Knjiga 14

Nestor ostavlja ranjenog Mahaona u njegovom šatoru i odlazi u susret ostalim ranjenim ahejskim
komandantima pored brodova. Ljudi sagledaju bojno polje i shvataju užasne razmere svojih
gubitaka. Agamemnon predlaže odustajanje i otplovljavanje kući. Odisej ga okreće i proglašava
ovu ideju kukavičkom i sramotnom. Diomed ih sve poziva na liniju da okupe svoje trupe. Kad su
krenuli, Posejdon ohrabruje Agamemnona i daje dodatnu snagu ahejskoj vojsci.
Na Olimpu, Hera posmatra Posejdonove akcije i zadovoljna je. Ona planira da pomogne svom
bratu tako što će još više skrenuti Zevsovu pažnju sa Troje. Hera primećuje Zevsa na planini Ida,
koja gleda na Troju, i smišlja plan da mu odvuče pažnju kako bi pomogla Ahejcima iza njegovih
leđa.

Обрне поглед на поље златотрона богиња Хера

с врха Олимпске горе и у битки борце што
слави смотри рођеног брата и девера како се
жури знојав, те она у својој души радосна буде,
а на највишем врху планине вреловите Иде
примети Дива где седи, и мрзак јој у срцу буде.

Тад се у души: дови кравоока госпођа Хера

како би могла занети ум егидоноше Дива.
Ова се њој у души учинила најбоља мис'о:
лепо украсити себе и кренути дмах на Иду,
не би л' зажелео њено да загрли тело и не би л'
њу обљубити хтео, и она освежавним, слатким
очи му облила сном и будно му занела срце.

Hera odlučuje da se obuče u svu svoju raskosnu odeću i da očara Zevsa svojom lepotom. Sve je
osmislila i priprema se do najsitnijih detalja.
Ona se kupa, parfemiše svoje telo i oblači svoje najbolje haljine.
Posećuje Afroditu i prevari je kako bi joj dala začarani pojas u koji su utkane moći ljubavi i
čežnje, dovoljno snažne da izlude najrazumnijeg čoveka. To čini sa pričom da želi da započne
hemiju između Okeanosa, boga okeana, i boginje mora Tetide kako bi ih spojila, posto je njihov
odnos trenutno los.

А њој лукаво тад одговори госпођа Хера:

„Дај ми жудњу и љубав, о ћерко, чиме ти умеш
богове бесмртне све и смртне људе савладат'.
Идем да видим земљи многохраној крајеве
крајње и Океана, праизвор наш, и Тетију мајку,
 који су дижући мене у дому одгајили добро,
прихватив мене од Реје, муњобија када је Диве
под земљу и под море трепетљиво бацио
Крона. Идем да видим њих и бескрајни раздор
да стишам јер већ одавно неће да леже једно са
другим
ни да се љубе, јер гњев на њихну се обори душу.
Када бих срца им речима ја наговорити могла.

Hera zatim leti kod boga Sna i traži da za nju uspava Zevsa. San se u početku protiv tome. On se
priseća da je jednom izvršio isti zadatak za Heru i da ga je Zevs za to umalo strogo kaznio.
Međutim, Hera obećava Snu jednu od Harita (Milosti, Gracija) za ženu, mladu boginju Pasiteju
za kojom je San čeznuo i on pristaje da uspava Zevsa.

На то прозбори њему кравоока госпођа Хера:

„Зашто се, Сне, у души сећаш минулих згода?
Мислиш ли можда Див да муњобија штити Тројанце,
као што заштити некад у гњеву сина Херакла?
Него иди, и једну од Харита дражесних даћу теби,
ожени се њоме и својом је љубом назови, даћу ти
Паситеју, за којом једнако чезнеш."
Рече, и Сан радостан њој одговори ово:
„Дела се Стигом водом страховитом мени закуни,
једном се руком земље хранодавке прихвати сада а
другом блиставог мора, да нам буду сведоци богови
доњи сви што живе около Крона,
да ћеш ми заиста једну од Харита млађаних дати, дати
ми Паситеју, за којом једнако чезнем."
Рече, и послуша њега белорука богиња Хера, те се
како јој рече закуне и богове зазва
све што под Тартаром живе, а који се зову Титени. А
кад се заклела веће и светом се везала клетвом, одмах
с острва Лемна и Имбра обоје оду
маглом завијени и пут преваљиваху брзо.

U Ilijadi se bogovi posebno ističu da su nad ljudima, a ustvari im naliče i manama i vrlinama.
San je još jedan primer boga koji takođe ima jasne osobine ljudskog ponasanja, u ovom slucaju
je veoma potkupljiv. Isto tako činjenica da se Zevs može uspavati čini ga sličnijim čoveku, i tako
se pokazuje da Zevs ipak nema potpunu kontrolu nad sudbinom.
Hera leti na planinu Ida, gde je Zevs ustoličen. San se krije u blizini drvecu u obliku ptice,
čekajući da izvrši svoj zadatak. Čim Zevs ugleda Heru, poželi je i bude začaran i obuzet strašću.
Хера хитро се попне на Гаргар висок врхунац
 идске планине, а смотри је Диве, облака скупљач.
Како је виде, љубав му душу освоји мудру,
као онај дан кад је првим обљубио беше, када су
кришом од оца и мајке легли на одар.

Hera mu govori istu laž o pomirenju dva Titana kao i Afroditi, a Zevs joj kaže da ne žuri,
predlažući da umesto toga vode ljubav.
Zevsov zavodnički govor Heri je jedan od najneobičnijih u istoriji ljubavi i seksa.
Zevs u se udvara svojoj ženi nabrajajuci joj o svim svojim prethodnim seksualnim osvajanjima,
sto je cudna taktika.

На то њој одговори Диве, облака скупљач:

„Херо, времена биће и после да онамо кренеш,
и сад хајдемо лећи и љубав уживати слатку,
ниједна богиња још ми ни жена није у грудма
душу освојила тако и по мом се разлила срцу.
Ни онда кад сам за жену Икеиона горети стао,
која мудрога роди Пиритоја бозима равног,
ни кад Данају волех, Акрисија ћерку што лепе
имаше глежње и славног веома Персеја роди,
ни кад Фенику ћерку далеко славноме волех,
штоно Миноја роди и Радаманта божанског;
ни кад Семелу волех, ни јоште Алкмену у
Теби, штоно ми роди сина Херакла, смелог
јунака,
а Диониса, радост човечју, Семела роди,
ни кад волех Деметру, лепокосу богињу ону,
ни кад слављену Лету, ни саму тебе кад волех,
колико сада те желим, и жудња ме осваја слатка."

Hera pruža simboličan otpor, ali Zevs ih obavija u oblak zlata dok vode ljubav.
На то лукаво њему одговори госпођа Хера:
„Кронов страховити сине, та какву изусти реч
то? Ако се журиш да сада на врху Идске
планине легнеш у љубави са мном, одатле све
ће се видет'! Како би било да који од богова
примети вечних нас где заједно спимо и јави то
бозима свима?

А њој сабирач облака Див одговори ово:

„Не бој се, Херо, ни човек ни бог нас видети неће,
јер ћу нас таквим ја загрнути облаком златним
 да нас кроз њега не би ни Хелије мог'о да
види, који веома оштрим кроза све прогледа
оком!" Рече и Кронов син тад љубу загрли
драгу.

Nakon toga, San uzrokuje da Zevs zadrema.

Hera je u stanju da uspešno izvrši svoj plan, što ukazuje na to da su i drugi bogovi sposobni da se
umesaju u ljudske stvari, protiv Zevsove volje. Zevs nije u stanju da se odupre Herinim čarima,
pokazujući da moć seksualnosti moze da pokoleba čak i najmoćniju volju.
Ako Hera može da pomutiti Zevsovo rasuđivanje, njen trud je moćan kao i bilo koja odluka
doneta na bojnom polju.
Pitanja života i smrti u svetu smrtnika su često određena sitnim svađama u božanskim carstvima.
Ovde je odlučujući preokret u borbi rezultat Zevsove muskosti, Afroditine lakovernosti, kao i
Herine ogorčene nestašnosti.
S vremena na vreme, ova božanstva dokazuju da su daleko od toga da su uvek racionalna i
uravnotezena, vec da su ograničena mnogim istim emocijama i potrebama kao i ljudi.
Sve se desava preplitanjem između ljudske slobodne volje i volje bogova. Nijedan veliki pomak
se ne dešava u Trojanskom ratu bez neke vrste božanskog učešća.

San šalje vest Posejdonu da Zevs spava i da može da radi šta hoće i da sada ima slobodnu volju
da vodi Ahajce do pobede. Posejdon ih pregrupiše i podstiče Ahajce pa oni jurišaju na Trojance.
Hektor i Veliki Ajant se sukobljavaju. Hektor ne može da probije Ajantov oklop, ali Ajant baca
ogromnu stenu na Hektora, pogadjajući ga i skoro smrtno.
Time demonstrira njegovu smrtnost. Trojanci skoro potpuno zavise od Hektorove snage, jer ako
umre, nema ko da ga zameni.
Na kraju, snaga Ahejaca preovladava, a Trojanci su oterani nazad ka svom gradu.
Posejdonova volja je izvršena, a Ahejci su posebno zadovoljni, pošto su oterali Hektora i sprecili
ga da zamalo zarobi brodove.

Hera je žena (i sestra) Zevsa, što je čini kraljicom bogova. Za razliku od svog muža, koji radi na
obezbeđivanju trojanske pobede, Hera podržava ahejce zajedno sa Posejdonom koji joj je takodje
brat.
Herina želja da Ahejci prevladaju potiče od toga da je Paris jednom „uvredio Atinu i Heru“ i u
njima proizveo „besmrtnu mržnju prema Svetoj Troji“, kada je izaberao Afroditu kao najlepšu
od tri boginje.
Hera koju Homer predstavlja u Ilijadi je svojeglava, lukava i domišljata, a njena glavna uloga u
pesmi uključuje suprotstavljanje Zevsu i potkopavanje njegovih pokušaja da favorizuje trojansku
vojsku.
Ponekad njena neposlušnost izaziva gnev njenog muža, koji joj brzo preti nasiljem.
Ipak, Hera ne odustaje. Njena neposlušnost Zevsu je I direktne i indirektna.
Ona često direktno proziva Zevsa kada donosi nepravedne presude. U drugim slučajevima, ona
ide iza Zevsovih leđa i izdaje sopstvene komande. Njen najuspješniji čin u celoj pesmi dešava se
u 14. knjizi kada se zaveri da opcini svog muža zavodeći ga, a zatim ga, uz pomoć boga Sna,
uljuljka u dubok san.
Njen plan funkcioniše i omogućavajući joj da nakratko dobije prednost.