КРАЉЕВИНА СРБИЈА ОД МАЈСКОГ

ПРЕВРАТА ДО БАЛКАНСКИХ РАТОВА (1903 –

1912)

 После убиства краља Александра Обреновића и краљице Драге у Мајском преврату

1903. године, уследио је низ унутрашњих промена у Србији. На власт је поново
враћена династија Карађорђевић. Сазвано је Народно представништво – државно
тело које су чинили Народна скупштина и Сенат.
 Народно представништво је вратило на снагу устав из 1888. године. Над њим је
новоизабрани краљ Петар I Карађорђевић положио заклетву и у Краљевини Србији
поново је успостављен парламентарни живот. Народно представништво је
организаторе и учеснике Мајског преврата ослободило одговорности. То је
изазвало незадовољство појединих европских монархија.
 Враћање Устава из 1888. године, уз потоње мање измене, поново је активирало
политички живот Краљевине Србије. Политичка сцена претпрпела је промене.
Дотадашње Напредна и Либерална странка престале су да буду доминантни
политички чиниоци. Све већу снагу имала је Народна радикална странка, као и
група млађих интелектуалаца која се од ње одвојила и формирала Самосталну
радикалну странку (самосталци).
 Нови чинилац у политичком животу Србије представљала је и Српска
социјалдемократска странка, основана 1903. године. Значајан политички фактор
била је и организација Уједињење или смрт у народу позната као Црна рука.
Чинили су је официри и остали завереници, оргаизатори Мајског преврата који је
довео до смене династија. Међу њима најпознатији је био Драгутин Димитријевић
Апис.
 Најзначајнији политичар у Краљевини Србији после 1903. године постао је Никола
Пашић, вођа добро организоване Народне радикалне странке. Упркос поновном
активирању политичких странака, дошло је до велике нестабилности на српској
политичкој сцени;
 Промене на српском престолу догодиле су се у време када је Европа била подељена
између два војно-политичка савеза – Централних сила и Антанте. Добри односи са
Русијом, као и економска повезаност са француском, утицали су на то да
краљевина Србија буде наклоњенија Антанти. Велика Британија се противила
приближавању Србије Антанти, пре свега због начина на који је извршен Мајски
преврат, али и због чињенице да за убиство краља и краљице нико од побуњених
официра и завереника није одговарао. Дошло је до прекида дипломатских односа
између Србије и Велике Британије. Они су поново били обновљени 1906. године,
након решавања завереничког питања, односно смењивања и пензионисања дела
официра који су учествовали у Преврату. Овај догађај је знатно приближио
Краљевину Србију Антанти.
 Након 1903. године, односи Краљевине Србије и АУ се погоршавају. Првобитно
заоштравање односа између ових земаља било је трговинске природе. Користећи то
 што је увозила највећи део српских пољопривредних производа и стоке АУ је
вршила политички притисак на Србију. Један од њих било је наметање неповољног
трговинског споразума Србији, који она није хтела да прихвати. Због тога је АУ
1906. године затворила границу за српски ивоз, наметнувши Србији економску
блокаду. Тај догађај је био почетак царинског рата између ове две земље. Након
затварања граница, србија је свој извоз усмерила ка земљама Западне Европе.
Односи са АУ нормализовали су се тек 1911. године, када је између ових земаља
потписан нови трговински споразум, уз извесно попуштање северног суседа. Тиме
је Царински рат званично завршен. Победа у Царинском рату је за Краљевину
Србију значила самосталност српске привреде, развој индустрије и политичку
независност.
 Односи Србије и АУ додатно су се погоршали октобра 1908. године. Тада је на
основу Берлинског уговора из 1878. године, АУ прогласила анексију, односно
припајање БиХ. Користећи немире у Османском царству проузроковане
Младотурском револуцијом, као и неспремност чланица Антанте да због тога
ратују, АУ је припојила БиХ. Тако је отпочела Анексиона криза. Вест о анексији
изазвала је снажне ракције у Европи. Водеће земље Антанте, попут Француске,
Велике Британије и Русије, осудиле су овај догађај, али конкретне потезе нису
повукле. Анексија БиХ од стране АУ у Србији је дочекана са великим
незадовољством праћеним демонстрацијама. На врхунцу кризе када је АУ
запретила и ратом, странке у Србији су се ујединиле и формирале концентрациону
владу. На њеном челу се налазио Стојан Новаковић, а чинили су је представници
четири најјаче странке у српском парламенту.
 Чинило се да је рат између Србије и АУ веома близу. Ипак, због изостанка подршке
Русије и других чланица Антанте, српска влада је била принуђена да марта 1909.
године попусти и пристане на аустроугарску анексију БиХ, уз изјаву ”да овај
догађај не погађа српске интересе”. Тиме је формално окончана Анексиона криза,
али су односи између две земље и даље остали напети.
 КРАЉЕВИНА СРБИЈА ОД МАЈСКОГ
ПРЕВРАТА ДО БАЛКАНСКИХ РАТОВА (1903 –
1912)

 Доласком на власт краља Петра I Карађорђевића након мајског преврата 1903.

године, враћен је на снагу устав из 1888. године, чиме је оживело деловање
политичких странака;
 Поред дотадашње Напредне, Либералне и Народне радикалне странке, формира се
нова Самостална радикална странка, коју је формирала група млађих
интелектуалаца и Српска социјалдемократска странка, чији је оснивач и
председник био Димитрије Туцовић, која се залагала за права малобројне радничке
класе;
 Значајан политички фактор била је и организација Уједињење или смрт, у народу
позната као Црна Рука. Чинили су је официри и остали завереници, организатори
Мајског преврата; Међу њима најпознатији је био Драгутин Димитријевић Апис;
 Након Мајског преврата, долази до прекида дипломатских односа између Србије и
Велике Британије, због чињенице да за убиство краља и краљице нико од
побуњених официра и завереника није одговарао; односи су обновљени 1906.
године, након решавања завереничког питања, односно смењивања и пензионисања
дела официра који су учествовали у Преврату;
 Користећи то што је увозила највећи део српских пољопривредних производа и
стоке АУ је вршила политички притисак на Србију. Један од њих било је наметање
неповољног трговинског споразума Србији, који она није хтела да прихвати;
 Због тога је АУ 1906. године затворила границу за српски извоз, наметнувши
Србији економску блокаду. Тај догађај био је почетак тзв. Царинског рата између
ове две земље;
 Након затварања граница, Србија је свој извоз усмерила ка земљама Западне
Европе;
 Односи са АУ нормализовали су се тек 1911. године, када је између ове две земље
потписан нови трговински споразум, уз извесно попуштање АУ;
 Тиме је Царински рат био званично завршен, а победа је за Краљевину Србију
значила самосталност српске привреде, развој индустрије и политичку независност;
 Односи Србије и АУ су се додатно погоршали октобра 1908. године. Тада је на
основу Берлинског уговора из 1878. године АУ прогласила анексију, односно
припајање БиХ.
 Тако је отпочела Анексиона криза. Вест о анексији изазвала је снажне реакције у
Европи. Водеће земље Антанте, попут Француске, Велике британије и Русије,
осудиле су овај догађај, али конкретне потезе нису повукле;
 Анексија БиХ од стране АУ у Србији је дочекана са великим незадовољством
праћеним демонстрацијама. Чинило се да је рат између Србије и АУ веома близу.
 Ипак, због изостанка подршке Русије и других чланица Антанте, српска влада је
била принуђена да марта 1909. године попусти и пристане на аустроугарску
анексију БиХ;
 Почетком 20. века у Србији је сеоско становништво чинило чак 90% укупног броја
становника. Иако је већина људи живела на селу, у том периоду градови се убрзано
развијају;
 Привредни живот Краљевине Србије од 1903. године заснивао се углавном на
пољопривреди;
 Велики проблем српског друштва представљао је мањак високообразованог
становништва. Након Закона о основним школама из 1882. године, неписменост је
незнатно опала;
 Упркос лошој ситуацији по питању школства, значајан помак се догодио 1905.
године када је основан Универзитет у Београду, настао из дотадашње Велике
школе;