AKADEMIJA TEHNIČKO-UMETNIČKIH STRUKOVNIH

STUDIJA BEOGRAD
Odsek VISOKA ŽELEZNIČKA ŠKOLA

SEMINARSKI RAD
Tema : Python programski jezik

Profesor :
Student:
Dr. Zoran Pavlović Stefan Stanišković 2022/03-01

Beograd,2023
SADRŽAJ
1. UVOD......................................................................................................................................1
2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE...........................................................................................2
2.1. Python interpreter i integrisano razvojno okruženje.....................................................................................2
3. TIPOVI PODATAKA.............................................................................................................4
3.1. Brojevi...........................................................................................................................................................4
3.2. Stringovi........................................................................................................................................................5
3.3. Operatori.......................................................................................................................................................5
3.4. Nizovi............................................................................................................................................................6
4. UNOS KORISNIKA...............................................................................................................7
5. NAREDBE I PETLJE.............................................................................................................8
5.1. If,elif,else.......................................................................................................................................................8
5.2. For petlja.......................................................................................................................................................8
5.3. While petlje...................................................................................................................................................9
5.4. Upotreba break i continue naredbe...............................................................................................................9
6. FUNKCIJE............................................................................................................................10
6.1. Lokalne i globalne promenljive..................................................................................................................10
6.2. Podrazumevani argumenti...........................................................................................................................11
6.3. Komanda return...........................................................................................................................................12
7. ZAKLJUČAK........................................................................................................................12
LITERATURA..............................................................................................................................13
SPISAK SLIKA.............................................................................................................................14
Seminarski rad Stefan Stanišković

1. UVOD

Gvido van Rosum, istraživač sa univerziteta Stičing u Holandiji, nezadovoljan nefleksibilnošću

tadašnjih interpreterskih programskih jezika, odlučuje se da razvije novi programski jezik. Tako
je, krajem 1989. Godine, započeo razvijanje programskog jezika koji je inspirisan serijom
„Leteći cirkus Montija Pajtona“ (eng. „Monthy Python’s Flying Circus“) nazvao, Python.

Slika 1. Ikonica programskoj jezika Python

Rosum je u početku zamislio programski jezik koji će biti namenjen isključivo Amoeba
operativnom sistemu, ali je brzo shvatio da mu je potreban programski jezik koji bi se pokretao
na svakoj platformi. Prvi interpreter za programski jezik Python pojavio se 1991. godine, napisan
u C programskom jeziku, koji je bio otvorenog koda. Zbog otvorenog koda Python se danas
može koristiti gotovo na svakoj platformi (Linux, Microsoft Windows, Mac OS, BSD, Java,
Solaris, PlayStation itd.).
Danas je Python vrlo rasprostranjen programski jezik, pa ne čudi da se nalazi u vrhu najčešće
korišćenih programskih jezika. Prema rangiranju po TIOBE indeksu, Python zauzima treće
mesto (slika 2.), s tim što iz godine u godinu njegova primena raste. Razlog za veliku
popularnost mnogi vide u tome što Python karakterišu pregledne i nekomplikovane sintakse,
tako da se brzo uči i mnogi ga preporučuju kao prvi jezik za učenje.

1
Seminarski rad Stefan Stanišković
Slika 2. Lista najpopularnijih programskih jezika rangiranih po TIOBE indeksu

2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE

Python je interpreterski programski jezik, što znači da se program ne kompajlira tj. ne prevodi se
u mašinski kod, već u poseban Python binarni kod koji pokreće Python virtualna mašina. Ovo
omogućava da se programi lako prenose. Zbog toga što se Python kod interpretira, Python
programi su sporiji od programa pisanih u drugim programskim jezicima. Međutim, postoje i
pravi prevodioci koji Python kod pretvaraju u mašinski jezik tako da se programi izvršavaju
brže. Tako Python obezbeđuje dobre performanse svojim programima, ali u isto vreme zadržava
snagu interpreterskih programskih jezika. Python podržava objektno orijentisano i proceduralno
programiranje.
Python je i modularan programski jezik tj. moguće je koristiti ga na više načina, pa je razvijen
veliki broj standardnih modula koji se nalaze u standardnoj biblioteci i oni omogućavaju da se on
koristi u mnogobrojnim oblastima. Python-ova standardna biblioteka omogućava pisanje
programa za internet, podržavajući veliki broj formata i protokola. Takođe postoje moduli i za
kreiranje grafičkog interfejsa (GUI), za baze podataka, kriptografiju i razni drugi moduli.
Ukoliko se javi potreba za nekim novim modulom, on se može kreirati ili u Python-u ili nekom
drugom programskom jeziku, obično to bude C, Java ili Pyrex (kombinacija programskog jezika
Python i jezika C).

2.1. Python interpreter i integrisano razvojno okruženje

Da bismo koristili Python programski jezik potrebno je da preuzmemo Python interpreter.

Python interpreter se može skinuti besplatno sa sajta http://www.python.org/downloads/, gde
možemo izabrati da li želimo skinuti Python 2 ili Python 3 verziju Python programskog jezika
(slika 3.). Postoje razlike između ove dve verzije (npr. kod funkcije print u verziji 2 nije potrebno
stavljati zagrade, dok kod verzije 3 to je potrebno) i one nisu kompatibilne.

2
Seminarski rad Stefan Stanišković
Slika 3. Preuzimanje Python interpretera
Ovde će se koristiti verzija 2.7.10. Instalacija je ista kao i kod bilo kod drugog programa u
Windows okruženju. Kada se instalacija završi, da bismo pisali Python program, moramo da
pokrenemo Python IDLE (Integrated DeveLopment Environment) tj. integrisano razvojno
okruženje Python-a (slika 4.), koje nam omogućava pisanje i interpretiranje koda.

Slika 4. Radno okruženje Python IDLE razvojnog okruženja

Pokretanjem ovog programa, prvo što će se videti su tri znaka za veće >>>, koji označavaju
interaktivni prompt, odnosno polje u kom pišemo kod. Da bi napisani program bio izvršen, treba
samo pritisnuti taster ENTER (slika 5.).

Slika 5. Primer jednostavnog programa napisanog u Python

programskom jeziku
Za pisanje kompleksnijih programa u Python programskom jeziku poželjno je izabrati naprednije
razvojno okruženje, koje u sebi ima editor teksta i interpreter. Najčešće korišćena razvojna
okruženja su: PyCharm, WingIDE, PyDev, Komodo IDE, Eric, IPE, itd. U ovom radu biće
korišćen PyCharm.
PyCharm se može skinuti sa sajta https://www.jetbrains.com/pycharm/, gde se može birati
između Professional Edition verzije koja se plaća i Community verzije koja je potpuno
besplatna. Takođe se susrećemo sa klasičnom instalacijom. Prilikom prvog pokretanja nudi se
izbor izgleda radnog okruženja. Da bismo započeli sa pisanjem programa, određuje se opcija
create project, a zatim se dobija prozor u kom se bira lokacija na koju će se program snimiti i
bira se koji interpreter se koristi, tj. folder u kome se interpreter nalazi (slika 6.).

3
Seminarski rad Stefan Stanišković

Slika 6. Izbor foldera za snimanje projekata i izbor interpretera koji će se koristiti

Kada sve to uradimo potrebno je kreirati Python fajl, a to radimo tako što u levom uglu gde se
nalazi folder gde skladištimo fajlove kliknemo desnim tasterom miša, a zatim na new i
izaberemo Python file. Za razliku od Python IDLE, kod PyCharm-a se izvršenje programa ne
vrši pritiskom na taster ENTER, već se pokretanje vrši pritiskom na RUN.

Slika 7. Radno okruženje u PyCharm-u

3. TIPOVI PODATAKA

Python podržava dynamic type deklarisanje varijabli, što znači da eksplicitno deklarisanje
varijabli nije potrebno, jer sam program odlučuje koji će tip pridružiti kojoj varijabli. Treba
naglasiti i da je Python osetljiv na velika slova pa npr. varijabla broj nije jednaka varijabli Broj.

3.1. Brojevi

Python podržava četiri tipa brojeva i to: integer, long integer, float i complex. U Python-u, kao i
kod drugih programskih jezika, možemo vršiti sve računske operacije nad brojevima.

4
Seminarski rad Stefan Stanišković

Slika 8. Primer rada sa brojevima

3.2. Stringovi

String predstavlja niz neprekidnih karaktera koji se nalaze između navodnika ili apostrofa,
budući da u Python-u ne postoji razlika između njih. Kada kreiramo neki string, ne možemo ga
više menjati.

5
Seminarski rad Stefan Stanišković
Slika 9. Primeri rada sa stringovima
Uzimanje jednog karaktera iz stringa vrši se tako što između uglastih zagrada upišemo poziciju
željenog karaktera. Pozicija prvog karaktera je 0. Funkcija len nam omogućava da prebrojimo
koliko karaktera sadrži string

3.3. Operatori

U Pythonu postoje standardni operatori koji se sreću i u ostalim programskim jezicima kao što su
sabiranje (+), oduzimanje (-), množenje (*), deljenje (/), ostatak deljenja (%), Python nudi i
stepenovanje brojeva (**). Python podržava i operatore kao što su +=, -=, *=, /=, ali ne podržava
uvećanje.
Postoje i operatori poređenja kao što su: >, <, >=, <=, == (proveravanje jednakosti), != i <>
(različito).

Slika 10. Primer operatora

3.4. Nizovi

6
Seminarski rad Stefan Stanišković
Rad sa nizovima predstavlja važan segment svakog programskog jezika. Niz u Python-u
predstavlja skup elemenata koji se nalaze između uglastih zagrada []. To mogu biti kako brojevi
tako i stringovi.

Slika 11. Primer nizova

Funkcija append nam pomaže da unesemo novi element u niz. Prvi element niza ima poziciju 0.

4. UNOS KORISNIKA

Unos korisnika je vrlo jednostavan i izvršava se uz pomoć funkcija raw_input() i input(). Razlika
je u tome što se kod funkcije raw_input sve što upišemo tretira kao string, dok input ne
prepoznaje string. Da bismo radili sa brojevima kod raw_input funkcije, unesen broj moramo
konvertovati pomoću funkcije int() da bismo taj broj tretirali kao celobrojnu vrednost, a ne
string.

7
Seminarski rad Stefan Stanišković

Slika 12. Primer unosa

korisnika pt.1
Na ovom primeru vidimo da se broj tretira kao string, pa se računska operacija ne izvršava.

Slika 13. Primer unosa korisnika pt.2

Sada je izvršeno konvertovanje, pa je unesen broj tretiran kao celobrojna vrednost.

5. NAREDBE I PETLJE

5.1. If,elif,else

8
Seminarski rad Stefan Stanišković
Naredba if koristi se za proveravanje uslova. Ako je zadati uslov tačan, izvršavaju se naredbe
koje se nalaze u bloku if. Ako je uslov netačan, izvršiće se blok naredbi koji se nalazi u naredbi
else. Naredba elseif se u Python-u označava kao elif.

Slika 14. Primer naredbi

Karakteristično za Python je da nema switch case naredbu, već se višestruki izbori izvršavaju
preko if-elif-else naredbe.

5.2. For petlja

Prva u nizu petlji kojima Python raspolaže je for petlja. Ona prolazi kroz jedan niz vrednosti. U
Python-u for petlja je više slična foreach petlji nego tradicionalnoj for petlji u većini
programskih jezika.

Slika 15. Primer for petlje

5.3. While petlje

9
Seminarski rad Stefan Stanišković
Sledeća petlja je while petlja. Ona nam omogućava konstantno izvršavanje nekog bloka
komandi, sve dok je uslov zbog koga se i poziva while tačan. While komanda je takozvana
ponavljajuća komanda (eng. Looping statement). Korišćenje else kod while komande je opciono.

Slika 16. Primer while petlje

5.4. Upotreba break i continue naredbe

Naredba break se koristi da bi se prekinulo izvršavanje petlje. Naredbom break se petlja prekida
čak iako je uslov petlje i dalje istinit. Naredba continue omogućava izlazak iz tekuće iteracije i
nastavak izvršenja petlje počev od sledeće iteracije.

Slika 17. Primer za break

10
Seminarski rad Stefan Stanišković

Slika 18. Primer za continue

6. FUNKCIJE

Funkcije predstavljaju delove programa koji se mogu koristiti na više različitih mesta unutar
samog programa. Funkcije definišemo pomoću ključne reči def. Posle def stavlja se ime
funkcije, posle koga se postavljaju zagrade u kojima se mogu naći neke promenljive, a zatim idu
dve tačke. Ispod se postavlja blok naredbi koje će funkcija sadržati.

Slika 19. Primer funkcija

6.1. Lokalne i globalne promenljive

Kada promenljivu definišemo unutar bloka funkcije i ona nije povezana sa drugim varijablama
sa istim imenom koje koristimo van te funkcije, takvu promenljivu nazivamo lokalna
promenljiva.

11
Seminarski rad Stefan Stanišković

Slika 20. Primer lokalne promenljive

Ako želimo da dodelimo vrednost imenu promenljive, koje je definisano na najvišem nivou
programa, moramo da zadamo komandu kojom Python-u pokazujemo da promenljiva nije
lokalna već globalna. To možemo učiniti korišćenjem komande global.

Slika 21. Primer globalne promenljive

6.2. Podrazumevani argumenti

Ukoliko često koristimo funkcije sa istim vrednostima, možemo definisati podrazumevane

argumente funkcije.

Slika 22. Primer argumentne funkcije

12
Seminarski rad Stefan Stanišković
6.3. Komanda return

Komanda return služi da se vrati vrednost iz funkcije. Ako ništa nije navedeno uz naredbu return
funkcija će vratiti NONE (nepostojanje vrednosti).

Slika 23. Primer return komande

7. ZAKLJUČAK

Python je jednostavan programski jezik, koji istovremeno ima snagu tradicionalnih programskih
jezika (C, C++, itd.) i jednostavnost interpreterskih i skriptnih programskih jezika (Java, Perle,
itd.). Iako ima lako čitljive i nekomplikovane sintakse, Python omogućava pisanje programa za
rešavanje i najkompleksnijih problema.
Prednosti korišćenja Python programskog jezika su: efikasnost, brzina, lako učenje, a kao
najveća prednost izdvaja se njegova univerzalnost. Zato ne čudi da ga danas koriste servisi kao
što su: Google, YouTube, Yahoo!, reddit, Enthought, a čak se koristi i u nekim projektima koje
sprovodi NASA.

13
Seminarski rad Stefan Stanišković

LITERATURA

1. Dowson, Michael, Python: Uvod u programiranje, 3. izdanje, Mikroknjiga, Beograd

2010.
2. Lutz, Mark, Learning Python, 4th edition, O’Reilly Media, Sebastopol 2009.
3. Van Rossum, Guido, Python tutorial, release 2.7.10, Python Software Foundation,
Delawere 2015.
Web izvori:
1. https://en.wikipedia.org/wiki/Python_(programming_language)
2. https://www.youtube.com/user/thenewboston/featured

14
Seminarski rad Stefan Stanišković

SPISAK SLIKA

Slika 1. Ikonica programskoj jezika Python

Slika 2. Lista najpopularnijih programskih jezika rangiranih po TIOBE indeksu
Slika 3. Preuzimanje Python interpretera
Slika 4. Radno okruženje Python IDLE razvojnog okruženja
Slika 5. Primer jednostavnog programa napisanog u Python programskom jeziku
Slika 6. Izbor foldera za snimanje projekata i izbor interpretera koji će se koristiti
Slika 7. Radno okruženje u PyCharm-u
Slika 8. Primer rada sa brojevima
Slika 9. Primeri rada sa stringovima
Slika 10. Primer operatora
Slika 11. Primer nizova
Slika 12. Primer unosa korisnika pt.1
Slika 13. Primer unosa korisnika pt.2
Slika 14. Primer naredbi
Slika 15. Primer for petlje
Slika 16. Primer while petlje
Slika 17. Primer za break
Slika 18. Primer za continue
Slika 19. Primer funkcija
Slika 20. Primer lokalne promenljive
Slika 21. Primer globalne promenljive
Slika 22. Primer argumentne funkcije
Slika 23. Primer return komande

15