NOVI VEK

PRUSKI, AUSTRIJSKI I NEMAČKI

GRAĐANSKI ZAKONIK
 PRUSKI GRAĐANSKI ZAKONIK
 Donošenje PGZ

-Fridrih II Veliki dao smernice za izradu – zakonik koji će obezbediti unifikaciju prava
zasnovanog na razumu; takođe odredbe su morale da budu izrazito jasne, precizne i
detaljne
- cilj: da svaki građanin može da ih razume i da nema mesta različitim tumačenjima
od strane sudija, advokata i profesora prava
- kralj je zabranio da na kodifikaciji rade profesori prava
- tadašnji kancelar je sastavio deo o licima, stvarima i obligacijama, ali je preminuo
- preuzima novi kancelar, Karl Gotlib Švarc, koji je bio pravnik praktičar
- zakonik završen pod Fridrihom Vilhelmom II: Pruski opštezemaljski zakonik 1794.

 Izvori PGZ

1. opšte nemačko privatno pravo

2. običajno pravo
3. sudska praksa pruskih sudova
  Zašto se PGZ ne može smatrati modernom kodifikacijom?

1. obim – kodifikacija je preobimna (17.000 paragrafa) i predetaljna

2. sadržaj – moderne kodifikacije se fokusiraju samo na jednu granu prava; PGZ je
sadržao privatno pravo, javno pravo sa krivičnim i ustavnim, odnose prema crkvi,
feudalne privilegije...
3. izražena društvena nejednakost – različita prava u zavisnosti od staleške pripadnosti
4. kazuističnost

Frederik
II Veliki
 AUSTRIJSKI GRAĐANSKI ZAKONIK
 Donošenje AGZ

• Marija Terezija: - reforme (centralizacija vlasti i učvršćivanje apsolutne vlasti monarha)

- formirana prva komisija za izradu građanskog zakonika koji bi važio na
tlu svih habzburških naslednih zemalja i za sve građane jednako
/suzbijanje pravnog partikularizma/
- Codex Theresianus, preopširan i nejasan – odbijen X

• Josif II: - još veće reforme na teret feudalnih privilegija, a u korist građanstva
- Patent o toleranciji 1781
- nastavljen rad na kodifikaciji, Jozefinski kodeks – samo materija o licima

• Leopold II: - nova komisija

• Franc II: - tek sa Francom fon Cajlerom na čelu komisije sastavljen je zakonik pod jakim
uticajem prosvetiteljstva i Kantovog učenja
- Opšti građanski zakonik za nemačke nasledne zemlje 1811.

 Izvori AGZ

1. rimsko pravo 4. opšte nemačko pravo

2. prirodno pravo 5. staro feudalno partikularno
3. kanonsko pravo pravo pokrajina
 Odlike i izgled AGZ
-napušta pandektnu podelu i usvaja
institucionalnu:
I lica – statusno i porodično pravo
II svojina, nasledno pravo, kontraktne i
deliktne obligacije
III opšte ustanove vezane za lična prava
i stvari + deo obligacionog prava
• razumljiviji u odnosu na prethodne
nacrte, ali i dalje komplikovan
• istovremeno i moderan i konzervativan
(npr. dobar položaj žene, ali i dalje je
važeći samo crkveni brak i postoji
Morgengabe)
• kod kupoprodaje potrebni i pravni
osnov i način sticanja da bi se prenela
svojina (iustus titulus + modus
acquirendi)
• koncizan, malog obima, samo opšta
pravila, dosta prepušteno sudijama da
tumače u skladu sa prirodnim pravom i
zdravim razumom

* noveliran: Slovenija i Dalmacija

* pandektna podela: opšti deo, stvarno, obligaciono,
* nenoveliran: Hrvatska i
porodično i nasledno pravo
Slavonija
* institucionalna podela (Gaj): lica, stvari i tužbe/akcije
* osnov za presađivanje prilikom
sastavljanja SGZ 1844.
 NEMAČKI GRAĐANSKI ZAKONIK

 Donošenje NGZ

- Nemačka je jako kasno dobila zakonik – prvo što je do ujedinjenja došlo tek 1871, a
onda i zbog uticaja istorijskopravne škole
- rad na kodifikaciji je imao dve faze:
1. na čelu komisije za izradu prvog nacrta bio je Bernhard Vindšajd;
primedbe: nejasan, apstraktan, ima previše rimskog prava, a
premalo nemačkog
2. druga komisija je revidirala nacrt i izmenila ga uglavnom stilski

- gotov 1896. ali je Nemački građanski zakonik stupio na snagu tek 1900. (Vilhelm II)
 Izgled i osobine NGZ
- komplikovan, nejasan i obiman
- uticaj rimskog: obligacije; uticaj nemačkog: porodično
i nasledno
- pandektna sistematika:
I opšti deo (osnovni pojmovi privatnog prava: subjekt

prava, pravna i poslovna sposobnost, pravni poslovi,

definicija stvari,pravni akti...)
II obligaciono pravo
III stvarno pravo
IV porodično pravo
V nasledno pravo

VI međunarodno privatno pravo (utvrđivanje koje

pravo je nadležno za rešavanje spora sa inostranim
elementom)
 Novine u NGZ A B
C
1. objektivna odgovornost za opasne stvari
2. ugovor u korist trećih lica
3. apstraktni pravni poslovi (ne vidi se kauza)
4. hartije od vrednosti
5. objektivna koncepcija državine (dovoljna je samo faktička vlast, ne i volja)

 Sfere uticaja NGZ

• Japanski građanski zakonik

• Brazilski građanski zakonik
• Grčki građanski zakonik
• Građanski zakonik Lujzijane