ВЛАДАВИНА АЛЕКСАНДРА ОБРЕНОВИЋА И

МАЈСКИ ПРЕВРАТ

 Александар Обреновић је рођен 14. августа 1876. године у Београду у породилишту

које је финансирао краљ Милан. Био последњи краљ из династије Обреновић.
 Његов отац, краљ Милан, био је унук Јеврема Обреновића, рођеног брата кнеза
Милоша. Рођен је у тадашњој кнежевини Молдавији, а због тешког детињства које
је тамо имао, старатељ му је постао Михаило Обреновић, ког је и наследио на
престолу.
 Мајка му је била Наталија Обреновић рођена Кешко, 1859. године у Фиренци. Отац
јој је био руски пуковник Петар Кешко, а мајка принцеза Пулхерија Стурдза од
Молдавије.
 Брак Александрових родитеља био је веома буран и несрећан, пун свађа и
размирица изазваних неслагањем карактера, али и неслагањем око начина на који
треба водити земљу. Краљ Милан био је окренут Аустроугарској, док је краљица
Наталија била проруски оријентисана.
 Краљ Александар се школовао се у париском лицеју где је стекао добро
образовање, а од страних језика говорио је француски и руски.
 Након једног од сукоба његових родитеља (краљ Милан је био неверан својој
супрузи), 1886. године, краљ Александар је са мајком напустио Србију и отишао у
Немачку. Међутим, када је краљ Милан открио где су, краљ Александар је враћен
код оца у Београд.
 Краљ Александар је постао владар са 13 година када је краљ Милан, 6. марта 1889.
године у Саборној цркви, абдицирао у његову корист.
 Уместо њега су државом управљали намесници. Период намесништва трајао је од
1889. до 1893. године, а у име Александра Обреновића владали су Јован Ристић,
Коста Протић и Јован Белимарковић.
 Након парламентарних избора одржаних у фебруару 1893. године радикали и
либерали су добили исти број гласова. Дошло је до тешке политичке кризе коју је
Александар разрешио тако што се прогласио пунолетним и извршио је државни
удар. У априлу исте године организовао је вечеру за министе и чланове
намесништва на којој је обзнанио да преузима краљевске прерогативе, да отпушта
владу Јована Ђ. Авакумовића, да разрешава намесништво и да даје мандат
радикалима.
 Неговао је добре односе са Грчком, а у пролеће 1896, по повратку из Цариграда,
посетио и грчки двор. На том, путу, после неколико векова, посетио је Свету Гору
и Хиландар, коме је претила опасност од Бугара. Том приликом хиландарско
братство је поклонио је краљу Мирослављево јеванђеље, оригиналну Немањину
повељу манастиру, и још неколико рукописа. Овом краљевом посетом и његовим
новчаним прилозима Хиландар је остао српски манастир.
 Почетком маја 1895. године са мајком је летовао у Бијарицу где је упознао њену
дворску даму Драгу Машин.
 Краљ Александар је искористио одсуство свог оца и тадашњег председника владе,
Владана Ђорђевића, и 8. јула 1900. године јавно је запросио Драгу Машин, ћерку
политичара Пантелије Луњевице и удовицу инжењера Светозара Машина, која је
од њега била старија 12 година и није потицала из краљевске породице. Иако су се
браку противили и његов отац (који је следеће године преминуо у Бечу) и Мајка,
која му је писала да је Драга блудница и нероткиња, краљ Александар је остао
непоколебљив.
 Александар Обреновић и Драга Луњавица су се венчали 23. јула 1900. године у
Саборној цркву у Београду, а кум им је био руски цар Николај Романов.
 Државни удари (краљ је 25. марта 1903. године извршио чак два државна удара у
размаку од само сат времена. Првим ударом је укинут Устав из 1901, распуштени
су Сенат и Народна скупштина. Затим је краљ новим државним ударом вратио у
живот стари Устав из 1901. године), љубавни скандали и краљичина лажна
трудноћа, лоше вођење и унутрашње и спољне политике довели су до тога да краљ
Александар у историји остане запамћен као један од најнепопуларнијих владара.
 Нарочито велики проблеми за краља Александра настали су непостојећом
трудноћом краљице Драге. На ово је први реаговао Царски двор у Петрограду и
није желео да прими краља и краљицу у обећану посету.
 У ноћи 29. маја (11. јуна) 1903. године, група завереника, под руководством
капетана Драгутина Димитријевића Аписа, извршила је мајски преврат. Краљ
Александар Обреновић и краљица Драга су убијени у спаваћој соби, тела су им
бачена са балкона. Ове крваве и драматичне ноћи још су убијени: председник владе
Димитрије Цинцар-Марковић, војни министар Милован Павловић, први ађутант
Лазар Петровић, оба краљичина брата Никодије и Никола Луњевица, који су својим
неодговорним и кавгаџијским понашањем можда највише револтирали младе
официре.

ВЛАДАВИНА АЛЕКСАНДРА ОБРЕНОВИЋА И
МАЈСКИ ПРЕВРАТ

 Краљевску власт за време Александровог малолетства вршило је намесништво.

Намесници су били Јован Ристић, Јован Белимарковић и Коста Протић. За ово
време четири радикалске владе управљале су државом по Уставу из 1888.
Намесничка власт је окончана када је краљ Александар државним ударом 1893.
збацио намеснике и пре времена се прогласио пунолетним.
 Десетогодишња Александрова владавина била је веома нестабилна. Извршено је
више државних удара, промењено је дванаест влада и три устава. Да би
радикалима стао на пут, 1894. вратио је стари Устав из 1869. године.
 На крају, од 1897. до 1900. завео је лични режим. У ово време, влада др Владана
Ђорђевића радила је на економском напретку Србије и јачању њене војске.
 Од 1897. краљ Милан се поново настанио у Србији
 Постављен је за команданта војске, где је модернизацијом и опремањем војних
јединица Србију припремио за будуће Балканске ратове. Међутим, опозиција је
била незадовољна присуством краља Милана у земљи. То ће кулминирати
покушајем његовог убиства. Напад је био неуспешан, а за Ивањдански атентат
оптужени су радикали.
 Питање женидбе краља Александра било је од велике важности јер је то значило
опстанак династије Обреновића. Али краљева изабраница, дворска дама његове
мајке Драга Машин, била је десет година старија, раније већ удавана и
нероткиња. Против овог брака били су сви. Да поправи утисак краљ је земљи
подарио Устав 1901. Међутим, углед династије већ је био пољуљан, а у
официрским круговима ковала се завера.
 После смрти краља Милана у Бечу 1901. године, официри су се окренули против
краља Александра. И расположење народа се погоршало, пошто је краљ после
мартовских демонстрација 1903. извршио још један државни удар. Завереници, под
вођством Драгутина Димитријевића Аписа, упали су у ноћи 29. маја 1903. у двор
и убили краља и краљицу, а тела избацили кроз прозор. На овај начин угасила се
династија Обреновића.
 Последице Мајског преврата:
1.Промена династије: на власт долазе Карађорђевићи,
2.Промена унутрашње политике: радикали постају владајућа станка, уводи
се праламентарна владавина,
3.Промена спољне политике: Србија се окреће Русији и силама Антанте.
