MORALI SMO DA UDARIMO PRVI!

Progovorio Rus koji VUČE KONCE u Moskvi:

Ovako će završiti rat!
05.10.2022. / 23:10
Sergej Karaganov je deo najužeg kruga oko Vladimira Putina. Bio je
savetnik u Kremlju još u vreme Borisa Jeljcina. U svojoj ispovesti
objasnio je zašto je Rusija "morala" da prva nanese udarac u aktuelnom
ratu, kao i koja je najveća greška Moskve u poslednjih 30 godina.

Izvor: Profimedia
U intervjuu za MONDO, Vladimir Đukanović,  pomenuo je jedno
zanimljivo ime koje ovdašnjoj javnosti nije toliko poznato - Sergej
Karaganov. Njega je Đukanović imenovao kao čoveka za koga kažu i da
je "mozak" najbližeg okruženja Vladimira Putina, predsednika Ruske
Federacije, negirajući da je to Aleksandar Dugin.

"Oko Putina ima nekoliko krugova, a jedan od osnovnih je krug Sergeja

Karaganova. On je mozak, kakav Dugin. Sergej Karaganov je još u
novembru napisao članak gde je rekao da će Rusija uraditi totalni
dikapling sa Zapadom. I oni su to i uradili. Napisao je i to da će idućih
10 godina Rusija isključivo oružjem rešavati sve svoje probleme",
rekao je Đukanović za MONDO.
Sergej Karaganov je bio predsednički savetnik u Kremlju i za vreme
Borisa Jeljcina i Vladimira Putina. I dalje se smatra da je blizak ruskom
predsedniku i ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu. Njegovi
svojevremeni predlozi o manjinama koje govore ruski u “bliskom
inostranstvu” poznati su kao "Putinova doktrina", a Karaganov, koji je
počasni predsedavajući moskovskog trusta mozgova Saveta za spoljnu
i odbrambenu politiku, prvi je javno izašao o priči o potpunoj invaziji na
Ukrajinu 2019. Podsećanja radi, predsednik Putin je 24. februara
pomenuo da pristupanje Ukrajine NATO-u opravdava vojnu intervenciju
Rusije.

U intervjuu koji je dao u aprilu ove godine za jedan italijanski list,

Karaganov jasno, bez zadrške, odgovara na sva pitanja koja se tiču rata
u Ukrajini, sankcija, zavisnosti Rusije od Kine. U svemu tome nije
propustio da spomene ni našu zemlju. Ali krenimo redom. On je na
početku razgovora rekao da već 25 godina ljudi poput njega govore da
bi širenje NATO-a dovelo do rata.

"Putin je više puta rekao da Ukrajine više ne bi bilo ako dođe do toga
da postane članica NATO-a. U Bukureštu je 2008. postojao plan za
brzo pristupanje Ukrajine i Gruzije NATO-u. Blokiran je naporima
Nemačke i Francuske, ali je od tada Ukrajina integrisana u NATO.
Napumpana je oružjem, njene trupe su obučavane od strane NATO-a, a
njihova vojska je iz dana u dan postajala sve jača i jača. Pored toga,
videli smo veoma brz porast neonacističkih osećanja, posebno među
vojskom, društvom i vladajućom elitom. Bilo je jasno da je Ukrajina
postala nešto poput Nemačke oko 1936-1937. Rat je bio neizbežan,
oni su bili vrh NATO-a. Doneli smo veoma tešku odluku da prvi udarimo,
pre nego što pretnja postane smrtonosnija."

"TO JE NAJVEĆA GREŠKA RUSKE POLITIKE"

Izvor: Profimedia
Ali Ukrajina nije nameravala da postane članica NATO-a, bar još
mnogo, mnogo godina. Bilo je vremena za pregovore. "Čuli smo razna
obećanja zapadnih lidera tokom ovih 30 godina. Ali su nas lagali ili su
zaboravili na svoja obećanja. Nama je na početku rečeno da se NATO
neće širiti".
Kako možete misliti da bi nenuklearna zemlja srednje veličine poput
Ukrajine ikada napala nuklearnog giganta kao što je Rusija? I kako
možete da mislite da je to nacistička zemlja sa jevrejskim
predsednikom izabranim sa preko 70 odsto glasova?

"Ukrajinu su gradile SAD i druge zemlje NATO-a kao koplje, kao vrstu
pritiska da se vojna mašina NATO-a približi srcu Rusije. Sada vidimo
koliko su se njihove snage spremale za rat. A nacisti se nisu bavili
samo ubijanjem Jevreja. Nacizam se tiče nadmoći jedne nacije nad
drugom. Nacizam je poniženje drugih naroda. Režim i društvo u Ukrajini
išli su putem kao Nemačka tokom tridesetih godina 20. veka".

Kažete da je NATO obećao da se nikada neće širiti na istok i Rusija je

na tome prevarena. Ali bivše zemlje Varšavskog pakta su i same
zatražile da budu uključene u NATO. A Rusija je 1997. godine
potpisala Osnivački akt o odnosima Rusije i NATO-a, prihvatajući
proširenje NATO-a. Dakle, nema varanja.

"To je bila najveća greška ruske spoljne politike u poslednjih 30 godina.

Borio sam se protiv toga, jer je Osnivački akt iz 1997. legitimisao dalje
širenje NATO-a. Ali potpisali smo ga jer smo bili očajno siromašni i još
uvek smo verovali u mudrost naših partnera. Predsednik Jeljcin je
verovatno mislio da ćemo se ušunjati između kapi kiše, ali bezuspešno.
Što se tiče NATO-a, on je formiran kao odbrambeni savez. Ali kada se
Sovjetski Savez raspao i kada je Rusija bila slaba, bio sam šokiran kada
sam video silovanje Srbije
(https://mondo.rs/Info/Srbija/a1613416/Bombardovanje-1999.html)
1999. Potom smo imali apsolutno zverski rat u Iraku
(https://mondo.rs/Info/Drustvo/a1545653/Nicovic-otkrio-zasto-su-
ubijeni-Sadam-Husein-i-Gadafi.html) koji je vodila većina članica NATO-
a, a onda smo imali još jednu jasnu agresiju u Libiji
(https://mondo.rs/Info/Svet/a1550195/Gadafi-je-silovao-i-tukao-
maloletne-devojke.html) – i sve je to bilo od strane NATO-a. Dakle, ne
verujemo rečima. Ali znamo da "Član 5" NATO-a, koji kaže da je napad
na članicu NATO-a napad na sve, ne funkcioniše. Ne postoji
automatska garancija da će NATO stati u odbranu članice koja je
napadnuta. Pročitajte "Član 5" Ugovora. Ali ovo proširenje je proširenje
agresivnog saveza. Žao mi je što nismo uspeli da sprečimo takav
ishod”.
Izvor: YouTube/screenshot/MILITARY TUBE TODAY
Svi se slažemo da je rat u Iraku bio nelegitiman i da je bio veoma
ozbiljna greška. Ali jedna teška greška ne opravdava drugu tešku
grešku. A narod SAD je kasnije izabrao novog lidera, Baraka Obamu,
koji je bio protiv rata u Iraku i promenio je američku politiku. Mogu li
Rusi imati priliku da učine isto?

"Ne mislim da ćemo u doglednoj budućnosti imati bilo kakvu promenu

vlasti u Rusiji, jer vodimo rat za opstanak. Ovo je rat sa Zapadom i ljudi
se pregrupišu oko svog vođe. Ovo je autoritarna zemlja i rukovodstvo je
uvek veoma predusretljivo prema raspoloženju ljudi. Ali ne vidim prave
znake protivljenja. Takođe, u SAD-u niko nije zaista kažnjen za rat u
Iraku, tako da sumnjamo u delotvornost demokratije.

Što se tiče intervencije u Jugoslaviji 1999. godine, ona je napravljena

da se zaustavi rat koji je doveo do preko 10.000 mrtvih, a Haški
tribunal je optužio Miloševića za ratne zločine, deportaciju i zločine
protiv čovečnosti.

"Masovna ubistva u bivšoj Jugoslaviji dogodila su se nakon silovanja

Srbije od strane NATO-a. Ljudi su ubijani na svim stranama. Bio je to
građanski rat. Bila je to neizreciva agresija. A suđenje Miloševiću je bilo
tužna i ponižavajuća predstava sitnih ljudi koji pokušavaju da
racionalizuju svoje prethodne greške, ako ne i zločine".

To je bio tribunal UN, a ne tribunal EU.

"Mi ne priznajemo taj tribunal".

Rekli ste da je ovo sada rat protiv zapadne ekspanzije. Na šta

konkretno mislite?

"Videli smo zapadnu ekspanziju, vidimo da rusofobija na Zapadu

dostiže nivoe poput antisemitizma između svetskih ratova. Dakle, rat je
već postajao izgledan. I videli smo duboke podele i strukturne
probleme unutar zapadnih društava, pa smo verovali da je u svakom
slučaju rat sve verovatniji. Zato je Kremlj odlučio da udari prvi. Takođe,
ova vojna operacija biće iskorišćena za restrukturiranje ruske elite i
ruskog društva. Ono će postati društvo zasnovano na militantima i
nacionalnosti, izabcujući nepatriotske elemente iz elite.”
Suštinsko pitanje glasi: Musolini nije priznao međunarodni poredak
koji je proizašao iz Versajskog sporazuma 1919. Da li Kremlj priznaje
legitimitet evropskog poretka koji je proizašao iz pada Berlinskog
zida? Da li mislite da je ovaj poredak legitiman?

"Mi ne treba da priznamo poredak koji je izgrađen protiv Rusije.

Pokušali smo da se integrišemo u njega, ali smo videli da je to
Versajski sistem broj 2. Napisao sam da moramo da ga uništimo. Ne
silom, već konstruktivnom destrukcijom, odbijanjem da se u tome
učestvuje. Ali nakon što je poslednji zahtev da se NATO zaustavi
ponovo odbijen, odlučeno je da se upotrebi sila".

Dakle, opšti cilj rata u Ukrajini je da se prekine prisustvo NATO-a u

zemljama centralne i istočne Evrope?

"Vidimo da je većina institucija, po našem mišljenju, jednostrana i

nelegitimna. Oni prete Rusiji i istočnoj Evropi. Želeli smo pošten mir, ali
pohlepa i glupost Amerikanaca i kratkovidost Evropljana su otkrili da
oni to ne žele. Moramo da ispravimo njihove greške".

"KORISTILI SMO SAMO TREĆINU ORUŽJA U

UKRAJINI"

Izvor: Profimedia/SPUTNIK
Da li je EU deo institucija za koje Rusija smatra da su nelegitimne?
"Ne, to je legitimno. Ali ponekad nam se ne sviđaju politike EU, posebno
ako postaju sve ratobornije“.

Čini se da verujete da je eskalacija ovog rata u druge zemlje

neizbežna. Da li to zapravo govorite?

"Nažalost, to je sve izvesnije. Amerikanci i njihovi NATO partneri

nastavljaju da podržavaju Ukrajinu slanjem oružja. Ako se tako nastavi,
očigledno je da bi ciljevi u Evropi mogli ili će biti pogođeni kako bi se
zaustavile linije komunikacija. Tada bi rat mogao eskalirati. U ovom
trenutku to postaje sve verovatnije. Mislim da su i načelnici
generalštabova američkih oružanih snaga istog mišljenja kao i ja”.
Ali do sada je ruska vojska morala da se povuče nakon što je Kijev
držala pod opsadom mesec dana. Ne izgleda da vojna operacija ide
tako dobro, zar ne?

"To je velika vojna operacija, tako da postoje tajne na koji način se vodi.
Šta ako je kijevska operacija imala za cilj da skrene pažnju ukrajinskim
snagama i odvrati ih od glavnog cilja na jugu i jugoistoku? Možda je to
bio plan. Štaviše, ruske trupe su bile veoma oprezne da ne pogode
civilne ciljeve, koristili smo samo 30-35 odsto ubojitog oružja koje
smo mogli da upotrebimo. Da smo sve iskoristili, to bi značilo uništenje
ukrajinskih gradova i mnogo bržu pobedu. Nismo bombardovali tepih
bombama kao Amerikanci u Iraku. Kraj igre će verovatno biti novi
sporazum, možda sa Zelenskim. Verovatno bi to značilo stvaranje
zemlje na jugu i jugoistoku Ukrajine koja je prijateljska prema Rusiji.
Možda će biti nekoliko Ukrajina. Ali u ovom trenutku to je nemoguće
predvideti. Mi smo u magli rata".

Izvor: Youtube/ EmperorTigerstar/Screenshot/aljazeera/printscreen/Profimedia

Da li ste očekivali ovakav nivo kohezije između Evrope i SAD?

"Pa, kohezija će se urušiti zbog problema Zapada. Ali za sada su se

organizovali i pre ovog sukoba. Zapad propada i gubi svoju poziciju u
svetu, pa mu je potreban neprijatelj – za sada smo mi neprijatelj. Ne
mislim da će jedinstvo potrajati, Evropa neće izvršiti samoubistvo
izborom da izgubi svoju nezavisnost. Nadam se da će se naši evropski
susedi oporaviti od ove vrtoglavice mržnje”.

Govorite kao da je neka druga država započela ovaj rat, a zapravo ga

je započela Rusija.

"Nisam bio za ovaj scenario, ali se desio. I podržavam svoju zemlju.

Zapad je izvršio nekoliko agresija. Sada smo na istom moralnom nivou,
ravnopravni smo, radimo manje-više kao i vi. Žao mi je što smo izgubili
moralnu superiornost. Ali mi vodimo egzistencijalni rat”

Sankcije su sve strože. Hoće li Rusija postati zavisnija od Kine?

"O tome nema sumnje: bićemo integrisaniji i više zavisni od Kine. Ima
pozitivnih elemenata, ali generalno ćemo biti mnogo zavisniji. Ne
plašim se mnogo da postanem pijun Kine kao što su neke države EU
postale pijuni SAD. Prvo, Rusi imaju suštinski gen suvereniteta. Drugo,
kulturološki se razlikujemo od Kineza, ne mislim da bi Kina mogla ili
htela da nas pretekne. Međutim, nismo zadovoljni situacijom, jer bih
više voleo da imamo bolje odnose sa Evropom. Ali Kinezi su naši bliski
saveznici i prijatelji i najveći izvor ruske snage posle samog ruskog
naroda. Mi smo izvor njihove snage. Više bih voleo da okončam ovu
konfrontaciju sa Evropom. Moj proračun je bio da stvorim siguran
zapadni bok kako bih se efikasnije takmičio u azijskom svetu
sutrašnjice."

"AKO BAJDEN TO ODLUČI, ON JE LUD"

Izvor: YouTube/screenshot/60 Minutes

Izjavili ste da će Kina, a ne Rusija, izaći kao pobednik u ovom ratu. Šta
sta pod tim mislili?

"Bićemo pobednici jer su Rusi uvek pobednici na kraju. Ali u

međuvremenu ćemo mnogo izgubiti. Izgubićemo ljude. Izgubićemo
finansijska sredstva i zasad ćemo postati siromašniji. Ali spremni smo
da se žrtvujemo kako bismo izgradili održiviji i pravedniji međunarodni
sistem. Govorimo o Ukrajini, ali mi zaista želimo da izgradimo drugačiji
međunarodni sistem od onog koji je nastao nakon raspada Sovjetskog
Saveza i koji se sada urušava. Sada svi tonemo u haos. Voleli bismo da
izgradimo Tvrđavu Rusiju da se odbranimo od ovog haosa, čak i ako
zbog toga postajemo sve siromašniji. Nažalost, haos bi mogao
zavladati Evropom, ako se Evropa ne ponaša u skladu sa svojim
interesima. Ono što Evropa trenutno radi je apsolutno samoubilačko“.

Da li je to pretnja? Zar ne mislite da nuklearno odvraćanje još uvek

važi?

"Znam da bi zvanično, pod određenim okolnostima, SAD mogle da

koriste nuklearno oružje za odbranu Evrope i da bi navodno mogle da
se bore da odbrane Evropu od nuklearne supersile. Postoji 1 odsto
šanse da se to dogodi, tako da moramo biti oprezni. Ali ako američki
predsednik donese takvu odluku koja izaziva razornu reakciju, to bi
značilo da je lud”.

Ovaj rat ne izgleda održiv, uključujući i Rusiju. Ne može dugo da traje.

Koji su elementi da se dogovorimo barem o stvarnom prekidu vatre?
"Prvo, Ukrajina mora biti potpuno demilitarizovana neutralna zemlja –
bez teškog naoružanja, šta god da je od Ukrajine ostalo. To bi trebalo
da garantuju spoljne sile, uključujući Rusiju, i nikakve vojne vežbe ne bi
trebalo da se održavaju u zemlji ako je jedan od garanta protiv toga.
Ukrajina bi trebalo da bude miroljubiva tampon zona”

Ukrajini su potrebne bezbednosne garancije, treba da bude u stanju da

se odbrani ili više neće biti suverena zemlja. "Žao mi je, ali ni Italija i
većina evropskih zemalja ne mogu da se brane“.

One pripadaju NATO-u...

"Štedeli su na bezbednosti. Tako su se doveli u nezgodnu poziciju da
Evropa ne važi za ozbiljnog aktera u svetu. Švajcarska i Austrija su
neutralne, ali su bezbedne. Može tako i Ukrajina".

"RUSI SU UZ PUTINA, SPREMNI SU ZA TEŽAK

PERIOD"

Izvor: Profimedia
Da li shvatate da će posle ovoga što ste upravo rekli, debata u Italiji
krenuti ka ulaganju više u odbranu?

"Dobrodošli ste. Jedna od teških grešaka Evropljana poslednjih

decenija je što nisu ulagali u svoju bezbednost, pod svojim idealom
večnog mira. Ali mislim da evropske nacije treba da budu u stanju da
se brane, jer imaju stvarne pretnje koje dolaze sa juga i svet postaje
veoma opasno mesto kako se međunarodni odnosi urušavaju. Više je
pitanje protiv koga bi Italija htela da se naoruža. Protiv Rusije? Pa, to
bi bilo ludo. Ali potrebna vam je snažnija vojna sila. Živite na veoma
opasnom mestu u svetu. Ako zavisite od Amerike, vi prodajete
sopstvenu bezbednost i suverenitet jer Amerikanci imaju svoje
interese”.

Čini se da EU ide ka smanjenju zavisnosti od ruske energije – prvo

uglja, zatim nafte i na kraju od prirodnog gasa. Da li ste to očekivali?

"Nadam se da niste samoubilački nastrojeni. Naravno, to bi oštetilo i

Rusiju, ali bi Evropa potkopala njenu ekonomiju i njenu socijalnu
situaciju. Nadam se da se to neće desiti, jer sami možete izračunati
svoje interese. Ako ne želite naš ugalj, mi ćemo ga prodati negde
drugde. Ako ne želite našu naftu, posle nekog vremena i nekih gubitaka,
mi ćemo je prodati na drugom mestu. A ako ne želite gas, pa, možemo
ga na kraju preusmeriti na drugo mesto. Rusi sada podržavaju Putina
sa 81 odsto, ljudi su spremni za težak period“.

Mislite li da bi Italija i Evropa mogle nešto da urade za postizanje

dogovora?

"Nije lako, s obzirom na situaciju. Ali ono što bi mogli da urade jeste da
pokušaju da zaustave ovu rusofobiju, sličan antisemitizmu iz
prethodnih vekova, ovu satanizaciju Rusije koja bi nas na kraju odvela u
goru konfrontaciju nego što je sada", odgovorio je Karaganov.

Možda ce vas zanimati

Svijet

| 05.10.2022.

Svijet

| 04.10.2022.

Svijet

| 04.10.2022.