ЛЕКЦИЈА БРОЈ 2

ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ ЗА ИСТОРИЈУ ПОЗНОГ

НОВОГ ВЕКА

 Историја се проучава на основу историјских извора. За разлику од средњег века, за који

је сачуван мали број историјских извора, из новог века нам је доступно знатно више
остатака из прошлости – књига, новина, часописа, дневника, мемоара. Све ове писане
остатке прошлости називамо писани историјски извори. Главни разлог за њихову
бројност у епохи новог века је проналазак ђтампарије Јохана Гутенберга, средином 15.
века. Захваљујући открићу штампарије, књиге и други писани извори постали су
бројнији и људима доступнији.

 Према истраживањима спроведеним у последњих педесет година, Библија је

најпродаванија књига на свету, са скоро пет милијарди примарака. На тој листи високо
место заузима и серијал књига о дечаку чаробњаку Харију Потеру енглеске ауторке Џоан
Роулинг.

 У новом веку појављује се нова врста писаних историјских извора. То су новине и

часописи. Проучавајући ове изворе, историчари могу да прате друштвена, политичка и
културна дешавања и да знају када су се она тачно одвијала. Откако су настали, почетком
17. века, новине и часописи представљају веома важан извор за историчаре. Из године у
годину њихов број се повећавао, нарочито у току 19. и 20. века.

 Поред новина и часописа, велики значај за историчаре који се баве проучавањем

индустријске епохе новог века представљају и документа различитих институција, као
што су скупштине, судови, већа. У овакве писане историјске изворе можемо уврстити
међународне уговоре, белешке о раду појединих организација и друге. Ови извори су од
изузетног значаја за проучавање политичке историје неке државе или народа.

 Значајан писани траг прошлости представљају и пописи становништва, који се у

новом веку редовно спроводе. На основу њих историчар се упознаје са структуром
становништва неког града или државе у прошлости. Поред њих, у позном новом веку раде
и статистички прегледи. Они садрже прецизне податке о броју становника неке државе,
њиховом полу и старосној доби, рођенима, умрлима, селидбама (миграцијама), а у неким
случајевима и њиховој имовини. Све је то важно за истраживање прошлости, посебно за
проучавање привредне, друштвене и културне историје..

 Посебну врсту писаних историјских извора представљају биографије и мемоари разних

истакнутих историјских личности. Биографије су дела која описују живот неке истакнуте
личности. Оне говоре о њеним карактерним особинама, догађајима у којима је та личност
учествовала, као и о утицају који је имала на друштво. Нарочиту врсту биографије
представљају аутобиографиј. То су биографије које се пишу у првом лицу, у којима аутор
пише претежно о себи. Мемоари су дела у којима аутори описују своја сећања на прошле
догађаје. У њима аутор може говорити о историјским, друштвеним, политичким и
културним збивањима из неког ранијег периода, али и о догађајима из сопственог живота.
Упркос великој вредности биографија и мемоара за проучавање прошлости, историчар
мора приступити њиховом тумачењу са великом дозом критичности.

 Писани историјски извори за историју позног новог века чувају се у посебним

установама – архивима и библиотекама.

 У оквиру матријалних историјских извора разликујемо бројне врсте извора. Насатли

као плод људског стваралаштва, обично се јављају у виду предмета (оруђа, оружја и
друго). Из индустријске епохе новог века остало је много материјалних трагова
прошлости. Они се могу наћи у већини градова у виду зграда, кућа, цркава, мамастира,
фабрика и осталих грађевина. Материјални извор могу бити и надгробни споменици.
Проучавајући их, археолози и историчари скупљају значајне податке о одређеним
историјским периодима.

 У материјалне историјске изворе за овај период убрајају се и разне врсте оружја,

оруђа, накита, печата, новца, одеће и других предмета које су људи користили у јавном
или приватном животу. Сви наведени историјски извори могу послућити историчарима у
изучавању политичког, друштвеног, културног и свакодневног живота.

 Проналажењем и проучаањем матријалних историјских извора из новог века се као и у

случају ранијих епоха, превасходно баве археолози. Материјални историјски извори се
чувају у музејима.

 У аудио-визуелне историјске изворе спадају фотографије, филмови, звучни и видео

записи из прошлости, на основу којих историчари могу да дођу до информација које су
значајне за изучавање одређене епохе. Веома значајан историјски извор за проучавање
историје новог века су слике, цртежи и фотографије. На основу њих историчар се
упознаје са културном историјом једног народа. Оне су од изузетног значаја и за
проучавање друштва. Иако се слике и цртежи, као историјски извори, могу видети у
најстаријем времену историје човечанства, тек од прве фотографије из 1826. Године они
постају бројнији и доступнији историчарима.

 Масовна појава аудио-визуелних извора догодила се са настанком филма. Појава првих

филмова везује се за последњу деценију 19. Века, тачније за 1895. Годину, када су браћа
Лимијер емитовала први филм. Због тога су аудио-визуелни историјски извори веома
битан траг за историчаре који проучавају последњи период новог века, тј период који
обухвата другу половину 19 и почетак 20. Века.
 ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ ЗА ИСТОРИЈУ ПОЗНОГ
НОВОГ ВЕКА

 Историјски извори представљају све трагове из прошлости који помажу историчарима

да објасне одређене историјске догађаје и процесе.

 Историјски извори се деле на: матројалне, писане, усмене и аудио-визуелне.

 За каснију историју новог века, од индустријске револуције до краја Првог светског

рата, постоје многобројни извори. Рзлог њихове бројности лежи у открићима која су
почела оснивањем Гутенбергове штампарије средином 15. века, а наставила се
усавршавањем технике штампања све до почетка 20. века.

 Поред бројних материјалних историјских извора, попут грађевина разних намена и

предмета које су људи користили (оружја, оруђа, накита, печата и других предмета), из
овог периода може се наћи велики број писаних историјских извора, у виду књига, новина,
часописа и докумената различите садржине.

 С развојем фотографије и филма у 19. веку, историчарима су постали доступни аудио-

визуелни историјски извори, који су веома драгоцени за проучавање друге половине 19. и
20. века.