Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A.

Takači)

TEORIJA analiza 1

Uvod

1.1 Skupovi

Skup je osnovni pojam u matematici. Skupovi se obeležavaju velikim slovima latinice, na

primer Skup je poznat ako je poznato pravilo, ograničenje ili osobina
na osnovu koje možemo odrediti sve njegove elemente. Elemente skupa obeležavamo
malim slovima latinice, na. primer . Ako element pripada (resp. ne
pripada) skupu , to pišemo (resp, ). Ako element ima osobinu , tada to
označavamo sà . Skup elemenata sa osobinom pišemo .
Skup je podskup skupa , što pišemo , ako svaki element skupa pripada skupu
, tj.

Prazan skup , tj. skup koji nema elemenata, se može definisati kao . Za
proizvoljan skup vazi da je prazan skup njegov podskup. Ako je i , tada
kažemo da su i jednaki skupovi i pišemo

Za nas će najvažniji biti skupovi brojeva: (skup prirodnih brojeva), (skup celih
brojeva), Q (skup racionalnih brojeva), (skup realnih brojeva) i C (skup kompleksnih
brojeva), za koje važi

Osnovne operacije sa skupovima su:

 unija skupova: ;
 presek skupova ;
 razlika skupova ;
 komplement skupa ,
Gdje je U univerzalni skup koji ima osobinu da za sve skupove . sa kojima
radimo, važi Ako je , tada kažemo da su skupovi i
disjunktni.

1
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

Neka su dati neprazni skupovi i . Tada je uređeni par elemenata i

definisan kao skup sa dva elementa na sledeći način:

Dekartov proizvod skupova i , u oznaci , je skup svih uređenih parova ,

gdje je i tj.

Kažemo da se između skupova i može uspostaviti uzajamno jednoznačno

preslikavanje ako svakom element skupa odgovara jedan i samo jedan element skupa
I obrnuto, svakom elementu skupa Y odgovara jeddan element skupa . U tom
slučaju kažemo da su skupovi i ekvivalentni, što pišemo .

Skup je konačan ako postoji takvo da je . Skup koji nije konačan

je beskonačan. Skup je prebrojiv ako je . Svi skupovi brojeva u (1.1) su
beskonačni, skupovi su prebrojivi, a skupovi i nisu prebrojivi.

Definicija 1.1. Relacija na nepraznom skupu je podskup skupa , tj. Elementi ρ

su uređeni parovi čiji su i prvi i drugi element iz skupa .
Ako uređeni par pripada skupu , tada pišemo i kažemo da
su i u relaciji Relacija može imati i neke od sledećih važnih osobina:

 refleksivnost ;
 simetričnost:
 antisimetričnost: : ;
 tranzitivnost: x .
Relacija na skupu ie relacija ekvivalencije ako je refleksivna, simetrična i
tranzitivna. Relacija na skupu je relacija poretka ako je refleksivna,
antisimetrična i tranzitivna.
U svim skupovima brojeva., jednakost je relacija ekvivalencije. Također je
kongruencija po modulu za proizvoljno relacija ekvivalencija na N.

U skupu realnih brojeva R relacija manje ili jednako i veće ili jednako ( ) su
relacije poretka. Ako je istovremeno i , tada pišemo ili, ekvivalentno,

1.1. Pokazati sledeće osobine operacija na skupovima:

 zakon idempotencije: ;
 zakon komutacije: ;

2
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

 zakon asocijacije: ;
 zakoni dislribucije: ,
;
 zakon apsorpcije: ;
 ;

 De Morganovi zakoni: .
Sa U je označen univerzalni skup.

Pokazaćemo drugi De Morganov zakon:

1.2 Matematička indukcija

U skupu prirodnih brojeva važi princip matematičke indukcije:

Neka je podskup skupa prirodnih brojeva koji sadrži broj 1 i za svaki element
važi , Tada je , tj. skup se poklapa sa skupom prirodnih brojeva .

Princip matematičke indukcije koristimo za dokaz raznih formula koje važe za sve
prirodne brojeve počev od nekog n, najčešće od broja 1. Taj postupak dokazivanja se
sastoji iz tri dela:

1 dokaz da je formula tačna za , (ili za neko početno );

2 pretpostavka da je formula tačna za ;
3 dokaz da je formula tada tačna za .
Na osnovu principa matematičke indukcije sada sledi da je skup onih vrednost
koje zadovoljavaju dato tvrđenje u stvari skup svih prirodnih brojeva,
(eventualno počev od nekog ).

1.11. Pokazati sledeće nejednakosti za :

a) (Bernulijeva nejednakost)
b) (uopštena Bernulijeva
nejednakost), gde je , i svi su istog znaka

a) Za imano x, Pretpostavimo da je nejodnakost tačna

i :

3
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

b) Za nejednakost je očevidna. Pretpostavimo da je nejednakost tačna za .

'T'ada jezbog uslova .

1.13. Izrazi

predstavljaju respektivno aritmetičku, geometrijsku i harmonijsku sredinu brojeva

. Pokazati sledeće nejedankosti;

a) √ ;
b) √ .

Primedba: Nejednakosti a) i b) predstavljaju vezu između aritmetičke, geometrijske i

harmonijske sredine za . Specijalno je za
.

Primetimo da jednakosti u a) i b) imamo samo u slučaju kada je .

Rešenja

√ √
a) Za imamo √ .
Pretpostavimo da je nejednakost tačna . Tada

4
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

Prema tome je:

√
√
√

Ako označimo sa i , dobijamo

√
√

( )

( )

( )

( )

b) Na osnovu a) za brojeve , imamo,

√
√

1.3 Apsolutna vrednost

Definicija 1.2 Apsolutna vrednost realnog broja a se definiše kao

1.4 Skup R kao potpuno uređeno polje

Prikazaćemo sada aksiomatsko zadavanje realnih brojeva.

Neka je skup zatvoren u odnosu na operacije sabiranja i mnożenja

(.) ( , i zbir i proizvod bilo koja dva elementa iz je element skupa R). Na osnovu

5
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

sledeće tri aksiome:

(R1) (asocijativnost sabiranja);
(R2) (postojanje neutralnog elementa za
sabiranje);
(R3) (postojanje inverznog elementa
za sabiranje),
skup čini grupu u odnosu na sabiranje, a ako se doda aksioma
(R4) ( (komutativnost sabiranja),
tada postaje Abelova ili komutativna grupa.

(R5) =x (asocijativnost množenja);

(R6) (pcstojanje neutralnog elementa za
množenje);
(R7) (postojanje inverznog
elementa za mnożenje);

(R8)
(komutativnost množenja).
Prethodnih osam aksioma sa aksiomom
(R9) (distributivnost
mnozženja u odnosu na sabiranje),
čine da struktura ( ), tj. skup u odnosu na operacije sabiranja nnoženja, čini
polje.
skupu definisana je i binarna relacija manje ili jednako pomoću sledećih pet
aksioma:
(R10) (refleksivnost binarne relacije );
(R11) (tranzitivnost binarne relacije );
(R12) (antisimetrija binarne relacije );
(R13) ( (uporedivost);
(R14)
(kompatibilnost relacije u odnosu na sabiranje);
(R15)
(kompatibilnost relacije u odnosu na mnożenje);
Prethodnih petnaest aksioma definišu skup sa operacijama sabiranja i mnożenja i
relacijon kao uredjeno polje.
Konaćno, imamo aksiomu
(R16) Neka su i dva neprazna podskupa skupa sa osobinom

Tada postoji takav da je

6
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

Ovih šesnaest aksioma odredjuju R kao kompletno uređeno polje. Primetimo da skup
racionalnih brojeva, Q, zadovoljava prvih petnaest, ali ne i zadnju šesnaest aksiomu.
Uvedimo još neke pojmove vezane za skup realnih brojeva.

 broj je donje ograničenje nepraznog skupa ako važi

 Skup je ograničen odozdo ako ima bar jedno donje ograničenje.

 Najveće donje ograničenje skupa (ili: infimum skupa ) je broj za
koji važe uslovi:
(t.j. je donje ograničenje skupa );
.

 Infimum skupa . koji pripada skupu se naziva minimum skupa .

 Broj jo gornje ograničenje nepraznog skupa ako važi:
.
 Skup R je ogrniičen odozgo ako ima bar jedno gornje ograničenje.
 Najmanje gornje ograničenje skupa (ili: supremum skupa ) je broj
za koji važe uslovi:
(tj. s je gornje ograničenje skupa
.
 Supremum skupa koji pripada skupu se naziva maksimum skupa
 Skup , je ograničen ako je ograničen sa donje sa gornje strane.
Važni podskupovi skupa su intervali na krajnjim tačkama a , gde je

 Otvoren interval je
 Zatvoren interval je
 Intervali su i skupovi i

Primetimo da su svi ovi intervali ograničeni. Neograničeni intervali su sledeći

skupovi:
 i
 i
 .

7
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

Teorema 1.1 Arhimedova teorema

Za svako i , postoji tako da važi .

1.29. Kantorova teorema

Teorema 1.2 Neka je za svako dat zatvoren inlerval neka povlači

. Tada je .

1.5 Skup R kao topološki prostor

Definicija 1,3. Okolina tačke je svaki skup koji za neko sadrži

otvoren interval .

Jasno, svaka okolina sadrži i svaki interval koji sadrži tačku je takođe i
njena okolina.

Definicija 1.4. Neprazan slup A R je otvoren ako je okolina svake svoje tačke.
Po definiciji, i prazan skup je otvoren.

Definicija 1.5. Skup je zatvoren ako je njegov komplement u odnosu na , tj. skup
, otvoren.

Svaki "otvoreni interval" je otvoreni skup, dok je svaki "zatvoreni interval"

zatvoren skup u smislu zadnje dve definicije.

Definicija 1.6. Neka je A podskup skupa realnih brojeva R.

a) Tačka je unutrašnja tacčka skupa ako je okolina tačke . Unutrašnjost
skupa , u oznaci , je skup untrašnjih tačaka skupa A.
b) Tačka je adherentna tačka skupa ako u svakoj okolini postoji bar jedna
tačka iz . Adherencija (ili: zatvaranje) skupa , u oznaci ‾, je skup adherentrih tačaka
skupa .
c) Tačka je tačka nagomilavanja skupa ako za svaku okolinu postoji bar
jedna tačka iz A raličita od Skup tačaka nagomilavanja skupa obeležavat ćemo sa
.
d) Tačka je izolovana tačka skupa A ako postoji okolina koja ne sadrži druge
tačke iz .

8
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

e) Tačka . je rubna tačka skupa ako u svakoj okolini postoji bar jedna tačka iz
i bar jedna tačka iz njegovog komplementa . Skup rubnih tačaka skupa
obeležavat ćemo sa .

Skup A R je ograničen ako je ograničen i sa donje i sa gornje strane.

Definicija 1.7. Skup R je kompaktan ako je ograničen i zatvoren.

Teorema 1.3. Bolcano-Vajerštrasova teorema

Svaki beskonačan i ograničen skup ima bar jednu tačku nagomilavanja u (koja
ne mora pripadati skupu ).

Definicija 1.8. Familija skupova je pokrivač skupa Ako za

postoji indeks i iz indeksnog skupaI takav da je . Ako su dodatno svi skupovi Bi
otvoreni tada se familija zove otvoreni pokrivač skupai .

Definicija 1.9. Skup A R ima Hajne-Borelovu osobinu ako svaki otvoreni pokrivač ima
konačan podpokrivač

Drugim rečima, ako je i familija otvorenih skupova čija unija. Sadrži A, tada iz
činjenice da ima Hajne-Borelovu osobinu sledi da postoji konačan podskup
takav da važi

Primedba: U Hausdorfovim topološkim prostorima Hajne-Borelova osobina se obično

koristi za definiciju kompaktnosti. Skup je kompaktan ( ogranićen zatvoren) ako
i samo ako ima Hajne-Borelovu osobinu.

9
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

Glava 2

Funkcije

2.1. Osnovni pojmovi

Definicija 2.1. Neka su A i dva neprazna skupa. Pridruživanje (korespondencija,

pravilo) koje svakom elementu skupa dodeljuje tačno jedan element skupa naziva
se funkcija.

Definicija 2.2. Neka su i dva neprazna skupa. Relacija je funkcija ako važe
sledeća dva uslova
(i) ;
(ii) ( ) .
U oba slučaja pišemo . Skup se naziva domen (ili: definicioni skup) funkcije ,
a skup se naziva kodomen funkcije .

Ako , pisat ćemo . Za veličinu kažemo da je nezavisno

promenljiva (ili: original), a za veličinu da je zavisno promenljiva (ili: slika).
Skup vrednosti funkcije je skup

{ }

Dakle, .

Posledica definicije 2.2 jeste da su dve funkcije i

jednake ako i samo ako imaju jednake domene, tj. , jednake
kodomene, tj. , i, naravno, ako važi za sve

Definicija 2.3. Funkcija je injekcija (ili: funkcija ) ako za svaki par

iz skupa A važi

Definicija 2.4. Funkcija je surjekcija (ili: funkcija na) ako važi za svako
postoji takvoo da .

Drugim rečima, Funkcija je surjekcija ako i samo ako je , tj. ako se njen skup
vrednosti poklapa sa njenim kodomenom.

Definicija 2,5. Funkcija je bijekcija ako je i injekcija i surjekcija.

Definicija 2.6. Za dve funkcije , funkcija g: , data

10
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

zove se kompozicija funkcija i g (illi: složena funkcija) od

Definicija 2.7 Funkcija je ograničena na skupu ako postoji konstanta sa

osobinom za sve

Skup , je simetričan (prema koordinatnom početku) ako za svako važi da

.

 Funkcija , gde je skup simetričan, je parna, ako važi

.

(Geometrijski, to znači da je grafik parne funkcije osno simetrican u odnosu na -osu.)

 Funkcija , gde je skup simetričan, je neparma, ako važi

.

(Geometrijski, to znači da je grafik neparne funkcije centralno simetričan u odnosu na

koordinatni početak.)
Funkcija może biti ili parna, ili neparna ili ni partna ni neparna.

Definicija 2.8 Funkcija je periodična na oko postoji realan broj sa

osobinom

Broj r se tada naziva period funkcije . Osnovni period funkcije je najmanji

pozitivni period te funkcije (ako postoji).

Definicija 2.9. Neka je funkcija bijekcija. Tada za svako postoji tačno

jedan element , takav da je , pa je relacija

funkcija sa domenom i kodomenom koja se naziva inverzna funkcija za f

Inverzna funkcija je također bijekcija i za nju važe sledeće jednakosti:

Definicija 2.10. Grafik funkcije je podskup , skupa dat sa

11
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

{( ∫ ) }

Deftnicija 2.11. Funkcija

 monotono raste (respektimo ne opada) na ako za svaki par tačaka iz

skupa važi
( respektivno );

 monotono opada (respektivno ne raste) na ako za svaki par tačaka iz

skupa važi
( respektivno )

Definicija 2.12. Funkcija ima

 lokalni maksimum (respektivno strogi lokalni maksimum) u tački ako

postoji broj sa osobinom da važi

respektivno )

 lokalni minimum (respektivno strogi lokalni minimum) u tacki ako posloji

broj sa osobinom da važi

( respektivno )

GLAVA 3 NIZOVI

3.1 Granična vrednost niza

Definicija 3.1. Niz je funkcija .

Uobičajeno je da se piše ,i . Broj se zove opšti član
niza , uvek označava neki prirodan broj.

Definicija.3.2. Niz je ograničen ako postoji pozitivan realan broj takav

da za svako važi .

Definicija 3.3. Realan broj je granična vrednost niza ako za svako

postoji sa osobinom da za svako važi , tj.

12
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

Ako je granična vrednost (kraće: granica) niza , tada jos kažemo da

konvergira ka broju i to pišemo

Za niz koji ne konvergira, kaẑemo da divergira. Izdvojićemo dve klase divergentnih

nizova:

Definicija 3.4. Niz

 divergira u plus beskonačno, u oznaci , ako za svaki realan broj

postoji broj takav da za svako n važi
 divergira u minus beskonačno, u oznaci , ako za svaki realan
broj postoji broj takav da za svako važi

Teorema 3.1. Granica konvergentnog niza je jedinstvena

Teorema 3.2. Svaki konvergentan niz je ograničen.

3.2 Osobine konvergentnih nizova

Teorema 3.3. Ako su konvergentni nizovi, ako postoji sa

osobinom , tada važi .

Teorema 3.4. Ako za nizove postoji broj osobinom

, tada važi implikacija

Teorema 3.5. Ako nizovi konvergiraju, tada važi:

a) ,
b)
c) , uz uslov za svako ,
d) gde je A provizvoljna konstanta;
e) , gde je prirodan broj;
f) √ √ gde .

U f) ako je k paran broj, mora se dodatno pretpostaviti da su članovi niza

nenegativni

13
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

3.3 Košijevi nizovi

Definicija 3.5. Niz je Košijev, ako zadovoljava uslov

. /(3.3)

Uslov (3.3)se može zameniti sa ekvivalentnim uslovom

| | . (3. )

Teorema 3.6. Potreban i dovoljan uslov da niz realnih brojeva konvergira jeste da je
Košijev.

Primedba. Metrički prostor u kome važi teorema 3.6 se naziva kompletan. Dakle, skup
sa uobičajenom topologijom je kompletan metrički prostor.

3.4 Tačke nagomilavanja i podnizovi

Definicija 3.6. Realan broj je tačka nagomilavanja niza , ako svako i

svako postoji bar jedno , takoo da je .

Ekvivalentan iskaz za definiciju 3.6 jeste da je realan broj tačka nagomilavanja niza
ako i samo ako za svako postoji beskonačno mnogo prirodnih brojeva
sa osobinom .

Definicija 3.7. Neka je niz definisan sa funkcijom . Podniz

( ) niza je restrikcija funkcije a na beskonačan podskup
skupa , čiji elementi zadovoljavaju nejednakosti .

Teorema 3.7. Proizvoljan podniz konvergentnog niza konvergira ka istoj granic kao i sam
niz.

Podniz ( ) niza koji ima osobinu za neko i za sve se zove

stacionarni podniz, Ustvari, tada je tačka nagomilavanja niza

14
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

Definicija 3.8 .

 Limes inferior niza jeste broj .

 Limes superior niza jeste broj .
Svaki od poslednja dva limesa ili postoji u običnom smislu, t.j. u smislu definicije
3.3, ili je ili (vidi definiciju 3. ). U svakom od ova dva slučaja pišemo da
je
i

Napomenimo da je limes inferior kao limes superior niza najmanja, odnosno najveća
tačka nagomilavanja niza respektivno.

3.5 Monotoni nizovi

Definicija 3.9. Niz je

 monotono rastući (respektivno monotono neopadajući) ako za svako važi

(respektivno oko je );
 monotono opadajući (respektivno monotono nerastući) ako za svako važi
(respektivno ako je ).
Niz je monoton ako je ili monotono neopadajući ili monotono nerastući.

Teorema 3.8. Monotono neopadajući (respektivno nerastući) niz ograničen sa gornje

(respektivno sa donje) strane je konvergentan.
3.7 Asimptotsko ponašanje

Definicija 3.10. Niz se asimptotski ponaša kao nịz kada n teži ka ako
je za svako i važi . To pišemo kada .

Definicija 3.11. Neka je niz sa pozitivnim članovima. Tada da je:

 "veliko o" niza kada ako postoji i konstanta

takva da

za svako

što pišemo kada ;

Glava 4

15
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

Granična vrednost funkcije

4.1 Granica

Definicija 4.1. Neka je tačka nagomilavanja domena funkcije . Broj

je granična vrednost funkcije kada teži ako za svako , postoji
, takvo da za svako sa osobinom da za važi .
Tada pišemo kada , ili .
Primetimo da za definiciju granične vrednosti funkcije u tački nije potrebno
pretpostaviti definisanost funkcije u toj tački. Čak ako , vrednost funkcije
tački nije bitna sa gledišta definici,je .1.

Pomoću logičkih simbola, definicija .1 se može izraziti i na sledeći način

Definicija .1 je ekvivaientna sa sledećom definicijom.

Definicija 4.2. [Hajne] Neka je tačka nagomilavanja domena A funkcije

Tada je broj granična vrednost funkcije kada teži ako za svaki niz iz
koji konvergira ka važi

Ako u definiciji 4.1 uzmemo samo vrednosti koje su veće (resp. manje) od ,
dobijamo definiciju desne granične vrednosti (resp. leve granične vrednosti) funkcije
u tački . Desna (resp. leva)

 niz "malo o” niza kada ako je

što pišemo kada .

Posebno ako nizovi i divergiraju ka I zadovoljavaju uslov:

16
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

kada

kažemo da niz divergira brže ka beskonačnosti nego niz pišemo

da n

granična vrednost u tački označava se sa

(resp. ).

Teorema 4.1. Neka je tačka nagomilavanja domena funkcije . Ako i leva i

desna granična vrednost funkcije u tački postoje, tada je potreban i dovoljan uslov za
postojanje granične vredrosti funkcije f u tački jednakost

(4.1)

Ustvari, relacija (4.1) je ekvivalentna sa .

Ako domen funkcije sadrżi okolinu (interval) oko tačke (ali ne obavezno i tačku
), odnosno u slučaju desne (resp. leve) granične vrednosti intervale oblika (resp.
), tada radi jednostavnosti pišemo

za graničnu vrednost, desnu i levu graničnu vrednost funkcije u tački

Definicija 4.3.

 Neka domen A funkcije sadrži interval za neko . Broj je

granična vrednost funkcije u ako za svako postoji broj
, lakav da za svako važi . Tada pisemo
.
 Neka domen A funkcije sadrži interval za neko . Broj je
granična vrednost funkcije ako za svako postoji broj
, takav da za svako važi . Tada pišemo
.
U definiciji x teži u prvom slučaju ka plus beskonačnosti preko rastućih pozitivnih
brojeva, dok u drugom slučaju teži ka minus beskonačnosti preko opadajućih ,
negativnih brojeva.

17
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

Definicija 4.4. Neka domen A funkcije sadrži interval i neka za svako ,

postoji , takvo da za svako ix važi . Tada
kažemo da funkcija teži ka plus beskonačnosti kada , i pišemo

(4.2)

Analogno značenje imaju sledeće oznake:

Teorema 4.2. Neka su funkcije i g definisane na skupu A R i neka je tačka

nagomilavanja skupa . Pretpostavimo da postoje sledeće granične vrednosti:
. Tada važi

 ;
 ;


gde smo dodatno pretpostavili da postoji takvo da je , za sve u
skupu i
 .
Zadnje jednakosti i nejednakosti postoje ako se tačka zameni sa jednim od
simbola ili .

4.2 Asimptote grafika funkcija

Definicija 4.5. Prava je vertikalna asimptota grafika funkcije ako

najmanje jedna od sledećih graničnih vrednosti

ili

jeste ili .

Definicija 4.6. Prava je horizontalna asimptota kada (resp. kada

grafika funkcije ako važi

( )

Definicija 4.7. Prava , je kosa asimptota kada (resp. kada

grafika funkcije ako važi:

18
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

( )

Brojevi i se mogu odrediti iz sledećih formula

( )
(4.13)
( resp. )

pod uslovom da granične vrednosti u postoje kada

(resp. kada )

4.3 Asimptotsko ponašanje

U ovorn delu pretpostavit ćemo da domeni funkcije sadrže skup .

Definicija 4.8. Funkcija f se ponaša kao funkcija g kada teži ako postoji funkcija
takva da važi

i važi .
Tada pišemo kada . Dovoljan uslov za asimptotsko ponaśanje
kada jeste jednakost .

Definicija 4.9. Kažemo da je funkcija f "malo o" funkcije g kada teži ako postoji
funkcija takva da je

i važi .
Tada pišemo kada . Ako za svako , tada je potreban
dovoljan uslov za asimptotsku relaciju kada jednakost
.

Posebno, ako , tada kada znači da funkcija teži nuli kada

.

Definicija 4.10. Funkcija je "veliko o” funkcije g kada teži ako postoji konstanta
takva da je

19
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

Tada pišemo kada . Posebno ako je , tada

kada . To znači da je, za neko , funkcija je ograničena na
skupu .

Asimptotska ponašanja se mogu također definisati i u sledećim sỉučajevima:

i .

Glava 5

Neprekidnost funkcije

5.1 Neprekidnost funkcije u tački

Definicija 5.1. Funkcija je neprekidna u tački ako za svako

postoji realan broj , koji zavisi od i od tačke , takav da za svako sa
osobinom važi nejednakost .

Pomoću logičkih simbola, definicija neprekidnosti funkcije u tački se može zapisati na

sledeći način:

Funkcija je neprekidna u tački ako i samo ako

Ako je tačka tačka nagomilavanja skupa. , tada se mogu koristiti i sledeće dve,
mđusobno ekvivalentne, definicije:

Definicija 5.2. Funkcija je neprekidna u tački , gdje je tačka

nagomilavanja domena , ako važi

Definicija 5.3. Funkcija je neprekidna u tački , gdje je tačka

nagomilavanja domena , ako za svaki niz sa elementima A koji konvergira ka
važi

20
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

Definicija 5.4. Pretpostavimo da domen funkcije sadrži interval (resp. ).

Funkcija je neprekidna sa leve strane (resp. sa desne strane) ju tački ako je

( resp, )

Teorema 5.1. Funkcija je neprekidna u tački ako i samo ako

važe sledeća tri uslova:

1 postoji leva desna granična vrednost funkcije f tački

2 postoji granična vrednost funkcije u tački
3 važe jednakosti

Definicija 5.5. Funkcija ima prekid u tački ako nije neprekidna

u tački .
U skladu sa teoremom 5.1 možemo klasifikovati tačno tri vrste prekida funkcija.

1 Ako postoji i jednak je nekom broju , tada ima

otklonjiv prekid u tački .
2 Ako postoje i leva i desna granicna vreduost funkcije u tacki
i (5.2)

ali one nisu jednake, tj. , tada funkcija ima prekid prve vrste u tački

3 Ako bar jedna od graničnih vrednosti u (5.2) ne postoji, tada funkcija ima
prekid druge vrste u tački

Funkcija je neprekidna na skupu ako je neprekidna a svakoj tački

skupa .

Ako su funkcije i neprekidne u tački (resp,

na skupu ), tada su sledeće funkcije također neprekidne u tački
(resp. na skupu ):

 ,
 (proizvod i g),
 (količnik i ), naravno, uz dodatni uslov (resp. kada. je
za svako ).

21
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

Pretpostavimo da je funkcija neprekidna u tački . Tada je složena

funkcija , data f g , također neprekidna u tački

5.2 Uniformna neprekidnost

Definicija 5.6. Funkcija je uniformno neprekidna na skupu ako za

svako postoji broj , koji zavisi samo od , takav da za svaki par sa
osobinom važi .

Koristeći logičke simbole, definicija 5.6 se može napisati na sledeći način:

Funkcija je uniformno neprekidna na skupu ako i samo ako je

Jasno, uniformno neprekidna funkcija na skupu je također neprekidina u svakoj tački

tog skupa. U opštem slučaju obrnuto tvrđenje nije tačno. Međutim, važi sledeće
tvrđenje:

Teorema 5.2. Ako je funkcija neprekidna na kompaktnom skupu ,

tada je i uniformno neprekidna na .

Sledeće dve teoreme daju dve važne osobine neprekidnih funkcija na kompaktnom
skupu, odnosno na zatvorenom ograničenom intervalu (koji je također kompaktan
skup).

Teorema 5.3. Ako je funkcija neprekidna na kompaktnom skupu ,

tada dostiže svoj minimum I maksimum na skupu .

Drugim rečima, postoje dva broja i iz sa osobinom da za svako važi

Teorema 5.4. Neka je funkcija neprekidna na intervalu neka

je, naprimer, . Tada za svako , takvo da je , posloji
takvo da je .

Drugin rečima, neprekidna funkcija koja nije konstanta preslikava interval na neki drugi
interval.

22
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

Glava 6

Izvodi

6.1 Uvod

Definicija 6.1. Neka je realna funkcija definisana na otvorenom intervalu i neka

je . Tada se sledeća granična vrednost

(6.1)

(pod uslovom da postoji) naziva prvi izvod funkcije u tački .

Ponekad, umesto , pišemo da bi naglasili da je promenljiva po kojoj se
traži izvod.

Broj u (6.1) se zove priraštaj nezavisno promenljive u tački , dok se razlika

naziva priraštaj zavisno promenljive u tački . Tako relaciju (6.1)
možemo predstaviti kao graničnu vrednost količnika priraštaja zavisno i priraštaja
nezavisno promenljive, kada poslednji teži nuli.

Desni izvod i levi izvod funkcije u tački (označeni sa i respektivno)

predstavljaju desnu odnosno levu graničnu vrednost količinika

Tablica izvoda

1 .
2 .
3 .
4 .

5 { }.

6 .
7 .
8

9 √
.

10 √
.

23
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

11 .

12 .

Ako su funkcije definisane na intervalu i imaju prve izvode u tački

, tada je
 prvi izvod zbira, resp. razlike funkcija jednak

 prvi izvod proizvoda funkcija i g jednak

i posebno

Gde je proizvoljna realna konstanta

 prvi izvod količnika funkcija jednak

( ) pod uslovom da je .

Neka funkcija ima prvi izvod u tački i neka funkcija

ima prvi izvod u tački . Tada prvi izvod u tački složene
funkcije

postoji i važi

( ) (6.2)

Ako za funkciju važe sledeća tri uslova:

(i) funkcija ima prvi izvod a tački ;

(ii) funkcija je monotona na intervalu ;
(iii) broj je različit od nule,

tada postoji inverzna funkcija za funkciju . Pod gornjim uslovima,

prvi izvod inverzne funkcije u tački je jednak

24
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

ili ( )
(6.3)

Pretpostavimo da jednačina

(6.4)

definiše jedinstvenu funkciju

Tada kažemo da je funkcija data implicitno jednačinom

Pretpostavimo još da za neko , izvod funkcije iz postoji i važi
, gde je . Tada iz relacije (6.2) sledi da je prvi izvod implicitno
date funkcije u tački jednak

(6.5)

Neka su date dve diferencijabilne funkcije iste promenljive

("parametra") . Tada se funkcija , određena kao preslikavanje
takvo da vrednosti dodeljuje vrednost zove parametarska
funkcija.
Prvi izvod parametarske funkcije u tački je dat sa

(6.6)

gde je

Formula ima značenje samo u onim tačkama , gde i y imaju prve izvode i važi
.

Definicija 6.2. Ako se priraštaj funkcije R u tački može pisati u

obliku

(6.7)

za neko koje zavisi od , ali ne I od

Teorema 6.1. Funkcija je diferencijabilna u tački ako i samo ako

ima prvi izvod u toj tački (ne važi za funkcije dve ili više promjenljivih)

Iz definicije 6.2 sledi da je broj iz jednak broju , tj. vrednosti prvog izvoda
funkcije u tački , ili .

25
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

Diferencijal diferencijabilne funkcije u tački je linearna funkcija df .

priraštaja h, data sa

za funkciju , je za svako , pa je

Zbog toga je, izostavljanjem priraštaja , a na osnovn teoreme (6.1)

(6.8)

Na osnnvu delinicije (6.2) i teoreme (6.1) , imamo sledeću približnu formulu:

(6.9)

pod uslovom da je funkcija f diferencijabilna u tački i h je "malo".

Neka funkcija f ima prvi izvod u svakoj taīki . Tada se funkcija R
zove prvi izvod funkcije ma .

Ako prvi izvod funkcije u tački postoji, tada se on zove drugi izvod funkcije
u tački i označava se sa . Analogno se definiśn i treći, četvrti, ..., n-ti izvodi
funkcije f u tački , i označavaju se respektivno sa .

Ako funkcija ima prvi izvod u tački , tada se prava

(6.10)

gde je , zove tangenta grafika funkcije tacki ( )

Ako dodatno važi , tada je prava

(6.11)

normala grafika [unkcije u tački ( ).

Neka funkcija ima prvi izvod u tački . Ako je uga između tangente u
tački I pozitivnog smera -ose, tada važi

tg (6.12)

Drugim rečima, ugao koji tangenta grafika funkcije u tački ( ) zaklapa sa

pozitivnim smerom -ose je jednak broju , t.j. vrednosti prvog izvoda funkcije
u toj tački.

26
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

6.3 Tejlorova formula

Teorema 6.4. Tejlorova teorema.

Neka je funkcija neprekidna na zatvorenom intervalu . Neka je, dalje, pozitivan
broj takav da su svi izvodi funkcije do reda n neprekidni na i postoji konačan
izvod funkcije f reda na . Ako su i iz , tada postoji tačka između
x takva da važi Tejlorova formula

Tejlorov polinom reda u tački a za funkciju je polinom

Tako se Tejlorova formula može zapisati kao

(6.25)

gde je ostatak dat sa

Pomoću definicije .9 relacija se moze pisati kao

Za dobijamo Maklorenovu formulu

Maklorenov polinom reda za funkciju je polinom

27
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

6.4 Lopitalovo pravilo

Neka je realan broj ili simbol , tj jedan od simbola ili .

Izraz je neodređen oblika " " , ako je.

Izra.z neodredjen oblika " a.ko je

Teorema 6.5. Lopitalovo pravilo.

Neka su funkcije f i g diferencijabilne u svakoj tački intervala , osim možda u tački
. Ako je za , i ako je jedan od neodređenih izraza oblika "
" ili " , tada važi

pod uslovom da ima graničnu vrednost kada teži ka c.

Teorema. 6.5 važi i ako je , jer je tada .

6.5 Monotonost; i ekstremne vrednosti funkcije

Teorema 6.6. Neka je funkcija f neprekidna na zatvorenom intervalu i

diferencijabilna na otvorenom intervalu .

 Ako je za sve , tada je f monotono rastuća funkcija na

intervalu .
 Ako je za sve , tada je monotono opadajuća funkcija na
intervalu .

Teorema 6.7. Neka je funkcijn neprekidna na zatvorenom intervalu i

diferencijabilna na otvorenom intervalu .
 Ako je funkcija rastuća na , tada je za sve .
 Ako je funkcija f opadajuća na , tada je za sve .

28
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

Definicija 6.3. Broj je kritičan broj funkcije ako je ili ili

ne postoji.
Potreban uslov za postojanje lokalne ekstremne vrednosti funkcije daje sledeća
teorema:

'Teorema 6.8. Ako je funkcija neprekidna na i ima lokalni ekstrem

(maksimum ili minimum) u tački , tada je c kritičan broj funkcije .

Dovoljne uslove za postojanje lokalne ekstremne vrednosti funkcije daju sledeće dve
teoreme:

Teorema 6.9. Neka je c kritičan broj funkcije i neka je otvoren interval koji sadrži
tačku c. Neka je dalje funkcija f neprekidna na zatvorenom intervalu i
diferencijabilna na otvorenom intervalu , osim możda u c

 Ako je , za i za , tada je lokalni

maksimum funkcije .
 Ako je , za i za , tada je lokalni
minimum funkcije .
 Ako je , ili , za sve , izuzev možda u tački , tada
nije lokalni ekstrem funkcije .
Teorema 6.10. Neka je funkcija dva puta diferencijabilna funkcija na intervalu ,
koji sadrži tačku c i neka je .

 Ako je , tada funkcija ima lokalni maksimum u c.

 Ako je , tarla funkcija ima lokalni minimum u c.
Teorema 6.11. Neka funkcija ima tački c sve izvode do reda neka i
ali

 Ako je n paran broj, tada c jeste ekstremna vrednost funkcije .

 Ako je neparan broj, tada nije ekstremna vrednost funkcije .
6.6 Konveksuost i konkavnost

Definicija 6.4 .

 Funkcija je konveksna (ili: konveksna odozgo) na intervalu

ako za svaki par i za svako važi

29
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

 Funkcija R. je konkavna (ili: konkavna odozdo) na intervalu ako

zn suakt par i za svako vażi

Teorema 6.12. Ako je funkcija dva puta diferencijabilna na otvorenom intervalu ,

tada je

 konveksna na ako za svako važi ;

 konkavna na ako za svako vażi .

Teorema 6.13. Neka je diferencijabilna funkcija na intervalu . Tada je funkcija

konveksna (resp, konkavna) na intervalu ako samo ako je u svakoj tački intervala
grafik funkcije f iznad (resp. ispod) tangente.

Definicija 6.5. Neka je neprekidna funkcija na intervalu i diferencijabilna tački

. Ako funkcija f menja karakter svoje konkavnosti u c (tj. prelazi iz konveksnosti
konkavnost, ili obrnuto), tada se tačka (na grafiku funkcije ) naziva
prevojna tačka funkcije .
Potreban uslov za postojanje prevojne tačke daje sledeća teorema:

Teorema 6.14. Ako je prevojna tačka funkcije , tada je ili 0 ili

ne posloji.

Dovoljne uslove za postojanje prevojne tačke daju sledeće dve teoreme:

Teorema 6.15. Neka je funkcija diferencijabilna tački i dva puta diferencijabilna na
otvorenom intervalu koji sadrži tačku c, izuzev mozda u samoj tački c. Tada je
prevojna tačka funkcije , ako menja znak prolaskom kroz tačku c.

Teorema 6.16. Ako funkcija ima taćki c sve izvode do reda , važi

dok je

tada, ako je neparan broj, jeste prevojna tačka, a ako je paran broj, tada
nije prevojna tačka.

30
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

Glava 7 Grafici funkcija

Riješit ćemo jedan primjer

Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije

Rešenje.

 Domen date funkcije je .

 Funkcija nije ni parna ni neparna.
 Nule funkcije se odredjuju iz , odnosno

 Prvi izvod funkcije je . Nule prvog

izvoda su i ..
Kritične tačke funkcije su .
Funkcija raste kada je , ustvari kada

⋃ ( )

Funkcija opada kada , tj. za ( ).

 Drugi izvod funkcije je , odnosno

aa .
Kako je , to je kritična tačka makismum. Iz ,
sledi da funkcija ima minimum u tački .

Primetimo da prvi izvod ne menja znak u tački , iako je , što znači da

funkcija nema ekstrem u tačkj .

Funkcija je konveksna ako je , tj. za

.
Funkcija je konkavna ako . za
.
Iz prethodnog sledi da funkcija ima tri prevojne tačke
( ) ( ). Važi i .

 Data funkcija nema asimptota.

31
 Teorija iz Zbirke zadataka iz Analize I (Dj i A. Takači)

SLIKA GRAFIKA FUNCIJE

Pripremio: Dragan Santrač

Godina: 2023.

32