Upravljanje procesima rada

I kolokvijum

1. Šta je operativni sistem preduzeća?

OPERATIVNI SISTEM čini skup učesnika u procesima rada / ljudski resursi, sredstva za rad i integralna
sistemska podrška – logistika potrebna za izvođenje procesa rada (energetika, infrastruktura, system
zaštite, sistem za obezbeđenje uslova rada) koji omogućavaju ostvarenje misije preduzeća u okolini.
OPERATIVNI SISTEM – OS je u preduzeću – PS vezan na ostale funkcije preduzeća vezama različitog
stepena jačine, pravca i smera dejstva – informaciono / komunikacionim TOKOVIMA koji skladno
projektovani i izvedeni omogućavaju integrativno dejstvo u procesima rada preduzeća, što je od
osnovnog, suštinskog značaja za ostvarenje projektovanog stepena efektivnosti preduzeća.

2. Koje su funkcije u poslovnom sistemu-preduzeću?

1.Upravljanje preduzećem
2.Marketing
3.Razvoj
4.Komercijalni poslovi
5.Funkcija proizvodnja
6.Ekonomsko i finansijski tokovi
7.Ljudski resursi i opšti poslovi
8.Integralna sistemska podrška

3. Koji su osnovni prilazi u projektovanju struktura sistema?

1.Procesni (funkcionalni) prilaz
2.Predmeti (ćelijski) prilaz
3.Linijski

4. Navedite kriterijume na kojima je zasnovan IIS prilaz upravljanja procesima rada?

1. Vreme trajanja ciklusa proizvodnje – Tcp - minimalno
2. Stepen iskorišćenja kapaciteta - ηii – maksimalan
3. Zalihe u skladištima i nedovršena proizvodnja – Znp – minimalno

4. Šta su to poslovni procesi?

Poslovni procesi se mogu opisati kao niz logički povezanih aktivnosti koje koriste resurse
poslovnog sistema, a čiji je cilj zadovoljenje potreba potrošača za proizvodima ili uslugama
odgovarajućeg kvalteta i cene, kratkog vremena isporuke uz istovremeno stvaranje
određene vrednosti.
5. Kako se mogu podeliti poremedaji na procesu rada prema karakteru nastajanja?
SISTEMATSKI UTICAJI – dovode do prekida u procesima promene stanja obično u početku
rada sistema (greške izrade elemenata sistema, greške montaže elemenata sistema, greške
izgradnje)
SLUČAJNI UTICAJI – nastaju u rezultatu nedovoljnog kvaliteta projektovanja, izgradnje i
eksploatacije (nestabilnost projektnih parametara, nestabilnost radnih parametara,
nestabilnost uslova okoline)
MONOTONO-DEJSTVUJUĆI UTICAJI – k oji su rezultat procesa zamora materijala,
trošenja, nedovoljnog nadzora, izmene fizičko hemijskih svojstava, dejstva uslova rada.

6. Šta određuje potrebu upravljanja procesima rada?

Izlazak ulaznih, procesnih i izlaznih veličina sistema izvan granica dozvoljenih
odstupanja postavljene funkcije cilja pod dejstvom poremećaja određuje potrebu
upravljanja.

7. Kako se definiše upravljanje procesima?

Proces upravljanja predstavlja niz postupaka usmerenih na kontrolu procesa pretvaranja ulaznih
(materijal, energija i informacije) u izlazne (proizvodi) veličine sa ciljem ostvarivanja potrebnih i
dovoljnih efekata.
Upravljanje – skup postupaka koji obezbeđuju držanje parametara postavljene funkcije cilja u
granicama dozvoljnih odstupanja u datom vremenu i datim uslovima okoline. (postupci upravljanja)

8. Koji je osnovni princip upravljanja procesima rada?

Osnovna koncepcija razvoja upravljačkih sistema se zasniva na principu prema kome je sistem koji
proizvodi određenu izlaznu veličinu upravljan na bazi te izlazne veličine – POVRATNOM SPREGOM.

9. Navedite principe postavljanja upravljačkih struktura?

1) PRINCIP " REALNOG VREMENA "
Obezbediti funkcionisanje mehanizma povratne sprege na način da se spreče odstupanja
izvan projektovanih granica ili da se vreme podešavanja procesa rada svede na minimum.
2) PRINCIP NEOPHODNOG MINIMUMA
/min/: Podataka, informacija, nosilaca informacija, veza i
elemenata upravljačke strukture.
/min/: Stepena složenosti upravljačke strukture.
3) PRINCIP INTEGRALNOSTI POVRATNIH SPREGA
Proces upravljanja je zasnovan na funkcionisanju skupa povratnih sprega integrisanih u cilju
obezbeđenja ukupnih efekata procesa rada
4) PRINCIP KVALITETA OBUHVATA I UREĐENJA PODATAKA
5) PRINCIP EFIKASNE OBUKE KORISNIKA ZA UPOTREBU IZLAZA IS
6) PRINCIP OSETLJIVOSTI/FLEKSIBILNOSTI
10. Šta je fleksibilnost, a šta osetljivost strukture sistema?
Kvalitet upravljačkog sistema može biti ocenjen posmatranjem stepena osetljivosti i fleksibilnosti.
FLEKSIBILNOST – MERA SPOSOBNOSTI STRUKTURA SISTEMA ZA PRILAGOĐAVANJE UTICAJIMA
OKOLINE I POREMEĆAJIMA U PROCESU RADA.
OSETLJIVOST – MERA POGODNOSTI STRUKTURA SISTEMA DA ODGOVORE NA PROMENE ULAZNIH
VELIČINA ODNOSNO MERU POGODNOSTI UPRAVLJANJA.

11. Koja je osnovna podela sistema za upravljanje procesima rada?

1. UPRAVLJANJE POMOĆU PORUDŽBINA
 način upravljanja se zasniva na zahtevima porudžbina kupaca
 složenija organizacija i upravljanje
 duži rokovi isporuka
 niže zalihe
2. UPRAVLJANJE POMOĆU ZALIHA
 upravljanje preko optimalnih količina na zalihama
 jednostavnije upravljanje
 kraći rokovi isporuka
 visoke zalihe i uložena novčana sredstva

12. Šta je osnovni zadatak postupaka predviđanja?

PREDVIĐANJE – postupak određivanja pojava za koje mislimo da će se dogoditi u budućnosti.
PREDVIĐANJE u industrijskim sistemima je usmereno na: PREDVIĐANJE POTRAŽNJE ZA
PROIZVODIMA (kako će se kretati potražnja za proizvodima u budućnosti).
Uloga postupaka predviđanja :
ostvarivanje povišenog stepena izvesnosti u realizaciji projektovanih veličina.
Postupci predviđanja :
 određuju podloge za donošenje odluka
 smanjuju neizvesnost
 utvrđuju stepen rizika akcija u budućnosti
 obezbeđuju izbor najpovoljnije alternative
 predviđanja su osnovni zadatak menadžmenta preduzeća

13. Šta su posledice predviđanja povišenih količina proizvoda?

SLUČAJ PREDVIĐANJA POVIŠENIH KOLIČINA PROIZVODA U ODNOSU NA STVARNE
POTREBE:
• Povišen ugrađeni potencijal
• Povećane utrošene investicije
• Povećane zalihe
• Sniženje ukupnih efekata procesa rada
14. Šta su posledice predviđanja sniženih količina proizvoda?
SLUČAJ PREDVIĐANJA SNIŽENIH KOLIČINA PROIZVODA U ODNOSU NA STVARNE
POTREBNE VELIČINE :
• Nemogućnost zadovoljenja potreba okoline
• Mogućnost pojave drugog proizvođača / konkurenta
• Sniženje ukupnih efekata sistema

15. Kako se mogu podeliti metode predviđanja?

1. Kvalitativne metode
 oslanjaju se na menadžerske sposobnosti predviđanja.
 koriste se kada postoji nedostatak informacija ili su podaci iz prethodnih perioda nepouzdani.
2. Kvantitativne metode
 koriste određenu vrstu modela za proces predviđanja
 podaci iz prethodnih perioda ili podaci iz uzorka koji su pouzdani za predviđanje budućih
događaja.

16. Koje su karakteristike kvantitativnih metoda?

•koriste određenu vrstu modela za proces predviđanja
•podaci iz prethodnih perioda ili podaci iz uzorka koji su pouzdani za predviđanje budućih događaja

17. Navedite neke od kvalitativnih metoda predviđanja.

Delphi – metoda suprotstavljanja mišljenja eksperata iz oblasti.
Istraživanje tržišta – ankete, upitnici i istraživanja
Analogija sa životnim ciklusom – zasnovano na fazama životnog ciklusa proizvoda.
Iskustvene procene – iskustvo, predosećaj ili činjenice u određenoj situaciji

18. Šta je postupak regresione analize i za šta se koristi u postupcima predviđanja?

Trend predstavlja srednju vrednost promenljivih koje karakterišu proces i usluvljava MODEL
PREDVIĐANJA.
Postupak određivanja trenda naziva se regresiona analiza, a zasniva se na metodi najmanjih
kvadrata, jer minimizira kvadrate rastojanja između posmatrane tačke i krive regresije -
trenda pojave.
Za slučaj linearnog odnosa trend se iskazuje jednačinom:
y(t) = a + b t
y(t)– srednja vrednost parametra koji određuje odnos sistem-okolina
t – vremanski period
a – konstanta koja određuje početnu veličinu
b – konstanta koja određuje prirast pojave u vremenskom periodu t
Za slučaj eksponencijalnog toka posmatranog parametra (potražnja – qj), vremenska serija
se može predstaviti modelom čija je jednačina:
y(t) = a b t
 Za ocenu pogodnosti izabrane jednačine (modela) se koristi srednje kvadratno odstupanje
(standardna devijacija) u obliku:

√
2
Σ( y – yi)
σ=
n
ako je max |y – yi)| < 3 σ, prihvata se pretpostavljeni model
ako je max |y – yi)| > 3 σ, odbija se pretpostavljni model i vrši se izbor novog modela
posmatrane vremenske serije

19. Na osnovu čega se vrši ekponencijalno prilagođavanje modela predviđanja?

Predviđanje se vrši za bilo koji period korišćenjem težinskog proseka svih prethodnih perioda, a
prema obrascu: Ft = Ft-1 + α ( At-1 – Ft-1 )
Ft – prilagođena predviđena veličina za period t
Ft-1- prethodno predviđena veličina za period (t-1)
At-1 – stvarne potrebe u periodu (t-1)
α – konstanta prilagođavanja ( u granicama od 0-1). Veće vrednosti utiču na manji efekat
prilagođavanja, odnosno veći uticaj stvarnih potreba.

20. Ciljevi modula 2.

 određivanje strukture proizvoda koji se isporučuju
 utvrđivanje količina proizvoda
 određivanje rokova isporuka
 utvrđivanje efekata procesa rada

21. Navedite tri najvažnije veličine kojima je uslovljen izbor vremenskog perioda operativnog plana.
Period operativnog plana uslovljen je veličinama koje određuju tokove u sistemu:
 stepenom tehnološke složenosti proizvoda
 odnosom struktura/količine u operativnom planu
 varijantom proizvodne strukture
 postupkom ulaza radnih naloga u proces rada
-ulaz radnih naloga za delove
-ulaz radnih naloga za proizvod
 postupkom izvođenja plana (jedan ili više ulaza)

22. Koji su ulazni podaci potrebni da bi se izvršila analiza odnosa opterećenje-kapacitet?

 struktura i količine operativnog plana
 sastavnice proizvoda
 tehnološki postupci izrade
 radna mesta/tehnološki sistemi

23. Kako se određuje i šta je efektivni kapacitet?

 EFEKTIVNI KAPACITET – količina rada koju sistem daje u stvarnim uslovima rada u datom
vremenskom periodu.
Kei = m*s*n*η [vr.jed/vr.per]
m - broj efektivnih radnih dana u datom vremenskom per.
s - broj efektivnih smena u danu
n- broj efektivnih časova u smeni
η- stepen vremenskog iskorišćenja date jedinice u datom vremenskom period

24. Šta je osnovni sadržaj analize odnosa opterećenje-kapacitet?

Utvrđivanje PROFILA OPTEREĆENJA radnih mesta proizvodnih struktura I profila EFEKTIVNOG
KAPACITETA.
• struktura i količine operativnog plana
• sastavnice proizvoda
• tehnološki postupci izrade
• radna mesta/tehnološki sistemi

25. Šta je potrebno za proračun profila potrebnih materijala za operativni plan?

Osnovni materijali – direktno ulaze u proizvod
Pomoćni materijali – omogućavaju izvođenje postupka izrade
Osnove za proveru i obezbeđenje potreba materijala :
- Predmeti rada iz operativnog plana
- Sastavnice proizvoda
- Tehnološki postupci izrade
Mi = nj * mij [jed.mat/vr.per]

26. Šta predstavlja rezultat analize resursa materijala?

TEHNOLOŠKA KARTA - daje osnove za proveru i obezbeđenje potreba materijala za ulazne veličine
operativnog plana
Podaci o potrebnim količinama materijala omogućavaju izradu bilansa materijala.

27. Šta je rezultat analize resursa alata?

Na osnovu prethodnih proračuna vrši se izrada bilansa alata, koji služi kao podloga za
proces planiranja i obezbeđenja alata za dati operativni plan.

28. Razlika između analize resursa alata i planiranja alata.

Analiza resursa alata nam služi kako bi na osnovu prethodnih proračuna izvršili izradu
bilansa alata, koju koristimo kao podlogu za proces planiranja i obezbeđenje alata za dati
operativni plan, a planiranje alata obuhvata utvrđivanje potrebe za nekim alatom, postupak
obezbeđenja istog, određivanja vremena ulaza alata u proces rada i samo izvođenje
procesa u izdavaonici alata.

29. Kako se određuju potrebe učesnika za operativni plan?

 Saberu se sva vremena trajanja na svim radnim mestima za sve veličine operativnog plana.
Ti = jΣ t i.op

30. Šta je rezultat analize učesnika u procesima rada?

Rezultat je utvrđivanje odnosa (upoređivanje) između ugrađenog kapaciteta I profila opterećenja.

31. Kako se utvrđuju potrebna obrtna sredstva za operativni plan?

OS = MRT/kob
OS – prosečna veličina obrtnih sredstava za dati vr.per
MRT – ukupne potrebe materijala za ulazne veličine operativnog plana
Kob – koeficijent obrtanja

32. Navedite bar tri veličine koje utiču na dejstvo u realnom vremenu.
1. Efektivan monitoring / vođenje i nadzor operacija rada;
2. Visok stepen gotovosti sredstava rada;
3. Potreban i dovoljan kvalitet ljudskih resursa;
4. Visok stepen efikasnosti u vraćanju sistema iz stanja U OTKAZU u stanje U RADU

33. Šta treba da obezbedi planiranje radnih kapaciteta?

Planiranje kapaciteta treba da obezbedi:
1.Uravnoteženje odnosa opterećenje/kapacitet određivanjem optimalnih vremena
početaka/završetaka operacija rada, intenziviranjem režima rada i obezbeđenjem
kooperativne saradnje.
2.Održavanje nivoa nedovršene proizvodnje na neophodnom minimumu određivanjem
veličine serije, smanjenjem pripremno završnih vremena, smanjenjem vremenskog peroda
operativnog plana.
3.Skraćenje vremena trajanja ciklusa proizvodnje Tcp – smanjenjem vremena zastoja
naloga u redovima čekanja, otklanjanjem uzroka stanja U OTKAZU sistema, izborom načina
prelaza predmeta rada sa operacije na operaciju, izborom najpovoljnijeg redosleda ulaza
radnih naloga u proces rada.
4.Ravnomerno opterećenje radnih jedinica proizvodnog sistema.

34. Navedite neke probleme vezane za planiranje procesa rada.

• Održavanje rokova isporuke
• Kontrola nivoa nedovršene proizvodnje
• Minimiziranje redova čekanja
• Optimizacija redosleda ulaza radnih naloga u proces
• Uravnoteženje odnosa opterećenja/kapacitet
• Minimiziranje vremene trajanja stanja U OTKAZU
• Održavanje uravnoteženog odnosa : kontinuitet tokova – troškovi zaliha
• Obezbeđenje novčanih obrtnih sredstava
35. Navedite tri uslova za obezbeđenje menadžerskog dejstva u realnom vremenu.
 Dejstvo u realnom vremenu podrazumeva:
1. Uređen operativni prostor sposoban za protok predmeta rada, potrebnih informacija,
energetskih tokova i aktivno dejstvo ljudskih resursa
2. Visok stepen gotovosti sredstava rada;
3. Postojanje potrebnih informacija visokog stepena kvaliteta, pouzdanosti i raspoloživosti u
trenutku kada je potrebno donošenje odgovarajuće odluke;
4. Potreban i dovoljan kvalitet ljudskih resursa;
5. Dovoljnu fleksibilnost u funkciji zahteva nepredviđenih uticaja;
6. Efektivan monitoring / vođenje i nadzor operacija rada;
7. Visok stepen efikasnosti u vraćanju sistema iz stanja U OTKAZU u stanje U RADU,
8. Stalnu težnju ka skraćenju rokova isporuke primenom inteligentnih prilaza u organizaciji
operativnog prostora.

36. Šta obuhvata planiranje procesa rada?

1. planiranje kapaciteta(Uravnoteženje odnosa opterećenje/kapacitet, Održavanje nivoa nedovršene
proizvodnje, Skraćenje vremena trajanja ciklusa proizvodnje Tcp, Ravnomerno opterećenje radnih
jedinica)
2. planiranje materijala
3. planiranje alata
4. provera operativne gotovosti učesnika
5. provera operativne gotovosti energetskih resursa
6. provera obezbeđenosti obrtnih sredstava

37. Šta predstavlja planiranje materijala?

Utvrđivanje potreba materijala po vrsti, količini i vremenu ulaza u proces, pripremu podloga za
preuzimanje materijala iz skladišta i utvrđivanju kritičnih veličina u području obezbeđenja materijala.

38. Od čega zavisi izbor postupaka izvođenja operativnih planova?

1. odnosa strukture/količine u programu proizvodnje
2. stepena tehnološke složenosti proizvoda
3. potencijala sistema u pogledu obrtnih sredstava
4. rokova isporuka
5. operativne gotovosti struktura sistema
6. veličine serije uslovljene odnosom potreba zadovoljenja procesa rada i troškova
izvođenja procesa rada

39. Čime su određeni postupci izvođenja operativnih planova struktuiranih na osnovu ocenjenih
potreba tržišta?
1. veličinom serija delova/proizvoda
2. rokovima isporuke
3. potrebom držanja zaliha u procesu na nivou optimalnih stanja
40. Na koji način grupna tehnologija utiče na vreme trajanja ciklusa proizvodnje?
 U rezultatu primene postupaka grupisanja moguće je vremena trajanja ciklusa prizvodnje svesti na
neophodan minimum što omogućava podelu vremenskog intervala operativnog plana na manje
vremenske jedinice sa efektom sniženja zaliha nedovršene proizvodnje.

41. Od čega zavisi prioritet izrade radnih naloga iz operativnog plana?

Radni nalozi operativnog plana mogu imati prioritet izrade koji je uslovljen veličinama:
1. ugovoreni rokovi isporuka
2. značaj poslovnog partnera
3. učešće u broju različitih proizvoda
4. veličina porudžbine
5. izvozni poslovi
6. način i uslovi plaćanja poslovnog partnera

42. Koji od načina prelaska predmeta rada sa operacije na operaciju omogućava najkraće vreme trajanja
ciklusa proizvodnje?
Kombinovani način prelaza omogućava najkraće vreme trajanja ciklusa proizvodnje.

43. Šta obezbeđuje optimalni redosled izvođenja radnih naloga u procesima rada?
“Optimalni” redosled radnih naloga obezbeđuje minimalno vreme trajanja ciklusa proizvodnje.

44. Šta je rezultat planiranja kapaciteta radnih mesta?

Rezultat je postavljanje odnosa opterećenje/kapacitet u svakom vremenskom trenutku.

45. Kakav je uticaj redova čekanja na procese rada?

Redovi čekanja povećavaju zalihe nedovršene proizvodnje ali omogućavaju kontinualno
odvijanje procesa rada.

46. Šta obuhvata terminiranje procesa rada?

Terminski plan definiše šta treba izraditi, kada i sa kojim tehnološkim sistemima u kratkim
vremenskim periodima (mesec,nedelja, dan, smena, sat).
Proces terminiranje teži da uskladi nekoliko ciljeva: visoku efikasnost procesa rada, niske
zalihe i zadovoljenje zahteva potrošača (rokovi, kvalitet, cena, varijante..) uz visoku
iskorišćenost radnih mesta - tehnoloških sistema.
Suština procesa terminiranja je jednaka za sve tipove tokova materijala u proizvodnim
sistemima, ali postoje razlike u postupcima primene procesa terminiranja, koje zavise od tipa
toka odnosno projektovanih proizvodnih struktura sistema.

47. Koje su to dve veličine koje utiču na terminiranje u neprekidnim procesima rada?
1.Postojeći nivo zaliha
2.Nivo potražnje u narednom vremenskom period

48. Kako utiču ulazne veličine na radna mesta na karakteristike procesa rada?
 Manje vrednosti ulaza imaju za posledicu nizak nivo iskorišćenosti tehnoloških sistema i učesnika i
visoke troškove po jedinici proizvoda.
Posledice povišenih vrednosti ulaza su povećanje vrednosti zaliha u procesu (povišeni uloženi kapital)
povećanje ciklusa isporuke, jer se povećavaju vremena u redovima čekanja, a ukupni efekti procesa se
smanjuju. Imajući dato u vidu često je smanjenje ulaza, odlaganje ili odbijanje određenih porudžbina
znatno korisnije rešenje nego uzaludno pokušavati proizvesti što veće količine proizvoda.

49. Na koja dva načina se može izvoditi opterećenje radnih mesta tj. metode?
1.Opterećenje kapaciteta radnih mesta radnim nalozima metodom unapred
2.Opterećenje kapaciteta radnih mesta radnim nalozima metodom unazad

50. Kako se uzima vreme u redu čekanja kod metode opteredenja radnih mesta?
Tačno određena vrednost jednaka između svih operacija terminiranja (na osnovu iskustva iz datog
procesa).
Određivanje opterećenja kapaciteta radnih mesta je vrsta terminiranja koja se koristi za utvrđivanje
opterećenja radnih mesta u vremenu. U postupku se koriste ukupni sati na svim radnim nalozima da bi
se utvrdilo koje porudžbine mogu biti isporučene i koji su kapaciteti preopterećeni.
Da bi se utvrdio tok izvođenja postupaka rada koristi se prosečno vreme čekanja između operacija u
redosledu izvođenja operacija radnih naloga. Ovo je u suprotnosti sa detaljnim terminiranjem u kome
se u obzir uzima precizno izračunavanje vremena čekanja na izvođenje operacija da bi se oslobodio
potrebni kapacitet radnih mesta.

51. Šta predstavlja Gantov dijagram?

Gantov dijagram nam omogućava preged iskorišćenosti tehnoloških sistema, koji se utvrđuje
sumiranjem praznih hodova tehnoloških sistema i izračunavanjem procenta iskorišćenosti.

52. Navedite tri metode za izbor prioriteta u izvođenju radnih naloga?

a) MINVP (minimalno vreme proizvodnje). Po ovom pravilu uzima se kao prvi radni nalog sa najkraćim
vremenom izvođenja operacije na datom tehnološkom sistemu. Zasniva se na ideji da kada se izvrši
radni nalog sa najkraćim vremenom brzo ga preuzima sledeći tehnološki sistem, tako da se ubrzava
protok predmeta rada kroz proces.
b) MINPVO (minimalno preostalo vreme operacija). Preostalo vreme se dobija ako se od roka završetka
oduzme zbir izvršenih operacija.
c) PDPP (prvi došao prvi u proces). Radni nalog koji prvi stigne na tehnološki sistem prvi se uzima u
proces izrade.
d) MINPRP (najraniji planirani rok početka). Ovo pravilo koristi rezultate prethodnog
terminskog plana, kako bi se odredili planirani termini početaka svakog radnog naloga.
Radni nalog sa najranije planiranim terminom početka izvođenja se uzima kao prvi u
redosledu
e) MINRZ (najraniji rok završetka). Prema ovom pravilu prvo se izrađuje radni nalog koji ima
najraniji rok završetka.