Manifestuj, Zaroni Dublje

MANIFESTUJ: ZARONI DUBLJE
Vodič za otključavanje vašeg neograničenog potencijala

ROKSI NAFOUSI
Prevod: Sana Knežević
Vejdu,
Hvala ti što ste me toliko toga naučio, za tvoju bezuslovnu ljubav, što si me podržao na putu mog
manifestovanja i što si našem savršenom malom dečaku bio najbolji tata na svetu
SADRŽAJ
UVOD
Ključni termini manifestovanja
PRVI KORAK: Budite jasni u svojoj viziji
DRUGI KORAK Uklonite strah i sumnju
Negujte i vežbajte samoljublje
TREĆI KORAK: Uskladite svoje ponašanje
ČETVRTI KORAK: Savladajte izazove univerzuma
PETI KORAK: Prigrlite zahvalnost (bez ograničenja)
ŠESTI KORAK: Pretvorite zavist u inspiraciju
SEDMI KORAK: Verujte univerzumu
EPILOG 0
IZRAZI ZAHVALNOSTI
IZVORI
INDEKS
UVOD
Noć pre nego što smo ušli u 2022.godinu, sela sam, kao što to činim svake godine, da napravim
tablu svojih novogodišnjih vizija. Postavila sam scenu tako što sam zapalila svoje omiljene
sveće, a zatim legla na prostirku za jogu i utonula u stanje duboke opuštenosti dok sam pratila
vođenu meditaciju vizuelizacije. Posle sam izvadila veliki list papira i počela da detaljno
zapisujem sve svoje ciljeve koje sam želela da ostvarim u narednoj godini. Sanjala sam velike
snove. Moja debitantska knjiga, MANIFESTUJ: 7 koraka da živite svoj najbolji život, trebalo je
da bude objavljena za samo šest dana i sasvim je prirodno što sam se pribojavala na kakav će
prijem naići. (Lagala bih ukoliko bih rekla da sindrom prevaranta nije nešto sa čime se borim -
više o tome nešto kasnije.) Ali, poslušavši sopstveni savet, pobrinula sam se da samoj sebi ne
dozvolim da moji strahovi i sumnje utiču na ono što ću staviti na svoju tablu vizija. Napisala sam
naslov, knjiga MANIFESTUJ, a ispod sam napisala bestseler Sandej Tajmsa, Amerike, Voga,
prevedena na veći broj jezika. Devet dana kasnije, knjiga MANIFESTUJ je debitovala na petom
mestu liste bestselera Sandej Tajmsa (i dok sada pišem ove redove, na toj je listi ostala tokom
poslednjih šesnaest nedelja), mesec dana kasnije potpisala sam sa američkom izdavačkom kućom
Kronikl prizm ugovor prema kom je knjigu trebalo da objave u jesen 2022. godine, a ubrzo
nakon toga je knjizi u britanskom iozdanju časopisa Vog posvećen čitav članak u kom je za nju
rečeno da je ’odgovor na knjigu Tajn u 2002. godini’. Oh, da, osim toga je MANIFESTUJ i
prevedena na sedamnaest jezika, za sada.
Možete li uopšte da zamislite šta bi moje mlađe ja mislilo o svemu ovome? Često razmišljam o
tome, kao i o osobi koja sam bila pre manje od četiri godine: bila sam sasvim izgubljena devojka,
koja se borila sa zavisnošću nemajući ni najblažu ideju o sopstvenoj vrednosti, bez ikakvih
izgleda za karijeru i koja nikada nije znala šta to znači biti srećan. Pitam se šta bih joj rekla.
Mislim da bih joj rekla baš ovo: Život je divan i ti imaš moć da ga učiniš baš takvim.
Teško je rečima opisati kako sam se osećala tokom poslednjih nekoliko meseci. Bilo mi je kao da
sam gurnuta u magični vrtlog, podstaknut manifestacijom, a odgovor i domet moje male
narandžaste knjige bili su sasvim zapanjujući. Manifestovanje je praksa koja mi veoma mnogo
znači, i upravo je zahvaljujući njoj moj život bio transformisan gotovo do neprepoznavanja.
Živim i dišem korake koje podučavam, i svim srcem verujem da oni imaju moć da transformišu
život bilo kome ili, bolje rečeno, svakome ko ih sledi. Počastvovana sam, i s kranjom
skromnošću sam neprestano u stanju najdublje zahvalnosti što mi se ukazala mogućnost da sa
mnogima od vas podelim ono što sam naučila.
I dok je moja prva knjiga MANIFESTUJ predstavljala uvod u ono što je moj jedinstveni vodič u
sedam koraka za manifestovanje, u ovoj knjizi ćete zaroniti dublje u unutrašnje isceljenje koje
je potrebno kako biste zaista otključali svoj neograničeni potencijal. Predstaviću vam nove ideje i
koncepte koji će vam pomoći da proširite svoje razumevanje prakse, a takođe ću odgovoriti na
neka od pitanja koja su mi bula najčešće postavljana. Na primer, zašto da odložim svoju tablu
vizija? Kako da prestanem da toliko brinem o tome šta cbi drugi ljudi mogli da pomisle? Da li
zaista moram da budem pozitivan sve vreme kako bih manifestovao stvari koje želim? Kako da
prepoznam razliku između testa univerzuma i znaka da bi trebalo da promenim pravac?
Ono što ovu knjigu čini tako jedinstvenom je upravo u tome što je, između ostalog, puna
praktičnih vežbi koje bi trebalo da uradite, a zahvaljujući kojima ćete podstaći samorefleksiju,
samosvest i jasnoću koje su vam potrebne za osnaživanje i podizanje nivoa prakse ispoljavanja.
Ohrabrujem vas da polako radite prateći ovu knjigu, da odvojite dovoljno vremena za svaku
vežbu i da samima sebi date prostor i priliku da osetite njihove efekte. Kada budete stigli do
poslednje stranice ove knjige, bolje ćete razumeti same sebe kao i šta je ono što zaista želite od
svog života i počećete da lečite one delove sebe samih za koje možda nikada niste ni znali da im
je uopšte potrebno isceljenje. Živećete autentičnije, manifestovaćete snažno i bez napora, i
znaćete šta je potrebno da uradite kako biste bili sigurni da živite život koji vam konačno donosi
zadovoljstvo i ispunjenje koje zaslužujete.
Iako sam baš ja autor knjige MANIFESTUJ, i iako je moje ime i na naslovnoj strani ove
knjige, kako budete dublje uranjali u mojih sedam koraka do manifestovanja i radili
ponuđene vežbe, od vas će se tražiti da i sami postanete pisac i pripovedač. Naučićete kako
da budete sopstveni iscelitelj, sopstveni guru, i na taj način ćete zaista postati autor
sopstvene priče. Šta može da bude moćnije od toga?
KLJUČNI POJMOVI MANIFESTOVANJA

Univerzum
Kada u ovoj knjizi govorim o „univerzumu“, mislim na energetsku silu koja je veća od nas
samih. Verujem da upravo univerzumu dugujemo moć i magiju koje stoje iza manifestovanja
koje je veće od naše svesne svesnosti. Ako je za vas ova energetska moć nešto drugačije, onda
„univerzum“ slobodno zamenite sopstvenim tumačenjem u bilo kom trenutku u knjizi.
Visoka vibracija (High-vibe)i
Haj vajb je skraćenica za frekvenciju visokih vibracija. Kvantna fizika nam govori da slično
privlači slično, pa ako vibriramo na visokoj frekvenciji, privući ćemo stvari koje odgovaraju
upravo frekvenciji visoke vibracije.
Niska-vibracija (Low-vibe)
Lou vajb je skraćenica za frekvenciju niske vibracije. Ako vibriramo na niskoj frekvenciji,
privući ćemo stvari koje odgovaraju frekvenciji niske vibracije.
Način razmišljanja izobilja
Verovanje da svega ima više nego dovoljno za sve nas. Ovaj način razmišljanja nam pomaže da
nastavimo da privlačimo obilje u svoj život.
Način razmišljanja oskudice
Verovanje da ničega nema dovoljno za sve. Ovo verovanje stvara stalni osećaj nedostatka i
ometa našu sposobnost da privučemo obilje.
PRVI KORAK
BUDITE JASNI U SVOJOJ VIZIJI
’Sve što možete da zamislite stvarno je.’
PABLO PIKASO
PREGLED PRVOG KORAKA

Ne možete da stignete tamo gde biste želeli ukoliko ne znate kuda ste krenuli. Dakle, pre svega,
prvo morate da odlučite šta je ono što zaista želite.
Morate da pokušate da steknete što je moguće jasniju sliku u vezi s onim što želite da
manifestujete. Biti neodređen jednostavno neće biti dovoljno. Što više detalja to bolje!
Ako ne znate tačno šta je ono što želite, razmislite o tome kako želite da se osećate u sopstvenom
životu. Možete da manifestujete i osećanja.
Vizuelizacija (stvaranje mentalne slike budućnosti koristeći svoju maštu) jeste moćno sredstvo
manifestacije koje će vam pomoći da lakše postignete svoje ciljeve. Ovo podržava i neuronauka;
tokom istraživanja je otkriveno da će redovno vizualizovanje ciljeva pomoći vašoj podsvesti da
radi na njihovom dostizanju tako što će filtrirati neželjene informace i otkrivati prilike koje su u
skladu sa tom zamišljenom stvarnošću.
Kada vizualizujete stvari koje želite, uranjajte u osećaj kao da ih već imate. Na primer, ako želite
da manifestujete svoj dom iz snova, vizualizujte detalje kuće, a zatim uronite u osećaj da
prolazite kroz ulazna vrata. Privlačimo ono što osećamo.
Najvažnije pitanje vašeg manifestacionog putovanja jeste: ko želite da postanete? Kada
vizualizujete svoje buduće ja, vizualizujte najvišu i najmoćniju verziju samih sebe. Znajte da ova
verzija vas samih već postoji; uspavana je, ali čeka da bude oslobođen dok sledite moj vodič od
sedam koraka za otključavanje moći manifestacije. Tabla sa vizijom je vizuelni prikaz toga
kakav život želite da bude, i ja sve ohrabrujem da naprave tablu sa vizijom kako bi obeležili
početak svog manifestacionog putovanja.
Sanjajte velike snove i ne suzdržavajte se.
Razmišljanja o budućnosti mogu ponekad da budu i obeshrabrujuća, i uzbudljiva, i zastrašujuća,
i uzbudljiva sve u isto vreme i u jednakoj meri. Kada pokušate da zamislite život kakav biste
želieli za sebe za godinu ili pet godina od sada, možda ćete moći odmah i bez oklevanja da
vizualizujete sve svoje snove kako se odigravaju kao film u vašem umu, a možda čete se osećati
kao da gledate u ponor ništavila. Kada razmišljamo o tome šta bi naša budućnost mogla da nam
donese, postoji toliko mogućnosti, toliko potencijala i toliko prostora za ogromno širenje. Ipak,
uz to može biti i puno straha, zabrinutosti i strepnje. Strah se očituje kao unutrašnja zapitanost u
vezi s tim šta če biti ukoliko se nešto ne desi kako ja to želim? Ili šta ako ne uspem? Ili čak i
zašto ne mogu da vidim šta želim?
Dok radimo na ovom koraku, htela bih da vas zamolim da se oslobodite tog straha, zabrinutosti i
strepnje. Jednostavno ih sve ostavite po strani. Upravo sada, sve što je potrebno da uradite jeste
da pođete sa mnom dok otvaramo vaše mentalno oko (vašu maštu) za vašu budućnost kako
bismo taj strah mogli da zamenimo uzbuđenjem.
Pre nego što počnemo, mislim da je vredno da se podsetimo i na ovo: manifestovanje nije samo
privlačenje „stvari“ u naše živote ili očitovanje kako bismo želeli da se naš život čini
drugima. Ne, reč je o ispoljavanju života koji čini da se osećamo zadovoljno i ispunjeno i
koji nam omogućava da iskusimo radost, uzbuđenje i ljubav. Ključ je u tome da se dođe do
suštine onoga što vam donosi ta osećanja.
Nedavno sam bila domaćin radionice i kada su na red došla pitanja i odgovori, žena me je upitala
„Kako da uopšte počnem da shvatam šta je ono što želim? Ponekad ne mogu da ustanovim
razliku između onoga što zaista želim i onoga što mislim da bi trebalo da želim?’ Sasvim
razumem. Tako je lako zarobiti se u ideji da bi svi trebalo da želimo isto. Možemo da osetimo
kako smo pod pritiskom da kažemo ili osećamo da želimo da se venčamo i da imamo decu i da
živimo srećno do kraja života sa jednom osobom zauvek, ili da želimo da steknemo impresivno
zvanje u poslu iako j veoma strasan, ali podrazumva i šestocifrenu platu i službeni automobil. Ali
istina je da to nije za svakoga. Ne žele baš svi da imaju sve te stvari, a ne bi ni trebalo. Nije li
vreme da samima sebi dozvolimo da shvatimo šta je ono što zapravo želimo, umesto što
dozvoljavamo da nam to diktira pritisak društva? Nije li već vreme da jedni drugima damo i tu
dozvolu? U redu je ako ne želite decu; u redu je ukoliko ne želite da pokrenete sopstvenu
kompaniju u doba slobodnjaka; u redu je što ne osećate potrebu za prestižnom poslovnom
titulom; sasvim je u redu to što ne žudite za bilo čim većim od proste jednostavnosti; u redu je
ukoliko kroz život želite da idete umesto da kroz njega protrčite. U suštini, ono što govorim jeste
da je u redu želeti ono što vi zaista želite, i samo zato što je to drugačije od onoga što bilo ko
drugi želi, ili onoga što ste možda želeli u prošlosti, ne znači da je to išta manje ispravno,
uzbudljivo, vredno ili inspirativno.
NE BOJTE SE DA BLISTATE U SOPSTVENOJ JEDINSTVENOSTI
I DA ŽIVITE PREMA SOPSTVENIM PRAVILIMA
Da bih ženi u radionici pomogla da shvati šta ona sama zaista, autentično želi, najpre sam je
pitala: kada ste se osećali najzadovoljnije, ispunjeno i spokojno? Šta ste radili u to vreme? Ko je
bio uzo vas? Šta se još dešavalo u vašem životu u to vreme? Kada razmislite o odgovorima na ta
pitanja, možete početi da ulazite u srž onoga što vas čini najsrećnijom. Ova sećanja možete da
koristite kao trag. Tada možete da počnete da kultivišete i manifestujete više toga u svom životu.
VEŽBA
Pre nego što nastavimo, želela bih da i sami odgovorite na ova pitanja:
Opišite vreme u kom ste se osećali najzadovoljnije, ispunjeno i u miru. Šta ste tada radili, ko je
bio u vašem okruženju?
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
Imajući na pameti odgovor koji ste dali, sada odgovorite na ova dva pitanja:
1. Šta vam to sećanje govori o tome šta želite da manifestujete?
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
Postoji li u vašem životu nešto što vas sprečava da češće doživljavate to zadovoljstvo, ispunjenje
i radost?
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
Volim ovu vežbu i često joj se i sama vraćam. Usred užurbanosti života, razmišljanje o tome šta
me zapravo čini srećnim je veoma važno. Podseća me na to da je potrebno da odvojim više
vremena za jednostavnost i da prestanem da jurim za stvarima koje samo mislim da bi trebalo da
želim ili koje sam nekada želela. I kada to činim, takođe mi pomaže da živim u većoj
usklađenosti sa onim što zaista jesam. Takođe, prepoznajući šta me trenutno sprečava da češće
doživljavam ta osećanja, mogu da identifikujem koje oblasti svog života želim da promenim, a
od čega bi, možda, trebalo da odustanem.
KAKO ŽELITE DA SE OSEĆATE?
Ukoliko imate problema da otkrijete šta je ono što želite, počnite tako što ćete identifikovati
kako želite da se osećate u svom životu. Zapamtite da možete da manifestujete osećanje. U
sledećoj vežbi identifikujte kako želite da se osećate u svom životu. Da bismo ovo malo olakšali,
kategorizujemo naše živote u četiri glavne oblasti:
1. ljubav i veze
2. karijera/posao
3. dom/svakodnevica
4. iskustva/dokolica</numerički spisak
VEŽBA
Za svaku kategoriju napišite sve reči ili fraze koje opisuju kako biste najviše želeli da se osećate
u datoj oblasti svog života. Na primer:
radosno/smireno/bezbedno/pouzdano/sposobno/poštovano/cenjeno/
nadahnuto/organizovano/pred izazovom/stimulisano.
LJUBAV I VEZE DOM/

SVAKODNEVICA
KARIJERA/POSAO ISKUSTVA/
DOKOLICA
Možete da koristite odgovore kako bi vam bili od pomoći u razumevanju onoga što biste
konkretno mogli da manifestujete kako biste kultivisali ta osećanja. Na primer, ako želite da
u svom svakodnevnom, kućnom životu iskusite veći osećaj mira, onda biste to mogli da
iskoristite kao obaveštenje o tome kakvo biste okruženje želeli da stvorite za sebe. Ili, ukoliko
želite da se osećate da ste pred novim izazovima i stimulisano u svojoj karijeri, možda biste
mogli da razmislite da li karijera u kojoj se trenutno nalazite može da vam to obezbediti ili
postoji nešto drugo što bi moglo da bude više u skladu sa tim osećanjima?
Namera ove vežbe jeste da vam pomogne da razjasnite kako želite da se osećate u različitim
oblastima svog života i da to iskoristite kako biste bili što jasniji u vezi s tim šta želite da
manifestujete. Predlažem da sada, koristeći ovo kao početnu tačku, napravite svoju tablu vizije.
Table vizije
Tabla vizije jeste vizuelni prikaz onoga kako biste želieli da izgleda vaš život. Za mene je to
sastavni deo ovog, prvog koraka. To je prilika da oslikamo svoj život i postanemo kristalno jasni
o pogledu toga koje konkretne snove, nade i želje želimo da manifestujemo i kada bismo želeli
da se to i dogodi.
U knjizi MANIFESTUJ podelila sam uputstvo za tablu vizije, a ovde ću ga ponoviti za trenutak u
kom budete bili spremni da napravite svoju novu tablu sa vizijom. Ono što tražim od vas,
međutim, jeste da zaista izazovete sami sebe da zapišete sve što želite da privučete u svoje živote
i da budete svesni kad god vas sputavaju strah i sumnja. Svaki put kada se uputite do svoje table
vizije kako biste na njoj nešto napisali, potrebno je da sebi postavite ova tri pitanja:
1. Da li bih mogao da sanjam veći san?

2. Da li je ovo nešto što će me ispuniti i negovati osećanja kojima želim da moj život bude
ispunjen?
3. Da li je ovo sasvim autentično i u skladu s mojim željama, snovima i željama?
Ako ste već napravili tablu vizije, ali ona ne predstavlja tačno vaše najdublje i najluđe snove –
sada imate šansu da napravite novu.
Kreiranje vaše table vizije
1. Postavite scenu
Upalite sveće, pustite neku opuštajuću muziku i stvorite mirno i meditativno okruženje. Učinite
svoju vežbu vizionarstva svetim događajem u kome ćete uživati i kom ćete se prepustiti.
2. Izaberite svoj medij

Uzmite veliki list kartona ili papira i izaberite da li više volite da svoje ciljeve zapisujete
koristeći olovke različitih boja (bilo u vidu numeričkog spiska ili kao slobodan opis) ili želite da
koristite slike (nacrtajte ih sami ili isecite slike ili reči iz časopisa ili novina koje odražavaju ono
što biste želeli da privučete u svoj život).
Izaberite ono što vam najviše odgovara - samo nemojte da zaboravite da se zabavljate.
3. Odaberite svoju vremensku liniju

Na vrhu stranice napišite tačan datum do kojeg želite da manifestujete ono što je vaša vizija.
Možete da izaberete da napravite šestomesečnu, jednogodišnju ili čak petogodišnju tabluoču

vizije. Što se mene tiče, volim da uradim sve tri.
Ponekad otkrijem da neki ljudi imaju teškoća da saznaju i vizuelizuju kako bi želeli da njihov
život izgleda godinu dana unapred, ali se možda osećaju znatno sposobnijim da vizuelizuju svoj
život za pet godina, ili obrnuto. Dakle, ako osećate da ste se malo zaglavili, zapamtite da uvek
možete da odaberete neku drugu vremensku liniju.
4. Uđite u zonu
Pre nego što počnete da dodajete stvari na svoju tablu, uverite se da se već osećate kao da ste u
željenoj budućnosti. Zastanite na trenutak, udahnite nekoliko puta duboko i zamislite samoga
sebe tačno za šest meseci, godinu ili pet godina od sada. Napravite jasnu i živu sliku u svom umu
dok sebi postavljate sledeća pitanja:
- Kako se osećam?
- Kakve su moje veze s okruženjem u kom sam? U kakvom domu živim?
- Šta je moja profesija? Na šta sam najviše ponosan?
- Šta želim da promenim u svom životu? Šta želim da ostane isto?
Dok odgovarate na ova pitanja, dozvolite sebi da budete sasvim slobodni u svojim snovima,
žudnjama i željama. Ne dozvolite da strah obuzda vašu maštu; umesto toga, obratite pažnju na
tačno mesto na kom želite da budete. Dozvolite da slika vašeg budućeg ja zaista oživi dok
uranjate u tu vizualizaciju.
1. Odvojite svoj život u kategorije1

Podelite svoju viziju u šest kategorija:
Lični razvoj (tj. vaš lični rast/kako želite da se osećate)

Ljubav i romansa
Karijera
Prijatelji i porodica
Kuća / dom
Hobi/dokolica
2. Dizajnirajte svoj život

U svakoj zasebnoj kategoriji upišite sve ono što biste u njoj želeli da manifestujete. Ako koristite
isečene slike, kao što je slika kuće iz snova, zalepite ih na svoju tablu vizije.
Pokušala bih da imam najmanje tri stvari u svakoj od kategorija, ali nema ograničenja kada je reč
o tome koliko stvari možete dodati na svoju tablu vizije!
3. Odložite tablu vizije

Nakon što ste napravili tablu svoje vizije, odložite je negde na sigurno i napravite sebi podsetnik
kako biste joj se vratili na datum koji ste napisali na vrhu.
Zašto treba skloniti svoju tablu vizije?
Ovo je verovatno pitanje koje mi su mi najčešće postavljali, verovatno zato što postoje drugi
stručnjaci u ovoj oblasti koji predlažu da svoju tablu sa vizijom držite negde gde možete da je
vidite svakog dana, tako da kontradiktorni saveti mogu da budu prilično zbunjujući. Dozvolite
mi prvo da kažem da postoji dobar argument za oba stanovišta i svakako ne pokušavam da
1
Ovaj korak nije obavezan. Ja ga volim jer mi pomaže da razjasnim šta želim u svim oblastima svog života, umesto
da se fokusiram samo na jedan njegov deo.
kažem da je moj put jedini; objasniću svoje rezonovanje, ali na kraju bi vi sami trebalo da
odlučite šta vama najviše odgovara.
Prvi razlog zbog kog predlažem da odložite svoju tablu vizije je ovaj: da biste bilo šta
manifestovali u svom životu, morate da znate šta želite (i da budete jasni u svojoj viziji), a zatim
morate da se predate putovanju koje će vas tamo odvesti. Sedmi korak: Poverenje u univerzum
odnosi se na negovanje osećaja da ne znate kako, ali svakako znate da će se to dogoditi baš kako
bi i trebalo da bude; upravo ovo visoko-vibraciono samopouzdanje i sigurnost ne ostavljaju ni
najmanje mesta bilo kakvoj sumnji. Ne pokušavate da na silu stvari doveedete u red, jer to bi to
moglo da bude praćeno energijom niske vibracije, očajničkom i nepoverljivom energijom. Ne,
umesto toga, jednostavno radite sve ono što možete iz dana u dan (tj. pratite druge korake i
posvećujete se svom unutrašnjem putu isceljenja kako biste uklonili strah i sumnju, usklađujući
svoje ponašanje ili prevazilaženje testova iz univerzuma), a zatim verujete, nepokolebljivo, da će
se dogoditi. Odlaganje vaše table vizije je, za mene, fizički i simbolički prikaz ove vere; zapišete
šta želite i onda se, odlažući to, predajete putovanju manifestovanja.
Takođe verujem da ako svaki dan gledate svoju tablu vizije, rizikujete da vas odvede od slatke
tačke manifestovanja (opisane u Petom koraku: prigrlite zahvalnost (bez upozorenja): znajući
da gde želite da idete dok ste istovremeno duboko zahvalni za sve što već imate. Jednostavno
nije moguće biti toliko prisutan, pažljiv i zahvalan za sve što već imate ukoliko svakog dana
gledate u svoje buduće ciljeve i pitate se kako i kada će biti postignuti.
Još jedan razlog zbog kojeg predlažem da odložite svoju tablu vizije je u ovome: vaša tabla vizije
treba da bude nešto sveta, iskrena, ranjiva reprezentacija svega onoga što želite da manifestujete
u svom životu. Namera vam je da zapišete tačno kako biste želeli da vaš život izgleda i kako
želite da se osećate, i da dozvolite sebi da budete iskreni u vezi sa svojim najdubljim željama.
Ako je vaša vizija izložena pogledima, na primer kao slika na ekranu vašeg telefona ili ako je
okačena na zidu, pitam se da li biste zaista zapisali sve svoje najdublje snove; možda nećete biti
toliko hrabri ili iskreni u vezi sa stvarima koje želite da ispoljite jer ćete se, možda čak i na
podsvesnom nivou, suzdržavati u slučaju da bi to mogao da vidi i neko drugi.
Evo šta predlažem da uradite: napravite svoju tablu vizije sa apsolutno svim onim što biste želeli
da manifestujete u svom životu ulazeći i u najsitnije detalje, dozvoljavajući sebi da sanjate velike
snove, budite sasvim iskreni i ranjivi u vezi s nim što zaista želite da privučete u svoj život i
učinite ga autentičnim za sebe. Kada bude gotova, odložite tablu vizije negde na sigurno.
Zatim, ako želite neku vrstu vizuelnog prikaza koji biste mogli da čuvate na ekranu svog telefona
ili da okačite na zid kako bi vas inspirisala iz dana u dan, napravite TABLU
RASPOLOŽENJA. Tablu raspoloženja mogu da čine slike ili reči koje predstavljaju kako biste
želeli da vam život izgleda i sve one stvari koje želite da manifestujete u svom životu, ali bez
konkretnih detalja.
PITANJA:
Pitanje: Da li bi trebalo da budem realan kada kreiram svoju viziju ili kada odlučujem šta bih
želeo da manifestujem?
Odgovor: NE! Čim počnemo da pokušavamo da budemo „realistični“, dozvoljavamo sebi da
budemo ograničeni sopstvenim strahovima i sumnjom. Drugi korak: Uklonite strah i sumnju,
sastavni je deo svakog koraka u procesu, uključujući i ovaj. Morate da odlučite kakav život
zaista želite - ne kakav život mislite da biste realno mogli da napravite za sebe.
Vaša tabla vizije nije mesto na kom treba da igrate na sigurno; na vama je da proširite
granice svog uma, a samim tim i granice vaše stvarnosti.
VAŠ SAVRŠEN DAN
Osim što ste napravili tablu vizije, vizualizacija je još jedan praktičan način da prođete kroz prvi
od mojih sedam koraka do manifestovanja. Utapanje u meditaciju vizuelizacije omogućava vam
da uronite u osećanje onoga što želite, zahvaljujući čemu pomerate frekvenciju svoje vibracije,
što trenutno utiče i na ono što tada privlačite u svoj život. Postoji sjajan citat autora bestselera
Boba Proktora koji kaže: „Ukoliko nešto možete da vidite u svom umu, to možete i držati u
ruci.“ Uvek razmišljam o tome pre nego što krenem u bilo kakvu vizuelizaciju.
Radim meditaciju vizualizacije svake noći pre nego što zaspim. To je ritual koji mi pomaže na
mom ličnom putovanju i koji je bez ikakvog napora postao deo moje svakodnevne rutine. Ili
pratim vođenu meditaciju ili se jednostavno dovedem u krajnje opušteno stanje, fokusirajući se
na podizanje i spuštanje stomaka dok udišem i izdišem. Zatim u svom umu gledam svoju
budućnost i dočaravam što više detalja u vezi sa određenim stvarima koje bih želela da
manifestujem, uranjajući u osećaj da ih već imam. Na primer, kada sam želela da manifestujem
svoj cilj da postanem autor bestselera u Sandej Tajmsu, vizuelizovala bih sebe kako otvaram
novine i vidim svoje ime na listi, a onda bih zamišljala kako bih se osećala, uranjajući celo svoje
biće u osećanje radost, ponosa i uzbuđenja.
Međutim, kao što sam sigurna da su mnogi od vas iskusili dok praktikuju vizuelizaciju, postoje
trenuci kada se borim da stvorim jasnu viziju onoga što sledeće želim da ispoljim. To može biti i
zato što se tog dana nisam osećala dovoljno inspirisano ili zato što sam zaista več zadovoljna
svim onim što već imam i jednostavno nisam motivisana da stvaram nove ciljeve u to vreme (na
kraju krajeva, manifestovanje predstavlja vaš najbolji život, a ne nemilosrdnu potragu za većim,
boljim ili za više svega!). Zato sam želela da pronađem alternativni način da uronim u osećaj
budućnosti sa visokim vibracijama bez potrebe da stalno pronalazim novi cilj za
vizuelizaciju.
Počela sam da radim nešto malo drugačije; počela sam da koristim svoje vreme za meditaciju
kako bih zamišljala i prolazila kroz svoj savršeni dan. Odabrala bih neko vreme u budućnosti,
možda za mesec ili godinu od datog trenutka, i zamišljala sam šta bih sve radila tog dana od
trenutka kada bih se probudila pa sve do trenutka kada bih otišla u krevet. Na početku meditacije
bih se odlučila za neku lokaciju, godišnje doba i ljude kojima ću se okružiti, a zatim bih prolazila
kroz taj dan što je moguće detaljnije. Moj savršeni dan bio je drugačiji skoro svaki put kada
radim ovu vizualizaciju, ali uvek razmišljam o tome kojim bih se jednostavnim zadovoljstvima
prepustila i dočaram svoj osećaj zadovoljstva, radosti i zahvalnosti. Ponekad odlazim na odmor,
ponekad zamišljam inspirativan i uzbudljiv dan na poslu, a ponekad samo vizualizujem dan sa
svojim sinom, Volfom, ispunjen igrom, maženjem i smehom. Možete da izaberete da promenite
svoj savršeni dan ili da prolazite kroz isti dan svaki put; sve što tražim jeste da ne razmišljate o
savršenom danu koji ste već doživeli - taj dan bi trebalo da bude negde u budućnosti.
Ukoliko želite da i sami isprobate ovu tehniku, napravila sam meditaciju „Savršen dan“ kao deo
moje kolekcije meditacija i afirmacija dostupnih na mojoj veb stranici www. roxienafousi.com.
VEŽBA
Volim da ovo radim i kao praksu vođenja dnevnika, pa, koristeći prostor ovde, želim da zapišete
detaljan opis svog savršenog dana. Kao i sa meditacijom, prođite kroz svoj savršeni dan počevši
od trenutka kada se probudite i napišite deo kao izvod iz dnevnika, kao da se sve već dogodilo.
Na primer, možete da počnete sa Dragi dnevniče, danas je dan bio savršen dan. Probudio sam se
i prvo što sam ugledao bilo je veličanstveno plavo nebo kroz prozor moje spavaće sobe.
. . . Uključite što više detalja i zapamtite da treba da uronite u osećaj proživljavanja dok to radite.
MOJ SAVRŠEN DAN
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
Ako znate kako želite da se osećate i šta je ono što želite da privučete u svoj život, to će
pokrenuti vaše manifestaciono putovanje. Uključite u njega meditacije za vizuelizaciju kao
deo svojih dnevnih ili nedeljnih rutina i kada kreirate svoju viziju, sanjajte velike snove i
ne uzdržavajte se. Zapamtite: vi sami pišete sopstvenu priču. Kada razmišljate o svojoj
budućnosti, budite uzbuđeni jer najbolje tek dolazi.
DRUGI KORAK
UKLONITE STRAH I SUMNJU
’Moraš sve to da pustiš... Strah, sumnju i nevericu. Oslobodi svoj um.’
MORFEUS, U FILMU ’MATRIKS’
PREGLED KORAKA
- Ne manifestujemo samo iz naših svesnih misli već pre svega iz naših podsvesnih
uverenja o tome šta zaslužujemo i iz naše sopstvene vrednosti.
- Osećanja straha i sumnje predstavljaju krajnji izraz našeg niskog samopoštovanja, naše
nesigurnosti, ograničavajućih uverenja, uslovljenosti i prošlih iskustava.
- Strah i sumnja su one dve stvari koje nam stoje na putu ostvarenja naših snova
- Uklanjanje straha i sumnje zahteva posvećenost unutrašnjem radu i vašem putu isceljenja.
To je ono što manifestaciju čini tako transformativnom praksom samorazvoja.
- Ovaj korak je trajan, a rad potreban za uklanjanje blokade straha i sumnje biće različit za
svakoga ponaosob.
- Jedan od načina na koji možete da počnete jeste da postanete svesni svojih svesnih misli,
jer one utiču na ono što naša podsvest veruje da je istina.
- Ovladavanje sopstvenim mislima, korišćenje mantri, promena načina izražavanja,
menjanje naših perspektiva i korišćenje tehnika vizuelizacije predstavljaju alatiekoje
možemo da koristimo svakodnevno kako bi nam u tome pomogli.
- Da biste u svom životu bilo šta manifestovali, prvo morate da verujete da ste dostojni da
to I primite.
Kada sam pisala MANIFESTUJ, najvažnija lekcija koju sam želela da saopštim o
manifestaciji bila je ta da možemo da manifestujemo samo ono za šta podsvesno verujemo da
zaslužujemo, da smo ga vredni, a dve stvari koje nas sprečavaju da imamo sve što najviše
želimo jesu strah i sumnja. Da bismo privukli obilje univerzuma, moramo početi da
uklanjamo ove blokade tako da više nemaju moć nad nama. Ali naši strahovi i sumnje bili su
stvarani godinama i godinama, čak i decenijama, i nisu izgrađeni kao kula koju biste mogli
da srušite samo jednim, ma koliko snažnim udarom. Umesto toga, od nas se zahteva da
pažljivo, polako i postojano uklanjamo svaku od blokada, jednu po jednu, oslobađajući se u
tom procesu njihove težine.
Verujem da na ovaj svet dolazimo puni samopouzdanja i bezuslovnog samoljublja, ali
onda se dešava nešto što nam to oduzima: život. Dešava nam se život. I negde na tom
putu, malo po malo, gubimo te magnetske i moćne energije i naše samopouzdanje
zamenjuju sumnja u same sebe, ograničavajuća uverenja i osećaj da jednostavno nismo
dovoljni. Uklanjanje straha i sumnje zaista je početak puta kojim se vraćamo samima
sebi.
U knjizi MANIFESTUJ sam pružila neke primere u vezi s tim kako bi trebalo započeti put
uklanjanja straha i sumnje iz dana u dan, kao što su korišćenje mantri, promena načina
izražavanja i kako da zagospodarite sopstvenim mislima. U ovoj knjizi želim da prodrem
dublje u tehnike za koje sam otkrila da su neverovatno efikasne kada je reč o uklanjanju
straha i sumnje i koje su me vodile u mom transformativnom putovanju isceljenja.
ZALEČI RANU, A NE SIMPTOM
Sećam se da sam sa mojim bivšim dečkom razmenjivala tekstualne poruke kada smo se
svađali oko nečeg nevažnog, i oboje smo počeli da u sve unosimo previše strasti i rasprava je
eskalirala na način na koji se obično i dešava u ovakvim stvarima. Rekao mi je ne mogu više
da se bavim ovim. Čim sam pročitala to što je napisao, srce kao da mi se raspršilo na milion
komadića. To što je rekao sam protumačila kao: ne mogu više da budem s tobom. Ono što je
rekao me je pokrenulo. Izazvalo je u meni osećanja odbačenosti i napuštenosti koja su
podržavala moje ograničavajuće uverenje da nisam voljena. Odgovorila sam mu tako što sam
rekla: dobro, onda smo valjda završili. Bio je prilično zapanjen mojim odgovorom, u
najmanju ruku, jer je, naravno, mislio samo na to da ne može više da se posvećuje tom
razgovoru, ali ono što sam ja razumela bilo je nešto sasvim drugačije. Bilo je drugačije jer je
moje tumačenje bilo zasnovano na mojim strahovima i sumnjama, mojim prošlim iskustvima
i mojim podsvesnim uverenjima. Drugim rečima, moju trenutna stvarnost je
ograničavala, omeđivala i kontrolisala moja prošlost.
Kada god naše stare rane nisu zalečene, ostajemo otvoreni za mogućnost da nas ponovo
zabole. Koliko ste puta osetili da ste na neki neobjašnjiv način povređeni nečim što je, kada
pogledate unazad, bilo sasvim beznačajno? Ili koliko ste puta nekome rekli nešto a onda
osetili da su to što ste rekli oni shvatili na neki sasvim pogrešan način? To je zato što naša
prošla iskustva, kao i naš strah i sumnja, postaju filter kroz koji doživljavamo sadašnji
trenutak, i tako utiču na naša tumačenja i značenja koja im pridajemo.
Ono što se obično dešava kada nas nešto tako dirne jeste da pokušavamo da izlečimo
simptom. Na primer, posle tog razgovora sa mojim bivšim dečkom, i pošto na svom
samorazvojnom putu još uvek nisam bila dostigla tačku na kojoj sam postala svesna da me
nešto duboko dira, svu svoju energiju sam usmerila na pokušaj da poboljšam situaciju (tj.
simptom). Uradila sam to tako što sam pomirljivo porazgovarala sa njim kako bismo mogli
da nastavimo 'normalno'. Nisam se bavila izvorom sopstvene reakcije (tj. svojom ranom), već
njenim posledicama. Koliko puta ste to uradili sa partnerom ili prijateljem? Da li se sećate
prilike kada ste samo želeli da stvari poboljšate i tako prešli preko svega što se dogodilo i
požurivši da se pomirite i izbegnete imalo više neprijatnosti, umesto da se zapravo
pozabavite razlogom zbog kog su se neslaganje ili svađa uopšte dogodili? I kada ste to
uradili, da li ste se onda ponovo raspravljali oko iste stvari nekoliko nedelja ili nekoliko
meseci kasnije?
Gledajući unazad, ono što je trebalo da uradim bilo je da razmislim o svojoj reakciji i
pomislim, u redu, protumačila sam ono što je rekao na način koji nije bila njegova namera,
što znam jer mi tačno toliko i rekao. Dakle, odakle je moje tumačenje zaista poticalo? Koje je
to prošlo iskustvo ili koja me je to rana navela na takvu reakciju? Ovo ne samo što bi mi
pomoglo da se oslobodim nečega što me je podsvesno zarobljavalo i smanjivalo moju
vibraciju već bi takođe pomoglo da se ista stvar ne ponovi. Tako možemo i da preuzmemo
odgovornost za svoje „stvari“ u odnosima, što je ključno kako bi se održala bilo koja zdrava
veza.
KAKO BISMO RAZBILI OBRASCE RAZMIŠLJANJA I PONAŠANJA KAKO NAM
IH NE BI DIKTIRALA NAŠA PROŠLOST KOJA NAS TAKO KONTROLIŠE,
MORAMO DA POSTANEMO AKUTNO SVESNI SVOJIH RANA I DA I POČNEMO
DA LEČIMO NJIH RADIJE NEGO SIMPTOME
Na svom putu isceljenja, to što sam shvatila da moje reakcije nisu direktno povezane sa
trenutnom situacijom, ali i da su gotovo uvek pod uticajem moje prošlosti, bila je neverovatno
duboka spoznaja. Stalno se pitam „Odakle ovo dolazi?“ da bih mogla da se oslobodim kontrole
koju moja prošlost ima nada mnom. To je unutrašnji rad koji je potreban kako bi se zaista
ovladalo praksom manifestovanja. Da bismo otključali najmoćniju, najpouzdaniju i
magnetniju verziju samih sebe koja postoji, moramo da se oslobodimo okova sopstvene
prošlosti, a da bismo to uradili moramo da se izlečimo.
Postoji idiom za koji mislim da prilično dobro sažima takozvane okidače. Sigurna sam da ste ga
već čuli: slamka koja je kamili slomila kičmu. Prema objašnjenju iz Kolinsovnog rečnika,
ukoliko je neki događaj „poslednja slamka” ili „slamka koja je kamili slomila kičmu”, u pitanju
je poslednji u nizu neprijatnih ili nepoželjnih događaja, koji čini da osećate da više ne možete da
tolerišete datu situaciju. Za mene su okidači poslednja slamka u nizu nepoželjnih događaja u
vašem životu koji se čuvaju u vašoj podsvesti i zbog kojih reagujete ili se odazivate na način koji
je nesrazmeran događaju koji trenutno doživljavate.
Trebalo bi da pre sledećeg dela kažem da razumem da će se povrede koje su ljudi doživeli tokom
svog života umnogome razlikovati i da će težina prouzrokovane traume varirati za svakoga
ponaosob. Put isceljenja na koji ćete morati da krenete biće prema tome jedinstveno vaš. Ne
tvrdim da će ove vežbe biti početak i kraj tog puta, ali će vam pomoći da, u najmanju ruku,
započnete taj proces.
Ispričaću vam kako sam se izborila sa sopstvenim okidačima i kako sam zalečila sopstvene rane,
ali u punoj transparentnosti, takođe bih želela da dodam da sam ovaj rad pospešila posetama
terapeutu. Za sve one koji smatraju da su njihove traume, rane ili prošla iskustva prevelik izazov
da bi se sa njima sami suočili, molim vas da potražite i stručnu podršku - pomoć je tu i dostupna
je u mnogim oblicima.
SVESNOST
„Emocije i spoznaja, nedefinisani i neistraženi, pokreću svaku odluku koju donosite. Ili razvijaš
samosvest ili te ove stvari kontrolišu.’
BRENI BRAUN
Prvi korak ka izlečenju bilo kog straha ili sumnje koji mogu da ometaju naše sposobnosti
manifestovanja jeste da ih postanemo svesni. Okidači su sjajni pokazatelji da ovde nešto nije
rešeno i zato mogu da nam budu od pomoći da vidimo odakle vrebaju strah i sumnja. Pozivam
vas da vežbate da postanete akutno svesni kada vas nešto duboko dira i pokreće, što znači da
treba da obratite pažnju svaki put kada se osećate ljuto, ogorčeno, frustrirano, tužno ili
anksiozno. Kada se ova osećanja jave, želim da zastanete i da razmislite šta je izazvalo to
osećanje kao i da se zapitate da li je vaša reakcija bila odgovarajući odgovor na stimuluse (ovde
morate da budete sasvim iskreni prema sebi) ili je to bilo zbog starih rana . Na primer, ako ste od
svog šefa primili mejl u kom vam je ponudio konstruktivnu kritiku, a vi ste se odmah osetili
napadnutima ili ste postali ljuti, zapitajte se: da li je moju reakciju u potpunosti opravdava
kontekstom primljenog mejla? Postoji li mogućnost da ste pogrešno protumačili ton ili nameru
usled nekog svog starog iskustva, verovanja ili straha? Ukoliko vaša reakcija nije opravdana,
možete da počnete da istražujete odakle taj odgovor zaista potiče. Na primer, da li ga je izazvao
osećaj da nikada niste ispunili očekivanja svojih roditelja ili nastavnika u školi? Ili ga je izazvao
strah od odbijanja ili podsvesno uverenje da ako niste „savršeni“, onda niste dostojni svog
položaja?
Svest o sopstvenim osećanjima, a samim tim i o našim okidačima, nudi nam moćnu priliku
da iskoračimo iz situacije i da prepoznamo da naši narativi, misli, osećanja i interpretacije
nisu nužno usklađeni sa onim što se zapravo dešava. Sa svesnošću možete da zastanete i
postavite sebi ovo veoma važno pitanje: „Mogu li da budem sasvim siguran da je negativna priča
koju stvaram u vezi sa ovim događajem činjenično tačna?“ Često je odgovor ne; imamo sasvim
ograničen uvid u namere, misli ili osećanja drugih ljudi tako da stalno popunjavamo praznine i
konstruišemo sopstvene priče i pretpostavke. Ovo može ili da nam posluži ili da nas ometa. Kada
je u pitanju ovo drugo, to je zato što su ovi narativi zasnovani na strahu i sumnji.
Evo još jednog primera. Recimo da ste otišli na rođendansku večeru kod prijatelja. Na ovoj
večeri osećate se pomalo neprikladno jer ne poznajete mnoge druge ljude koji su na njoj prisutni.
Stigli ste i počeli ste da razgovarate sa nekima od gostiju kojima vas je domaćin predstavio ali
nakon nekoliko minuta razgovora oni počinju da pogledavaju preko vašeg ramena i, ugledavši
svoje prijatelje koji su upravo stigli, izvinjavaju se i odlaze da se pozdrave sa njima. Vaš
unutrašnji kritičar, vaš glas straha i sumnje, odjednom počinje da vas bombarduje mislima poput
očigledno su mislili da sam dosadan. Nisam dobar u druženju. nije ni trebalo da dolazim.
Odmah se osećate samosvesno, iscrpljeno i neprijatno, a ostatak večeri je sasvim zasenilo takvim
osećanjima koja negativno ometaju sve vaše interakcije sa ostalim gostima i podstiču vas da sa
zabave odete što je pre moguće. U ovom slučaju, okidač je bio to što je neko prekinuo razgovor
sa vama kako bi pozdravio svog prijatelja. Sa svesnošću, mogli biste da zastanete i da se zapitate:
„Postoji li stvarni dokaz koji podržava moju pretpostavku da je ta osoba otišla zato što sam
dosadan ili nisam dobar u druženju?“ Odgovor je, naravno, ne. Onda možete da pokušate da
identifikujete šta je uticalo na taj narativ; možda ćete shvatiti da je ovo iskustvo pobudilo vašu
sumnju u sebe koju uvek osećate kada upoznajete nove ljude. Možda se čak sećate konkretnih
primera kada ste se osećali nepoželjno u novom okruženju. Ovde možete da započnete proces
lečenja.
BEZ OBZIRA ŠTA VAS POKREĆE, MORATE DA PREPOZNATE I SHVATITE DA JE UVEK
PODSTAKNUTO SAMO VAŠIM NEKADAŠNJIM ISKUSTVOM
Možda Sse dok ovo čitate ujedno i pitate dakle, kako se zapravo lečimo? Pa, prvo što bi trebalo
reći jeste da proces izlečenja počinje onog trenutka kada ste u mogućnosti da priznate da vaša
prošla iskustva i traume pokreću vašu reakciju, percepciju i narativ. Kada iz mračnih dubina naše
podsvesti iznesemo svoja prošla iskustva na svetlost dana, ona više nemaju sposobnost da
nesvesno utiču na nas. Ali takođe možemo da se izlečimo i ukoliko se poslužimo različitim
tehnikama samorazvoja koje nam mogu pomoći da svoja prošla iskustva obradimo i otpustimo.
Ovo su dve tehnike koje koristim kada osetim da me pokreće prošlost:
1. Dnevnik
Vođenje dnevnika je neverovatno moćan alat za samorazvoj koji može da podrži i naše lično
isceljenje kao i naša putovanja manifestovanja. Dajući sebi prostor za slobodno pisanje može da
nam bude od pomoći da jasnije raspakujemo, obradimo i razumemo svoje misli, osećanja i
emocije. Takođe, postoji nešto što je trenutno oslobađajuće kada nešto zapisujemo; to je kao da u
trenutku kada oslobodite misli iz svog uma i prenesete ih na papir, menjate njihovu vibraciju i
moć koju imaju nad vama, i pritom ih otpuštate.
VEŽBA
Ovo je vežba vođenja dnevnika koju treba da pratite, koju sam posebno osmislila da:
- pomagne da prepoznate svoje okidače
- identifikujete odakle potiču
- istražite alternativne načine na koje ste mogli da odgovorite na podsticaj kako bi vam on
poslužio kao prilika za učenje
Počnite tako što ćete razmišljati o incidentu kada ste bili podstaknuti da osetite emocije
niske vibracije, kao što su tuga, strah, ljutnja ili ljutnja.
1. Zapišite detaljan opis okidača, kako ste se osećali i koje je to emocije podstaklo u vama. Na
primer: vodio sam razgovor sa svojom partnerkom i uputila mi je komentar zbog kojeg sam se
osećao kao da sam odbijen i osećao sam se stvarno tužno, povređeno i uznemireno.
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
2. Opišite što više uspomena ili iskustava kojih možete da se setite kada ste se tako osećali.
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
3. Zapišite alternativni, osnažujući način na koji ste mogli da protumačite početni podsticaj ili da
na njega odgovorite.
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
Ovu vežbu možete da ponovite u zasebnom dnevniku ili beležnici kada god želite da istražite
izvor svojih okidača i zalečite rane.
Kada započnete svoje putovanje isceljenja, nije neuobičajeno da počnete da se sećate nekih stvari
koje ste prethodno zaboravili, ili da počnete da doživljavate flešbekove, neke značajne, a neke
naizgled nasumične. Razumljivo je da kada počnete da obrađujete prošlost, vaša podsvest
počinje da u vaš svesni um donosi više uspomena. Za mene je ovo dobar znak, jer se ova sećanja
ponovo pojavljuju da bi bila viđena, izlečena i otpuštena. Nemojte da ih ignorišete, već umesto
toga pogledajte šta pokušavaju da vam pokažu ili kažu.
Vođenje dnevnika je savršen način da istražite šta ova sećanja pokušavaju da vam otkriju. Kako
budete opisivali sećanja, uključite:
a) kako ste se osećali u toj situaciji, b) šta se još dešavalo u vašem životu u to vreme, i c)
kakve je posledice taj događaj imao na vaše emocionalno stanje, vaše osećanje sopstvene
vrednosti ili vaš sistem verovanja. Dok to radite, možda će vam se dogoditi i neki od onih
„aha“ trenutaka, kada odjednom shvatite kako to iskustvo, ili taj period vašeg života, od tada
utiče na vas. Takođe možete da prepoznati određene obrasce u svojim odnosima ili u sopstvenom
ponašanju.
1. Meditacija unutrašnjeg deteta
Ova tehnika mi je pomogla da napravim ono za šta sam imala osećaj da je poput kosmičke
promene u mom procesu lečenja. Prvi put sam radila meditaciju unutrađnjeg deteta sa svojom
prijateljicom i trenerom isceljenja Karinom Talja. Došla sam do nje u trenutku kada sam
postajala sve svesnija kakav je izazov za mene predstavljalo to da budem ranjiva uz ljude koji su
u mom životu. Uvek sam gajila veoma dubok strah da bi ti ljudi mogli da me napuste ukoliko bih
u vezi sa njima pokazala svoju ranjivost. To se nije odnosilo samo na moje romantične veze već
se događalo i kada je reč o mojim prijateljstvima. Ubedila sam samu sebe da će, ako ikada
osetim da mi je neko potreban ili ukoliko se budem oslanjala na bilo koga, oni to moći da osete i
da će ih to oterati od mene. Upravo sam zbog toga imala problema kada je reč o tome da se
sasvim posvetim vezi ili sam samu sebe zarobljavala u ciklusima približavanja, a zatim i
udaljavanja od ljudi kada bih osetila da sam se za njih suviše „vezala“. Ukoliko se sa nekim
prijateljem nisam čula nedelju ili dve, uspaničila bih se i moj unutrašnji glas bi pitao: zar im više
nisam draga? Da li sam uradila nešto loše? i ja bih to ili preko svake mere kompenzovala tako
što bih ih bombardovala velikodušnošću ili bih se sasvim udaljila od njih u nekakvom obliku
borbe za samoodržanjem. Opet sam, baš kao što je razmena tekstualnih poruka sa mojim bivšim
dečkom predstavljala okidač, dopuštala starim iskustvima odbacivanja i nedostojnosti da
podstaknu osećanje straha koja u mojim trenutnim prijateljstvima.
Bila sam odlučna u tome da slomim ovaj obrazac i napravim promenu. Tokom moje sesije sa
Karinom, ona mi je dala prostor da istražim kakve sam veze uspostavljala u svojim najranijim
godinama i kako su one uticale na uverenja koja sam tada stvorila o samoj sebi i svojim
odnosima sa drugima. Iz detinjstva sam ponela mnogobrojna sećanja na to kako sam se osećala
napušteno i odbačeno, i, ako želim da budem sasvim iskrena, retko sam kada imala prostora da
osetim emocionalnu sigurnost, prihvatanje, podršku i pozitivno vrednovanje.
Identifikovanje konkretnih slučajeva koji su doprineli stvaranju mojih obrazaca razmišljanja i
ponašanja omogućilo mi je da razmislim i da samoj sebi saosećajno kažem: „Oh, pa sasvim je
prorodno što se ne osećam bezbedno u vezama jer kao dete i dok sam rasla nisam naučena da se
u njima osećam bezbedno. Sad sve to ima smisla.’ To mi je ponudilo trenutno olakšanje i
pomoglo mi da se oslobodim samoprosuđivanja u niskim vibracijama, jer sam sada bar donekle
sve razumela. Sada sam mogla da sagledam rane, a ne samo simptome, i to je značilo da sam
mogla da počnem da se lečim i prema tome i da razbijam obrasce koji su kontrolisali odnose u
mom životu.
Karina me je ohrabrivala da razmišljam o konkretnim iskustvima iz mojih mlađih godina kada
sam se prvi put osećala nesigurno ili odbačeno, a zatim me je vodila kroz meditaciju unutrašnjeg
deteta u kojoj sam koristila svoje oko uma kako bih se vratila u ta sećanja. Ponovo sam
reprodukovala sećanje, a zatim sam vizuelizovala svoje sadašnje ja kako odlazim da se sretnem
sa svojim mlađim ja, da ga zagrlim, ponudim mu bezuslovnu ljubav, podršku i prihvatanje, i da
mu predam ono što mu je u tom trenutku zaista bilo potrebno. Kada sam to učinila, niz moje lice
su počele da se slivaju suze i neko vreme nisam prestajala da plačem. U meni se probudio taj
magični osećaj ljubavi i saosećanja prema sopstvenom mlađem ja, i u tom osećanju ljubavi koji
sam oslobađala, otpuštala i menjala moć koju su ta sećanja nesvesno imala nad mnom. Kada sam
ponovo otvorila oči, nešto se pomerilo.
NE MOŽEMO DA PROMENIMO SVOJU PROŠLOST I NE MOŽEMO DA PROMENIMO
ISKUSTVA KOJA SU NAS OBLIKOVALA, ALI MOŽEMO DA UTIČEMO NA KOLIKU
MOĆ IMAJU NAD NAMA
Ulazim u meditaciju unutrašnjeg deteta ili mlađeg sebe kada god osetim da je potrebno da
obradim ili izlečim nešto što još uvek utiče na mene. Da bih to učinila, ulazim u opušteno
meditativno stanje tako što ležim na leđima i fokusiram se na podizanje i spuštanje stomaka dok
udišem i izdišem, a zatim koristim oko uma kako bih prošla kroz sećanje koje treba obraditi ili
isceliti. Tada toj verziji same sebe nudim ljubav koja mi je u tom trenutku zaista bila
potrebna, kako bih svome mlađem ja mogla da kažem da je sigurno, voljeno, prihvaćeno,
dostojno, da sam ga saslušala i videla. Ponekad to radim zbog svog unutrašnjeg deteta, ali ništa
manje i zbog iskustava koja su uticala na mene u mojim tinejdžerskim godinama ili čak i znatno
kasnije.
To što sam svom mlađem ja ili svom unutrašnjem detetu ponudila saosećanja promenilo je moj
život na načine koje nisam ni najmanje očekivala. Najiskrenije, dugo sam vremena izbegavala da
se osvrnem na svoje detinjstvo. Jednostavno nisam mogla da pojmim kako bi fokusiranje na
prošlost moglo da mi bude od pomoći u osnaživanju moje budućnosti. Ali nisam mogla više da
pogrešim. To što sam svom unutrašnjem detetu ponudila ono što nije dobilo u to vreme deo je
unutrašnjeg isceljenja i naše sposobnosti da manifestujemo. Reč je o suštinskom delu jer u svima
nama još uvek živi i naše unutrašnje dete, a kada mu ponudimo ljubav, saosećanje i podršku
koju su uvek zaslužili, mi se isceljujemo.
Kreirala sam moćnu meditaciju unutrašnjeg deteta kako bih vam pomogla i vodila kroz ovu
vežbu, koja je deo moje kolekcije meditacija i afirmacija koje su dostupne na mojoj veb stranici
www.roxiena-fousi.com. Ne bi trebalo da vas iznenadi ukoliko se tokom ovih meditacija
rasplačete; reč je o emocionalnom oslobađanju i zato i ne pokušavajte da se suzdržite - pustite ga
napolje i otpustite.
VEŽBA
Pošto ste završili svoju meditaciju, savetujem vam da se odmah nakon toga posvetite ovoj veoma
jednostavnoj i kratkoj tehnici vođenja dnevnika kako biste zaista pospešili isceliteljske efekte
ove prakse.
Zapišite odgovore na ova pitanja odmah nakon svoje meditacije. Iskoristite prostor ovde za prvu,
a zatim ponovite vežbu u svom dnevniku ili svesci.
1. Šta su bila vaša sećanja?
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
2. Kako se osećalo vaše mlađe ja u to vreme?
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
3. Koje ste nežne reči uputili svom mlađem ja ?
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
Imajte na umu: rad s unutrašnjim detetom za neke ljude može da bude izuzetan okidač i ukoliko
to radite sami, mogli biste da izazovete popriličnu nevolju. U ovom slučaju toplo preporučujem
da se u ovaj rad upustite uz podršku profesionalca.
NAPOMENA O RADU S UNUTRAŠNJIM DETEOM I O PONOVNOM RODITELJSTVU

Šest meseci nakon što sam prvi put počela da istražujem svet samorazvoja, sećam se da sam u
sebi pomislila: to je to. Sada sam izlečena. Za mene je to bio medeni mesec samopomoći; tamni
oblak se podigao i bilo je veoma uzbudljivo videti svetlost života nakon što sam živela u
mračnom tunelu duge dve decenije, a ushićenje svim ovim me je dovelo do toga da verujem da
se nikada više neću pokolebati, osećati se loše ili izbegavati da se suočim sa izazovima. Sve je
donekle bilo kao kada se prvi put zaljubite i mislite da sa tom osobom nikada nećete iskusiti bilo
kakvo neslaganje ili raspravu. Gledajući unazad, bilo je to naivno, jer sada znam da je lečenje
stalan proces koji, kao i svaka veza, zahteva rad, posvećenost i napor kako bi napredovalo. Ali
što dalje budete odmakli na tom putu, lakše je obraditi i zalečiti svoje rane, a svaki put kada to
učinite ulazite u novo poglavlje svog života i otvarate se za još više izobilja.
Za mene značajan deo puta isceljenja predstavlja rad s unutrašnjim detetom i spremnost da se
posvetimo ponovnom roditeljstvu, da samima sebi ponudimo sve ono što nam je bilo potrebno
kada smo bili deca, pout toga da nas saslušaju, da nas vide, da nas prihvataju, cene i uvažavaju.
Dotakakla sam to u gornjoj vežbi meditacije unutrašnjeg deteta, ali postoji još mnogo toga u radu
unutrašnjeg deteta što može da vam donese neverovatne koristi na vašem putu samorazvoja i
manifestovanja.
ISKUSITE SVA OSEĆANJA

Jedan od razloga zašto iskustva iz naše prošlosti mogu da nas tako lako pokrenu jeste u tome što
ih nismo stvarno obrađivali u vreme kada su se odigravala. To je najverovatnije zato što u to
vreme, kao mladi ljudi, nismo bili opremljeni da se pravilno nosimo sa njima. Čak smo i kao
odrasle osobe skloni tome da se odupiremo svim negativnim emocijama koje mogu da se jave i
pokušavamo da pobegnemo od njih. Odajemo se alkoholu, nekontrolisanoj kupovini, gubimo
vreme na društvenim mrežama, prepuštamo se drogama, seksu ili neprestano radimo kako bismo
odvratili sopstbvvenu i kako ne bismo morali da se suočimo sa svojim povredama. Nažalost, na
ovaj način uspevamo jedino da zadržimo emocionalni bol i energiju niske vibracije koja ga prati,
zarobljavajući ih unutar nas asmih. Pokušajte da o tome razmislite na ovaj način: da ste osetili
veliku napetost u vratu i ramenima, ne biste očekivali da ta ukočenost nestane sama od sebe, zar
ne? Znate da što je duže budete zanemarivali, biće sve gora. Dakle, pronalazite načine da
oslobodite napetost i relaksirate mišiće, bilo tako što ćete otići na masažu, kontaktirati
specijalistu poput kiropraktičara ili fizioterapeuta, ili ćete se sami istezati kod kuće. Morali
bismo da se na isti način odnosimo i prema svom emocionalnom telu, i da poradimo na
oslobađanju uskladištenih i potisnutih emocija niske vibracije tako đto ćemo pronaći načine koji
nam pomažu da krenemo dalje i otpustimo ih. Možemo, na primer, da vodimo dnevnik,
meditiramo, otplačemo, porazgovaramo sa prijateljem/terapeutom itd.
MORAMO DA STEKNEMO NAVIKU EMOCIONALNOG IZRAŽAVANJA I

OSLOBOĐENJA, DOZVOLJAVAĆI SEBI PROSTOR DA ISTINSKI ISKUSIMO CEO
SPEKTAR EMOCIJA KAKO BISMO IH OBRADILI I OTPUSTILI I, KAO REZULTAT,
PROMENILI SVOJU ENERGETSKU VIBRACIJU.
Razmislite na trenutak o tome na koje sve načine možda bežite od sopstvenih osećanja. Možete li
da identifikujete kada i kako to radite? To može da bude nešto sasvim očigledno, poput toga da
posežete za nekim alkoholnim pićem ili odvraćate sopstvenu pažnje hranom, ali ponekad svoja
osećanja izbegavamo na znatno suptilnije načine. Na primer, imam i prijatelje i klijente koji su
neprestano preopterećeni, iscrpljeni i zauzeti. Oni nastavljaju da preuzimaju previše posla ili su
stalno dostupni da zadovolje potrebe svih u svom životu, uprkos negativnom uticaju koji to ima
na njihovo emocionalno i fizičko blagostanje. To takođe može da bude oblik bekstva; podsvesno
činimo sve što je moguće kako bismo bili što više zauzeti jer nam tako ne ostaje prostora da
ostanemo sami i suočimo se sa sobom samim.
Često razmišljam o tome zašto smo toliko navikli da skrivamo, poričemo ili bežimo od svojih
osećanja. Padaju mi na pamet tri razloga: prvo, dok smo bili deca, često su nam govorili da je
plakanje i izražavanje besa „nevaljalo“ ili „loše“ i da ćemo biti kažnjeni. Razumem da je
postavljanje granica izuzetno važno za decu, ali ikoliko nam stalno ponavljaju da određene
emocije moraju da budu potisnute kako bi nas prihvatali kao dobre dečake ili devojčice, nije ni
čudo što postajemo tako vešti u njihovom skrivanju.
Drugo, s teškim je emocijama teški živeti i ponekad se čini da je lakše popiti nekoliko čaša vina
sa svojim najboljim prijateljem nego se nositi sa bolom od slomljenog srca. Provela sam celu
deceniju bežeći u drogu i alkohol, tako da ovo sasvim razumem. Ali lalši put nije onaj pravi.
Moramo da osećamo, da istražujemo i da živimo sa svojim emocijama kako bismo mogli da
ih obradimo; ovo je put koji nas vodi ka većem osećanju mira i zadovoljstva.
Treći razlog zbog kojeg verujem da smo tako dobro uvežbani da pobegnemo od naših emocija je
toksična pozitivnost koja postoji u društvu. Toksična pozitivnost je opsesija da ostanete potpuno
pozitivni, čak i tokom izazovnih vremena, i da se stalno fokusirate na potrebu da se usvoji
pozitivan način razmišljanja. Podstiče odbacivanje emocionalnog izražavanja zbog bilo čega
osim pozitivne emocije. To nas podstiče da usvojimo fasadu pozitivnosti čak i kada mi smo u
emocionalnom bolu ili nevolji. Da li ste ikada otišli kod prijatelja ili člana porodice i rekli im
kako se osećate, samo da bi oni rekli „moglo bi biti gore“, „samo gledajte sa vedrije strane“ ili
„nije tako loše“? Kladim se da ti nije bilo bolje. Iako je osoba koja je ovo rekla najverovatnije
samo pokušavala da bude od pomoći, to može učiniti da se osećamo odbačeno, čak i glupo – a
ovo je toksična pozitivnost na delu. To nas sprečava da se osećamo potvrđeno, a zatim jača
podsvesno uverenje da je bolje da te emocije niske vibracije čuvamo u sebi.
Možda se pitate kako mogu da napišem knjigu o manifestacijama, koja slavi pozitivnost visokih
vibracija, i koja osuđuje toksičnu pozitivnost. Sve se svodi na pokretačku snagu manifestovanja:
ljubav prema samom sebi. Uskraćivati sebi slobodu emocionalnog izražavanja ne predstavlja.
Nije ljubav prema samom sebi ni kada ignorišete ili odbacujete ono što vam je teško ili čini da se
osećate preopterećeno. Ne, ono što ljubav prema samom sebi jeste to je: kada sebi dajete
emocionalnu potvrdu i prihvatanje, kada se posvećujete putu svog isceljenja, a zatim se i dalje
nadate i verujete da na drugoj strani mračnih dana postoje rast i obilje. Tako potvrđujete svoje
emocije niske vibracije, ali im se ne prepuštate. To je čin ljubavi prema samome sebi koji će vam
omogućiti da manifestujete još snažnije.
MOŽETE LI DA SE SETITE VREMENA KADA VAM JE PRIJATELJ POSLE ZAISTA
TEŠKOG DANA PRIŠAO I PITAO VAS – DA LI SI U REDU? A VI STE SE NA TE REČI
ODMAH RASPLAKALI? ZAŠTO SE TO DESILO? DESILO SE JER VAM JE TAJ
PRIJATELJ PONUDIO DVE STVARI KOJE TI VAM NAJPOTREBNE: SIGURAN PROSTOR
I SAOSEĆANJE KOJE I VI SAMI TREBA DA PONUDITE SEBI.
Kada se jave negativna osećanja i emocije, pustite ih unutra, poželite im dobrodošlicu, prihvatite
ih, nemojte da ih osuđujete. Dajte im prostora da se ispolje kako biste mogli da sebi ponudite
ljubav i saosećanje koji su vam u tom trenutku potrebni da biste ih otpustili.
Na primer, recimo da ste na nekoj od društvenih mreža i da je neko ostavio neljubaznu poruku u
vašem sandučetu. Umesto da kažete sebi: „Znam da me ne bi trebalo da me je uopšte briga za
ovo. Znam da nije važno,“ i odbacite sve negativne emocije koje su se pojavile, pokušajte ovo:
1. Zapitajte se kako ste se zbog toga osećali. Koje je emocije to izazvalo?
2. Potvrdite svoja osećanja tako što ćete reći nešto poput: „Tužan sam, ali sasvim je prirodno što
se tako osećam jer nikada nije prijatno kada čuješ kako ti neko govori nešto neljubazno.’
3. Ponudite samima sebi saosećanje tako što ćete sebi da kažete nešto ljubazno, dajući sebi isti
savet koji biste ponudili svom najboljem prijatelju ili ponavljajući mantru ljubavi prema samome
sebi.
ISKUSITE SVA SVOJA OSEĆANJA KOJA MOŽETE KAKO BISTE IH OBRADILI I
OTPUSTILI
PITANJA
Pitanje: Da li manifestovanje znači da bih morao da budem pozitivan sve vreme? Šta ako imam
loš dan?
Odgovor: Ne bih mogla čak ni da izbrojim koliko su me puta ovo pitali. Čini se da su mnogi od
vas pod ogromnim nepotrebnim pritiskom da bi stalno trebalo da se osećaju dobro i održavaju
„visoke vibracije“ i da su u panici da bi loš dan mogao da vas izbaciti sa tog kursa. Pokreće ih
toksična pozitivnost koju sam pominjala nešto ranije i pogrešna pretpostavka da manifestovanje
zahteva da budete srećni i pozitivni sve vreme kako bi funkcionisalo. Sada želim da vam bude
sasvim jasno da to nije slučaj. Manifestacija je praksa samorazvoja u skladu sa kojim se živi. To
znači da mora da uzme u obzir sasvim normalne životne uspone i padove i realnost onoga što
znači biti čovek. Očekivanje da se stalno osećate „srećnim“ je štetno.
Mi nismo roboti; dešavaće nam se dani koji su puni izazova i u kojima se nećemo osećali
najsposobnije, i to je sasvim u redu. Ja sam neko ko živi i diše sedam koraka manifestovanja, ali
to ne znači da mi nisu poznati i dani u kojima se osećam slabo, uznemireno, pod stresom ili sam
ljuta.
Dajući sebi dozvolu da budemo ljudi, da osetimo čitav spektar emocija bez osude, da sebi
ponudimo saosećanje i da obradimo ono čega treba da se oslobodimo jeste ono što je zaista
važno. To je onaj čin ljubavi prema sebi samom zahvaljujući kom manifestujete čak i u
danima kada ne osećate da možete da budete „pozitivni“.
Zapamtite: mi ne manifestujemo ono o čemu razmišljamo; manifestujemo ono u šta verujemo.
Tek kada misao ponavljamo opet i iznova tokom dužeg vremenskog perioda ona postaje
verovanje. Dakle, ako vam na pamet padne i poneka negativna misao, nemojte da brinete da to
znači da ćete je manifestovati u postojanje.
Kada god je neko blokiran u svom manifestovanju, podsećam ga na najvažniju lekciju

manifestovanja: manifestujemo iz naših podsvesnih uverenja o tome šta zaslužujemo i iz
osećanja sopstvene vrednosti. Dakle, ako se nešto što želite da manifestujete ne pojavljuje,
morate da se vratite na ovaj korak i da shvatite koji vas to strah i sumnja još uvek blokiraju.
Morate da se posvetite unutrašnjem radu; nema načina da se on zaobiđe.
Evo nekoliko dodatnih alata za koje sam otkrila da su efikasni u uklanjanju straha i sumnje, i
koje možete odmah početi da koristite.
Prošlost ne diktira budućnost
„Ono što je bilo i ono što jeste sasvim je različito.“
REBEKA SOLNIT
Kada razmišljamo o onome što bismo želeli da manifestujemo, naš strah i sumnja mogu da
preovladaju i da nam govore nešto poput „to se neće desiti“, „propašćeš“, „nemoj ni da
pokušavaš“. Zašto? Verovatno zato što naša podsvest pokušava da nas zaštiti od nečega što
nam je u prošlosti nanelo bol ili štetu. To ni najmanje ne iznenađuje ukoliko uzmete u obzir to
da je primarna funkcija mozga da nas čuva. Na primer, ako ste iz prethodne veze izašli sasvim
slomljenog srca, vaš strah i sumnja mogu pokušati da vas zaštite od toga da se ponovo tako
osećate tako što će vas odvratiti od toga da pokušate da upoznate nekog novog ili tako što će vas
ohrabriti da sami sabotirate svoju sledeću vezu. Ili ako ste jednom otišli na intervju i niste dobili
posao, vaš strah i sumnja mogu pokušati da vam govore kako nikada nećete dobiti posao koji
zaista želite ili mogu da vas ohrabruju da se umesto za taj posao prijavite za nešto za šta ste
previše kvalifikovani i što vam neće ponuditi ni priznanje ni platu koju zapravo zaslužujete.
ZAPAMTITE, STRAH I SUMNJA SE ČESTO KRIJU POD MASKOM POKUŠAJA DA VAS
ZAŠTITE OD NEIZBEŽNOG RAZOČARANJA, A ZAPRAVO VAS AKTIVNO
SPREČAVAJU DA OTKLJUČATE OBILJE SVEMIRA
VEŽBA
Odgovorite na ova pitanja koja će vam biti od pomoći da prepoznate kada je vaša prošlost stala
na put vašeg manifestovanja:
1. Šta je ono što biste trenutno želeli da manifestujete?
Na primer. zdrav odnos pun ljubavi.
...............................................................
................................................................
2. Šta je ono što se dogodilo u vašoj prošlosti a zbog čega ste posumnjali u neku mogućnost? Na
primer, moj bivši je raskinuo sa mnom i stvarno veoma brzo našao nekog drugog.
................................................................
................................................................
3. Kakav strah to prenosi? Na primer, ako se budem uložio u drugu osobu, plašim se da ću opet
biti napušten i odbačen i da će mi ponovo biti slomljeno srce.
................................................................
................................................................
Nakon što ste ovo uradili, želela bih da razmislite i zapamtite nešto izuzetno važno:
ONO ŠTO STE DANAS NIJE ONO ŠTO STE BILI TADA. OD TOG VREMENA STE SE
PROMENILI, RASLI STE I ŠIRILI. SVAKI DAN SE MENJATE. OTPORNIJI STE,
SVESNIJI, VIŠE VOLITE SAME SEBE I UZ SVOJU MOĆ MANIFESTACIJE MOŽETE DA
ODABERETE KAKO ĆE SE ODIGRAVATI SLEDEĆE POGLAVLJE. VERUJTE U SEBE.
Imajući ovo na umu, sada bih želela da nastavite ovu vežbu i da odgovorite na sledeća pitanja:
1. Kako sam od tada odrastao i šta sam naučio?
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
2. Šta je ono što bih mogao da uradim drugačije kako bih obezbedio drugačiji ishod?
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
Postoji mantra koju volim da koristim i koju bih vam preporučila da ponovite u sebi svaki put
kada postanete svesni straha koji nastaje kao rezultat prethodnog iskustva. Mantra je „prošlost
ne određuje moju budućnost“. Ako ovo kažemo sami sebi, podsećamo se na to da samo zato
što nešto ranije nije uspelo ne znači da neće uspeti ovaj ili neki drugi put u budućnosti.
Ponavljajte za mnom: prošlost ne određuje moju budućnost.
1. Svesnost
Svesnost je stanje namernog obraćanja pažnje. To znači da ste u potpunosti svesni
sadašnjeg trenutka i da ste sasvim uronjeni u sadašnjost, bez vezivanja ili osuđivanja.
Svesnost je praksa koja transformiše način na koji doživljavamo svet. Može imati duboke efekte
na naše blagostanje i na emocionalnom i na fizičkom nivou. Za mene je to protivotrov za stres,
preopterećenost i anksioznost. Nudi mi priliku da svakodnevno vežbam svesnost, zahvalnost i
ljubav prema samoj sebi. Uči me da kako da uronim u jednostavna zadovoljstva svakodnevnog
života, da ostanem prizemljena i da ne dozvolim da život prođe pored mene a da ga ne živim
stvarno. Ljudi najčešće praktikuju svesnost putem meditacije ili fokusiranog disanja, ali postoje i
mnogi drugi načini: šetnja, vežbanje, slušanje, pa čak i jelo, sve se to može činiti na sasvim
svestan način.
Svesnost trenira naš mozak da se bolje fokusiran i pruža nam više mentalne jasnoće, a samim tim
pospešuje našu produktivnost. Takođe smatram da mi pomaže da budem kreativnija i
inovativnija. Kada vežbam svesnost i isključim „buku“ života, dajem sebi mentalni prostor
potreban kako bi se nove ideje i perspektive pojavile u mom umu. Mislim da je to razlog što su
mi sve najbolje ideje padale na pamet dok sam vežbala ili kada bih odlazila u dugu šetnju. Povrh
toga, to je i praksa koja može da nam pomogne da se izborimo sa strahom i sumnjom.
Svesnost može da bude posebno korisna kada naš unutrašnji kritičar ili glas zabrinutosti postane
izuzetno glasan. Znate, ono vreme kada nam misli postaju kompulzivne ili čak opsesivne, i čini
se da je gotovo nemoguće isključiti ih. Mogle bi da počnu da utiču i na naše fizičko telo, čineći
da nam se stomak stegne, otkucaji srca se ubrzaju a dah plitak. To je užasan osećaj i u tim
trenucima je svesnost moj najbolji lek. Zapamtite da možete imati samo jednu po jednu misao,
što znači da možemo da prekinemo ciklus negativnih misli tako što ćemo jednostavno da
odaberemo da svoj fokus i pažnju usmerimo na nešto drugo. Usredsređivanje na sadašnji
trenutak jeste jedan od najjednostavnijih načina da se to uradi; kada prepoznate da glas straha ili
sumnje pokušava da prevlada, izaberite samo jednu stvar na koju ćete da se fokusirate, onu koja
je tačno ispred vas i koja može da vas dovede u stanje namernog obraćanja pažnje. Možete da
koristiti bilo koje od svojih pet čula da vam pomogne da se fokusirate na svesnost. Na primer,
možete da koristite čulo vida kako biste obratili pažnju na ono što vidite pred sobom,
fokusirajući se na pejzaž ili prostoriju u kojoj se nalazite, ili možete koristiti čulo sluha kako
biste obratili pažnju na sve zvukove i šumove koji vas okružuju. Kako se vraćamo u sadašnjost,
odmah počinjemo da se osećamo uzemljeno dok prekidamo ciklus misli.
„Sadašnji trenutak je najbezbednije mesto na kom možete da budete.“

NEPOZNATI AUTOR
Evo primera kako biste to mogli da radite iz dana u dan. Recimo da ste bili na večeri sa velikom
grupom prijatelja i neko se sa vama našalio na način koji jednostavno nije bio dobrodošao. To je
u vama pogodilo nešto što je pobudilo vašu sumnju u samog sebe. Odmah počinju da naviru
negativne misli i, kako postaju sve glasnije, počinjete da osećate stezanje u grudima. Čim
primetite šta se dešava, vratite pažnju u prostoriju, fokusirajući se na detalje onoga što možete da
vidite ili pažljivo osluškujte sve različite zvukove koje možete da čujete. Volim da obratim
pažnju na sve boje koje mogu da vidim, imenujući ih jednu po jednu. Vrlo brzo ćete primetiti
mentalni i fiziološki pomak dok se vraćate u sadašnjost i udaljavate se od narativa u svom umu.
Da bismo izvukli maksimum iz ovog alata svesnosti, tako da možemo brzo da mu pristupimo
kada počnu da nas obuzimaju strah i sumnja, moramo da vežbamo pre nego što nam zatreba.
Neko mi je jednom rekao: ’Ne čekajte da doživite napad panike da biste naučili da meditirate;
naučite da meditirate tako da ukoliko vam se dogodi napad panike znate šta je potrebno da
radite.’ I u tome ima savršenog smisla; potrebno je da se sasvim naviknemo na ove alate kako
bismo mogli da ih bez napora i lako koristimo kada su nam potrebni.
VEŽBA
Želela bih da odmah isprobate ovu tehniku namerne pažnje. Za početak, spustite ovu knjigu
pored sebe.
- Počnite tako što ćete obratiti pažnju na to kako se osećate, emocionalno, mentalno i
fizički.
- Podesite tajmer na dva minuta.
- Sedite tako da vam je kičma ispravljena, ili na pod, prekrstivši noge, ili na stolicu tako što
su vam stopala uzemljena na podu.
- Pokrenite tajmer i imenujte boje koje možete da vidite ili zvukove koje primećujete,
obraćajući pažnju na to kako vam se dah usporava dok to radite.
- Kada tajmer oglasi da je isteklo dva minuta, obratite pa\nju na to kakao se sada osećate.
Trebalo bi da ste brzo osetili energetsku promenu a i efekat uzemljenja.
Ponavljajte ovu vežbu jednom dnevno tokom narednih sedam dana, dodajući svaki dan po minut
vremena, kako biste se navikli na ovu tehniku.
ŠTO ČEŠĆE OMETAMO UNUTRAŠNJEG KRITIČARA, GLAS STRAHA I SUMNJE, TO
ĆE ON IMATI MANJE MOĆI NAD NAMA.
1. Najgori scenario
Ovo je je alat koji je u mojoj porodici veoma omiljen i to je nešto što Vejd i ja vežbamo jedno sa
drugim sve vreme, otkako smo ga otkrili zahvaljujući popularnoj televizijskoj emisiji Ovo smo
mi. U emisiji, jedan od parova, Rendal i Bet, brzo ispaljuju svoje najgore scenarije i jedno
drugom iznose svoje najdublje strahove i sumnje, ne osuđujući ni same sebe ni onog drugog. Oni
samo iznose svoje strahove na svetlo dana.
Vejd i ja smo i sami krenuli da to pokušavamo kada god bismo počeli da se osećamo anksiozno,
zabrinuto ili uplašeno. Ako nas nešto muči, pitali bismo se koji je najgori scenario i onda bismo
to otvoreno i iskreno izneli. To što smo radili osećala sam kao trenutno olakšanje, i odmah sam
počela da ovu tehniku delim sa svojim klijentima.
Postoji nekoliko razloga zašto mislim da alatka najgori scenario tako dobro funkcioniše. Najpre,
kada smo anksiozni ili zabrinuti, gotovo uvek postoji podsvesni najgori scenario koji pokreće to
osećanje. Na primer, ako ste uznemireni zbog toga što ste možda zaboravili da zaključate svoja
ulazna vrata, najgori scenario koji pokreće vašu anksioznost jeste da ćete, kada dođete kući,
otkriti da vam je kuća opljačkana i da je nestala sva vaša imovina. Ili ako ste zabrinuti što niste
postigli baš najbolji rezultat na ispitu, vaš najgori scenario može da bude da nećete uspeti, da
nećete upisati fakultet na kom ste želeli da studirate i da zbog toga nikada nećete uspeti da
nađete posao. Tek kada naglas izgovorimo ove najgore scenarije, možemo da prepoznamo koliko
je većina njih malo verovatna ili preterana. Ponekad takođe treba da koristimo ovu tehniku kako
bismo sebi dopustili da u njoj uočimo humor i da osvetlimo koliko su naši najgori scenariji
ponekad smešni. Često se smejem sa Vejdom i pre nego što završim rečenicu jer shvatam koliko
je apsurdno to što moj strah i sumnja pokušavaju da mi podsvesno kažu da samo zato što mi
neko nije poslao mejl, odjednom ispada da sam neuspešna i da će se moja karijera završiti preko
noći.
Drugi dar ove tehnike je taj što izražavajući svoje najgore scenarije dolazimo u priliku da
prepoznamo da bismo, čak i ako stvari pođu spektakularno loše, bili u stanju da se nosimo sa
tim; našli bismo rešenje i sve bi bilo u redu. Toliko je olakšanje znati da imamo rezervni plan bez
obzira na sve.
Evo primera kada i kako možete i sami da koristite ovaj alat. Recimo da vam je šef poslao mejl u
kom kaže da bi voleo da vas vidi ujutru na sastanku u njegovoj kancelariji.
Čim ste pročitali mejl počela je da vas obuzima panika, uznemireni ste i pod stresom. Šta je
pruzrokovalo ovakvu reakciju? Nije reč o pukoj pomisli na sastanak, zar ne? Ne, verovatno je u
pitanju najgori scenario koji vaša podsvest dovodi u vezu s njim. Dakle, prvi bi korak bio da to
iznesete na videlo. U ovom slučaju, vaš najgori scenario bi mogao da bude: „Šta ako mi šef kaže
da želi da me otpusti, a onda šta ako ne mogu da dovoljno brzo dobijem drugi posao i moram da
se preselim kod roditelja?“ Nakon što ste ovo izgovorili, možete da se zapitate koliko je realan
taj najgori scenario a možete i da se podsetite na to da ćete preživeti čak i ukoliko dobijete otkaz,
našli biste neki drugi posao i sve bi na kraju opet bilo u redu.
VEŽBA
Sledeći put kada budete osetili da ste pod stresom, da ste anksiozni ili zabrinuti, odgovorite na
ova pitanja koja će vas uputiti u tehniku najgoreg scenarija:
1. Šta se to desilo zbog čega ste se osećali tako nelagodno?
...............................................................
................................................................
................................................................
................................................................
2. Koji je najgori scenario?
...............................................................
................................................................
................................................................
................................................................
3. . Da li je ovo verovatan ishod?
...............................................................
................................................................
................................................................
................................................................
4. . Kako biste se nosili sa situacijom da se to stvarno dogodi?
...............................................................
................................................................
................................................................
................................................................
Veoma često oko nečega pravimo pravu katastrofu i zamišljamo najgore moguće ishode,
ponekad i ne sluteći da to radimo. Kad god osetim da sam iznenada pod stresom ili uznemirena
zbog nečega, uvek sebi postavljam ova pitanja i zahvaljujući tome osećam trenutno olakšanje.
Ovaj alat može da vam bude od pomoći da postanete svesniji tog najgoreg scenarija koji se vodi
strahom i sumnjom. Takođe vas podseća da možete da se nosite sa svim onim što vam život stavi
na put. Jači ste i otporniji nego što mislite. Najgori scenario se verovatno neće desiti, ali čak i
ako se dogodi, naći ćete način da izađete iz njega.
OČEKIVANJE JE STRAŠNIJE OD STVARNOSTI

Da li ste se ikada bili sasvim prestravljeni pri pomisli da bi trebalo da posetite zubara?
Razmišljate o tome kako sedite u zubarskoj stolici, kako je nad vama jarko svetlo i kako su vam
stavili štitnik za zube koji vam rasteže vilicu na načine za koje niste ni znali da su mogući, dok
vam istovremeno nako čačka i kucka po zubima, vičući nešto poput: 'E1, D2, ZADNJI
KUTNJAK.' Očekivanja bi mogla da vas nevedu da čitave dane, čak i nedelje, koji prethode
terminu kod zubara provedete u oblaku straha i anksioznosti. Ali kada ste zapravo stigli tamo, u
trenutkukad aste se našli na zubarskoj stolici, da li je zaista bilo tako strašno kao što ste
zamišljali? Ili je to bilo samo nešto malo neprijatno što ste prošli, s čim ste završili, i na šta ste
zaboravili samo sat kasnije da biste na kraju na svemu bili zahvalni?
Briga o budućnosti služi jedino tome da nam oduzme sadašnji trenutak, a živeti stalno na
mestu straha samo ometa naše sposobnosti manisfestovanja. Iz sopstvenog iskustva znamo
da su očekivanja ili strah od nečega gotovo uvek gori od stvarne zbilje, i na to moramo da se
stalno podsećamo.
Zapamtite: u životu ćemo uvek iskusiti stvari zbog kojih ćemo biti pod stresom,
preopterećeni i naoko nemoćni, ali uvek smo uspevali da ih prebrodimo i da posle njih
budemo još jači i otporniji.
Otpuštanje: ritual otpuštanja u vreme punog meseca

Otpuštanje je sastavni deo čitavog procesa manifestacije. Da bi obilje, ljubav, sreća i uspeh ušli u
naš život, moramo da im za to stvorimo prostor. Mi stvaramo prostor tako što uklanjamo ono
što nam više ne služi ili što više nije u skladu sa našim najvišim ja i našim budućim
ciljevima.
Ranije sam spomenula da su naše emocije često uskladištene u nama dok ih ne obradimo i
oslobodimo. Kada su ove emocije ljutnja, ljutnja, strah, stid ili krivica, one nas drže zarobljene u
svojoj frekvenciji niske vibracije, što direktno ometa naše sposobnosti manifestovanja.
Razgovarala sam sa svojom dobrom prijateljicom, Deniz Birn, i ona me je ohrabrila da svekog
meseca, , isprobam ritual oslobađanja u vreme punog meseca, vreme kada smo ohrabreni da
oslobodimo sve što nam više ne služi.
Tovaj ritual mi se toliko dopao da sam želela da ga vam ga ovde predstavim, jer mislim da je reč
o tako moćnom načinu da svakog meseca razmišljamo o onome što nam više ne služi, i da se
oslobodimo straha i sumnje koji trenutno blokiraju naše manifestacije. Dakle, rečima same
Deniz, sledi objašnjenje rituala, korak po korak procesa koji možete da isprobate kod kuće:
OTPUŠTANJE U VREME PUNOG MESECA, RITUAL DENIZ BIRN
Ritual otpuštanja predstavlja suštinski deo manifestovanja. Kako možete da održite magnetnu
energiju ukoliko se aktivno ne oslobađate svega onog što vas sputava i više vam ničemu ne
služi? Ako nikada ranije niste radili ritual otpuštanja, uzbuđena sam zbog vas jer je ovo tako
oslobađajuće i osnažujuće iskustvo.
Ritual možete da obavite bilo kada, ali ja ga uvek povezujem sa punim mesecom jer je, kosmički
gledano, to vreme u mesecu kada je energija na vrhuncu i onda se oslobađa. Mesec prolazi kroz
mnoge mene, ali kada je u fazi punog meseca, svakih 29,5 dana, možemo da iskoristimo pun
obim njegove moći, što vam pruža divnu priliku da prizovete ono što želite i otpustite ono što ne
želite. Dok mene mladog meseca označavaju početak lunarnog ciklusa i predstavljaju ključno
vreme za razmišljanje, introspekciju i nove početke, pun mesec je prilika da odbacimo ono što
nam više ne služi i da intenziviramo svoje ciljeve.
Postoje dokazi koji ukazuju na to da Mesec može da utiče na sve, na naše raspoloženje, naš
obrazac spavanja, pa čak i naš menstrualni ciklus. Ukoliko sumnjate u moć Meseca, pokušajte da
razmišljate na ovaj način: mesec kontroliše plimu i oseku u svim okeanima širom sveta. Ako
mesec može da utiče na okeane, pogodite šta? To takođe može da utiče i na vas i na vašu
energiju. Ljudsko telo čini devedeset odsto vode, pa nije ni čudo što naučnici veruju da spavamo
manje dubokim snom tokom punog meseca i da takođe možemo da osetimo porast lošeg
raspoloženja i anksioznosti. Moglo bi da se čini da se naš svakodnevni život odvija tako daleko
od Meseca, ali to ne znači da na nas ne utiču njegove supermoći.
Magija punog meseca: dobrobiti
1. Odblokirajte svoju energiju
Period punog meseca je savršeno vreme da prepoznate svoje strahove, brige i anksioznost i da ih
otpustite.
Bez obzira da li ste razumeli da vas sputavaju finansijske brige ili to što sumnjate u same sebe,
period punog meseca donosi moćnu energiju čišćenja i može da vam pomogne da sve to
otpustite. Najjednostavnije rečeno, ritual punog meseca pomalo liči na raščišćavanje.
2. Pospešite svoje namere i podignite svoju vibraciju
Da li ste ikada čuli da vam se ono što dajete svetu vraća udesetostručeno? Pa, to je posebno tačno
tokom punog meseca. U periodu punog meseca sve se moćno pojačava. Pun mesec preuzima
vašu energiju i umnožava je, bilo da je ta energija dobra ili loša, visoka ili niska, i prema tome
kada postavite namere tokom punog meseca, dajete im više snage da se ispolje. Budući da pun
mesec sve pojačava, kada se osećate dobro, on će održavati te dobre vibracije.
Ritual punog meseca: kako se izvodi
Šta vam je potrebno: papir, olovka, makaze, sveća, šibice, činija sa vodom.
Prvi korak
Odvojite vreme da razmotrite koje vas to stvari, u stvari, sputavaju. Možda vas stalno ometa
nešto o čemu niste mogli da prestanete da razmišljate. Možda je to negativan susret sa nekom
osobom, neka teška situacija, blaga anksioznost, ograničen razgovor sa samim sobom ili loša
navika. Zapitajte se, šta trenutno ne radi u moju korist? Šta blokira moju energiju? Zatim isecite
papir na mnogo delova, i na svalm komadu papira zapišite po jednu stvar koju želite da otpustite.
Drugi korak
Uzimajte ove komade papira, jedan po jedan, i još jednom pročitajte ono što ste na njemu
napisali, naglas ili u mislima. To su stvari koje vas trenutno sputavaju. Vreme je da ih otpustite.
Nakon što ste pročitali svaku od njih, izgovorite „Ovo mi više ničemu ne služi i to otpuštam“.
Treći korak
Zapalite sveću i na njenom plamenu veoma pažljivo zapalite svaki komad papira i spustite ga u
posudu sa vodom. Uradite to sa dubokom namerom da se oslobodite i da otpustite, a kada
ugledate dim koji nastaje dok papir izgara, zamislite da su to vaši strahovi i sumnja koje lebde.
Četvrti korak
Pošto ste se upravo oprostili od onoga što vam više ničemu ne služi, vreme je za uzbudljiv deo
rituala: dobrodošlicu za dobre stvari koje pristižu u taj novostvoreni prostor. Koristeći moćnu
mesečevu energiju, sedite i zapitajte se šta biste želeli da manifestujete u mesecu koji je pred
vama. Napravite mini tablu vizije!
Čestitam! Upravo ste obavili ritual punog meseca. Sve te teške stvari koje su vas sputavale, koje
su gušile vaše dobre vibracije i crple vašu energiju sada su nestale, a postavljanjem novih namera
utirete put za budući uspeh - sve uz veoma snažnu i izuzetno moćnu pomoć
MOGU LI DA MANIFESTUJEM IAKO U MENI JOŠ UVEK OBITAVAJU NEZALEČEN
STRAH I SUMNJA?
Jednostavan odgovor je da. Svi imamo godina, čak i decenijema, sačuvana iskustva koja su
doprinela našoj nesigurnosti, niskom osećanju sopstvene vrednosti i sumnji u sebe, a to zahteva
stalni proces uklanjanja. Naš unutrašnji kritičar će i dalje pokušavati da se oglasi, i još će biti
dana kada ćemo možda osećati da smo preopterećeni njegovim prisustvom, ali to ne znači da ne
možemo da snažno i efikasno manifestujemo dok smo još uvek na tom isceljujućem putovanju.
Ranije sam pomenula da sam se u danima pre objavljivanja knjige MANIFESTUJ prilično
pribojavala zbog svega i da sam bila ozbiljniji slučaj sindroma prevaranta. Mislila sam da ću
podeliti sa vama kako sam se nosila sa tim strahom i sumnjom tako da ne ometaju moje
putovanje manifestovanja i ciljeve na tabli vizija i kako je knjiga ipak postala bestseler Sandej
Tajmsa. (Usput budi rečeno, još uvek se uštinem svaki put kada to kažem!)
Počeću tako što ću vam dati malo pozadinske priče: kada sam manifestovala ugovor za knjigu za
MANIFESTUJ: 7 koraka da živite svoj najbolji život sa svojim britanskim izdavačem, Pingvin,
imala sam samo osam nedelja da je napišem ukoliko sam htela da je objavim u januaru 2022,
godine, što je bio datum koji sam odredila. Bio je to izuzetno kratak rok, i tek sada shvatam
koliko je to bilo kratko vreme za pisanje knjige. Neznanje je sigurno za mene bilo blaženstvo u
tom trenutku; nikada ranije nisam pisala knjigu, pa sam sasvim naivno mislila da če, samo zato
što sam uživala u pisanju članaka različite za publikacije i zato što je engleski jezik oduvek bio
moj omiljeni predmet u školi, i pisanje knjige biti poput šetnje parkom. Čak sam se i pozabavila
matematikom: „Pa, potrebno mi je oko sat vremena da napišem hiljadu reči, tako da bih četrdeset
hiljada reči trebalo da napišem za četrdeset sati. Ništa lakše! Osam nedelja je dosta vremena.’ Ali
kada sam počela da pišem, ubrzo sam shvatila koliko ni o čemu nisam imala ni najblažu
predstavu; nije bilo ni najmanje nalik pisanju članaka. U stvari, rekla bih da je pisanje knjige
jedna od najizazovnijih stvari koje sam u životu uradila i nema sumnje da sam dobrano iskoračila
iz svoje zone komfora. Za mene je pisanje knjige poput projektovanja kuće: počinješ od temelja,
onda nastavljaš da menjaš, dodaješ, uklanjaš, prerađuješ i, ipak je čak i na kraju, teško reći da je
baš onakva kakva si želeo da bude. Morate da se pomirite sa potpunim napuštanjem ideje o
savršenstvu, jer biste mogli da nastavite da uređujete knjigu zauvek.
Osim što je predstavljalo mentalni izazov, tokom čitavog iskustva pisanja doživljavala sam
ozbiljne napade sindroma prevaranta. Svaki dan kada bih sela za svoj laptop, moj unutrašnji
kritičar je pokušavao da mi kaže da nisam „pravi pisac“ i da nikada neću moći da napišem knjigu
vrednu pažnje. Bilo je još gore jer sam oduvek volela knjige samopomoćo - one su bile veliki
deo mog sopstvenog rasta i apsolutno sam uverena da čak i samo jedna knjiga može da promeni
nečiji život. Ali to je značilo i da sam se stalno upoređivala sa drugim piscima kojima sam se
divila i smatrala sam da moj stil pisanja nikada neće moći da se meri sa njima i da ih dostigne.
Oni su bili pravi pisci, a ja sam bila lažnjak, bar sam tako mislila. Dok sam pisala, nisam sebi
dozvolila čak ni da pročitam ijednu drugu knjigu jer nisam želela da se mučim poređenjem. Ali
imala sam samo jednu priliku da napišem MANIFESTUJ i bila bih prokleta kada bih dozvolila da
zvog svoje nesigurnosti u tome zabrljam ili da mi ona stane na put u procesu manifestovanja, pa
sam primenila u praksi ono što propovedam.
Počela sam tako što sam jednostavno priznala svoje strahove. Nisam pokušavala da ih potisnem
a još manje da ih negiram: naprotiv, dozvolila sam im da se ispolje i onda sam aktivno i svesno
izabrala bolje misli. Redovno sam ponavljala mantre tokom dana, na primer da sam u stanju da
učinim baš sve što odlučim, i stalno sam preusmeravala svoju pažnju na zahvalnost, uranjajući u
osećaj zahvalnosti što sam uopšte imala priliku da napišem knjigu ! Zatim sam romantizovala
sesije pisanja puštajući muziku dok sam pisala za kuhinjskim stolom, u pidžami i uz veliku šolju
kafe, zamišljajući kako ću se na sve to jednom osvrnuti kao na ključni period mog života. I,
povrh svega, verovala sam da će moja strast i autentičnost zablistati kroz reči koje ispisujem.
Imala sam punu veru da će knjiga naći put do ruku onih koji bi i trebalo da je pročitaju.
Kada sam predala rukopis knjige, otpustila sam je. Nisam htela da me obuzima zabrinutost u vezi
sa tim šta sam mogla da promenim ili šta sam mogla da napišem da sam imala više vremena.
Predala sam sve to univerzumu. A onda sam, samo nekoliko dana pre objavljivanja, odlučila da
uzmem svoju knjigu u ruke i da je prvi put pročitam.Stigla sam do pete stranice i počela da se
ježim. Kakva gomila gluposti, oglasio se moj unutrašnji kritičar. Opet sam morala da voljno
odlučim da se odvojim od tih misli. Odlučila sam da ne verujem sopstvenom narativu, da
ostanem jasna u svojoj viziji, da sanjam velike snove i da ne dozvolim da strah ili sumnja utiču
na ono što sam stavila na svoju tablu vizija. Nisam iskorenila svoj strah i sumnje, ali sam kroz
njih prolazila koristeći alate koje sam podelila sa vama u ovoj knjizi, i na taj način sam, konačno,
uspela da ih prevaziđem i da ostanem osnažena na svom putu manifestovanja.
BIĆE JOŠ VREMENA U KOJIMA ĆEMO SUMNJATI U SEBE, KADA ĆE NAŠA
OGRANIČAVAJUĆA VEROVANJA ILI NESIGURNOST ŽELETI DA SE OGLASE I
DA NAS SUZDRŽE, ALI UZ DOSLEDNU I DUBOKU ŽELJU ZA POZITIVNOM
PROMENOM NAČINA NA KOJI DOŽIVLJAVAMO ŽIVOT, MOŽEMO DA IH SE
OSLOBODIMO. OBRATITE PAŽNJU NA SVE SUPTILNE, PODMUKLE NAČINE NA
KOJE STRAHOVI I SUMNJE UTIEČU NA VAS. POSVETITE SE ISCELJIVANJU
POVREDA I TOME DA UKLONITE NJIHOV UTICAJ NA VAS. MALO PO MALO
VIDEĆETE KAKO ĆETE PROCVETATI, RAZGRANATI SE I KAKO ĆETE PRIZVATI JOŠ
VEĆE OBILJE U SVOJ ŽIVOT.
Putovanje unutrašnjeg isceljenja i otklanjanja strahova i sumnji jeste najveći poklon koji mi je
manifestovanje dalo. Više me ne definišu moje nesigurnosti, i više ne dajem svom unutrašnjem
kritičaru moć da utiče na to kako se ponašam, kako se predstavljam svetu ili šta očekujem od
svoje budućnosti. Dajem sebi slobodu da procesuiram svoja osećanja, ma koliko neprijatna bila, i
samoj sebi stalno nudim saosećanje. Na taj način sam u stanju da nastavim da manifestujem bez
napora i snažno. Znam da svi imate sposobnost da uradite isto.
KULTIVIŠITE I PRAKTIKUJTE LJUBAV PREMA SEBI SAMIMA

„Donosite samo one odluke koje podržavaju sliku koji sami imate o sebi, vaše samopoštovanje i
osećaj sopstvene vrednosti.“
OPRA VINFRI
- Ljubav prema samome sebi jeste pokretačka snaga manifestovanja.

- Ljubav prema sebi nije korak sam po sebi, ali podupire svaki drugi korak.
- Kada praktikujemo ljubav prema sebi, pokazujemo univerzumu šta verujemo da smo
vredni da primimo, i upravo to onda i određuje šta ćemo da privučemo u svoj život.
- Za mene se negovanje ljubavi prema samom sebi zaista svodi samo na na jednu stvar:
postajemo svesni izbora koje imamo i odluka koje donosimo u svakom trenutku.
- Uvek se pitajte: ’Da li postoji izbor u kom bih više voleo samog sebe?‘
- Krajnja praksa ljubavi prema samom sebi jeste savršeno balansiranje između onoga što
vam je potrebno danas I onoga što će vašem budućem ja biti potrebno sutra.
Ljubav prema samom sebi direktno utiče na način na koji doživljavamo i percipiramo svet oko
sebe, način na koji se ponašamo i koliko snažno manifestujemo.
Jedno od pitanja koje mi često postavljaju jeste: „Kako mogu da budem proaktivan u postizanju
svojih ciljeva, a da pri tome ne brinem stalno o tome šta će neko drugi misliti?“ To je pitanje u
kom bi većina nas mogla da se prepozna. Koliko puta ste odustali od toga da se nekome obratite
za pomoć, da promenite svoj posao, da objavite nešto na društvenim mrežama, da se izrazite ili
pokušate nešto novo jer ste se plašili toga da bi drugi ljudi mogli da vas osude? Ne radimo
stvari koje bi trebalo da uradimo kako bismo dostigli sledeći nivo jer smo paralizovani
strahom od osude. Suviše stavljamo naglasak na mišljenja drugih ljudi o nama i opsednuti smo
potrebom da se svima dopadnemo. Tražimo od drugih da sučine da se osećamo vredni, voljeni i
cenjeni. Tražimo odobrenje drugih tako što proveravamo koliko smo lajkova dobili na nekoj od
društvenih mreža, kakve smo povratne informacije dobijali od svog šefa ili koliko pozivnica stiže
do nas, i dozvoljavamo da to određuje kako čemo se osećati u vezi sa samim sobom.
Pre nekoliko dana sam na nekoj večeri razgovarala jednim kreatorom sadržaja na društvenim
mrežama, i ona je savršeno artikulisala koliko mišljenja drugih ljudi mogu da utiču na našu
sopstvenu percepciju. Rekla je: „Ponekad ću napraviti sliku koju apsolutno volim. Smatram da je
ona zaista bitan deo sadržaja u čije ću kreiranje uložiti mnogo truda. I onda sam je postavio na
Instagram i ako nije dobije mnogo lajkova, i pri pogledu na tu istu sliku koju sam toliko volela
pre samo trideset i pet munuta, pomisliću: U stvari, zaista mi se ne sviđa; totalno je smeće.’
Način na koji gledamo na same sbe može da bude sasvim poremećen usled povratnih informacija
koje dobijamo od drugih, što znači da naša samopoštovanje zavisi od spoljnih izvora. Mi
manifestujemo ono za šta verujemo da zaslužujemo i da smo dostojni, pa ako naša
samopoštovanje nije izgrađeno na snažnom unutrašnjem temelju već na prolaznom i stalno
promenljivom mišljenju drugih, kako bismo mogli da snažno i dosledno privlačimo obilje u
svoj život?
KAKO DA PRESTANEM DA STALNO TRAŽIMO SPOLJAŠNJU VALIDACIJU I DA

UMESTO TOGA PREDNOST DAMO INTERNOJ VALIDACIJI?
Najpre bismo morali da razumemo odakle potiče naša potreba za spoljašnjom validacijom. Za
mene je potpuno logično to što imamo duboku potrebu da od drugih tražimo potvrdu. Od
najranijih godina većina nas je naučena da, kako bismo bili voljeni, moramo da budemo poslušni,
da slušamo i trudimo se da ugodimo svojim roditeljima ili starateljima. Istovremeno nam govore
šta, i ko, ne bi trebalo da budemo; uslovljavani smo da budemo ono što od nas drugi ljudi
očekuju da budemo. Dolazimo do uverenja da ljubav nije bezuslovna već da je apsolutno
uslovljena: npr. 'ako si dobar dečko ili devojka, bićemo ponosni na tebe i volećemo te, ali
ukoliko si loš, ili si uradio nešto što ne odobravamo, bićemo ljuti na tebe i uskratićemo ti svoju
ljubav.'
Kako odrastamo, nastavljaju se isti obrasci; tražimo odobrenje od naših nastavnika, naših
vršnjaka, naših romantičnih partnera i, naravno, društvo i kultura. Neprestano izgrađujemo
ideju o tome ko bi trebalo da budemo kako bismo bili voljeni. A to je ona verzija nas samih
koju predstavljamo svetu, istovremeno gubeći osećaj o tome ko smo stvarno i ko je naše
autentično ja. Da li bi onda i najmanje trebalo da nas čudi to što toliko mnogo nas svoju
sopstvenu vrednost temelji na spoljašnjoj validaciji i od drugih očekuje da nam kažu da smo
dobro obavili neki posao i da smo vredni? Ili zašto nam je verovatno neprijatno ako iskoračimo
iz normu jer smo toliko dugo uslovljavani da se usklađujemo sa ljudima koji nas okružuju?
„Ne vidimo stvari kakave jesu, vidimo ih kakvi jesmo.“

ANAIS NIN
Kada je reč o spoljašnjoj validaciji, ona je sasvim krhka, pruža vam lažni osećaj sigurnosti i
može vam biti oduzeta u bilo kom trenutku. To je upravo zato što ono što drugi ljudi misle o
vama zaista nema nikakve veze sa vama samima. Naša percepcija drugih ljudi i percepcija
drugih ljudi o nama zavise od kulminacije unutrašnjih faktora: prošlih iskustava neke osobe,
njenih sećanja, trenutnog emocionalnog stanja i načina na koji ta osoba sagledava sebe samu.
Dakle, da li vas drugi ljudi vole i prihvataju samo je odraz njihovog unutrašnjeg sveta. Isto važi i
ako vas ne vole ili ne prihvataju.
Imajući ovo na umu, čini se da bi bismo veoma ograničili svoju energiju i pažnju ukoliko bismo
se fokusirati se na pokušaje da zadobijemo odobravanje drugih, iako ono, u stvari, nema baš
nikakve veze sa vama i sasvim zavisi od njih samih. Da bismo svoju sopstvenu vrednost izgradili
na stabilnom temelju i pritom osnažili svoj put manifestovanja, potrebno je da mesto toga damo
prioritet unutrašnjoj validaciji. Unutrašnja validacija zahteva od nas da potvrdimo, odobrimo i
volimo sebe same. Zahteva od nas da verujemo u sopstvene odluke i da svoju vrednost temeljimo
na onome što sami mislimo i osećamo o sebi.
Kada sam započela karijeru u oblasti samorazvoju, morala sam stalno da se podsećam na to da
treba da ugušim unutrašnji glas koji je stalno propitivao šta ljudi govore ili misle o meni. Znala
sam da me mnogi moji vršnjaci doživljavaju kao devojku za zabavu, zavisnicu, i pretpostavljala
sam da možda nemaju puno poverenja u „novu mene“ ili da je podržavaju. Naporno sam radila
kako bih bila sigurna da moji strahovi i zabrinutost u vezi s onim što bi drugi ljudi mogli da
misle ne utiče preterano na to ko sam ja svakoga dana. Na primer, pobrinula sam se za to da
nikada ne prestanem da na društvenim mrežama objavljujem nešto o stvarima koje su mi bile
važne (kao što su mentalno zdravlje i samorazvoj), i nikada nisam izbegavala da budem ranjiva
ili otvorena kada je reč o mom sopstvenom putovanju. Ostala sam autentična u svojoj poruci, i
znala sam da ću na taj način privući ljude koji su na mojoj vibraciji i koji će se povezati sa mnom
kakva zaista jesam, a ne sa osobom za koju se pretvaram da jesam. Otkako sam objavila svoju
debitantsku knjigu, ovo je postalo još važnije; Dok delim svoju poruku sa sve većim brojem
ljudi, otvorenija sam i za kritike i osude više nego ikada. Znam da ako želim da nastavim svoju
težnju da osnažim i inspirišem što je moguće više ljudi, i da ispunim svoju svrhu, onda moram da
prihvatim i prostu činjenicu da se neće uvek i svi slagati sa mnom, ili s mojom porukom o
manifestovanju. Dakle, moje samopoštovanje mora da proizilazi iz unutrašnjeg potvrđivanja.
Umesto da stalno tražimo odobrenje drugih, moraćemo da se zapitamo: da li nam se sviđa

ono što jesmo? Da li odobravamo ono što radimo? Da li poštujemo sami sebe? Da li smo
ponosni na način na koji se prikazujemo? Verujemo li da smo vredni obilja?
ODLUKE, ODLUKE
Koliko često tražite od drugih ljudi da potvrde vaše izbore? Da li stalno zovete prijatelje,
partnera ili članove porodice da vam pomognu da donesete i najjednostavnije i najvažnije odluke
u vašem životu? Šta da pojedem večeras? Koju ću sliku da postavim? Mislite li da bi trebalo da
pošaljem ovaj tekst? Šta da kažem svom šefu? Šta bi trebalo da obučem? Mislite li da bi trebalo
da napustim svog partnera? Da li da se prijavim za ovaj posao? Naravno, želeti da čujete
mišljenje svojih najbližih prijatelja sasvim je normalno, ali postaje problematično ukoliko na
njega počenemo da se oslanjamo toliko da utiču na izbore koje donosimo.
Jedan od načina na koji možemo da kultivišemo internu validaciju jeste da izgradimo svoje
samopouzdanje. To radimo tako što svom mišljenju dajemo prednost u odnosu na mišljenje
drugih, tako što smo znatno komotniji u donošenju sopstvenih odluka i tako što imamo poverenja
u sopstvenu intuiciju. Želela bih da vas sve ohrabrim da se uvežbate u ovome pa sam napravila
kratak šablon za samorefleksiju, koji ćete koristiti prilikom donošenja odluka:
1. Koji su mi izbori predstavljeni?

2. Šta je po mom mišljenju pravi izbor?
3. Da li je za mene ovaj izbor autentičan?
4. Da li je ovaj izbor u skladu sa mojom vizijom budućnosti?
5. Koji je moj razlog za donošenje ove odluke?
6. Da li odobravam svoj izbor?
Oslobađajuće je i osnažujuće kada smo u stanju da verujemo i cenimo sopstvene odluke i

izbore bez stalne potrebe za odobravanjem ili potvrđivanjem drugih ljudi. Što više ovo
praktikujemo, to ćemo se više usklađivati sa onim što zaista jesmo - sa svojim autentičnim
ja. Počinjemo da živimo život pod sopstvenim uslovima. Čineći to, negujemo ljubav prema
sebi samima i pojačavamo svoju moć manifestovanja.
Prelazak sa spoljašnje na unutrašnju validaciju

Kad god tražimo potvrdu van nas samih, umanjujemo svoju moć.
VEŽBA
U ovoj vežbi pozivam vas da razmislite o oblastima u kojima trenutno tražite spoljašnju
validaciju. Zatim se zapitajte kako biste mogli da sami sebi date tu potvrdu. Na primer, ako želite
da osećate da vas partner voli, kakobiste mogli da sami sebi pružite tu ljubav? Ako uvek želite da
svoje roditelje učinite ponosnim, šta biste to mogli da uradite kako biste bili ponosni na sebe
same? Kako biste mogli da sami sebe metaforično potapšete po ramenu umesto da to očekujete i
tražite od nekog drugog?
Gde trenutno tražim spoljašnju validaciju?
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
Kako se osećam zbog ove validacije? (npr. voljeno/ dostojno/dopadljivo)
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
Kako da to pružim sam sebi?
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
POTREBA DA SE DOPADNEMO
„Prestanite da pokušavate da se dopadate svima; čak vam se ne dopadaju baš svi.’

NEPOZNATI AUTOR
Osim što traže spoljnu potvrdu, mnogi od nas postaju opsednuti potrebom da se dopadnu. Stalno
pratimo šta govorimo i radimo kako bismo pridobili one koji nas okružuju. Igramo na sigurno i
pokušavamo da se obezbedimo kako ne bismo uradili bilo šta što bi moglo da dovede do toga da
nas kritikuju ili da im se ne dopadamo. Iskreno, to je veom iscrpljujuće. Iscrpljujuće je zato što je
biti svima drag nemoguć podvig. Ne postoji niko na ovoj zemlji ko je univerzalno omiljen. Ni
jednu jedina osoba. Samo malo razmislite o bilo kojoj slavnoj ili javnoj ličnosti; koliko god da
ima ljudi koji ih vole, obožavaju ili im se dive, svakako ima i onih koji ih ne vole, koji ih
osuđuju i kritikuju zbog istih onih stvari zbog kojih ih prvi vole. Pomiriti se činjenicom da vas
nikada neće svi voleti ne samo što je oslobađajuće već je nužno kako bismo svoje ponašanje
uskladili sa svojim najautentičnijim sopstvom i onom budućom verzijom nas samih koju najviše
želimo da otelotvorimo. To takođe znači i da je od vitalnog značaja za naše putovanje
manifestovanja. To je zato što je energija usmerena; ne možete da fokusirate svoju energiju na
sopstvene ciljeve i vizije sve dok istovremeno brinete da li se drugim ljudima dopadate ili ne.
Razmislite o tome: ako ste stalno brinete oko toga šta drugi ljudi misle ili šta bi mogli da kažu,
da li ćete ikada zaista rizikovati i učiniti ono što je potrebno kako biste proširili svoju stvarnost?
Ne. Sve dok ste vezani za potrebu da dopadnete, uvek ćete se suzdržavati i na svesnom i na
podsvesnom nivou, i zato ćete uvek ograničavati ono što manifestujete u svom životu.
Svi moramo da se pomirimo sa činjenicom da se nećemo svideti svima. Moja mama mi je

govorila: „Ne možeš udovoljiti svim ljudima sve vreme.“ Bila je u pravu. Dakle, ono što zaista
pokušavam da kažem jeste: samo budite svoji. Budite ono što želite da budete, fokusirajte se na
to da se dopadate samima sebi, da budete ponosni na sebe i da budete autentični u onome što
jeste i onome što želite da postanete. To je ljubav prema samome sebi.
VEŽBA
Napišite spisak od najmanje dvadeset stvari koje vam se dopadaju kod vas samih; to mogu da
budu vaši kvaliteti, osobine, navike, karakteristike, pasije, hobiji.
1..............................................................
2..............................................................
3..............................................................
4..............................................................
5..............................................................
6..............................................................
7..............................................................
8..............................................................
9..............................................................
10 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
11 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
12 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
13 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
15 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
16 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
17 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
18 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
19 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
20 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
SAOSEĆANJE PREMA SEBI
Kada je reč o ljubavi prema samome sebi i kako bismo zaista mogli da je negujemo u svom
životu, mislim da je u osnovi svega samo jedno: saosaosećanje prema sebi. Za mene saose’anje
prema samom sebi znači da ste meki i nežni prema sebi; to znači i da negujete i majčinski se
odnosite prema detetu u nama; to znači da imamo razumevanje za sopstvene potrebe; a to opet
znači da sebi dajemo prostora da osetimo, izrazimo i obradimo puni spektar svojih osećanja.
Saosećanjem se odričemo potrebe da budemo „savršeni“ i umesto toga prihvatamo sami sebe
kakvi jesmo, prigrlivši svoju veličanstvenu jedinstvenost. Saosećanje prema samom sebi stvara
siguran prostor u kom možemo da rastemo, da iskoračimo iz svoje zone udobnosti i napredujemo
do najveće i najmoćnije verzije sebe samih koja može da postoji.
Govorila sam u knjizi MANIFESTUJ o važnosti samoopraštanja i neosuđivanja a saosećanje

prema sebi je u vezi s tim od fundamentalne važnosti i pomaže nam da ovo i praktikujemo.
Svako od nas može da se osvrne na neki period svog života i da pomisli: Zašto sam to uradio?
Na to pitanje možemo da odgovorimo sa mesta samoprosuđivanja sa niskim vibracijama ili
možemo da izaberemo da iskoristimo saosećanje prema sebi kako bismo opredelili svoj odgovor.
Saosećanje prema sebi vam nudi nežnu i ljubaznu perspektivu koja vam je potrebna i koju
zaslužujete; šta god da se desilo i šta god da ste uradili, učinili ste upravo ono za šta ste u tom
trenutku mislili da je ispravno, a ponekad je ste bili vođeni bolom, nesigurnošću ili povredom.
Saosećanje prema sebi nam govori: ja ne osuđujem, ja praštam.
Pokušajte da o tome razmislite na ovaj način: ako pomažete detetu koje prvi put pokušava da
nauči da vozi bicikl, šta biste uradili kada bi se palo s bicikla i reklo vam da se sada previše plaši
da pokuša ponovo? Imali biste razumevanja i bili biste saosećajni, zar ne? Bili biste nežni i
strpljivi i podsticali biste dete da nastavi. Ta ljubaznost i saosećanje bi ga ohrabrili da pokuša
ponovo, da uči i raste, i na taj način bi se izgradilo i njegovo samopouzdanje. Pa ipak, šta radimo
kada se mi sami s nečim borimo, kada ne uspevamo ili smo uplašeni? Mi se ljutimo na same
sebe, prekorevamo se i osuđujemo. Zamislite da se umesto toga prema sebi ponašamo isto kao
što bismo se ophodili prema malom detetu, s ljubavlju i dobrotom. Zamislite kako bi to uticalo
na to koliko često izlazimo iz sopstvene zone udobnosti, pokušavamo ponovo i dajemo sebi
snagu da rastemo i učimo. Možete li onda da vidite kako saosećanje prema sebi može tako divno
da utiče na to koliko snažno manifestujemo?
PRESTANITE DA BUDETE TAKO STROGI PREMA SEBI
Kada ste i u čemu u svom životu strogi prema sebi? Gde stalno osuđujete sami sebe? Da li se
stalno osećate krivim zbog načina na odgajate svoju decu, da li ste preterano samokritični kada je
reč o tome kako izgledate ili sami sebe pritiskate i preterujete s poslom?
U ovoj vežbi želim da identifikujete oblasti u svom životu u kojima ste previše strogi prema sebi,
a zatim da pronađete način da sebi ponudite više saosećanja. (Zamislite da razgovarate sa svojim
najboljim prijateljem ako vam je ovo teško. Na primer, ako se stalno osećate krivima što nemate
dovoljno energije da se igrate sa svojom decom posle posla, možda biste mogli da se podsete da
na posao idete kako biste ih izdržavali, da dajete sve od sebe i da u krajnjoj liniji čovek može da
ičini samo koliko može.
VEŽBA
gde sam strog prema sebi:
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
Saosećajna poruka samom sebi:
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
KAKO BUDETE NAPREDOVALI NA SVOM PUTU MANIFESOVANJA I UNUTRAŠNJEG

ISCELJENJA, USAOSEĆANJE PREMA SEBI KLJUČNIM VIDOM IZRAŽAVANJA
LJUBAVI.
VI STE CEO PAKET
Imala sam problema sa svojim samopouzdanjem otkako znam za sebe. Nikada nisam osećala kao
da sam sama po sebi dovoljno dobra. Neprestano sam brinula o tome šta svi drugi misle o meni i
dozvoljavala sam svom unutrašnjem kritičaru da mi u uho sipa beskrajni niz uvreda. Sećam se da
sam se obratila svojoj prijateljici, Lili. Ona je neko ko odiše samouverenošću i samopouzdanjem.
Sva je svoja i zbog toga se nikome nije pravdala i zato nije bilo nimalo iznenađujuće što je baš
ona bila prva devojka koja je podržavala, bodrila i ohrabrivala sve druge žene u svom okruženju;
projektovala je sopstvenu ljubav prema sebi i na druge. Uvek sam se divila njenom
samopouzdanju i jednog dana sam je upitala u čemu je njena tajna. Rekla je: „Roksi, moraš da se
odmakneš od same sebe kako bi uvidela da ti jesi ceo paket. Prestani da na sebe gledaš samo roz
svoje loše strane na koje se fokusiraš.’
Tad mi je sinulo. Tako često sebe vidimo kao sve ono što zapravo nismo, fokusiramo se na
ono što osećamo da nam nedostaje, umesto da svoju pažnju usmeravamo tamo gde bi
trebalo: na sveono što već jesmo. Odmaknula sam se i počela da samu sebe sagledavam kao
čitav paket. Ja sam majka, prijateljica, ćerka, trener, ja sam neko ko uvek uči i raste, otvorena
sam i iskrena, samosvesna sam i neko ko se oseća ispunjeno kada pomaže drugima. Ja sam
mnogo toga. I vi ste toliko toga. Vi ste znatno više od onoga na šta vas vaš unutrašnji kritičar
tera da se fokusirate. Vi ste ceo paket! Imate toliko toga da ponudite svetu i ljudima koji su oko
vas. Što više pažnje posvetite onome što vas čini tako čudesno jedinstvenim, to ćete više
negovati ljubav prema samima sebi i snažnije ćete manifestovati.
VEŽBA
Pronađite svoju sliku koja vam je omiljena i zalepite je na sredinu ove stranice. Oko slike želim
da zapišete sve reči ili fraze koje vas najbolje opisuju, tako da na kraju vežbe stranica bude
kompletna predstava o tome ko ste i šta sve nudite svetu.
ŠTA AKO LJUDI MISLE DA SAM AROGANTAN?
Smatram da je, posebno kada je o ženama reč, ono što nas zaista sprečava da se osećamo stvarno
sigurnim u sebe jeste strah da ćemo se prikazati kao „arogantni“. Dajemo prednost tome da sami
sebe unizimo pre nego što ćemo sami sebe pohvaliti, odbijamo komplimente i previše smo
oprezni da ne ispadnemo suviše samouvereni. Kultura i društvo su često stigmatizovali žene koje
su bile samopouzdane, koje se nisu plašile da kažu šta žele i koje se nisu stidele onoga što jesu.
To je doprinosilo podsvesnom uverenju da će nas „suviše samopouzdanje“ učiniti
nepodnošljivim. Ali evo na šta bih želela da vas podsetim: biti samouveren ne znači biti
arogantan. Možete da budete i samouvereni i skromni, ljubazni i jaki, direktni i uvažavajući. U
stvari, što smo sigurniji u sebe, imamo više ljubavi prema sebi i imaćemo i više ljubavi ckako
bismo podržavali, proslavljali i bodrili i druge.
Hajde da promenimo narativ, hajde da prestanemo da samopouzdanje procenjujemo kao

aroganciju. Hajde da i sebi i drugima damo dozvolu da zablistamo.
Zaslužujete da volite same sebe. Zaslužujete da se osećate dostojnim. Kako budeteb napredovali
na svom putu manifestovanja, dozvolite da vaša ljubav i saosećanje prema sebi nadjačaju
unutrašnjeg kritičara koji vas je toliko dugo mučio. Vodite računa o svojim mislima. Kada
unutrašnji glas samoprezira ili samoosuđivanja počne da govori, recite sebi: „NE, mi to više ne
radimo“, i umesto toga izaberite da kažete nešto lepo. Uložite svestan i usklađen napor da
zamenite misli niske vibracije. Dajte prioritet unutrašnjoj validaciji nad spoljašnjom i zapamtite
da je najvažnije mišljenje koje vi sami imate o sebi. Zapamtite: što smo autentičniji i što više u
svom životu negujemo ljubav prema samima sebi, to ćemo lakše manifestovati tako da možemo
da otključati obilje univerzuma.
PODIGNITE SVOJU VIBRACIJU ZA DVA MINUTA
Završite sledeće rečenice:
1. Tako sam zahvalan što...
...........................................
2. Tako sam ponosan što...
...........................................
3. Inspiriše me...
...........................................
4. Radujem se...
...........................................
5. Zaista volim...
...........................................
TREĆI KORAK
USKLADITE SVOJE PONAŠANJE
„Tek kada su vaša namera i vaši postupci usklađeni, možete da stvorite stvarnost koju želite.“
STIV MARABOLI
PREGLED KORAKA
- Uskladiti svoje ponašanje znači pokazati univerzumu, delom, ono što verujete da
zaslužujete, jer je način na koji se ponašate direktan odraz vaše sopstvene vrednosti.
- Manifestacija nije pasivno iskustvo; zahteva od vas da budete proaktivni u privlačenju
stvari koje želite u svom životu.
- Pretvarajte se dok ne postanete i ponašajte se sada kako bi se ponašalo vaše buduće ja.
- Na putu manifestovanja nećete moći da pregovarate o izlasku iz svoje zone udobnosti.
Magija se dešava tek izvan vaše zone udobnosti.
- Uskladite svoje ponašanje sa svojim najautentičnijim sopstvom jer autentičnost privlači
magnetski.
- Stvorite zdrave navike koje vam pomažu da negujete ljubav prema sebi i otelotvorite
osobu kakva želite da postanete.
Mnogi ljudi su mi rekli da možda najvažnija spoznaja do koje ih je dovela knjiga MANIFESTUJ
upravo to da jednostavna vizualizacija onoga što želite da privučete u svoj život nije dovoljna;
manifestovanje zaista zahteva da se prihvatite posla, da se potrudite i da budete proaktivni.
Ništa ne može da zameni naporan rad, posvećenost i upornost.
Usklađivanje vašeg ponašanja podrazumeva razumevanje da ste u stalnom dijalogu sa

univerzumom. Uvek, i svim što radite, pokazujete koliko verujete da zaslužujete da dobijate
obilje. Način na koji se ponašate prema sebi, granice koje postavljate, poštovanje sa kojim se
odnosite prema svom telu, odnosi u koje ulažete energiju, način na koji provodite svoje vreme,
navike i rutine kojima se posvećujete, sve je to važno.
Da biste stvorili promenu, morate da budete ta promena.
Na našem putovanju manifestovanja moramo da se zapitamo: „Šta bih to trebalo da promenim

u sebi i u načinu na koji se ponašam kako bih stvorio promenu u svojoj stvarnosti?“ Takođe
je važno znati da promene koje pravimo ne moraju da budu dramatične da bi postale moćni
katalizatori transformacije. Naprotiv, često su upravo suptilni pomaci ti koji, posvećeno
dosledni, stvaraju trajne i snažne promene.
Evo nekoliko vežbi koje bi mogle da vam budu od poomoći da razjasnite kako da uskladite svoje
ponašanje i koje promene možete da učinite kako biste oslobodili najmoćniju verziju sebe.
VEŽBA
Najvažnije što bi trebalo da se zapitate kada krenete na bilo kakvo putovanje manifestacije jeste:
„Ko želim da postanem?“ Razmišljajući o tome, odgovorite na ova pitanja:
Počnite tako što ćete da vizualizujete osobu koja biste želeli da postanete za pet godina. Nije
potredbno da radi ove vežbe razmišljate o stvarima koje biste želeli niti o bilo kojim posebnim
ciljevima koje biste želeli da postignete; želela bih da samo razmislite o tome kako se ova,
željena verzija vas oseća, razmišlja, ponaša, kreće i reaguje na svet oko sebe.
Odgovorite na ova pitanja iz perspektive vašeg najsnažnijeg budućeg ja, tako da svaki odgovor
započnite sa „Jesam/Ja“.
1. Kako se osećate u svojoj koži? Šta najviše volite kod osobe koja ste postali? Razgovarate li s
ljubavlju sami sa sobom?
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
2. Kako tačno vodite računa o svom umu i telu? Kako izgleda vaša svakodnevna rutina i kojih se
zdravih navika svakodnevno pridržavate?
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
3. Kako se osećate u važnim vezama u vašem životu? Kako obaveštavate o svojim potrebama u
ovim odnosima i kako odgovarate na potrebe drugih ljudi?
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
4. Koje su neke od granica koje postavljate i poštujete? Na primer, kakvo ponašanje apsolutno ne
prihvatate ili koje granice postavljate kako biste poštovali ravnotežu između posla i života?
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
5. Kako se prikazujete na poslu? Koje karakteristike i ponašanja vam pomažu da budete najbolji
u svojoj karijeri?
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
6. Kako se nosite sa izazovima/preprekama i stresom? Da li postoje neke specifične tehnike koje

koristite?
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
7. Kako se osećate i ponašate u društvenim situacijama? Sa koliko samopouzdanja se

predstavljate svetu?
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
8. Koliko vam je lako da kažete kako se osećate/šta želite i da odbijete stvari koje vam više
ničemu ne služe?
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
9. Kojim se ponašanjem/obrascima/navikama više ne bavite jer ste prepoznali da ne služe vašem

najvišem ja?
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
10. Da li posvećujete dovoljno vremna odmoru/igri/avanturi?
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
Promislivši o svojim odgovorima, želela bih da razmislite o tome gde se trenutno nalazite.
Koliko od navedenih stvari još uvek ne radite? I onda se zapitajte, zašto ne? Zašto ne radite ono
za šta pouzdano znate da će vas najviše osnažiti? Da li je to iz straha? Da li je to zato što ste
zaglavili u kolotečini onoga što ste oduvek radili? Stvari koje ste zapisali jesu one koje biste
mogli da počenete da primenjujete od ovog trenutka. U knjizi MANIFESTUJ sam predstavila
koncept „pretvaraj se dok to ne postaneš“ – i to upravo i jeste način na koji se to radi. Zakoračite
u karakter svog budućeg ja, počnite da ga oličavate ovog isteog trenutka, dok na kraju to i ne
postanete.
Želim da zapišete deset promena koje možete da sprovedete sada kako biste počeli da
usklađujete svoje ponašanje sa budućim ja koje ste gore opisali.
1..............................................................
2..............................................................
3..............................................................
4..............................................................
5..............................................................
6..............................................................
7..............................................................
8..............................................................
9..............................................................
10 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ako vam je teško smisliti deset, zašto se ne biste pridružili Fejsbuk grupi MANIFESTUJ S
ROKSI gde možete da dobijete poneku ideju?
Pismo obaveze
Obavezujem se da ću primeniti deset gore navedenih promena jer shvatam da moram da budem
promena kako bih stvorio promenu. Obaveyujem se jer sam dostojan i zaslužujem da otključam
najmoćniju moguću verziju samog sebe.
Potpis: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Datum: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
OSLOBAĐANJE OD SAMOG SEBE
Mnogi od nas su se zaglavili u udobnosti poznatog. Ostajemo zaglavljeni u odnosima, poslovima

i obrascima ponašanja koji nam više ne ničemu služe jer smo se na njih toliko navikli da smo
dozvolili da nas to definiše. Kada se sa nečim poistovetimo, rizikujemo da nas to ograničava.
Evo jednostavnog primera koji objašnjava moju poentu. Imam prijatelja koji je uvek kasnio
apsolutno uvek i svuda. Sigurna sam da i vi svi imate takvog prijatelja, ili ste možda baš vi ta
osoba. Uvek bi se pravdala nečim poput: „Znaš me, planiranje vremena mi ne ide baš najbolje“
ili „Uvek mi reci da ćemo se sresti ranije, tako da ću, kada zakasnim, zaista doći na vreme“, što
je drugi način da se kaže: „Ovo sam ja, tako da bi verovatno trebalo da promenite ono što radite
da ne biste bili toliko frustrirani kada sledeći put neminovno ponovo dođem sa zakašnjenjem.“
Ova prijateljica je postala sasvim opuštena u vezi sa činjenicom da uvek kasni i što je dozvolila
da to postane deo onoga što je definiše i da je i nadalje nastavila da se ponaša u skladu sa tom
verzijom sebe.
Iako joj to što je stalno kasnila ranije nije smetalo, u jednom je trenutku počelo da negativno
utiče na njen život. Rekla mi je da su njene kolege počele da zajedljivo komentišu njeno stalno
kašnjenju i da ju je šef pozvao i rekao joj da više nije prihvatljivo da kasni na posao i da ni pod
kojim okolnostima ne sme da nastavi da se ponaša prema dotadašnjem šablonom. Moja
prijateljica je takođe rekla da je često bila preopterećena jer je njena nesposobnost da planira
svoje vreme značila da je osećala da stalno i svuda žuri i da je usled toga bila pod stalnim
stresom.
Ohrabrila sam je da razmisli o tome koliko dugo je samu sebe opisivala kao nekoga ko uvek
kasni. Otkako pamtim, odgovorila mi je. Pitala sam je da li je ikada razmišljala o tome da bi to
moglo i da se promeni. Nikada, rekla mi je. „Mislim da sam jednostavno takva.“ Zamolila sam je
da počne da samo vizualizuje šta bi njena osnaženija verzija mogla da učini kada je reč o boljem
planiranju vremenom i kako bi se osećala kada ne bi bila u tolikoj žurbi iz dana u dan. Predložila
sam joj da postane svesna svog unutrašnjeg dijaloga i da se uzdrži od upotrebe fraza kao što su
„uvek kasnim/užasno loše planiram svoje vreme“ i da ih zameni nečim poput: „Bolje upravljam
svojim vremenom nego ikada ranije“ ili „Tako sam ponosan na svoju posvećenost promeni“.
Zatim sam je ohrabrilada pronađe efikasne načine da primeni promenu, kao što su podešavanje
alarma, jasne vremenske smernice koje treba da prati i navika da se svakog jutra potrudi da
pažljivije isplanira vreme putovanja kako bi mogla pravilno da proceni kada bi trebalo da napusti
kuću ili posao. Za kratko vreme, uz doslednu posvećenost, konačno se oslobodila svoje
samoproglašene titule „one koja uvek kasni“.
Svima nam je tako lako da nastavimo da živimo kako smo oduvek živeli, da radimo stvari koje
smo oduvek radili, i da se ništa ne menjamo. Tek kada se otvorimo za ideju da možda postoji
drugačiji, osnažujući način da na koji možemo da radimo stvari, možemo zaista početi da
preuzimemo kontrolu nad stvaranjem promene koju želimo u našim životima.
Provela sam decenije zarobljena u ideji da sam neko kome je bilo suđeno da bude nesrećan.
Tokom odrastanja me nisu naučili niti su mi pokazali kako da budem srećan; naprotiv, odrastala
sam gledajući tugu, stalno nezadovoljstvo i nesreću kao podrazumevani način života. Zatim,
kako sam odrastala, toliko sam se navikla na sopstveno nisko samopoštovanje i nesposobnost da
doživim zadovoljstvo i radost da sam počela da se vezujem za ideju da je to ono što sam I ja
sama. Definisala sam samu sebe prema onome što bi drugi ljudi rekli o meni: da sam lenja, jadna
i zavisnik. Dozvolila sam sebi da se prepustim narativu „to sam ja“ i tako sam ostajala definisana
i ograničena tim verovanjima, etiketama i ponašanjima. Mogla sam da opravdam svoje postupke
jer sam verovala da sam samo na neki način uvrnuta i da to znači da i nema ikakvog smisla ni da
pokušavam da se promenim. Tek kada sam pročitala knjigu Suzan Džefers Oseti strah i ipak to
uradi, shvatila sam da sam ja odgovorna za to što sam ostajala zarobljena u krugu nesreće u kom
sam živela, i da sam isključivo ja odgovorna za promenu narativa i za pisanje moje sopstvene
priče.
I tako, kada sam otkrila manifestovanje i kada sam krenula na svoje unutrašnje putovanje
isceljenja, morala sam najpre da se oslobodim tih etiketa i ideja o tome ko sam ja, i svih delova
sebe koji više nisu u skladu sa mojim najvišim ja, tako da sam mogla sama sebi da dam dozvolu
da se ponašam drugačije. Drugim rečima, morala sam da uskladim svoje ponašanje sa onim ko
sam želela da postanem.
NE MORATE DA SE DEFINIŠETE KAO OSOBA KOJA STE BILI. NE MORATE DA SE

POISTOVEČUJETE SA UDOVOLJAVANJEM DRUGIM LJUDIMA NITI DA TO I DALJE
DALJE PODSVESNO KORISTITE KAO IZGOVOR DA SAME SEBE PONOVNO
STAVLJATE NA POSLEDNJE MESTO. OTPUSTITE TAJ DEO KOJI VAM VIŠE NIČEMU
NE SLUŽI I KOJI NIJE U SKLADU SA NAJVIŠOM, NAJOSNAŽENIJOM VERZIJOM VAS
SAMIH KOJA JE MOGUĆA. DAJTE SEBI SLOBODU DA SE TRANSFORMIŠETE I DA
RASTETE TAKO DA MOŽETE DA BUDETE PROMENA KOJI ŽELITE PRIZOVETE U
SVOJ ŽIVOT .
VEŽBA
Pozivam vas sada da razmislite o svim svojim delovima, o vašem ponašanju i vašem životu,
zbog kojih ste trenutno zaglavljeni. Ne možemo da dostignemo sledeći nivo sve dok smo
zarobljeni onim delovima nas samih koji nas sputavaju. Budite što iskreniji i sasvim otvoreni
prema sebi dok odgovarate na ova pitanja:
1. Koji vas obrasci ponašanja sputavaju?
................................................................
................................................................
................................................................
2. Koje veze u vašem životu više nisu u skladu sa vašim najvišim ja?
................................................................
................................................................
................................................................
3. Koje su to etikete/ideje koje imate o sebi a koje više nisu u skladu sa vašim budućim ja?
................................................................
................................................................
................................................................
4. Da li postoji još nešto u vašem životu za šta smatrate da predstavlja vašu staru verziju sebe i
što više nije u skladu sa onim što želite da budete?
................................................................
................................................................
................................................................
U narednim nedeljama i mesecima vas ohrabrujem da koristite ove informacije kako biste
pokrenuli promene. Neka vas ovi odgovori vode kroz proces obnove i otpuštanja.
Završavajući ovu vežbu, ne samo što ste već započeli proces kojim se oslobađate onih delova
sebe i svog života koji vas trenutno opterećuju već takođe stičete i bolje razumevanje sopstvenog
autentičnog ja. Zapamtite: autentičnost ima magnetnu privlačnost, a uskladiti svoje ponašanje
znači biti onaj koji zaista jeste i ko želite da postanete.
Trideset dnevnih rituala za usklađivanje vašeg ponašanja
Sve što radimo, od trenutka kada se probudimo do trenutka kada uveče odemo na spavanje,
odraz je našeg samopoštovanja i prema tome najdirektnije utiče na ono što manifestujemo u
svom životu. To znači da ono što radimo iz dana u dan najdublje utiče na našu budućnost.
Evo liste od trideset stvari koje možete da radite iz dana u dan kako biste uskladili svoje
ponašanje sa svojim najvišim ja i kako biste podstakli svoje putovanje manifestovanja. Svakog
dana odaberite i uradite neke od ovih stvari.
1. Pijte dovoljno vode

2. Namestite svoj krevet
3. Uzmite svoje vitamine
4. Jedite hranljivu hranu
5. Vežbajte
6. Spavajte dovoljno
7. Gledajte nešto što vas zasmejava
8. Očistite ili raskrčite svoj prostor
9. Posmatrajte zalazak sunca
10. Pozovite svog najboljeg prijatelja
11. Učinite nešto ljubazno za nekog
12. Zapišite pet stvari o sebi koje volite
13. Vežbajte zahvalnost
14. Kupajte se uz sveće
15. Odmarajte se kada vam je potrebno
16. Recite ne stvarima koje ne želite da radite
17. Planirajte vreme putovanja
18. Izrazite ljubav ili zahvalnost nekom drugom
19. Igrajte se
20. Slušajte muziku zbog koje se osećate dobro
21. Zadubite se u neku dobru knjigu
22. Razmislite o tome koliko ste daleko odmakli
23. Meditirajte
24. Uradite nešto što ste odlagali
25. Vodite dnevnik
26. Vežbajte jogu ili istegnite svoje telo
27. Plešite
28. Ponovite mantru
29. Postavite svoje dnevne/nedeljne/mesečne ciljeve
30. Razgovarajte sa sobom kao da ste sami sebi najbolji prijatelj
IZLAZAK IZ SOPSTVENE ZONE KOMFORA
Na svakom putu manifestovanja od vas će se tražiti da izađete iz sopstvene zone komfora; o
tome ne može biti pregovora - ne možete da stvorite promenu ukoliko nastavljate da radite ono
što ste oduvek radili. U knjizi MANIFESTUJ objasnila sam ciklus zone komfora i način na koji
naša podsvest pokušava da nas i dalje drži zarobljene u njemu. Da rezimiramo, naša podsvest
stalno pokušava da nas zaštiti, a ono što podsvest smatra da je bezbedno jeste ono što joj je
poznato. Ne reazlikuje da li je ono što vam je poznato dobro ili loše; njena je jedina briga da se
osećate komforno. Dakle, kada napravite promenu ili uradite nešto drugačije, vaša podsvest se
uspaniči - „Ovo se ne čini poznatim“ ili „Ovo je neprijatno“ - i pokušaće da vas vrati na ono što
zna; drugim rečima, pokrenuće vas da sami sebe sabotirate. Na primer, ako ste odrasli i osećate
se nesigurno u odnosima, onda je to ono što vam je postalo poznato. Dok odrastate, možda ćete
podsvesno tražiti veze koje u sebi odražavaju taj osećaj nesigurnosti. Dakle, ako ste se našli u
zdravoj vezi, u kojoj ste osećali da ste istinski podržavani, mogli biste da počnete da sami
sabotirate tu vezu, jer podsvest pokušava da vas izvuče iz ove nepoznate situacije.
Da bismo svoje ponašanje uskladili sa našim manifestacijama, moramo da steknemo naviku da

redovno izlazimo uz zone sopstvene udobnosti. Često razmišljam o tome kao o veštini koju
moramo da savladamo, i što češće to radite, postaje lakše. Razumevanje ciklusa zone komfora je
ključno; možemo da prepoznamo kako nelagodnost navire iz podsvesne averzije prema promeni,
i umesto što pokušavamo da pobegnemo od nje ili da joj se prepustimo, možemo da je
prevaziđemo. I tad se dešava magija.
Izlazak iz zone udobnosti svaki dan ne znači da morate da skačete padobranom, da se suočavate
sa svojim strahom od pauka ili da trčite maraton. Sklona sam da tvrdim da su ti ekstremni načini
izlaska iz sopstvene zone udobnosti više dizajnirani da vas iz nje isteraju šokom. Ono što bih
tražila od vas jeste da otkrijete put izlaska iz svoje zone udobnosti na načine koji su primenljivi
na svakodnevnom životu. Na primer, možete da isprobati novi čas vežbanja koji vas ohrabruje da
se oslobodite svojih inhibicija, možda da nešto skuvate prema nekom novom receptu, da
pozovete svog kolegu na ručak, da negujete nova prijateljstva ili pošaljete imejl potencijalnom
klijentu, savlađujući svoj neprijatni strah od odbacivanje. Kada se naviknete na osećaj da
isprobavate nešto novo i kada se probijete iz svoje zone udobnosti, lakše ćete iskoristiti i
stvoriti nove mogućnosti koje će vas dovesti bliže vašim manifestacijama.
VEŽBA
Sedmodnevni izazov
Želim da sami sebe izazovete da svakog dana uradite barem jednu stvar koja vas izbacuje iz vaše
zone udobnosti. To može da bude bilo šta, ali da biste služili svom najvišem ja, glavno je da
uradite nešto zbog čega se ne osećate baš najpriajtnije. Zabeležite svaki put kada to uradite
tokom sledeće nedelje i zapišite kako ste se posle toga osećali.
Prvi dan
1. Kako ste izašli iz zone udobnosti.
2. Kako ste se osećali.
Drugi dan
1. Kako ste izašli iz zone udobnosti.
2. Kako ste se osećali zbog toga.
Treći dan
1. Kako ste izašli iz svoje zone udobnosti.
131
Četvrti dan
Peti dan
2. Kako ste se osećali zbog toga .
Šesti dan
Sedmi dan
Znam da i sama pomisao na izlazak iz sopstvene zone komfora može da deluje zastrašujuće
i znam koliko je lako i primamljivo ostati tamo gde se osećate udobno. Ali boravak u zoni
udobnosti oduzima nam mogućnost da stvarno živimo. Oduzima nam mogućnost da
iskusimo divne nove stvari, da istražujemo nove mogućnosti i da proširimo svoj um i našu
stvarnost. Da bismo život živeli punim plućima, moramo da se oslobodimo podsvesne želje
da ostanemo prikovani uz ono na šta smo navikli i da sami sebi pružimo priliku da
iskusimo sve što nam ovaj svet nudi.
OPRAVDANJA, IZGOVORI
Izgovori su način na koji sami sebe sabotiramo i izraz našeg straha i sumnje. Izgovori često
počinju ovako: „Prezauzet sam, nisam dovoljno opremljen, nemam dovoljno vremena, suviše
sam star, previše sam mlad, to nije moguće za nekoga poput mene“. Izgovori daju moć
ograničavajućim verovanjima i nesigurnostima koje ih pokreću, i uskraćuju nam mogućnost da
uskladimo svoje ponašanje sa našim manifestacijama.
Jedan od delotvornih načina na koji možemo da stvorimo promenu i da se približimo stvarima

koje želimo jeste da prepoznamo kada tražimo izgovore, a zatim da preduzmemo mere da ih
prevaziđemo. Na taj način možemo lakše da ustanovimo šta su naši strahovi i sumnje i da se
aktivno pozabavimo njihovim otklanjanjem, istovremeno opovrgavajući njihovo rezonovanje.
Drugim rečima, svaki put kada sebi kažete da nešto ne možete da uradite (u formi izgovora), a
onda to ipak uradite, pokazujete i sebi i univerzumu da ste moćniji od svojih strahova i sumnji. .
VEŽBA
Odgovorite na sledeća pitanja koja će vam pomoći da prepoznate, razumete i poništite izgovore
koje sebi govorite.
Koji je izgovor koji iznosiš?
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
Na koji način vas ovaj izgovor sputava?
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
Koji strah ili sumnje zapravo pokreću ovaj izgovor?

................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
Ako biste prevazišli strah i sumnju, šta biste preduzeli?
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
Koje su prednosti preduzimanja akcije?
................................................................
................................................................
................................................................
Sada, hoćete li da uradite ono što bi trebalo, ili ćete nastaviti da tražite izgovore?
VEĆ STE SPREMNI
Znamo da kako bismo stigli tamo gde želimo, moramo da izađemo oz sopstvene zone udobnosti.
Moramo da srušimo barijere koje stvaraju naši strahovi i sumnje i moramo da preduzmemo
akciju. Verujem da svi koji ovo čitaju već znaju šta bi trebalo da urade. Znate šta treba da
uradite, ali govorite sebi da za to još niste spremni. Možda ste rekli: „Učiniću to kada… budem
bolje opremljen/budem imao više vremena/budem iskusniji ili samouvereniji.”
Ali dozvolite mi da vam kažem malu tajnu: već ste spremni. Već u sebi imate moć da uradite sve
ono što trenutno odlažete. Sve što je potrebno da uradite jeste da osetite da ste se uplašili i da to
ipak uradite. Preduzmite akciju, budite proaktivni i ostvarite svoje snove.
VEŽBA
U ovoj vežbi videćete krug svoje zone udobnosti -mesta na kom se trenutno nalazite. Izvan zone
udobnosti želela bih da zapišete sve što znate da bi trebalo da uradite kako biste dostigli sledeći
nivo i da biste rasli, proširili se i evoluirali u osobu kakva želite da budete. Zatim, kako budete
napredovali na svom putu manifestovanja, vratite se na ovu stranicu i precrtajte ono što ste već
uradili. Kada sve što ste napisali bude bilo precrtano, želim da se nagradite – proslavite I
pohvalite sami sebe što ste izašli van svoje zone udobnosti!
’Zagrizite više nego što možete da sažvaćete… a onda samo nastavite da žvaćete.’
DŽO DE SENA
RAZMISLITE, A ONDA URADITE
Nešto o čemu sam nedavno govorila na svojim radionicama jeste koncept koji sam nazvala
„RAZMISLI, A ONDA URADI“. Ljudi su me pitali kako da manifestuju više ciljeva odjednom i
kako da prevaziđu sklonost da nešto odlažu za kasnije (koja je, kako je objašnjeno u knjizi
MANIFESTUJ proistekla iz straha). Najpre sam razmišljala o tome šta ja lično radim kako bih
ostala motivisana, da bih zaista vežbala i otelotvorila ovaj treći korak procesa manifestovanja.
Shvatila sam da je moj pristup zaista prilično jednostavan: razmislim, a onda to i uradim. To je
sastavni deo načina na koji svoje ponašanje usklađujem sa najvišom i verzijom sebe koja samu
sebe najviše voli i to je nešto što sam naučila kako da radim.
Kada pomislim na nešto što bih morala da uradim, jednostavno to i uradim. Na primer, kada u
moje poštansko sanduče stigne račun, ja ga platim. Ako me prijatelj zamoli da ga povežem sa
nekim, odmah ću napisati imejl, tako da ne moraju dvaput da me pitaju. Ne dozvoljavam da se
stvari zadržavaju na mojoj listi obaveza, jer bih u suprotnom osetila uznemirenost svaki put kada
je pogledam. Ne gubim vreme na odugovlačenje, ne čekam da budem spremna i ne pokušavam
da nađem bilo kakav zgovor. Ne odlažem stvari za kasnije jer znam kako ću se dobro osećati
kada ih završim. Čini se kao da sam razvila neki mentalni mišić „razmišljaj pa uradi“ koji sam
vremenom ojačala, zbog čega mi preduzimanje akcije ne predstavlja nikakav napor. To me
podseća na frazu koju sam jednom čula: „Ako želiš da nešto bude urađeno, obrati se veoma
zauzetoj osobi.“ Kada steknemo naviku da preduzimamo akciju, to postaje naša druga priroda.
Za mene je to takođe oblik ljubavi prema samoj sebi, jer odaje počast mom budućem ja i čini da
se danas osećam dobro, a sutra manje opterećeno.
Kad kažem da sam sve ovo naučila, to i mislim to. Način na koji se ponašam danas može da
bude drugačije od ponašanja osobe koja sam nekada bila. U mojoj porodici su me oduvek
opisivali kao 'lenjivicu'; Ja sam najmlađe od četvoro dece, moja braća i sestre su posvećeni i
nadahnuti državni lekari, a oba moja roditelja su irački imigranti koji su odrasli u siromaštvu i
neverovatno naporno radili da izgrade život za sve nas ovde u Ujedinjenom Kraljevstvu. Meni je,
s druge strane, životni moto bio „ maksimalan učinak uz minimum truda, “. Bilo je potrebno da a
me neko više puta zamoli da nešto uradim pre nego što bih to i uradila, uvek sam sve ostavljala
za poslednji trenutak i sve što sam radila uvek je bilo tek napola završeno. Bila sam sasvim
neusmerena, nemotivisana i uvek sam I za sve nalazila opravdanje u ogromnoj frustraciji i
razočaranju mojih roditelja. Ovo vam govorim jer najiskrenije verujem da ako sam ja mogla
odatle stignem do ovoga gde sam sada, onda to možete i vi.
Izazivam vas da i sami steknete naviku da „RAZMISLITE, A ONDA URADITE“. Neka vam
pređe u naviku da odmah preduzimate akciju, i da sami sebi ne dozvolite da se iz toga izvučete.
U tom smislu je moj najbolji da koristite svoju maštu kako biste premotali vreme unapred i
razmislili kako ćete se osećati ako ste a) uradili šta treba ili b) ne uradite to. Uvek se pokaže da
verzija A donosi bolje raspoloženje, pa je ona uvek pravi izbor. Zapamtite da su izbori koje
donosite važni, i oni univerzumu pokazuju, vašom akciju, koliko se osećate dostojno i šta
verujete da zaslužujete.
VEŽBA
Sedmodnevni akcioni izazov
Tokom narednih sedam dana postanite svesni kada imate priliku da preduzmete akciju, ili
razmislite onda uradite. Zatim to zapišite ovde i zabeležite kako ste se osećali nakon što ste to
uradili:
Prvi dan
AKCIJA
KAKO STE SE OSEĆALI PRE NEGO ŠTO STE TO URADILI
KAKO STE SE OSEĆALI NAKON ŠTO STE TO URADILI
Drugi dan 2
AKCIJA
Treći dan
AKCIJA
Četvrti dan
AKCIJA
PETI dan
AKCIJA
Šesti dan
AKCIJA
Sedmi dan
AKCIJA
BITI SAM
Koliko često provodite vreme sami? Mislim, stvarno sami; ne računa se vreme koje ste proveli
sedeći na sofi i skrolujući po telefonu, povezujući se se sa ljudima na društvenim mrežama ili
razmenjujući glasovne poruke sa svojim najboljim prijateljem na Vocapu. Mnogi od nas retko
provode vreme u samoći, a to može biti zato što rutina našeg života znači da smo stalno okruženi
svojim partnerima, porodicom, kolegama ili prijateljima. Ili je to možda zato što nam ideja da
budemo sami, bez ometanja, deluje tako neuobičajeno ili dosadno da je aktivno izbegavamo.
Ali pronalaženje vremena za samoću sastavni je deo vašeg putovanja manifestovanja. Samoća,
vreme koje provodite sami sa sobom bez ometanja, nudi vam prostor koji vam je potreban da
pospešite svih sedam koraka; potrebno vam je da budete sami kako biste otvorili sveti prostor u
kom ćete kreirati svoju tablu vizije, morate da budete sami da biste imali adekvatan prostor da
procesuirate, odražavate i razumete svoje strahove i sumnje, a naučiti da budete zadovoljni i
mirni u sebi u sopstvenom društvu jedna je od najvećih demonstracija ljubavi prema samom sebi.
Nedavno sam se osamila kako bih napisala ovu knjigu i otišla sam, sasvim sama, na petodnevno
putovanje u Grčku. Pomalo sam se pribojavala da putujem sam, ali čim sam stigla, osetila sam
neverovatan osećaj lakoće. Imala sam vremena da zaista razmislim gde se nalazim u svom
životu, dokle sam stigla, ko sam postala i šta je još trebalo da se iscelim. Imala sam prostora da
vodim dnevnik, meditiram i otkrijem nešto više o onome što je u meni najautentičnije. Iskreno
sam uživala u sopstvenom društvu i to je samo po sebi bilo tako osnažujuće. Sa putovanja
sam se vratila kao sasvim nova osoba; Otpustila sam neke stare rane na koje je trebalo obratiti
pažnju i jasnije sam osećala kuda idem dalje. Shvatila sam da je provoditi vreme u samoći
krajnje duboko iskustvo.
Podstičem vas sve da razmotrite na koje biste sve načine mogli da izdvojite vreme koje biste
provodili u samoći. Možda biste mogli da rezervišete neko putovanje na koje ćeten otići sami, ili
biste možda mogli da isplanirate polusatno kupanju sa svećama pre spavanja, odlazak u dužu
šetnju u prirodi tokom vikenda ili biste mogli da odredite jedan „dan za izlazak“ sa samim sobom
kada biste otišli u svoj omiljeni restoran ili isprobali neki novi čas u teretani. Što više možete da
počnete da cenite vreme koje provodite sami, i što se budete prijatnije osećali u sopstvenom
društvu, lakše ćete moći da se povežete sa svojom magnetskom autentičnošću.
Usklađivanje vašeg ponašanja zahteva da istupite i da delate. Ukoliko želite da u svom

životu nešto manifestujete, samo je na vama da to i ostvarite. Morate da pređete granice svoje
zone udobnosti, morate da steknete naviku da preduzmete akciju, morate da otpustite one delove
sebe koji vam više ničemu ne služe i morate da zakoračite u karakter svog najvišeg ja sve dok ne
postanete ta osoba.
POSPEŠITE SVOJE PUTOVANJE MANIFESTOVANJA
U saradnji sa Hed Planom osmislila sam prelepe proizvode koji mogu da vam budu od pomoći
kako biste pospešili svoje putovanje manifestovanja. Svi su dostupni na sajtu
www.theheadplan.com.
1. Dnevnik
Dnevnik je dvanaestnedeljni program za ljubavi prema sebi i osnaživanja. To je dnevnik kao
nijedan drugi; zamislite da sam vaš trener svakog dana tokom dvanaest nedelja. Postoje nedeljne
vežbe samorefleksije, stranice za svaki danpojedinačno i prostor za vaš dnevnik pozitivnosti,
nedeljne recenzije i još mnogo toga!
2. Mantre
Špil od pedeset i dve mantra karte dizajniranih tako da podignu vašu vibraciju. Jednostavno
promešajte špil, izaberite kartu i ponovite je pet puta.
3. MANIFEST – Špil
Špil od pedeset dve karte koje će vam dati svakodnevnu inspiraciju i podsetiti vas na ključna
učenja iz knjige MANIFESTUJ.
4. Beležnica
Prazna sveska koju možete da koristite na bilo koji način koji odaberete, ali mislim da bi bila
odlično mesto da ponovite neke od vežbi iz ove knjige!
ČETVRTI KORAK
SAVLADAJTE IZAZOVE UNIVERZUMA
„Nema strasti u igranju na sitno - u pristajanju na život koji je manji od onog koji ste sposobni
da živite.“
NELSON MANDELA
PREGLED KORAKA
Na svakom putovanju manifestovanja suočićete se sa izazovima koje treba savladati pre

nego što možete da napredujete dalje.
Oni se u vašem životu pojavljuju kako bi stavili na probu vaše samopoštovanje i vaše
poverenje u proces manifestovanja.
Izazovi sa kojima ćete se suočiti biće u vidu neke prepreka, problema ili ljudi koji
očekuju da čete se zadovoljiti manjim od onoga što zaslužujete.
Kada stvari ne idu kako treba, pruža nam se prilika da se pokažemo pred sobom samim
izgrađujući unutrašnju snagu, otpornost i hrabrost.
Kada prebrodimo izazove koje nam je uputio univerzum, bićemo nagrađeni obiljem.
Uvek govorim da mi je ovo najdraži od sedam koraka. On mi je omiljen jer je deo

manifestovanja za koji osećam da je izvršio najznačajniji uticaj na to kako reagujem na sve ono
što se dešava u mom životu i što je sasvim van moje kontrole. Manifestovanje ne znači da će,
jednom kada naučite da manifestujete, život postati savršen i da ćete moći da kontrolišete i
određujete kako će se tačno bilo šta odigravati. Ne, život će nam i dalje donositi nove izazove,
suočavati nas sa preprekama, stresom, odbijanjem i pogrešnim smernicama. Ali ovaj korak mi
omogućava da se sa svim tim nosim sa otpornošću i snagom, i tako mi pomaže da talase života
zajašem sa većom lakoćom i fluidnošću. Bez obzira sa čime se suočavam, ili pred kakvim
izazovima mogu da se nađem, ovaj korak me je uverio da posle svakog pada, posle svake oluje
i svakog sunovrata, na mene čekaju nagrada, obilje i uravnoteženje.
SUNOVRAT I NIVELISANJE
Kada se osvrnem na sve one trenutke u kojima sam se sunovraćivala do dna i, verujte mi da ih je
bilo znatno više od nekoliko, uvek su posle njih sledili preporod i kosmički pomak koji bi me
otisnuo u novo poglavlje mog života. Pre nego što sam otkrila manifestovanje, svaki sunovrat do
dna je bio zastrašujuć; uvek su bili povezani sa potpunim nedostatkom nade i strahom da ću
zauvek ostati na tom mestu. Mogli su da me pošalju u duge periode nelagode, duboke tuge i
kolotečine iz koje je bilo gotovo nemoguće pobeći. Sada, međutim, sa snagom manifestovanja
iza mene, način na koji se nosim sa izazovnim vremenima je u svakom pogledu sasvim drugačiji.
Ova zatišja u svom životu vidim kao ništa drugo do izazove koje je univerzum stavio pred mene
i znam da imam moć da ih prevaziđem. Zbog njih nisam više uplašena več ushićena.
Ukratko ću vam dati primer. Još u novembru 2021. našla sam se u situaciji koja je bila
neverovatno izazovna i koja mi je donela mnogo neprerađenog bola i traume. Bilo je to
sveobuhvatno i vrlo brzo se moje stanje pogoršalo do tačke hroničnog samoprezira, izuzetno
lošeg raspoloženja, tuge i anksioznosti. Podsetilo me je na krhkost našeg uma i našeg mentalnog
zdravlja. Jedne nedelje sam bila dobro, a sledeće sam se osećala gore nego što sam pamtila
godinama. U prošlosti bi ovo bio početak ciklusa koji bi mogao da traje mesecima. Ovog puta,
međutim, imala sam praksu manifestacije da mi bude od pomoči. Najpre sam imala alate za
suočavanje koje sam sada već umela da koristim. Kroz proces uklanjanja straha i sumnje, naučila
sam koje su mi tehnike najkorisnije u teškim vremenima, na primer korišćenje mantri, meditacija
i vođenje dnevnika. Drugo, imala sam potpunu veru i poverenje u univerzum da će ovo proći i da
je nešto neverovatno na drugoj strani. Znala sam da je bol pojavio kako bi me nečemu naučio i
kako bi mi pomogao da se oslobodim uticaja koje su neke stare rane još imale nada mnom. Sa
tim uverenjem sam mogla da dozvolim sebi da zaista osetim bol i emocije koje su se pojavljivale
i da samoj sebi potvrdim da ih doživljavam. To mi je omogućilo da ih obradim, umesto da
jednostavno pokušam da pobegnem od njih ili da ih potisnem, što bi me samo zadržalo u njima.
U to vreme sam se srela sa prijateljicom, inspirativnim osnivačem pokreta FilterDrop, Sašom
Palari, i u trenutku kada sam je videla, briznula sam u plač. Videla je moj bol i dala mi je
prostora da ga izrazim. Poslala mi je poruku kasnije tog dana u kojoj je pisalo: Možda to nećete
odmah shvatiti, ali prolazak kroz ovo oslobađa još jedan nivo unutrašnje moći. Nešto je
neverovatno na putu ka vama.
I bila je u pravu; četiri nedelje nakon toga izašla je moja knjiga i ušla sam u jedno od
najuzbudljivijih poglavlja svog života do sada. Zahvaljujući tom bolu sam raščistila s nečim što
me je blokiralo i od tada imam više nego ikada samopouzdanja u osobu koja jesam.
Prevazilaženje izazova koje nam šalje univerzum znači saznanje da nam loši dani i mračnija
vremena nude neverovatnu priliku za isceljenje, rast i širenje. Kada ih prevaziđete, bićete
nagrađeni i iznivelisaćete se na višem nivou.
NAUČITE DA KAŽETE NE
Prevazilaženje izazova koje nam šalje univerzuma zahteva od vas da kažete ne onome što vas
nije dostojno. Ali mnogi od nas smatraju da je reći NE istovremeno zastrašujuće i preteško. Ako
nas neko zamoli da dođemo na večeru koju su organizovali, pristajemo samo zato što ne bismo
hteli da ih uvredimo. Ako nam neko ponudi da nam plati manje nego što znamo da vredimo,
prihvatamo jer nam se čini da je nemoguće reći ne novcu. Kada naš šef pita da li možemo da
prihvatimo drugog klijenta, mi kažemo da jer se plašimo da će odbijanje biti shvaćeno kao
nekompetentnost. Umesto da kažemo ne, mi stalno govorimo da.
Koliko ste puta satima pokušavali da smislite neki izgovor kako biste se izvukli iz iste one stvari
na koju ste već pristali, ili ste samo sedeli i razmišljali kako želite da ste na samom početku
odbili i rekli ne? Reći da kada želimo da kažemo ne izaziva domino efekat stresa koji smanjuje
naše vibracije i oduzima nam dragoceno vreme i energiju.
Zašto je reći ne tako teško? Obično zato što izaziva ili krivicu ili bojazan od nedopadanja. Zbog
toga je kultivisanje ljubavi prema samom sebi od suštinske važnosti za ovaj korak. Kada se
neko stalno oseća krivim što je rekao ne, to je zato što mu nedostaje samopoštovanje; još uvek ne
osećaju da zaslužuju da svoje potrebe stave na prvo mesto.
Govorila sam da svemu I svakome. Toliko sam očajnički želela da me ljudi zavole pa bih, kada
bi me god neko zamolio za uslugu ili pomoć, rekla da čak i ako me je to na neki način ometalo.
Toliko sam se plašila da ću izgubiti nečiju ljubav ili prihvatanje da sam njihove potrebe stavljala
iznad svojih, opet i iznova. Sada sam postala kraljica onih koji govore ne. Otišla bih čak toliko
daleko da kažem da je to što sam naučila da kažem ne jedna od najsnažnijih stvari koje sam
ikada uradila za sebe. Moj život je, bez sumnje, zbog toga bolji u svakom pogledu. Bolje
upravljam svojim vremenom i manje sam pod stresom i ne moram da gubim vreme smišljajući
izgovore da se izvučem iz nečega što sam rekla da ću uraditi. To je osnažilo i moje putovanje
manifestovanja, jer svaki put kada kažem ne, pokazujem univerzumu koliko sam dostojna I
koliko volim sebe, i on to nagrađuje.
Toliko se plašimo da ljudima kažemo ne i ubeđujemo sami sebe da će oni reagovati besom,
frustracijom ili razočaranjem ako to uradimo. Ali, češće nego obrnuto, kada kažete ne, ljudi to
poštuju i idu dalje (a ako to ne učine, to ionako nema nikakve veze sa vama).
Nedavno sam govorila na konferenciji na kojoj sam upoznala zaista inspirativnu ženu koju sam
pratila na društvenim mrežama. Ona je uspešna preduzetnica koja je razvila dva popularna
brenda za lepotu i ima veliki broj pratilaca na društvenim mrežama. Sledećeg dana mi je poslala
mejl u kom je izrazila želju da sarađujemo na jednom projektu, a moje unutrašnje dete (onaj deo
mene koji očajnički želi da udovolji i da se dopadne drugim ženama) htelo je da odmah kaže „da,
apsolutno“. Moraola sam da zakočim sebe samu. Znala sam da nemam vremena za još jednu
saradnju ili za novi projekat. Znala sam da, koliko god da sam to želela, i iako sam bila veoma
polaskana što su mi se obratili, moram da kažem ne. Ali osećala sam se zaista uplašeno zbog tog
odbijanja. Brinula sam se da će pomisliti da nisam zahvalana što su mi ponudili saradnju, ili da
sam nepristojan, ili da će me onda sasvim zanemariti. Morala sam da razmislim o svemu, a onda
sam odlučila da služim svom višem ja, da prevaziđem ovaj izazov univerzuma i da kažem ne.
Morala sam da kažem ne kako bih sačuvala svoje vreme i energiju. Poslala sam mejl u kom sam
iznela istinu, rakla sam joj da bih volela, ali da jednostavno nemam vremena. Ona je odgovorila
nekoliko minuta kasnije. Nije bilo nikakve naznake da je uopšte pomislila da sam nepristojna ili
da me ne poštuje, kao što su šaputali moji sopstveni strahovi. Naprotiv, bila je samo ljubazna i s
poštovanjem je prihvatila moju odluku.
Steknite naviku da kažete ne, čak i kada vam je neprijatno. Na taj način poštujete ko ste i
ko želite da postanete. Univerzumu šaljete poruku: „Znam koliko vredim i poštujem to ko
sam.“ Univerzum će na to odgovoriti tako što će vam uputiti stvari koje odgovaraju toj
visokovibracionoj frekvenciji ljubavi prema samom sebi.
STOP MIRENJU SA POSTOJEĆIM STANJEM STVARI
Pre nego što sam počela knjigu MANIFESTUJ donela sam odluku da tokom pisanja nijednom
neću opsovati, ali ovde ću da prekršim sopstveno pravilo, i to samo zato što ovo zaista moram da
naglasim: MOLIM VAS, PRESTANITE DA SE J*BENO MIRITE sa postojećim stanjem stvari.
Toliko nas se pomirilo. Pomirili smo s tim u kakvim smo odnosima, skrasili smo se u našim
poslovima i u onome što očekujemo od života. Toliko smo se navikli da samo „nastavljamo sa
svim“ i prihvatamo staru ideju da je „život je težak i samo treba iz njega izvuči najbolje što se
može“. Mirimo se sa stvarima jer ne verujemo da smo vredni ičeg više. Mirimo se jer sumnjamo
u mogućnost da ćemo privući nešto bolje. I svojim mirenjem sa stvarima univerzumu šaljemo
direktnu poruku da ni ne očekujemo da bismo u svoj život mogli da privučemo išta više i bolje.
Da bismo prevazišli izazove koje nam šalje univerzum, moramo da prevaziđemo i svoju
sklonost da se mirimo sa postojećim stanjem stvari.
VEŽBA
Da bismo prestali da se mirimo sa postojećim stanjem stvari, najpre moramo da razumemo gde
smo se s njima pomirili u prošlosti, gde se trenutno s njima mirimo i, što je još važnije, zašto to
radimo. Pozivam vas ovde da identifikujete trenutke u vašem životu, one u prošlosti kao i one u
sadašnjosti, kada ste se zadovoljili ili se zadovoljavate manjim nego što zaslužujete. Nakon što
ste ih naveli, zapitajte se: ’Zašto sam se pomirio s tim?‘ Koje ograničavajuće uverenje vas je
sputavalo? Kakva vas je nesigurnost obuzela? Odgovore upišite pored, u kolonu. Na primer,
pomirio sam se sa tim prijateljstvom jer nisam baš verovao da sam vredan poštovanja.
Molim vas da to učinite bez ikakvog samoosuđivanja i umesto toga ponudite sebi saosećanje:
saosećanje za one delove sebe koji nisu osećali ili ne osećaju da zaslužujete više.
Identifikovanjem kada i zašto smo se pomirili sa stvarima, osnažujemo sebe da napravimo
promenu i izaberemo drugačije sledeći put.
KADA SAM SE POMIRIO / ZAŠTO SAM SE POMIRIO
Ne mogu ovo dovoljno da naglasim: nikada nećete napraviti prostor za neograničeno obilje da
uđe u vaš život sve dok se mirite s onim što je manje od onoga što zaslužujete. Obećavam vam
da, bez obzira na sve, zaslužujete najbolje. Zaslužujete da živite život koji vas čini srećnim.
PUSTI, NEKA IDE
Otpuštanje je stalna tema koja se provlači kroz proces manifestovanja. Moramo da napustimo
ono što smo bili, da otpustimo ono što nam više ne služi i da se oslobodimo ograničavajućih
uverenja. Otpuštanje je, za mene, čin ljubavi prema samom sebi. To znači da, iako to nije uvek
lako, treba doneti odluku u ime dobrobiti u našoj budućnosti. Ali da bismo otpustili, potrebno
nam je prihvatanje.
Prihvatanje da je nešto gotovo, da ne funkcioniše ili da nam više ničemu ne služi suštinski je deo
otpuštanja. Jer ukoliko to ne učinimo, jednostavno ćemo pokušavati da forsiramo nešto što se ne
uklapa i očajnički ćemo pokušavati da učinimo da se nešto deluje ispravno i onda kada
jednostavno to više nije. Prihvatiti da nešto ne funkcioniše znači osloboditi se onoga što vas
sputava.
SLOMLJENO SRCE
Za sve koji ovo čitaju i koji se bore sa okončanjem veze ili koJI znaju da su u vezi koja nije
prava za njih, ovo je moj savet: znam da su završeci teški. Znam da je rastanak bolan. Stvarno
znam. Obećavam vam, međutim, da iz pepela srce izrastate kao novi. Mislim da niko nikada ne
uzrasta, ne širi se ili se ne menja više nego osoba koja je to činila kroz bol slomljenog srca.
Prihvatite kraj i dozvolite sebi vreme i prostor da se iscelite. Iskusite sva svoja osećanja; plačite,
vrištite, pustite da ode. Znajte da je u redu što vam nedostaje, ali samo to što vam neko nedostaje
ne znači da ja to bila prava osoba za vas. Verujte da dolaze bolji dani, da će sve ovo će proći i da
ćete ponovo doživeti ljubav.
Ne trošite svoju dragocenu energiju na ljutnju ili bes; svaka veza služi tome da nas nauči i da
nam pomogne da postanemo ono što treba da budemo. Odvojite vreme da razmislite o svim
lepim iskustvima koja ste imali zajedno, uspomenama koje će trajati ceo život, i odvojite vreme
da razmislite o svim lekcijama koje ste naučili. Jači ste nego što mislite, dostojni ste bezuslovne
ljubavi i dovoljni ste.
Ponekad se stvari jednostavno više ne uklapaju. Ništa lično; jednostavno je tako - pokušajte da
tome ne pridajete veći značaj od ovoga. Duboko udahnite, meditirajte, prošetajte, gledajte
filmove, slušajte muziku, bavite se jogom, vežbajte, jedite dobro, promenite frizuru, izađite na
večeru sa prijateljima, rezervišite odmor. Radite lepe stvari; budite ljubav koja vam je potrebna u
životu. Sve će biti u redu, verujte.
Više puta sam i u u ovoj i u mojoj prethodnoj knjizi ponovila koliko je otpuštanje važno u
procesu manifestovanja, ali znam da u vezi sa tim još uvek može postojati veliki otpor. Mislim
da je jedan od razloga što ljudi prestaju da se otpuštaju stvari i zbog čega nastavljaju da se mire s
postojećim stanjem stvari, ili ostaju zaglavljeni u određenim situacijama, u tome što često
grešimo pa otpuštanje vidimo kao „odustajanje“. Moglo bi da deluje zastrašujuće ako kažemo da
ovo što sam započeo nije uspelo, i da moram to da prihvatim i da otpustim. Moglo bi da u nama
pobudi osećanje da smo propali ili da se plašimo da će nas drugi procenjivati kao neuspešne.
Na mojoj radionici manifestovanja koju sam održala u januaru 2022., u publici je bila ljupka
dama koja jse javila za reč tokom dela posvećenog pitanjima i odgovorima. Rekla je: „Otvorila
sam prodavnicu dečije odeće pre pandemije i imam troje dece, a zaključavanje nas je teško
pogodilo.“ U tom su trenutku niz obraze su počele da joj se slivaju suze, a zatim je nastavila.
„Moram da otvorim internet prodavnicu onlajn i znam da moram da zatvorim svoju radnju. Ne
mogu više sve, između dece i prodavnice i internet prodavnice osećam se kao da se lomim. Ali
toliko se plašim da donesem odluku da zatvorim radnju jer se osećam kao da sam propala, i
osećam se tako neprijatno.” Svih tri stotine I osamdeset ljudi u toj prostoriji mislilo je isto što
sam mislila i ja. Bože moj, ono što ste uradili je sve sem neuspeh i nemate nikakvog razloga da
se osećate imalo neprijatno. Čvrsto sam je zagrlila i rekla joj ono što joj je bilo potrebno da čuje,
istinu. Nije propala; donosila je ozbiljnu odluku o tome da napusti ono što je sputava. Spasavala
se od daljeg stresa i bola. Vraćala je sebi dragocene darove vremena i energije kako bi mogla da
bude sa svojom decom i da se fokusira na razvoj internet prodavnice. Kada me je pogledala, na
njenom je licu moglo da se vidi olakšanje. Nasmešila mi se i prošaputala: „Hvala vam puno“, i
bukvalno sam osetila kako joj s pleća odlazi težina. Bio je to jedan predivan trenutak koji su
osetili i svi ostali u prostoriji. Ponekad nam je potreban neko drugi da nam da dozvolu da
otpustimo i da nas podseti da nismo pogrešili. Ali, što je još važnije, moramo sami sebi da
dozvolimo da to uradimo.
PRIHVATANJE DA NEŠTO NE FUNKCIONIŠE JE SVE SEM NEUSPEHA - TO JE MOĆAN

POTEZ I OTKLJUČAVANJE NESTADNARDNOG, SLOBODNOG NOVOG POČETKA .
REDEFINISANJE IZAZOVA
Najveći dar koji vam ovaj korak nudi Jsete u tome što vam pomaže da preformulišete svaki
pojedinačni izazov, odbijanje ili prepreku koja bi mogla vam se nađe na putu.
Značenja koja pripisujemo svemu i svačemu jesu ono što na kraju definiše naš doživljaj sveta.
Kada nešto ne ide po planu ili kada se suočavamo s nekim nevoljama, često smo skloni da to
doživljavamo i shvatamo veoma lično. Dozvoljavamo da to potvrdi našu nesigurnost ili
ograničavajuća uverenja. Ako posle sastanka neko odluči da vam se više ni ne javi, skloni smo da
to razumemo kao dokaz toga da nismo dovoljno dobri. Ako se desi da nam otkažu let, kažemo
’Tipično, ovo se uvek dešava samo meni. Stvarno nemam nimalo sreće.’ Ako unapređenje dobije
neko drugi umesto nas, naprasno odlučujemo da nikada nećemo stići tamo gde želimo.
Mislim da je ovo posebno važno kada smo suočeni sa odbijanjem. Odbijanje može da bude
veoma duboko okidač. Može biti zaista bolno kada neko u suštini kaže: „Ja ne biram tebe.“ Tako
je teško u tim trenucima ne shvatiti to lično ili ne videti to kao odraz onoga koliko smo ljupki,
vredni, poželjni ili simpatični. Odbijanje može da uzdrma same naše najdublje temeljei da učini
da se osećamo krhko, povređeno i ranjivo. U ovim trenucima zaista treba da se zauzmemo za
same sebe i da samima sebi ponudimo bezuslovnu ljubav, podršku i saosećanje koje
zaslužujemo. Moramo da se podsetimo da je odbijanje preusmeravanje.
Sa kojim god izazovom ili preprekom da se suočavamo, uvek postoji osnažujuća perspektiva
koju možemo da zauzmemo ili drugačije značenje koje možemo da joj pripišemo. Možemo da
izaberemo da ih vidimo kao priliku da naučimo nešto o sebi, priliku koja nas odvodi na neko
drugo mesto ili nam pomaže da prevaziđemo sopstvene zone udobnosti.
VEŽBA
U životu ste mnogo puta osetili da su stvari krenule „nizbrdo“, ali se na kraju pokazalo da je to
ustvari bilo najbolje što je moglo da se dogodi. Zapišite pet primera kada su se stvari bašmtako
razvijale. Na primer, možda ste dali ponudu za kuću koja je odbijena, što je bio prikriveni
blagoslov jer baš volite kuću u koju ste se na kraju uselili. Ili ste možda dobili otkaz, ali se
ispostavilo da je tako najbolje jer ste zahvaljujući tome počeli da radite kao filenser.
1. ŠTA JE POŠLO NAOPAKO
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
ZAŠTO JE TO NA KRAJU BILO DOBRO
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................

................................................................
................................................................
................................................................
................................................................

................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
Koristite ove primere kao dokaz da uvek postoji pozitivan ishod negativnih iskustava. Podsetite
se na to sledeći put kada budete suočeni sa nekim izazovom. Iako još ne možete da vidite zašto
se nešto dešava, znajte da uvek postoji razlog.
Dnevnik izazova
Već sam u knjizi MANIFESTUJ govorila o tome da će na svakom putovanju manifestovanjau
pred vas biti postavljani izazovi koje treba da savladate. Ovi nam izazove šalje univerzuma kako
bi nas upitao koliko ste zaista vredni da dobijete sve ono što želite. Drugim rečima, oni su tu da
testiraju koliko vi sami verujete da vredite. Evo „dnevnika izazova“ koji ćete koristiti kada se
sledeći put budete našli pred izazovom koji vam je univerzum poslao da vam pomogne da
donesete najsnažniju moguću odluku.
DNEVNIK IZAZOVA
Šta je ono što zaista želite?

Pred kakvim ste se izazovom našli?
Kako se to razlikuje od onoga što ste prvobitno stavili na svoju tablu vizije?
Da ste prihvatili izazov, šta biste morali da žrtvujete?
Koji strahovi pobuđuju vašu strepnju u vezi s prevazilaženjem izazova?
Šta bi uradila najsnažnija i najsamouverenija verzija vas samih?
Imajući to na umu, šta ćete sada da uradite?
Ponovite ovu vežbu u svojim dnevnicima ili sveskama kad god vam zatreba pomoć u
prevazilaženju izazova koje vam je uputio univerzum.
Svaki put kada prevaziđete neki izazov, donesete odluku koja je u skladu sa vašim budućim ja, i
kažete ne onome što za vas nije u redu, zakoračite u sopstvenu moć. Zakoračiti u svoju moć je
upravo ono što jeste manifestovanje. Imate moć da budete ko god želite i za to u sebi imate
neograničen potencijal. Sve što je potrebno da uradite jeste da ga oslobodite.
ČUVANJE ENERGIJE
NAŠE VREME I ENERGIJA SU NAŠI NAJVREDNIJI POSEDI; KORISTI IH PAMETNO.
Postoje ljudi i situacije u našim životima koji podstiču našu energiju; čine da se osećamo dobro,
energično, živahno. Oni čine da se osećamo poštovano, cenjeno i vrednovano zbog onoga što
jesmo sami po sebi. Oni nas podržavaju na našim putovanjima manifestovanja jer i sam boravak
u blizini tih ljudi, ili u tim situacijama, podstiče visokovibrirajuća osećanja ljubavi, radosti,
zadovoljstva, entuzijazma i strasti. Oni u nama pale iskru koja nas ohrabruje i motiviše da
nastavimo da idemo napred i da cvetamo u svojoj autentičnosti.
A onda postoje ljudi i situacije koje nam isisavaju energiju. Posle dodira s njima osećamo se
obezvređeno, pokunjeno i necenjeno. Oni čine da se osećamo nelagodno i neprijatno ukoliko
želimo da budemo svoji. Energija kojom isijavamo može se uzeti zdravo za gotovo ili
zloupotrebiti. Oni smanjuju našu vibraciju i ometaju naša putovanja manifestovanja.
Čuvanje naše energije je čin ljubavi prema sebi samom. Naša energija je sveta i moramo je
poštovati kao takvu. Moramo da postanemo svesni toga ko nam i šta nam crpi energiju (otimači
energije), a šta pokreće našu energiju (davaoci energije), i zatim moramo početi da postavljamo
granice. Granice se postavljaju tako što ćete reći ne onome što nije u redu za vas; jasnije ćete
drugima izneti šta su vaše potrebe; i vodićete računa o svom ličnom prostoru I o tome sa kim
provodite vreme.
PITANJA I ODGOVORI
Pitanje: Šta ukoliko je neki član moje porodice otimač energiju? Kako mogu da sa njim postavim
granicu, a da nemam osećaj da ih napustio?
Odgovor: Razumem da sa članovima porodice postavljanje granica može predstavljati izazov.
Nije tako jednostavno kao kada kažemo „samo se udaljite iz te veze i nemote se više viđati sa
njima“. Porodična dinamika je znatno složenija i možemo da poželimo da se distanciramo od
ljudi iako ih istovremeno volimo i na neki način i želimo u svom životu. Moj savet je da
postavite granice koje se mogu prilagođavati i koje uvažavaju vaše emocionalno stanje i
mentalno zdravlje.
Da biste to uradili, morate da razumete koja je učestalost kontakta za vas prihvatljiva, i kada
najlakše podnosite boravak u blizini ovih ljudi. Na primer, možda ćete sa njima morati da se
viđate nešto ređe ili ćete skratiti vreme koje provodite zajedno, ali to ne znači potpuni prekid
kontakta već ćete shvatiti da ste najspremniji da se sa njima vidite ili razgovarate kada se osećate
emotivno. najbolje; kada se osećate mentalno jakim jer je tada manje je verovatno da će vas tada
njihovi negativni komentari ili njihova energija pogađati znatno manje nego ako se već osećate
slabo, preopterećeno, na ivici živaca ili jednostavno samo umorni.
Za mene je ovo način na koji možemo da postavimo i poštujemo granice zahvaljujući kojima na
prvo mesto stavljamo sopstveno emocionalno i mentalno zdravlje, ali na način koji se i dalje
može prilagođavati.
VEŽBA
Želela bih da razmislite o svim oblastima svog života i da sve što pokreće vašu energiju unesete
u kolonu Davaoci energije; to može da bude osoba, aktivnost, neki negujući ritual koji ste
posvetili sebi ili neko mesto. Zatim, u kolonu Otimači energije, unesite sve ono što crpi vašu
energiju.
Kada to budete uradili, želela bih da razmislite o pet zdravih granica koje biste mogli da
postavite i primeniti kako bi vam pomogle da sačuvate svoju energiju. Na primer, „Prestaću da
govorim „da” i da se viđam sa prijateljem na večeri svakog petka uveče, pošto znam da je ono
što mi je potrebno petkom uveče zapravo da se odmorim posle naporne radne nedelje” ili
„Shvatiću da ne mogu stalno da budem na raspolaganju svom prijatelju jer nisam samo ja
odgovoran za nečije emocionalne potrebe.“ Napišite ih ovde:
DAVAOCI ENERGIJE OTIMAČI ENERGIJE

FI VE HEAL THY B O UND A RI E S
.........................................................
.........................................................
.........................................................
.........................................................
.........................................................
Uvek će postojati neke okolnosti kada ne možemo da se udaljimo od ljudi ili stvari koje nam
isisavaju energiju. Na primer, može biti da svakoga dana odlazimo na posao gde smo okruženi
kolegama ili šefom čija energija deluje toksično. Možda se stalno žale, ili se možda zbog njihove
energije osećate nelagodno, ali ne možete da tačno odredite o čemu je reč; apsolutno možemo da
osetimo energiju drugih ljudi, pa nije neuobičajeno ako osećamo da nam neko ili nešto oduzima
energiju, a da ne možemo da navedemo precizan razlog za to. Pa kako da se nosimo sa ovim
situacijama? Kako da I dalje sačuvamo svoju energiju kada se čini da je neizbežno da budete u
blizini ovih ljudi? Imam dva saveta za vas:
1) Budite posmatrač
Zapamtite: mi imamo moć da izaberemo šta ćemo da dozvolimo i na šta ćemoda fokusiramo
svoju pažnju. Kada neko govori stvari koje su negativne, nepristojne ili su niske vibracije,
odlučite da to čujete, razmotrite i onda otpustite. Budite posmatrač koji ne dozvoljava sebi da se
izgubi u njihovoj priči i narativu.
Ovo možete da učinite bilo kada. Na primer, recimo da stojite u redu. Osoba iza vas počinje da se
ljuti, frustrirana je, mrmlja nešto sebi u bradu ili glasno razgovara telefonom izražavajući svoju
ljutnju. Imate izbor: možete da se pridružite njenoj frustraciji, možete da budete frustrirani zbog
njihove frustracije ili možete samo da posmatrate ovu osobu i onda da sve otpustite od sebe.
2) Otresite to
Nakon što ste proveli vreme u društvu osobe za koju smatrate da vam crpi energiju, pronađite
način da se otresete. Na primer, mogli biste da odete na čas joge, da uključite muziku visoke
vibracije u automobilu dok se vozite kući, pokušajte s petominutnom meditacijom opuštanja,
ponovite mantru kao što je „Otpuštam ovaj dan i fokusiram svoju pažnju sadašnji trenutak', ili
pozovite svog najboljeg prijatelja na partiju ćaskanja.
„Energija ne laže. Verujte vibracijama koje ste osetili.’

NEPOZNATI AUTOR
NEMAMO NIKAKVU KONTROLU NAD TIM ŠTA DRUGI LJUDI RADE ILI GOVORE, ILI
KAKO BIRAJU DA DOŽIVLJAJU SVET, ALI MOŽEMO DA KONTROLIŠEMO NAČIN NA
KOJI NA TO REAGUJEMO, ŠTA DOZVOLJAVAMO I KOJE GRANICE POSTAVLJAMO.
KAKO BUDETE NAPREDOVALI NA SVOM PUTOVANJU MANIFESTOVANJA,
POSTAJAĆETE SVE OSETLJIVIJI NA ONO ŠTO ČINI DA SE OSEĆATE DOBRO KAO I
ŠTA VAM NE PRIJA. OBRAĆAJTE PAŽNJU NA TO KAKO NEŠTO NA VAS
INSTINKTIVNO DELUJU I NE ZABORAVITE DA ČUVATE SVOJ ENERGIJU.
PETI KORAK
PRIGRLITE ZAHVALNOST (BEZ OGRANIČENJA)
‘Nije sreća ono što nam donosi zahvalnost; zahvalnost je ta koja nam donosi sreću.’
NEPOZNATI AUTOR
PREGLED KORAKA
- Zahvalnost je osećaj uvažavanja.

- Zahvaljujući zahvalnosti možemo da se izvučemo iz lošeg raspoloženja.
- Prava tajna manifestovanja jeste znati gde želite da idete, dok ste istovremeno u
potpunosti zahvalni za sve što već imate.
- Tamo gde usmeravate svoju pažnju, teče energija. Što se više fokusirate na dobro, to će
vam više dobra dolaziti. Dnevnik pozitivnosti je moćno sredstvo koje pomaže u
preobraćenju vašeg uma tako da neguje stav zahvalnosti.
- Prebacite „Moram to da uradim“ za „Moram to da uradim“.
- Zahvalno srce je magnet za čuda.
Kada sam bila mlađa, mama mi je često ponavljala jednu frazu na arapskom jeziku, a koja se
doslovno prevodi kao „za svako hvala koje si dao, zauzvrat dobijaš hiljadu“. Slušala sam je kako
šapuće elhamdulilah (hvala Bogu) nebrojeno puta svakoga dana, jer je u tome bila srž islama,
njene religije. U stvari, sve religije stavljaju naglasak na važnost zahvalnosti. I nauka je dokazala
koliko osećanje zahvalnosti moćni deluje na naše blagostanje i fiziologiju. Razne studije su
pokazale da zahvalnost poboljšava kvalitet sna, jača naš imuni sistem, reguliše stres, smanjuje
bol i poboljšava simptome anksioznosti i depresije. UCLA Centar za istraživanje svesnosti
pokazao je da zahvalnost menja neuronsku strukturu mozga i dovodi do većeg osećanja sreće i
zadovoljstva.
Zahvalnost je jedna od emocija najviše vibracije koju možemo da iskusimo. Kada smo u stanju
duboke zahvalnosti, postajemo magnetični i bez napora privlačimo više obilja u svoj život.
Manifestovanje nije samo fokusiranje naše pažnje na ono čega želimo više; reč je pre svega o
tome da cenimo sve ono što već imamo.
SPOROKAPLJUĆI DOPAMIN
Odrastala sam, uglavnom, bez radosti, zadovoljstva ili sreće kakvu poznajem danas. Mrzela sam
da budem sama, 'dosađivanje' me je bukvalno užasavalo i pokušavala sam sve što sam znala
kako bih svoj bol zadržala duboko u sebi. Izbegavala sam da se suočim sa sopstvenim
osećanjima tako što sam pušila više od dvadeset cigareta svakoga dana, opijala sam se i
drogirala. Sreču sam mogla da iskusim jedino u vidu euforije bilo da je to bilo zbog strastvenog
susreta sa nekim ko me je privukao, odlaska naneku ekstravagantnu žurku ili u alkoholu. Kada
bih se pogledala u ogledalo, videla bih kako u mene zuri neko čudovište. Govorila sam samoj
sebi da sam odvratna, ružna i odbojna i godinama sam u to svim srcem i verovala. Jedino što mi
je pomagalo da stvari vidim nešto drugačije, da osetim malo samopouzdanja, bio je kokain.
Dakle, umesto da zalečim ranu samoprezira, stekla sam naviku da u četiri sata popodne povučem
svoju prvu liniju za taj dan, kako bih iskusila bar osećaj 'lažnog samopouzdanja'. Moj život je
visio o koncu i ja sam se kao klatno ljuljala između hemijski izazvane euforije i iscrpljujućih i
bolnih otrežnjenja. Nije bilo ničeg između.
Kada sam prvi put srela Vejda 2018. godine, još uvek sam bila u zagrljaju svoje zavisnosti i na
našim sastancima sam potajno konzumirala drogu u kupatilu. On se, s druge strane, nikada nije
drogirao, nikada nije previše pio i nije pušio. Imao je nešto što sam mislio da je nemoguće
posedovati: sposobnost da ovlada umerenošću i ravnotežom. Videla sam u njemu nešto što sam
želela za sebe; umeo je da ceni male stvari u životu. Pronalazio je istinsku radost u stvarima
poput šetnje parkom, maženja psa koji je prošao pored njega na ulici i igranja društvenih igara.
Iskreno, bila sam sasvim zbunjena. Kako je, zaboga, nalazio toliku sreću u nekim naizgled tako
beznačajnim stvarima, i kako je mogao da uživa u odlascima na večeru ili u tome da u nekom
baru ostane do kasno bez trunke narkotika?
I dok smo se Vejd i ja polako zaljubljivali, satima bismo ostajali budni pričajući o svemu i
svačemu. Dugo smo pričali o našoj prošlosti, o svojim strahovima, sreći, smislu i svrsi života,
meditaciji i o mojoj zavisnosti. Vejd mi je ostavio prostor da je bezbedno istražim; nikada me
nije osuđivao niti je činio da se osećam nedostojnom ili posramljenim zbog toga. Upravo sam
započela svoje sopstveno putovanje manifestovanja i, zajedno s njim mi se dešavao magičan
osećaj zaljubljivanja, pa sam osećala da sam spremna i motivisana da napravim promenu.
Odlučila sam (iako mi to nije bio prvi put) da odustanem od droge i alkohola. Naprasno sam i
sasvim prestala da koristim narkotike. Prošlo je mesec dana otkako sam sasvim prestala da
konzumiram drogu i to je u skoro čitavoj poslednjoj deceniji mog života bio najduži period u
kom sam bila sasvim čista, a onda se dogodilo nešto neverovatno; Sedela sam na krevetu i
telefonom razgovarala sa svojom sestrom i ne sećam se baš o čemu smo pričale, ali sam
odjednom prasnula u neobuzdan smeh. Mislim, stvarno sam se smejala. Znate onu vrstu trbušnog
smeha koji vam protrese celo telo? Taj smeh je bio izraz istinske radosti. Za mene je to bio toliko
stran osećaj da ga se i dan danas, četiri godine kasnije, sečam nepogrešivo jasno.
Tokom narednih nedelja ovaj osećaj se javljao sve češće i češće. Obuzimao bi me tokom
doručka, kada je sunce sijalo dok sam jela avokado na tostu, i osećala sam se … srećno. Ne
srećno zahvaljući drogi, niti srećno usred strastvene požude već samo jednostavno srećno. Mogla
bih to da opišem samo kao iskonsku dečju radost. Bilo je tako jednostavno. Počela sam da se
pitam da li sam svojim euforičnim uzletima koje su neprestano stvarale hemikalije ili visoko
adrenalinski događaji, podigla prečku za sreću tako neverovatno visoko da su mi se možda zato
jednostavnije radosti činile beznačajne u poređenju?
Vejd i ja smo počeli da pričamo o mom novom načinu života, i u šali smo zaključili da umesto
ekstremnosti koje sam iskusila ranije, kada su posle euforičnih uzleta uvek sledili ekstremno i
dramatično niski padovi, sada sebi dajem ono što smo zvali 'sporokapljući dopamin' - a
taj smo termin Vejd i ja skovali da opišemo stvaranje stalnog toka jednostavnih razloga da se
osećate dobro. Dopamin je vrsta neurotransmitera i hormona koji nam daje osećaj zadovoljstva,
nagrade i motivacije. Dobro je poznato da lekovi mogu da vam donesu veliko, brzo povećanje
dopamina u mozgu, ali to se plaća nešto kasnije, jer veštački visok dopamin čini vaše telo manje
sposobnim da prirodno proizvodi dopamin. Ali počela sam da se pitam šta bi se desilo ako bih
mogla da uzletim zahvaljujući zdravim, hranljivim i održivim stvarima koje su obogatile moj
život, a ne da patim. A šta ako - umesto da potrošim sav svoj dopamin odjednom - mogu da ga
razvučem skoro u nedogled? Počela sam da koristim taj izmišljeni termin kao način da opišem
svoje buduće ciljeve; Želela sam da živim životom u ritmu laganog pada kapljica dopamina.
Počela sam da usmeravam pažnju na jednostavne radosti koje proističu iz nevine razigranosti,
prirode i izražavanja ljubavi. Počela sam da iznova definišem radost i to mi je promenilo
život. U srcu toga bilo je ulaganje svesnog napora da vežbam zahvalnost i da uronim u stanje
uvažavanja najjednostavnijih životnih zadovoljstava.
Sada se stvari koje mi donose radost ne nalaze na dnu čašice tekile, već u stvarima koje sam
nekada doživljavala kao svakodnevne i beznačajne. Sada doživljavam pravu, istinsku sreću i
radost dok guram sinovljevu ljuljašku, dok sedim na travi, čitam knjigu, pravim doručak,
leškarim na sofi, pijem kafu, gledam ljude kroz prozor kafića, mirujem, vežbam i kuvam.
Mislim da mnogi od nas tragaju za stalnom stimulacijom kako bi se osećali dobro, srećno i
radosno. Živimo u kulturi u kojoj nam je trenutno zadovoljstvo uvek dostupno, bilo da je reč o
kupovini u internet prodavnicama, našim profilima na društvenim mrežama, aplikacijama za
upoznavanje, odavanju opijanju ili seksu. Gotovo da sami sebe kondicioniramo da samo u ovim
trenucima doživljavamo pozitivna osećanja. Na taj način možemo da se lišimo mogućnosti da
zadovoljstvo nalazimo i u malim, jednostavnim, sporim, suptilnim trenucima. Koncept sporog
kapanja dopamina pomogao mi je time što mi je poslužio kao podsetnik da treba da preusmerim
pažnju i redefinišem sreću, a nadam se da bi to isto mogao da učini i za neke od vas.
U knjizi MANIFESTUJ sam predložiila neke tehnike koje će vam biti od pomoći da negujete stav
zahvalnosti, kao što su pravljenje dnevnih lista zahvalnosti i popunjavanje dnevnika pozitivnosti
svake večeri. Ovde sam želela da vam predstavim još nekoliko praksi zahvalnosti kako biste
produbili svoj osećaj uvažavanja, ne samo za stvari u vašem životu već i za to što ste osoba koja
jeste i za život koji ste živeli.
PONOSNA SAM NA TO KOLIKO SAM DALEKO STIGLA

Suviše često smo previše okupirani fokusiranjem na ono što želimo od naše budućnosti da
gubimo iz vida koliko smo daleko stigli i šta smo već postigli. Volim citat „Sećaš li se vremena
kada si želeo stvari koje sada imaš?“ - to je tako snažan podsetnik dabi trebalo da zastanemo i
osvrnemo se na sve ono što smo do sada već manifestovali u svom životu.
VEŽBA
Napravila sam za vas neke smernice kako biste istražili i razmislili o tome koliko ste daleko stigli
i da sami sebi odate priznanje koje ste zaslužili. Uzmite si vremena za ovu vežbu - zapalite
sveće, pustite medijsku muziku i budite što detaljniji u svojim odgovorima.
1. Koje ste nedaće ili izazove morali da prevaziđete kako biste stigli tu gde ste danas?
2. Kada ste najbolje iskoristili neku tešku situaciju?

3. Kada ste izašli iz sopstvene zone udobnosti? Kada ste bili najviše ponosni na sebe?
4. Kada ste sebi dozvolili da budete ranjivi/da se otvorite drugima?
5. Koje su neke od vaših najsrećnijih uspomena?

6. Šta je u vašem životu ono za šta ste trenutno zahvalni sami sebi što ste to ostvarili?
HVALOSPEV SAMOM SEBI - SAMOPROSLAVLJANJE
Samoproslavljanje znači da ste odvojili vreme da proslavite i nagradite sebe za svoje pobede i
dostignuća. Podstiče nas da obratimo pažnju na svoje napore i na načine na koje se svakodnevno
predstavljamo. Pomaže nam da se podignemo samopoštovanje, negujemo ljubav prema sebi
samima i podstiče nas da svoju zahvalnost usmerimo ka unutra.
Živimo u kulturi orijentisanoj ka ostvarenju cilja, u kojoj se proslavlja uglavnom samo odabrani
broj dostignuća: veridba, kupovina novog doma, unapređenje, novi posao, nagrada. Tako smo
kondicionirani da mislimo da ništa ostalo nije dovoljno vredno da mu odamo priznanje i da
proslavimo. To bi moglo da nas sprečava da uvidimo i da cenimo sve one neverovatne stvari koje
sebi nudimo i postižemo svakoga dana.
Steknite naviku da slavite ne samo prekretnice već i svoje napredovanje, posvećenost i

trud. Čestitajte sebi na stvarima koje radite, bez obzira koliko su velike ili male: na tome što ste
nešto pripremili po sasvim novom receptu, na tome što ste prvi put uspešno dovršili trening, što
ste poštovali granice koje ste postavili, što ste izašli iz zone sopstvene udobnosti i što ste doprli
do potencijalnog klijenta ili se samoinicijativno istakli na sastanku vašeg tima. Steknite naviku
da obraćate pažnju na male pobede.
Kako možemo sami sebe proslavimo?
1. KORISTITE MANTRU
Kada završite nešto zbog čega osećate ponos, ponovite sebi jednostavnu mantru kao što je
„Ponosan sam na svoje dostignuće“ ili „Ponosan sam na osobu kakva sam danas“.
2. NAGRADITE SE
Da li ste konačno završili svoj zadatak? Ili ste obavili prolećno čišćenjestio svoju kuću? Odajte
sebi priznanje, sedite na tren s tim osećanjem dostignuća i nagradite se na neki način. To bi
moglo da znači da izdvojite vreme za brigu o sebi, rezervišete sto za večeru u omiljenom
restoranu ili da iznajmite najnoviji blokbaster.
3. RECITE NEKOME
Često se uzdržavamo da ljudima koji su nam dragi kažemo kada se osećamo ponosno na sebe iz
straha da bismo mogli da zvučimo kao hvalisavci. Ali samoproslavljanje može da bude skromno,
inspirativno i podsticajno: Volim da slušam svoje prijatelje koji sa mnom dele svoju ushićenost!
Podstičem vas da počnete da delite sve svoje uspehe sa ljudima u svom životu. Ne samo što bi to
i njih moglo da ohrabri da učine isto već će korišćenje samopotvrđujućeg jezika naglas pomoći
da na podsvesnom nivou podignete i svoje samopoštovanje. Dvostruki dobotak.
4. DNEVNIK
Svake večeri pre spavanja zapišite najmanje pet stvari koje ste uradili tog dana a na koje ste
ponosni, imajući na pameti da nijedna pobeda nije suviše mala.
IZAZOV ZAHVALNOSTI
Tokom ove nedelje svakog dana pošaljite poruku zahvalnosti nekome kome ste radi nečega
zahvalni. To može biti neko koga poznajete ili može da bude i neko ko vas je inspirisao na
društvenim medijima. Širimo visoke vibracije!
Zapišite ime svake osobe kojoj ćete poslati poruku i štriklirajte kao završeno kada pošaljete
poruku.
ponedeljak 
utorak 
sreda 
četvrtak 
petak 
subota 
nedelja 
PRESTANITE DA KUKUMAVČITE
Dakle, ako je zahvalnost osećaj uvažavanja, šta mu je antiteza? Za mene je to džangrizanje. Biću
prva koja će priznati da je džangrizanje dugo bilo moj drugi jezik. Kukumavčila sam u vezi sa
svim i svačim; bila sam ono što neki ljudi nazivaju Džangrizava Đurđa. Gunđala sam kako
je saobraćaj nepodnošljiv, da je vreme užasno, da su ulice zakrčene, da je posao prenaporan, da
mi je to-tako nepristojno, da sam loše spavala i tako u nedogled. Poslovična čaša nikada nije bila
do pola puna već je uvek bila poluprazna i to sam davala na znanje svima oko sebe. U stvari,
ukoliko bi neko uopšte pokušao da mi ponudi pozitivniju perspektivu, osećala sam da me ta
osoba najiskrenije frustrira.
Kako sam dublje ulazila u svoj proces manifestovanja, i to se promenilo. Kukumavčenje sam
zamenila uvažavanjem, i ja sam postala osoba koja drugima pokušava da ponudi pozitivniju,
osnažujuću perspektivu. Zaceljivanje mojih povreda, otklanjanje strahova i sumnji, to što sam
postala svesna načina na koji se izražavam i posvećo vođenje dnevnika pozitivnosti (pogledajte
knjigu MANIFESTUJ) promenilo je moj obrazac razmišljanja i sasvim sam prirodno počela da
uviđam da je čašu do pola puna i to što sam počela da vidim svetlo na kraju tunela u bilo kojoj
izazovnoj situaciji postalo je nešto što se kod mene podrazumeva. Ali, i to je važno reći, ne
uvek. Ne osećam se uvek stopostotno pozitivno sve vreme, i to je u redu. Dvadeset i osam godina
sam proživela ponašajući se irazmišljajući na određeni način, pa ni najmanje ne čudi što
povremeno skliznem u stare obrasce. To se obično dešava kada sam pod posebnim stresom ili
kada sam zaista veoma iscrpljena. U takvim trenucima se pojavljuje moja stara prijateljica,
Džangrizava Đurđa, da uveliča zabavu. Sklona sam da donekle zauzmem stav „jadna ja“ i svesna
sam toga. Čim to prepoznam, svesno se trudim da promenim melodiju jer ne služi ničemu
dobrom i ne pomaže mi da se osećam bolje, samo me udaljava od visokovibracione zahvalnosti
koju sam svoj um preedukovala da usvoji.
Ne kažem da će malo gunđanja tu i tamo pokvariti ceo vaš proces manifestovanja. Mislim, ko se
nije osećao bolje nakon što je pozvao najboljeg prijatelja i izjadao mu se zbog groznog dana na
poslu? Ali problem je ako imate naviku da kukumavčite. Za većinu nas, posebno u Britaniji,
jadikovanje je na nekin način vid razgovora I način na koji se ljudi povezuju. Obratite pažnju na
razgovore koje vodite ili ćete čuti u narednih nekoliko dana i primetićete da prilično često ljudi
krajnje ležerno jadikuju i koriste zajedničko nezadovoljstvo kako bi se povezali. Zašto je to
važno? Ono što izgovaramo naglas utiče na to kako se osećamo, u šta verujemo a prema
tome i šta privlačimo. Zapamtite da naša podsvest, mesto iz kog manifestujemo, uvek sluša i
veruje šta god da kažete i svesno mislite. Što češće govorimo nešto negativno (tj.kukumavčimo),
sve više se tako i osećamo, vibriramo na nižem nivou i manje snažno privlačimo obilje u svoj
život. Na primer, ako stalno iznova ponavljate: „Iscrpljen sam, imao sam grozan dan, mrzim
svog šefa, ne mogu da podnesem kišu, muka mi je od saobraćaja, baš sam baksuz,' vaša
podsvest, koja nije u stanju da razlikuje istinu od laži, počinje da veruje da je život zaista užasan,
pa ćemo tako nastaviti da u svoj život privlačimo ono što podržava taj narativ.
Svaka naša misao i svaka reč koju izgovorimo ima energetski efekat koji utiče na ono što
manifestujemo u našim životima.
Kada mi je bilo nekih petnaestak godina, moja starija sestra Nuna je došla kući sa kursa
neurolingvističkog programiranja (NLP) i rekla nam da je učila o tome kako jezik koji koristimo
utiče na naš način razmišljanja i dobrobit. Takođe je rekla da će kao deo svog domaćeg zadatka
sebi zabraniti da se na bilo šta požali punih pet dana. Sećam se da sam u tom trenutku samo
prevrnula očima, pomislivši, molim te, kao da ćeš se toga držati. Ne mogu da se setim šta je na
kraju bio rezultat tog eksperimenta, ali koncept sam zauvek zapamtila.
Kada primetim da sam ponovo skliznula u naviku da kukumavčim, razmišljam o eksperimentu

svoje sestre i sebi uvodim sasvim istu zabranu. Izuzetno je jednostavno: kada pomislim na nešto
zbog čega bih želela da jadikujem, jednostavno to ne uradim. Ne dajem jadikoci glas; umesto
toga ili neću ništa reći ili ću razmišljati o boljoj perspektivi i komentaru sa višim vibracijom koji
bih mogla da dam umesto gunđanja. Na primer, ako želim da jadikujem tome koliko je dugačak
red u kom sam, uzdržaću se. Kada želim da kukumavčim zato što je neko bio grub prema meni,
umesto toga kažem nešto poput: ’Mora biti da je imao veoma loš dan. Nadam se da će se kasnije
osećati bolje.’ Kada prestanem da govorim negativno, čini mi se da je sve bolje. U roku od samo
jednog dana osećam se zadovoljnije i mogu da osetim kako se moja vibracija menja sa tim.
Prekidam ciklus jadikovanja i vraćam se zdravijim načinima razmišljanja koji mi pomažu da
podržim svoje putovanje manifestovanja.
Isprobajte zabranu kukumavčenja; postavite sebi petodnevni cilj. Uverite se i sami koliko se
bolje osećate do kraja tog roka i koliko se brzo promenio vaš način razmišljanja. Zatim podelite
rezultate na Fejsbuk grupi MANIFESTUJ SA ROKSI!
CENITE ONO OBIČNO
Nedavno sam čitala knjigu Žal umirućeg Džordžine Skal. U njoj autorka sa ljudima koji su ili
stariji od osamdeset godina ili imaju neku neizlečivu bolest razgovara o onome za čim žale u
svom životu. Posebno me je dirnula priča mlade devojke po imenu Tesa, koja je imala samo
dvadeset četiri godine kada joj je dijagnostikovan rak dojke koji je veoma brzo postao
smrtonosan. U intervjuu je rekla: ’Kada umrem, nedostajaće mi da duboko udišem svež vazduh,
da posmatram zalazak sunca i da osećam vetar na obrazima. Nedostajaće mi maženje sa mojom
mačkom i društvo mog partnera. Nedostajaće mi život bez raka. Šansa da živim kako sam želela.
Nedostajaće mi da budem živa.’ Plakala sam čitajući njene reči.
Tesina priča i razgovor sa njom naterali su me da razmislim o tome koliko toga svakodnevno
uzimamo zdravo za gotovo. Kada su ljudi ophrvani tugom, pogođeni nekom tragedijom ili
skrhani bolešću, često im najviše nedostaju sasvim obične stvari. One koje obično uzimamo
zdravo za gotovo i trenuci koje smatramo tako beznačajnim. Otkako sam pročitala knjigu
Džordžine Skal, potrudila sam se da zastanem i da cenim ono što je obično, svakodnevno. Kada
mazim Volfa, pravim mentalne snimke, a kada hodam zastanem na nekoliko trenutaka kako bih
osetila povetarac na licu i sunce koje mi ljubi kožu i šapnem samoj sebi: „Zahvalna sam za sve
što imam. U knjizi MANIFESTUJ govorila sam o važnosti toga da promenite uobičajeno
„moram to da uradim“ u „mogu to da uradim“, i to se sada čini još relevantnijim. Moramo da
budemo ovde, da iskusimo život, da starimo, da stvaramo uspomene i da živimo. Zato hajde da
maksimalno iskoristimo ovaj dragoceni život koji imamo, ovu priliku koja nam je pružena.
Nemojte da je prokockate.
Želela bih da tokom sledeće nedelje vodite mali dnevnik. Presavijte ugao ove knjige ili ostavite
obeleživač baš ovde tako da svakog dana možete da se vratite na ovu stranicu. Želim da izaberete
tri veličanstveno obične i svakodnevne stvari na kojima ste duboko zahvalni. Kada ih budete
doživljavali, želim da se u tim trenucima usredsredite na svoju svesnost, tako što ćete napraviti
mentalnu fotografiju, obratiti na njih punu pažnju i osetiti kako se vaša vibracija menja.
Prvi dan
1.
2.
3.
Drugi dan
1.
2.
3.
Treći dan
1.
2.
3.
Četvrti dan
1.
2.
3.
Peti dan
1.
2.
3.
Šesti dan
1.
2.
3.
Sedmi dan
1.
2.
3.
Manifestovanje nije samo u privlačenju stvari u naš život već u tome da učinimo najbolje
od života koji već imamo.
PODIGNITE SVOJU VIBRACIJU ZA SAMO DVA MINUTA

Ponovite ove mantre naglas ili u sebi pet puta.
Dostojan sam da primim obilje koje univerzum može da ponudi.

Spreman sam da zakoračim u svoje svetlo i da otključam svoj neograničeni potencijal.
Ushićen sam zbog svih mogućnosti koje donosi svaki novi dan.
Zahvalan sam na svemu što već imam.
ŠESTI KORAK
PRETVORITE ZAVIST U INSPIRACIJU
„Poređenje je kradljivac radosti.“
TEODOR RUZVELT
PREGLED KORAKA
- Zavist je osećanje niske vibracije koja potiče iz razmišljanja o oskudici.

- Inspiracija je emocija visoke vibracije koja potiče iz načina razmišljanja o obilju.
- Često pokušavamo da poreknemo i zakopamo svoju zavist, umesto da je prepoznamo.
- Suprotnost zavisti je inspiracija.
- Da bismo se oslobodili zavisti, moramo je postati svesni, ne smemo da osuđujemo sami
sebe u vezi s zavišću već od nje treba da učimo, a zatim da je pretvorimo u inspiraciju.
Smatram da je zavist veoma fascinantna emocija. Kada je osetite, pogađa vas svom silinom. Ona
u sebi nosi još čitav jedan niz drugih emocija: tugu, strah, bes, gorčinu, stid, krivicu. Zato ni
najmanje ne iznenađuje što mnogi od nas pokušavaju da je odgurnu, poreknu ili imaju teškoća da
je obrade. Ali moramo da je obradimo. Moramo da naučimo da je potvrdimo i obradimo kako ne
bi snizila našu vibraciju i negativno uticala na proces manifestovanja.
Vrlo jednostavno, prvi korak jeste da postanete svesni zavisti, a zatim da preuzmete kontrolu nad
njom. Kada je osetite, želele bih da to priznate sami sebi bez osuđivanja. Na primer, ako osećate
da zavidite svojoj koleginici koja je dobila unapređenje, ili svom prijatelju koji izgleda blaženo
srećno u svojoj novoj vezi ili osobi koja na Instagramu deli slike sa svog odmora, zastanite i
recite sebi: „Zavidim na ovome ' ili 'ovo što sam video/čuo nateralo me je da osetim zavist'.
Izjavljujući kako se osećamo, potvrđujemo sebe. Kada potvrdimo sebe, nudimo sebi priliku da
razumemo, da prihvatimo, procesuiramo i na kraju otpustimo emociju.
Zapamtite da je u srcu zavisti strah. U Drugom koraku: Uklonite strah i sumnju govorila sam o
važnosti zaceljivanja povrede, a ne simptoma, i to se može primeniti i na ovaj korak. Zavist je
simptom; strah je povreda. Strah se rađa iz naše nesigurnosti, niskog samopoštovanja i sumnje.
To je strah koji govori da neko drugi ima nešto za šta ne verujem da sam dostojan ili sposoban da
i ja imam. To je ono što zavist čini jednim od najznačajnijih pokazatelja onoga što je u nama još
potrebno zaceliti. Takođe je i ono što svest o sopstvenoj zavisti čini tako suštinski važnom za našu
sposobnost da manifestujemo ono što želimo u našem životu; samo ako prihvatimo i potvrdimo
svoju zavist, možemo da identifikujemo gde su naše blokade (tj. naš strah i sumnja).
Kao što sam govorila u knjizi MANIFESTUJ, jedna od najproblematičnijih stvari u vezi sa
poricanjem zavisti jeste u tome što je iznosimo kao sud. Razmislite o slučajevima kada ste
osuđivali ili kritikovali nekoga. Da li mislite da biste osećali da ste prinuđeni da to učinite da ne
postoji lični strah ili osećaj nedostatka koji to pokreće? Na primer, ako biste nekoga kritikovali
na društvenim mrežama zbog načina na koji se izražava, da li ste bili delimično vođeni
sopstvenim u vezi sa autentičnim izražavanjem na društvenim mrežama?
Razmislite i o ovome: kada u prostoriju uđu muškarac ili žena puni samopouzdanja, koliko su
često ljudi skloni da kažu: „Uh, ona je tako arogantna“ ili „On je tako kočoperan“? To je gotovo
spontana, ali odakle potiče? Nije izazvana bilo kakvim činjeničnim dokazom, jer samopouzdanje
nije automatski jednako aroganciji. Ne, to potiče iz nečega neizlečenog unutar te osobe, što
izaziva zavist, zavist prema ljubavi prema sebi koju bi i sami voleli da u toj meri poseduju.
Razmislite na trenutak šta bi uradio neko ko je zaista samouveren kada bi ugledao kako u sobu
ulazi neko drugi ko je takođe samouveren? Osećali bi se savršeno komotno zbog toga, ne bi
mislili da su u ikakvoj opasnosti i pozdravili bi, poštovali i bili inspirisani tom osobom.
Izricanje suda i kritikovanje drugih je odraz tako niske vibracije. Morali bismo, zajedno, da
počnemo da praktikujemo neosuđivanje i da prepoznamo i budemo odgovorni za sopstvenu
percepciju drugih. Ako se sa nekim ne slažemo, ili se razilazimo u gledištima, možemo da
prema njemu da budemo jednostavno ravnodušni To je u redu, ali
nepristojnost/kritičnost/presuđivanje samo daje glas našim strahovima i sumnjama što nas
sputava na puti do izobilja.
Dakle, kada prihvatimo i prepoznamo da smo zavidni, šta možemo da učinimo kako bismo
izlečili povredu iz koje je potekla? Najpre, možemo samima sebi da ponudimo saosećanje i
siguran prostor za emocionalno izražavanje. Drugo, možemo da pronađemo praktičan način da
sebi ponudimo ono što osećamo da nam nedostaje. Na primer, recimo da ste ljubomorni ili
kritični prema ljudima koji se oblače na ekspresivan način. To biste mogli da iskoristite da vam
pomogne da uvidite da biste zapravo želeli da imate više samopouzdanja da se izrazite
autentičnije. Jedan od praktičnih načina na koje biste mogli da počnete da oživljavate to
samopouzdanje mogao bi da bude kupovina malog modnog dodatka koji se vam se čini kao pravi
izraz vas samih. Ili hajde da zamislimo da potajno osuđujete svog prijatelja koji nikada nije imao
problem s izlascima, i da ste prepoznali da je to odraz vašeg sopstvenog ograničavajućeg
uverenja da niste vredni pažnje ili poštovanja. Možda ćete odlučiti da se posvetite svakodnevnom
ritualu ljubavi prema samome sebi koji vam omogućava da iskažete i izgradite upravo tu ljubav
prema sebi.
Umesto da sami sebe osuđujemo zbog osećanja zavisti, ili da poričemo to svoje osećanje, morali
bismo zavist da iskoristimo da nam pomogne na našem putovanju manifestovanja. Zavist može
da nam pokaže one delove našeg sopstva koje je potrebno da iznesemo na videlo kako bismo
mogli da raščistimo svoj put ka izobilju.
VEŽBA
Uputstva koja se nalaze ovde dizajnirana su da vam pomognu da istražite svoju zavist, da je
izlečite i otpustite. Ovaj posao zahteva od vas da budete ranjivi, otvoreni i iskreni prema sebi.
Pazite na ego ovde; pokušaće da se umeša i da vas spreči da priznate svoje najdublje strahove i
nesigurnosti. Nemojte to da mu dozvolite. Moramo da ih iznesemo na videlo i da ih
razotkrijemo. Ne osuđujte sebe zbog onoga što osećate ili doživljavate.
1. Kome ili na čemu nekome zavidite?

2. Kada ste svoju zavist prikrili u osudu ili kritiku nekog drugog?
3. Koje druge emocije prate zavist?
4. Na koju ranu te vodi zavist?
5. Šta vam to otkriva o vama samima?
6. Šta bi bio saosećajni odgovor na ranu koju biste sada sebi mogli da ponudite?
7. Koje praktične korake možete preduzeti da biste izlečili zavist?
Zavist je osećanje niske vibracije i predstavlja suprotnost inspiraciji, koja je visoke vibracije.
Dok zavist odražava način razmišljanja o oskudici, inspiracija odražava izobilje. Kada zavist
pretvorimo u inspiraciju, pretvaramo tu reakciju niske vibracije u odgovor visoke vibracije, što
nam u skladu sa zakonom privlačnosti omogućava da privučemo više obilja u svoj život. Kao i
kod mnogih drugih praksi u ovoj knjizi, to je nešto za šta možemo da treniramo svoj mozak. Da
bismo to uradili, najpre moramo da učinimo svestan napor da postanemo svesni, a zatim da
zavidnu misao aktivno zamenimo nadahnutom. Na primer, umesto da kažete „ne mogu da
verujem da je unapređena; nije to ni zaslužila,’ recite sebi, „srećna sam zbog njenog uspeha; tako
sam uzbuđena pri pomisli kako ću se osećati kada i ja budem unapređena.’
Vežbajte da napravite ovu zamenu svaki put kada osetite zavist i videćete koliko ćete se odmah
osećati bolje. Zapamtite: vaša podsvest će verovati u sve što joj kažete. Zato sebi uputite
nadahnutu misao čak i ako u nju još uvek ne verujete.
VEŽBA
Želim da napravite spisak svih ljudi koji vas inspirišu i da napišete i zašto. Zatim identifikujte
kvalitete koje poseduju a koje biste želeli da odnegujete i u sebi. Izaberite najmanje pet osoba:
1.
2.
3.
4.
5.
HVALOSPEV DRUGIMA – SLAVLJENJE DRUGIH
Proslavljanje drugih je demonstracija onog načina razmišljanja koji podržava visoku vibraciju i
koji je u izobilju. Dok slavite druge ljude, pokazujete univerzumu da nvas uspeh druge osobe ne
ugrožava jer verujete da ima dovoljno ljubavi, sreće i uspeha za sve. Ako verujete u izobilje
univerzuma, dobićete obilje.
Želim da sa vama podelim jednu sasvim ličnu priču za koju mislim da je savršeno odslikava ovo.
Pregledao sam svoje arhivirane Instagram priče iz novembra 2019. kako bih pronašla neke priče
sa moje prve radionice, koja je bila na temu samoljublja. Naišla sam na priču koju sam objavila
tri dana kasnije. Priča je bila objavljena kako bi proslavila moju prijateljicu Tori, koja je u vreme
zatvaranja pokrenula liniju narukvica sa kristalima podnazivom TBalans. Prikazivala je
supermodel Belu Hadid kako je nosi, a Tori je to podelila na svojim društvenim mrežama.
Apsolutno volim Belu Hadid i to godinama unazad. Ne samo što je neverovatno lepa već takođe
mislim da je fantsatičan zagovornik mentalnog zdravlja, a njena autentična strast s kojom se bori
i podržava ono u šta veruje vredna je divljenja. Sećam se da sam bila veoma uzbuđena zbog Tori
kada sam videla da je podelila tu sliku. Ponovo sam postavila tu sliku na svoj Instagram i
napisala da sam tako neverovatno ponosna na svoju izvanrednu dušu @tbalance_cristals čiju
fantsatičnu narukvicu koju nosim svaki dan nosi i moj modni idol @ bellahadid. To su tako lepi
komadi. Pogledajte njenu veb stranicu! Nije me ugrožavao uspeh moje prijateljice; bila sam
njime inspirisana i to sam i proslavljala. A onda je, dve godine kasnije, supermodel Bela Hadid
izlazeći iz svog stana u Njujorku ponosno držala moju narandžastu knjigu, MANIFESTUJ:
Sedam koraka do najboljeg života, pod rukom da je ceo svet vidi. Mislim, stvarno, kakve su bile
šanse da se to dogodi? Osećala sam se kao da je to divan poklon univerzuma, nagrada za tu
podršku sa visokim vibracijama i proslavljanje druge žene.
Želim da vam uputim izazov da aktivno proslavljate uspehe drugih ljudi. To bi moglo biti tako
što ćete to razglasiti na svojim društvenim mrežama, tako što ćete im poslati poruku da im kažete
koliko ste ponosni na njih, ili poslati mejl nekome kako bi znao koliko vas je nešto inspirisalo, ili
ćete jednostavno ostaviti komentar ispod njihovih objava sledeći put kada podele nešto čime se
ponose. Hajde da steknemo naviku da jedni druge podržavamo i da podižemo našu
kolektivnu vibraciju.
BAVITI SE UPOREĐIVANJEM
Živimo u kulturi poređenja. Platforme društvenih medija i aplikacije za upoznavanje postale su

veliki deo naših života i njihov uticaj na našu samopoštovanje ne bi smeo da bude potcenjen.
One nam pružaju stalne prilike da upopoređujemo, dozvoljavajući našim ograničavajućim
uverenjima i nesigurnostima da se stalno hrane i podstiču. Upoređujemo našu garderobu, naše
poslove, naša prijateljstva, naš izgled, naše odnose i naš finansijski status sa savršeno uređenim
profilima koji se iskrasavaju sa svih strana i onda se pitamo zašto nam je tako teško da cenimo
sve ono što već imamo. Čini se kao da smo neobično pristrasni: iako imamo sopstveni život i
beskrajno mnogo svojih priča koje nismo podelili, pretpostavljamo da je nečiji život baš kakvim
ga predstavljaju na društvenim mrežama. Zaboravljamo da se iza svake takve slike krije još
jedna priča o borbi, o teškom radu ili o žrtvovanju. Čini sa da kada vidimo nečiji Instagram
profil, iako vidimo samo one delove osobe koje su oni i želeli da vidimo, naš um popunjava
praznine i stvara idealizovanu sliku o tome ko je ta osoba i kako živi iz dana u dan. I onda tu
sliku, tu zamišljenu stvarnost upoređujemo sa sopstvenim životom.
Naravno, ne poredimo se samo na društvenim mrežama. Upoređujemo se sa našim prijateljima,
braćom i sestrama, našim vršnjacima. Upoređujemo se čak i sa slavnim ličnostima. Sećam se da
mi je bilo dvadeset i pet godina i da sam se osećala kao da nemam apsolutno ništa što bih
pokazala od sebe, a gledala sam Tejlor Svift na sceni u Hajd parku, sasvim opčinjen njenim
nastupom i njenim uspehom, misleći da je neverovatno što je ona istih godina kao i ja.
Upoređivanje pothranjuje zavist i sputava vas u vašem manifestovanju. Pokreće ograničavajuća

uverenja, potcenjivanje sopstvene vrednosti i nesigurnost koja živi neizlečena u nama. Kada
poredimo sebe sa drugima ne činimo ništa drugo sem što se udaljavamo od puta kojim smo
krenuli i crpi vaše dragoceno vreme i energiju.
Ukoliko želite da postanete najbolja verzija samoga sebe i ako želite da manifestujete svoj
najbolji život, uradite ovo: ostanite u svojoj traci i zadržite laserski oštar fokus na sopstvenom
putovanju. Razmišljajte o tome na ovaj način: zamislite da se trčite sprint na 400 metara, pa ako
budete gledali u osobu koja trči pored vas, nema nikakve sumnje da ćete posrnuti, zaostati i
prokockati svoje vreme. Dakle, da biste istrčali sprint za najbolje moguće vreme, morate da
držite pogled na ciljnoj liniji i da ne gledate, čak ni na sekundu, u bilo koga drugog.
Na jednoj od mojih radionica, dama iz publike, koja je želela da pokrene sopstvenu kompaniju za
proizvodnju posteljine, postavila mi je pitanje. Bila je uplašena jer je osećala da je tržište
zasićeno i zbog toga se plašila da neće uspeti, jer šta ako ne može da se poredi sa drugim
brendovima u istoj oblasti? Rekla sam joj: „Činjenica da je tržište zasićeno znači da za nečim
postoji prilična potražnja. Smatrajte to dobrim znakom. Zatim se ne fokusirajte, ali ne na pokušaj
da se uporedite sa bilo kojim drugim brendom, već da na to da pronađete ono što vaš brend čini
toliko autentičnim i ono u čemu nudi nešto sasvim drugačije i jedinstveno.“
Nedavno sam iskusila sopstvenu verziju iste stvari. Gledala sam naloge na društvenim mrežama
renomiranih trenera i govornika, onih kojima se lično divim, i počela sam da primećujem da je
pretežna većina njihovog sadržaja fokusirana na njihovu poruku. Na njihovim stranicama je bilo
malo čega o njihovom ličnom životu ili načinu na koji vode svoj život, ali su umesto toga nudili
stalan izvor inspirativnog sadržaja, sa savetima za samorazvoj, govorima i video zapisima.
Počela sam da upoređujem svoju stranicu sa njihovom. Pomislila sam, o, ne, moja je stranica
tako lična. Delim toliko o svom načina života, modi, nezi kože. Da li me to čini manje
kredibilnim? Da li će me ljudi shvatiti manje ozbiljno kao stručnjaka za manifestovanje ili
trenera za samorazvoj? Da li treba da promenim ono što delim? Morala sam da se podsetim da
nisam ovde da bih bila kao bilo ko drugi; Ovde sam samo da bih bila samo ja i ono što jesam, i
verujem da je to dovoljno. A što se mene same tiče, ja volim da delim svoj život - ne bih želela
da odustanem od toga - i nadam se da na taj način mogu da pokažem da samorazvoj i moda,
velness, popularna kultura, putovanja i nega kože mogu da idu ruku pod ruku. Svi mi
dozvoljavamo da poređenje u nama izazove sumnju u same sebe, ali možete da odaberete da li
ćete dozvoliti da to podstakne zavist ili da osnaži vašu perspektivu.
S takvom brzinom smo skloni da sebe upoređujemo sa drugima, ali da li ikada upoređujemo
druge ljude u našim životima jedne sa drugima? Samo razmislite o ljudima koji su vam najbliži,
ili o ljudima koje ste gore naveli, a kojima ste inspirisani. Da li ste ikada pomislili da volim svoju
najbolju drugaricu, ali ona nije tako otvorena kao osoba koja je moja druga prijateljica, pa bi
možda trebalo da je poštujem ili volim malo manje? Ne, naravno da ne; to bi bilo apsurdno.
Volite ovu prijateljicu zbog njene divne jedinstvenosti, zbog njenih nijansi, zbog toga ko je u
svojim najboljim i najgorim danima. Tako bi trebalo da razmišljate i o samima sebi.
Konačno, ovo je istina: šta god da bilo ko drugi radi, to nije predmet vaše brige. Jedino poređenje
koje bi trebalo da pravite jeste ono u kom ono što ste danas poredite sa onim ko ste bili juče i ko
želite da budete sutra. Vaš posao nije da budete više kao neko drugi, već da budete najbolji što vi
sami možete da budete. Tako koristite svoju magnetnu autentičnost i u svoj život privlačite ljude
i stvari istinski usklađene sa onim što vi zaista jeste.
SEDMI KORAK
VERUJTE UNIVERZUMU
„Ja ne jurim, ja privlačim.“
NEPOZNATI AUTOR
PREGLED NA S TEP
- Verovati univerzumu znači da znate šta želite, a zatim imate nepokolebljivu veru da će se
to manifestovati u vašem životu.
- Ovo poverenje jeste „osećaj znanja“. Ne znate kako; samo znate da će se dogoditi.
- Nepokolebljivo samopouzdanje je magnetno. Manifestovanje se ne odnosi na kontrolu;
reč je o predaji.
- Morate da odustanete od čekanja i ne dozvoliti da nestrpljenje ometa božansko vreme.
- Poverenje je lepak koji drži sve korake manifestovanja zajedno.
Da bismo na kraju prizvali u svoj život ono što želimo da manifestujemo, ne smemo da ostavimo
mesta za sumnje ili neizvesnosti. Moramo da upregnutemo svu svoju veru i poverenje u
univerzum i da dozvolimo tom magnetskom samopouzdanju da podstakne našu moć
manifestovanja.
Jedan od načina na koji možemo da počnemo da gradimo to poverenje, od ovog trenutka, jeste da
priznamo i prepoznamo da smo se svi već manifestovali na ovaj ili onaj način tokom celog
života. Način na koji smo razmišljali, ponašali se i ponašali uticao je na naše iskustvo; biclo je u
vašem životu trenutaka kada ste, nenamerno vežbajući sedam koraka, privlačili obilje u svoj
život, a bilo je i onih trenutaka u vašem životu kada ste se budili u užasnom raspoloženju i kada
vam ništa nije polazilo od ruke.
VEŽBA
Želela bih da razmislite o onim trenucima u svom životu kada ste mogli da prepoznate,
gledajući unazad, da ste nesvesno manifestovali. Možda je to bilo vreme kada ste apsolutno
znali, bez ikakve sumnje, da ćete dobiti taj posao. Ili je to možda bilo vreme kada ste razmišljali
o starom prijatelju a onda ste na njega slučajno naleteli sledećeg dana. Možda je to bilo vreme
kada ste rekli samo: ‘Ne mogu da verujem kakva je ovo slučajnost’, a tek sada vidite da to uopšte
i nije bila slučajnost, već da vam se univerzum odazvao – prikrivenim manifestovanjem.
Pokušajte da se prisetite što više primera.
Prilike u kojima sam u svom životu nesvesno manifestovao
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
................................................................
Dok gledate ono što ste napisali, dozvolite da taj osećaj vere i poverenja u univerzum ojača. Sada
možete da vidite, iz sopstvenog iskustva, da univerzum uvek sluša, gleda i reaguje na ono što
radite.
PREPUŠTANJE
Prepuštanje je veoma važan deo ovog koraka i celog procesa manifestovanja. Prepustiti se znači
odustajanje od kontrole, prihvatanje i dozvoljavanje da se stvari odvijaju baš kako bi trebalo. To
je suprotnost pokušajima da se nešto radi na silu ili očajničkoj želji da se nešto otelotvori. Za
mene je prepuštanje na visokoj vibraciji, dok je kontrola na niskim vibracijama. Uvek
razmišljam o tome na ovaj način: da li ste ikada ušli u auto možda donekle frustrirani, i
pokušavši da povučete pojas kako biste se vezali, cimnuli ste malo jače, trudiili ste se malo
previše - i sigurnosni pojas se jednostavno blokirao, ni da makne. Morate da se opustite; morate
da pojas lagano povučete nadole, sasvim polako, bez sile, i tek tada će se on osloboditi tako da
možete da gurnete kopču pojasa na mesto. Isto je i sa manifestovanjem. Što više pokušavamo da
silom stavimo stvari na mesto, to više ometamo energetski tok. Prekidamo božansko vreme i
oduzimamo to visokovibraciono poverenje i veru koji će nas na kraju odvesti tamo gde želimo da
idemo.
Kako da naučimo da se prepustimo? Mi to praktikujemo svakog dana. Sve vreme razgovaram sa

Vejdom o konceptu prepuštanja jer je on usred sopstvenog samorazvojnog puta. Rekao mi je da
je učenje o prepuštanju jedno od najdubljih i najtransformativnijih iskustava u njegovom životu.
Pitala sam ga: „Ali čemu se ti prepuštaš?“, a on mi je odgovorio: „Prepuštam se onome što
jeste.“
Zamolila sam Vejda da proširi ovo što je rekao i on je to ovako proširio: „Što se dublje
prepuštam onome što se zapravo dešava u bilo kom trenutku, osećam se mirnije. Često
razmišljam o jednoj od četiri Budine plemenite istine kada radim na prepuštanju - da je želja
uzrok patnje. Samom sebi ovo objašnjavam: svaki put kada imam bilo kakva očekivanja ili
preferencija u vezi s onim kako bi stvari trebalo da se odvijaju ili da budu, pripremam se za
razočaranje. Jer, naravno, život se neće odvijati baš kako ja to očekujem. Čuo sam da je
svojevremeno Rasel Brand rekao da je svako „očekivanje samo druga reč za fantaziju“. Prema
tome, sada pokušavam da obratim pažnju svaki put kada samog sebe uhvatim kako konstruišem
fantaziju o tome kako ja smatram da bi stvari trebalo da budu, i umesto toga pokušavam da se
opustim u onome kakve stvari zaista jesu. Svoju energiju usmeravam na to da budem sasvim
prisutan u onome što jeste. Smatram da što više ovo praktikujem, to mi je lakše da verujem
univerzumu. Stalno otpuštam očekivanje da se život odvija na bilo koji specifičan način, i samo
pokušavam da prihvatim i prigrlim ono što jeste. Ovo me nimalo ne udaljava od onoga što želim
- naprotiv, približava me. A to znači da je moje putovanje do tamo ispunjeno znatno dubljim
osećajem radosti. To znači da dobijam mogućnost da budem u miru sa samim sobom šta god da
se desi, jer sam zaista napustio svoja očekivanja o tome kakav bi moj život trebalo da bude.
Život je kao reka; umesto da morate da kontrolišete svaki preokret, radije prihvatite putovanje
tokom koji vas nosi i zahvalite se što vas univerzum vodi pravim putem.’
Počnite da vežbate prepuštanje svakoga dana i pokažite svoju nepokolebljivu veru u univerzum
opuštajući se i prihvatajući ono što jeste. Počnite tako što ćete postati akutno svesni svojih
očekivanja. Sledeći put kada uhvatite sebe kako smišljate priču o tome kako bi stvari trebalo da
se odvijaju ili da budu, zastanite, duboko udahnite i otpustite je. Slično tome, ukoliko ste
razočarani ili uznemireni što se nešto dogodilo na način na koji niste očekivali, odvojte trenutak
da zastanete da biste to prihvatili, zatim duboko udahnite i prepustite se iskustvu. Prelep
nusproizvod praktikovanja prepuštanja na ovaj način jeste u tome što takođe negujete taj
visokovibracioni stav zahvalnosti, jer se vaš fokus pomera na ono što imate (ono što jeste), a ne
na ono što vam nedostaje (ono što nije).
OVO JE MANTRA KOJU VOLIM DA PONAVLJAM PONEKAD, KADA MI JE POTREBNA

POMOĆ U PREPUŠTANJU: DOZVOLJAVAM DA SE STVARI ODVIJAJU KAKO BI
TREBALO BEZ IKAKVIH OČEKIVANJA. '
Bilo da smo toga svesni ili ne, svi imamo skup ličnih preferencija i očekivanja koja diktiraju
način na koji želimo da nam se život odvija. Već smo u mislima odlučili kako bismo želeli da se
ponašaju naši partneri i prijatelji, kako želimo da napredujemo u svojoj karijeri i kako želimo da
nas drugi vide. Razmislite o tome na ovaj način: da li ste ikada otišli na „ozbiljan razgovor“ sa
partnerom ili kolegom? Pre nego što ste ih upoznali, koliko ste puta u mislima odmotali
zamišljeni film o tome šta biste rekli, kako biste odgovorili i tako dalje? A sada razmislite koliko
se često takvi razgovori u stvarnosti odvijaju kako ste to vi zamislili?
Upravo to radimo i kada krećemo na putovanje manifestovanja; na primer, recimo da želite da

manifestujete svoj posao iz snova. Savršeno vam je jasno koji tačno posao želite, verujete da ste
ga dostojni i osećate se kao da ste uradili sve ostale korake. Ali duboko u sebi ste takođe odlučili
i kako tačno želite da se stvari dogode; na putu do posla iz snova ne želite da se nosite sa previše
intervjua za posao, s bilo kakvim odbijanjem, ne želite da žrtvujete svoj stil života u kom ste
stalno na nekoj zabavi i sasvim sigurno ne želite da predugo čekate pre nego što do te ponude za
posao dođe. Sve ove preferencije i očekivanja univerzumu pokazuju samo to da uopšte niste
voljni da se odreknete kontrole. Kada put do vaše manifestacije ne ide onako kako ste očekivali,
gubite veru i znatno je veća verovatnoća da ćete sasvim odustati od svojih ciljeva.
Kada niste zaista spremni da se prepustite, univerzumu šaljete poruku da ste još uvek ograničeni
sopstvenim strahovima i sumnjama.
Stalno očekivanje u vezi s tim kako želimo da se naša budućnost odigrava sprečava nas da
prihvatimo ono što jeste. Propuštamo toliko lepih iskustava, jer smo sasvim uhvaćeni u
razočaranju zbog neispunjenja naših očekivanja. Na primer, zamislite da tokom vašeg letovanja
stalno pada kiša iako ste očekivali sunce svakog dana. Kada se to dogodi, propuštamo radost
jednostavnog boravka na novom mestu bez stresa na poslu. Moramo da prihvatimo ono što jeste
da bismo mogli da prihvatimo život, da budemo prisutni u sopstvenim iskustvima i kako bismo
lakše jahali na talasima života.
Da bismo istinski verovali univerzumu, moramo da budemo u stanju da otpustimo sve

načine na koje bismo želeli da se stvari dešavaju, kao i sva očekivanja o tome kako bi život
trebalo da se odvija. Moramo da imamo nepokolebljivu veru da će ono što želimo da
manifestujemo doći do nas, dok se prepuštamo putovanju koje će vas tamo odvesti.
Nekim ljududima se ideja prepuštanjaje i dalje može činiti kao kontraintuitivna u odnosu na
proaktivnu prirodu manifestovanja. Da razjasnimo, manifestovanje znači da znate šta želite, a
zatim da to otpustite. Od vas se ne traži da se iz dana u dan fokusirate na svoje ciljeve, a ni ne
morate, jer nakon što ste kreirali svoje table vizije i redovno vežbate meditaciju vizualizacije,
vaša podsvest će se pozabaviti radom na tome da vas dovede tamo. Ono što treba da radite, iz
dana u dan, jeste: uskladite svoje ponašanje sa svojom budućnošću, radite na unutrašnjem
isceljenju negujući ljubav prema sebi, uronite u zahvalnost i u to da postanete najbolja verzija
sebe koja možete da budete. Fokusirajte svoju pažnju na cilj, a ne na putovanje do njega.
Prepuštanje može da podrži skoro svaki korak na putu manifestovanja. Prvi korak: budite jasni u
svojoj viziji, traži od nas da se prepustimo beskonačnim mogućnostima kada identifikujemo
kako bismo želeli da se osećamo u svom životu I kako bismo da on izgleda. Ne možemo tada da
razmišljamo o tome kako će se to dogoditi? Koliko je to realno? Ne, moramo da se odreknemo
svih neverica i da se usuditmo da sanjamo. Drugi korak: uklonite strah i sumnju traži od nas
da se prepustimo svom putovanju isceljenja. Moramo da verujemo da ćemo, ukoliko sebi
pružimo prostor i vreme da procesuiramo svoje traume iz prošlosti, i ako to učinimo otvoreno I
spremni da budemo ranjivi, ukloniti blokade što će nam pomoći da otključamo obilje
univerzuma. Treći korak: uskladite svoje ponašanje, traži od nas da se prepustimo dok izlazimo
iz zone sopstvene udobnosti, i da daleko od sebe odbacimo oprez dok preuzimamo rizike
potrebne kako bismo dostigli sledeći nivo. Četvrti korak: savladajte izazove univerzuma traži od
nas da se potpuno prepustimo kako bismo prihvatili da stvari koje nisu uspele nisu ni bile
namenjene nama. Moramo da verujemo da kada stvari krenu nizbrdo, one zaista za sobom
povlače i sve ostalo. I moramo da se prepustimo dok otpuštamo sve što nam više ničemu ne
služi. Peti korak: prigrlite zahvalnost (bez ograničenja) traži od nas da se prepustimo sadašnjosti
kako bismo mogli da cenimo sve što već imamo i da utonemo u taj visokovibracioni osećaj
uvažavanja. Šesti korak: pretvorite zavist u inspiraciju, traži od nas da se odreknemo svoje
sklonosti da se upoređujemo i da verujemo da će to što ostajemo u sopstvenoj traci odvesti baš
tamo gde želimo da idemo. I ovaj, Sedmi korak: verujte univerzumu, traži od nas da se
prepustimo daljem razvoju našeg života.
EPILOG
MANIFESTOVATI:
učiniti da se nešto dogodi
Kad god me pitaju: „Šta je tačno manifestovanje?“, kažem: ‘Manifestovanje predstavlja

sposobnost da koristite moć svog uma kako biste promenili i kreirali stvarnost koju
doživljavate. To je praksa samorazvoja u skladu sa kojom treba živeti.’ Za mene je
manifestovanje sveobuhvatni vid samorazvoja i obuhvata sve ostale oblike samopomoći i
unutrašnjeg isceljenja. Upravo zato verujem da može da pomogne, osnaži i transformiše život
svake osobe koja to praktikuje.
Manifestacija nije neko mistično neuhvatljivo bajanje akavom je neki smatraju. Nije reč samo o
o pozitivnom razmišljanju ili vizualizaciji onoga što želite. Nije reč ni o stalnoj potrazi za nečim
većim, boljim ili samo još više od svega. To nije ni ritual kom posvećujete dvadesetak minuta
dnevno. Manifestovanje je način življenja. Reč je o otključavanju najmoćnije, magnetične i
najpouzdanije verzije sebe koja postoji, tako da možete da učinite da se stvari dešavaju.
Reč je se o tome da se u svom životu osećate najbolje što je moguće. To uopšte nije magija,
iako su rezultati takvi da se osećate baš tako - magično.
Zapamtite: ovi koraci ne slede jedan za drugim, oni su istovremeni. Svaki korak hrani i podržava
ostale. Dozvolite im da postanu vodič koji će podržati to kako vladate sobom i sopstvenim
životom.
UČINITE DA O ŽIVLJENJU VAŠEG NAJBOLJEG ŽIVOTA NEMA PREGOVORA
Kada ste kristalno jasni u vezi sa tim kakava osoba želite da budete i kada ste proaktivni u
pretvaranju svojih snova u stvarnost tako što ćete preuzimati rizik, izaći iz zone sopstvene
udobnosti, posvetiti se svom putu isceljenja i negovati ljubav prema sebi u svemu što činite, o
manifestovanju vašeg najboljeg života ne bi trebalo da bude pregovora. Kada pričate o svojoj
budućnosti, ne ostavljajte mesta sumnji. Ne postoji 'ako', postoji samo 'kada'. Ne zaustavljajte se
dok ne stignete tamo. Ako se jedna vrata zatvore, otvoriće se druga. Neko ko mi je veoma drag
uvek mi je govorio: 'Postoji milion načina da se stigne do neke tačke', što znači da ako nije
uspelo kada ste pokušali prvi put ili kada ste krenuli putem koji ne vodi tamo gde želite da
budete, pronađite drugu rutu, pokušajte na neki drugi način. Nikada nemojte da se zadovoljavajte
životom koji je manji od onoga što zaista želite i zaslužujete.
Živim i dišem ovih sedam koraka; unosim u apsolutno sve što radim i osnažuju me da živim
život bogat zadovoljstvom, ispunjenošću, radoćšu i izobiljem. I
Nadam se da nakon čitanja mojih MANIFESTUJ knjiga možete da razumete koliko za vas zaista
ne postoje granice i koliku moć nosite u sebi. Nadam se da ste počeli da otkrivate svoje
najautentičnije ja i da ćete početi da zaceljujete sve one povrede koje vam je život naneo. Nadam
se da ćete početi da zaista verujete u istinu: da ste dovoljni, da ste uvek bili dovoljni i da
zaslužujete da živite život zbog kog svakog jutra iz kreveta ustajete u novi dan s
ushićenjem. Dostojni ste sve sreće, ljubavi, uspeha i obilja koje univerzum može da ponudi.
Zaista bih volela da sam sebi u mladosti mogla da kažem ovo što sada govorim vama:
ŽIVOT JE DIVAN I IMAŠ MOĆ DA GA UČINIŠ TAKVIM .

Manifestuj, Zaroni Dublje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Manifestuj, Zaroni Dublje

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Manifestuj, Zaroni Dublje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MANIFESTUJ: ZARONI DUBLJE

Vodič za otključavanje vašeg neograničenog potencijala

KLJUČNI POJMOVI MANIFESTOVANJA

PREGLED PRVOG KORAKA

LJUBAV I VEZE DOM/

1. Da li bih mogao da sanjam veći san?

Kreiranje vaše table vizije

2. Izaberite svoj medij

3. Odaberite svoju vremensku liniju

Možete da izaberete da napravite šestomesečnu, jednogodišnju ili čak petogodišnju tabluoču

1. Odvojite svoj život u kategorije1

Lični razvoj (tj. vaš lični rast/kako želite da se osećate)

2. Dizajnirajte svoj život

3. Odložite tablu vizije

VAŠ SAVRŠEN DAN

MOJ SAVRŠEN DAN

1. Šta su bila vaša sećanja?

2. Kako se osećalo vaše mlađe ja u to vreme?

3. Koje ste nežne reči uputili svom mlađem ja ?

NAPOMENA O RADU S UNUTRAŠNJIM DETEOM I O PONOVNOM RODITELJSTVU

ISKUSITE SVA OSEĆANJA

MORAMO DA STEKNEMO NAVIKU EMOCIONALNOG IZRAŽAVANJA I

Kada god je neko blokiran u svom manifestovanju, podsećam ga na najvažniju lekciju

„Sadašnji trenutak je najbezbednije mesto na kom možete da budete.“

OČEKIVANJE JE STRAŠNIJE OD STVARNOSTI

Otpuštanje: ritual otpuštanja u vreme punog meseca

KULTIVIŠITE I PRAKTIKUJTE LJUBAV PREMA SEBI SAMIMA

- Ljubav prema samome sebi jeste pokretačka snaga manifestovanja.

KAKO DA PRESTANEM DA STALNO TRAŽIMO SPOLJAŠNJU VALIDACIJU I DA

„Ne vidimo stvari kakave jesu, vidimo ih kakvi jesmo.“

Umesto da stalno tražimo odobrenje drugih, moraćemo da se zapitamo: da li nam se sviđa

1. Koji su mi izbori predstavljeni?

Oslobađajuće je i osnažujuće kada smo u stanju da verujemo i cenimo sopstvene odluke i

Prelazak sa spoljašnje na unutrašnju validaciju

Gde trenutno tražim spoljašnju validaciju?

Kako se osećam zbog ove validacije? (npr. voljeno/ dostojno/dopadljivo)

Kako da to pružim sam sebi?

„Prestanite da pokušavate da se dopadate svima; čak vam se ne dopadaju baš svi.’

Svi moramo da se pomirimo sa činjenicom da se nećemo svideti svima. Moja mama mi je

SAOSEĆANJE PREMA SEBI

Govorila sam u knjizi MANIFESTUJ o važnosti samoopraštanja i neosuđivanja a saosećanje

PRESTANITE DA BUDETE TAKO STROGI PREMA SEBI

Saosećajna poruka samom sebi:

KAKO BUDETE NAPREDOVALI NA SVOM PUTU MANIFESOVANJA I UNUTRAŠNJEG

VI STE CEO PAKET

ŠTA AKO LJUDI MISLE DA SAM AROGANTAN?

Hajde da promenimo narativ, hajde da prestanemo da samopouzdanje procenjujemo kao

PODIGNITE SVOJU VIBRACIJU ZA DVA MINUTA

Završite sledeće rečenice:

1. Tako sam zahvalan što...

2. Tako sam ponosan što...

Ništa ne može da zameni naporan rad, posvećenost i upornost.

Usklađivanje vašeg ponašanja podrazumeva razumevanje da ste u stalnom dijalogu sa

Da biste stvorili promenu, morate da budete ta promena.

Na našem putovanju manifestovanja moramo da se zapitamo: „Šta bih to trebalo da promenim

6. Kako se nosite sa izazovima/preprekama i stresom? Da li postoje neke specifične tehnike koje

7. Kako se osećate i ponašate u društvenim situacijama? Sa koliko samopouzdanja se

9. Kojim se ponašanjem/obrascima/navikama više ne bavite jer ste prepoznali da ne služe vašem