FAKULTET ZA POSLOVNI MENADŽMENT BAR

Predmet: POSLOVNO PRAVO

Seminarski rad

BERZA ( ORGANIZOVANO TRŽIŠTE KAPITALA )

Mentor: Student:
SADRŽAJ:

BERZA (ORGANIZOVANO TRŽIŠTE KAPITALA)..............................................................................................3

Pojam berze.............................................................................................................................................3
ISTORIJAT BERZE......................................................................................................................................3
BERZE I BERZANSKO POSLOVANJE...............................................................................................................5
SAVREMENI PRISTUPI PROCESIMA STANDARDIZACIJE ROBNIH BERZI........................................................8
SEKUNDARNA TRŽIŠTA AKCIJA – BERZANSKI CIKLUS...................................................................................9
Faze berzanskog ciklusa:..........................................................................................................................9
ŠPEKULACIJA NA TRŽIŠTU KAPITALA – KUPOVINA AKCIJA NA MARGINI.....................................................9
POSLOVANJE NA BERZI U NEW YORKU......................................................................................................11
LONDONSKA BERZA...................................................................................................................................11
ZAKLJUČAK................................................................................................................................................12
 BERZA (ORGANIZOVANO TRŽIŠTE KAPITALA)

Pojam berze

Berza, tržište hartija od vrednosti ili organizovano tržište je vizički I poslovno

organizovan prostor, na kome se po strogo utvrdjenim pravilima trguje hartijama od vrednosti,
novcem i stranim sredstvima plaćana. Berza je institucija finansiskog tržišta, ali je i sama po sebi
finansijsko tržište. Berze poseduju sopstveni poslovni prostor (zgradu), članstvo i poslovna
pravila. Iako berze u promet ne unose svoje hartije od vrednosti, niti sami kupuju I prodaju
hartije od vrednosti, one spadaju u finansiske institucije, ali nisu intermedijarne finansijske
institucije.
Da bi se prodavala na određenoj berzi, hartija od vrednosti na njoj mora biti
registrovana. Obično postoji glavna lokacija, barem za registraciju, dok je sama trgovina
hartijama znatno manje je vezana za fizičko mjesto. Savremena tržišta koriste elektronske
komunikacione mreže, koje im omogućavaju veću brzinu i smanjenje troškova transakcije.
Početna javna ponuda akcija i obveznica se obavlja na primarnom tržištu, a dalja trgovina na
sekundarnom. Berza je često najvažniji deo trzišta akcijama. Obično nije obavezno da akcija
bude emotivna na berzi, niti da se dalja trgovina mora obavljati na njoj. Berze su sve više deo
svetskog tržišta hartija od vrednosti.

ISTORIJAT BERZE

Ideja o zaduživanju datira još iz starog sveta. Postoje neslaganja među naučnicima kada
je obavljena prva trgovina akcijama. Smatra se da su Holandske kompanije 1602 godine osnivači
berze, dok drugi usmijeravaju ka ranijim dešavanjima. Jedna od najstarijih evropskih berzi je
Frankfurtska berza osnovana 1585 godine.
Ekonomski barometer – Pad ili rast cene akcija na berzi najvećim delom zavisi od
delovanja ekonomskih sila. Cene akcija, po pravilu, rastu ili ostaju stabilne kada su kompanije i
ekonomija u globalu stabilne ili u porastu. Dok recesija, depresija ili finansiska kriza mogu
dovesti tržište akcija do kraha. Dakle, kretanje cena, akcija i osnovnih berzanskih indeksa može
biti pokazatelj opšteg stanja u privredi.
 Dužnost berze – Berza je dužna da u svom poslovanju obezbedi:

 Zakonito obavljanje trgovine na berzi,

 Zaštitu interesa učesnika na berzi ,
 Poštovanje pravila i standard berze koji se odnose na ponašanje učesnika na berzi, i
 Informacije za javnost o svim činjenicama za rad berze

Članstvo na berzi – Svaka berza nameće sopstvene uslove za kompanije koje žele da
učestvuju na toj berzi. Uslovi se postavljaju preko minimalnog broja akcija, minimalne tržišne
kapitalizacije i minimalnog godišnjeg prihoda.
Ključna funkcija berze – je da obezbedi kontinuirano tržište hartija od vrednosti po
cenama koje ne odstupaju bitno od onih po kojima su prethodno prodate.
Kontinuitet tržišta – Smatra se neophodnim za očuvanje likvidnosti hartija od vrednosti
bez kojih bi se teško mogla privući sredstva investitora koji u njih ulažu. Kontinuitet tržišta
smanjuje kolebanje cena hartija od vrednosti što dalje povećava njihovu likvidnost, odnosno
sposobnost konverzije u gotovinu putem prodaje.
Berza utvrđuje i publikuje cene hartija od vrednosti. Cena pojedinih hartija od vrednosti
utvrđuje se na bazi efektivne kupovine i prodaje, odnosno ponude i tražnje konkretne hartije od
vrednosti. Objavljujući pregled cena različitih hartija od vrednosti i zahtijevajući da se finansijski
izvještaji preduzeća koja ih emituju učine dostupnim javnosti, berze omogućavaju postojećim i
perspektivnim ulagačima da procijene rizik i rentabilnost svojih ulaganja i usmijere ih u skladu
sa svojim preferencijama prema riziku i rentabilnosti.
Berze širom sveta – danas su retka tržišta na kojima ne deluje bar jedna berza.
Najvažniji berzanski centri su : Njujork, London, Tokijo, Frankfurt i Čikago. Najveća je Njujorška
berza hartija o vrednosti.
Na prostoru jugoistočne Evrope rade Beogradska berza, Sarajevska berza, Banjalučka,
Zagrebačka, Varaždinska, Ljubljanska, Budimpeštanska, Atinska, Makedonska i Crnogorska. 1

1
Mrdić U. (2020.): Poslovno pravo, Beograd, str.61., 62., 63.
 BERZE I BERZANSKO POSLOVANJE

Berza predstavlja institucionalno organizovan prostor, sa preciziranim pravilima

ponašanja i poslovanja učesnika koji trguju hartijama od vrednosti tržišta kapitala odnosno
efektima. Dakle, berza efekata je visoko organizovana specijalizovana institucija kapitala,
neprofitna institucija u vlasništvu države ili učesnika u trgovini. To je ujedno i mesto na kome se
koncentriše ponuda i tražnja za kapitalom. Osnovna funkcija berze jeste u smirivanju tržišnih
oscilacija i utvrđivanje realnih vrednosti hartija od vrednosti koje su emitovali emitenti (država,
lokalna vlast, korporacije i dr.) jedne nacionalne ekonomije.
Berza označava kupovinu i prodaju efekata, s jedne strane, kao i mesto na kome se
transakcija odvija, s druge strane. Berzansko poslovanje čini skup propisanih pravila ponašanja
prilikom procesa trgovanja, koji se obavlja slobodno – mehanizmom susretanja ponude i
tražnje.

Osnovne karakteristike berze su:

• Rad na berzi je strogo propisan i unapred utvrđen.
• Rad same berze se odvija putem sastanaka u tačno utvrđeno vreme.
• Berzanski poslovi se odvijaju preko posrednika i predstavnika ili neposredno među članovima
berze.
• Članovi berze mogu biti samo registrovani trgovci i posrednici.
• Berzanski poslovi se odvijaju pod kontrolom berzanskih organa i pod nadzorom su države i
njenih organa.
• Poslovi na berzi se obavljaju putem aukcije ili kontinuiranog tržišta (trgovanja).

Svi berzanski poslovi koji čine predmet rada jedne berze dele se u dve osnovne grupe:

• Promptne, kasa ili spot poslove.

• Terminske poslove.

Promptni ili kasa poslovi sa efektima na berzi se realizuju odmah po zaključenju, a

najkasnije u roku od tri, odnosno pet radnih dana od zaključivanja ugovora. Kod ovog oblika
trgovine prodavac je obavezan da kupcu doznači tačno u kupoprodajnom ugovoru naznačene
efekte na njegov depo konto ili predajom na ruke odmah ili najkasnije nakon pet radnih dana.
Promptna prodaja efekata predstavlja ujedno, s druge strane, promptnu obavezu kupca da
prodavcu doznači novčani iznos odmah na račun ili ugovorom najkasnije sa valutom petog
radnog dana. Gledajući na sve napred navedeno promptni poslovi predstavljaju poslove s
najmanjim rizikom.
Terminski poslovi kupoprodaje efekata su berzanski poslovi gde se obaveze kupca i
prodavca iz kupoprodajnog ugovora ne izvršavaju promptno i odmah, već u nekom kasnijem
periodu koji je unapred označen ili jednog dana u okviru unapred utvrđenog perioda. Suština je
dakle u zaključivanju bezuslovnog ili uslovnog kupoprodajnog ugovora, s nalogom da će se
isporuka i plaćanje izvršiti u jednom budućem fiksnom utvrđenom roku ili unutar tog roka kod
uslovnih ugovora.

Sa gledišta uslova kupoprodajnog ugovora berzanske terminske poslove možemo

podeliti na:

• Obične ili bezuslovne – izvršavanje im ničim nije uslovljeno, obaveze partnera se izvršavaju
fiksno.
• Uslovne terminske berzanske poslove – prodavac ili kupac mogu odustati od posla ili
promeniti neke svoje obaveze. Uslov je da su prethodno položili odgovarajuću premiju, kao
naknadu za odustajanje od izvršenja obaveze.2

Poslovi robne berze su:

1) povezivanje članova robne berze radi kupovine i prodaje tržišnog materijala;
2) vođenje registra članova robne berze;
3) standardizacija robe;
4) izrada i vođenje listinga;
5) obračun i plaćanje transakcija na spot i terminskom tržištu;
6) poslovi čuvanja i administriranja dokumenata i garantnih sredstava;

2
Božić D., Todorović T., Berzansko poslovanje efektima sa posebnim osvrtom na trgovanje i aktuelnosti sa
Beogradske berze, UDC 336.76(497.11), str. 81., 84., 85.
 7) obezbjeđivanje transparentnosti, čuvanje i objavljivanje informacija o tražnji, ponudi i
tržišnim cenama tržišnog materijala, kao i drugih informacija od značaja za trgovanje tržišnim
materijalom;
8) određivanje uslova za:
(1) članstvo u robnoj berzi,
(2) trgovanje tržišnim materijalom;
9) kontrola članova robne berze u vezi sa trgovanjem tržišnim materijalom, u cilju sprečavanja i
otkrivanja povreda integriteta tržišta i pravila robne berze;
10) pokretanje i vođenje postupka protiv članova robne berze koji se ponašaju suprotno aktima
robne berze;
11) vansudsko rešavanje sporova u trgovanju na robnoj berzi.
4 Pored poslova iz stava 1. ovog člana robna berza može da obavlja i sledeće poslove:
1) organizaciju berzanske trgovine brodskim prostorom;
2) promociju i razvoj robno-berzanskog tržišta;
3) prodaju tržišnih podataka;
4) edukaciju učesnika na robno-berzanskom tržištu;
5) druge poslove, u okviru djelatnosti robne berze, u skladu sa zakonom. Komisija propisuje
sadržinu i uslove za čuvanje i objavljivanje evidencija i podataka robne berze, kao i način
izvještavanja.
Komisija propisuje obaveze robne berze u vezi sa obezbjeđivanjem transparentnosti pre i posle
trnsakcije.
Zabranjeni poslovi robne berze Član 10.
Nije dozvoljeno da robna berza u svoje ime i za svoj račun trguje tržišnim materijalom.
Robna berza, zaposleni i članovi uprave, ne mogu davati savjete o trgovanju tržišnim
materijalom.
Predmet trgovanja na robnoj berzi ne mogu biti devize, efektivni strani novac, plemeniti metali i
električna energija. 3

3
Zakon o robnim berzama, str. 3., 4.
SAVREMENI PRISTUPI PROCESIMA STANDARDIZACIJE ROBNIH BERZI

Robne berze i procesi trgovanja na njima podrazumevaju tržišno uređen i javan sistem
funkcionisanja, kao i mogućnost validiranja i kvantifikacije očekivanja. Procesi standardizacije
upravo treba da omoguće praćenje na sistematizovanim osnovama tokova i procesa trgovanja
na robnim berzama, uz istovremeno validiranje i kvantifikaciju očekivanja od ovih aktivnosti.
Praksa je potvrdila da se sa optimalno definisanim procedurama, tokovima i pravilima
aktivnosti na robnim berzama postiže maksimalna efikasnost trgovanja na njima i što je još
značajnije – na vreme se uočavaju kritična mesta u ovim procesima i preduzimaju korektivne
aktivnosti. Standardizovani, jasno uređeni i definisani procesi trgovanja na robnim berzama
omogućavaju konzistentan i efikasan proces trgovanja na njima, uz istovremenu mogućnost
validacije efikasnosti ovih procesa na racionalnim osnovama.
Uporednom analizom robnih berzi na razvijenim i tržištima u razvoju uočava se stalna
težnja za dalјom standardizacijom aktivnosti na njima, a u funkciji porasta efikasnosti trgovanja.
Procesi standardizacije i implementacije sistema kvaliteta u trgovanju i radu robnih berzi
predstavlјaju nužnost njihovog razvoja i dalјeg uklјučivanja u globalizovanu tržišnu utakmicu,
kao i značajnu polaznu osnovu za uspešno praćenje i merenje efikasnosti trgovanja na robnim
berzama. Standardi serije ISO 9000 predstavlјaju međunarodni konsenzus o dobrim praksama
upravlјanja kvalitetom. Preduslov optimalno koncipiranog i sistemski usmerenog sistema
upravlјanja kvalitetom nužno implicira i primenu standarda serije ISO 9000 čijom primenom se
obezbeđuje skup standardizovanih zahteva za sistem upravlјanja kvalitetom trgovanja na
robnim berzama. Serija standarda ISO 9000 propisuje koje zahteve sistema kvaliteta robna
berza mora da ispuni, uz puno poštovanje i uvažavanje specifičnosti trgovanja na robnim
berzama.
Fleksibilnost poslovnog sistema (u ovom slučaju robnih berzi) koju serija standarda ISO
9000 pretpostavlјa i uvažava predstavlјa vrlo značajnu okolnost, jer se implementacijom
standarda ove serije omogućava kreiranje fleksibilnog sistema kvaliteta trgovanja na robnim
berzama, a što je od velike važnosti s obzirom da tehnologija trgovanja na robnim berzama
nužno implicira visoke zahteve u pogledu fleksibilnosti njihovog poslovanja na jednoj, i
efikasnosti trgovanja na drugoj strani. Implementacijom serije standarda ISO 9000 u procesima
trgovanja na robnim berzama postiže se pobolјšanje poslovne sposobnosti i efikasnosti
poslovanja, jasna usmerenost na maksimizaciju poslovnih cilјeva i očekivanja učesnika u
trgovanju na robnim berzama, postizanje i održavanje stabilnog nivoa kvaliteta trgovanja i
funkcionisanja robnih berzi, stvaranje pretpostavki za uklјučivanje novih učesnika i roba u
trgovanje na robnim berzama.
Sve ove okolnosti za svoju direktnu posledicu imaju dalјi razvoj i standardizaciju robnih berzi, a
što kao svoj krajnji efekat ima porast efikasnosti poslovanja na robnim berzama. 4

SEKUNDARNA TRŽIŠTA AKCIJA – BERZANSKI CIKLUS

Faze berzanskog ciklusa:

1. Faza - Realizuje se van berze, a ostvaruje se između investitora i berzanskog posrednika

– člana berze. Aktivnosti prve faze se ostvaruju otvaranjem vlasničkog računa HOV i
računa novčanih sredstava budućeg investitora kod berzanskog posrednika, da bi se
mogli dati nalozi za kupovinu ili prodaju finansijskog instrumenta.
2. faza - Uključuje realizaciju naloga kupovine i prodaje finansijskog instrumenta na berzi ili
OTC tržištu, i utvrđivanje cene finansijskog instrumenta.
3. faza - Obavlja se van berze, u obračunskoj (klirinškoj) instituciji, gde se vrši obračun
(saldiranje) i plaćanje izvršene kupoprodaje, uz prenos novčanih sredstava i HOV na
odgovarajuće račune kod berzanskih posrednika. Realizacija kupoprodajnih operacija
(kliring), obavlja se van trgovačkog podijuma berze (Back office), u specijalizovanim
klirinškim institucijama, tj. u Centralnom registru HOV.

ŠPEKULACIJA NA TRŽIŠTU KAPITALA – KUPOVINA AKCIJA NA

MARGINI

Zašto investitori kupuju HOV na margini?

Oni to čini kada žele da ulože iznos koji je veći od onog koji im vlastita sredstva
dopuštaju. Na taj način mogu da ostvare veću korist po potencijalnog porasta vrednosti
kupljenih akcija, ali su takođe izloženi većem riziku od pada vrednosti tih akcija. Da bismo to
ilustrovali, pretpostavimo da investitor očekuje rast cene IBM-ovih akcija koje se trenutno
prodaju za 100 $ po akciji. Investitor koji može da uloži 10.000 $, može da očekuje da cena IBM-
ove akcije poraste za 30 % u toku naredne godine. Ako zanemarimo dividende, očekivana stopa
prinosa bila bi 30 %, ako bi investitor uložio 10.000 $ u 100 akcija. Pretpostavimo da investitor
4
Anđelić G., Đaković V., Tot V., Novi pravci razvoja robnih berzi kroz prizmu savremenih standarda, BUSINESS
ECONOMICS ,Godina X , originalni naučni rad broj II Str 1–27, UDK: 336.76
od brokera pozajmi dodatnih 10.000 $ i takođe ih uloži u IM. Ukupna investicija u IBM bila bi
20.000 $ za 200 akcija. Ako je godišnja kamatna stopa na marginski zajam 9 %, ne računajući
dividendu, kolika je godišnja stopa prinosa ako cena IBM-ove akcije poraste za 30 % do kraja
godine? Kupljenih 200 akcija vredeće 26.000 $. Nakon otplate 10.900 $ na ime glavnice i
kamate na marginski zajam, investitoru ostaje 15.100 $ (tj. 26.000 $ – 10.900 $). Stopa prinosa
iznosi: 51%. 10.000 15.100 -10.000. = Pretpostavimo da, umesto da poraste za 30 %, cena IBM-
ovih akcija padne za 30 %, tako da iznosi 70 $ po akciji. U tom slučaju, 200 akcija će vredeti
14.000 $, a investitoru će ostati 3.100 $ nakon što otplati 10.900 $ na ime glavnice i kamate na
zajam. Rezultat je poražavajući prinos od: 69 %. 10.000 3.100 -10.000. = − Investitor je 30%-tni
porast cene akcije pretvorio u 51%-tnu stopu prinosa na investiciju od 10.000 $. 3535
Špekulacije na tržištu kapitala – prodaja na kratko Uobičajena praksa je da investitori najpre
kupe akcije i da ih kasnije prodaju. Kod prodaje na kratko, redosled je obrnut. Akcije se prvo
prodaju pa onda kupuju. U oba slučaja, počinjete i završavate bez akcija. Prodaja na kratko
(Short sale) omogućava investitorima da zarade na padu cene određene HOV. Investitor
pozajmljuje paket akcija od brokera i prodaje ga. Kasnije, investitor mora da kupi paket tih
akcija na tržištu da bi vratio paket koji je bio pozajmljen. To se zove pokrivanje kratke pozicije.
Investitor koji obavlja prodaju na kratko očekuje da će cena akcije pasti pa će akcije kasnije moći
da se kupe po nižoj ceni od one po kojoj su u početku prodate, u tom slučaju, investitor će
ostvariti zaradu. Investitor koji ugovara prodaju na kratko ne samo da mora da vrati akcije koje
je pozajmio već mora i da zajmodavcu plati sve dividende isplaćene tokom ovog postupka.
U praksi, investitor koji želi da obavi prodaju na kratko obično pozajmljuje akcije od
svoje brokerske firme, koja drži niz različitih HOV u ime drugih svojih investitora (In street name
– broker drži akcije registrovane na njegovo ime, ali u korist klijenta). Vlasnik akcija ne mora da
zna da su akcije pozajmljene. Ako vlasnik poželi da proda svoje akcije, brokerska firma će
pozajmiti akcije od nekog drugog investitora. Stoga, prodaja na kratko može imati neodređeno
trajanje. Međutim, ako brokerska firma ne može da naše nove akcije da bi zamenila one koje su
prodate, investitor koji je obavio prodaju na kratko moraće odmah da vrati zajam kupujući
akcije na tržištu i prebacujući ih brokerskoj kući radi otplate zajma. Berzanska pravila
dozvoljavaju prodaju na kratko samo onda kad je poslednja zabeležena promena u ceni akcije
pozitivna. Ovo pravilo ima za cilj da spreči talase špekulacija usmerenih protiv određene akcije.
U suštini, glasovi nepoverenja u neku akciju koji su oličeni u kratkoj prodaji mogu se iznositi
samo nakon porasta cene. Najzad, berzanska pravila nalažu da se prihodi od prodaje na kratko
drže na računu kod brokera. Investitor ne može sredstva koja je zaradio kratkom prodajom
ulagati da bi ostvario prihod, iako veliki ili institucionalni investitori obično imaju neku dobit od
zarada ostvarenih prodajom na kratko, koje se drže kod brokera. Od investitora se zahteva da
sa brokerom postave marginu (gotovina ili kolateral) za pokriće gubitka u slučaju da cena akcije
poraste tokom perioda kratke prodaje.5

5
Berzansko poslovanje, Beogradska akademija poslovnih i umetničkih strukovnih studija 1, str. 8., 34., 35., 36.
 POSLOVANJE NA BERZI U NEW YORKU

Velika većina tržišta u današnjem poslovanju rade elektronički pomoću brze tehnologije,
ipak na berzi u New Yorku se vjeruje kako ništa ne može zamijeniti čovjeka, odnosno ljudsku
prosudbu i odgovornost. Upravo je ta ljudska veza ono što osigurava snagu, smanjuje
nestabilnost, povećava likvidnost i rast cijena. Preko 200 godina poslovanja zadržana je
opredijeljenost prema uređenim financijskim tržištima, a ta tradicija nastoji se zadržati i u
daljnjem poslovanje ove berze. Globalna financijska tržišta doživljavaju uspon na berzi u New
Yorku svakodnevno, gdje su zapravo brokeri i trgovci ti koji imaju pristup dionicama,
obveznicama, investicijskim fondovima, opcijama i drugim finansijskim proizvodima kojima se
trguje na šest likvidnih tržišta berze. Ova berza je između ostalog specifična i po tome što je
izložena svim dijelovima američkog tržišta dionica, kao i višestrukim međunarodnim tržištima,
berza u New Yorku može podržati sve vrste strategija trgovanja i neprekidno izvršiti izdane
naloge tog dana. New Yorška berza podijeljena je prema vrsti vrijednosnih papira kojima se
trguje. Svako od tih tržišta specijalizirano je za određenu vrstu vrijednosnih papira, a oni se
dijele na: tržišta dionica, opcija i obaveznica.

LONDONSKA BERZA

Londonska berza i trgovanje na Londonskoj burzi karakteristično je po tome što je tržište

jasno definisano kao i svrha njegova poslovanja. Tržišta Londonske berze je to preko kojeg ide
najveći priljev glavnog kapitala putem vrijednosnih papira u međunarodne tvrtke. Za jako veliki
broj preduzeća, firmi i kompanija u cijelom svijetu londonsko tržište je osnovni cilj kao i
poslovanje na ovoj berzi upravo zbog priljeva velike količine kvalitetnog kapitala. Glavno tržište
(eng. Main Market) predstavlja vodeće tržište za veća, organizovana preduzeća, kao i za neke
od najvećih i najpoznatijih svjetskih korporacija. Potpomognuto i uravnoteženo brojnim
uglednim standardima, regulacijama i korporativnim upravljanjem, glavno tržište predstavlja
oznaku kvalitete za svako preduzeće koje je priznato i kojim se trguje na Londonskoj berzi.
Financial Conduct Authority je regulatorna agencija koja prati nadzor financijskih usluga, a čiji se
strateški cilj odnosi na osiguranje pravednog funkcioniranja financijskog tržišta Velike Britanije,
te je premium tržište dio FCA, kojemu pripadaju neke od najvećih svjetskih korporacija. 6

6
Ademović K., Uticaj svjetske berze na međunarodno poslovanje, Univerzitetska hronika – časopis Univerziteta u
Travniku, str. 80., 81.
 ZAKLJUČAK

Berzansko poslovanje predstavlja osnovni indikator funkcionisanja tržišta kapitala u

jednoj zemlji.
Berza predstavlja organizovanu instituciju tržišta kapitala. Stepen razvijenosti tržišta
kapitala oslikava se u razvijenosti berzanskog poslovanja. Dobro funkcionisanje tržišta kapitala
je uslov za uspešan privredni razvoj u jednoj zemlji i indikator privrednih kretanja na osnovu
kojeg makroanalitičari mogu da procene kratkoročnu i dugoročnu perspektivu kompanija i
privredne aktivnosti u celini.
Globalni tokovi kapitala u evropskim zemljama šalju pozitivan signal, odnosno prelaze iz
pozicije neto odliva kapitala ka poziciji neto priliva kapitala i to posebno kada je reč o zemljama
kao što su Poljska, Češka i Mađarska. Kada je reč o sektorima najznačajniji prilivi kapitala beleže
se u sektorima finansija, građevine i nekretnina.
Pad industrijske proizvodnje, zaposlenosti, nelikvidnost realnog sektora i stanovništva
predstavljaju evidentne izazove po nacionalnu ekonomiju. 7

7
Božić D., Todorović T., Berzansko poslovanje efektima sa posebnim osvrtom na trgovanje i aktuelnosti sa
Beogradske berze, UDC 336.76(497.11), str. 92.
 LITERATURA

1) Ademović K., Uticaj svjetske berze na međunarodno poslovanje, Univerzitetska hronika

– časopis Univerziteta u Travniku

2) Anđelić G., Đaković V., Tot V., Novi pravci razvoja robnih berzi kroz prizmu savremenih
standarda, BUSINESS ECONOMICS ,Godina X , originalni naučni rad broj II Str 1–27, UDK:
336.76

3) Berzansko poslovanje, Beogradska akademija poslovnih i umetničkih strukovnih studija

4) Božić D., Todorović T., Berzansko poslovanje efektima sa posebnim osvrtom na

trgovanje i aktuelnosti sa Beogradske berze, UDC 336.76(497.11)

5) Mrdić U. (2020.): Poslovno pravo, Beograd

6) Zakon o robnim berzama