pitanju lepa pozitivna rezultata izneo, ja bih bio za to, da se i ova rasprava tampa u Letopisu uz Hadievu, Kneevievu i Ivanievu, a piscu da se dade uobiajena nagrada po tampanu tabaku. Prof. Milan A. Jovanovi." Ostavljam itaocima da procene, da li se posle ovake nesumnjivo povoljne ocene mogla dati tako mala nagrada oveku, koji se je prvi javio raspravom na ovu nagradu i koji je godinama s toliko ljubavi prionuo oko svoga posla i izneo lepa i pozitivna resultata... koji raspravlja jasno, razgovetno i ubedljivo, iji je rad opseniji, temeljniji od ranijih radova" i j kome g.g. oceljivai potuju tenju i uvaavaju trud" i t. d. ; Sa ovakim postupcima knjievnog odeljenja Matiina, daje se vrlo malo volje piscima, da se laaju teka posla; na pisanje {221} rasprave o Bunjevcima, na ovaj nain, nee moi odelenje potstai druge pisce, da se takmie za ovu, inae veliku nagradu. Da je tako, dokazuje fakat, da se evo ve godinama (1895. god. do sada)
207

niko ne javlja Matici" ovim radovima, ma da je ona 1895. god. povisila nagradu za raspravu o Bunjevcima sa 100 na 200 dukata, pa se nagrada od 18951899 god. neprestano raspisuje, bez uspeha, jer kompetenata nema! * U sednici knjievnog odeljenja Matice Srpske" od 16. Decembra 1895. g. otvoreno je zapeaeno pismo pod br. 9./K. 0. eh 1895. g. sa motom Poznajmo se, brzo teku danci, sreemo se biemo neznanci" pa se videlo, da je ovu raspravu napisao Ivan Ivani." Knjievnom odelenju, ostavljeno je da rei, da li e se ova rasprava tampati u Letopisu" ili u Knjigama za narod", a meni je isplaena nagrada u 25 dukata. [Poto je prva moja rasprava nagraena od Matice" sa 200 din. (100 for.) a ova trea, sa 300 din. (25 dukata), to sam na knjizi oznaio ukupnu sumu nagrade u 500 dinara. Sem toga nagradila me je i nakladna tamparija Dr. Duana Petrovia u Subotici 400 din. (200 for.), a za dopunjeno izdanje latinicom 1894. g.] Kako su Letopis" i Knjige za narod" bile snabdevene ranijim materijalom, te bi ova rasprava tek kasnije mogla izai u njima, knjievno mi je odeljenje, na moju molbu, ustupilo rukopis da ga ja, po svojoj elji, izdam u zasebnoj knjizi sa obavezom, da Matiinoj biblioteci predam propisni broj (25) primeraka od nje. Moja rasprava izlazi evo u zasebnoj knjizi, poto je prvo tampana u Trgovinskom Glasniku." Nu, pre no to sam rukopis predao tampariji, ja sam ga u toku 18951899. g. popravio i vrlo znatno dopunio tako, da je ova rasprava sa nekoliko tampanih tabaka vea od one koju je 1895. g. Matica" nagradila. Naroito je znatno dopunjen odeljak o istoriji, a najvie odeljci o kulturnom stanju (crkva, kola, knjievnost i novinarstvo). Ovo konstatujem da bi sa Matice skinuo eventualnu odgovornost za dopune, koje su izvrene posle njene ocene i nagrade. Tree izdanje ove rasprave, dopunjeno je, dakle resultatima moga poznijeg etiri-godinjeg rada, istraivanja i putovanja po oblastima, koje naseljavaju Bunjevci, a ukraena je i sa veim brojem slika u elji, da nam braa budu itaocima prestavljena u slici i rei. Koliko sam u tome uspeo, ostavljam sudu kritike da oceni.
{222} Ovo bi bila u kratko istorija postanka ove moje knjige, na kojoj sam od 1892. pa

sve do 1899. godine sa najveom voljom i istrajnou radio, ne alei ni vremena, ni truda, pa ni troka na putovanja u oblasti, naseljene Bunjevcima. * Na ovome mestu smatram za potrebno istai, da je prvo i drugo izdanje (latinicom) moje rasprave vrlo povoljno primljeno od strane nae kritike. Jedino je g. . P. (ore Popovi) Subaanin" u Brankovu Kolu" inio izuzetak sa svojom nepovoljnom
208

ocenom, zamerajui mi u glavnome, to se u prvom izdanju nisam sluio svima izvorima, njemu poznatima. Ja g. . P. sve dosad nisam odgovorio na ovu njegovu kritiku prvog izdanja moje radnje. Sad mu pak odgovaram sa ovom mojom knjigom, treim izdanjem moje dugogodinje radnje. Moj odgovor na njegovu kritiku, to je ova knjiga. Vrlo bih se obradovao, kad bi moj kritiar g. . P., umesto kakve male ocene u nekoliko vrsta, seo pa mi napisao svoj odgovor na moj odgovor (t. j. ovu knjigu), ali tako, da i njegov odgovor bude itava knjiga: nova i usavrena rasprava njegova o Bunjevcima. Ona bi valjada, bila udostojena Matiine nagrade, 1895. godine poviene na 200 dukata, nagrade bogate pa ipak toliko prezrene, da na nju od 1895. pa do 1899. g. niko nije podneo svoju radnju o Bunjevcima. Eto prilike g. . P., da mu rad bude krunisan, za nae prilike, carskom nagradom i da ujedno tom Ivaniu pokae i dokae, kako mu radovi ne valjaju i kako je samo takav autoritet, kao to je g. . P. sposoban da napie valjanu raspravu o Bunjevcima. G. . P. Subaanin" moe to da uini. On ima puno pogodaba i uslova, da to lako uini: 1., G. . P. je Subotianin, te kao takav treba najbolje da poznaje Bunjevce (naravno subotike). Ova prva pogodba ve je za to vrlo vana, to je u N. Sadu proklamovano naelo, da dobru raspravu o Bunjevcima moe napisati samo Subotianin. Valja jedanput biti na isto s tim, da se u N. Sadu ne pita ta se pie, ve ko pie i da se prema tome principu odreuje i vrednost pisanja. G. . P. prua se eto zgodna prilika da kao Subotianin suzbije nas jadnike, koji nismo Subotiani, a eventualno (ako pohita) da odnese Matiinu nagradu i ispred {223} samog starog, zaslunog Subotianina" u N. Sadu, koji se ve godinama sprema, da napie raspravu o Bunjevcima, ali sve nema vremena, te se ve poboleo aikujui za tom nagradom. Ako g. . P. postigne ovaj kolosalni uspeh, moe s pravom rei da veu pobedu jo niko nije odneo u srpskoj Atini; 2., G, . P. kao to vidim ne toliko iz njegove suradnje na Palasovom" leksikonu, koliko iz ocene mu u Brankovu Kolu", mnogo je prouavao pitanje o historiji i etnografiji Bunjevaca, te e mu biti lako izraditi dobru raspravu o Bunjevcima. Jer, ko je u Brankovu Kolu" izneo toliku bibliografiju literature o Bunjevcima, izvesno ju je i proitao, te e sa puno spreme moi ui u posao. 3., Sem gornjih kvalifikacija, i poznate mu amjbicije, g. . P. ima i dve obaveze, koje ga upuuju da izradi dobru raspravu o Bunjevcima:

209

a., on je pitomac fonda blaene pameti Jovana i Terezije Ostoji, iz koga se nagrauju i rasprave o Bunjevcima, G. . P. kao pitomac ovog istog fonda, najbolje bi se oduio seni estitih pokojnika, kada bi izradio dobru raspravu o Bunjevcima, zemljacima rodoljubivih pokojnika, iji fond daje sada 200 dukata za izradu te teme.' b., g. . P. pisao je u Palasovom" maarskom konverzacionom leksikonu o poreklu i imenu Bunjevaca na tako ekscentrian nain, da je svojim (dozvolite za izraz) nestrunim, istini ne odgovarajuim i Bunjevce vreajuim pisanjem, izazvao pravu buru nezadovoljstva u bunjevakim listovima. Da taj mladiski giks" ili irodalmi baklvs" popravi, a da stee i lepa glasa kod svojih zemljaka Srba Subotiana obih vera, g. . P. bie tako dobar, da u svome interesu, a u korist srpske knjige uini po molbi moje malenkosti i da mi uputi svoj odgovor, na moj odgovor u obliku svoje dobre i opirne rasprave o Bunjevcima. Sem ove svoje knjige, kojom odgovaram g. . P., neka mu poslue za odgovor i ove povoljne ocene srpskih i stranih listova o prvom i drugom izdanju moje rasprave, ocene koje su u optoj protivnosti sa miljenjem gosp. . P. u Brankovu Kolu" o njoj: Delo" u Beogradu, Sveska 2. strana 455: O Bunjevcima. Studija Iv. Ivania (otampano iz Letopisa Matice Srpske) 1894. Ovu je studiju g. Ivani izradio na ranije raspisanu {224} temu od strane Matice Srpske. O Bunjevcima je u nas malo pisano i to bi se podataka moglo nai o njima, rastureno je po raznim listovima i naim i madarskim. G. Ivani nas je zahvalnou zaduio, to se postarao briljivo pribrai sve to se odnosi na istoriju, etnografiju, prosvetu, ivot i privredu toga madenog dela brae nam Bunjevaca, koji se jo dobro dri na suprot navali maarizacije. Kako ujemo g. Ivani se sprema, da u drugom izdanju mnogim novim podacima dopuni i proiri ovaj svoj rad, koji zasluuje panju nae inteligentnije publike." Neven", bunjevako-okaki list u Subotici (br, 11 od 1893 g.) govorei o drvom izdanju (irilicom iz Letopisa") ove rasprave naziva je: Krasnim nacrtom o Bunjevcima iz pera Ivana Ivania koju je radnju i inae Matica Srpska" nagradila. Srbobran" zagrebaki od 1894. g. doneo je itav podlistak povodom ove rasprave (i opet samo o prvom izdanju irilicom iz Letopisa), iz kojega iznosim samo ova mesta:
210

O Bunjevcima." Tako glasi rasprava Ivana Ivanna, koju je Matica Srpska" sa nagradom od 100 For. nagradila (prvo izdanje). Davno bee elja i Matice" i naroda srpskoga, da to bolje poznamo prolost nae brae i ta prijeka potreba i elja danas je ispunjena. Ne moemo rei, da smo sve doznali, to o brai treba da znamo, ali nam je milo, da sad vie znamo, nego to ikad do sad znasmo. Ivani je pokazao put i sad je red, da se i drugi nai knjievnici potrude. Pisac je djelo razdijedio na etiri odsjeka. U prvom govori o samoj povjesti. Tui se na etnografe ove monarhije to ni jedan ne oznauje vrijeme, kad su se Bunjevci doselili, te veli: (dolaze opirni citati iz rasprave). Poslije ovoga odsjeka, u kome je podosta jasno rasvijetlio tamne strane povjesnice nae brae, dolazi drugi, gdje govori o terenu statistici i privredi (dolaze citati iz rasprave). U treem dijelu govori Ivani o kulturi i prosvjeti kod Bunjevaca, te veli: (dolaze citati iz rasprave). Dio etvrti ove lijepe rasprave govori o obiajima. (Dolaze citati). Cijelo djelo izraeno je vrlo marljivo. Pisac pie lijepijem, lapidarnijem tilom, nema tu fraza i bombastinih slavopoja, ve jedino ono, to je vrijedno i za to dokaz i razlog vojuje. Nemaju pravo prigovori, da pisac nije iscrpio sve mogue podatke. Treba znati, da pisac kao inovnik (konsudarni sekretar u Budim-Peti) nije to mogao pored najbolje volje. Ako kome to piscu istorije treba para i slobodna vremena, ali ta bi, kad mi nijesmo sretni, kao drugi narodi da imamo bogatih ljudi, koji se ujedno knjievnou bave. Imajmo na umu, da je Ivani prvi prokrio puta k poznavanju prolosti brae Bunjevaca, a sad je lake i ostalim, koji htednu to o njima pisati. Skoro sam razgovarao {225} sa Ivaniem i on mi obea, da e cijelo djelo preraditi te dvojinom proiriti i latinicom izdati. (Tako je i uinjeno. Iv.). Tada e braa Bunjevci imati lijepo sreenu povjesnicu od brata Srbina Ivania
211

napisanu. Daj Boe to prije. Marljivost Ivanieva jami nam za to. Jo neto. Ja sam sa ovijem prikazom otegao jedino za to da na svijet dobije bar priblinu sliku o brai Bunjevcima, jer sam uvjeren, da veina Srbobranovih" itaa ne e doi do Matiina izdanja." * Sve ove gornje ocene tiu su prvog izdanja Bunjevaca", posle ega je dolo drugo izdanje latinicom u Subotici (1894. g.) o kome zabeleih ove ocene:

Bosanska Vila" br. 14 od 1894. g.: O Bunjevcima." Subotike Novine" javljaju, da je znamenita rasprava Ivana Ivania O Bunjevcima" izala i u izdanju latinicom. Tu je raspravu nagradila Matica Srpska", a izlazila je lanjske godine u pomenutom listu za Bunjevce i okce." Trgovinski Glasnik" u br. 127 od 1894. g.: tamparija Dr. Duana Petrovia u Subotici izdala je latinicom natampanu knjigu O Bunjevcima", povesnika rasprava od Ivana Ivania. Ovo je drugo, popunjeno i umnoeno izdanje ove Ivanieve rasprave, o kojoj se je kritika veoma povoljno izrazila i koju js nagradila Matica Srpska" u N. Sadu." Videlo" u br. 105 od 1894. g., povodom ocene moje radnje O Bunjevcima", koju je napisao prof. Dr. Milan Reetar, donelo je ovu beleku: Poznati slovenski filolog g. M. Reetar, publikovao je u XVI knjizi Archiva" za slavensku Filologiju i svoj pregled i kritiku povremenih spisa i rasprava o slavenskoj filologiji. U tom svom radu, govorei o poslednjem delu o Bunjevcima i okcima u Ugarskoj, g. Reetar nazvao ih je katolikim Srbima, isto onako kao to je na str. 329. nau brau Muhamedove vere u Bosni i Hercegovini nazvao muhamedanskim Srbima", a na str. 566. dubrovake pesnike staro srpskim pesnicima." Piui ovu svoju raspravu, g. Reear, vodio je rauna samo o naunoj istini, i nije ni pomiljao da e se time ma kome zameriti. Ali Obzor, kao da ima sa svim drukije miljenje o nauci no g. Reear te mu ozbiljno spoitava", kako se smeo usuditi da Bunjevce i okce u Ugarskoj i muhamedanske Srbe u Bosni i Hercegovini, kao i stare {226} dubrovake pisce naziva Srbima, kad, veli, sav svet zna da su to zgoljni Hrvati, pa da se oni tako ute, i nazivaju." [Hrvatski Obzor" izvoleo je moju raspravu nazvati loom radnjom" samo zato, to u njoj dokazujem da su Bunjevci i okci Srbi, a ne Hrvati. Iv.] Doista udnovato! A mi do danas nismo znali ni da su zgoljni", ni da su Hrvati, i ako su doista to, to onda ute te ne kau!"
212

* Subotike Novine" bunjevako-okaki nedeljni list poeo je 1893 g. donositi latinicom moju radnju o Bunjevcima, znatno dopunjenu, upravo jo toliku veliku, kolika je u Letopisu" bila. Tim povodom donele su Subotike Novine" ovu beleku (br. 41/93 g.): Upozorujemo nae itaoce na dananji na listak, koji je poitak lipe rasprave, koju je napisao Ivan Ivani, poznati mladi knjievnik. Ovu raspravu nagradila je Matica Srpska", a g. pisac je imao dobrotu da ustupi naem listu, na emu g. I. Ivaniu izriimo na ovom mistu lipu zahvalnost. Ujedno primeujemo, da emo raspravu doneti u cilosti u naem listu i uvereni smo da e je itaoci itai sa uivanjem, jer e u njoj nai lipe pouke i zabave, a knjievnici nai e doznati o Bunjevcima ono, to nisu znali." Moja rasprava izlazila je do kraja 1893. g. u Sub. Nov.", zatim je latinicom otampana, nakladom tamparije estitog Srbina Dr. Duana Petrovia u Subotici, u zasebnu knjigu, o kojoj sam izneo ve neke ocene, i iznosim jo i ove: Subotike Novine" u br. 35 od 1894 g.: Davno eljena knjiga ova o Bunjevcima evo gotova je. Kad su Sub. Nov." lanjske godine poele donositi ovu raspravu, urednitvo lista je zbog toga bilo pozdravljeno sa vie strana. Ta veoma zanimljiva rasprava itana je svugda sa slau. Urednitvo se radovalo, to se pisac poduhvatio, da tu svoju povesniku raspravu znatno popuni i preradi (u zasebnoj knjizi). Ova rasprava napisana je po najboljim dosad poznatim povisnikim izvorima i ne govori samo o povisnici svih Bunjevaca i okaca, nego i cio njihov ivot u obitelji i u drutvu, u javnosti i na prosvetnom polju obuhvata, tako, da se ova rasprava moe ujedno smatrati i virnim zrcalom sadanjega ukupnoga, svestranog ivota Bunjevaca i okaca. Knjiga ima lip priglidan sustav. Ovo je upravo prva istorija i prva potpuna rasprava o Bunjevcima. O njoj su doneli povoljne ocine: ocenjivaki odbor Matice Srpske", Revue d' Orient", Pester Lloyd", Neven" na i jo drugi neki listovi." Pester Lloyd" u broju od 7. Juna 1893. g. govorei o mome premetaju u B. Petu, veli: g. Ivani je taan poznavalac maarske literature, i zaduio nas je svojim izvrsnim {227} srpskim prevodima dela Jokaja, Miksata i Bercika. I etnografiju Ugarske uzeo je on za predmet svojih istraivanja i knjievnog delovanja; tako je
213

njegovo izvrsno delo (werk) o ugarskim Bunjevcima u svoje vreme odlikovano velikom nagradom novosadske Matice." Danica", bunjevako-okaki kalendar u Subotici za 1897. god. doneo je na temelju Antunovieve i Ivanieve rasprave" i dr. izvora sastavak Prilozi za bunjevaku povist" iz pera odlinog rodoljuba i knjievnika bunjevakog M. Mandia, koji veli za moju radnju estiti Srbin Ivan Ivani u svom hvale vridnom dilu Povesniko-narodopisna rasprava o Bunjevcima" u mnogom pogledu nastavlja i nadopunjava rad Antunoviev." Sem ovih ocena izale su povoljne ocene jo i u novosadskoj Zastavi", Dnevnom Listu", Srpskom Glasu", mostarskoj Zori", Beogradskim Veer. Novostima", Revue d' Orient i jo u nekim listovima srpskim i maarskim, ali brojeve tih listova nemam sad pri ruci da bi i te ocene mogao navesti. No, ja se nadam, da e i bez njih, i ove ovde izneene ocene, biti dovoljne, da neto odgovore na nedovoljnu ocenu g. . P.Subaanina u Brankovu Kolu", a to je bio i jedini povod i jedina moja namera sa iznoenjem ovih ocena. U Pritini na Kosovu, Vidov-dan 1899. god. Ivan Ivani.

UZ NAE SLIKE Udaljen od Beograda, nisam mogao u dovoljnoj meri kontrolisati raspored slika u pojedinim tabacima, te za to slike i nisu dole na odgovarajui im tekst i odeljak, to je izazvalo potrebu ovog naknadnog registra slika.

Boa arevi (slika pa strani 30). itaoci e nai ivotopis ovog vrednog knjievnika i rodoljuba bunjevakog na str. 161164 ove knjige. Ivan Pali (strana 31). Tekst uz ovu sliku nalazi se na 178. strani ove knjige, u odeljku o knjievnosti.

214

Izvor Bune reke. Na 49. strani nalazi se slika izvora reke Bune u Hercegovini, prapostojbini Bunjevaca, koji su i svoje ime, verovatno, dobili po imenu ove reice. O Buni reci govorimo opirnije na stranama 20, 33, 34, 36, 37, 106 a naroito u odeljcima o dolasku Bunjevaca u Baku, i o imenu Bunjevaca (103 108). Pored onoga, to e itaoci o toj reci, okolini joj, i o ulozi, koju ona igra u narodnom predanju, nai na oznaenim stranama, beleimo jo i ovo:

Preko oblasti, kroz koju Buna protie, vodio je stari trgovaki put od ua Neretve preko GabeleBlagajaKonjicaVisokogOkovaBoraa i Kulata u Mitrovicu na Savi. Tim putem ila je trgovina Dubrovnika u srpske i ugarske zemlje. Od ua Neretve iao je ovaj trgovaki put uz Neretvu, levom obalom do Bia pod gradom Blagajom, gde je na Buni nekada bila carinarnica. Blagaj bee naroito u XIIIXV veku jedno od najvanijih mesta, ne samo Huma, ve i dalje unutranjosti. Ispod grada na reci Buni veoma prijatnom kraju, bogatim drveem, bejae divan dvorac Bie (ili Bie u Podgrau"), tu su bosanski kraljevi letovali. Biem se danas naziva polje pri uu reke Bune. [V. Trgovaki centri i putevi" od J. Erdeljanovia i R. T. Nikolia br. Trg. Gl." 1899. g.] {229} Peina Jankovi Stojana kod Slunja (str. 53.). U peini ovog uskokog junaka, kome e narodna pesma i predanje ouvati ime, dok traje i jednog Srbina, skrivali su se nekad zbegovi srpski i bunjevaki, sklanjajui se od obesti turskih krvopija. O tim tekim danima naeg naroda obih vera, govori se opirno u odeljku Liki Bunijevci" (str. 4059). Makastir Gojimirje (strana 58). Ovaj pravoslavni manastir unekadanjoj Vojenoj Krajini, bio je u punom smislu te rei, lavra srpskih doseljenika. Oko njega su se zbirali i Bogu se molili srpski i bunjevaki doseljenici za vreme onih estih seoba, o kojima govorimo na strani 2731. Oko Gojimirja naselie se doseljenici iz Knina (str. 2829). Sereanin Todor Babi (slika na strani 63). Ova slika prikazuje nam Babia u staroj graniarskoj nonji Srba i Bunjevaca, koji su kao sereanigraniari vekovima uvali granice austriske od navala turskih. O njegovim borbama i zaslugama za Austriju, govorimo u odeljcima o prolosti Bunjevaca. Crkva i Franjevaki manastir u Subotici (slika na str. 66). Najstariju katoliku crkvu i manastir u Subotici podigao je red kaluera Franjevaca, svetenika bunjevakih, u prvom dobu njihova dodaska u Baku. Crkva i manastir podignut je na mestu starog gradia subotikog. O ovoj bogomolji nai e itaoci opirniji opis na str. 65, 132 i 133.

215

 Senta u Bakoj (slika na strani 67). Kada su se Bunjevci doselili u Baku, oni su se ve u prvim godinama morali boriti sa Turinom. Jedna od znatnijih pobeda krsta nad nekrstom bila je kod Sente u Bakoj, kada je 1697. god. princ Jevenije Savojski sa svojom vojskom, koju jo sastavljala i racka (srpskobunjevaka) milicija, tako strano porazio Turke, da se od silnih mrtvih telesa turskih zaguila Tisa, te je na tom mestu ostalo itavo ostrvo. Subotica 1860 g. Na stranama 72 73 vidi se izgled Subotice u 1860. godini kada je srpska Vojvodina izdisala. Sad je tu, na nekadanjoj Roginoj bari", podignut divan park, eleznika stanica i palata sudbenog stola. (Nije pieva krivica, to je ova slika, bez potrebe zauzela pune dve strane, te ih, bez teksta uokolo, ostavila tako neukusne). Crkva sv. Terezije (na strani 74). Ova divna i velianstvena graevina, jeste najvea i najlepa crkva bunjevaka ne samo u Subotici, ve je vea i lepa od svih bunjevakih crkava u opte. Nju je podigla bunjevaka pobonost i u njoj se i sad hori naa re. Crkva ova sazidana je (dovrena) 1798. godine, dakle, pre sto godina (strana 134). Glavni trg subotiki. Na strani 78 vidimo izgled subotikog glavnog trga 1878. godine, ve u vremenu, kada je Subotica poela naglo napredovati. Optinski dom u Subotici (strana 82). Zgrada Subotikog magistrata sa sahat kulom na njoj, stara je graevina, iz 1751. godine. U njoj su reavana tolika vana pitanja, o kojima govorimo na stranama 92, 94102. {230} Grobnica Vojnia. Na str. 85 nalaze itaoci sliku kapele i porodine grobnice stare bunjevake plemiske porodice Vojnia od Baje, koji su u istoriji Bunjevaca, a specijalno njihove metropole Subotice imali vidnu ulogu, i kao prvaci, poslanici i upani u novija vremena. Deakova ulica u Subotici (strana 88). To je najglavnija i najlepa ulica subotika, u njoj su najlepe trgovake radnje i najlepe kue bunjevakih, srpskih i maarskih bogataa. U njoj je i kapela sv. Roka, sagraena u vremenu kad je kuga prestala besniti. Na mestu gde je ova kapela, izvrio je ustaki voa Virag varvarski pokolj (strana 76 77). Pozorite u Subotici (Strana 96), smeteno je u velikoj optinskoj gostionici kod varoi Pete." U ovoj pozorinoj zgradi dri prestave srpsko narodno pozorite, kad je u Subotici, a u njoj se dre i bunjevaka Velika prela" i Velika kola", o kojima je re na str. 193.

216

 Srpska crkva u Subotici (strana 100). Za mali broj pravoslavnih Srba u Subotici i prostrana je i prelepa je srpska pravoslavna Crkva, pred kojom vidimo krst, to ga je u znak bratske ljubavi pravoslavnim Srbima podigao Srbin katolik, Bunjevac Mata Vojni, plemi od Baje. Slava mu! Ivan Stojanovi (strana 103). Po naroitoj elji mojih prijatelja Bunjevca, donosim sliku Ivana kanonika Stojanovia Srbina katolika Dubrovanina, odlinog srpskog rodoljuba i knjievnika, ijim se radovima i Srbinstvu dive njegova jednoverna braa Bunjevci i okci. Ilija Okrugi Sremac. Na strani 106 donosimo lik naeg pesnika i knjievnika rodoljubivog okca, Ilije Okrugia, o ijem radu govorimo na strani 180183. I na ovom emestu ispravljamo pogrean potpis na slici: mesto Ivan Okrugi, treba da stoji Ilija Okrugi. Uprava Bunjevakog Kola mladei." Na strani 113 donosimo likove Bene Sudarevia, Ivana Bulinevia i Josifa VojniaHajdukova, koji su lanovi uprave i pokretai subotikog kola mladei" o kome govorimo na strani 174 i u odeljku Porodini ivot zadruga" i t. d. na strani 195. Bunjevake deklamatorke. Na strani 119 doneli smo likove Katice Bajieve i Mande Dulieve, koje su prve bunjevake deklamatorke na zabavama Velikog Kola" bunjevakog u Subotici, o kome govorimo na str. 165. okica u Bakoj. Slika na strani 123 prikazuje nam tip i nonju okice u Bakoj, iz okoline Sombora. O tipu okice govorimo na strani 192, a o nonji njenoj u odeljku odelo bakih i likih Bunjevaca i okaca." Bunjevci mladii iz Subotice (strana 131); Bunjevke iz Subotice (strana 137); Bunjevake ene iz Subotice (strana 147); Bunjevka iz Sombora (strana 149); Bunjevac i Bunjevka iz Baje (strana 161); Bunjevac i Bunjevka iz Subotice (strana 166). {231} U ovih est naih slika predstavljen je tip Bunjevaca i Bunjevaka bakih, o kome govorimo na str. 191192, i njihova narodna nonja, o kojoj se opirno govori u
217

odeljku odelo bakih Bunjevaca" i t. d. (strane 207208). Na ovome mestu, neka nam je dozvoljeno umoliti itaoce da izvinu, to u knjizi nije izala slika tipa i nonje likih Bunjevaca (sem one na strani 63) i baranjskih okaca. Klieta su poruena, ali nisu stigla na vreme. Manastir Ermanj (strana 182). Sliku ovog manastira iz Bosne, znamenitog i iz pokreta 18751878. godine, donosimo za to, to su se ba iz njegove okoline u prolim vekovima iselili pretci sadanjih baranjskih okaca poznatih i pod imenom Bonjaka" (naroito u Peuju), kao i Srbi oko Mare (str. 28). * ao nam je, to nam nisu knjigu ukrasili i likovi starijih bunjevakih i okakih knjievnika evapovia, Katania, Petalia, Reljkovia, Antunovia, Miloradovia i dr. Slike veine ovih starih knjievnika i ne postoje, bar mi ih nismo mogli nigde nabaviti, a za pok. Ivana Antunovia uveravaju njegovi suvremenici, da se nije nikako ni slikao.

{232}

SADRINA
STRANA

I. Kratki geografski i statistiki pregled II. Poreklo i povesnica: 1., Jesu li Bunjevci starosedeoci ili doseljenici? 2., Seobe Vlaha", Vaserkroata" i okaca, koje su prethodile seobi Bunjevaca 3., ta je jo prethodilo seobi Bunjevaca iz Hercegovine? 4., Poreklo Bunjevaca u nauci 5., Seoba Bunjevaca iz Hercegovine 6., Liki Bunijevci (1683 g. do novijih dana)

15 20 26 33 35 40

218

7., Dolazak Bunjevaca u Baku (Bunjevci u Bakoj do kraja XVII. veka) 8., Bunjevci u XVII. veku 9., Bunjevci u Bakoj (1800. g. do novijih dana) III. Ime. Jezik. Narodnost: 1., Ime Bunjevaca i okaca 2., Jezik Bunjevaca i okaca 3., Narodnost Bunjevaca i okaca IV. Prosvetno i privredno stanje: 1., Crkva 2., kola i noviji kolski pokret 3., Pravopis i pismo. Latinica i irilica kod Bunjevaca 4., Knjievnost i novinarstvo 5., Privredno stanje V. ivot i karakteristike narodnosne: 1., Porodini ivot, zadruga, tip, osobine, moral drutveni ivot 2., Obiaji Bunjevaca u Ugarskoj 3., Pravni i drugi obiaji likih Bunjevaca 4., Odelo bakih i likih Bunjevaca i okaca 5., Narodne umotvorine VI. Pogovor (sa ocenama na ranija izdanja) VII. Uz nae slike VIII. Sadrina

59 77 98

102 114 118

124 140 150 153 183

187 196 201 206 209 217 228 232

219

Svtu na raspolaganje prdao C. Merlocampi, 1. decembra 2008.

220