RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA

Istorijski razvoj informacionih sistema

može da bude podeljen na četiri perioda,
na osnovu vrste informacionih sistema
uvedenim u tom periodu.
RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA

informacioni sistemi za obradu podataka

(DP – Data Processing),

upravljački informacioni sistemi
(MIS – Management Information Systems),

informacioni sistemi za podršku odlučivanju
(DSS – Decision Support Systems)

ekspertni sistemi (ES – Expert Systems).
 INFORMACIONI SISTEMI ZA
OBRADU PODATAKA

Osnovna uloga ovakvih iformacionih
sistema bila je prihvatanje i obrada
poslovnih transakcija tako da se njihova
najčešća primena sastojala u zameni
ručne obrade mašinskom.
 INFORMACIONI SISTEMI ZA
OBRADU PODATAKA

Osnovni cilj je da se omogući prihvat
velikog broja podataka.

U središtu pažnje kod DP sistema su
piracy.
UPRAVLJAČKI INFORMACIONI SISTEMI

Upravljački informacioni sistem je mreža
zasnovana na računarima a koja pruža
odgovarajuće podatke rukovodstvu u
svrhu donošenja odluka.

Upravljački informacioni sistemi su

orijentisani ka informacijama.
 INFORMACIONI SISTEMI ZA PODRŠKU
ODLUČIVANJA

Osnovna karakteristika informacionih

sistemi za podršku odlučivanju (DSS –
Decision Support Systems) je da korisnik
donosi poslovne odluke u interakciji sa
izlaznim informacijama iz informacionog
sistema

Centralno mesto u njima zauzimaju
odluke.
 EKSPERTNI SISTEMI

Ekspertni sistemi (Expert Systems) su

najnovija rešenja u razvoju informacione
tehnologije.

Oni su povezani sa nastankom veštačke
inteligencije i razvijaju se kao jedan njen
deo.
 VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

Veštačka inteligencija je termin koji je

dodeljen nizu oblasti istraživanja koja se bave
rastućom sposobnošću računara da
izvršavaju zadatke kako to čovek radi.

Kao rezultat, očekuje se da ovakvi sistemi
dostignu nivo perfomansi koji je uporediv sa
nivoom eksperta za datu oblast problema.
 EKSPERTNI SISTEMI

U izradi ekspertnog sistema učestvuje
veći broj eksperata za oblast rešavanja
problema i za softver.

Ekspertni sistemi su samoučeći tako da

pamte dobra rešenja korisnika koja
mogu da budu od interesa za
obogaćivanje baze znanja sistema.
 EKSPERTNI SISTEMI

Ekspertni sistemi se ne zasnivaju na

bazi podataka već na bazi znanja.

Baza znanja odvojena je od baze
odlučivanja.

Svaki ekspertni sistem veoma se lako
menja a kao svoj obavezni deo sadrži
objašnjenje odluke.
 EKSPERTNI SISTEMI

Ekspertni sistemi pokrivaju specifičan

domen ekspertize, sadrže bazu znanja
organizovanu za korišćenje kao kolekciju
pravila, a ne kao nepromenjljiv kod
programa.

Rezultat razmišljanja prikazuju na jasan i
razumljiv način.
 EKSPERTNI SISTEMI

Kako je vreme primene veštačke

inteligencije još uvek pred nama,
ekspertne sisteme mogli bismo da
definišemo kao „sisteme bazirane na
znanju”.
 INFORMACIONI SISTEMI I STRUKTURA
INFORMACIJA SA ASPEKTA NIVOA
ODLUČIVANJA

Savremeni poslovni informacioni sistemi
razlikuju se od klasičnih informacionih
sistema po strukturi informacija koja nije
orijentisana na prikupljanje i obradu
podataka već na donošenje poslovnih
odluka.
 UPRAVLJANJE INFORMACIONIM
SISTEMIMA

Razvoj informacione tehnologije i

informacionih sistema tokom poslednje
tri decenije nametnuo je potrebu za
razradom i implementacijom principa i
metoda upravljanja informacionim
sistemima.
 UPRAVLJANJE INFORMACIONIM
SISTEMIMA

Glavni cilj upravljanja informacionim

sistemom jeste identifikacija, merenje i
korekcija troškova i prihoda
informacionih resursa.
 UPRAVLJANJE INFORMACIONIM
SISTEMIMA

Što se tiče troškova tu nema posebnih
problema jer se troškovi lako identifikuju
i iskazuju.

Na primer, razvoj softvera ili održavanje
hardvera znače trošak informacionog
sistema i problem se svodi na njegovo
minimiziranje.
 UPRAVLJANJE INFORMACIONIM
SISTEMIMA

Kod prihoda stvar je daleko složenija.

Kao rezultat rada informacionog sistema,

mogao bi se uzeti stepen realizacije
težnji poslovnog sistema da ostvari što
efikasnije, tačnije i kvalitetnije obavljanje
svojih funkcija korišćenjem odabrane
informacione tehnologije.
 UPRAVLJANJE INFORMACIONIM
SISTEMIMA

Ovaj kriterijum, iako iskazuje uspešnost

funkcionisawa informacionog sistema veoma
je teško primeniti u praksi, jer korisnici
informacione tehnologije često subjektivno
procenjuju vrednost informacija koje dobijaju i
koristi pri donošenju upravqačkih odluka.
 UPRAVLJANJE INFORMACIONIM
SISTEMIMA

Metodološku osnovu za procenu
performansi upravljanja informacionim
sistemom čini profitna funkcija
informacionog sistema koja podrazumeva
utvrđivanje količine svakog informacionog
resursa i svakog proizvedenog izlaza kao i
njihovu međusobnu koordinaciju i kontrolu.
 UPRAVLJANJE INFORMACIONIM
SISTEMIMA

U praksi se primenjuju dva modela
upravljanja informacionim sistemima.

Prvi je centralizovan model, gde se
centralizovano određuje obim operacija,
maksimum resursa i rezultata i gde
centralni upravljač donosi sve odluke.
 UPRAVLJANJE INFORMACIONIM
SISTEMIMA

Kod drugog modela struktura upravljanja
je decentralizovana i vrši se
dekomponovanje upravljanja po
pojedinim delovima informacionog
sistema uz postojanje obaveznih veza
prema centralnom upravljanju.
 UPRAVLJANJE INFORMACIONIM
SISTEMIMA

Kod primene bilo kog modela

neophodno je održavati ravnotežu
između primljenih informacija i dobijenih
rezultata na osnovu tih informacija.

Ako se ravnoteža poremeti sistem će
oscilirati i tražiti dodatne informacije a to
znači i dodatne troškove.
 NAČINI OBRADE PODATAKA
U koncepcijskom smislu, u zavisnosti od
potreba korisnika, postoje dva osnovna
načina organizacije obrade podataka:

centralizovana obrada podataka,

distribuirana obrada podataka.
 UPRAVLJANJE INFORMACIONIM
SISTEMIMA

Kod drugog modela struktura upravljanja
je decentralizovana i vrši se
dekomponovanje upravljanja po
pojedinim delovima informacionog
sistema uz postojanje obaveznih veza
prema centralnom upravljanju.
 NAČINI OBRADE PODATAKA

Centralizovana obrada podataka obavlja

se na jednom mestu — centralnom
računarskom sistemu.

Distribuirana obrada podataka obavlja se

pomoću dve ili više sistemskih
komponenata unutar jednog sistema.
 NAČINI OBRADE PODATAKA
Kod obrade programa, uopšte,
razlikujemo:

serijsko, i

paralelno izvršavanje programa.

 NAČINI OBRADE PODATAKA
Serijsko izvršavanje programa je ono kod kojega
se programi u glavnoj memoriji računara izvršavaju
jedan za drugim, odnosno, tek kada se jedan
program izvrši do kraja, može da počne sa
izvršavanjem sledeći program.

Kada se u memoriji računara istovremeno nalazi i

izvršava više programa, kažemo da je reč o
paralelnom izvršavanju programa.
 NAČINI OBRADE PODATAKA
Na osnovu načina rada računarskog
sistema postoje sledeći načini obrade:

serijska obrada (Batch Processing),

rad u raspoređenom vremenu (Time
Sharing),

multiprogramiranje (Multiprogramming),

rad u realnom vremenu (Real Time).
SERIJSKA OBRADA (BATCH PROCESSING)

Programi koji treba da se izvrše unapred

se pripremaju i učitavaju u računar onim
redom kojim želimo da budu izvršeni.
 RAD U PODELJENOM VREMENU
(TIME SHARING)

To je tehnika obrade kod koje više
korisnika imaju mogućnost da
istovremeno raspodeljuju računarske
resurse.

Ovakav način obrade obezbeđuje
efikasnije korišćenje računarskog
sistema, jer se svakom korisniku
dodeljuje određen vremenski interval
rada računara.
 MULTIPROGRAMIRANJE
(MULTIPROGRAMMING)

To je način rada računara kod kojeg je

moguća istovremena obrada više
programa koristeći mogućnost
preklapanja operacija.

Na ovaj način su mnogo racionalnije

iskorišćeni računarski resursi.
RAD U REALNOM VREMENU (REAL TIME)

Način rada računarskog sistema koji

omogućava korisniku neposredan pristup
potrebnim računarskim resursima u
aktuelnom vremenskom trenutku.

Programi moraju biti sve vreme u glavnoj
memoriji i spadaju u programe sa najvišim
prioritetom i mogu da prekinu izvršavanje
drugih programa.
 SIMULTANA OBRADA
(MULTIPROCESSING)

Obrada kod koje se zaista paralelno

izvršava više programa, kod računarskih
sistema koji imaju više aritmetičko–
logičkih jedinica i snažnije upravljačke
jedinice naziva se simultana obrada
(Multiprocessing).
 KARAKTERISTIKE INFORMACIONIH
SISTEMA

Informacioni sistem mora da bude

prilagođen poslovnom sistemu čiji je deo.

On mora da sadrži određene kvalitete da

bi kao posebna celina unapredio
uspešnost rada celog poslovnog sistema.
 KARAKTERISTIKE INFORMACIONIH
SISTEMA

Usklađenost ciljeva postojanja i razvoja

informacionog sistema i poslovnog
sistema, poštujući osnovne ekonomske
principe – produktivnost, ekonomičnost,
rentabilnost.
 KARAKTERISTIKE INFORMACIONIH
SISTEMA

Jedinstvenost i pristupačnost za sve

korisnike informacionog sistema, radi
njihovog brzog i efikasnog informisanja,
odnosno, ovladavanja sistemom
informacija proizvedenim
funkcionisanjem informacionog sistema.
 KARAKTERISTIKE INFORMACIONIH
SISTEMA

Samoorganizovanost, odnosno
sposobnost za samostalnu reorganizaciju
radi prilagođavanja nastalim promenama
kako u poslovnom sistemu tako i
njegovom okruženju.
 KARAKTERISTIKE INFORMACIONIH
SISTEMA

Obezbeđivanje razvoja i nadgradnje

informacionog sistema u okviru
poslovnog sistema sa stanovišta svih
osnovnih elemenata koji su osnovni u
razvoju informacionog sistema (hardver,
softver, organizacija i kadrovi).
 KARAKTERISTIKE INFORMACIONIH
SISTEMA

Integralnost tj. postojanje jedinstvene

koncepcije oblikovanja i izgradnje
informacionog sistema sa aspekta
zahteva, karakteristika, ciljeva i principa
funkcionisanja informaionog sistema kao
celine.
 KARAKTERISTIKE INFORMACIONIH
SISTEMA

Sigurnost u podršci funkcije odlučivanja

kao osnovnom pokazatelju efikasnosti
informacionog sistema.