i 2-ravan poduznog zida).

Stabilizacione ravni u poduznom ipoprecnom pravcu prikazane su na

sl. II-110 c gde je: 1-ravan poprecnog krovnog sprega, 2-ravan poduznog krovnog sprega, 3-
ravan vertikalnog sprega u podufoom zidu i 4-ravan vertikalnog sprega u kalkanskom zidu. Na
sl.II-110 d prikazana je stabilizacija krutim jezgrom. Za tehnicku rcalizaciju pojedinih principa
dejstava koriste se sledeci elementi: uk.ljeSteni stubovi, spregovi, okviri, portalna u krucenja,
kruta jezgra, zidna platna i elementi za pokrivanje i oblaganje hala.
Pri izboru elemenata za stabilizaciju cilj se sastoji u iskoriStenu glavnih nosecih elemenata hale i u
funkciji stabilizacije izborom takvih materijala i tipova konstrukcije koji ce minimizirati duzinu
izrade imontaze. Primeri elemenata za realizaciju stabilizacije prikazani su na sl. II-111. Podela
jedne prostorne konstrukcije hale na pojedine nosece elemente (Stapovi, stubovi i dijafragme) daje
model stabilizacije, a model je osnova za staticki proraeun.
Od mnogih faktora zavisi koji ce se sistem za ukrucenje, odnosno koji tip sprega biti primenjen,
naravno uz uva:Zavanje principa o Sto kracem putu prenoSenja opterecenja. Takode bitan faktor
od uticaja je nacin montafo, te polo:Zaj vrata i prozora u zidovima, kao i broj i polo:Zaj dilatacionih
spojnica. Konacno na izbor tipa stabilizacije utice i to da Ii se u buducnosti planira proSirenje i
produfonje hale iii ne.

8.2 Poprecni krovni spregovi

Poprecni krovni spreg dijagonalama povezuje gornje pojaseve susednih glavnih nosaca sa
rofaja cama koje na njima lefo (vertikale sprega) u jedan u krovnoj ravni polozen reSetkasti
nosac sa paralelnim pojasevima (sl. II-112). Ako je rastojanje glavnih nosaca suviSe veliko
(vece od 6.0 m) neophodno je ubacivanje jednog pomoenog pojasa prema sl. II-
113.Dijagonalna ispuna mofo biti razlicito rasporedena (prosta trougaona ispuna, sa ukrStenim
dijagonalama, K-ispuna itd.), mofo ici kroz jedno iii viSe polja, zavisno od rasporeda krovnih
elemenata. Ovaj spregverti
morakjllni
da ispuni
spr usledece funkcije:
poduznom z iau krovni

c:
II
_J

L
1

SI. 11-112 Poprecni krovni spreg

1
 - prostorno povezuje susedne glavne nosae ina taj
nain se osposobljava krovna konstrukcija za prijem
pojas sila upravnih na ravan glavnog nosa;
- smanjuje duzinu izvijanja pritisnutih pojasnih ta
pova izvan ravni glavnog nosa;
- obezbeduje pravilan geometrijski oblik i
omogu6lva lau montaf u noseee eline
konstrukcije;
- prima deo sile vetra na kalkanski zid.
Da bi ovaj spreg ispunio svoju funkciju on mora
na svojim krajevima biti oslonjen na fiksne take,
koje su nepomerljive u poduznom pravcu krova,
odnosno on se mora vezati za vertikalni spreg u
pod umom zidu iii, to je rede, samo za glavne
glavn1 nosac stu bove.

t l
1
l Ukoliko je krovna konstru kcija radena direktnim
polaganjem krutog krovnog pokrivaa preko glav
nog nosa. neophodno je ove spregove predvideti
SI. 11-113 Popreeni krovni spreg samo u fazi montafe (tzv. montazni spregovi).
sa pomoenim pojasom
Popreni krovni spreg se uvek postavlja u poljima
od kojih Ce eti mont3Za, takff da montafa dalje
kon strukcije uvek p00inje od prostorno ukrucenog
dela konstrukcije. Prema ovome, ovaj spreg se
obifoo
postavlja uz sam kalkanski zid, radi neposrednog prihvatanja opterecenja vetrom, koje se preko
fasadnih stubova u kalkanskom zidu prenosi na ovaj spreg. Fasadni stubovi kalkanskog zida se
svojim gornjim krajevima neposredno oslanjanju na popreni krovni spreg. Popreni krovni spreg
mof e se ugraditi i u neko od srednjih polja, ali tada se opterecenje vetrom sa kalkanskog zida
do poprenog krovnog sprega prenosi putem roznja.
Duzina izvijanja lk pritisnutog pojasa glavnog nosa bitno zavisi od vrste ispune sprega, to je
prikazano na sl. II-114.

SI. 11-114 Odredivanje duzine izvijanja pritisn utog pojasa glavnog nosaca u zavisnosti od
vr ste ispune popre(:nog krovnog sprego

Poto su pojasni tapovi poprenog krovnog spregi;i ujt:c.lno ipujasni tapnvi glavnih nnSija, to sile
od vetra u pojasnim tapovima trehn superponirati sa silama u tapovima gornjcg pojasa rcSctkas

2
tog krovnog nosa.Dijagonalni tapovi i&pune optereceni su sumo silumn vctrn. Vcrtikalc ovoga

3
sprega su roznjate koje onda, osim momenata savijanja primaju iaksijalne sile pa ih onda
treba dimenzionisati kao ekscentritno pritisnuti Stap prema JUS U.E7.096/1986.Aksijalne sile,u
odnosu na roznjatu stoje ekscentritno (sl. 11-115), pa se ovo mora uzeti u obzir pri
proratunu.

M
t t \lf } t t t \!f \k \!f t \!l ttt ttt M z
1 -· ··-· -- --- --;i-- - -- -- 1
- · - ·e
z
-- -
2

SI. 11-115 Ekscentricnost veze stapova

sprega

Ako je aksijalna sila u roznjati zatezanje, naponi od savijanja se poveeavaju usled momenta
ekscentritnosti M = Z ·e , a akoje u roznjati aksijalna sila pritiska naponi od savijanja
se smanjuju momentom ekscentritnosti M = D ·e
Za ispunu popretnog krovnog sprega najreSce se upotrebljava sistem sa ukrStenim dijagonalama.
Ovakva reSetkasta konstrukcija je statitkog sistema proste grede unutraSnje statitki neodredena.
Postoji veci broj pojednostavljenih metoda proratuna za odredvianje presetnih sila u Stapovima
ovog sistema.
Prva metoda zasniva se na tome da se presetne sile rafonaju na takav natin Sto se spreg podeli
na dva nezavisna sistema optererena sa polovinom ukupnog opterecenja (reakcije fasadnih
stubova

P/ 2 P P P P P P P P/2

P/4 P/2 P/2 P/2 P/2 P/2 P/ 2 P 2 P/4

4
Sl.11-116 Podela sprega u dva qezavisna sistema

5
u kalkanskom zidu od dejstva vetra) st. II-116. Presene sile u pojasnim tapovima i vertikalama
se superponiraju, a sile u dijagonalama ne, one se dobijaju posebnim proraunom.
Druga metoda se zasniva na principu da su sve dijagonale zategnute, a svevertikale pritisnute,
tako da statiki radi svaka druga dijagonala zavisno od pravca delovanja vetra (sl. 11-117). Sile u
pojasnim stapovima dobijaju se na jednostavan nain, tako to se momenat savijanja proste grede
podeli sa statikom visinom sprega.

P/2 P p p p p p p P/ 2

SI. 11-117 Staticka sema sprega pod pretpostavkom da u prijemu opterecenja

ucestvuju samo zategnute dijagonale

Sl.11-118 Stuticka scmo za prorocun

1
Treca metoda proratuna je za reretkaste spregove sa ukrtenim dijagonalama , koje nisu krute za
prijem sila pritiska, vec su sposobne za prijem samo sila zatezanja. Prorafon popretnog
krovnog sprega, koji lezi izmedu dva gornja pojasa glavnih nosafa u kojima je obitno sila
pritiska N;, mofo se uvodenjem jednog uobitajenog ekscentriciteta e, koji se javlja u gornjcm
pojasu po teoriji II reda, sprovesti prema sl. II-118.Za dejstvo vetra Wvaze sledeci izrazi:
2
L "'£.Ni ( "'£.Ni ) L
maxQ = 1.28W2 + 120 ; maxM = l.36W + 47L g
Iz poznatih. pravila za odredivanje presetnih sila u tapovima reetke iz maxQ dobijaju se sile u
dijagonali D i vertikali V, a iz max.Al sile u pojasevima kojima treba superponirati sile dobijene
proratunom glavnog nosata na vertikalno opterecenje. Ovakve dijagonale obifoo se izvode od
okruglog telika pretnika 20 mm sa zateznom navrtkom.

- - /'-./"-. --
-- r--../
- r"-. /
-- -- - - - - -
- /" -- -- - --
-- --
- '/
/ "-. - -
- -- --
-- -- / --
........
- - - -- -- - /'/"'-.. -
-....., / - -
-- /" - - -- -
- - '/
-
-
- "- /
/ "-.
- -;- -
-- -- / ........

SI. 11-119 Serna polaganja Gerberovih rofojaea i poprecnih krovnih spregova

U slufaju primene rofajafa sistema Gerberovog nosafa poloiaj popretnih krovnih spregova mora
se prilagoditi poloiaju zglobova, tj. popretni spregovi sene smeju predvideti u poljima gde
postoje zglobovi, jer bi spreg onemogucio funkcionisanje zgloba (sl. II-119).
Sto se tite konstrukcijskog oblikovanja popretnih krovnih spregova dijagonalni tapovi se uglav
nom rade od jednog iii dva ugaonika (bolje rclenje) i od okruglog relika sa zateznom navrtkom.
Kod primene dijagonala od okruglog telika neophodna je primena zatezne navrtke kako bi se u
dijagonalu unela izvesna sila zatezanja, i sama dijagonala postavila u ispravan geometrijski
polofaj, jer u protivnom "oputena" dijagonala ne bi imala statitku funkciju. Vitkost pritisnu tih
tapova od ugaonika ne sme da prekorati 200, a takode se mora ogranititi i vitkost zategnutih
tapova na 250. Vezu tapova treba izvriti neobractenim zavrtnjevima i to sa minimum 2Ml6.
Primena zavarivanja za vezu tapova sprega nije za preporuku iz vie razloga. Vijfanom vezom
tapova sprega najbolje se postiZe projektovani geometrijski oblik hale.
Na sl.11-120 prikazana su neka moguea konstrukcijska reenja tvorova popretnog krovnog
sprega. Na slici a) prikazan je prikljutak tapova sprega u neutralnoj osi roznjate sa tvornim
limom, a na slici b) prikljufak tapova sprega za donji pojas slemenjate. Na slici c) dat je
prikljufak sprega na mestu ukrtanja rofajate i gornjeg pojasa glavnog vezata. Slike d) i e)
prikazuju ukrtanje dijagonalnih tapova ispod rofajate sa tvornim limom rombitnog i
kvadratnog oblika. Rerenje mesta ukrtanja dijagonala sprega prikazano je na slici d) gde je
jedna dijagonala neprekinuta, a druga prekinuta i na slid g) gde su obe dijagonale neprekinute
uz primenu podmetata debljine koja odgovara debljini tvornih limova. Na slici h) prikazano je
rclenje dijagonale od okruglog telika sa zatcznom navrtkom. Pri konstruisanju popretnih
krovnih spregova treba voditi ratu na o centrisanju tapova sprega.

1
 c) t-·-·-·-·-·-1" 7
r1- - h tc::::::
21 . •::::::J=- ti.
v ' 150ti.

...:..,_. ::=q__:_ , ,

g) h)

2
c T20x6x370

'

'

SI. 11-120 Konstrukcijska resenja cvorova popreenog krovnog sprega

1
8.3 Poduzni krovni spregovi
Ovi spregovi su neophodni kada u podufaim zidovima hale IJ0.5toje fasadni stubovi
(medustubovi). Ovi fasadni stubovi se svojim gornjim krajem oslanjaju na podufai krovni
spreg, pa kako su oni optereeni dejstvom vetra na poduzni zid, to je poduzni krovni spreg
opteren reakcijama fasadnih stubova. Ovaj spreg je obifoo statikog sistema proste grede, a
oslonci su mu glavni stubovi iii glavni no5ai hale. Formira se od venanice i prve medurofajafo
uz dodavanje dijagon alnih i eventualno vertikalnih tapova (sl. II-121).Treba voditi rauna da
se polofaj fasadnog Stuba u podumom zidu poklapa sa CTorom podufnog krovnog sprega
kako venranica ne bi dobila

poprecn·1 krovni spr eg

poduzni krovnl s pr eg

I I i- l L
-.jt----r ------ ,,

SI. 11-121Poduini krovni spreg

SI. 11-122 Bocna derormacija konstrukcije usled lokalnog opterecenja

1
dopu nske napone od savijanja. Ako u podu:Znom zidu nema fasadnih stubova ovaj spreg ima
konstruktivni kara kter.
Podu:Zni krovni spregovi (bilo statiki iii konstru ktivni) postavljaju se i zbog toga da bi osigurali
sadejstvo svih glavnih nosaa u prijemu i prostornoj preraspodeli optereenja usled lokalnog
dejstva npr. od dizalice. Na ovaj nain se znatno smanjuju deformacije glavnih nosara i bitno
poboljSava poprena krutost hale (sl. II-122). Poduzni krovni spregovi SU posebno od znaraja u
halama sa teSkim proizvodni m uslovima, kao i za lake pokrivae. Medutim delotvorni su i pri
primeni krutih krovnih pokrivaa, jer se horizontalno optereenje prenosi preko masivnih krovnih
plota (s.iporeks iii durisol) velikih dimenzija, Sta maze dovesti i do oSteenja krovnog pokrivara, a
pri tome maze da popusti i zavarena veza ploica za vezu sa glavnim nosaem.
U nekim reSenjima dispozicije krovne konstrukcije podufoi krovni spregovi mogu biti
optereeni reakcijama od zatega u krovu. Ova je uvek sluaj kod krovova na jednu vodu.
Sta se tie konstruktivnog reSenja ovih spregova oni se uglanvom rade od jed nog iii dva
ugaonika vezanih sa neobradenim vijcima, minimum 2M16. Konstrukcijska pravila su veoma
slina onima za popre ne krovne spregove.

8.4 Montazni krovni spregovi

Montazni krovni spregovi mogu se ugraditi u sredini hale iii u svakom treem iii etvrtom polju po
duzini hale u poprenom pravcu. Ovaj spreg obezbeduje stabilnost krovne konstrukcije tokom
monta:Ze, vrSi povezivanje svih elemenata krovne konstrukcije u jednu prostornu celinu, a samim
tim i sve elemente krovne konstrukcije drf i u projektovanom geometrijskom polofaju. Stapovi
monta:Znog sprega dimenzioniSu se tako da je vitkost A. 250.
Ukoliko spreg sa u krStenim dijagonalama ima funkciju samo stabilizacije pritisn utog pojasa, bez
prijema vetra, Stapovi ispu ne se mogu dimenzionisati na smifofo silu:

_ m A adop
Q- 80

gde
je: m - broj glavnih nosaa koje spreg stabilizuje;
A - povrSina poprenog preseka pritisn u tog pojasa.
Pri konstruisanju montafoih spregova ne mora se vrSiti centrisanje Stapova sprega. Za Stapove
ispu ne usvaja se pljoSti elik, ugaonici L 45 x 45 x 5 do L 80 x 80 x 8 iii okrugli elik . Priklju ci se
vrSe obinim vijcima 2M12 iii 2M16, mada se mogu u potrebiti i montafoi ugaoni vovi (retko).

8.5 Vertikalni krovni spregovi

Vertikalni podu:Zni krovni spregovi poveavaju prostornu krutost hale, posebno za vreme
montaf e. U zavisnosti od raspona hale po Sirini se mogu postaviti jedan iiiviSe vertikalnih pod
ufoih spregova (sl. II-123). Ako je krovni reSetkasti nosa konstruisan tako da je mogu
nasatiran pad krovnog nosaa neophodno je ugradivanje vertikalnog krovnog sprega koji ga
sprerava. Da bi se izbeglo postavljanje vertikalnih krovnih spregova u ovu svrhu neophodno je
konstruisati krovnu reSetku tako da joj teziSte bu de ispod oslonca, tj. da bude autostbilna.
Primeri loeg i dobrnog konstruk-

1
 '
_l___L

-----+
SI. 11-123 Poloiaj vertikalnih krovnih spregova

DO BRO RESENJ E

SI. 11-124 Poloiaj teiia krovnog nosaea u odnosu na oslonac

tivnog rdenja krovnog nosata porikazani su na sl. II-124. Oblik ispune vertikalnog sprega maze
se izabrati u zavisnosti od konstru ktivnog reenja i razmaka krovnih nosaa (sl. II-125).

!1
I,.G m l/4 Y4 14/ V4
--+
L
f
t
'1 'I
t -12 m

!
'I

SI. 11-125 Oblik ispune vertikalnih krovnih spregova u zavis11osti od razmaka

 glavnih vezacu I

145

,,

1
 SI. 11-126 Osigu ranje donjeg pojasa glavnog vezaea na izvijanje

3000 3000 3000

= 200· 10-11970 81

5--

0
..j
N
1200
UQQJ I 3000 3000 3000 3000 I
ll l 3@. fiS

120_00 12000 _

SI. 11-127 Konstrukcijsko oblikovanje vertikalnog krovnog sprega

Vertikal ni krovni spregovi, u slufajevima kada je donji pojas glavnih vezafa pritisnu t npr. od siu
eg dejstva vetra, mogu fiksirati pojedine take donjeg pojasa glavnog vezafa, tj. smanjiti mu
duzinu izvijanja. Ovo se postize na taj nain to se vertikalni krovni spregovi postavljaju u
poljima gde postoje popreni krovni spregovi, a dalje se fiksirani orovi donjeg pojasa povezuju
razu piraem · (sl. II-126).
Jedna varijanta konstru kcijskog reenja vertikal nog krovnog sprega prikazana je na st. Il-127.

14
 8.6 Horizontlani spreg uz kalkanski zid
Za kalkanski zid visine do 8.0 m fasadni stubovi su obitno statitkog sistema proste grede. Medu
tim za visine preko 8.0 m statitki sistem proste grede postaje neekonomiran, pa se dodaju jedan
iiidva meduoslonca. Taj meduoslonac koji skracuje raspon fasadnih stubova je horizontalni
spreg uz kalkanski zid (sl. 11-128). Ovaj spreg se obitno ugraduje u visini gornjeg pojasa nosara
dizalice u vidu reetkastog nosara za vece raspone i punog nosara, valjanog iiizavarenog, za
manje raspone. Oslonac ovom spregu je vertikalni spreg u poduznom zidu. Ovaj horizontalni
spreg moze da sluzi i kao peSatka staza, i tada se preko reSetkaste ispune postavlja pok.rivat od
rebrastog 1ima, a po ivici zaStitna ograda.
U cilju prijema vertikalnog opterecenja od sopstvene tezine neophodno je ugradivanje kosnika
koji zavisno od polofaja mogu biti zategnuti iii pritisnutL Alm se preko sprega postavlja peSaka
staza kosnici se moraju postaviti ispod sprega da ne bi ometali prolaz.

poprecni krovni spreg poprecni krovni spreg

horizonta lni spr e9
uz _vesatjk
_? -
- _ _katkan e

I I vertikalni Rw
l!=-<=-=:!t=== ,-,;:--====-==-=:-r. -=-==o1-:=-===11 spre9 u
I pod.zidu
,_... , ---- ---1 fasadnistub
I u kalkanu

SI. 11-128-florizontalni spreg uz kalkanski zid

Ovaj spreg treba dimenzionisati na srednju reakciju Rw kalkanskih stubova na dejstvo vetra
na kalkan. Pri reSavanju opte dispozicije neophodno je da se polofuj kalkanskih stubova
poklapa sa tvorovima retkastog horizontalnog sprega uz kalkanski zid kako bi se u
Stapovima reSetkastog nosata javile samo aksijalne sile.

8.7 Vertikalni spregovi u poduznim zidovima

Funkcija vertikalnih spregova u poduinim zidovima je stabilizacija nosece eline konstru kcije
hale u podufoom pravcu. Po svom poloZ8ju ovi sprcgovi postavljaju se iii u krajnjim poljima
i1i u srednjem polju, sa unutraSnje strane zida, kako hi sa spoljaSnje strane ostao nevidljiv.
Postavljan jem vertikalnog sprega u sredini hale omogueava se slobodna dilatacija hale na
obe strane (sl. II-129 a), dok postavljanjem ovog sprega u krajnja polja slobodna dilatacija je
onemogucena (sl. II-129 b), ali jc ostvaren najkraci prcnos silc vetra sa kalkansk.og zida m1

1
Lemelje. Vertikalnl

14
spreg u poduznom zidu uvek se postavlja u polju gde se nalazi ipoprefoikrovni spreg
izvirerazloga (prijem reakcije popretnog krovnog sprega iostvarivanje krutog polja za montazu
hale).

a) reakciJa popre c
slobodna d·1
nog
_,4r:.?..Y_!:!09 s prega 1atacija -------, I
- -,
I
I

reakciJa horizontalnog
spr e ga uz kalkan

spr ecena dilatacija

reakc.1ja horizontalno 9
(pr ega uz kal kan L I = n·I
1

SI. 11-129 Moguci poloiaji vertikalnog sprega u poduinom

zidu

1
 SI. 11-130 Prijem sila vertikalnog sprega u poduinom zidu

15
Statika funkcija vertikalnog sprega u poduznom zidu je ,prijem i sputanje do temelja reakcija
poprenog krovnog sprega i horizontalnog sprega uz kalkanski zid usled dejstva vetra na
kalkanski zid (sl. II-130).Takode seovim spregom sputaju do temelja eventualne seizmike sile
u poduznom pravcu. Ukoliko u hali ima dizalica, mogucejeovim spregom primiti ipreneti do
temelja ipoduzne sile od kocenja dizalica, tako da se u hali ne mora postavljati poseban spreg za
prijem sila kocenja.
Samo konstruisanje vertikalnog sprega u podufoom iidu moze biti u reetkastoj izradi iii u vidu
okvira (redi sluj). Neke mogucnosti konstruktivnog rerenja prikazane su na sl. II-131. Koji tip
ce biti upotrebljen zavisi od same konstrukcije poduznog zida tj. od razmaka glavnih stubova te
rasporeda vrata i prozora u njima, kao i od visine zida. Naj e se ovaj spreg radi od ukrtenih

e) r.=:======:::i

n
SI. 11-131Oblici vertikalnog sprega u poduinom zidu bale

dijagonala kroz jedno iii vire polja zavisno od visine hale. Pri manjim razmacima glavnih nosaa
(I < 6.0 m) on povezuje susedne glavne nosae, dok pri vetim razmacima neophodno je
u bacivanje dopunskog pojasa (obino fasadni stub u poduznom zidu). Cesto se ovaj spreg
konstruIBe saglasno
-rasporedu fasadnih rigli (sl. II-131 c,d). Ukoliko u poduznom zidu, na mestu vertikalnog sprega
postoji neki otvor, kome bi smetalo postavljanje tapova sprega preko njega, izvode
sepoluportalna reetkasta ukrucenja (sl. II-131d) iiipuna okvirna ukrucenja (sl. II-131 e). Puna
okvirna ukrucenja obino se izvode statikog sistema okvira na dva zgloba. Uvek treba teziti
reenjima u kojima se prijem sila vi tapovima, tj. elementima opterecenim aksijalnim silama.
Elemente opterecene na savijanje (okviri) treba izbegavati osim kada je to neophodno.
U statikom pogledu vertikalni spreg u podufoom zidu je retkasti konzolni nosa iji su pojasevi
glavni stubovi iiiglavni i fasadni stubovi. Dopunske site u pojasnim tapovima vertikalnog
sprega, od deji;tva vetra na kalkanski zid, treba superponirati sa presenim silama u glavnim
stubovima hale. Kod reretkastih spregova nagib dijagonala prema horizontali treba da budeoko
45°, izuzetno do 60°, kako bi se tpovi sprega aktivirali u najvecoj mogucoj meri.
Za dijagonalne tapove obino se usvajaju dva ugaonika iii U profila formirajuci vIBedelni tap,
zavisno od veliine aksijalne sile u njemu iduzine izvijanja. Takode je moguce primenlti i
kutijaste tapove (cevne iii formirane zavarivanjem od U profila).Medu tim kod ovog rerenja
su nto komplikovaniji spojcvi. Vcze se izvode sa obinim vijcima preko tvornih limova. Kod
ispune sa ukrtenim dijagonalama, ako su u pitanju manje aksijalne sile u njima, maze se
primeniti ispu na od okruglog elika sa zateznom navrtkom.

1
 8.8 Vertikalni spregovi u kalkanskim zidovima
Vertikalni spreg u kalkanskom zidu ugraduje se po pravilu kada se uz kalkanski zid ne nalazi
glavni nosa. Medutim, on se nekada ugraduje i pri postojanju glavnog nosaa uz kalkanski
zid radi povecanja krutosti kalkanskog zida, narocito u seizmiki aktivnim oblastima.
Ugraduje se sa unutranje strane zidne obloge tako da se spolja ne vidi. U sluaju daje ovaj
spreg isto montaznog karaktera sluzi da odrf i pravilan geometrijski oblik konstrukcije
kalkanskog zida u fazi montafo. Pojasni tapovi ovoga sprega su fasadni stubovi u
kalkanskom zid u, vertikale fasadne rigle u kalkanskom zidu, pa sejedino dodaju dijagonalni
stapovi.

vertikalni spr e9
u kalk anskom
zidu

SI. 11-132 Vertikalni spreg u kalkanskom zidu

Ukoliko je kalkanski zid izbaen ispred glanvog nosaa, stapovi vertikalnog sprega u kalkanskom
zidu dimenzionisu se tako sto ovaj spreg prima dejstvo vetra na poduzni zid sa 1/2 povrsine
izbaenog dela poduznog zida (od glavnog nosaa do konstrukcije kalkanskog zida).
Dijagonalni stapovi ovog sprega rade se uglavnom od jednog iii dva ugaonika vezanih putem
evornih limova i neobradenih vijaka. Ako je ovaj spreg montaznog karaktera, ne dimenzionise se,
vec se samo dijagonalnim stapovima ogranii vitkost na 250, a veza se izvodi neobradenim vijcima
2M16.
Da Ii ce se vertikalni spreg u kalkanskom zidu postaviti iii ne utifo i to da Ii se predvicta iii ne
produzenje hale u buducnosti. Ako se predvida produzenje hale onda se odmah uz krajnji glavni
nosa izvodi konstrukcija kalkanskog zida, pa kako je glavni nosa krut u svojoj ravn! to on daje
krutost i kalkanskom zidu, te nije neophodno postavljanje vertikalnog sprega u kalkanskom zidu.
Medu tim, ako se hala u bud ucnosti nece produ:lavati, onda nije neophodno da postoji glavni nosa
uz kalkanski zid. Tada se kalkanski zid izbacuje ispred glavnog vezaa (st. II-133) za itavo polje I
(ako u hali nema dizalice) iii za 1.5do 3.0m (ako u hali ima dizalica) iizvodi se posebna konstrukcija
kalkanskog zida od sistema fasadnih stubova i rigli. Kako ovakva mrefa fasadnih stubova i rigIinije
kruta u svojoj ravni dodaju joj se dijagonalni tapovi iformiraju vertikalni spregovi. Pri ovome se
fasad ni stubovi u kalkanskom zid u mogu postavljati ispod svake roznjae (oslonac roznjai), iii
ispod svake dn.ige iii trece kada je neophodna primena kalkanskog nosal'a za prijem reakcija od
roznjaa. ,J

1
' ·..:.
U
rtl
VI -c:
0

-
c VI

-
c ·.
- l"Q
c c
Ol Ol Ol Tu C'lJ N
..lC
Ol

SI. 11-133 Resenje kalkanskog zida kada nije predvideno produienje hale

8.9 Spregovi za prijem bocnih udara

Konstrukcija ciji je zadatak da primi bocne udare dizalice najteSce se izvodi od rebrastog lima
debljine 5 do 8 mm sa jednim pojasom od U profila iii od ugaonika (sl. II-134). Drugi pojas
predstavlja gornji pojas kranske staze. Ako je razmak pojaseva sprega protiv bocnih udara manje
od 1.0 m onda je racionalan ovakav sistem. Ako rebrasti lim ima hit > 100 na njega je neophodno
sa donje strane zavariti rebra za ukrucenje od ugaonika L 75 x 75 x 8 iii od pljoSteg celika 100 x 8.
Celieni lim sprega vezujese za gornji pojas kranskih staza podu:lnim kontin ualnim vom iiivijcima.
Ukrucenja rebrastog lima treba predvideti na svakih 1do 1,5 m.

I
II
L.

SI. 11-134 Spreg z.a prijem bofoih udara od rebrastog lima

Ako je spreg protiv bocnih udara Siri od LO m to zbog manjeg utroSka celika celishodnije je ovaj
spreg projektovati u reSetkastoj izradi (sl. II-135). Konstruktivno spreg protiv bocnih udara se
izvodi kao reSetkast nosac sa paralelnim pojasevima i sa ispu nom samo od dijagonala iii i sa
vertikalama. Stapovi ispu ne se obieno izvode od jednog iii dva ugaonika sa vezama izvedenim
obicnim zavrtnjevima iii zavarivanjem. Preko ovakve reSetkaste konstrukcije postavlja se reviziona
staza Sirine od min 450 mm za prolaz radnika .GaziSte revizione staze u halama sa toplim procesima
proizvodnjc projektuje se od rebrastog lima, a u ostalim halama maze se nekada primenti i drveni
patos.

1
 sekundarni stub glavni
stub poduznom z1du

SI. 11-135 Spreg za prijem boenih udara u resetkastoj

izradi

U slueaju razmaka glavnih stubova vecih od 6.0 m fasadni stubovi u podutnom zidu se
oslanjaju na spreg protiv bof nih udara. U ovom slueaju spreg protiv bOCnih udara smanjuje
raspon fasadnih stubova u pod utnom zidu. Ovako projektovan spreg pored sila bOCnih udara
prima i uticaj vetra na podu:Zni zid (sl. II-135).Pri ovom reenju treba voditi raf una da se udari
dizalice mogu preneti i na zidove te se u njima mogu pojaviti i pukotine. Zbog toga se ova
reknje ne proporuf uje za tefak rezim rada dizalica.
Spreg protiv bOCnih udara je najf ce sistema proste grede raspona I (razmak glavnih stubova), a
takode mofe biti i kontinualan nosaf raspona n x /.
Kod kranskih staza sistema kontinualne grede neophodno je ugraditi horizontalan spreg i u
ravni donjeg pojasa na duzinu negativnog momenta radi skracenja duzine izvijanja pritisnutog
pojasa.

a) c)
--- ------ilr

- '
',
' /
/ '
/ l
I
'\ / I
/
/
/
/
A
' I
l
/ / ' I
/ / ' I

/
/ ------ L

SI.11-136 Postavljanje horizontalnih spregova

Kod proizvodnih hata, za manji razmak glavnih stubova, za spoljanji pojas obif no se
usvaja U profit iii ugaonik (st. II-136 a), a kod vecih razmaka glavnih stubova mora se
izvesti poseban pojas u vid u jednog lakog retkastog nosa, koji se javlja kao jedan poseban
nosaf paralelan kranskoj stazi, sa kojom je povezan popref nim ukrucenjima (sl. 136 b).
Kranska staza, horizontalan spreg i rektkasti pojasni nosat fine zajedno sa poprefoim
ukrucenjem konstruktivnu celinu koja ima znaeajnu prostornu krutost. Pojasevi paralclnih
nosara SU ujedno i pojasevi gornjeg i donjeg horizontalnog sprcga. Poto se kranska staza i
reetkasti paralelni nosaf, zbog razlif itih dimenzija poprenog preseka, pod oplerecenjem
razlitito deformiu, to ova dva nosara ne bi smela u polju

1
biti mcdusohno povczana, jer bi irme cllo do njihovog uvijanja time jc i tok sila u takvom
1
"sand ueastom" nosatu nejasan. Pri takvom njihovom 1.ajednif kom radu kranska staza se
rastere-

1
foje, a paralelni retkasti nosa i horizontalni spregovi se preopterecuju. Zbog toga poprena
ukrucenja treba postaviti samo kod oslonaca kranske staze.
Radi smanjenja pomeranja donjeg pojasa kranske staze njegova slobodna duzina ne bi trebalo
da bude ve6i od 12.0 m Zbog toga se kod kranskih staza iji su rasponi veci od 12.0 m izmedu
donjih pojaseva postavlja stabilizirajuci horizontalni spreg. Kod visokih limenih nosara
(preko 2.0 m visine) takooe treba postaviti po jedan horizontalan spreg u ravni gornjeg i donjeg
pojasa (sl. II- 136 c).
Kod rekktastih kranskih staza, zbog izvijanja pritisnutog pojasa uvek je potreban gornji
horizon talni spreg, a ako takve rtkaste kranske staze imaju visinu veeu od 2.0 m, tada
se takode preporu uje da se i u ravni donjeg pojasa postavi horizontalni spreg. Ova mera je
neophodna ikod kranskih staza na otvorenom zbog prijema dela opterecenja vetra na donji
pojas. Kod ovakvih kranskih staza na' otvorenom skoro uvek se mora postaviti jedan
paralelan vertikalan nosa kranskoj stazi.
Za horizontalne retkaste spregove u nivou gornjeg pojasa (spreg protiv bOCnih udara) i u
nivou donjeg pojasa upotrebljavaju se retkasti nosai sa istim poljima. Na st. II-137
prikazane su · razliite mogucnosti izvodenja. Prednost treba dati rtkastim konstrukcijama
na sl. II-137 a-f.

a) J>JSNZ121/1. e)

b) f)

c )1)J/t'JZtSJ/1_ g)

d Z:S:Z'?l h

L L
1 1

SI. 11 137 Razliciti sistemi horizontalnih spregova

Kod sprega sa ukdtenim dijagonalama, proral!un se ne moze sprovesti postupkom pri .kome
tapovi ispune (dijagonale) primaju samo site zatezanja, to nije korektno pri proraunu dinamiki
optereeenih spregova.
Pri proraunu presenih sila u tapovima reetkastog sprega protiv bOCnih udara treba nacrtati
uticajne linijeza tapove sprega,jer na njega deluje pokretno optereeenje od bOCnih udara
dizalica (u oba smera) uz eventualnc u e i reakcija fasadnih stubova u poduznom zidu od
dejstva vetra (sl. II-138). StavJjanjem vyzanog sistema pokretnih sila ±Hb i reakcije
fasadnog stuba ±Rw na
se
uticajne linije dobijaju merodavne presene sile za dimenzionisanje. u sastav sprega protiv
boenih udara uJazi samo deo kranske staze ito gornji pojas i deo rebra od 15t,. Kako se u praksi
Stapovi sprega esto izvode sa istim poprenim presecima, opterecivanje uticajnih linija nije
potrebno raditi, vec je dovoljno srafonati maksimnlne trnnsverzalne siJe iz kojih se mogu
dobiti merodavne presene sile u t;t.povima ispune.

15
 s
D

SI. 11-138 Odredivanje preseenih sila u stapovima sprega za boene udare

Pri dimenzionisanju sprega protiv bocnih udara od rebrastog Jima, posmatra se horizontalni
puni limeni nosac statickog sistema proste Hi kontinualne grede. Deljenjem merodavnog
momenta savijanja, dobijenog od vezanog sistema koncentrisanih sila (bOCni udari ±Hb )
ieventualno od reakcije fasadnog stuba u podufnom zidu ±Rw , sa otpornim momentom
sprega za bocne udare (rafirani deo na st. II-139) vi se kontrola napona.

!y

r= max MH
max Q l
Wy1

SI. 11-139 Merodavni presek za kontrolu napona kod sprega za bofoe udare od
rebrastog lima

Jedno od mogucih reenja konslru kcijskog ohlikovanja sprega protiv bocnih udara u vidu reet
kaste konstrukcije iod rchrastog lima prikawnu je na sl. 11-140.
1
 r
......................,.._.....-1 .
I II
' ...
I I
I ii
I 1'
I
I

;
I
I M =<
I
= = -=---= ===-- ...

SI. 11-140 Konstrukcijsko resenje sprega protiv boenih uda ra

a) min 250 b)
t
I
I
1§
--r-
I -, tminlOO min
I -
. 1 ,1.
_ _J
I

Sl. 11-141Zustilnu ogrudu revizlone staze

15
 Uz revizionu stazu na spregu za ne udare mora postojati i z&titna ograda prema sl. II-141.

8.10 Spregovi za koeenje

Glavni stubovi hala ukljeSteni su najcclee samou poprecnom pravcu. Kakooni u poduf nom pravcu
deluju kao pendel stubovi u svakom delu hale izmedu dilatacionih spojnica mora da postoji jedan
spreg za kocenje. Najbolje je kada se ugraduje u sredini svakog dilatacionog bloka jer se time
izbegavaju nepovoljni uticaji ad temperature i deformacije stubova, a pui sile kocenja se svodi na
najmanju mogucu meru. Spreg se dimenzionik na situ kocenja Hk koja iznosi 1npritiska tockova
koji koce (obicno su to dva tocka) iii na dejstvo udara dizalice u odbojnik zavisno od toga ta je
merodavno. Ovaj spreg se moze izvesti u vidu retkaste konstrukcije iii u vidu punog okvira
(sl. II-142).
a) b) c) d) ..Hk .. e)

SI. 11-142 Staticki sistemi spregova za prijem sila koeenja

Da bi seostvarili jasni nacini prenenja opterecenja, kranske staze ikonstrukcija sprega za

kocenje se razdvajaju (sl. II-142 a,b,f,g). Kod ovih reknja u sredini raspona kranske staze
predvidena je vertikalno pomerljiva konzolna veza, koja more da prenese site kocenja, a
konstruisana jetako da more da primi maksimalni ugib -kranske staze. Reknje na sl. II-142
cje nepovoljno iz razloga Sto SU dijagonalni tapovi sprega istovrcmeno i oslonci kranske
Staze, te se pri prolasku dizalice U njih unose dopunske sile. Kod sistema sa ukrtenim
dijagonalama (sl. II-142 d) sila u Stapovima ispune se sracunava kao:

Hk
S = +,
-2cosa '
a kod tapova ispu ne otpornih samo na zate7..anje:

Hk
S == +-
cosa

1
Spregovi sa K - ispunom manje ometaju popre<!ni saobraj ispod kranske staze od onih sa
ukrtenim dijagonalama. Kod K-sprega na sl. II-142 a da se kranska staza ne bi direktno oslanjala
na tapove sprega ubae!en je poseban horizontalni tap. Pri postavljanju nesimetrie!nog sprega od
ukrtenih dijagonala prema sl. II-142 e treba voditi rae!una da sredinji C!vor sprega nije bOCno
pridl"Zan za izvijanje uprano na ravan sprega. Stoga je neophodno ubaciti dopunski crtkasto
ozna<!en tap. Vrlo su popularni i sistemi u vidu portalnog ukruenja (sl. II-142 f, g) jer se njima
popree!ni saobraj minimalno ometa. Izvodenje ukruenja u obliku okvira na dva zgloba (sl. II-
142 h) se relativno retko primenjuje jer daje vei utrok C!elika od drugih sistema. Kod ovog
sistema svi elementi ukruenja umesto aksijalno rade na savijanje. Na sl. II-142 j predstavljen je
stub ukljeten u kransku stazu, a na sl. II-142 k V stub koji mofe da primi sile kocenja.
Sta se tie!e polofaja sprega za koe!enje, on se mofe postaviti u vi razlie!itih polofaja i to
samostalno iii u sklopu vertikalnog sprega u podufoom zidu. Najbolje renje je .aka se spreg za
kocenje nalazi direktno ispod kranske staze (sl. II-143 a), a vertikalni spreg u podufoom
zidu je nezavisna

a)

\
\
b}

SI. 11-143 Mogul:i poloiaji sprega za kocenje

konstrukcija. U protivnom uvek postoji momenat ekscentrie!nosti (sl. 11-143 c). Pri ekscentrie!
noj vezi sprega za kocenje moraju se glavni stubovi dimenzionisati na dopunsku silu (sl. II-144):

SI. 11-144 Ekscentrieni poloiaj sprega za kocenje

1
 Koci webroclnib bala u ravni srednjib stubova mogu postojati dva nezavisna sprega za kocenje
(bolje reknje) ili jedan zajednicki sl. II-143 b.
U industrijskim halama spregovi za korenje cesto se mogu povezati sa vertikalnim spregovima u
poduznim zidovima. Kao toje ranije vet reeeno spreg za korenje se postavlja u sredini hale i kao
takav moze da posluzi kako za prijem sila koeenja tako i za sputanje reakcija poprecnog krovnog
sprega i horizontalnog sprega uz kalkanski zid do temelja.Ove dve reakcije se vocle kroz kransku
stazu i zajedno sa silom koeenja spregom za koeenje sputaju do temelja. Reakcija poprecnog
krovnog sprega se do kranske staze sputa jendim malim vertikalnim spregom (sl. II-145).

popr ec ni krovni s k alkanski z1' d

\preg
Rp I _,,.- -.. - ..... .
- ..-.....
" \-----

- - --- .
/ '-..., Hi., ..... -.... ..... .....
--
-....
.... ...... R n• I
1
1 V'\
Rh
31i1
I - .
R i.. •. H .
11 . .

I
- I
. j '.
\
.
I \
..../!\.-
I .
\
1{ . \ I

....\
spreg Ll L k ranska staza
"
kocenie

lf-1
·\·
-
I/.
H k ranska staza
j \I
I .... 'i

I l·-l .
I.'r1.
•\J

SI. 11-145 Me8oviti sistem hale sa delimicnim vertikalnim spregom

Dijagonalni tapovi sprega za kocenjeuglavnom se rade ocl viedelnih tapova (ugaonici i U

profili)
ispajaju putem evornih Jimova neobradenim vijcima.

8.11 Uticaj dilatacionih spojnica na raspored spregova

Kako je ranije vet receno ukupna duZina i irina hale uslovljeni su tehnolokim uslovima u njoj.
Ako je hala znacajne irine iduzine, postoji realna opasnost ocl znacajnih deformacija elemenata
hale usled letnjih, zimskih pa i dnevnih temperaturnih promena. VeJicina temperaturnog
15
izdufenja
kako je poznato iznosi fl. = a L 61, gde je a koeficijent linearne dilatacije celika (a =
0.000012),

1
L je duzina, a N razlika temperature. Na sl. II-146 prikazan je prirast deformacije u
stubovima od sredine zgrade do njenih krajeva prouzrokovanih porastom temperature.
Stoga bi dugake hale trebalo podeliti na vik dilatacionih blokova (delova) sa dilatacionim
spojnicama izmedu njih.

11 L

SI. 11-146 Deformacija stubova usled promena temperatu re

Mak.simalna veliina dilatacionih blokova za eline konstrukcije, kod kojih se ne mora uzimati u
obzir temperaturna promena u podufoom pravcu uobirajeno iznosi oko 100 m, a za nadstrclnice
50 m. Velicina dilatacionog bloka bitno zavisi od toga da lise hala greje iiine, da Ii je zatvorena
iii nadstrenica, te u kojoj se klimatskoj zoni nalazi.
Najbolji nacin za formiranje dilatacionih spojnica u konstrukciji jeste upotreba udvojenog
(duplog) glavnog nosaca na mestu dilatacije na zajednickom temelju (npr. dva glavna stuba u
svakom redu i dva odgovarajuca krovna vezaca). U ovom sluraju, u skladu sa osnovnim
pravilom za unifikaciju elemenata industrijske hale, tezina linija dilatacione spojnice se poklapa
sa linijom rastera dok su ose glavnih stubova izmetene od ove linije za npr. 500 mm. Ovakav
naCin projektovanja omogu cava koricenje standardnih zidnih panela. Nekada, imajuci u vidu
raspored opreme, dilatacione
spojnice se mogu konstruisati pomoeu dodatnog kratkog polja umetnutog izmedu udvojenih
glavnih nosara. U ovom sluraju ose stubova ce se poklapati sa rasterom. Izrada dilatacionih

dilatac iona spojnica

Sl.11-147 Raspored spregova kod hala sa dilatacionom spojnicom

16
spojnica pomocu veza elemenata, koje doputaju pomeranje u podu:lnom pravcu (npr. pomoeu
ovalnih rupa) u praksi se pokazalo kao nedovoljno pouzdano rknje.
Pri rasporedivanju spregova u krovu, vertikalnih spregova i spregova za koenje u svakom
dilatacionom bloku predvideti takav raspored spregova kaodaje u pitanju zasebna hala (sl. II-
147).

9. GLAVNI NOSACI

9.1 Opste
Glavni nosai su deo noseee konstrukcije hala koji primaju uticaje sa krovne povrine, iz unu
tranjeg prostora (dizalice, podesti i sl.), dejstvo vetra na zidove, temperaturne i seizmike uticaje
i prenosi ih na temelje. Oni predstavljaju poprni noseci sistem i postavljaju se na medusobn6m
razmaku od 4.0 do 30.0 m zavisno od tipa upotrebljene roznjae, odnosno od vrste
tehnolookog procesa u hali. Savremene elifue konstrukcije hala, iz razloga vece fleksibilnosti,
zahtevaju vece razmake glavnih nosara. Po pravilu, ugraduju se medusobno paraleno na
jednak.im rastojanjima.
Za glavne nosaejednobrodnih hala mogu se upotrebiti razliiti statiki sistemi kao to su:
- sistemi sa zglobnom vezom krovnih vezara i stubova;
- sistemi sa pendel stubovima i podufnim spregom za stabilizaciju;
- okviri na tri zgloba sa iiibez zatege;
- okviri na dva zgloba sa iiibez zatege;
- ukljeteni okviri.
Za glavne nosae viebrodnih hala postoje j vece mogucnosti za razliite statike sisteme
od raznih tipova okvirnih sistema, do onih sa zglobnim vezama rigli i stubova uz mogucnost
dodavanja aneksa.
Prema nainu izrade glavni nosai mogu biti izvedeni kao puni nosai (limeni iii zavareni),
kao rcletkasti nosai iii u kombinovanoj izradi sa brojnim kombinacijama rcletkastih i punih
nosara.
lzbor statikog sistema kao i konstruktivnog re!anja zavisi od velikog broja faktora od uticaja
kao to su: namena i reZim korienja objekta, arhitektonsko reknje, uslovi mikrolokacije
(geome haniki, klimatski i seizmiki), estetski i ekonomski zahtevi.

9.2 Staticki sistemi sa zglobnom vezom krovnog vezaca i

stubova jednobrodnih hala

9.2.1 Sistemi sa zglobnom vezom krovnih vezaca i stubova

Kod ovih sistema jedan ili-eba stuba ukljteni su u temelj, pajena taj nain glavni nosa
sposoban za prijem svih horizontalnih silo upravnih na podu:lnu osu hale. Krovni vezai su
zglobno oslonjeni na stubove pa im je na taj nain omogucena rotacija na mestu
oslanjanja. Vezai mogu biti retkasti iii puni .zavisno od raspona. Principijelno treba te7.iti
primeni reetkastih sistema s obzirom na dobro iskoricenje materijala aksijalno opterecenih

1
tapova, pa se na taj nain dobijaju