Kako Opština Šabac ima ogroman problem sa brojem napuštenih pasa i kako svake godine odvaja

milionska iznose za isplate odštetu za ujede pasa, predlažemo primenu mera koje dovode do smanjenja
broja napuštenih pasa. Ove mere su detaljno opisane u izveštaju koji je rađen u okviru Radne grupe za
ekologiju i zelenu ekonomiju Grada Šapca.

Na prvom mestu je potrebna sterilizacija/kastracija i čipovanje vlasničkih i napuštenih pasa. U

sterilizacijama i čipovanju treba da učestvuju sve vetetinarske stanice sa teritorije grada Šapca, kako ne
bi došlo.do zloupotrebe. Po našem saznanju, većina veterinara je zainteresovana da učestvuje.

Napravi se konzorcijum, raspisuje nabavka kao poslovno-tehnička saradnja i novac se raspodeljuje

veterinarskim stanicama. Važno je da se konkurs odnosi samo na veterinarske stanice na teritoriji grada
Šapca, kako se ne bi javljate stanice iz drugih opština. To će biti delotvornije i jedino tako će imati efekat.

Dokaz o izvršenju sterilizacije/kastracije i čipovanja se predaje komunalnoj inspekciji I udruženju, broj

čipa, podaci o vlasniku i dve slike psa (ceo pas i na stolu),r ačun sa brojem čipa. Vlasnicima koji su već
ispunili zakonsku obavezu imaju čipovane pse, treba omogućiti besplatnu stetilizaciju/kastraciju.

Treba promeniti odluku Grada vezanu za kažnjavanje vlasnika nečipovanih pasa i podići kaznu na 50000
dinara. Komunalna policija treba da vrši kontrolu da li su psi čipovani. Oni već poseduju čitače čipova,
koje treba uvek da nose sa sobom i provere svakog psa koji je sa vlasnikom .

Obaveštenje o akciji kao i kontroli kažnjavanju treba da ide preko letaka uz račun za vodu, putem
novena, lokalnih media, društvenih mreža; na sastancima u mesnim zajednicama. Na vreme sve najaviti.

Treba napraviti popis pasa. Za popis treba da bude zadužena Komunalna inspekcija, Zoohigijena i članovi
udruženja sa teritorije grada Šapca, veterinari , ili da se angažuju ljudi nameski za taj posao.

Ako vlasnik ne dozvoli ulazak u dvorište ljudima koji vrše popis, vlasnik se obaveštava da se u tom slučaju
zove republička veterinarska inspekcija, a onda ide i novčana kazna.

Još bolja varijanta je da popis vrše veterinari koji mogu na licu mesta da čipuju psa.

Sterilizacija /kastracija nije obavezna, čipovanje je zakonska obaveza vlasnika.

Takođe odrediti kaznu za čipovanog psa koji se nađe na javnoj površini bez vlasnika,a koji nije prijavio
nestanak svog psa. Ako vlasnik u roku od 72 sata ne prijavi nestanak psa, smatra se da je svog psa
napustio,izbacio.

Predlažemo da se odvoje sredstva od 3.000 000 dinara za sterilizaciju /kastraciju i čipovanje pasa.
Uporedo se rade i edukacije stanovništva.

Sama strategija rešavanja problema pasa lutalica usmerena je u 4 pravca:

1. Registracija i obeležavanje svih pasa;

2. Izgradnja prihvatilišta, uz meru sterilizacije;

3. Udomljavanje

4. Edukacija i informisanje.

Populacija nevlasničkih pasa povećava se najviše zbog nebrige vlasnika. Činjenica je da veliki broj
građana nabavlja pse, ali ih nakon nekog vremena pušta na ulicu. Još češći slučaj je da se štenci puštaju
na ulicu. Dakle, problem će postojati i povećavati se sve dok se ne sprovede registracija i obeležavanje
svih pasa, tj. ne uspostavi sistem odgovornih vlasnika. Sterilizacija je, svakako, jedna od najefikasnijih
mera. Pored obavezne sterilizacije napuštenih pasa neophodno je pospešiti i sterilizaciju vlasničkih pasa
kroz omogućavanje jeftinijeg postupka sterilisanja uz subvencije iz budžeta Grada. Tim postupkom bi se
životinje, obeležavale, vakcinisale i sterilisale. Obeležena životinja unosi se u Centralnu bazu i ona
postaje vlasnička. Vakcinacijom se smanjuje mogućnost prenošenja zaraznih bolesti, a sterilizacijom
smanjenje neželjenog potomstva a samim tim i smanjenje broja, u budućnosti, nevlasničkih životinja i
manji broj na ulicama grada. Inicijativa za ove mere, doprineće u budućnosti smanjenju broja neželjenog
potomstva, smanjen broj nevlasničkih životinja i dobijanja relevantnih podataka o brojnosti obeleženih
životinja.