9.

NUMERIČKE ABERACIJE
HROMOZOMA -
ANEUPLOIDIJE.

Doc. dr Jelena Najdanović

jnajdanovic.genetika@gmail.com
jelena.najdanovic@medfak.ni.ac.rs
školska 2021/2022. godina
 Aneuploidije

• Aneuploidije su druga velika kategorija aberacija hromozoma kod kojih je

broj hromozoma abnormalan. Predstavljaju odstupanja od normalnog broja
hromozoma unutar hromozomskog seta usled gubitka ili viška jednog ili
većeg broja hromozoma.

• Generalno, aneuploidni set hromozoma razlikuje se od normalnog

hromozomskog seta za samo jedan ili mali broj hromozoma.

• Nomenklatura aneulodija zasniva se na broju kopija specifičnog hromozoma

u aneuploidnoj ćeliji.

• Somatske ćelije su normalno dizomične, odnosno imaju po dva homologna

hromozoma u okviru svakog homolognog hromozomskog para.

• Gameti su normalno monozomični, što znači da imaju po jedan hromozom

svakog tipa.
 Aneuploidije u somatskim ćelijama
• Prema broju prisutnih homolognih
Normalan broj hromozoma
hromozoma, aneuploidije u somatskim
ćelijama mogu biti sledeće: DIZOMIJA 2n
2n = 8

Broj hromozoma Naziv aneuploidije

Aneuploidija
2n + 1 Trizomija
2n – 1 Monozomija NULIZOMIJA
2n –2
2n + 2 Tetrazomija
MONOZOMIJA
2n –2 Nulizomija 2n –1

2n + 1 + 1 Dvostruka trizomija DVOSTRUKA

MONOZOMIJA
2n + 2 + 2 Dvostruka tetrazomija 2n –1 –1

2n – 1 – 1 Dvostruka monozomija TRIZOMIJA

2n + 1

2n – 2 – 2 Dvostruka nulizomija TETRAZOMIJA

2n + 2

DVOSTRUKA
TETRAZOMIJA
2n + 2 + 2
 Aneuploidije u gametima
1. 2. 3. 4.
• Prema broju prisutnih hromozoma, MONOZOMIJA
aneuploidije u gametima mogu biti n
(n = 4)
sledeće:
Broj hromozoma Naziv aneuploidije DIZOMIJA
n+1
n+1 Dizomija
n–1 Nulizomija NULIZOMIJA
n-1
n+2 Trizomija
n+3 Tetrazomija
TRIZOMIJA
n+1+1 Dvostruka dizomija n+2

n–1–1 Dvostruka nulizomija

n+2+2 Dvostruka trizomija
DVOSTRUKA
DIZOMIJA
n+1+1

DVOSTRUKA
NULIZOMIJA
n -1 - 1
 Aneuploidije kod čoveka

• Gubitak ili višak hromozoma uglavnom dovode do spontanih pobačaja ili

poremećaja normalog razvića koje je praćeno brojnim malformacijama.
Generalno, gubitak hromozoma je štetniji od viška.
• Monozomije autozoma su letalne i uvek se završavaju spontanim pobačajem.
Jedina monozomija kompatibilna sa preživaljavanjem je monozomija X
hromozoma u ženskom polu (45, XO).
• Trizomije autozoma su uglavnom letalne. Ukoliko postoje kod živorođene
dece, praćene su mentalnom retardacijom i velikim telesnim malformacijama.
• Tetrazomije i polizomije autozoma su letalne.
• Aneuploidije kod kojih je broj polnih hromozoma abnormalan dovode do
slabije izraženih anomalija u odnosu na aberacije autozoma. Trizomije,
tetrazomije i polizomije polnih hromozoma se preživljavaju, ali uglavnom uz
manje ili veće poremećaje u gametogenezi i promenama u fenotipu.
 Aneuploidije koje su posledice grešaka u mejozi

• Aneuploidije nastaju usled grešaka tokom gametogeneze u

mejozi ili postzigotno u mitozi. Greške se uglavnom javljaju
zbog nerazdvajanja homolognih hromozoma ili sestrinskih
hromatida.

• Kada je reč o aneuploidijama koje nastaju usled grešaka tokom

gametogeneze u mejozi, nerazdvajanja hromozoma se mogu
smatrati primarnim ili sekundarnim.

• Primarno nerazdvajanje hromozoma se dešava kada je

gonija (spermatogonija, oogonija) normalna, diploidna (2n
broj hromozoma), a nastanu aneuploidni gameti.

• Sekundarno nerazdvajanje hromozoma se dešava kada

je gonija aneuploidna, pa nastanu takođe aneuploidni
gameti.
 Aneuploidije koje su posledice grešaka u mejozi -
PRIMARNO NERAZDVAJANJE

• Primarnim nerazdvajanjem se smatra:

• nerazdvajanje homolognih hromozoma u anafazi I

mejotičke deobe, koje je ujedno i najčešći tip primarnog
nerazdvajanja

• nerazdvajanje sestrinskih hromatida u anafazi II

mejotičke deobe i

• nerazdvajanje homolognih hromozoma u anafazi I

mejotičke deobe paralelno sa nerazdvajanjem sestrinskih
hromatida u anafazi II mejotičke deobe.
 Normalno razdvajanje homolognih hromozoma i
sestrinskih hromatida tokom mejoze
DIPLOIDIJA,
DIZOMIJA

Primarna gonocita 2n (46,XX ili 46,XY)

HAPLOIDIJA, MEJOZA I
MONOZOMIJA razdvajaju se homologni hromozomi

Sekundarne gonocite n (23,X ili 23, Y)

HAPLOIDIJA, MEJOZA II
MONOZOMIJA razdvajaju se sestrinske hromatide

Gameti n (23, X ili 23,Y)

Nerazdvajanje homolognih hromozoma u anafazi mejoze I

Primarna gonocita 2n (46,XX ili 46,XY)

MEJOZA I
ne razdvajaju se homologni hromozomi

n + 1 = 24 n - 1 = 22
Sekundarne gonocite
MEJOZA II
razdvajaju se sestrinske hromatide

n + 1 = 24 n + 1 = 24 n - 1 = 22 n - 1 = 22
Dizomični gameti Nulizomični gameti
 Nerazdvajanje homolognih hromozoma u anafazi mejoze I

• Nerazdvajanje homolognih hromozoma u anafazi I mejotičke deobe događa se:

• ukoliko izostane formiranje sinaptičkog kompleksa i hijazmi, što predstavlja asinapsis ili
• ukoliko se nakon sparivanja homolognih hromozoma sinaptički kompleks ili hijazme
rastave pre vremena, što predstavlja desinapsis.
• I u slučaju asinapsisa i u slučaju desinapsisa, oba hromozoma jednog homolognog para ulaze u
metafaznu ploču kao univalenti, pa njihove centromere mogu da se orijentišu ka istom polu
deobnog vretena.
• Ukoliko se nerazdvajanje homolognih hromozoma u anafazi I mejotičke deobe desi bilo u
spermatogenezi, bilo u oogenezi, ne mogu se dobiti normalni, monozomični gameti.
• Asinapsis i desinapsis mogu biti posledica razlike u veličini heterohromatičnih regiona
homolognih hromozoma.
• Pored navedenih mehanizama, postoje fiziološki faktori koji mogu poremetiti normalnu
organizaciju i funkcionisanje deobnog vretena. Usled nefunkcionisanja deobnog vretena
dolazi do zaostajanja hromozoma tokom kretanja u anafazi mejoze I, što za konačnu posledicu
ima nastanak aneuploidnih gameta.
Nerazdvajanje sestrinskih hromatida u anafazi mejoze II

Primarna gonocita 2n (46,XX ili 46,XY)

MEJOZA I
razdvajaju se homologni hromozomi

n = 23 n = 23
Sekundarne gonocite
MEJOZA II
ne razdvajaju se sestrinske hromatide

n +1 = 24 n - 1 = 22 n = 23 n = 23
Dizomičan gamet Nulizomičan gameti Monozomični gameti
 Nerazdvajanje sestrinskih hromatida u anafazi mejoze II

• Nerazdvajanje sestrinskih hromatida tokom anafaze mejoze II

takođe može biti uzrok stvaranja dizomičnih i nulizomičnih
gameta.
• U oogenezi, mogu nastati samo dizomični i nulizomični
gameti.
• U sprematogenezi se pored aneuploidnih dizomičnih i
nulizomičnih gameta mogu formirati i normalni,
monozomični gameti.
 Nerazdvajanje homolognih hromozoma u anafazi mejoze I paralelno
sa nerazdvajanjem sestrinskih hromatida u anafazi mejoze II.

Primarna gonocita 2n (46,XX ili 46,XY)

MEJOZA I
ne razdvajaju se homologni hromozomi

n + 1 = 24 n - 1 = 22
Sekundarne gonocite MEJOZA II
ne razdvajaju se sestrinske hromatide

1. mogućnost

n + 3 = 26 n - 1 = 22 n - 1 = 22 n - 1 = 22
Tetrazomičan gamet Nulizomični gameti
ili... (nastavak je na sledećem
 Nerazdvajanje homolognih hromozoma u anafazi mejoze I
paralelno sa nerazdvajanjem sestrinskih hromatida u anafazi
mejoze II.
MEJOZA II
ne razdvajaju se sestrinske
hromatide

2. mogućnost

n + 2 = 25 n = 23 n - 1 =22 n - 1 =22
Trizomičan gamet Monozomičan gamet Nulizomični gameti MEJOZA II
ne razdvajaju se sestrinske
ili hromatide

3. mogućnost

n + 1 = 24 n + 1 = 24 n - 1 = 22 n - 1 = 22
Dizomični gameti Nulizomični gameti
 GAMETI ZIGOTI

x
2n – 1 = 45
n-1 n

x 2n = 46
Oplođenje
nulizomičnih, n n
normalnih
monozomičnih,
dizomičnih,
trizomičnih i x
tetrazomičnih 2n + 1 = 47
gameta normalnim n+1 n
monozomičnim

x
n+2 n 2n + 2 = 48

x
2n + 3 = 49
n+3 n
 Nerazdvajanje homolognih hromozoma u anafazi mejoze I
paralelno sa nerazdvajanjem sestrinskih hromatida u anafazi
mejoze II.

• Ako se paralelno sa nerazdvajanjem homolognih hromozoma u

mejozi I desi i nerazdvajanje sestrinskih hromatida u mejozi II,
mogu se očekivati sledeći tipovi gameta:
• nulizomični
• normalni monozomični
• dizomični
• trizomični
• tetrazomični
• Navedeni tipovi gameta se mogu očekivati i u spermatogenezi u
oogenezi.
 Aneuploidije koje su posledice grešaka u mejozi -
SEKUNDARNO NERAZDVAJANJE

• Sekundarno nerazdvajanje je karakteristično samo za one

aneuploidije kod kojih je fertilnost očuvana (npr. osobe
kariotipa 47, XXX ili 47, XYY). Ovaj tip nerazdvajanja se
dešava isključivo u mejozi I.

• Kao posledica sekundarnog nerazdvajanja, od aneuploidne

gonije nastaju aneuploidni, ali i normalni gameti.

• Empirijski procenat rađanja dece normalnog kariotipa i fenotipa

je veći nego što bi se očekivalo na osnovu teorijske verovatnoće
dobijanja euploidnih gameta.
 Aneuploidije koje su posledice grešaka u mejozi -
SEKUNDARNO NERAZDVAJANJE

Primarna spermatocita 47, XYY

1. mogućnost
MEJOZA I

MEJOZA II

ili... (nastavak je na
sledećem slajdu)
24, XY 24, XY 23, Y 23, Y
 Aneuploidije koje su posledice grešaka u mejozi -
SEKUNDARNO NERAZDVAJANJE

Primarna spermatocita 47, XYY

2. mogućnost
MEJOZA I

MEJOZA II

23, X 23, X 24, YY 24, YY

 MIKSOPLOIDIJA - MOZAICIZAM I
HIMERIZAM
• Miksoploidija predstavlja postojanje dve ili više genetički različitih ćelijskih linija u
jednom organizmu. Različite populacije ćelija uglavnom nastaju od jednog zigota što
predstavlja mozaicizam. Retko, osoba može imati različite populacije ćelija koje potiču od
različitih zigota što predstavlja himerizam.

• Različita genetička
konstitucija
• Isto genetičko poreklo Jedan zigot
greška u
mitotičkoj
deobi zigota

Mozaik

• Različita genetička Fuzija

konstitucija dva
• Različito genetičko zigota ili
Dva zigota razmena
poreklo
ćelija

Himera
 MOZAICIZAM
nerazdvajanje hromozoma tokom mitoze u postzigotnom periodu

• Mozaicizam je pojava dve ili više ćelijskih linija sa različitim brojem hromozoma
poreklom od istog zigota koja nastaje usled nerazdvajanja hromozoma tokom
mitoze u postzigotnom periodu. U mozaicizmu se pored aneuploidnih može naći i
ćelijska linija sa normalnim brojem hromozoma.

• Kod mozaicizma sa različitim

brojem autozoma, obično se
nalaze normalna i trizomična
ćelijska linija, jer ćelijska linija sa
monozomijom autozoma
uglavnom završava letalno.
Normalna ćelija kariotipa 46, XX
• Mozaicizmi koji su posledica
razlika u broju gonozoma su
mnogo složeniji i za njih je
karakteristično postojanje više
ćelijskih linija, uključujući i Nedostaje
monozomičnu. X hromozom

Ćelija koja je postzigotno ostala bez X hromozoma kariotipa 45, X0 Hromozomski mozaicizam 46,
XX/45,XO
 MOZAICIZAM
nerazdvajanje hromozoma tokom mitoze u postzigotnom periodu
• Mozaicizam može nastati u toku embriogeneze ili kao posledica mitotskog
nerazdvajanja hromozoma posle rođenja u procesima starenja ili maligne
transformacije ćelija.

• Mozaicizam tokom embriogeneze nastaje zbog poremećaja funkcionisanja deobnog

vretena koje je praćeno zaostajanjem hromatida u anafazi mitoze.

• Usled nerazdvajanja sestrinskih hromatida u anafazi prve mitotičke deobe zigota,

nastaju dve aberantne ćelijske linije.
• Ukoliko do nerazdvajanja sestrinskih hromatida dolazi u drugoj mitotičkoj deobi
zigota ili kasnijim mitotičkim deobama tokom embriogeneze, pored aberantnih
može nastati i normalna ćelijska linija.

• Stadijum embrionalnog razvića u kojem se nerazdvajanje sestrinskih hromatida

dogodilo ima glavni uticaj na to kakve će biti fenotipske posledice mozaicizma.
Prema tome, što ranije tokom embrionalnog razvića nastanu aneuploidne ćelije, veći
broj ćelija u organizmu će biti aneuploidan. Što je veći broj aneuploidnih ćelija,
posledice po fenotip su teže. Nasuprot tome, kada je broj aneuploidnih ćelija mali,
njihov uticaj na fenotip je minimalan.
 MOZAICIZAM
kao posledica nerazdvajanja sestrinskih hromatida u anafazi prve mitotičke deobe
zigota

Dizomični zigoti, 2n

Normalno razdvajanje Greška u prvoj deobi brazdanja -

nerazdvajanje sestrinskih hromatida

Blastomere

2n 2n 2n + 1 2n - 1

Normalne, diploidne MOZAICIZAM, trizomična

somatske ćelije i monozomična ćelijska
linija
 MOZAICIZAM
kao posledica nerazdvajanja sestrinskih hromatida u drugoj mitotičkoj deobi zigota ili kasnijim
mitotičkim deobama tokom embriogeneze

Dizomični zigoti, 2n

Prva
deoba brazdanja

2n blastomera 2n blastomera
S (interfaza) Replikacija
S (interfaza)

2n blastomera 2n blastomera
Druga
deoba brazdanja

2n blastomera 2n blastomera 2n +1 blastomera 2n -1 blastomera

 HIMERIZAM

• Himerizam se definiše kao postojanje dve ili više ćelijskih linija

poreklom od dva ili više zigota kod jedne osobe. Ove ćelijske
linije imaju i različitu genetičku konstitucija i različito genetičko
poreklo.
• Kod čoveka postoje dve vrste himera: dispermične i krvne.
• Dispermične himere, nastaju kao posledica dvostruke oplodnje
jer dva genetički različita spermatozoida oplode dve jajne ćelije i
nastaju dva zigota koja se spajaju u jedan embrion.
• Krvne himere nastaju zbog razmene hematopoetskih ćelija
između dizigotnih blizanaca u uterusu. Kao posledica, doći će do
razvoja dve različite populacije ćelija krvi kod istog organizma.
 UNIPARENTALNA DIZOMIJA
• Normalno je da svaka osoba nasledi po jedan hromozom iz svakog homolognog
hromozomskog para od oba roditelja. Međutim, neke osobe mogu naslediti oba
hromozoma nekog homolognog para od jednog roditelja, što predstavlja
uniparentalnu dizomiju.
• Javlja se u dve varijante:
• Uniparentalna heterodizomija nastaje zbog nerazdvajanja homolognih
hromozoma u mejozi I. Tada nastaje dizomičan gamet i nakon oplođenja
zigot će imati trizomiju. Tokom brazdanja, zigot može izgubiti jedan
hromozom. Ako npr. izgubi hromozom poreklom od oca, onda u ćeliji
ostaju dva ista hromozoma poreklom od majke i to od oba homologa iz para
(zato je heterodizomija).
• Uniparentalna izodizomija nastaje zbog nerazdvajanja sestrinskih
hromatida u mejozi II. Tada takođe nastaje dizomičan gamet, a nakon
oplođenja trizomičan zigot. Ako zigot npr. izgubi hromozom poreklom od
oca, ostaju mu dva ista poreklom od majke i to od jednog istog hromozoma
(zato je izodizomija).
• Problem kod uniparentalne dizomije može se javiti zbog genomskog imprintinga, pojave da aktivnost
gena zavisi od toga da li je on nasleđen od oca ili majke.
UNIPARENTALNA HETERODIZOMIJA
UNIPARENTALNA IZODIZOMIJA
 ETIOLOGIJA ANEUPLOIDIJA

• Jonizujuće zračenje
• Različiti hemijski agensi
• Virusi

• Autoimunske bolesti majke

• Starost majke
• U prilog genetičkih uzroka aneuplodija govore porodice sa više dece, kod kojih
postoji isti tip aneuploidije ili učestali spontani pobačaji uzrokovani takvim tipom
aneuploidije.
 REZIME
• Aneuploidije su odstupanja od normalnog broja hromozoma unutar hromozomskog seta usled gubitka ili
viška jednog ili većeg broja hromozoma. Nomenklatura aneulodija zasniva se na broju kopija specifičnog
hromozoma u aneuploidnoj ćeliji.
• Somatske ćelije su normalno dizomične, a gameti su normalno monozomični.
• Kod čoveka, monozomije, tetrazomije i polizomije autozoma su letalne. Trizomije autozoma su uglavnom
letalne, ukoliko postoje kod živorođene dece, praćene su mentalnom retardacijom i velikim telesnim
malformacijama. Jedina monozomija kompatibilna sa životom je monozomija X hromozoma u ženskom
polu. Trizomije, tetrazomije i polizomije polnih hromozoma se preživljavaju.
• Aneuploidije nastaju ili tokom gametogeneze usled grešaka u mejozi ili postzigotno u mitozi.
• U odnosu na to da li gonija ima normalan kariotip ili je aneuploidna, nerazdvajanje u mejozi može biti
primarno ili sekundarno. Primarno nerazdvajanje hromozoma se dešava kada je gonija diploidna (2n), a
nastanu aneuploidni gameti, kao posledica nerazdvajanja u bilo kojoj mejotičkoj deobi, posebno ili u obe
istovremeno. Sekundarno nerazdvajanje hromozoma se dešava kada je gonija aneuploidna, pa mogu da
nastanu takođe aneuploidni gameti i događa se isključivo u mejozi I.
• Miksoploidija predstavlja postojanje dve ili više genetički različitih ćelijskih linija u jednom organizmu.
Uglavnom, različite populacije ćelija nastaju od jednog zigota što predstavlja mozaicizam. Retko, osoba
može imati različite populacije ćelija koje potiču od različitih zigota što predstavlja himerizam.
• Uniparentalna dizomija je pojava nasleđivanja oba hromozoma nekog homolognog para od jednog
roditelja. Javlja se u dve varijante, a to su uniparentalna heterodizomija i uniparentalna izodizomija.
• Nerazdvajanja hromozoma u mejozi i mitozi nastaju usled delovanja sredinskih i genetičkih faktora.