НЕЗАВИСНА СРБИЈА ЗА ВРЕМЕ КРАЉА

МИЛАНА ОБРЕНОВИЋА

 У првим годинама своје владавине Милан Обреновић се ослањао на Русију.

Међутим, после Берлинског конгреса, када је утицај Русије на Балкану ослабио,
владар Србије је одлучио да се окрене АУ-ој.
 Србија и АУ су 1881. године потписале трговински споразум по којем је Србија
добила олакшице за извоз производа, али је била трговински везана за АУ. Исте,
1881. године, Србија је са АУ потписала Тајну конвенцију, којом се обавезала да
неће водити спољну политику супротну интересима АУ, а посебно не у случају
БиХ. Заузврат, АУ је пристала да не прави сметње Србији док се шири ка југу.
Тајна конвенција је дуго била непозната широј јавности, јер је краљ Милан знао да
би одрицање од БиХ изазвало велико незадовољство у народу.
 Уз подршку АУ, кнез Милан је крунисан за краља 1882. године. Овим је Србија
уздигнута у ранг краљевине, чиме је значајно порастао углед владара и Србије у
свету.
 После стицања независности, уследио је развој политичког живота Србије. Године
1881. настају прве српске политичке странке. То су Либерална, Напредна и
Народна радикална странка. Либерална странка коју је предводио Јован Ристић,
залагала се за поштовање грађанских права и слобода под династијом Обреновић.
Напредна странка је била блиска Милану Обреновићу и двору. Залагала се за већу
улогу Народне скупштине у политичком животу, као и за поштовање грађанских
права и слобода. У њиховим редовима су били млађи и школовани политичари, као
што су Стојан Новаковић, Милутин Гарашанин и Милан Пироћанац. Народна
радикална странка, на челу са Николом Пашићем, залагала се за социјалистичке
идеје – социјалну правду, већа права сељака и шира овлашћења за локалне
самоуправе у Србији.
 Највећи противници краља Милана били су радикали. Они су најгласније устајали
против његовог управљања државом. Посебно су били незадовољни финансијском
политиком и великим државним расходима. Поред тога, краљ Милан је водио
раскалашан живот, посећујући бројне европске градове и одвајајући огромна
средства за та путовања. Чекао се повод за дизање буне против краља. Страхујући
од већих немира, српска влада је донела одлуку да се сељацима одузме застарело
оружје из претходних сукоба са Турцима. Због захтева за предају оружја, на истоку
Србије 1883. године избила је побуна, позната као Тимочка буна, када су радикали
позвали сељаке да не враћају оружје. Буну је угушила краљева војска; многи
побуњеници су затворени или чак осуђени на смрт. Као главне кривце за побуну,
краљ Милан је прогласио радикале и Николу Пашића. Да би избегао затворску
казну, Пашић је побегао из Србије.
 Одлукама Берлинског конгреса, Бугарска је била подељена на две области –
Кнежевину Бугарску и Источну Румелију. Оне су се 1885. године ујединиле у
јединствену бугарску државу. Краљ Милан је сматрао да је уједињење Бугарске
супротно одлукама Берлинског конгреса и да оно може да поремети однос снага на
Балкану. Због тога је, исте године, (1885), покренуо рат против Бугара. Недовољно
 припремљена српска војска је поражена у бици на реци Сливници 1885. године.
Захваљујући посредовању АУ, Србија није имала територијалне губитке након овог
пораза, али је њен углед, као и углед краља Милана Обреновића, знатно ослабио.
 Пораз на реци Сливници изазвао је у народу велико незадовољство усмерено према
краљу Милану. Због тога је српски краљ размишљао о повлачењу са престола. Како
би обезбедио престо за свог сина Александра, краљ Милан је у договору са три
политичке странке донео нови устаб 1888. године. Овај устав је био један од
најмодернијих европских устава тога времена. Почивао је на принципима
демократије и парламентаризма и гарантовао грађанска права и слободе.
 Непуна два месеца након доношења устава, почетком 1889. године краљ Милан је
одлучио да абдицира и препусти престо свом сину Александру.
 НЕЗАВИСНА СРБИЈА ЗА ВРЕМЕ КРАЉА
МИЛАНА ОБРЕНОВИЋА

 Како би се уредио скупштински живот, јавила се потреба да се оснују п

олитичке странке (1881).
 Најважније су биле: Радикална, Либерална и Напредњачка.
 Радикали, на челу са Николом Пашићем борили су се за увођење пар
ламентаризма, тј. да народна скупштина има законодавну власт и да би
ра председника владе.
 Либерали, које је предводио Јован Ристић, залагали су се за уређену з
аконодавну власт, слободу штампе и независност судства.
 Напредњаци су највише били по вољи краљу Милану, па су често бил
и на власти. На челу са Милутином Гарашанином борили су се за евр
опеизацију Србије. Донели су низ напредних закона: Закон о штампи, З
акон о судијама, Закон о слободи зборова и удруживања. У њиховим
редовима су били млађи и школовани политичари, као што су Стојан
Новаковић, Милутин Гарашанин и Милан Пироћанац.
 После Берлинског конгреса спољна политика Србије окреће се према А
устроугарској. Тајном конвенцијом кнез Милан се обавезао да Србија
неће правити никакве савезе без знања Аустроугарске. За узврат Аустр
оугари су подржали Милана да се прогласи за краља. На овај начин кра
љ Милан Први Обреновић Четврти подигао је углед Србије међу бал
канским државама.
 Модернизацијом војске краљ Милан је желео да одузме оружје од нар
ода и да га смести у војне магацине. Ова одлука довела је до револта на
рода и побуне у источној Србији. Подстрекачи побуне били су истакн
ути радикали са Николом Пашићем на челу. Буна је угушена, а преки с
уд у Зајечару осудио је око сто људи. Ови догађаји успорили су реформ
е напредњака, а влада напредњака Милана Пироћанца поднела је оста
вку. Следеће две године, краљ Милан је завео крајњи апсолутизам.
 Пловдивским превратом Кнежевина Бугарска и Источна Румелија су
се ујединиле. На овај начин биле су прекршене одлуке Берлинског конг
реса. Ово је био повод да краљ Милан Бугарској објави рат. Неспремна
српска војска била је поражена код Сливнице. Овај неуспех је окаљао
углед краља и наговестио његов скори пад. Уз помоћ Аустроугарске, те
риторија државе била је сачувана.
 Пошто је решио да напусти власт и умири своје политичке противнике,
краљ Милан је допустио да се донесе устав којим се уводи парламента
рна владавина.
 Видно разочаран због изгубљеног рата, због развода од супруге Натали
је и због несугласица са политичким противницима, на Дан Краљевине
22. фебруара 1889, Милан је добровољно предао власт своме сину.
 За време краља Милана Србија је крупним корацима напредовала: сте
кла је независност, добила територијално проширење, стајаћу војску,
савремен устав и уздигнута је у ранг краљевине.