UNIVERZITET „UNION NIKOLA TESLA“ BEOGRAD

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO

PRAKTIČAN RAD

PREDMET: Stručna praksa 2

TEMA: MALOLETNIČKA DELIKVENCIJA

PROFESOR: STUDENT:
Doc. Dr Vladimir Stanković Dejan Savićević, smer Pravo
. Br. indeksa I0537-20, grupa 3
TRSTENIK, JUN 2023.

1
Sardžaj
UVOD..............................................................................................................................................3
1. POJAM I SUŠTINA MALOLETNIČKE DELIKVENCIJE.......................................................................4
1.1 PRESTUPNIŠTVO....................................................................................................................4
2.VASPITNA ZAPUŠTENOST.............................................................................................................5
3.DRUŠTVENA NEPRILAGOĐENOST................................................................................................6
4.MALOLETNICI KAO SUBJEKTI PONAŠANJA...................................................................................7
5.OSNOVNI OBLICI PRESTUPIČKOG PONAŠANJA MLADIH I NJIHOVO DEFINISANJE.......................8
5.1.KRIMINALITET MALOLETNIKA...............................................................................................9
5.2.PREKRŠAJ MLADIH...............................................................................................................10
5.3.ASOCIJALNO PONAŠANJE MLADIH......................................................................................11
6.RECIDIVIZAM MALOLETNIKA.....................................................................................................11
7.VRSTE I SVRHA KRIVINIH SANKCIJA ZA MALOLETNIKE...............................................................12
ZAKLJUČAK....................................................................................................................................14

2
 UVOD

U ovom Praktičnom radu ćemo obraditi temu maloletničke delikvencije, koja je sve više razprostranjena.
Prvo ćemo objasniti pojam maloletničke delikvencije i šta je to prestupništvo, posle toga zašto i kako
dolazi do vaspitne zapuštenosti i šta iz nje proizilazi. Objasnićemo i temu maloletnika kao subjekta prava i
kriminalitet mladih. Takođe ćemo navesti i osnovne oblike prestupništva maloletnika i njihovo ponašanje.
Sve više ima maloletničke delikvencije i samo asocijalno ponašanje mladih dovodi do samog prekršaja ili
krivičnog dela pa ćemo videti i statistiku i na samom kraju ovog praktičnog rada videćemo koje su to
krivične sankcije za maloletne učinioce krivičnih dela i koja je njihova uloga.

3
 1. POJAM I SUŠTINA MALOLETNIČKE DELIKVENCIJE

Budući da ne postoji odredba pojma društveno neprihvatljivog ponašanja

mladih koja sasvim zadovoljava određene uslove, što ćemo u kasnijem izlaganju
bliže pokazati, neophodono je da se problematikom pojma i suštine takvog
ponašanja potpunije pozabavimo. Ali, pre nego što pokušamo da odredimo
pojmove pojave, potrebno je najpre razmotriti o kakvoj pojavi se radi i utvrditi
njeno mesto u sistemu drugih pojava. Nakon toga biće potrebno da se kritički
osvrnemo na neke definicije ovoga vida ponašanja mladih.
Nužno je, međutim da se još odmah opredelimo za jedan od izraza kojim se
može ova pojava makar i radno označiti. Ovo ne samo da bi smo olakšali dalja
izlaganja, već i zbog toga da bi smo prilikom analize pojedinih odredaba i izraza
mogli da pokažemo prednosti izraza za čiju se upotrebu zalažemo.
Od svih izraza, u socijološkoj, kriminološkoj i pravnoj literaturi, u najširoj je
upotrebi izraz „maloletnička delikvencija“odnosno delikventno ponašanje
mladih. Tom izrazu se,istina pripisuju različiti pojmovni sadržaji, u čemu će
posebno biti reči. Ovom stranom izrazu jezički sasvim odgovara naš izraz
„maloletničko prestupništvo“, odnosno „prestupničko ponašanje mladih“, koji
se takođe široko upotrebljava u našoj literaturi. I jedan i drugi od ovih izraza
imaju široku primenu i u svakodnevnom opštenju. Ima se čak utisak da se strani
izraz toliko odomaćio, da se češće koristi od izraza „prestupništvo“, što nema
semantičko opravdanje. U svakom slučaju, široka upotreba pomenutih izraza
znači izvesnu prednost u odnosu na druge, ali ostaje da se vidi da li mogu da
izdrže ostale kriterijume. Za sada je dovoljno istaći da izrazi prestupništva
odnosno delinkvencije, koje ćemo ovde u sinonimnom značenju korisiti,
naglašavaju bitno svojstvo takvog ponašanja- prestup, prekoračenje određenih
standarda ponašanja, kao i da izrazi „mladi“ i „maloletnici“ ukazuju na to da je
reč o ponašanju mladih članova društva.

4
 1.1. PRESTUPNIŠTVO

U ciju adekvatnog poimanja neke pojave potrebno je, najpre, utvrditi o kakvoj se
pojavi radi i kakvo je njeno mesto u sistemu drugih pojava. Maloletnička delikvencija u
svom elementarnom vidu ispoljava preko konkretnih oblika ponašanja pojedinaca. Na
tom nivou ona se, dakle, javlja kao individualna ili lična pojava i nosi sve odlike
ljudskog ponašanja.

Prestupničko ponašanje koje se , po pravilu izražava preko telesne aktivnosti, ima i

svoju psihičku stranu. Ona je izraz određenih motiva i preokupacija subjekta. Najčešće
je izazvano ili regulisano svešću. Posebno je medjutim, pitanja koji činioci ulovljavaju
takvo ponašanje pojedinaca. Kao i svako drugo ponašanje čoveka, i ova vrsta
ponašanja određena je dvema grupama činilaca: ličnim i spoljnim. Najbitnija je, svakako, deoba
ličnih faktora na urođene i stečene, a spoljnjih na prirodne i društvene. Čovek i njegovo ponašanje
proizvod, pre svega društvenih uticaja, i to kako istorijski uzeto tako i u pojedinačnom slučaju. „Sadržaj
njegovih životnih manifestacija određen je u prvom redu, društveno i zavisi od uslova socijalizacije i
društvenog razvoja uopšte, pa su stoga psihičke reakcije, motivacije i drugi procesi i svojstva ličnosti, koji
predstavljaju subjektivni „izvor“ “ delinkventnog ponašanja, uslovljeni prioritentno društvenim činiocima i
uticajima. U tome kontekstu uticaj biološke stuktrure se ispoljava na sprecifičan način, jer ona pruža
mogućnost za razvoj čoveka, za manifestovanje njegove psihologije i njegovih ponašanja, koji su
društveno determinisani.

2.VASPITNA ZAPUŠTENOST

Počnimo sa izrazom „vaspitna zapuštenost“, čija je upotreba dosta široka, kako u domaćoj ako tako i u
stranoj literaturi. Ona se najčešće upotrebljava u tesnoj vezi s pojmom maloletničke delikvencije, pri
čemu mu se daju brojna i vrlo iznijansirana značenja. Pa ipak sve te odredbe mogu biti svrstane u tri
osnovne grupe.

Prvu grupu čine definicije koje vaspitnoj zapuštenosti daju najšire značenje, podrazumevajući pod njom
sve oblike protiv društvenog ponašanja mladih. Vaspitna zapuštenost, prema ovom autoru, ima tri
stupnja ili faze, i to: vaspitnu ugroženost, vaspitnu zanemarenost i maloletničko prestupništvo. On
definiše svaku fazu, koje sve zajedno označava zajedničkim izrazomi pojmom vaspitna zapuštenost.

U istom značenju se upotrebljava „vaspitna zapuštenost“ i u mnogim službenim matrijalima kod nas. To je
slučaj i sa nekim zakonima, propisima i za vlasti socijalne zaštitte. Tako, na primer, Zakon o socijalnoj
zaštiti i službi socijalne zaštite RS Srbije vaspitnu zapuštenost tretira kao najširi pojam, za društveno

5
negativno ponašanje maloletnika. Prema čl.23, st.3. ovog zakona, vaspitno zapušteni se smatra maloletno
lice:

• Koje svojim ponašanjem narušava opšte prihvaćene društvene norme ponašanja(bežanje

od kuće i škole, skitnja i sl. )

• Koje čini prestupe inkriminisane propisima o prekršajima o javnog reda i mira i drugim
propisima,

• Koje čini dela inkriminisana propisima krivičnog zakonodavstva.

U drugu grupu ulaze shvatanja koja vaspitnom zapuštenošću označavaju samo one odlike
ponašanja koje nisu delikvencija, u smislu kršenja krivičnopravnih normi, već znače njen
prethodni stupanj, odnosno tzv. Predelinkventno ponašanje. H. Nunberg, koji vaspitnu
zapuštenost određuje kao „obrazac obiljnog antisocijalnog ponašanja“ koji ne znači kršenje
zakona, ali se „nalazi u neposrednoj opasnosti da postane delinkventno“.

Po trećem shvatanju, vaspitna zapuštenost se određuje kao „stanje “ u kome se nalaze pojedini
mladi ljudi. Ovo „stanje“ se, međutim, veoma različito shvata jedni pod tim podrazumevaju decu
koja zaostaju u svom razvitku na nekom ranijem stupnju i u izvesnom su smislu društveno
nezrela i neurotična deca. Drugi „stanjem ličnosti normalnih uslova za razvoj.“ Treći „stanjem“ u
kome se maloletnici „zbog telesne mane, nemoralnosti ili nehata svojih roditelja li iz drugih
razoga prepušteni sami sebi i nemaju pravilnog vaspitanja“. Izraz „zapuštenost“ jezički znači
zapustiti, zanemariti, nebrinuti, ne negovati nešto ili nekog. Saglasno s tim, „vaspitna
zapuštenost“ može značiti samo lišenost mladih vaspitne brige i delovanja.

6
 3.DRUŠTVENA NEPRILAGOĐENOST

Po jednom shvatanju društvene neprilagođenost se uzima kao opšti pojam za sve oblike
devijacija u ponašanju mladih. To znači da se ovim izrazom obuhvataju samo devijacije koje
znače kršenje krivičnopravnih normi. Društvena neprilagođenost se uzima u znatno užem
značenju i njome obuhvataju ponašanja koja u manjoj meri odudaraju od uobičajenog i u tom
smislu predstavljaju predznak ili prethodni stupanj delinkvencije.

Društvena neprilagođenost u svom osnovnom značenju predstavlja neuspeh određene ličnosti ili
grupe da se prilagode- adaptiraju na date društvene prilike i uslove. Indikatori toga neuspeha
mogu biti veoma različiti i ne mogu se svesti na ponašanja koja odudaraju ili su suprotna
pravilima ponašanja. Dalji značaj prigovor upotrebi izraza „društvene neprilagođenosti“, u smislu
antisocijalnog ponašanja mladih, odnosi se na njegovu relativnost s obzirom na različite
društvene zajednice i grupe, odnosno njihove uslove i procese. Neprilagođenost se objašnjava
nesposobnošću određenog, u ovom slučaju maloletnog lica da na društvena prihvatljiv način
akceptira svoju ulogu u društvu. Očigledno je dakle, da se ceo problem svodi na nesposobnost,
ne znanje, doživljavanje, odnosno psihičku stranu subjekta.

7
 4.MALOLETNICI KAO SUBJEKTI PONAŠANJA

Pojam „maloletnik“ je nastao i tesno je vezan za krivično pravnu problematiku protiv društvenog
ponašanja mladih. On se kako smo pomenuli, u krivičnom pravu određuje limitiranjem
starostnih granica uzrasta izvršilaca krivičnih dela. Pri tome se u nekim sistemima samo određuje
gornja granica, dok većina zakonodavstava, pored ove utvrđuje i donju starostnu granicu. Donja
granica, služi razgraničenju između maloletnika i dece, dok gornja odvaja maloletnike od
odraslih izvršilaca krivičnih dela. Tako, negde donja granica isključuje svaku odgovornost lica
ispod te granice, a negde samo isključuje primenu kazni iz opšteg kaznenog sistema.

Pomenimo i to da neka savremena zakonodavstva razlikuju pored maloletnika i odraslih

izvršilaca krivičnih dela, jedan poseban starostni segment kao „prelaznu fazu“ između
maloletstva i punoletstva. Da se maloletstvo u pravnim sistemima određuje, sa malim
izuzetkom, isključiivo na osnovu kalendarskog uzrasta-godina starosti.

Različito određivanje starostnih granica maloletstva trebalo bi da održava ranije ili kasnije
sazrevanje mladih u različitim sociokulturnim, klimatskim i drugim uslovima, što, međutim često
nije slučaj. Jer na utvrđivanje ovih granica deluju mnogi faktori političkog, kriminalnopolitičkog,
tradicionalno-istorijskog i drugog karaktera.

Pored toga, što je posebno važno, uvođenje kategorije mladih punoletnika gornja starostna
granica maloletstva postala je relativna i elastična. Zakonodavac, najme, obavezuje sudsku
praksu da u svakom pojedinačnom slučaju uvrđuje bio-psihičku i socijalnu zrelost izvršilaca
krivičnog dela tog uzrasta i u zavisnosti od nalaza određuje njihov krivično pravni tretman. Tamo
gde se pokaže da takva zrelost nije postignuta, primenjuju se krivično pravne odredbe propisane
sa maloletnike.

Predstavlja se pitanje opravdanosti fiksiranja i donje starosne granice maloletstva. Postoji više
razloga koji ovu granicu ozbiljno dovode u pitanje. Navešćemo samo neke. Visoko postavljena
donja granica (14 i više godina) ne odgovara stvarnom tempu sazrevanja mladih u mnogim
zemljama. U savremenim uslovima društveno-ekonomskog života mladih, u većini nacionalnih
zajednica vremenski znatno ranije sazrevaju nego što je to bio slučaj pre relativno kratkog
vremena. Povećanjem životnog standarda i veććem dostupnošću materijalne i duhovne kulture,
naročito sredstava masovne komunikacije ubrzani su procesi sazrevanja i učenja. Verovatno,
usled izvesnih protivrečnosti koje dolaze do izražaja u okviru tih procesa,kao i mnogih drugih
negativnih uticaja, sve je veći broj izvršenih krivičnih dela od strane mladih koje se nalaze ispod
granice maloletstva.

8
 5.OSNOVNI OBLICI PRESTUPIČKOG PONAŠANJA MLADIH I NJIHOVO DEFINISANJE

U literaturise najčešće sreće podela prestupničkog ponašanja koje razlikuje delinkventno i

preddelinkventno ponašanje. Delinkventno ponašanje se u tom kontekstu određuje kao svako
ponašanje koje je inkriminisano normama materijalnog krivičnog prava, dok je preddelinkventno
ono ponašanje koje nije krivično delo u smislu zakonskih inkriminacija, ali ima takav karakter u
etiološkom pogledu da, u koliko se blagovremeno ne reaguje, prerasta u delinkventno
ponašanje. Posebno interesantna podela koju predlaže dr K. Vodopivec. Ona najpre utvrđuje
širu skalu kategorije, odnosno oblika socijalno-patološkog ponašanja mladih „koji bi“ , kako kaže,
„trebalo da posebno zabrinjavaju društvo“. Svi ti oblici su zatim svrstani u četiri šire kategorije, i
to:

1. Radnje destruktivno uperene protiv integriteta drugih ličnosti, gde spadaju sl.
podkategorije:

a. Krivična dela protiv života i tela,

b. Krivična dela i teži prekršaji protiv javnog reda i mira (tuče, nasilničko i drsko
ponašanje, sprečavanje radnji, odnosno ometanje službenih lica u vršenje službene
družnosti i sl.) i

c. Krivična dela i prekršaji protiv dostojanstva ličnosti i morala (sa prinudom)

2. Radnje destruktivno uperene protiv vlasništva i materijalnih dobara drugih, gde spadaju:

a. Krivična dela protiv imovine,

b. Krijumčarenje vatrenog oružja. Valute, zlata, robe, droge,

c. Kockanje,i

d. Prostitucija

3. Radnje povlačenja, gde se ubrajaju,

a. Begstvo od kuće, nepohađanje škole i

b. Bezposličenje, skitničarenje

4. Radnje samouništenja, tj.destruktivne radnje prema samom sebi gde spadaju:

a. Alokoholomanije i narkomanije, kao i

b. Pokušaji samoubistva i samoubistvo

9
 5.1.KRIMINALITET MALOLETNIKA

Najteža vrsta prestupničkog ponašanja jesu prestupi krivično pravnih normi, koju sačinjavaju sva
ponašanja mladih koje su inkriminisana pozitivnim krivičnim zakonodavstvo. Kriminaitet mladih
predstavlja u izvesnom smislu bazu za reporodukciju kriminaliteta odraslih. Sve to ukazuje na
upotrebu i mogućnost određenih generalizacija. Međutim, kriminalitet mladih, odnosno
delikvenciju u užem smislu karakterišu mnoga specifična obeležja, koja dolaze do izražaja, kao u
fenomenološkoj i etiološkoj oblasti tako i u domenu društvenog reagovanja i tretmana mladih
izvršilaca krivičnih dela. Ta obeležja su, u osnovi, uslovljena bio-psihičkim karakteristikama
mladih i njihovim posebnim statusom u društvu. O tome će biti reči u narednim poglavljima
rada, zato ovde pomenimo samo najvažnija obeležja po kojima se ovo ponašanje pokazuje
osobenim u odnosu na kriminalitet odraslih. Jedna od bitnih odlika, kriminaliteta mladih jeste
relativno siromaštvo njegovih pojavnih oblika. Usled posebnog položaja mladih u društvu i
njegovim užim grupama, ne mogu se steći za izvršenje dobrog broja inkriminisanih radnji. Mladi
najčećše vrše imovinske i druge delikte sa naglašenom agresivnom crtom. Za njih je dalje
karakteristično da u daleko većoj meri nego punoletna lica vrše krivična dela udružena sa
drugim-u saučesništvu. Ponekad to odruživanje prerasta u čvrsto strukturiranje grupe- bande ili
gangove.

• Statistika
Prijavljeni maloletni učinioci:

• Broj prijavljenih maloletnika bio je najveći 1993. (6.316) a najmanji 2003.(2.415)

• Učešće maloletnika u ukupnoj masi prijavljenih lica je ispod 2,5%

• Struktura prijavljenog kriminaliteta maloletnika: dela koja vrše su uglavnom (70%)

imovinska.

• Uzrast: za svakom sledećom godinom raste njihovo relativno učešće u vršenju dela

• Pol: ispod 6% su devojke

Osuđena maloletna lica:

• Broj suđenih maloletnika bio je najmanji 1992. god. (1.656), a najveći 1994.god(3434)

• Udeo osuđenih maloletnika u ukupnoj masi u krvičnom postupku pravosnažno osuđenih

lica kreće se oko 6%

10
 • Mesto izvršenja krivično dela : preko 90% ih vrši krivino delo na teritoriji opštine u kojoj
žive

• Struktura dela: oko ¾ je osuđeno za dela iz oblasti imovinskog kriminaliteta, dakle u

daleko većem procentu od punoletnih lica

• Pokušaj, sticaj, saučesništvo: ispod 3% su izvršili delo u pokušaju; oko 90% ih je u

specijalnom, a oko 70% u višestrukom povratu

• Bračnost rođenja, porodične prilike: od podataka koji se odnose na lične podatke o

Maloletnicima, značajno je da je više od 90% osuđenih lica mlađih od 18.god rođeno u
braku, da je skoro 95% živi sa roditejima.

• Zanimanje roditelja: otac im je najčešće radnik a majka domaćica

• Državljanstvo i nacionalnost: skoro 98% su domaći državljani a ¾ ih je izjasnilo kao

Srbi.

5.2.PREKRŠAJ MLADIH

Drugu grupu ili vrstu prestupničkog ponašanja čine povrede propisa o javnom poretku-prekršaji. To su
takva ponašanja mladih koja se kvalifikuju kao prekršaji i kod punoletnih lica. U pitanju su, dakle,
inkriminacije koje se, načelno gledano, u istoj meri odnose kako na mlade tako i na odrasle članove
društva.

O pojavno-fenomenološkom pogledu prekršajno ponašanje mladih se u najvećoj meri svodi na prekršaje

protiv bezbednosti drumskog saobraćaja i prekršaje protiv javnog reda i mira, dok ostale vrste prekršaja
mladi ili ne vrše ili ih vrše u simboličnom obimu. Mladi vrše mnoge prekršaje počev od nepropisnog
prelazka ulice pa sve do bavljenja prostitucijom u vidu zanata. Od prekršaja sa vraćenih propisa posebnu
pažnju privlače: vožnja motornog vozila bez vozačke dozvole, vožnja tehnički neispravnih vozila.

Iz grupe prekršaja protiv javnog reda i mira po svojoj štetnosti se izdvajaju: tuče, nasilnička, bezobzirna i
nepristojna ponašanja, zatim skritnja, bezposličenje, prostitucija, kocka, odavanje pijanstvu i sl. U
kriminološkoj literaturi prekršajno ponašanje se često i definiše kao preddelinkventno ili „opasno stanje“
time se hoće reći da, ukoliko se blagovremeno i adekvatno ne reaguje, prekršajno ponašanje mladih po
sili njegovih determinanata „prerasta“ u teže oblike kažnjivih radnji- kriminalitet, predstavljajući tako u
izvesnom smislu uvod u vršenje krivičnih dela.

11
 5.3.ASOCIJALNO PONAŠANJE MLADIH

Posebni vrstu prestupničkog ponašanja mladih predstavljaju, kako smo rekli, ponašanja koja nisu pravna
inkriminisana ali su suprotno moralnim normama ponašanja i kao takva sankcionisana moralnim
društnim mnjenjem. Za označavanje ove kategorije ponašanja koristi se više izraza, kao što su nemoralna,
anitisocijalni, atipična...

Izvesni asocijalni postupci mladih su, po pravilu, prvi indikatori da njihov razvoj ne ide u željenom pravcu,
te uzroke toga treba na vreme ukloniti. U koliko do toga ne dođe, ovi početni oblici devijacija najčešće
prerastaju u teže oblike prestupništva. Asocijalno ponašanje mladih manifestuje se preko raznih oblika.
Takvi su bez sumnje, sledeći oblici ponašanja: drzak i podcenjivački odnos prema vršnjacima i starijima;
uporna neposlušnost i nepoštovanje autoriteta roditelja i vaspitača; bekstvo od kuće; bekstvo iz škole;
samovoljno napuštanje daljeg školovanja; uživanje alkohola i opojnih droga; spavanje po šupama,
tavanima, pod mostovima i sl.

6.RECIDIVIZAM MALOLETNIKA

U dužem vremenskom periodu, a mogu i oduvek, na području naše zemlje maloletne osobe (mladi i stariji
maloletnici) najčešće su počinili krivična dela protiv imovine, dok se na drugom mestu nalaze krivična
dela protiv života i tela. U pomenutoj monografiji se sastoje: Maloletnici u najvećem broju slučajeva
izvršio krivična dela protiv društvene i privatne svojine: u 1955. godini, odakle je, od svih krivičnih dela
prema optužbama 74,7%, dok su u 1956. godini procenjeni penje na preko 76%. Karakteristično je, s
obzirom na period koji se posmatra, da su krivična dela krađe izvršena oduzimanje stvarnih vrednosti
(obično: umirnice, slatkiši, sportski rekviziti), mada su evidentiranje i teške krađe (propuštanje udruženih i
preduzetih prodavnica, uzimanje novca i robe veće vrednosti). Skoro da je bila
redovna pojava da se za vršenje krađa udružuju u grupi (stariji i mladi maloletnici s punoletnim licima, ili
sa decom mladom od 14 godine). Kao razgovor za obavljanje krađe
maloletnici su najčešće naveli nedostatak materijalnih sredstava za zadovoljavanje svoje želje. Uzroci
ovog ponašanja i skretanja u kriminalu leže u tome da su zaboravljeni, do kojih obično dolazite kod
svojih maloletnika koji potiču iz deficijentnih roditelja (rastavljeni ili razvedeni roditelji, poremećaj
bračne zajednice) ili maloletnika koji su vaspitno ugroženi nakon toga ko je roditelj alkoholičar ili
osećajnik, ili majka živi nemoralno, te sam ambijent ugrožava njihov pravilan razvoj. Posle toga,
konstatuje se da ima i maloletnika kojima roditelji nisu posvećivali dovoljno pažnje (zapošljavanje,
druga obaveza) i to u kritičnom periode razvoja, zaboravljajući vaspitanje, tu su deca padala pod uticaj
ulice, prikaži primere iz loših filmova, rđave literature, loših primera starijih, želja za lakim životom, što
je, takođe, i korelacije sa podesnijim načinom vaspitanja u dobu puberteta. Zaključno, nedovoljan rad
prevencija i suzbijanja navodi negativne pojave kod maloletnika u samom početku razvoja, a zajedničko
i nepružanje će omogućiti roditelji i najmanjem maloletniku dovodi do toga da se on nađe obrazuje kao
mlade delikvente. Ako su učenici, slabog su učenja i vladanja i predstavljaju problem i za školu i za
roditelje.
Najveći broj maloletnika - izvršilac krivičnih dela potiče iz većih gradova - industrijskih centara:
Beograd, Niš, Novi Sad, Jagodina...

12
 7.VRSTE I SVRHA KRIVINIH SANKCIJA ZA MALOLETNIKE

VRSTE KRIVIČNIH SANKCIJA ZA MALOLETNIKE. Imajuci u vidu specifične karakteristike maloletnih učinilaca
krivičnih dela, naše krivično zakonodavstvo je prema ovoj kategoriji učinilaca predvidelo one krivične
sankcije koje po svojoj prirodi mogu najbolje odgovoriti specifičnostima maloletnih učinilaca. To su u
prvom redu vaspitne mere- koje predstavjlaju osnovnu vrstu krivičnih sankcija koje se mogu primeniiti
prema maloletnicima. Pored vaspitnih mera,zakonodavac je predvideo kaznu maloletničkog zatvora ali i
mere bezbednosti predviđene odredbom člana 79.Krivičnog zakonika.

Zakonodavac je prevideo da se prema mlađim maloletnim učiniocima krivičnih dela mogu izreči samo
vaspitne mere, a prema starijim maloletnim učiniocima pored vaspitnih mera kazna maloletničkog
zatvora dokse mere bezbednosti mogu izreći maloletnim učiniocima krivičnih dela pod uslovima koje
predviđa maloletnički zakon(čl.9 ZOMUKD).

Zakonodavac je takođe predvideo da se maloletnom učiniocu može samostalno izreći mera bezbednosti
obavezno prihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, dok je u izvesnom smislu ograničio
primenu mere bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara i mere bezbednosti obaveznog lečenja
narkomana, s obzirom da se ove mere bezbednosti ne mogu izreći uz vaspitne mere upozorenja i
usmeravanja.

SVRHA KRIVIČNIH SANKCIJA ZA MALOLETNIKE. Svrha krivičnih sankcija namenjienih maloletnim

učiniocima krivičnih dela je ona opšta svrha koja je propisana odredbom l.4 st2 Krivičnog zakonika, a koja
se sastoji u suzbijanju dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene krivičnim
zakonodavstvom. Međutim pored opšte svrhe pređviđene pomenutom odredbom svrha krivičnih sankcija
prema maloletni učiniocima krivičnih dela je i da se nadzorom, pružanjem zaštite i pomoći, kao i
obezbeđenjem opšteg i stručnog osposobljavanja utiče razvoj i jačanje lične odgovornosti,vaspitanje i
pravilan razvoj ličnosti maloletnog delinkventa, kako bi se obezbedili njegovo ponovno uključivanje u
društvenu zajednicu.

13
 ZAKLJUČAK

U ovom praktičnom radu smo obradili temu maloletničke delikvencije. Obradili smo teme kao što su
pojam i suština maloletničke delikvencije da je to delinkventno ponašanje mladih. Posle smo naveli šta je
to prestupništvo tj prestupničko ponašanje mladih i to smo rekli da je izraz određenih motiva i
preokupacija subjekta. Vaspitnu zapuštenost i društvenu neprilagođenost smo takođe objasnili u ovom
seminarskom radu, u naslovu maloletnici kao subjekti tu smo objasnili i naveli koja je gornja a koja donja
starostna granica starijih i mlađih maloletnika. Osnovni oblici presnupništva mladih i njihovo ponašanje
smo objasnili tako što smo objasnili koje to kategorije imamo i koja to krivična dela spadaju u te
kategorije, takođe kao podnaslov smo obradili i kriminalitet mladih i prekršaji mladih. Takođe smo
objasnili i teme asocijalno ponašanje mladih i recidivizam mladih i na kraju smo rekli koje su to sankcije
koje možemo da izričemo mlaloletnim učiniocima krivičnih dela. Takođe hteo bih da napomenem i ulogu
medija na maloletnike i sadržaj koji se prikazuje da i to utiče na maloletnike.

14