Предраг Пузић

ТРАГОМ ОЧЕВА
Срби из Бихаћког, Крупског и Цазинског среза као аустро-
угарски војници и добровољци у српској војсци 1914-1918.

Издавач
Народна библиотека у Пећинцима

За издавача
Невена Наић

Рецензент
Проф. Бранко В. Врањешевић

Насловна страна
Димитрије Пузић

Штампа
Тополино, Н. Сад

Тираж
100

ISBN
978-86-85507-03-8

Штампање књиге помогли:

Милан Врањеш, Нови Сад
Рада Којић, Србобран
Ружица Рагастовац, Војка
Милорад Вајагић, Ратково
Мирко Медић, Темерин
Здравка Медић, Темерин
 Предраг Пузић

ТРАГОМ ОЧЕВА
Срби из Бихаћког, Крупског и Цазинског среза
као аустро-угарски војници и добровољци
у српској војсци 1914-1918
Прадеди Виду
САДРЖАЈ

ПРЕДГОВОР ____________________________________________________7

Бранко Врањешевић: Туга и опомена _________________________ 7

1. У АРМИЈИ АУСТРО - УГАРСКЕ _________________________ 13

ВОЈНЕ ЈЕДИНИЦЕ __________________________________________ 13

УНИФОРМА ______________________________________________ 23
ОРУЖЈЕ _______________________________________________ 25

2. ОД САРДИНИЈЕ ДО СИБИРА ___________________________ 26

ПУТЕВИМА 2. РЕГИМЕНТЕ ___________________________________ 26

СРПСКИ ФРОНТ __________________________________________ 30
ИТАЛИЈАНСКИ ФРОНТ _________________________________ 32
РУМУНСКИ ФРОНТ __________________________________ 44
РУСКИ ФРОНТ ____________________________________ 46
АЛБАНСКИ ФРОНТ _____________________________ 49

3. СВЕДОЧАНСТВА__________________________________________ 52

СЛАВОЉУБ МИЛОЈЕВИЋ: РАЊЕНИЦИ И МОРАЛ ______________ 52

ХАНС ФРИЦ: СВЕ ЈЕ БИЛО УЗАЛУД ________________________ 56
ИВАН МЕРЗ: БЕСМИСЛЕНЕ ЖРТВЕ ______________________ 57
ПЕРО БЛАШКОВИЋ: КОРИЈЕЊЕ И ЗЕЉЕ ______________ 59
4. БРОЈКЕ И СЛОВА ________________________________________ 60

ЦИФРЕ СТРАДАЛИХ _________________________________________ 60

ЗАРОБЉЕНИЧКИ ЛОГОРИ ________________________________ 63
БОЛНИЦЕ _____________________________________________ 70
ГРОБЉА ____________________________________________ 72
МЕДАЉЕ _________________________________________ 76
ПИСМА ________________________________________ 78

5. СРЕЗОВИ И НАСЕЉА ____________________________________ 86

СРЕЗ БИХАЋ ______________________________________________ 86

СРЕЗ КРУПА ____________________________________________ 104
СРЕЗ ЦАЗИН _________________________________________ 150

6. ОСТАЛО _________________________________________________ 173

ЗАХВАЛНИЦА _____________________________________________ 173

ПРЕНУМЕРАНТИ ________________________________________ 173
ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА _______________________________ 173
БЕЛЕШКА О АУТОРУ _______________________________ 176
 ПРЕДГОВОР

Бранко Врањешевић: Туга и опомена

И сам наслов ове књиге, „Трагом очева”, буди код

читаоца најпре помисао на нешто магловито и нејасно, за чим
тек ваља следити и што треба поуздано утврдити - у нади да
није све изгубљено у обрисима заборава. Меёутим, иако је
протекло читаво столеће, више него један људски век,
захваљујући Божјем провиёењу, нашао се неко да поёе трагом
којим данас ретко ко иде - трагом својих предака: Предраг
Пузић, песник, педагог и неуморни истраживач прошлости.
Листајући аустријску, маёарску, словачку, српску и руску
архивску граёу, као и велики број других доступних историјских
докумената, пронашао је 1.700 српских војника из стопедесет
насеља Бихаћког, Босанско-Крупског и Цазинског среза. То су
људи различитих годишта, присилно мобилисани почетком и
током Великог рата од војних власти Аустро–Угарске, сврстани,
углавном, у Другу регименту са седиштем у Бањалуци. Меёу
њима је аутор пронашао и свог прадеду Вида, о којем је знао
само према породичном казивању.
На самом почетку рата, власти су на фронт, осим
редовних војника и резервиста, позвале и све друге Србе
старости од 18 - 60 година. Касније, како је светски сукоб
одмицао, старосни критеријум је спуштен, па су позивани и
дечаци од 16 година. Многи од њих у прве су борбене редове
ступали без икакве претходне војне обуке. Многи су на добро
наоружаног и мотивисаног непријатеља послани без ваљаног
оружја. Једва се код кога нашла пушка „манлихерица“.
Пратећи и истражујући путеве којима се кретала Друга
аустријска регимента, Пузић је своје мобилисане земљаке, осим
на Српском и Руском, пронашао још и на Италијанском,
Румунском и Албанском ратишту. Сваки четврти је погинуо,
сваки други рањен. Многима је утврёено тачно место последњег
почивалишта, на војничким, болничким и цивилним гробљима,
као и дуж линија бројних фронтова. Поједини од српских
7
младића су, немајући другог избора да сачувају свој живот,
чекали погодну прилику да пребегну Србима, Русима или
Италијанима. Њихов траг пратимо од Сардиније до Сибира.
Опште је познато да су аустријске власти у Босни,
непосредно након Сарајевског атентата, у циљу застрашивања и
одмазде, немилосрдно поступале према српском становништву.
Одведено је у логоре на хиљаде жена, деце и одраслих. Посебно
су страдали погранични крајеви према граници са Србијом.
Треба ли уопште споменути да се добар број њих никада није
вратио својој кући. У казаматима у Жегару, Добоју, Араду,
Наёмеёеру, Шопроњу, Матхаузену, Нежидeру, и другим знаним и
незнаним стратиштима, логораши су држани све до пред крај
1918. године. У њимa су, поред осталих, робовали и највиёенији
српски политички, јавни и културни радници - народни
посланици, новинари, учитељи, професори, судије, адвокати,
лекари, економи, књижевници. Најупечатљивије сведочанство о
овим заточеницима оставио је Владимир Ћоровић у свом делу
под насловом „Црна књига“ (јер је и он био у логору), као и
писци Иво Андрић, Перо Слијепчевић, Матија Поповић и други.
Они, дакле, као таоци, а њихови најближи регрутовани као
војници црно-жуте монархије.
Треба још истаћи, да су мобилисани Срби посебно били
под присмотром аустријских официра и другог војног особља.
Наглашено им је, да ко год покуша да се преда или пребегне на
другу страну, да ће му за одмазду страдати породица код куће.
Превенције ради, распореёивани су у прве борбене редове, осим
са босанским Муслиманима и Хрватима, још и са Аустријанцима
и Маёарима. Сваки српски војник који би оклевао са пуцањем,
или, пак, гаёао увис, био би на месту убијен. О многим таквим
страдалницима и њиховим судбинама мало се или ни мало није
знало ни после сто година од завршетка Првог светског рата.
Ако ишта, чуло се тек понешто из казивања оних који су успели
да пребегну к Русима, а потом се као добровољци и ослободиоци
врате у завичај. Споменимо овде, не без поноса, да су из четири
села са Суве меёе: Глинице, Бојне, Зборишта и Стабанџе, њих
преко 130, аустријску заменили српском униформом. Њихова
имена аутор је унео у ову књигу.

8
 Поједини од наших историчара су понекад, не улазећи
много у постојеће прилике и неприлике у окупираној Босни и
Херцеговини, без ваљаних разлога и доказа, критиковали Србе
позване у аустријску војску. Као да су они могли да избегну
присилну мобилизацију! Наравно, било је појединаца, као и у
свим ратовима што их има, који су слепо подржавали туёинску
власт. Који су веровали више другима него својима. Овом
приликом позивамо се на једног од поузданих сведока правог
стања - онога што се одвијало на фронту и у позадини. Перо
Блашковић, Хрват по националности, мајор у Трећој босанкој
регименти, чији су бројни састав чинили, осим његових
сународника и Муслимана, још и Срби из наших крајева, у својој
је књизи „Са Бошњацима у Свјетском рату“ записао следеће:
„Пребјећи није лака ствар... Пребјегло је неколико
Босанаца (Аустрија је за све нације у БиХ установила назив
Босанци - прим. Б. В.) на руском ратишту под таквим приликама,
да се сваком појединцу од њих мора признати највећа храброст,
одлучност и фанатизам за политичку идеју због које су
пребјегли. Пребјегли су махом Срби... Узрок да су некоји Срби
пребјегли лежи у политичкој позадини, у освети према
аустријским властима које су, особито у почетку Свјетског рата,
према Србима сасвим погрешно поступале… Знам шта су све са
њима радили, колико су их вјешали и стријељали и како су
поступали са њиховим породицама… Сјечња и вељаче 1915. год.
у Пољској, пребјегло је к Русима неколико дана узастопце по 2-3
војника, а једне је ноћи пребјегао један старији подофицир
Србин са 24 војника к Русима.“ Блашковић је због таквих појава,
као одговорни официр позван директно са бојишта код генерала
Данија на рапорт. „Тако сам и овог пута сву кривицу за тзв.
жалосне појаве код БХ 3. регименте бацио на управне власти у
Босни, којима сигурно није успјело учинити патриотама оне
људе, које су ни криве ни дужне брутално гонили и по 5 мјесеци
вукли по затворима, а сада послали на ратиште, да оставе своје
кости за Аустроугарску Монархију... Убрајам споменуте људе
„par ehellence“ – у јунаке.“
Предраг Пузић је у овој књизи, у поглављу под називом
Сведочанства, донео казивања још тројице непосредних

9
учесника ратних страхота, аустријских официра и свештеника,
који, сваки на свој начин, само допуњују мајора Перу
Блашковића.
Треба још рећи да је аутор забележио и поједине делове
писама пребеглих или заробљених Срба, из којих се осликава
њихов живот у заточеништву, као и начин пријављивања и
одласка на Солунски фронт. Добровољачки сабирни центри
постојали су у неколико већих руских градова: Одеси, Кијеву,
Тјумену. Преко тамошњих војних и цивилних власти,
заробљеници су успостављали меёусобни контакт, подстицали
једни друге, договарали се о заједничком окупљању. Према свим
војницима попалим у плен, како се то иначе на руском каже,
Руси су се хумано односили. Посебно према Србима. Илустрације
ради, наводимо овде два писма:
Стеван Радић, пише из Русије својој жени у Угарску: „...
јер се врло добро осећам, онако као да нит нисам у ропству.
Руси су здраво добар народ, они нам оно њино најбоље дају што
имају. Добра су срца, као сваки прави словенски народ. Онај
руски прост војник тако ти је миран и питом, он те не би
увредио ни за шта, јер се Бога боји, тај се људи стиди и он зна
реченицу, чини добро, добру се надај, чини зло, злу се надај.
Када улазиш у руски дом т. ј. у кућу, тамо има светих слика
више од сувише; а кад који комшија иде на посету, а он се
поклони оном буџаку, где има слике, па се прво прекрсти и
помоли Богу, па тек после тога се почиње разговор.“ Љуба
Жебељан пише својима у Банат октобра 1915: „... и ја ћу да се
јавим да идемо да војујемо, да своју домовину бранимо, јер су та
времена дошла, мора да се живот да за своју дедовину, морамо
чувати своју веру и српску крв, јер сви су ради да уништеду
Србију, али неда Бог да пропадне, и док траје Русије, неће
Србија пропасти. И сви Босанци (мисли на Србе из БиХ - прим. Б.
В.) ће да иду из Босне, из Херцеговине, да војују на Бугарску, на
Австрију, да сачувамо Србију. И ви се не бојте, ја ћу да идем, јер
је то време дошло да се мора живот дати за ту слободу, јер је то
време дошло да мора да се умре.“
Да би избегао да војује на Руском фронту, Миле Девић,
родом из Глинице (Цазински срез), мобилисан у Другу босанску

10
регименту, решио је да пребегне к Русима, послуживши се овом
досетком: Скинуо је плочицу коју је сваки војник са личним
подацима носио о врату, и заменио је са плочицом погинулог
аустријског војника, како би му фамилија била поштеёена
одмазде. Убрзо је Милина породица добила обавештење да је
њихов син пао на бојишту, борећи се храбро у царској војсци.
Ожаљен је Миле од родитеља, родбине и сељана села Глинице.
Када је рат завршен, настало је опште весеље. Преживели
ратници су стизали кућама. Милина мајка, наслоњена на пенџер,
кроз плач је говорила: „Сви се враћају, само се мој Миле, рано
моја, неће никад вратити“. Миле је меёу последњим стигао,
откривши се својом песмом коју је запевао недалеко од своје
куће. (Из исказа Милиног синовца Бранка Девића из Куле, 2004.)
Тако је од пребеглих Срба, и оних заробљених у Русији,
формирана Прва добровољачка дивизија, под командом Стевана
Аџића. Дивизија се пре доласка на Солунски фронт заједно са
Русима пожртвовано борила 1916. године на Добруџи,
(Румунија) против Немаца и Бугара. Доцније је упућена на
Солунски фронт. Први део корпуса кренуо је раније, из руског
града Архангелска у Велику Британију, одатле у Француску, па
преко Италије на Солунски фронт.

У италијанској луци Таранто добровољци су укрцани на

француску лаёу „GUICHEN“. Горњу фотографију сачувао је
солунац Милан Олбина. У лаёи су са њим били добровољци из

11
Бихаћког, Крупског и Цазинског среза: Петар Тинтор, Раде Гак,
Миле Девић и бројни Срби из Друге босанске регименте.
На полеёини ове историјске слике Олбина је записао:
„26. 12. 1917, укрцали се у лаёу “Guichen“ у Таранту у Италији,
искрцали се у Грчкој 28. 12. 1917.“ (Фотографију је сачувала
Миланова ћерка, Верица Олбина – Врањешевић и поклонила је
Градском музеју у Новом Саду.)
Након појаве ове драгоцене Пузићеве књиге, потомци су
у прилици да дознају нешто више о својим дедовима и
прадедовима. О оцима својих отаца – сачуваним овде од
заборава. Моћи ће да им запале свеће и да се помоле Богу за
њихове страдалне душе.
(Милан Врањеш, дознавши из рукописа ове књиге за
судбину свога деде Ђуре, роёеног 1889, који је мобилисан из
села Дубовика, среза Крупског, а по заробљавању доспео у
1916. у Серакс у Русији, рече нам у поверењу: „Oтићи ћу на гроб
мога оца, који ништа о свом оцу није дознао, и рећи му: оче,
нашли смо деду!“)
Данас, у 21. веку, потомака страдалих Срба нема на
грунту својих прадедова, већ су распршени по читавом свету. У
њиховом родном крају остале су само жалосне горевине,
затрављена гробља, оскрнављене цркве, порушена спомен
обележја и руинирано све оно што је вековима стварано.
Познати писац са Суве меёе, Анёелко Анушић, казао би за ову
књигу „да је даровна јабука аутора својим земљацима“.
Сматрам да ће Пузићева књига „Трагом очева“ значајно
обогатити нашу историографију. Пре свега, јер је својим радом
допринео да се расветли не само истина о страдању појединаца,
већ и права истина о погрому над српским народом у северо-
западној Босни током Првог светског рата. Зато Пузићев рукопис
препоручујем за штампање и верујем да ће његово објављивање
представљати посебну част сваком издавачу.

У Новом Саду, на Св. Илију 2016.

Проф. Бранко В. Врањешевић

12
 1. У АРМИЈИ АУСТРО - УГАРСКЕ

ВОЈНЕ ЈЕДИНИЦЕ

Након аустро-угарске окупације Босне и Херцеговине,

1878. године, у периоду од 1885 – 1892, војне власти формирају
12 пешадијских батаљона, од којих су почетком 1894. године
настале 4 пешадијске регименте (пука) са по 3 батаљона. 1

Регимента Назив Округ Гарнизон

1. Прва босанска Сарајево Беч
2. Друга босанска Бања Лука Грац
3. Трећа босанска Тузла Будимпешта
4. Четврта босанска Мостар Трст

У новембру 1881, проглашен је тзв. Одбрамбени закон,

на основу којег су сви способни мушки становници били дужни
да служе војску. Годишње је позивано до 4.000 регрута све три
вере (од 1912, 6. 400 а 1914 – 7, 600), које су распореёивали у 4
наведена пука. Војни рок је отпочињао са навршених 20 година
старости, трајао је 3 године (од 1912, 2 г.), резерва 9, док је у
другим деловима царевине резерва ограничена на 7 година. 2
Војску су могли служити и заменици (тзв. беделије), млаёи од 32
године, под посебним условима регулисаним законом (важило до

1 Јавни поредак од 1879. године штитили су новоосновани

корпуси жандармерије под управом цивилне власти. Од
2.310 припадника 1896. године, свега је 394 из БиХ (207
православне, 120 католичке и 67 муслиманске вере).
2 У претходној турској управи војни рок су служили искључиво
припадници муслиманске конфесије, док су остали плаћали
војну таксу. У армију се ишло са навршених 20 година
старости. Служење је трајало читавих 5 година, резерва 7.
13
1912). У армију једино нису ишли верски службеници, лекари,
фармацеути, учитељи и др. Постојао је и курс за резервне
подофицире, који су полагали школованији војници након
најмање годину дана активне службе.
Прва регрутација извршена је у лето 1882. године, са
укупно 1.334 младића: 614 православаца (46.03%), 461 католика
(34.56%), 253 муслимана (19,97%) и 6 Јевреја (0,45%). Доцније
су лекарски преглед и увоёење у војну евиденцију вршени од 1.
марта до 30. априла сваке календарске године, а обвезници
позивани на одслужење ујесен.

Војни округ Градови и Срезови

Сарајево Срезови: Сарајево, Фојница, Високо, Рогатица,
Кладањ, Вишеград, Чајниче, Травник, Јајце, Фоча,
Сребреница, Власеница, Зеница, Жепче, Варцар
Вакуф.
Б. Лука Срезови: Б. Лука, Прњавор, Градишка, Бихаћ,
Петровац, Цазин, Нови, С. Мост, Приједор, Крупа,
Кључ, Котор Варош, Дубица.
Тузла Срезови: Тузла, Брчко, Бијељина, Зворник, Маглај,
Грачаница, Градачац, Дервента, Тешањ.
Мостар Срезови: Мостар, Столац, Невесиње, Коњиц,
Билећа, Требиње, Гацко, Љубиње, Љубушки,
Бугојно, Прозор, Ливно, Гламоч, Жупањац.

Године 1884, војници из Сарајева су делимично

дислоцирани у Кисељак, из Б. Луке у Б. Градишку, из Тузле у
Добој, док су они у Мостару и даље остали у месту.3 Један број
регрута (700) је упућен на одслужење у гарнизон у Пљевљима.
Пробрани војници из Сарајевског и Мостарског војног округа су

3 Од 1891. поједине јединице премештене су у Беч, Грац и

Будимпешту. У Грацу су 1897. учествовале у угушењу
студентске побуне.
14
1890. учествовали на паради у Бечу, а затим на маневрима у
Ламбаху у северној Аустрији.
Почетком XX века, 1903. године, формиран је и један
ловачки батаљон, а након дефинитивног припајања аустро-
угарској монархији 1908. године, односно анексији Босне и
Херцеговине, основане су и друге војне јединице и батаљони.
Сваки пук бројао је 4. 000 људи. Састављен је од 4
батаљона (3 редовна и 1 резервни), 4 чете (по 250 војника),
свака чета са по 4 вода. Штаб пука чинили су пуковник
(командант), 3 потпуковника или мајора (команданти батаљона),
1 аёутант пука, 3 лекара, 3 рачуновоёе (главни официри плус 3
каплара), 2 штабска предводника, оружари и послужитељи. Пук
је још имао 4 капетана, 6 поручника, 4 кадета, 3 наредника, 6
водника, 18 каплара, 18 заставника, по 3 трубача и 1 бубњара.
Према подацима аустријског Статистичког бироа, БиХ је
1907. године бројала 1.778.100 становника, од којих:

775.420 Срба (43,61%)

602.199 Муслимана (33,87%)
400.481 Католика (22,52%)

Као католици, осим малог броја Хрвата увоёени су и сви

други странци који су тада живели и радили у БиХ (Словенци,
Маёари, Чеси, Словаци, Пољаци, Немци, Аустријанци и др.). На
основу датих цифара, јасно је да у ћесарској војсци највише има
Срба.
Почетком 1. светског рата, 1915. године, основана је 5, а
затим у току рата још и 6, 7. и 8 регимента. Све од младића са
босанско-херцеговачких простора, уз скоро занемарљив број
Немаца, Чеха и Пољака (5%). Од прекобројног људства, 1914-
1916, формирани су тврёавски пешадијски батаљони – укупно 9.
Затим, 1915-1916, створено је још 7 ловачких батаљона, од
разнородних трупа из БиХ. Крајем октобра 1917, извршена је
реорганизација армије, тако да су БиХ регименте сведене на 3.
батаљона, а од вишка пешадијских и стрељачких батаљона су
створене 5, 6 (од 4. и 5. батаљона 2. Регименте), 7. и 8.
регимента.
15
 Радна чета 2. Регименте у Доломитима у Тиролу (1917)

Oрганизована су и 3 резервна батаљона, са по једном до

две чете, чији је састав 95% био српски. На пример, у првом је
од 929 војника њих 904 Срба. Пре и током ступања у војску,
проверавана је њихова лојалност, а исто је чињено и за сво
време рата. Они који су били сумњиви и непоуздани, сврставани
су у радне ненаоружане чете.4 Меёутим, како је рат одмицао, а
губици постајали све већи, из резерве су попуњаване јединице
на првим линијама фронта. У састав резерве позивана су
различита годишта, роёени од 1865 – 1899. Временом су многи
војници, па и подофицири и официри из ових чета, све више
дезертирали, те је донета одлука да се један број уврсти у друге
аустријске јединице са другим националностима.

4 За сво време рата, у радне одреде је сврстано нешто преко

42.000 Срба.
16
 Водичи коња 2. БХ Регименте у Брестовици у Словенији (1915)

Јединице су према потреби распореёиване на бојиштима

дуж граница аустроугарске монархије: Галицији, Сочи, Дрини,
Пијави, Ердељу, Карпатима и региону Алпа. На источном фронту
ратовало се против Руса, на западном против Италијана и
Француза, на југо-источном борбе су воёене са Србима,
Французима и Енглезима, а од 1916. и Румунима. За јунаштво на
бојном пољу, појединци су награёивани разним медаљама и
ордењем. Предвиёено је и одсуство од три недеље након
проведених непрекидних 6 месеци на фронту. У рату је
Босанским региментама додељивана истурена нападачка улога.
Не због тога што су убрајане у елитне формације, како се
накнадно званично истиче, већ што је аустријски генералштаб
сматрао да је боље да прво гину странци у њиховим редовима.
То се јасно види кад следимо траг 2. Босанске регименте. Ханс
Фриц, родом из Вајдхофена у Доњој Аустрији, поручник у једном
од стрељачких батаљона Босанске регименте, у својим је
сећањима 1931. године записао: „Шта се у Немачкој или
Аустрији знало о војницима из БиХ? Сматрало их се за
17
животиње, које, кад су довољно пијане, зубима могу
непријатељу да прегризу гркљан. Убрајани су у другоразредне
колонијалне трупе. Тако је мислила и виша команда.“ Бројни
официри вишег и нижег ранга, углавном аустријског порекла,
који су командовали босанским региментама, нису познавали
језик којим говоре њихови обични војници. Перо Блашковић,
аутор књиге „Са Бошњацима у Светском рату“, мајор у 3.
Босанској регименти, записао је да су његове војнике сматрали
„правим крвопијама, да су им даване слабе оцене, махом због
тога што су Срби пребегли противнику“, као и да су лекари
окретали главу од оболелих или рањених, не показујући „ни
трунке човјечности“. У октобру 1915. виша команда констатује
да је људство у босанским региментама неухрањено и
неотпорно, да „као мушице падају у непријатељске руке“, да са
непријатељем размењују хлеб за дуван, и да такво стање „делује
депримирајуће на официре“. Чак је предложено да се искључе
из састава аустријских дивизија и користе искључиво као радно
особље. Поједине јединице су коришћене као џелати, за
стрељање дезертера и шпијуна. У Будимпешти се током рата у
једном биоскопу давао филм, у којем су аустро-угарски војници
приказани у сјајном јуришу, а војници из БиХ како у рову требе
ваши. Најзад, равноправности није било ни приликом сахране
погинулих. Имена су им уписивана латиницом, често погрешно,
само са ознаком јединице. Има примера да су затрпани у ров
или снег. И то би било све. Реткост је да на обележју стоји место
роёења. Крстови су најчешће дрвени и разуме се да су имали
свој век трајања. И муслимански војници из БиХ су сахрањивани
под крстовима.
Војна заклетва Босанских војника гласила је: "Заклињем
се Богу Свемогућем да ћу бити одан Његовом Величанству цару
и краљу Францу Јозефу Првом и да ћу слиједити сва нареёења
мени претпостављених и виших, чак и у животној опасности".
Војници српске националности из 154 насеља Бихаћког,
Крупског и Цазинског среза, о којима је реч у овој књизи,
припадали су у највећем броју Другој босанско-херцеговачкој
пешадијској регименти Шестог корпуса у аустро-угарској армији.
Она нас овде и највише занима. У мањем броју их има

18
размештених у 1, 3, 4, 5 и 7. Босанској регименти, затим у
другим аустро-угарским региментама: 20, 22, 45, 70, 96 и 97.
Било их је и у 2, 3, 4, 5, 6. и 8 ловачким БХ батаљонима, као и у
јединицама за транспорт. Друга Регимента је основана 1894.
године у Бања Луци. Чинила су је 4 батаљона (по 4 чете), од
којих су 1, 2. и 4. одлазили у Грац и тамо стационирани, док је 3.
батаљон остајао у месту (од 1915. седиште им је премештено у
место Лебринг западно од Граца).

Војници 2. БХ Регименте у Грацу (1900).

У другој години рата, 1915, Друга регимента добија још

један, 5. батаљон (од маја 1916. ојачан митраљеским
одељењем). Исте, 1916, придодан јој је и 6. батаљон, који у
децембру улази у састав новоформиране 5. Регименте. Током
1917, увећана је за још 3. батаљона, чији су делови учествовали
у одбрамбеним линијама око Пуле. Од новембра 1917. у њене
јединице увршћују се топовска одељења. Делови 6. батаљона
учествовали су од 1917. у служби окупационе Војне управе
Србије, стационирани у Београду (у саставу 10. Босанске
регименте), док је 7. батаљон отишао у Црну Гору, опслужујући
тамошње окупационе власти. Формиран је и допунски
батаљонски кадар, који се састојао од једног натпоручника,
рачуновоёе, каплара, 4 пешадинца и једног официрског
аёутанта. Регимента је имала и свој дувачки оркестар који је
19
изводио маршеве и корачнице.
Све три верске конфесије 2. Регименте у својим су
редовима бројале одговарајуће верско особље, рангирано по
функцијама и чиновима, користиле одговарајуће просторије и
опрему за обављање потребних обреда. Православна -
свештенике и капелане, муслиманска имаме, католичка
свештенике, јеврејска рабине. Предвиёена је и посебна исхрана
за све вероисповести, како обичним тако и празничним данима.
(Све је ово, меёутим, током рата постало другачије. Већина
свештеника је остајала дубоко у позадини, одбијајући да иде на
фронт. Снабдевање, чак и најосновнијим намирницама, често је
пута изостало.)
Током рата, због великих губитака (oкo 80%), 2.
Регимента је силом прилика попуњавана из других аустријских
јединица, па су се у њеним редовима нашли и припадници
других народа. Осим борбеног састава, имала је и своја два
радна одељења са по 230 људи. То су људи старијих годишта,
мобилисани такоёе из насеља Бихаћа, Крупе и Цазина, који су
учествовали у чишћењу и поправци путева и мостова, градњи
положаја и утврёења, транспорту оружја и опреме, стражарили
код складишта муниције и магацина, сахрањивали мртве. Носили
су пушке “Вендл” и њихова униформа била је скромнија, а
понекад и двојна, састављена од цивилне и војне одеће.
Национални састав им је искључиво српски. У другој години
рата, средином фебруара 1915, војна команда у Грацу је донела
одлуку да Србе војнике 2. Регименте, због њихове
непоузданости, веим делом разврста у радне одреде и друге
помоћне службе.
Завршетак Првог светског рата Босанске регименте су
дочекале на фронтовима предајом Савезницима.

2. Босанска регимента

Национални састав: 93% војници из БиХ, 7% остали (официри и

подофицири).
Штаб 1, 2. и 3. батаљона стациониран у Грацу, у улици

20
Grenadiergasse 8. Штаб 3. батаљона стациониран у Бања Луци.
Команданти од 1895 – 1918:
Јохан Шибл, пуковник (1895-1899); Лукас Сертић, пуковник
(1899-1900); Александер Сечујац фон Хелденфелд, пуковник
(1900-1903); Јохан Љуштина, пуковник (1903-1904); Жигмунд
Бењини Милденберг, пуковник (1905-1907); Стефан Коларевић,
пуковник (1907-1910); Карл Блажековић, пуковник (1910-1911);
Ернст Киндл, пуковник (1911-1914); Богуслав Михалић, мајор
(1914); Хуго Соч, потпуковник (1914-1915); Отмар Бабић,
потпуковник (1915); Иво Михалић, потпуковник (1915-1918);
Карл фон Куденхоф, потпуковник (1918); Волфганг Хелер,
потпуковник (1918).

Према војном Шематизму аустро-угарске армије из 1899,

у командном саставу 2. Босанске Регименте од 85 официра и
подофицира свега су тројица Срби. Од 39 резервних официра и
подофицира, Срба је 7. Шематизам из 1908. године нам говори
да се стање није мењало. Од 88 официра и подофицира, опет су
само тројица Срби. Од 35 резервних официра, 7 је Срба.

У књизи “Des Kaiser Bosniaken” (“Царски Бошњаци”),

наведено је да је 40% мобилисаних војника из БиХ православне
вероисповести, 35% муслиманске, 25% католичке и 5%
јеврејске или протестантске.
Војници 2. Регименте, односно поједини батаљони и чете
у чијем су саставу младићи из наших срезова, из Бањалуке су
1914. године упућени у три правца: први је преко Загреба и
21
Карловца пошао у Ријеку, а одавде у Трст и Горицу на Западни
фронт; други је преко Загреба, Вараждина, Горње Кањиже,
Будимпеште и Мишколца стигао у Унгвар (данас Ужгород у
Украјини) надомак западних Карпата, на Источни руски фронт;
трећи правац ишао је из Бања Луке ка Славонском Броду и
Сремској Митровици, где се припремао прелаз преко реке Дрине
у Шабац – Југо-источни српски фронт. У августу 1916, настаје и
четврти поход, овај пут ка Ердељу и источним Карпатима, у
окршај са Румунима. Најзад, делови 2. Регименте су 1918.
одреёени за испомоћ турској војсци у Сирији, до чега ипак није
дошло, па су бродом упућени у Албанију, где су ратовали против
Италијана.
Регимента се посебно истакла у 1. светском рату, у битки
на Монте Малети, 7. јуна 1916. године, под воёством
потпуковника Стефана Дуића, где је у садејству са другим
аустријским јединицама, поражена једна од италијанских армија.
У окршају је погинуло 202 босанска војника. Меёутим, ујесен
1918, Италијани, потпомогнути Савезницима, успевају да однесу
победу и поврате своје историјске територије све до Трста, Пуле
и Ријеке. Регимента је једна од најодликованијих у аустро-
угарској војсци, са 42 златне медаље. У црквено-болничком
комплексу у Грацу (Barmherzigenkirche-Krankenhaus der
Barmherzigen Brüder), својевремено је постављена спомен плоча
у њену част. Једна улица у Грацу, у 16. округу, носи њено име
(Zweierbosniakengasse). У свечаној дворани цркве у цвентру
Граца, која је раније служила као гарнизонска богомоља, меёу
спомен-плочама налази се и плоча 2. Босанске Регименте.
Такоёе, у њену славу, у Дворани славних Војно-историјског
музеја у Бечу је 1929. године постављена спомен-плоча. Додајмо
још, да је 1895. у Грацу аустријски композитор Едуард Вагнес,
шеф оркестра 2. Регименте, компоновао парадни марш под
насловом “Die Bosniaken kommen” - “Бошњаци наступају”.

22
 УНИФОРМА

Босанско-херцеговачки пешадијски пук са својим

батаљонима, разликовао се од свих осталих јединица
аустроугарске војске по својој униформи. Официрски мундир се
састојао од светло-плавог капута са црвеном крагном, жутим
дугмадима и бројем регименте. Доњи део су чиниле светло-
плаве панталоне и плаво-сиви огртач. На глави је, уместо
војничке капе класичног кроја, ношен црвени фес са испрва
плавом, а доцније црном кићанком од овчије вуне. То у случају
да је официр муслиманске вероисповести. Други официри су
имали стандардну аустроугарску официрску капу. Војници су
носили истоветну светло-плаву одору са широким панталонама,
са црвеним фесом на глави, без обзира на конфесију (мада би
било боље да су у рату носили шлем) 5. На рукавима се носила
дугмад са бројем 2. Сваки је регрут имао доламу, рукавице без
прстију, два пара кошуља, доњих кратких и дугих гаћа и чарапа,
затим кожне ципеле или чизме. Добијао се и један мањи руксак
од телеће коже и јуте, као и руксак за муницију који се носио
испод првог руксака. Следеће што се задуживало је прибор за
кување, састављен од посуда и прибора за јело, стаклених
флаша с кожном пресвлаком и једном мањом врећом од
непромочивог платна у којој се чувао хлеб и двопек. Јединице су
добијале и по неколико комада малих лимених пећи
„Schwarmofen“ за грејање у рову и кување топлих напитака.
Припадници стрељачког (ловачког) батаљона имали су
друкчију униформу. Официри и кадети носилу су исту униформу
као тиролски царски стрелци, док су обични војници имали сиву
униформу, са сивим фесом. Носили су капут, блузу, дуге
панталоне и панталоне до колена сиво-плаве боје. Крагне и

5 За османске владавине, војници су носили светло-плаве

блузе са црвеним порубом, светло-плаве џемпере и
панталоне са кожним упртачима, црвене појасе од вуне,
тамно-плаве огртаче, кожне чизме (кундуре) или опанке. Уз
све су ишле две фишеклије за муницију, ранац са омањом
врећом за хлеб, чутура и вунено ћебе.
23
стрељачки знакови били су зелене боје. Код жандамеријског
корпуса посебно је упадљив био шешир са црном перјаницом.
Већ у првој години рата, показало се да униформа и
војничка опрема нису били довољно квалитетни, поготову у
зимским условима на Карпатима и Алпима. У првом реду обућа,
која се распадала у дугим маршевима и на каменитом терену.
Замене није било, па се војска облачила одећом палих другова
или непријатељских војника. На стражарском месту се добијала
бунда, која се потом враћала. Многи су као допуну користили
шаторско крило. У последњој години рата, 1918, униформе су
прављене од веома лошег материјала. Распадале су се после
првог прања. Војници су ишли полуголи, без резервне одеће и
веша.

Војничка плочица

Сваки војник имао је своју индентификациону плочицу са

годином роёења и чином, државом из које потиче, бројем и
ознаком јединице, као и именом и адресом особе коју треба
обавестити у случају смрти војника. Такоёе се са собом носила и
војна књижица, са основним подацима.

24
 ОРУЖЈЕ

Основно оружје војника била је пешадијска пушка

репетирка „Манлихер“, тзв. винтовка, калибра 8 мм, домета 2.
000 м, на коју се додавао бајонет модел М1888. Имала је
магацин са 5 метака и средишњим паљењем. У аустријској војци
је у употреби од 1895. Коришћене су и пушке „Верндл“
(Werndlgewehr), једнометке, без бајонета, код пратећег особља.
Официри су задуживали револвер „Grasser-Kropatschek“ са 6
метака, калибра 9 мм, као пиштољ марке „Steyr“. На почетку
рата није било довољно пушака за све војнике, па су они
наоружавани маљевима, бомбама, ручним гранатама
(Stielhandgranate и Eiergranate) и бајонетима, а понекад и
голоруки наступали у биткама.

Сваки пук је имао 3 митраљеска одељења са по 2

митраљеза марке „Schwarzlose“ 7,63 х 25 мм, тежак близу 40 кг с
постољем. Касније су у употребу ушли бацачи мина и граната
(Minenwerfer и Granatwerfer). Опрему су носили коњи.

Митраљезац 2. БХ пука (1917)

25
 2. ОД САРДИНИЈЕ ДО СИБИРА

ПУТЕВИМА 2. РЕГИМЕНТЕ

У фондовима аустријске Националне библиотеке у Бечу

сачувани су бројни ратни војни листови, билтени, памфлети и
извештаји, који су под окриљем Ратног министарства
свакодневно или периодично објављивани током Првог светског
рата (1914 -1918). Меёу њима је посебно за нас значајан тзв.
„Попис губитака“ (Verlustliste). Он је излазио почев од споменуте
1914, па све до првих месеци 1919. године (871 број, сваки на
48-60 страна). Извештаји о погинулим, заробљеним, несталим и
рањеним војницима, пристизали су са различитих фронтова и
штампани на 10 језика, немачком, маёарском, чешком,
словачком, русинском, и др., као и на хрватском. Састављали су
га виши официри на фронту. Није излазио редовно. Некад су то
један или два броја седмично, понекад пет. Продавао се у
књижарама већих градова по цени од 26 филира.

Сваки Попис је имао свој редни број и датум. Понекад

место погибије, рањавања или заробљавања није назначено.
Дешавало се да су имена и презимена војника, као и називи
насеља погрешно уписивани. Често су вести са бојишта касниле,
26
па је распон од рањавања или заробљавања понекад и четири
месеца. У садржају је још измеёу осталог писало, да се
породице, уколико желе да дознају нешто више о
страдалницима, обрате писмом с повратницом Бечком или
Будимпештанском Црвеном крсту. Српски војници из насеља
Бихаћког, Крупског и Цазинског среза углавном су припадали
пешадији, али их има и као митраљезаца, чувара оклопних
возова, инжењераца, минера, артиљераца, возача запреге и
болничара. Ратовали су у Србији, Италији, Пољској, Украјини,
Бесарабији, Црној Гори и Русији. 6 Најзад, имали смо прилике да
листамо и оригинале Ратних матрикула (Kriegsmatriken), које су
сасобом носили аустријски официри. У њима је детаљан попис
војника, затим области у којима се ратовало, губици и сл.
Осим Пописа губитака (који се однедавно налази и на
сајту Хрватског државног архива), штампано је у Бечу још једно
гласило под насловом „Вести о рањенима и повреёенима“
(Nachrichten uber Verwundete und Verletzte 1914-1917), у којем се
спомињу српски солдати. У Вестима су именоване болнице у
којима се они налазе на лечењу, назив болести, као и основни
лични подаци. Уколико је војник преминуо од последица
рањавања или болести, објављено је где је сахрањен.

Поред ове две публикације, повремено је још штампан

Попис губитака - Алфабетски именик (Verlusliste Alphabetisches
Verzeichnis), који је представљао допуну сталног Пописа
губитака, као и Попуне и исправци (Erganzungen und
Berichtigungen). Споменимо још две публикације: “Ратни
заробљеници из Премисла” (“In Przemysl Kriegsgefangene”), у

6 Landes Bibliothec Oberosterreich.

27
којој су наведена имена заробљених војника на основу података
добијених од руског Црвеног крста; “Ратни заробљеници”
(“Kriegsgefangene”, излази од марта 1916, на 260 страна), за које
се није могла утврдити јединица или завичај, ради недостатка у
пописима заробљеника, добијених од Црвеног крста
противничких држава.
Са босанско-херцеговачких простора издвајамо
“Сарајевски лист”, који је у периоду од 1914 – 1918. повремено
доносио “Вијести о рањеницима и болесницима”. Најзад, и
загребачке “Новости” су доносиле тзв. Листине губитака, које су
садржавале имена војника из Хрватске и БиХ, преписана из
бечког Пописа губитака. Листали смо и руски “Ратни летопис
1914-1917 (Летопись войны), који садржи изванредне
репортаже, фотографије и спискове губитака у људству.

Корисне информација пружио нам је и сајт меёународног

Црвеног крста, на чијим се страницама налази дигитализована
картотека са именима два милиона регистрованих ратних
заробљеника из 524 логора, извештаји комисија из обиласка
заточених и сл. Прегледали смо и бројну литературу из
италијанских, пољских и словачких електронских извора. Најзад,
имали смо прилику да завиримо у аустријске Матичне војне
књиге умрлих 1914-1918, из војних болница у Бршадину, Осеку,
Пули и др., где се такоёе могу пронаћи имена наших војника.
Разуме се да је све више него драгоцено у трагању за именима и
судбинама наших очева. Највише докумената о походима 2.
Регименте чува се у Ратном архиву у Бечу.

28
 Извод из картотеке Меёународног Црвеног крста,
за Стевана Зорића из Босанске Крупе

Рат је тако србске младиће одвојио од њихових породица

и завичаја, са њива и студентских клупа. У доба кад су сви они
тек започињали или се спремали да преузму важне животне
дужности. Многи пре одласка на фронт једва да су куда ишли
ван своје општине или среза. Многи су били нежењени, па је
биолошко наслеёе у појединим породицама угашено. Сваки
четрврти је у рату погинуо, сваки други рањен. Страдали су
обично сахрањивани на војничким гробљима у близини фронта.
Болесни и рањени стационирани су у војним и цивилним
болницама у позадини. Поједини од њих, делимично или трајно
онеспособљени, враћани су својим кућама. Они који су се нашли
у заробљеништву, део ратних година су провели у ни мало
лаким условима, у неким од наменских логора, хиљадама
километара далеко од завичаја, од острва Сардиније у Италији,
преко Шумадије, Ердеља, Карпата, Крима, Туркменије,
Узбекистана до Сибира. Кући су се враћали месецима након
рата, док се траг појединих војника заувек изгубио. Један мањи
број предавао се српској војсци и стао у њене редове. Други су
узимали учешћа у Октобарској револуцији, борећи се у царским
белим или комунистичким црвеним јединицама.
Споменимо овде још две важне чињенице. Прва је, да су
током борби аустро-угарски официри имали право да убију
29
сваког војника који одбије да иде на непријатеља, уколико
процене да се војник повлачи или на било који други начин
омета или не спроводи наредбе. Под сталном присмотром,
изложени су шиканирању и сумњичењу, па и истрагама.
Примењиване су телесне казне до 50 удараца штапом. Перо
Блашковић, мајор 3. БХ Регименте (којем је један војник, Србин,
Илија Гавриловић спасао живот), у својим је мемоарима записао
да је штапом „промјерио многа леёа“, а почесто се машао и
пиштоља „да руљу дотјера у ред“. Друго, војници српске
националности су у војничке редове ступали оптерећени оним
што се дешавало у завичају, где је власт, у циљу застрашивања
и одмазде, хапсила, прогонила, затварала у логоре, стрељала,
одузимала држављанство и имовину српском становништву у
БиХ.

Поједина насеља Бихаћког, Крупског и Цазинског среза, која

овде наводимо, у меёувремену су припојена другим селима и
градовима. Појединима је промењен назив, а неких данас више
и нема на географској карти. Ми их овде пишемо према њиховим
званичним називима, онако како су их регистровале аустријске
војне власти и како су она постојала у периоду 1914-1918.
године.
Мобилисани војници из села и заселака Бихаћа, Крупе и
Цазина, од почетка 1914, па све до краја борбених дејстава
ујесен 1918. године, највише су упућивани у састав 2. Босанске
Регименте. Као илустрацију њихових ратних путешествија, од
доступне литературе издвојили смо понешто за по сваки фронт.

СРПСКИ ФРОНТ

На тзв. Балканском, односно Српским линијама фронта,

од јединица из БиХ учестовали су трећи батаљони пукова.
Делови 2. Босанске Регименте, односно њен 3. батаљон, у
30
склопу 15. корпуса под командом мајора Теодора Малешевића,
учествовао је у борбама на реци Дрини, испрва током августа
1914 (Јадарска или Церска битка), а затим од 21. 09. до 07. 11.
1914. у Раёевини. Јединице 3. батаљона 3. Регименте су
почетком новембра ушле у Мали Зворник. Један од напада збио
се на релацији Козија стена – Костињак - Главица и Столице,
којом приликом је изгубљено 60% људства.

3. БХ Регимента у Подрињу (1914)

3. батаљон 1. Регименте, 3. батаљон 2. Регименте и 3.

батаљон 3. Регименте учествовали су у борбама код планине
Сувобор, затим Љига, у подножју планине Проструг (кота 552),
по густој магли 25-26. 11. 1914, доживевши пораз. Повучени су
затим у Голубинце код Старе Пазове, где им је људство
попуњено новим регрутима из Босне.
Српски младићи из Бихаћког, Крупског и Цазинског
среза, учесници битака на фронту на Дрини:
Срето Инёић, Бихаћ; Давид Бунић, Грмуша; Јанко Пилић,
Рипач; Перо Скачић, Хргар; Васиљ Грба, Јасеница; Обрад
Вуковић, Крупа; Илија Бероња, Велики Радић; Ђураё Татић,
31
Стабанџа; Миле Калић, В. Кладуша; Ђуро Сусиловић, Врело;
Јован Илић, Глиница; Јово Дукић, Осредак.

Аустро-угарски заробљеници на Дунавској обали

код Београда (1914)

ИТАЛИЈАНСКИ ФРОНТ

Италија је 3. маја 1915. напустила Тројни савез и 23. маја

1915. објавила рат Аустро-Угарској. Италијански фронт је
обухватао Тирол, Крањску, Корушку и северно Јадранско
приморје на ондашњој аустријској територији, док је италијански
део подразумевао Ломбардију, Венецију и Фурланију – односно
два фронта, Алпе и Сочу. Аустрија је посебну пажњу усмерила
на Трентинску област, која је залазила на противничку
територију и предстаљала важну саобраћајницу. У Алпима су
обе зараћене стране чврсто држале своје позиције. Аустријске
линије су на Сочанском фронту имале слабију одбрану. Први
окршаји збили су се 23. маја 1915. Ми смо овде издвојили по
неколико битака воёених на Сочи, Монте Малети и Пијави.

32
 1. батаљон 2. БХ Регименте у Тиролу (1917)

НА СОЧИ. Фронт је име добио по речици Сочи, која

извире у Алпима и на свом путу дугом 90 км улива се у
Јадранско море. У тој области, од 24. маја 1915. до 7. новембра
1917, воёен је рат измеёу аустро-угарске и италијанске армије,
укупно 12 офанзива. Сукоб је однео 1.200.000 живота. Област
одликује брдовит терен, где се војска укопавала, живела и
умирала више од две године. У биткама на Сочи су учествовали
онда млади и непознати Ернест Хемингвеј, Божидар Јакац,
Пијетро Бадољо, Бенито Мусолини и Ервин Ромел. Борбе су биле
рововоске, али и фронталне. Војници 2. Регименте држали су
коту Ромбон (2. 208 м надморске висине) и коту 588 на
Толминском мостобрану. На Ромбон су се пели металним
степеницама, са којих се падало у амбис и при најмањој
непажњи.7

7 Степенице и данас постоје, мада су углавном обрасле у ниско

растиње. То су уствари метални клинови у облику угласте
заграде - [ - који су уметани у камен и цементирани.
33
 Пењање на Ромбон

3. батаљон 2. Регименте, у саставу 1. брдске бригаде 18.

дивизије 16. корпуса 5. армије, под командом фелдмаршала
Светозара Боројевића8, је у јуну 1915. године распореёен измеёу
река Пијаве и Соче. Команду 12. чете чинили су поручници
Синковец, Вебер и Годицка. Војници су се укопали у
импровизоване ровове, канале и јарке, које је бомбардовала
италијанска артиљерија. „Стубови камења дизали су се у вис и
падали по готово незаклоњеним људима. Рањеници су дозивали
помоћ, а мртви служили као заклон живима“, пише о тим ратним
тренуцима Вернер Шацингер у својој књизи „Бошњаци долазе“.
Борбе су 26. јуна 1915. воёене прса у прса. Због великих
губитака, 28. јуна су повучени са положаја. Крајем јула 1915, 3.
батаљон 2. Регименте, под командом мајора Ружичића, додељен
је 55. армији. Смештени су у местима Мерне и Габрије, одакле су
20. јула 1915. кренули у освајање једног од врхова (275 м)
планине Сан Микеле. У напад су пошле 9, 10, 11. и 12. чета.
„Први водови су несметано прешли отворени простор. Одозго,
од камених блокова, густо смештених један крај другог,

8 Светозар Боројевић од Бојне (1856-1920), је Србин родом из

Уметића на Банији. Отац Адам био је граничарски
натпоручник, а мати Стана пореклом је из Зборишта.
34
засипала их је жестока пешадијска и митраљеска ватра.
Наступили су први губици. Први мртви су остали лежати.“ Уз
помоћ других јединица, врх је ипак био заузет.

Радна чета 2. БХ Регименте гради пут близу Соче (1916)

Поново су кренули у напад, у рано јутро 22. јула 1915.

године, силазећи низ северну и северо-западну падину,
покушавајући да Италијане потисну даље. Меёутим, ови су убрзо
кренули у контра напад и успели да опколе, униште и заробе
делове чета 3. батаљона 2. Регименте. Након тога, преживели
војници су премештени на одмор као армијска резерва на
корушко-италијанску границу, у сектор граничне висоравни. У
Шенпетеру код Горице их налазимо 27. октобра 1915.
Италијанска артиљерија је даноноћно бомбардовала, а како није
било заклона, војници су се крили у кратерима од палих
граната. Посебан проблем је био недостатак хране и воде. У
новембру 1915, опет су били на Сочи. Борбе су смењивале једна
другу – Сан Микеле, Петеан, Ранзин.

35
 Дефиле 3. батаљона 2. Регименте у Предацу (1916)

Средином марта, 1. и 2. батаљон 2. Регименте смештен је

у насеље Виго де Фаса, 3. батаљон у Предацо, а 4. батаљон са
штабом пука у Моену. Крајем августа су пребачени на Сочански
фронт. Почетком октобра 1917. године, 1, 3. и 4. батаљон 2.
Босанске регименте прикључени су 38. пешадијској бригади 1.
корпуса, који су сви били у саставу 1. и 2. армије под командом
Боројевића. Батаљоне су предводили капетан Путени и
натпоручници Куденхоф и Бизаро. Додати су им и делови 1.
Босанске Регименте, њен 1, 2. и 4. батаљон. Сви заједно
одреёени су за фронт код Бовеца и Толмина. Скоро читав
октобар су трајале исцрпљујуће борбе и покрети. Предах
добијају 27. октобра 1917. у Бергоњи у Јулијским Алпима (данас
Брегињ у западној Словенији). Свега један дан. Већ у зору 28.
октобра 1917, крећу у усиљен марш према реци Таљаменто, у
запоседање једног од мостова, преко којег је требало прећи на
западну страну.

Задатак није био ни мало лак. Свуда унаоколо били су

добро постављени и укопани италијански војници. На реци у том
пределу постоји неколико острва. На највећем је био мост и
прелаз. Остале мостове противничка армија је или порушила
36
или минирала. Некоме од аустријских официра је пало на ум да
заобиёу острво, тако што ће прегазити или препловити реку.
Меёутим, нигде у близини није постојао ни један добар газ, нити
је било ичега од пловила. Усто је река од првих јесењих киша
већ била поприлично надошла. Увече је регимента повучена
неких 2,6 км источније, на одмор у место Сусанс. Следећег дана
су враћени натраг. У меёувремену је италијанска војска
напустила острво без борбе. Нови задатак је гласио:
1. и 4. батаљони 2. Регименте у 5.30 после подне крећу
уз мост на Ледри, северно од Ронциса, на путу Копета – Ронцис.
Њен 3. батаљон мора стићи у 6 сати после подне на крај 1.
батаљона 2. Регименте.
Кад се направи прелаз, извршити јуриш.
Пуковник фон Зедвиц

Читаву операцију лично је надгледао принц

Шварценберг. Требало је сад са острва заузети други мост и
спустити се на обалу.

Мост, делимично разорен, под сталном је пешадијском и

митраљеском паљбом италијанске армије. Одјекују топови с обе
стране. Спушта се мрак. У 6.20 пада команда: Јуриш! Експлозије
ручних граната. Зује танад. Прса у прса. Боду бајонети. Свуда
покличи. Поједини војници падају у реку која их односи. Други
прелазе, потискују Италијане до првих кућа. Овима пристиже
знатна помоћ. Стотине нових бораца. Почињу уличне борбе. На
периферији насеља по обронцима леже виногради. Батаљони 2.
Босанске Регименте траже помоћ, али она изостаје. Препуштени
су сами себи. Скоро да су опкољени. Поједини крећу у бекство,
јер другог излаза нема. Поручник Ланг с пиштољем у руци не
дозвољава узмак. Падају нове жртве. Понестаје муниције. Боре
се кундацима, бацају камен. Укопавају се. Прошло је 11. сати.
Прошло 2. сата. Ноћ као да нема краја. У зору гине поручник
Кунц. Пешадинац Илић, само са бомбом у руци, иако рањен у

37
ногу, јури ка цркви. Остали га следе. Пробијају линију. Освајају
митраљеско гнездо. Пирова победа је ту. 9
Тако се завршила борба за мост Корнино. На други крај
су већ истог дана прешле јединице немачке 12. дивизије, за
њима делови Баварског стрељачког батаљона, топови,
позадинске јединице. Чекали су да 2. Босанска Регимента
расчисти пут.

Барака 2. БХ Регименте у Буковици (Тирол) (1918)

Споменимо овде и један ванредни догаёај, који се збио

18. септембра 1917. на италијанском фронту, у области јужног
Тирола. Натпоручник Лудвик Пивко, Словенац по
националности, командир 2. вода једне од чета 5. батаљона 1.
Босанске пешадијске регименте, официр који се више пута
доказао у најтежим борбама, одлучио је да јединицу преда
Италијанима. Било му је доста ратовања за туёу земљу и туёе
идеале, против народа који је полагао право на своје окупиране

9 Илић, војник 9. чете 3. батаљона 2. Регименте, родом је из

Горњег Раткова код Кључа.
38
територије. Као Словенац, чија се домовина и сама налазила под
аустријском чизмом, разумео је да то силно проливање крви није
његова ствар. У том науму подржали су га његови земљаци,
други официри и подофицири чешке националности. А изгледа и
поједини припадници 1. Босанске Регименте, пре свега Срби.
Пивко је пре рата био професор гимназије у Марибору. План је
почео да спроводи у дело. Смањене су залихе муниције.
Истуреним стражама је у вечерњи оброк стављено средство за
спавање. Заузети су поједини телефонски пунктови, другима
везе онеспособљене. Под изговором да су им нужне поправке,
искључене су поједине електричне жичане препреке. Вишој
команди је нешто пре поноћи дојавио да са својим људима иде у
обилазак. Око 1. сат изјутра, појединим подофицирима који нису
били укључени у предају, ситуација се учинила сумњивом.
Послали су патроле у извиёање. Ове су јавиле да је већина
људи пијано, магацини с муницијом празни, положаји
напуштени. У меёувремену су италијански војници у највећој
тишини запоседали небрањен простор. Убрзо је дошло до
узбуне, отпочео је бој који је трајао све до 9. сати пре подне.
Пивко је потом у италијанској војсци добио команду над
Југословенском легијом, састављеном од војника пребега и
заробљеника, која је укључена у победнички поход против
Хабсбуршке монархије.

39
 У рову на Сочи (1917)

Осматрач 14. чете 2. БХ регименте у Италији (1917)

МОНТЕ МАЛЕТА. После дуге и хладне зиме, 2. Регимента

је покренута у мају 1916. године, са своја три батаљона, 1, 2. и
4, као резерва 6. пешадијске дивизије 3. армије. Она је, 30. маја
1916, предвоёена капетаном Бартом успела да освоји неколико
гребена северно од Монте Таверла и Монте Фиариа. Након тога,

40
положај су предали другој аустријској јединици, а они су
упућени у подножје, у долину под називом Кампо Муло. Већ 5.
јуна, 3. батаљон 2. Регименте кренуо је пут алпског места
Слаупеур, у освајање планинских врхова на Монте Мелети.
Поручник Хресовец повео је половину 10. чете 3. батаљона ка
главном врху, којег су држали италијански војници. „Храбри
синови Босне, заједно са својим поручником, покошени су до
последњег човека.“

Положај 4. чете 2. Регименте у области Талспере

у Италији (1918)

После 2 дана, 7. јуна 1916. године, у 10 сати изјутра

делови 2. Регименте, под командом поручника Синковеца,
усмерени су ка брдима на 700 м југо-западно од највишег
планинског врха (кота 1.824), које су чували Италијани. Свуд
наоколо била је густа магла, терен каменит и неприступачан.
Увече је аустријска артиљерија гаёала италијанске ровове,
погодивши у једном тренутку истурене војнике своје 2.
Регименте. Меёу повреёенима био је и Синковец. „Док су пузали
напред, око глава су им летели ископани бусени траве, а танад

41
се одбијала и зујала. Италијанска артиљерија снажно је ударала
нападачку линију. Тела су летела у ваздух.“ У 8. сати увече, чете
3. батаљона крећу узбрдо у безуспешни јуриш без заклона. На
40 м од италијанских ровова губици расту из минута у минут.
Трубач свира нови јуриш и настаје борба прса у прса. Освајају
Монте Малету. Санитарне патроле су читаву ноћ сакупљале
рањене и мртве. Погинуло је 202 војника 2. Регименте, рањено
690.

Знамо поједина имена српских младића из насеља

Бихаћког, Крупског и Цазинског среза, учесника у биткама на
Сочи и Монте Малети:
Ћуро Ђукић, Бихаћ; Ђуро Мудринић, Грмуша; Јанко
Пилић и Петар Пилиповић, Рипач; Миле Борјан, Хргар; Никола
Бањац и Јово Личина, Бањани; Марко Калањ, Бенаковац; Стојан
Шкорић, Врањска; Лазо Секулић, Врањска Бадњевић; Миле
Адамовић, Јасеница; Марко Дробац, Рујишка; Миле Ћулибрк,
Мала Рујишка; Јово Борић и Вид Живковић, Стабанџа; Триво
Мандић, Суваја; Новак Шикман, Буковица; Сава Латиновић и
Стојан Мајсторовић, Врело; Марко Бероња, Сава Ергарац,
Никола Ловрић, Станко и Стојан Медић, Илија Остојић, Тоде
Петровић, Стеван Стијеља и Миле Џакула, Глиница; Раде Лешић,
Рајко Мајкић и Цвијо Чавић, Осредак; Лазо Илић, Стијена.

42
 Положај 2. БХ Регименте на коти 1727
(Коломбано у Италији, 1918)

ПИЈАВА. У једном од последњих ратних извештаја из

половине јуна 1918, дознаје се да 2. Регимента стоји као резерва
на северној страни планине Фонтана Сека, 5 км источно од
Пијаве. Ангажовани су према потреби. Учествовали су 22. јуна
1918. у борбама код места Бресанoне у јужном Тиролу. Све 4.
чете кренуле су по широком алпском терену. Успут су сусретали
преживеле и рањене аустро-угарске војнике из других јединица.
Италијани су били размештени дуж западне обале Пијаве,
наоружани тешком артиљеријом. Стигли су до старих ровова и
области у којој су се претходне три године водиле жестоке
битке. На једном од висова стајало је војничко гробље. Следећег
дана, 23. јуна 1918, улазе у први окршај, у којем гину бројни
војници. Рањен је и капетан Улисбергер. Касно после подне
поново их нападају Италијани. Повлаче се. Изгубљена је веза са
другим јединицама. Понестало је муниције. Нема довољно
хране. Препуштени су сами себи. И непријатељу. У рано јутро,
24. јуна 1918, нов италијански напад. Напуштају ровове. Узмичу.
Туку их артиљеријом и митраљезима. Бацачи пламена пале све
пред собом. Покушавају да се домогну једног од спрудова на
43
реци. Не успевају. Враћају се натраг. За њима остају мртви и
рањени. Свега их је 200 живих. Налазе предах у једној
скрајнутој долини. Уплашени, гладни, уморни. Један од војника
проналази малу шумску стазу коју нису чували Италијани. То је
прилика да се провуку из обруча. Остављају руксаке и све што
им је отежавало кретање. Полазе у највећој тишини, погнутих
глава. С надом да ће доспети живи на другу обалу. Улазе у воду
до грла. Опазио их је један непријатељски осматрач. Гаёају их
минобацачима. Одјекују потмуле експлозије. Река носи тела. А
широка је, хладна, друга страна тако далеко. Стижу италијански
авиони. Читава ескадрила. У два наврата у ниском лету косе све
пред собом. Доспевају до јарка на другој обали. Он је песковит,
блатњав. Многи војници тону и изнемогли препуштају се реци.
На другу обалу приспело их је 35. Остаци 6. батаљона са 4 чете.
Након одмора, полазе и стижу у место Грисолера. Одавде су
премештени на 20 км северо-источно у Санто Стино ди Ливенцу.
После оправка, 19. јула 1918, делови 2. Регименте добијају ново
дредиште, пут у Албанију.

РУМУНСКИ ФРОНТ

Дотад неутрална, Румунија је 27. августа 1916. ушла у

рат против Аустро-Угарске, заузевши неке области у Ердељу. На
овај нови фронт били су послати делови 5. Босанске регименте.
Чинили су је батаљони и чете из сва 4 Босанска пешадијска
пука, овај пут у саставу 142. пешадијске бригаде под командом
генералмајора Клајна. Командир 1. батаљона 5. Босанске
Регименте био је мајор Милер, командир 2. чете 1. батаљона 5.
Регименте натпоручник Саманић. У прве битке наши младићи
ступили су 16-23. октобра 1916. у близини места Баиле Сланиц,
затим планинског врха Рунцул, насеља Харја и долине Ојтоз. У
окршај су се укључиле и руске јединице, помажући Румунима не

44
само да учврсте заузете положаје, већ и да освоје нове
територије. Аустро-угарска војска доживела је један од својих
најтежих пораза, који су довели до великог броја погинулих,
рањених и заробљених војника. Остаци разбијених батаљона
били су принуёени да узмакну. „Положаји нису били заузети
континуирано, већ само по групама. Разлог томе је недостатак
људства због великих губитака претходних дана. Везе измеёу
појединих одељења биле су тешке, јер је прашума на стрмим
рубовима непроходна. Постојећи путеви и стазе су на голој
линији. Свуда паљба непријатељске артиљерије.“ На сваког
босанског војника, долазила су четири румунска. Око поднева
вратила се једна аустријска патрола и донела запањујуће вести.
Румуни су већ у позадини, пробивши се по боковима. Расуло.
„Све што је могло да засмета у бекству, бацано је на земљу –
торбе, ранци, ћебад, муниција. Јуришни покличи Румуна
убрзавали су панично кретање.“ У подне, 9. новембра 1916, 4. и
5. чета Босанско-херцеговачког 4. пољског стрељачког
батаљона, добиле су наредбу да следећег дана јуришају на
планинско узвишење Ригло (кота 1.472).

„Врхове источних Карпата већ је прекривао снег. Данима

је беснела битка за троглави, густом шумом покривени врх,
стрми врх Ригло, који је чинио кључну тачку ка долини
истоимене реке Oлт. Губитник ће бити потиснут у Влашку.“
Војници су се од 6 до 11 сати изјутра пењали по изузетно
тешком терену, наишавши на добро постављене препереке од
обореног дрвећа и жице. Одјекују румунски топови, сејући своју
танад по редовима босанских солдата. С обе стране парала је
пешадијска и митраљеска ватра. У 11 сати пре подне следећег
дана, Румуни су јурнули на лево крило босанских редова.
Одбијени су уз велике обостране губитке. Увече, потпомогнути
артиљеријом, аустријски војници заузимају румунске положаје,
не поштедевши ни једног заробљеника. Три дана потом, 14.
новембра 1916. године, војници Босанске Регименте упућени су
45
ка насељу Калинесцију у долини Oлт и даље ка месту Голотрени
(220 км северо-западно од Букурешта), где су се налазили
мостови за прелаз на полуострво Лотру, учествујући у новој
битки, 16. новембра 1916.

Војници из БиХ у Браили (1917)

За сада знамо само имена тројице српских младића из

наших срезова, који су ратовали у Румунији: Петар Грмуша из
Бојне, Јанко Гак из Глинице и Јово Благојевић из Рујишке.

РУСКИ ФРОНТ

На Руском, односно Источном фронту, делови 2.

Регименте провели су више од три године, од 23. августа 1914.
до касне јесени 1917. То су историјске границе Пољске и Русије.
У јуну 1915. одлазе на бесарабијско – руску меёу (Супарка,
Синков на Дњестру. Услед тешких губитака, од 4 батаљона
остало је свега 2 чете). Батаљони 2. Регименте, 1, 2. и 4, су до

46
15. августа 1914. боравили у Грацу, а онда упућени у Галицију,
у места Лемберг (Лавов) и источно у Золочив. У првим биткама
са Русима, бројно стање сваког батаљона спало је на свега 50
људи.10 Издвајамо најважније битке: од 23 – 25. августа 1914.
код Красника; од 26. августа – 9. септембра 1914. код Лублина;
Ивано-Франковск у Галицији од 22-26. септембра 1914;
Опатовка, 31. октобар – 2. новембар 1914; Краков, 16 – 25.
новембар 1914; Дукла, 20 – 25. децембар 1914; Карпатски
гребен, 25 – 31. децембар 1914; Јасиел, 1 – 7. јануар 1915
(војници су зиму провели на отвореном, у рововима, на
температури од минус 20 степени, без осигураног снабдевања);
поново Карпати: 23. јануар – 6. април 1915 (према потреби, на
санкама и пешице премештани су дуж фронта: у насеља Бичков,
Бабце, Солотвине); Горлица (у Пољској), 2 – 8. маја 1915;
Решов, 9 – 10. мај 1915; Премишл, 15. маја – 4. јуна 1915;
Лемберг (Лавов), 5 – 22. јуна 1915 (места Бистрица, Окно и
Јаблонка); поново Красник, 1 - 10. јул 1915; Освајање Лублина,
29. јул – 1. август 1915; Битка измеёу река Висле и Буга, 2 – 4.
август 1915; Бој код Лубартова, 5 – 8. августа 1915; Марш и
окршаји на Ковелу, 19 – 26. августа 1915; Борбе око Луцка, 26.
август – 24. септембар 1915; Борбе код Ровна, 23 – 28.
септембар 1915; Ујезд, 7. октобар 1915; сукоб код Чарторијска,
16. октобар – 14. новембар 1915.

10 3. Босанска регимента је од 9 – 14. септембра 1914.

учествовала у борбама код Лавова. Након пораза, повлаче се
у Карпате где их је дочекао нови непријатељ – колера.
Умрло је преко половине војника. Многи су страдали од
велике хладноће и затрпавани само у снег. У новој битки са
Русима, 21. октобра 1914. код Самбора, чете су спале на 15-
20 људи. У Шлезији је код места Дубице заробљен цео 2.
батаљон 3. Регименте. (Споменимо овде да на руским војним
листовима пише Други отаџбински рат, а не Први светски
рат.).
47
 Према доступним документима, српски младићи су
окршаје користили као могућност за предају Русима. За сво
време ратовања, предало се њих преко 200, читаве две чете или
пола пука. Како су изгледале битке са Русима, илустроваћемо са
два примера.
Један од марширних батаљона 2. Босанске регименте,
под командом капетана Малчака, учестовао је у окршају с
Русима, 20. јула 1917. године, у Галицији код места Калуш
(недалеко од Ивано-Франковска, данас западна Украјина).
Јединица је распореёена недалеко од села Новицја, добивши
задатак да Русима преотме део рова и коту 388 на линији Калуш
– Новицја. „Од 6 – 7 сати после подне артиљерија је под
жестоком паљбом држала место пробоја. Чекало се на две
немачке патроле бацача граната, које нису дошле у помоћ.
Тачно у 7 сати почињу да штекте митраљези. Први војници из 2.
Босанске регименте искачу из положаја, прелазе уску траку
ничије земље, провлаче се кроз раскидане барикаде. Лете ручне
гранате, зује танад. Почиње дављење и убијање. Помешани
војници заједно клижу по влажном, глиненом тлу. Вика и
стењање рањених. Већ се освојило више од половине успона,
кад су се појавили нови руски одбрамбени редови. За њима
Козаци на коњима. Пада јака киша. Битка се отегла сатима. Леш
на лешу лежао је у рововима и испред њих, на жичаним
барикадама, измеёу стабала.“ У првим јутарњим сатима, 21. јула
1917. године, битка је утихнула. На бојном пољу остало је 9
мртвих и 31 рањени војник 2. Регименте.

Нова битка на Руском фронту уследила је 4. августа

1917. године код Черновица у Галицији. Припадници 2.
Регименте остављени су сами као тобожња заштитница 36.
Дивизије, а уствари, према мишљењу њеног командира Шлегла,
препуштени на милост и немилост непријатељу. Преко ноћи их
је опколила једна руска јединица. Уследио је напад. Војници су
48
очајнички покушали да се пробију. Рањен је и заробљен Шлегл,
а са њим и преостали војници.

Руси спроводе заробљене аустријске и војнике из БиХ

у Галицији (1915)

АЛБАНСКИ ФРОНТ

Сво време рата, Аустро-Угарска је војно помагала свог

савезника Турску. Испоручивано је оружје, муниција, разна
опрема, а слали су и људство које је обучавало турске војнике у
руковању техником и другим средствима. У близини Београда, 8.
јануара 1918. године формиран је тзв. Источни корпус, јединица
за специјалне намене. Смештени су у касарне у Београду,
Гроцкој, Младеновцу и Аранёеловцу. Командовао је потпуковник
Стефан Дуић. Он је у састав корпуса уврстио 6. батаљон 2.
Регименте, као и поједине батаљоне 1. и 3. Босанске регименте.
Придодат им је и један румунски батаљон. У 6. батаљону 2.
Регименте било је 30 официра и 966 војника. Са осталим
батаљонима, укупно 7.305 људи. Располагали су са 34 тешка

49
митраљеза, 64 лака митраљеза, 6 минобацача и 6 бацача
граната. До намераваног одласка, корпус се увежбавао и
учествовао у извидничкој служби у околини окупираног
Београда. Имали су и задатак, да све до западне Мораве и
Косова поља чисте терен од комита. Због бројних тешкоћа и
отежаног транспорта до одредишта у Сирији, на крају се
делимично одустало од овог војног ангажмана. На пут на Блиски
Исток отишла је само артиљерија, док су преостале јединице
упућене на фронт на Сочи. Осим батаљона 1. Регименте, који је
упућен у Крагујевац, да угуши побуну резервног батаљона
Словачког 71. пешадијског пука.

Командни састав 6. Батаљона 2. Регименте:

командир, капетан Јозеф Пенкер; аёутант, поручник
Иван Пано; командир 1. чете капетан Едмунд фон Улисбергер;
командир друге чете натпоручник Алојз Холдински; командир 2.
чете капетан Адалберт Реслер; командир 4. чете Антон Брунер;
командир митраљеског вода капетан Душан Јарковић. Трећина
људства била је старија од 40 година, а због неухрањености
просечна тежина по особи износила је 50 кг.

Од јула 1916. до краја рата, 1918. године, на албанско

ратиште према Французима, Енглезима и доцније Италијанима,
биле су доведене јединице 1. и 2. Босанског пољског стрељачког
батаљона и 3. батаљон 7. Босанске пешадијске регименте. У
последњим месецима рата придружују им се нове босанске
трупе. Након тешког пораза на ушћу Пијаве, крајем јуна 1918,
остаци батаљона 2. Босанске Регименте су 20. јула 1918. из
Ливенце пребачени у Белфиори. Ту су њихове чете попуњене
новим војницима. У једној од лука на Јадрану укрцани су у брод

50
„Лиса“. Путовало се ноћу, уз далматинску обалу, у нади да неће
наићи на неку од савезничких подморница. Приспели су у Задар.
Следеће ноћи у Сплит. Идуће у залив Топлу код Херцег Новог у
Боки Которској. Ту их бомбардују енглески авиони. Погаёају
брод. „Кроз ваздух лете греде, сандуци и људи.“ У помоћ им
пристижу спасилачки чамци са обале. Поново су реорганизовани
и другим бродом упућени у албанску луку Сан Ђовани ди Медуа.
Одавде су се жичаром спустили до места Воре. Успут су на
појединим станицама без дозволе узимали лубенице и дуван
који се сушио. У Вори су укрцани у воз који је ишао до Драча, на
једину пругу у Албанији. Увече их опажа један савезнички
авион. Бомбе падају близу локомотиве и вагона. Успевају некако
да се провуку и стигну у место Кучове. Овде су патролирали по
околини и држали положај према италијанским малобројним
јединицама. Придружене су им и неке албанске чете, које су се
распршиле са првом појавом здружене италијанске и француске
армије. Војници из 2. Регименте, у меёувремену ослабљени
маларијом, добијају наредбу за повлачење. Фронт се протезао
од Драча до Елбасана. Воде се многе мање и веће битке уз
променљиву ратну срећу током читавог августа. Половином
септембра, након бугарске капитулације, добијају завршну
наредбу за повлачење. Болесне од маларије, рањене, гладне и
уморне, успут их нападају банде албанских пљачкашких
племена. Остаје их живих свега 50. Спас им од Албанаца доноси
регуларна српска војска у околини Скадра.

51
 3. СВЕДОЧАНСТВА

СЛАВОЉУБ МИЛОЈЕВИЋ: РАЊЕНИЦИ И МОРАЛ

Борбени извештај аустро-угарског мајора Милојевића о

активностима Шестог БХ пољског стрељачког батаљона од 18 –
25. августа 1917. на италијанском фронту, у планинама око
Горице.
„18. август 1917, у 5 сати пре подне на читавом фронту
почела је снажна артиљеријска паљба, која се око 6 сати
појачала. У ватреном досегу стоје линије 1А, 1Б и 1Ц, као и
стражњи простор Костањевице. Суседни сектори и они јужно од
Костањевице обавијени су густим скоро непроходним димом. У
13.30 сати, директни непријатељски погодак запалио је
складиште муниције у долини Марта. Ветар тера облаке дима ка
шупљинама у стенама и онде нам отежава боравак. Цео дан нас
бомбардују непријатељски топови на линијама 1А и 1Ц. Лево од
коте 304 ровови линије 1Ц су збрисани, док су на десном крилу
оштећени. Најзад је у 14 сати наша артиљерија узвратила по
најближим противничким положајима код Костањевице. Паљба
траје до увече. У 22 сата обострана ватра попушта. У 22.30
интендантска чета доноси вечеру. Неколико граната им погаёа
кола и коње. Топови грме читаву ноћ с обе стране.

19. август 1917, у 5. сати изјутра Италијани појачавају

артиљерију. Тако пола сата. Затим крећу пешадијом у напад.
Истовремено линију 1Ц засипају гранатама. Наши топови
узвраћају. У 6.30 пре подне, у Команду батаљона пристижу
избегли војници 73. Регименте који су били у првим линијама
одбране 1А и 1Б. Извештавају да су Италијани направили пробој.
Нареёујемо да се заузму линије 1Ц са 1. и 3. четом, док је 2.
чета помакнута непосредно до линије 1Ц. Успева противнапад

52
нашег 10. пешадијског батаљона. Непријатељ поново
бомбардује линију 1Ц, а наше се 1, 3. и 4. чета повлаче на
почетне положаје. Све наше позиције су под сталном ватром до
6 сати увече. Италијани поново крећу с пешадијом. Наши топови
узвраћају ватром. Непријатељски авиони су нам читав дан
гаёали позадину запаљивим бомбама, успут избацујући летке.
Код суседних дивизиона у јужном сектору, Италијани су освојили
линије 1А и 1Б. У току је наш противнапад. У 1. сат после подне
стиже извештај да нам се 12. Дивизија повукла до К-појаса.
Наше резервно крило заузима С-појас. Положај наше дивизије је
целовит. Све прилазне путеве стално туче италијанска
артиљерија, отежавајући допремање хране.
19/20. августа 1917, током ноћи топови не престају.
Гранате падају по свим нашим секторима. Једна наша јединица
поново осваја Корите, које је претходног дана изгубила. Трупе
нам се реорганизују и учвршћују уз северну ивицу горње
Војшчице. Телефонске линије се стално кидају.

21. август 1917. Узбуна у 1. сат ујутро. Непријатељ нас засипа

гасом, који продире у наша склоништа на стенама. Артиљерија
стално туче. У 7. сати Италијани крећу у нов напад на
Костањевицу. Свуда густ дим. У 10.55 пробијају наше редове и
крећу даље. Стиже Наредба: чврсто држати преостала
упоришта. Поново освајамо линију 1А. Читав дан топови не
престају. У 12. сати стиже налог да се 2. и 4. чета ставе у
борбену приправност. Требају под командом г. пуковника
Месића да нападну и освоје коту 246. У 16.50 наредба је
повучена, а у 17.15 стиже нова: Спремити се за марш! Маршира
се кроз непријатељску ватру према усецима Дес, Дома и Шток.
Штаб Батаљона стиже на одреёено место тек у 22.30 са
задатком да се поново заузме изгубљени С-појас.
22. август 1917. Нареёујем да 2. чета заузме секцију 32.
Два митраљеза под командом поручника Грубера постављају се
на улаз С-појаса у К-линију, један митраљез јужно од пећине
53
Микеле, а пешадијски топ јужно од коте 34.

С-појас заузимамо у зору. Састоји се од 20 – 60 цм

високог каменог зида, оштећеног гранатама. Испод су две
долине. Косе нас не само Италијани топовима и митраљезима,
већ и наша артиљерија из непознатог правца. За пар сати, 4.
чета губи више од пола војника. У 16. сати креће непријатељска
пешадија са два митраљеза. Освајају један усек на нашем
десном крилу. Натпоручник Алић повлачи своју чету. Поручник
Петровић је рањен и остављен. Заробљавају га Италијани с
неколицином исцрљених наших војника. Имамо мањак црвених и
зелених светлећих патрона и пешадијске муниције. Натпоручник
Валентини затвара простор и држи непријатеља подаље.
Пешадијски топ поручника Бержија је за кратко време остао без
људства. Све је било рањено или мртво. Најзад је и топ
онеспособљен директним поготком.

23. август 1917. У 10. сати изјутра стиже вест да немамо везу са
јединицама источно од долине Лео. Не зна се где је 13. чета.
Извидница се не враћа. Три патроле натпоручника Алића
обавештавају да се противник домогао С-појаса. Патроле су
нашле више наших заосталих рањеника и заробиле неколико
Италијана. Судбина 13. чете је и даље непозната. У 23. сата нам
је јављено да је непријатељ заузео пут према Кориту. Дакле,
прелаз нам је пропао. Ситуација у долини Лео је тешка и
критична. Јединице су нам опкољене. Долина је препуна лешева
и рањеника. Пре неколико дана, 60 наших тешких рањеника је
остављена без заклона и воде. Њихови крици и запомагање
лоше утичу на морал других војника. Више се пута молило за
евакуацију, али им је помоћ ускраћена.

54
24. август 1917. У 1.40 ујутро Италијани покрећу своје трупе
према долини Цирил. Крећу у напад. Повлаче се под нашом
ватром. У 4. сата поново наступају, али убрзо узмичу. У 4.45
констатовано да је сва пешадијска муниција потрошена. Помоћ
нам доноси 4. батаљон. Положаји у долини Лео су нам критични.
Сви официри су нам рањени. Натпоручник Дик је претрпео
нервни шок. У 5.40 сати читав простор обавијен је густим
облацима дима. У 6.30 људство нам је свега 20 војника. Оба
митраљеза су уништена директним погоцима. Испаљујемо све
црвене ракете. У 22. сата увече наступа тишина. Италијани су
заузели долину Лео.
25. август 1917. У 4.46 предајемо долину Арпад и
повлачимо се у долину Микеле. У 6. сати увече на фронту је
потпуни мир. Противник се не примећује. Војници и официри су
већ 4 дана без воде. Појединци су у лудилу. Пије се урин.
Достава хране је потпуно уништена.
Положај 28. августа 1917. Губици: поручник Рикецки
рањен. Заставници Микес и Хаас били су живи закопани, а осим
нервног шока имају и унутрашње повреде. Заставник Прикрил
од удара мине онесвешћен и заробљен. Поручник Петровић
рањен и заробљен. Војници: 44 мртва (2 отрована гасом), 178
рањених, 38 болесних (10 отровано плином), 42 нестала.
Велики број несталих објашњавам тиме, да су они
умногоме рањени и нису могли бити заштићени. Део њих остао
је у долини Лео коју је освојио противник. Поједини су од удара
мина потпуно раскомадани. Можда су неки рањеници сами
пошли пут превијалишта.“11

11 Знамо имена неколицине наших војника, учесника ових

битака: Михаило Кесић, Дмитар Опачић, Глиница; Коста
Мудринић, Бојна; Ђураё Латиновић, Врточе; Јово Старчевић,
Злопољац; Лазо Илић, Стијена; Сава Латиновић, Врело;
Стојан Новаковић, Кутник.
55
 ХАНС ФРИЦ: СВЕ ЈЕ БИЛО УЗАЛУД

Ханс Фриц, испрва поручник у 1. Босанској а затим у 6.

Босанској регименти (у чијем су саставу били војници 4. и 5.
батаљона 2. Регименте), водио је дневник током рата, који је
1931. године преточио у књигу „Bosniak“. Доносимо један од
његових многобројних записа:
„Пре скоро седам дана борили смо се у јужном Тиролу,
где смо на знаменитој висоравни покопали своје мртве. Око нас
су сијала вечна брда и вечни снег на планинским врховима.
Данас покопавамо своје мртве у долини Випаве. Болно идемо
повише изгубљене Горице, која нас пече попут тешке ране и
води ка судбоносној реци Сочи. Када се ветар окрене, чујемо
Италијане како славе и урлају победничке узвике: E viva!
Осећамо да борба није завршена. Која по реду? Колико их још?
Под окриљем ноћи, премештамо се до цркве Св. Катарине, на 5
км северо-источно од Горице. Тамо ћемо обавити своју дужност.

Можда ћемо већ сутра изнова сахрањивати своје другове. А

прекосутра? Где ли ћу ја заувек уснути? Фронт и убијање су
нагло прекинули нашу младост и пред ратним страхотама
стојимо запрепаштени. Изнутра сасвим незрели и неспремни.
Зјапе празне и разрушене куће. Свако мало наилазимо на мртве
по улицама. У сусрет нам долазе уморни и сакати рањеници.
Већина их неће ни стићи до болнице. Стално брује гранате, лете
гелери и крашко камење. Челична смрт јуриша над земљом. Тло
подрхтава. Пипам лице. По њему је крв, глава завијена. Нерви
су ми попустили. Обузимају ме неконтролисани плач и јецаји. Ни
једног доктора ни болничара. Како се сати отегну када очекујеш
смрт. Сами са својом судбином. У склоништу бр. 143 смештена је
3. пољска чета као резерва. Један изнад другог, у три дугачка
реда, постављени су кревети. Поред њих, спремни за борбу,
чуче војници. Над главама је импровизовани лимени кров, на

56
који капље вода са оближњих стена. Шкиљаве петролејске
лампе стоје на улазу. У земуници локве устајале воде. Ваздух је
плесњив. Стотине пацова крстари кроз полутаму и краду нам
комаде незаштићеног хлеба. Војници недељама с ногу не скидају
ципеле. Једна птичица скакуће с наше стране ограде. Док је
гледам, чезнем за домовином. Одједном узбуна! Гас! Без гас-
маске на Сочи си изгубљен. Она промени људска лица у
животињска. Најмања пукотина у маски значи крај. Плућа се
боре за ваздух. Шире се отровни облаци, стижу до рова. Дуго
леже по долинама Соче. Наилазим на беживотно тело једног
православца, с којим сам разговарао пре 10 минута. За храну се
морамо снаћи, јер ништа не добијамо из позадине. Цигарете су
постале реёе од дијаманата. Да нам је само изаћи из ове крви,
прљавштине и уништења. И да опет узмемо своје мале животе у
своје руке. Наша је поносна регимента разбијена. Губици су
несхватљиви и огромни. Батаљони су десетковани. Од чете је
остало неколико Босанаца. Аустрија умире. Све је било узалуд.“

ИВАН МЕРЗ: БЕСМИСЛЕНЕ ЖРТВЕ

Католички свештеник Иван Мерц, преклом Јевреј из

Бања Луке, водио је дневник за време битака на Сочи. Ево
једног извода о тим тешким данима.

„Fontana Secca, 19. VI. 1918.

Na 15. lipnja izjutra u 3 sata započe naša bubnjarska vatra.
Bio sam gore na vrhu Fontana Secce i sjedio sam u električno
rasvijetljenoj kaverni s divizijonarom Le Beauom, s njegovim
zastupnikom i drugim. Igrahu se karata sve upotrebljavajući
francuska imena. O događajima koji su imali slijediti, o mrtvima ni
govora. Igrahu neprestano do 2 sata i 59 min. Prestadoše, a vani već
započe koturanje topova. Iziđemo van. Sijevaše nebo i zemlja i cijeli
orkestar niskih i visokih tonova pratio je to svestrano velebno

57
sijevanje oblaka, brda i dolina. Popeh se gore i promatrah sijevanje
granata, što se rasprskivahu po talijanskim brdima. S raznih strana
dizahu se iz talijanskih jaraka vatrometi, koji spuštajući se polako,
rasvjetljivahu svu okolinu s raznim kalibrima; to ne očekivasmo,
držali smo, da će biti sve baterije otrovane plinom a i plinskim
granatama. Moradosmo se poslužiti gasmaskom. U 7.40 zastade
bubnjarska vatra, a u 7.50 dođe vijest da je Salarol, Porta di Sallone
u našim rukama. Pola sata stiže vijest da je Borojević prešao Piavu.
Stade napredovati i naš bataljon za njima. Dolaze prvi ranjenici,
dolaze Talijani, časnici, momci. Saznajemo da je sila naših izginulo,
da su se Talijani dobro branili. Topništvo nije ubilo Talijane, nije
uopće pogodilo u rovove. Tako naše komande besmisleno žrtvuju
ljude. Kartaju se u najvažnijim situacijama, a ne brinu se za
najelementarnije principe navale.

Stigosmo u vatri do sadašnjeg mjesta i zakonačismo se u kaverne.

Stigoše vodnici što su vodili jurišne patrole; krasni ljudi, odvažni što
umiru bez ikakva straha. Krasan li je naš svijet, samo da ga ima tko
voditi! Ležao je ovdje jedan teško ranjeni talijanski časnik. But mu je
bio poput pršuta razrezan; jaukao je i roktao od boli. "Quanto male
Manfredi" opetovao je po 20 puta. Više od sata je tako uzdisao.
Dadoh ga prenijeti nazad do kote 1580, gdje bijaše jedan mali
"Hilfplatz". Neću nikada zaboraviti njegov zahvalni pogled, stisak
njegove krvave ruke. Bijaše krasan mladić. Učiniti djelo ljubavi
čovjeku što trpi najveća je stvar na ovoj zemlji. Temelj je to svakog
duševnog života.
Zastala je ofenziva. Vele iz političkih razloga. Karakteristično
je za nered što vlada u Austriji. Talijanski su rovovi puni naših
mrtvaca. Grozne su slike. Grozan smrad. Jarci su im duboki, slabi i
neuredni. Boravišta su vlažna, kaverne slabe.“

58
 ПЕРО БЛАШКОВИЋ: КОРИЈЕЊЕ И ЗЕЉЕ

Доносимо део из ратног дневника мајора 3. БХ Регименте.

„У Галицији и на Карпатима ишло нам је свакојако. Наш
спас био је да смо ту и тамо код сиромашног пучанства нашли
понешто крумпира, јер по непроходним путевима и због сталног
покрета, наш провијант и кухиње нису могли слиједити трупе.
Једном нисмо примили икакву храну и поред тешких маршева и
љутих борби кроз 6 дана, а рекорд је постигнут почетком
октобра 1914, кад нас кухиње не стигоше пуних 9 дана. Јели смо
до чега смо дошли, али углавном гладовали. Крумпир и зеље су
били једини мелем. Гдје год да смо застали, хиљаде прстију
Босанаца забадале су се у снијег, да у земљи наёу хране. Многи
су послије имали крваву столицу, јер су јели сваку траву до које
се могло доћи. Још горе је било са крухом. Порција је не само
очајно смањена, већ се он мјесио од смјесе пшеничног, раженог,
кукурузног и зобеног брашна, уз додатак мекиња и сламе. Тесто
се није лепило, лако се мрвило, те су га војницима сипали на
испружене дланове. Отпало и згажено зрње са њива, војници су
дробили бајонетима и јели. Дуж Пијаве, Бог нам је дао
кулинарских ужитака у виду питомог кестења. И грмље је било
родно. Имали смо малина, купина и шипка, но највише
љешњака, море јагода и вргања. При освајању Монтела, 15.
липња 1918, нашли смо у првим италијанским рововима хране,
сланине, риже, каве и чоколаде. То је тамо био спас, јер смо 8
дана остали без ичега, само су нам покаткад добацили наши
авијатичари по коју конзерву у ровове. Пуковник Хофман, који је
на жалост дуго водио нашу БХ 3 Регименту, никада није имао ни
труна осјећаја за наше војнике, већ једино за себе и свој трбух,
постављајући око кола са храном страже.“12

12 Блашковић је после рата примљен у војску Краљевине СХС,

добивши чин пуковника. У Другом светском рату определио
се за усташе и црну легију.
59
 4. БРОЈКЕ И СЛОВА

ЦИФРЕ СТРАДАЛИХ

Према новијим истраживањима групе аутора књиге The

Emperor’s Bosniaks - The Bosnian-Herzegovinian Troops in the k. u.
k. Army из 2008 (Бошњаци у царској служби – Босанско-
херцеговачке трупе у аустро-угарској војсци), у БиХ је уочи 1.
светског рата, 1910. године, постојао следећи национални
састав:

Срби 825, 418 Муслимани 612, 137

(43,49%) (32,25%)
Римо-католици 434, 061 Грко-католици 8, 136 (0, 43%)
(22,87%)
Јевреји сефар. 8, 219 (0, 43%) Јевреји 3, 649 (0, 19%)
Протестанти 6, 342 (0, 33%) Остали 82 (0, 01%)

Мобилизација у Босни и Херцеговини отпочела је 27. јула

1914. године. Од укупно 3.350.000 мобилисаних у свим деловима
аустро-угарског царства, свега је 49% војника из редова
аустријског и маёарског становништва, док су преосталих 51%
чинили припадници осталих окупираних народа – Чеси, Русини,
Словаци, Румуни, Пољаци, Хрвати, Словенци, Италијани, Срби и
Муслимани из БиХ. У све четири босанске регименте број
редовних војника износио је 10.300, у резерви око 25.000.
За срезове Бихаћ, Крупу и Цазин број мобилисаних у
раздобљу од 1914-1918. године је следећи:

Место Војници Радни одреди

Бихаћ 4.492 670
Крупа 6.719 930
Цазин 8.290 570

60
 Статистика броја погинулих 1914-1918:
Срез Бихаћ 728
Срез Крупа 1.307
Срез Цазин 1.201

Рачуна се да је током целог рата, са простора БиХ

мобилисано близу 300.000 војника, што је проценат већи од
16%, ако узмемо у обзир да је број становника износио
1,783.000. Према подацима аустријског Ратног министарства,
бројке страдалих војника су следеће:

Погинули Рањени Заробљени Нестали

10.701 51.815 18.088 21.227

Незванични подаци, они на терену, говоре другачије, да

је смртно страдало 38.000 људи.
Бројке које овде наводимо засигурно нису коначне.
Током све 4 године рата, из Бихаћког, Крупског и Цазинског
среза, мобилисано је нешто преко 20.000 људи свих конфесија,
од којих је смртно страдало око 3.000. Према статистици, у
војничке редове ступило је 8.000 Срба, од којих је погинуло око
1.200. Према аустријским изворима, основни узроци оволиког
страдања су следећи: лоша војна тактика, недостатак оружја,
јуриши без артиљеријске припреме, бомбардовање сопствених
положаја, неношење шлема и недостатак склоништа и топле
одеће, рањеници препуштени сами себи, недовољна исхрана,
лоши хигијенски услови, заразне болести, смрзавање,
самоубиства. За прве две године рата, у свим војним
формацијама погинуло је нешто преко 11.000 војника из БиХ,
док је рањених уписано 15.000. Ако узмемо у обзир да је у
униформи било 45% Срба, долазимо до језивих података. Од
горње цифре, само је 2. Регимента имала преко 4. 000 мртвих и
рањених. Од укупно 1.360 војника Срба, колико смо их пописали
из аустријских и других ратних публикација за наша три среза,
погинулих и умрлих је 342 (25,14%) - сваки четврти, рањених
703 (51,69%) - сваки други, несталих 20 (0,14%), заробљених
61
291 (21,39%). Дакле, цифре које износимо нису коначне, али се
надамо да су један корак напред у осветљавању судбина наших
давно заборављених очева.

Број страдалих по срезовима:

СРЕЗ БИХАЋ
ПОГИНУЛИ УМРЛИ РАЊЕНИ НЕСТАЛИ ЗАРОБ. РАЗМЕЊ.
38 14 155 2 105 1

СРЕЗ КРУПА
ПОГИНУЛИ УМРЛИ РАЊЕНИ НЕСТАЛИ ЗАРОБ. РАЗМЕЊ. БОЛЕСНИ
144 44 377 7 95 2 19

СРЕЗ ЦАЗИН
ПОГИНУЛИ УМРЛИ РАЊЕНИ НЕСТАЛИ ЗАРОБЉЕНИ
63 21 171 11 91

Горњим бројкама нисмо додали добровољце. У Бихаћком

срезу их је 52, Крупском 264 и Цазинском 108. Укупно 424. Један
број их је по заробљавању на Руском фронту, одлучио да своју
дотадашњу аустријску униформу замени српском. Други су на
бојишта пристизали из европских и прекоморских земаља. 13

13 Постанком добровољачких одреда се нисмо посебно бавили,

јер о томе у нас постоји бројна литература, чији смо један
део забележили у нашем списку коришћене литературе на
крају ове књиге.
62
 ЗАРОБЉЕНИЧКИ ЛОГОРИ

Највише српских војника је заробљено на руском фронту,

укупно 206, на италијанском 69 и на српском 16. Одвоёени су у
наменске логоре, обично далеко од фронта, где су коришћени за
рад у рудницима, фабрикама, соланама, пољопривредним
газдинствима, у градњи и одржавању пруга и путева. Услови
живота нису били ни мало лаки. Највећи проблем се тицао
исхране и основних медицинских потреба. Повремено су их
обилазили представници меёународног и локалног Црвеног
крста, као и инспекције неутралних држава. Дозвољена им је
цензурисана преписка и добијали су пакете од куће.
РУСИЈА. Руси су ратне заробљенике, после битака у
Галицији 1914. и на Карпатима 1915. године, слали углавном у
свој азијски део, далеко од већих градова и саобраћајница, али
их има и у другим крајевима ондашњег царства, посебно у
Сибиру (Омск у западном и Иркутск у источном делу). На
одредишта се путовало пешице, затим обичном запрегом на
лежају од сламе, саоницама, возом, бродом.

Према званичним подацима, од око пола милиона

заробљених аустро-угарских војника, колико их је завршило у
руским областима, 60% их се није вратило кући. Смештани су
обично у слободне касарне, по фабричким и трговачким
складиштима, опустелим манастирима, импровизованим
логорима и школским зградама, речним баржама. Официри су
добијали засебне просторије, понегде имали и послужитеље, а
сваки заробљеник и одреёену месечну плату.
63
 Надзор и чување осим војних чешће су вршиле
полицијске власти. Понекад логори то заправо и нису били, јер
нису имали ограду и жице, а није се имало куда побећи, посебно
у Сибиру и азијском делу, где су удаљености измеёу насеља
огромне, а климатски услови сурови. Заробљеници који су до
рата имали неки занат, били су цењени посебно меёу месним
становништвом. Свима је омогућено читање књига и штампе,
одласци у позориште и на приредбе. Антун Вргоч, поручник из
околине Винковаца, проводећи своје ратне године у Омску у
Сибиру, записао је у свој дневник наредбу руског пуковника
својим војницима: „Заповедам вам да не поступате лоше са
заробљеницима. Њихово зло имате да олакшате, а не да га
повећавате.“ Поред тескобе и недостатка хране, харале су
заразне болести, у првом реду дизентерија, богиње и тифус, док
је један број страдао у новонасталом граёанском рату.
Појединци су у Русији засновали породице и тамо остали да
живе.

64
 Долазак заробљеника паробродом у Тјумен (1915)

Срби из наших срезова расути су у 30 насеља велике

руске државе, од Унгвара у Галицији, преко Кијева, Москве,
Пензе и других места, све до Томска у западном Сибиру. Има их
и у Ашхабаду у јужној Туркменији, граду који се налази у
близини границе са Ираном. Други су одведени у Чистопољ, на
левој обали реке Каме, на око 140 км од Казања у Татарстану.
Логор није постојао, већ су заробљеници размештени по
баракама, а понегде и код домаћина на селу, који су од војних
власти за то добијали накнаду у новцу.

Наших има и у Ташкенту у Башкирији, 1.300 км источно

од Москве, па у Самарканду, Сераксу и Скобељеву у
Узбекистану. Затим, у селима Симбирске губерније, 900 км
источно од Москве. Забележено је да су помагали сељацима у
свакодневним пословима и недељом ишли у цркву, а ови су им
заузврат давали кров, храну и одећу. Град Симбирск је наводно

65
Лењиново родно место и доцније је преименован у Уљановск.
У Пензи и њеним насељима, на близу 1.000 км југо-
источно од Москве, такоёе има наших војника. Тамошња газета
„Пензенские Губернские Ведомости“ повремено је обавештавала
јавност о заробљеницима који су пристизали у област, доносећи
информације о њиховом пореклу, а понекад и имена .

Следе, затим, бројна друга места: Астрахан на

Каспијском језеру, Шацк код Азовског мора, Граиворон код
Харкова, Павловск на левој обали реке Дон јужно од Вороњежа,
Саранск у Мордовији и тако редом. Најзад, један наш војник из
околине Бихаћа, завршио је у Бахмуту, варошици у некадашњој
Славено-Сербији, у данашњој источној Украјини.

66
 Заробљеничка дописница из Бахмута (1915)

Занимљива је прича из Елабуге, насеља у Татарстану.

Први заробљеници, њих 308, пристигли су већ почетком
септембра 1914. Привремени смештај организован је у
магацинима градске трговачке фирме на Спаском тргу, а затим у
фабрици шибица „Халитов“. Официри су упућени у приватне
куће елабушких трговаца Крутикова, Сјундукова и Рјазанцева,
док је мањи број распореёен у једну просторију градске
скупштине (кретање по граду им је ограничено до 20. сати
увече). Нови, већи бивак је основан 21. 01. 1915. године и
бројао је 2.200 људи приспелих из Пензе. Надзор заробљених
препуштен је полицији. Тамошњи лист „Волшко-Камска реч“
пропратио је сваки нови долазак странаца. У градском архиву
чувају се документа која сведоче о њиховом боравку. Испрва су
одреёени за рад на учвршћивању речне бране, а затим на
градњу пута до пристаништа и поправак пруге, затим сетвене
радове на пољима оближњег места Новоузенск, као и на посао у
споменуту фабрику шибица. Градска болница је била премала за
прихват болесних придошлица, па је организован посебан
лазарет. Умрли православне вере су према обичајима ношени у
Покровску цркву. На локалном Петропавловском гробљу, у

67
његовом десном углу, постоји алеја са 140 обележених и
уреёених гробова аустро-угарских солдата, на површини од 200
кв. м.

Детаљ са руске заробљеничке легитимације

По избијању Октобарске револуције и изласка Русије из

рата, у фебруару и марту 1918. године дошло је до меёусобне
размене заробљеника. Сваки повратник на територију Аустро-
Угарске прво је упућен у карантин у неком од предвиёених
логора, а онда на краћу војну обуку и даље на фронт. Због
сумње на издају и друге преступе, један број је одведен у
надлежне аустријске војне судове. Повратници из БиХ, а било
их је нешто преко 12. 000, одведени су у место Визелбург
западно од Беча. Од њих су узимане информације о војним и
саобраћајним приликама у Русији, као и подаци о владању и
лојалности других заробљеника. Након истраге су сврстани у три
категорије: примеран, сумњив и крив. Укупно је 51 проглашено
дезертером и предато дивизионом суду у Сарајеву. 14

14 Уствари, највише су дезертирали војници на одсуству. Кући

су са фронта путовали и до 4 дана, за шта нису добијали
храну. У завичају су владали глад и немаштина, па су
прибежиште налазили бекством у шуме и скривањем код
родбине, понекад и у меёусобном удруживању. Према
аустријским изворима, највише дезертера било је меёу
војницима муслиманске вероисповести.
68
 Совјетско заробљеничко Уверење града Ишимски
код Тјумена (1920)

ИТАЛИЈА. Заробљене српске младиће из битака на Сочи (18. 10 -

04. 11. 1915. и август-новембар 1916), Асјаёу (март 1916), код
Кобарида (24. 10 - 09. 11. 1917), на реци Пијави (15. 06. 1918) и
Виторија Венета (23. 10 – 03. 11. 1918)), италијанске војне
власти одводиле су у унутрашњост државе. Највише их је било у
месташцу Санта Мариа ди Сала, недалеко од Венеције. Један
број је одведен на острво Асинара надомак Сардиније, у логор
по имену „Данте Алигијери“.

69
Следи, потом, тврёавe Спероне, Бегато и Рати код Ђенове,
Портичи код Напуља, Нарни близу Рима, Кастело ди Мелфи
(измеёу Напуља и Барија), Пицигетоне крај Кремоне, Фосано
(јужно од Торина), Аквила (западно од Пескаре).

Лево насеље Аквила. Десно Тврёава Бегато, Ђенова

БОЛНИЦЕ

Аустро-Угарска је лакше рањене војнике стационирала у

покретним и привременим војним болницама у близини фронта.
Теже рањени војници из наша три среза, Бихаћког, Крупског и
Цазинског, ратни војни инвалиди и болесни, упућивани су на
лечење у одговарајуће установе, болнице и бање широм
монархије. „Св. Вид“ у Загребу (за слепе), болнице у Осеку и
Карансебешу код Винковаца, Бршадину, Сл. Броду, Пули, Сплиту
и Загребу у Хрватској; Инвалидски дом Слатина код Б. Луке,
Земаљска болница у Сарајеву, Јајцу, Сребреници, Травнику у
БиХ; Oпшта болница у Љубљани у Словенији; Болнице у
Врднику, Вршцу, Ст. Пазови и Ср. Митровици у Војводини; Завод
за рањенике, болнице Вилхелм, Зита и Софија у Бечу; Фелдбаху,
Грацу, Клагенфурту, Мелку, Инсбруку - у Аустрији; Затим
Кошицама у Словачкој; Медицинске установе у Ђуру,
Будимпешти, Шопрону, Сомбатхељу, Печују, Гењи, Сегедину у
Маёарској; Потом у Прагу, Клостербруку, Маленовицама, Тешину
70
и Писеку у Чешкој; Болнице у Силаёисомлу и Фасцаду у
Румунији; Карлсбаду у Немачкој; Кракову у Пољској;
Чернивцима и Унгвару у Украјини.

71
 Руси су заробљене војнике, којима је била потребна
медицинска помоћ, слали у привремене војне болнице у
Козлову, Владимиру, Москви, Нижњем Новгороду, Камишину и
Кијеву. Лакше рањени и болесници су лечени у импровизованим
амбулантским одељењима при логорима.
Италијани су, према ономе што смо нашли у
документима, наше војнике упућивали у болнице у месту
Портичи код Напуља и Савиљано, јужно од Торина.
Од близу 300.000 војника мобилисаних у БиХ за период
1914-1918, око 52.000 је било рањено или болесно, од чега их је
око 13.000 проглашено инвалидима. На првом месту су
прострелне ране (пушчани меци, гелери), на другом
туберкулоза, затим следе заразне болести (тифус, дизентеија,
менингитис), ампутација удова, парализа и др.
Ратни војни инвалиди из срезова Бихаћ, Крупа и Цазин
по веросиповести:

Срез Срби Муслим. Катол. Јевреји Остали

Бихаћ 86 127 25 1 9
Крупа 135 135 - - 8
Цазин 68 222 4 - 8

ГРОБЉА

Војници из Бихаћког, Цазинског и Крупског среза,

припадници 2. Регименте и осталих војних јединица, страдали у
бројним биткама током 1. светског рата, сахрањивани су у
импровизованим гробљима дуж фронтова или у постојећим
гробљима у појединим насељима. Често само у рову, свом или
непријатељском, какав је случај у Галицији или на Карпатима.
Има примера где није било времена за покоп. Предвиёено је да
име, чин, јединица, дан смрти, буду видљиви на појединачном
или заједничком обележју, које је морало бити од материјала

72
отпорног на временске прилике. Сахране су вршене уз присуство
официра и свештеника, често и без њих. Један број војника
покопан је без икаквих обележја, поједини само са именом и
презименом уписаним латиницом, где је често долазило до
погрешака, а већина их је заведена тек именом, презименом и
јединицом којом припадају – ретко са местом роёења или
порекла. Такав случај није са војницима немачке, аустријске или
маёарске националности, чије су државе учиниле највише што
су могле да се гробља и гробови достојно уреде и обележе.

СЛОВЕНИЈА. Мрзли врх на планини Слеме; Село Лог под

Мангартом у западној Словенији. Гробље се налази крај цркве
саграёене 1890. и броји 1.350 гробова босанских војника, меёу
којима има 390 припадника 2. Регименте. Осим имена и
презимена, нема других података; Подмелец, Поникве, Водил
Врх и Грахово код Толмина; Гробље у Брегињу код Кобарида;
Градско гробље у Љубљани; Насеље Мост на Сочи; Монте
Малета на граници са Италијом. После освајања планине Монте
Малета, 7. јуна 1916, у импровизоване заједничке гробнице у
подножју, сахрањена су 202 војника 1, 2. и 4. батаљона 2.
Регименте; Бовец, северно од Кобарида. Гробље је пар
километара изван насеља, на обронцима једног брда, где почива
400 војника из БиХ.

73
 Гробље 2. Регименте на Сочи

ИТАЛИЈА. Гробља у насељимаа Сент Мариа и Лаго;

Цитадела код Падове; Бриксен у јужном Тиролу; Сан Коломбано
у Тиролу; Одерцо код Венеције.

Гробље 2. Регименте у Сан Коломбану (Тирол)

МАЂАРСКА. На гробљу у месту Херцегхалом, сахрањен је

непознат број војника 2. БХ Регименте. Нису страдали у борби,

74
већ у железничкој несрећи, приликом судара возова, 30.
новембра 1916. Путовали су за Грац; Централно гробље у Ђуру;
Кобањац гробље у Будимпешти; Војно гробље у Шопрону;
Централно гробље у Печују.
ХРВАТСКА: Болничко гробље Св. Бенедикт у Петрињи;
Српско гробље у Бршадину; Војно гробље у Сл. Броду и Осеку.
УКРАЈИНА: Војно гробље у Мукачеву и у Унгвару; Село
Соколики у Галицији, 150 км југозападно од Лавова (у
заједничку гробницу сахрањено је 28 војника).
БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА: Војна гробља у Травнику, Б.
Луци и Сарајеву.
РУМУНИЈА: Градско гробље у Темишвару. Импровизована
гробља у рововима у источним Карпатима.
АУСТРИЈА: Централно гробље у Бечу; Градско гробље у
Мелку; Централно гробље у Грацу; Војно гробље у Фелдбаху; У
Лебрингу, 20 км од Граца, гробље Сент Маргаретен. Према
званичним подацима, овде почива 805 војника из БиХ, највише
из 2. Регименте. Сахрањивани су у периоду 1915-1918. Сваки
гроб је обележен гвозденим крстом, са именом и презименом
војника, војном јединицом којој припада и датумом погреба.
Подаци су исписани латиницом. Гробље jе подељено на алеје,
примерно се одржава и ограёено је. Окружено је шумарцима и
њивама које се обраёују.
ПОЉСКА. Место Шчурова (Szczurowa), северо-источно
од Тарнова; Плешна, југо-западно од Тарнова; Горличке Усти
(Uście Gorlickie), јужно од Горлица.
СЛОВАЧКА. Евангелистичко гробље код дворца у Бањској
Штјавњици, месту југозападно од Бањ. Бистрице;
Евангелистичко гробље „Козја брана“ у Братислави.

75
 МЕДАЉЕ

Према неким изворима, најодликованија јединица

аустро-угарске војске у време Првог светског рата била је 2.
Босанска пешадијска регимента, са 42 златне медаље за
храброст. Ми смо их избројали 57. Барем тако стоји у више
публикација, као и у тзв. Златној књизи ратног министарства у
Бечу. Златна медаља, као и остале медаље и ордење, добијала
се на препоруку претпостављене команде. Предлог за доделу
писан је по утврёеном протоколу, измеёу осталог уз
образложење и сведоке. Носилац медаље имао је право на
одговарајући новчани месечни додатак. Пешадијски и ловачки
пукови из БиХ су за четири године рата добили укупно 35.637
медаља. Највише 1. Регимента – 7.768, затим 2. Регимента –
6.880. Погледајмо сад процентуални удео Срба и припадника
других народа у оквиру 2. Регименте, добитника ове медаље.

Муслимани Аустријанци Срби Хрвати

25 13 10 9

Златна медаља за храброст:

2. БХ Регимента: подофицир Станко Михаиловић (1884), Бања
Лука; Васкрсија Илић (1894), Горње Ратково код Кључа; Марко
Ђурић, Полача код Книна; Лазо Јапунџа (1889), Ракани код Б.
Новог; Лазо Ољача (?); Јово Прћовић (1880), Требиње; Сава
Рајлић, каплар (?), касније продао медаљу, па му је она одузета;
Михаило Сакић (?); Илија Топић (1892), Бањани код Б. Крупе;
Лазо Зорић, каплар (1896), Врањска код Б. Крупе.
Из наших срезова имамо двојицу војника, Илију Топића
из Бањана код Крупе и Лазу Зорића из Врањске. Придодајемо им
и Николу Латиновића, подофицира (1888), из Дренове Главице
код Б. Крупе, припадника 6. Босанске регименте.
Осим златних медања за храброст, додељивана су и

76
друга одличја. Имамо их само сумарно. У 2. Регименти, велику
сребрну медаљу по други пут добило је 12 војника; велику
сребрну за храброст – 578; малу сребрну за храброст по други
пут – 64; малу сребрну за храброст – 1.873; бронзану медаљу за
храброст – 4.178; бронзану медаљу за храброст по други пут –
119; бронзану медаљу за храброст по трећи пут – 3.
Официри 2. Регименте добили су следећа одличја (свега их је
неколико пореклом из БиХ, остали су странци): Орден Марије
Терезије (витез) – 1; Леополдов орден – 2; Орден железне круне
3. класе – 29; Орден Франца Јозефа – 7; Орден за војне заслуге
3. класе – 113; Сребрна медаља за војне заслуге на огрлици
круне – 60; Бронзана медаља за војне заслуге на огрлици круне
– 87; Сребрна медаља завојне заслуге на црвеној огрлици – 2;
Бронзана медаља за војне заслуге на црвеној огрлици – 10;
Златна официрска медаља за храброст – 3; Велика официрска
сребрна медаља за храброст – 34; Мала официрска сребрна
медаља за храброст – 57; Бронзана официрска медаља за
храброст – 85.

Одликовање БХ војника

77
 ПИСМА

Током Првог светског рата војници су са фронта,

заробљеничких логора и болница, својима у домовину, али и
једни другима, писали и слали бројна писма и дописнице. Ишла
су преко војних пошта и органа меёународног Црвеног крста.
Сва су пролазила кроз цензорска одељења, где је провераван
њихов садржај. То је било правило на свим зараћеним странама.
У појединим писмима прецртаване су речи и реченице, друга су
уништавана. Захваљујући Владиславу Пандуровићу, једном од
цензора аустријског Цензорског бироа, сачувана су бројна писма
која је он 1923. године објавио у засебној књизи. Овде доносимо
неколицину, а писали су их српски војници из босанских
регимената.

Владимир Чубрило, десетар 1. Босанске регименте, према

аустријском Попису губитака од 4. септембра 1915, заробљен је
у једној од претходних битака са Русима. Владимир се јавља 30.
јуна 1915. из града Харкова Радоју Јовановићу у Ужице у Србији,
да се сам предао и затим пријавио у добровољце.
„Ја сам фала Богу здраво, и сретно сам прешао руској
браћи, те нас има 300 који у садашњој партији чекамо прелаз у
Србију. Предали смо молбу и стављамо се на располагање
српској влади за што хоће да нас употреби. Још једна група од
800 чека већ од прије. Желим највише среће и напретка
братској нам храброј Србији и њеној војски и српском народу.“

Трифко Клачар и Миле Миладиновић, родом са Пала код

Сарајева, војници једне од Босанских регименти, пишу 6. августа

78
1915. из места Тоцко у руској Самарској губернији црногорској
Влади на Цетињу.
„Овёе смо сазнали да су наше жене Томанија Клачар и
Стана Миладиновић у септембру 1914. пребјегле из Босне у Црну
Гору. Услијед тога није нам могуће ни да им се јавимо, нити
знамо јесу ли живе. Молимо зато вис. кр. Владу да би
доброхотно упутила ову нашу молбу оној својој подреёеној
области, која би нас могла и хтјела известити о нашим женама и
јавити њихове адресе.“
Ђуро, непознатог презимена, војник једне од Босанских
регименти, родом из неког села код Бихаћа, јавља се из Одесе
свом стрицу Мили.
„Драги Миле, ја сам доша у Одес и толко сам чека да
доёе транспорт и све сам гледа оћеш ли доћи, а кад су они
дошли па казали, да нијеси ћија, нама су ми се сузе отеле и
плака од стида. Кад ме друга браћа упитају, која су дошла, за те,
ја не могу да кажем ёе си се појеврејија. Ја кад сам бијо у Киеву,
ја сам једва чека, да те видим очима, и био си ми милији нег
отац и мати откат смо постали – а сат си ми боље омилија него
онај спајија што смо га имали. Меёу душманима си одраста, па
меёу њима оћеш да живиш? Ако ти је жа жене и дјеце, не видија
и, као што ји нећеш видити. А бог зна како те сачува едан пут от
пушке – нако море 100 пута. Ја не би ту, да се називам Маџар,
да поклоне по Киева. А ја сам са својом браћом, као што сам
бијо и кот куће. Српски диваним и саде, а ти се престављај као
да си Маџар.
Оёе су са мном комшије: Петар Агбаба, Раде Кончар,
Маркан Нинков, Петар Цветичан, Јовица Омчигуз, Миле
Наранчић, и још има из Грмуше и Радића, не могу све писати.
Друго ништа. Прими поздрав од синовца Ђуре.“

Душан Милошевић из заробљеништва у Кијеву пише 17.

септембра 1915. брату Каменку у Бихаћ.
„Драги брацо! Одлично здраво и врло ми је добро.

79
Друштво је одабрано, многобројно и врло угодно. Донекле сам и
слободан. Примам редовно плаћу па одем у позориште, кафану,
3-пут седмично сам слободан. Пиши ми, ако те наёе ова карта.
Још неко време остаћу овдје, а онда ти се нећу моћи јављати.
Грли те и воли твој брат Душан.“
Раде Бјелица, према Попису губитака бр. 226, војник 4.
Босанске регименте, родом из Дабра код Стоца, прво је рањен а
онда заробљен на италијанском фронту. Раде пише из места
Таёа, источо од Сан Рема, роёаку Милану Пејовићу у Буенос
Аирес у Аргентини.

Зграда логора Таёа код Сан Рема

„Драги роёаче Мићо, живијо и здраво бијо дај Боже са

свом браћом Србима. Сад мои Мићо мораш Богу зафалити кад си
трефијо тамо што нијеси у проклетој Аустрији, да не гледаш јаде
што курва Аустрија ради од нас Срба. У нас у Босни је објесила
хиљаде наше браће Срба, све најбоље људе, српске попове,
учитеље, докторе и све научењаке. У једном котару Требињском
је објесила 90 људи, онда можеш знати колико их је у цијелој
Босни, Сријему и Банату. У затвору их има преко 20 хиљада. Па
80
брате, нас Србе војнике доћера у фронту да је бранимо, да
бијемо нашу браћу Русе, Србе, Талијане, Французе, који се боре
за правду. Куће нам попалила и још оће да је бранимо. Али Срби
бјеже чим доёу до фронте. И ја сам побјего су још двојицом. Ево
овдје нас има доста Срба бјегунаца, а сви смо драговољци у
Србију у рат против Аустрије.
Прими брацки поздрав, ти и твој брат и твоје све
друштво. Поздравља те твој брат Лазо и Видоја Васковић.
Поздрав вам, ја ваш Радо Бјелица.“

Лазо Миљевић и Тодор Ђукић, родом из Гламоча, пишу

15. септембра 1917, из места Маса Маритима југо-западно од
Фиренце, Виду Летићу у Рим.
„Помози ми мили Господе Боже и данашња Света
Недиљо буди нам у помоћи, да напишем један пар љубезни
ријечи своме брату Виду Летићу. Драги и мили мој брате Виде,
ево увати данас у св. Неёељу, јер брате други дан немам када,
јербо сам у великој радњи, да чујем за ваше лепо здравље.
Добијо сам јопет твоје мило писмо које нас све Србове обвесели.
Али драги мој брате Виде, што ми точно не пишеш какви наши
одлазе у Србију, или дезентири или сви што су се писали за
Србију. Па за нас овёе нема ништа. Ми смо правили молбе а и
питали увијек, па нема ништа за нас. Нас 30, а Шваба и Чивута
170, па ми сами себе гриземо, сведно што смо дезентири и што
смо се писали за Србију ми не знамо што ћемо от себе. Би ли ти
мого и тај Господин Којунџић да би нас избавили тамо? Ако
морете, одговорите нам, ако не морете ми се пишемо талијански
подајници. Већ ево сат 2 године како молимо да се одвојимо от
своји непријатеља, ми добити не моремо ништа за се.
Драги Виде, могу ти јавити да сам ти и мајци писо данас
писмо. Ти се немој бринути да ћу ја писати што ружно за те.
Драги Виде, ако не моремо сви доћи, би ли мого бар ја и Тоде
Ђукић, и брат ми је отишо у лагер, да доёемо тамо.
И примите поздрва от мене свога брата Лазе Миљевића и
81
Тоде Ђукића и свију нас Србова. Збогом мила браћо, до мила
виёења.“
Мишо Зец, пише 22. јуна 1915. из Америке Николи
Милиновићу из Стабанџе, војнику 2. Регименте, који се налази у
руском заробљеништву у Ашхабаду, у азијској Русији. Никола је
према Попису губитака, рањен у марту 1915. Из Ашхабада је
1916. пребачен у логор у Скобељеву у Узбекистану.
„Драги Никола брате, ево доби мало времена да ти могу
јавити да сам жив и здраво, које и вама желим добро и повољно
здравље. Врло ми је мило кад сам чуво, да си паво у руке Велике
Мајке Русије која нас свију заштићује од душманина. Драги
Никола, отпиши нам да ли има од нашије познатије с вама.
Драги Никола, пиши ми у ком си мјесту паво у руке Велике Мајке
Русије, и као је било све, волијо би знати.
Драги Никола, ја добивам писмо од куће, да ти брате све
извјестим. Све је црно и жалосно. Што је Срба у Босни, све је
Швабо позатваро у реште како се рат заратијо. Које се дијете
родило и данас је некрштено. Поп који није објесит, тај је
метнут у решт. Брате, ако нас не ослободи Велика Русија и мала
Србија, ми се гдје вратити немамо, јербо нама у Босни више
повратка нема, јербо ни до сада нама у Босни добро било није, а
особито сада када су нас прозвали издајницима.
Могу ти јавити да твој брат Ђуро у Видлаонту је жив и
здраво и да дела. Тако је брате све што ти пишем, и још горе
Аустрија проклета понаша се са нашим народом у Босни. Многа
су браћа из Босне пребјегла у Србију, па се боре у српским
редовима притув Австрије и Албаније.
Брате, ако се данас не ослободимо више никада нећемо,
јербо је цијели свијет усто против Швабе и Турака.
Сада друго ништа, него молим брзи одговор. Прими
поздрав од мене, твој остајем добро желећи Мишо Зец.“

82
Изводи из заробљеничких писама

83
 СКРАЋЕНИЦЕ

У књизи су дати скраћени називи војних јединица, као и

месец рањавања или заробљавања.
БХПР - Босанско-херцеговачка пешадијска регимента (Bosnische
Hercegovinische Infanterie Regiments). Иза ове скраћенице уписан
је број Регименте, број батаљона и број чете. Код Пешадијских
Регименти обично је иза броја Регименте стајао само број чете.
На прим. БХПР2/14. Код БХПР3 редовно је уписан број
Регименте, број батаљона и број чете (БХПР3/5/2). Код једног
броја војника стоји само број Регименте, без ознаке батаљона
или чете.
БХЛПБ – Босанско-херцеговачки Ловачки пољски батаљон
(BHFJB-Feldjager). Иза скраћенице уписан је број батаљона и
број чете (БХЛПБ4/2).
АПР – Аустријска пешадијска регимента
Војник (р) – Војник резервиста. Ознака (р) односи се и на
резервну чету (на прим. БХПР2/2(р)).
ГАР – Горска артиљеријска регимента.
ГТК – Горска товарна колона.
Губ – Губ. (област).
ЕО – Електро одред (Elektroabteilung - постављали струјне
препреке).
МБ – Минерски батаљон.
МО – Митраљеско одељење.
МПР - Маёарска пешадијска регимента (k.u.LIR).
МЧ – Медицинска чета.
ПБ – Пионирски батаљон.
ПР – Пешадијска Регимента (појединачно, војника из наших
срезова има у Региментама из других области АУ монархије).
ПХР – Пољска хаубице регимента.
РБ – Радни батаљон.
РЈ – Резервна јединица.
РЧ – Радна чета.
ТП - Трупе за превоз (Traintruppe).
ХБ – Хаубица батерија.

84
 Сада сте спокојни тако, и срећни,
Ма где били, широм свих
Континената, безбрижнији но јагањци
По тихим доловима.
Духом сам данас с вама
Незваним, но тако блиским, и мој стих
Ко кандило гори
Над заборављеним вашим гробовима.

(Стихови Марка Врањешевића

завичајем из Стабанџе)

85
 5. СРЕЗОВИ И НАСЕЉА

СРЕЗ БИХАЋ

БИЈЕЛО БРДО
БЈЕЛИЋ, ВИД (?). Војник. БХПЛБ/1. Заробљен, 1915/11.
ДОШЕН, ЂУРО (1888). Десетар. БХПР2/10,13. Рањен, 1915/9,
1916/6, 8.
КУЖЕТ, ВИД (1892). Војник. БХПР2; БХПР3/10. Рањен, 1917/6.
БИХАЋ
АЛЕКСИЋ, НИКОЛА (1895). Војник. ПР22. Погинуо 05.03.1918.
АМИЏИЋ, СИМЕУН (1894). Војник. БХПР2/14. Рањен, 1916/8.
АНУШИЋ, НИКОЛА (1893). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/8. У
Самарканду је у Русији.
БАЈИЋ, ДАНИЛО (1894). Војник. БХПР2/1. Заробљен, 1915/3.
БАЈИЋ, ПЕТАР (?). Јединица (?). Заробљен, 1915/6. У болници је
у Зајечару.
БАЛАБАН, ВИД (1896). Војник (р). БХПР3; ПР96/14. Рањен,
1917/8.
БАЋИНА, СТОЈАН (1887). Војник. БХПЛБ6/18. Нестао 13.12.1915.
БРДАР, МИЛЕ (1880). Војник. БХПЛБ5/4. Погинуо 18.10.1916.
БРДАР, НИКОЛА (1894). Војник. БХПЛБ5/2. Рањен, 1917/7.
БУБАЛО, УРОШ (1894). Каплар. БХПР3/2. Погинуо 03.07.1918.
БУБУЉ, МИЛЕ (?). Војник. БХПР2/10. Погинуо 21.07.1915.
ВИГЊЕВИЋ, ПЕТАР (1891). Каплар. АПР26/16. Рањен, 1917/4.
ВЛАИСАВЉЕВИЋ, ЉУБОМИР (1896). Војник. БХПР2/13. Рањен,
1916/10.
ВУЧЕН, ВЕЛИМИР (1897). Војник. БХПР2/6. Рањен, 1916/1.
ВУЧИЈЕВИЋ, ЈОВО (1883). Војник. БХПЛБ5. Заробљен, 1915/8.15
ГАЋЕША-БОЈИЋ, ПЕТАР (?). Каплар. БХ? Заробљен, 1914/12. У
Нишу је.
ДАВИДОВИЋ, МИХАИЛО (1893). Војник. ПР97/штаб. Рањен,

15 Према Шематизму из 1882, у Бихаћу нема Вучијевића, већ

Вујичића, Вујновића и Вукмировића.
86
1916/9.
ДОМАЗЕТ, НИКОЛА (1882). Десетар. БХПР2/13. Погинуо 07-8. 06.
1916.
ДОШЕН, НИКОЛА (1889). Војник. БХПР2/1. Рањен, 1915/11.
ДУТИНА, ТОДОР (1898). Војник. БХПЛБ8/2. Рањен, 1918/2.
ЂУКИЋ, ЂУРО (1882). Војник. БХПР2. Заробљен, 1917/4. У
Фосану је у Италији.
ЂУРИЋ, Саве МИЛЕ (1879). Добровољац.
ЗЕЉИЋ, МИЛОШ (1891). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/6. У
Ардатову је, губ. Симбирск у Русији.
ЗОРИЋ, МИХАИЛО (1889). Војник. БХПР2/13. Рањен, 1915/5.
ИНЂИЋ, МАРКО (1880). Војник. БХПР2; ПР16/3. Заробљен,
1917/2. У Русији је.
ИНЂИЋ, СИМО (1887). Војник. БХПР2/2. Рањен, 1915/9.
ИНЂИЋ, СРЕТО (?). Војник. БХПР2. Заробљен, 1915/9. Налази се
у Нишу.
ЈАНКОВИЋ, СПАСОЈА (1893). Водник. БХПР2/3. Рањен, 1914/10,
1915/6, 7.
ЈЕРКОВИЋ, ЈОВО (1891). Војник. БХПЛБ/1. Заробљен, 1915/11.
ЈОВАНОВИЋ, ЂОКО (1879). Осуёен на тамницу. У Терезијанштату
је у Чешкој. Преминуо 01.04.1918. 16
К. ЈОВО (1891). Војник. БХПЛБ4/штаб. Рањен, 1918/1.
КНЕЖЕВИЋ, Вида МИЛАН (1885). Рачунски подофицир 17. БХПР2.

16 У истом затвору, наводно, налазио се и Гаврило Принцип.

Према новијим истраживањима, која се могу пронаћи на
интернету, атентат у Сарајеву 1914. године организовао је
Лав Троцки. Циљ је био уклањање непослушних монархија и
прекрајање европских граница – другим речима, власт и
ропство. Наводи се да фамозни Принцип није ни постојао,
већ је смишљен и измишљен да се заметне траг правим
кривцима. У Шематизму из 1882, у Обљају, селу Принциповог
роёења, има 13 кућа са 71 душом. Меёу датим фамилијама
нема Принципа. Узгред, Принцип није српско презиме,
поготову не Срба у Босни. Чак се и име Гаврило није давало
мушкој деци.
17 Чин већи од наредника (rechnungensunteroffizier).
87
Заробљен, 1916/10. У Асинари је у Италији.
КРЉИЋ, БОЖО (1889). Воёа патроле. БХПЛБ1/5. Заробљен,
1916/5. У марту 1917, преко Црв. Крста јављено да је у
Павловску, губ. Вороњеж у Русији.
ЛАКИЋ, ЈОВО (1891). Војник. БХПР2/1. Рањен, 1916/8.
МАЈСТОРОВИЋ, СТЕВАН (1891). Војник. БХПР2/2. Рањен, 1915/9.
МАРИЧИЋ, МИЛОШ (?). Војник. БХПР2/3. Рањен, 1915/8.
МАРИЧИЋ, СТЕВАН (1897). Војник. ПР17/10. Рањен, 1916/8.
МАНДИЋ, БОГДАН (1894). Војник. БХПР2/13. Погинуо 01-
10.09.1915.
МАНДИЋ, ЂУРО (1892). Војник. БХПР2/3. Рањен, 1915/9.
МАРЈАНОВИЋ, ЂУРО (1878). Воёа патроле. БХПЛБ2. Заробљен,
1915/7. У Самарканду је у Русији.
МАТИЈЕВИЋ, ЈОВО (1897). Војник (р). ПР79/8. Рањен, 1917/7.
МАТИЋ, СРЕДОЈА (1891).Војник. БХПР2/13. Рањен, 1916/1.
МУДРИНИЋ, МИЛЕ (1885). Војник. БХПР2/24. Рањен, 1917/3.
ПЕРКОВИЋ, ЖИВКО (1894). Десетар. БХПР2/3. Рањен, 1915/9.
ПОПОВИЋ, ВИД (?). Водник. Јединица (?). Заробљен, 1915/7. У
Русији је.
ПРОДАНОВИЋ, КОСТА (1880). Војник. БХПЛБ1. Заробљен,
1915/2.
РАДУЛОВИЋ, ИЛИЈА (1867). Војник. БХПР2/РЧ. Преминуо
13.05.1918.
РАШЕТА, СТЕВАН (1893). Војник. БХПР2/4/19. Рањен, 1916/9.
РОДИЋ, ЛУКА (1893). Војник. БХПР2/штаб. Рањен, 1916/10.
СИМИКИЋ, НЕЂЕЉКО (1893). Десетар (р). БХПР3; ПР96/14.
Рањен, 1917/8.
СМИТРАН, ТАНАСИЈА (1879). Војник. БХПР2/5ЕО. Рањен,
1916/7.18
СТОЈИЋ, СПАСЕ (1893). Војник. БХПР2/16. Рањен, 1915/11.
ТОМИЋ, Тодора ЈАНКО (1889). Добровољац.
ЋУРЧИЋ, Саве ЈОВО Добровољац.
УЗЕЛАЦ, ЂУРО (1897). Војник (р). ПР70/13. Рањен, 1917/1.
ЦИГАНОВИЋ, МИЛАН (1880). Војник. БХПР2; БХПР3/5/4. Рањен,

18 У Шематизму из 1882. нема овог презимена. Најближе је

Митрић.
88
1915/12.
ШИКМАН, ПЕРО (1893). Војник. БХПР2/15. Погинуо измеёу 07-
08.07.1916.
ШОЛАЈА, ПЕТАР (1894). Десетар. ПР23/10. Рањен, 1916/12.
БОЖИЋИ
КОВАЧЕВИЋ, МИХАИЛО (1894). Војник (р). БХПР2. Заробљен,
1917/5. У Кослову је, губ. Тамбов у Русији.
БУГАР
ГАТАЛО, ДАНЕ (1893). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/11. У
тврёави је Спероне код Ђенове у Италији.
ГАТАЛО, МАНЕ (1891). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/11. У
месту је Остуни код Бриндизија у Италији.
ДРАЖИЋ, Раде Милош (1884). Добровољац.
ПАРАВИЊА, МИЛЕ (1893). Војник. БХПР2. Заробљен, 1915/3. У
августу 1915. јављено да је у Бахмуту, губ. Јекатеринослав у
Русији (данас Артјомовск у Доњецкој области Украјине). 19
ТРБОЈЕВИЋ, Николе САВО 1873). Добровољац.
ВЕДРО ПОЉЕ
ВУКОВИЋ, ТОМО (1885). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/3.
МАЈСТОРОВИЋ, КУЗМАН (1888). Војник. БХПР3/4. Рањен, 1917/3.
МАЈСТОРОВИЋ, ТОМО (1890). Војник. БХПР3/4. Погинуо 09. 08.
1916.
ШИМИЋ, ЈОВО (1877). Војник (р). БХПЛБ6/2. Нестао 05.06.1917.
ШУИЦА, САВО (1892). Војник. МПР79. Прем. 25. 06. у болници у
Загребу. Сахрањен 27. 06. на централном војном гробљу.
Испратио га парох Ђуро Алагић.
ВИНИЦА
ГАЋЕША, ИЛИЈА (1896). Војник. БХПР2/2. Рањен, 1916/1.
ГАЋЕША, САВА (1889). Војник. БХПР2/2 (р). Заробљен, 1915/7. У
Шацку је, губ. Тамбов у Русији.
ИНЂИЋ, Дане МИЛОШ (1888). Добровољац.
ВРПОЉЕ
КАБИЋ, МИТАР (1896). Војник. БХПР4/1. Преминуо 23.07.1915. у
резервној болници у Ђуру у Маёарској. Сахрањен на Централном

19 Ратни заробљеници су упућивани на рад у фабрику соли, тзв.

Солеварни завод.
89
гробљу, гроб бр. 10/22.
САМАРЏИЈА, ЂУРО (1877). Војник. БХПЛБ3/1. Рањен, 1917/5.

ГАТА
ГЛУВАЈИЋ, Миле ЈОВО (1882). Војник (р). БХПР2. Погинуо 27. 08.
1915.
ДУБАЈИЋ, ЈОВО (1873). Војник (р). БХПЛБ6. Погинуо 21. 05.
1916.
ДУБАЈИЋ, МИЛЕ (1896). Војник. БХПР2/15. Погинуо измеёу 11 –
16.11.1915.
МАНДИЋ, ДАВИД (1883). Војник. РЧ у Приједору. Преминуо
05.11.1917.
ШЕВИЋ, ЈОВО (1878). Војник. МПР79. Прем. 19. 10. 1917. од
туберкулозе у болници у Загребу. Сахрањен 21. 10. 1917. на
централном гробљу. Испратио га парох Ђуро Алагић.
ВРКАШИЋ
ДЕЛИЋ, Манојла ДАНИЛО (1893). Добровољац.
ШКОРИЋ, Михаила МИЛАН (1897). Добровољац.
ВРТОЧЕ
АТЛАГИЋ, ЛАЗО (?). Војник. БХПР2/8. Заробљен, 1916/7.
БАТЕС, ИЛИЈА (1891). Војник. БХПР3/14. Рањен, 1917/5.
БОГИЋ, ТРИФКО (1895). Војник. БХПР2. Заробљен, 1917/4. У
месту је Трапани у Италији.
БОРОВНИЦА, Ђураёа ЈОВО (1894). Војник (р). БХПР2. Заробљен,
1917/4. Налази се у Покрову, недалеко од Москве у Русији.
ВИГЊЕВИЋ, ЛУКА (1897). Војник. БХПР2/14. Погинуо измеёу 12 –
16.11.1915.
ВУКША, СТЕВО (1893). Војник. БХПР2/2. Рањен, 1916/8.
ГАЛИН, ДАВИД (1887). Војник. БХПР2/13. Рањен, 1915/8.
ГАЛОЊА, ГАВРИЛО (1897). Војник (р). ПР17; ПР14/7. Рањен,
1917/2.
ГАЛОЊА, КОЈО (1885). Војник. БХПР2. Погинуо 03.10.1916.
ГАЛОЊА, ЛАЗО (1893). Војник. БХПР2/4. Погинуо 11.07.1916.
ГАЛОЊА, ТОМО (1895). Војник. БХПЛБ/7. Заробљен, 1915/11.
ГАЋЕША, ВИД (1891). Војник. БХПР2/5. Рањен, 1915/5.
ГАЋЕША, МАРКО (1890). Војник. БХПР2/14. Рањен, 1915/8.
ДРИНИЋ, МИЛЕ (1896). Војник (р). ПР17, ПР14/7. Погинуо

90
16.06.1916.
ДРИНИЋ, СПАСОЈЕ (1885). Војник. БХПР2/5/9. Погинуо
02.02.1916. Сахрањен 03.02.1916. на гробљу места Подмелец
код Толмина у западној Словенији.
ЗЕЦ, НИКОЛА (1895). Војник. БХПР2/4. Заробљен, 1915/11.
ЗРИЛИЋ, ЂУРО (1896). Минер. ПБ15/3. Прем. 17. 10. 1917. од
маларије у војној болници у Бршадину. Сахранио га 19. 10. 1917.
парох Георгије Мишић на војном гробљу.
ЈАЊИЋ, Петра НИКОЛА (1893). Добровољац.
КОПАЊА, Милана НИКОЛА (1885). Добровољац.
ЛАТИНОВИЋ, ЂУРАЂ (1885). Војник (р). БХПЛБ3/4. Рањен,
1917/4, 1918/1.
ПИЛИПОВИЋ, ПАНЕ (1893). Војник. БХПР2/19. Рањен, 1916/11.
ПИЛИПОВИЋ, ПЕРО (1895). Војник. БХПР2/12. Рањен, 1916/8.
ПИЛИПОВИЋ, ПЕТАР (1882). Војник. БХПР2. Заробљен, 1917/5. У
Русији је.
ПИЛИПОВИЋ, ТЕОДОР (?). Војник. БХПР2/7. Рањен, 1916/7.
ПИЛИПОВИЋ, ТРИВО (1877). Војник (р). ПР73/1. Рањен, 1917/1.
Јединица му 1914. стационирана у Рачи и Ср. Митровици.
РАДАНОВИЋ, МИЛЕ (1890). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/3.
РАДАНОВИЋ, ПЕТАР (1891). Војник. ПР11. Прем. 03. 03. 1917. од
маларије у војној болници у Сл. Броду. Сахрањен 05. 03. 1917.
на тамошњем војном гробљу. Испратио га парох Љубомир
Теодоровић.
РАДОШЕВИЋ, Николе ЂУРО (1888). Добровољац.
РАДОШЕВИЋ, МИЛОШ (1896). Војник. ПР79/7. Рањен, 1917/7.
Прем. 15. 10. 1917. од туберкулозе у болници у Загребу.
Сахрањен 17. 10. 1917. на централном војном гробљу. Испратио
га парох Ђуро Алагић.
РАДОШЕВИЋ, ПЕТАР (?). Војник. БХПР4/5/4. Заробљен, 1916/1.
РАДУЛОВИЋ, БОЖО (1896). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/11. У
месту је Остуни код Бриндизија у Италији.
СУРЛА, ВИД (1896). Војник. БХПР2/13. Рањен, 1916/8.
СУРЛА, Раде ЈАНКО (1888). Добровољац.
ЋАЛИЋ, Тоне ЈОВО (1897). Добровољац.
ГОЛУБИЋ
БАБИЋ, РАДЕ (1892). Војник. БХПР2/6. Заробљен, 1915/8.

91
ЈЕРКОВИЋ, МАРКО (1893). Војник (р). БХПР2/6. Рањен, 1915/6.
Заробљен, 1916/11. У Чистопољу је, губ. Казањ у Русији.
КОЛИЋ, МАРКО (1882). Војник. БХПР2. Сахрањен 18. 05. 1918.
МРЂА, Јовице ЈОВО (1889). Десетар. БХПР2/2. Заробљен, 1915/2.
Јављено 1916/3 да је у Ашхабаду у Русији.
ПИЛИПОВИЋ, СТАНКО (1893). Војник. БХПР3/1. Рањен, 1916/9.
ЧАГЉЕВИЋ, ЛУКА (1884). Војник. БХПЛБ6/4. Погинуо 20. 03.
1916. Сахрањен 22. 03. 1916. на гробљу у насељу Подмелец код
Толмина у западној Словенији. 20
ЏЕПИНА, ГЛИШО (?). Војник. Јединица (?). Рањен, 1915/2.
ГОРЈЕВАЦ
БЕРОЊА, ЈОВО (1888). Војник. БХПР3/1. Рањен, 1917/5.
БЕРОЊА, МИХАИЛО (1896). Војник. БХПР2/10. Рањен, 1917/3.
БЕРОЊА, ТРИФКО (1888). Војник. БХПЛБ3/1. Рањен, 1916/12.
ВУЈНОВИЋ, Петра БОШКО (1895). Војник (р). ПЛБ22. Заробљен,
1918/6. У Падули је у Италији.
ВУЈНОВИЋ, ЛАЗО (1894). Војник. БХПР2. Погинуо 04.07.1918.
ВУЈНОВИЋ, МИЛЕ (1882). Војник. БХПР2; ПР16/3. Заробљен,
1917/2. У Русији је.
ГРБИЋ, ТРИВО (1882). Војник. БХПЛБ5/1. Погинуо 22. 05. 1915.
ГРБИЋ, ТРИВО (1883). Војник (р). БХПЛБ6. Погинуо 21. 05. 1916.
ДУРАКОВИЋ, Тодора ЛАЗО (1880). Добровољац.
КАНТАРЕВИЋ, Луке МИЛАН (1892). Добровољац.
КОВАЧЕВИЋ, ДУШАН (1889). Војник. БХПР2/22. Погинуо измеёу
21-31.07.1916.
КОВАЧЕВИЋ, МИХАИЛО (1887). Војник. БХПЛБ/4. Заробљен,
1915/11.
КОВАЧЕВИЋ, РАДЕ (1890). Војник (р). БХПР2. Заробљен, 1917/5.
У месту је Шиловски Рудник, губ. Јекатеринослав у Русији.
КОВАЧЕВИЋ, СТЕВО (1877). Војник. БХПР2/4. Погинуо измеёу 07-
11.06.1916.
КОКОТ, ПЕТАР (1889). Каплар. БХПР2/13. Рањен, 1915/5.
Унапреёен у млаёег водника. Премештен у ПР116/2. Рањен
1918/8.

20 У Шематизму из 1882. нисмо пронашли ово презиме у

Голубићу. Чагљевића данас има и Срба и Хрвата.
92
МИЛИНКОВИЋ, МИХАИЛО (1891). Војник. БХПР2. Заробљен,
1916/11. У Кијеву је у Русији.
МИЛИНКОВИЋ, НИКОЛА (1875). Војник. БХПЛБ? Прем. 21. 12.
1915. у болници у Загребу. Сахрањен 23. 12. 1915. на
централном војном гробљу. Испратио га капелан Ј. Јакшић.
НОВАКОВИЋ, ИЛИЈА (1895). Војник. БХПЛБ5/3. Заробљен,
1917/7. У Румунији је.
НОВАКОВИЋ, СИМО (1881). Војник. БХПЛБ/4. Заробљен, 1915/11.
СТОЈСАВЉЕВИЋ, МАРКО (1896). Воёа патроле. БХПЛБ3/2.
Сахрањен 12.10.1917. у месту Поникве код Толмина у западној
Словенији.
СТОЈСАВЉЕВИЋ, МИХАИЛО (1896). Воёа патроле. БХПЛБ3/2.
Погинуо 12.10.1917.
ГОРЊА ГАТА
БАЛАБАН, МИЛЕ (1891). Војник. БХПР3/16. Рањен, 1917/3.
БАНДИЋ, ЂУРО (1887). Војник. БХПР2/13. Рањен, 1916/8.
ДУБАЈИЋ, Милана ЂУРО (1891). Добровољац.
ГРМУША
БОСАНЧИЋ, СТОЈАН (1889). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/3.
БРУЈИЋ, МИЛЕ (?). Војник, (р.). БХПР2/16. Погинуо 08. 09. 1914.
БУНИЋ, ДАВИД (1892). Војник. БХПР2/1 (р). Заробљен, 1915/7. У
Нишу је.
БУНИЋ, НИКОЛА (1888). Војник. БХПР2. Заробљен, 1917/4.
Налази се у Јегорјевску, губ. Рјазањ у Русији.
БУНИЋ, СТЕВАН. Заробљен, 1915/11. У Колашину је у Цр. Гори.
БРКЉАЧ, ЂУРО (1885). Војник (р). БХПР2. Заробљен, 1916/11. У
Асинари је у Италији.
БРКЉАЧ, ПЕТАР (1891). Војник. БХПЛБ1. Сахрањен 27.08.1917.
БРКЉАЧ, САВО (1887). Војник. БХПЛБ2; БХПЛБ1/5. Рањен,
1917/2.
ВУКАШИНОВИЋ, ЂУРО (1882). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/6.
У месту је Серкс у Русији.
ВУКАШИНОВИЋ, Миле ИЛИЈА (1887). Добровољац.
ВУКАШИНОВИЋ, ЛУКА (1893). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/6.
У Евакуационој је болници бр. 98 у Владимиру у Русији.
ВУКАШИНОВИЋ, НИКОЛА (1887). Војник. БХПР3/5/4. Рањен,
1915/10.

93
ВУКАШИНОВИЋ, СТЕВО (1895). Војник. ПБ5. Прем. 17. 03. 1917.
од туберкулозе у војној болници у Сл. Броду. Сахрањен 19. 03.
1917. на тамошњем војном гробљу. Испратио га парох Љубомир
Теодоровић.
ДУКИЋ, СТЕВО (1895). Војник. БХПР2/3. Рањен, 1916/1.
ЂУКИЋ, ИЛИЈА (1881). Војник. БХПР4/5/4. Заробљен, 1916/1.
ЂУКИЋ, СИМО (1890). Водник. БХПР2/6. Заробљен, 1917/3. У
Русији је.
ЂУКИЋ, Симе СТАНКО (1895). Добровољац.
ЂУКИЋ, ТОДЕ (1895). Војник. БХПР2. Рањен, 1917/10.
ЖИГА, ЂУРО (1891). Војник. БХПР2/13. Рањен, 1915/7.
ЈЕРКОВИЋ, МИЛОВАН (1895). БХПР2/14. Рањен, 1915/8.
КОВАЧЕВИЋ, Николе СТЕВАН (1886). Добровољац.
МИЈАТОВИЋ, МИЛЕ (1885). БХПР2/13. Рањен, 1916/1.
МИЈАТОВИЋ, ПАВО (1890). Војник. БХПР2/8. Погинуо измеёу
29.04 - 01.05.1915.
МИЈАТОВИЋ, Ђуре СТЕВО (1890). Војник. БХПР2/8. Заробљен,
1916/3. Налази се у Ашхабаду у Русији.
МУДРИНИЋ, ЂУРО (1887). Војник (р). БХПР2. Заробљен, 1916/11.
У Асинари је у Италији.
НОВАКОВИЋ, ЂУРАЂ (1883). Војник (р). БХПР2. Заробљен,
1917/5. У Саранску је, губ. Пенса у Русији.
НОВАКОВИЋ, ИЛИЈА (1880). Војник (р). БХПР2. Заробљен,
1917/5. У Саранску је, губ. Пенса у Русији.
НОВАКОВИЋ, Милије ТРИВО (1893). Добровољац.
НОВАКОВИЋ, НИКОЛА (1897). Мл. водник. БХПР4/9. Неожењен.
Земљорадник. Преминуо 08. 11. 1917. од туберкулозе у војној
болници у Бршадину. Сахранио га 11. 11. 1917. парох Георгије
Мишић на војном гробљу у Бршадину.
ПИЛИПОВИЋ, МИЛЕ (1889). Војник. БХПР2/8. Рањен, 1915/6.
САВИЋ, ЂУРО (1882). Десетар. БХПР2/14,6. Рањен, 1915/9.
Заробљен, 1916/8. У Лебедјану је, губ. Тамбов у Русији.
УЗЕЛАЦ, ЂУРО (1890). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/11. У
Скобељеву је, губ. Фергана у Русији.
ШКРБИЋ, Николе МАРКО (1896). Добровољац.

94
ДОЉАНИ21
БЕСЛАЋ, НИКОЛА (1870). Каплар. БХПР2/10. Рањен, 1916/1,8.
БЕСЛАЋ, СТЕВАН (1888). Војник. БХПР2/12. Рањен, 1915/7.
БОГУНОВИЋ, СТАНКО (1895). Војник. БХПР2/2. Рањен, 1916/1.
БУБАЛО, БОЖО (1879). БХПР2/16. Рањен, 1915/11.
БУБАЛО, Вида ЂУРО (1884). Добровољац.
БУБАЛО, МИЛАДИН (1887). Војник. БХПР2/10. Рањен, 1915/9,
1916/8.
БУБАЛО, МИХАИЛО (1894).Војник. БХПР2/1. Рањен, 1918/8.
БУБАЛО, ПЕЈО (1882). Војник. БХПР2/13. Заробљен, 1915/3. У
Ашхабаду је у Русији.
БУБАЛО, РАДЕ (1884). Наредник. БХПР2/1МО. Рањен, 1915/7.
БУРСАЋ, ПЕРО (1887). Војник (р). БХПЛБ1. Рањен, 1914/12.
ГАЛОЊА, ИЛИЈА (1893). Војник. МПР26. Прем. 20. 04. 1916. у
болници у Загребу. Сахрањен 22. 04. 1918. на централном
војном гробљу. Испратио га капелан Ј. Јакшић.
КЕРКЕЗ, ТОДОР (1870). Војник. БХПЛБ4. Сахрањен 24.09.1917.
КОШУТИЋ, Ђуре МАРКО (1895). Војник (р). БХПР2. Рањен,
1917/6.
МАТИЈЕВИЋ, Николе БОЖО (1890). Добровољац.
ПИЛИПОВИЋ, БОЖО (1891). Војник. БХПР2/МО. Рањен, 1915/5.
ПИЛИПОВИЋ, ЛАЗО (1892). Војник. БХПР2/16. Рањен, 1915/11.
ПИЛИПОВИЋ, НИКОЛА (1869). Војник. БХПР3. Преминуо
19.01.1917.
ПОЛОВИНА, Које СТАНКО (1891). Добровољац.
ПРОШИЋ, Васиља ВИД (1891). Војник. БХПР2/6. Заробљен,
1916/1. Налази се у месту Бијск, губ. Томск у Русији.
ПРОШИЋ, ЈОВАН (1895). Војник. БХПР2/2. Рањен, 1916/1.
ПРОШИЋ, КОЈО (1890). Војник. БХПР2/15. Рањен, 1915/5.
ПРОШИЋ, МИЈАТ (1888). Војник. БХПР2/4. Рањен, 1915/5.
СТАНКОВИЋ, Милоша ПЕТАР (1879). Добровољац.
СТОЈСАВЉЕВИЋ, ЂУРО (1897). Војник (р). ПЛБ20/4. Нестао 05-

21 У Матрикулама умрлих војне болнице у Грацу пронашли смо

име Мијата Ковачевића, роё. 1876. у Дољанима, који је као
регрут преминуо 14. 05. 1897. од упале плућне марамице.
Сахрањен је на војном гробљу у Грацу.
95
10. 12.1917.
СТОЈСАВЉЕВИЋ, Раде СТОЈАН (1885). Добровољац.
СТУПАР, САВО (1889). Војник. БХПР2/15. Рањен, 1915/5.
ЧАЗИЋ, МИЛАДИН (1890). Војник. ПЛБ20/1. Погинуо 16. 01.
1917.22
ЏЕПИНА, МИЛЕ (1886). Војник. БХПР3/20. Рањен, 1916/12.
ЗАЛОЖЈЕ
БУБАЛО, МИЛЕ (1895). БХПР2/4. Рањен, 1915/11.
ЂЕВИЋ, СТЕВО (1893). Војник. БХПР2/8. Рањен, 1915/6.
ЈУРИЋ, Спасе ПЕРО (1889). Разводник. БХПР2/2(р). Заробљен,
1916/6. У Ташкенту је у Русији.
ЦИГАНОВИЋ, НИКОЛА (1896). Војник. БХПР2/16. Рањен, 1916/8.
ШАШИЋ, ТРИВО (1882). Војник (р). БХПР2. Заробљен, 1916/11. У
Ташкенту је у Русији.
ЗЛОПОЉАЦ
КЕСИЋ, поч. Миће ГЊАТИЈА (1892). Војник(р). БХПР2. Заробљен,
1916/5. У Мерву је у Русији.
МАНДИЋ, Николе КОЈО (1888). Добровољац.
МАТИЈЕВИЋ, ТРИВУН (1894). Војник. БХПР3/1. Погинуо
21.06.1916.
ПИЛИПОВИЋ, ЂУРО (1888). Војник. БХПР2; БХПР3/10. Рањен,
1917/8.
ПОПОВИЋ, поч. Лазе ЂОРЂЕ (1880). Војник. ПР22/4. Погинуо
16.09.1917.
ПОПОВИЋ, Митра ЂУРО (1878). Војник (р). ПР22. Заробљен,
1918/6. У болници је у месту Портичи код Напуља у Италији.
РАДАКОВИЋ, ЈОВО (1897). Војник. ПЛБ20. Погинуо 07.11.1917.
РАДАКОВИЋ, МАРКО (1885). Војник. БхПР2. Рањен, 1917/6.
СТАРЧЕВИЋ, ЈОВО (1885). Војник. БХПЛБ4. Преминуо 28.08.1917.
ИЗАЧИЋ
БЛАТЕШЕВИЋ (?), СТОЈКО (1893). Војник. БХПР2/2. Рањен,
1915/8.
БОГОЈЕВИЋ, ДУШАН (1894). Војник. БХПР2/15. Рањен, 1916/8.

22 У Шематизму из 1882. нисмо пронашли ово презиме у

Дољанима.
96
ЈАГАРЕ
БОКАН, НИКОЛА (1897). Војник. БХПР2/15. Рањен, 1916/8.
ВЛАИСАВЉЕВИЋ, ЉУБО (1889). Војник. БХПР2/15. Рањен,
1915/11.
ЈЕЗЕРО СРБСКО
КНЕЖЕВИЋ, ЛАЗО (1882). Војник. БХПР2/7. Рањен, 1915/5.
КАЛАТИ
ПЕМАЦ, Стеве ЛАЗАР (1888). Добровољац.
ТРБИЋ, Ђурёа ШУКАН (1888). Добровољац.
КАМЕНИЦА
ТРНИНИЋ, Давида СИМО (1892). Добровољац.
КЛИШЕВИЋ
БУРСАЋ, МАРКО (1895). Десетар. БХПР2/2. Рањен, 1916/10.
КАБИЋ, Јове НИКОЛА (1886). Војник. БХПР2/1. Погинуо
20.06.1918.
ПОЛОВИНА, ЂУРО (1897). Војник (р). ПЛБ7/МО. Погинуо 01-
30.06.1917.
ШТИКОВАЦ, ЂУРО (1894). Војник. БХПР2/13. Рањен, 1915/9.
КРАГУЉ
ВИГЊЕВИЋ, СТЕВО (1887). Војник. БХПЛБ6. Заробљен, 1915/6.
ЛИПА
БОКИЋ, ПАНТЕ (1892). Војник. БХПР2/7. Рањен, 1915/7. 23
БУБАЛО, МИЛАДИН (?). Војник. БХПР2/10. Рањен, 1915/8.
ВУЧКОВИЋ, МИЛЕ (1886). Војник. БХПР2/10. Рањен, 1915/5.
ГРБИЋ, Николе ПЕТАР (1870). Добровољац.
ЗОРИЋ, ПЕТАР (1880). Војник. ПР97. Ожењен. Пољоделац. Прем.
24. 12. од инфлуенце у посадној болници бр. 1 у Загребу.
Сахрањен 26. 12. 1918. на гробљу Мирогој у Загребу. Испратио
га парох Ђуро Алагић.
КЕРКЕЗ, МИЛАН (1888). Војник (р). БХПР2. Заробљен, 1916/11. У
Чистопољу је, губ. Казан у Русији.
КНЕЖЕВИЋ, Стојана НИКОЛА (1894). Добровољац.
МАНДИЋ, ВИД (1895). Војник. БХПЛБ/5. Заробљен, 1915/11.
МАНДИЋ, МИЛЕ (1894). Војник. БХПР2/8. Заробљен, 1915/5.
МАНДИЋ, ПЕРО (1873). Војник. БХПЛБ8. Сахрањен 04.10.1917.

23 У Шематизму из 1882. нису забележени Бокићи већ Борићи.

97
МАРЈАНОВИЋ, НИКОЛА (1888). Војник. БХПР2/13. Рањен, 1916/8.
МАРЈАНОВИЋ, ТОДОР (1884). Војник (р). БХПР2. Заробљен,
1917/5. У Чаркову је у Русији.
ПИЛИПОВИЋ, Ђуре ИЛИЈА (1884). Добровољац.
ПИЛИПОВИЋ, ЛАЗО (1890). Војник(р). БХПР2/(р). Заробљен,
1916/2. У Русији је.
ПЈЕВИЋ, В. (1885). Војник. ПР93/9. Рањен, 1915/1. 24
ПЈЕВИЋ, С. ДМИТАР (1897). Војник. ПР17/14. Погинуо
03.08.1916.
ПЈЕВИЋ, Илије ПЕТАР (1881). Добровољац.
ПЈЕВИЋ, Тодора СТЕВО (1895). Добровољац.
РАДУЛОВИЋ, Миле МИЛЕ (1884). Добровољац.
РАДУЛОВИЋ, НИКОЛА (1887). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/3.
СТАНАРЕВИЋ, ПЕТАР (1895). Војник. БХПР2/16. Рањен, 1916/8.
ЛОХОВО
БОРИЈАН, ЂУРО (1896). Војник. ПР26/12. Рањен, 1916/6.
БРДАР, ДУШАН (1892). Војник. БХПР2/5,11. Рањен, 1916/1,8.
БРДАР, ЛУКА (1895). Војник. БХПР2/8. Погинуо измеёу 29.04-
01.05.1915.
БРДАР, НИКОЛА (1894). Војник. БХПР2/3. Заробљен, 1915/9. Као
ратни инвалид размењен у априлу 1918. и враћен кући.
ГУТЕША, ЈОВО (1871). РЧ7. Прем. 10. 02. 1917. у војној болници
у Сл. Броду. Сахрањен на тамошњем војном гробљу. Испратио га
парох Љубомир Теодоровић.
ЈЕЛАЧА, Боже ЈОВО (1888). Каплар. БХПР2/7. Заробљен, 1916/4.
У Симбирску је у Русији.
ПИЛИПОВИЋ, МИЛЕ (1895). Војник. БХПЛБ1/4. Заробљен,
1915/11. Јављено 1917/1 да је у месту Павловски Посад
(Богородска област), губ. Москва у Русији.
РАДАКОВИЋ, МИЛЕ (1887). Војник (р). ПЛБ20. Преминуо
25.02.1918.
СТИПИЋ, БОЖО (1891). Десетар. БХПР2/13. Рањен, 1916/8.
СТИПИЋ, ЛАЗО (1892). Војник (р). БХПЛБ20. Заробљен, 1917/4. У
Фосану је у Италији.

24 Као име уписано је Wikla (?).

98
МУСЛИЋИ
ВЛАДЕТИЋ, Вучена ЛАЗО (1893). Војник. БХПЛБ6. Рањен,
1915/10, 1917/2.
ВЛАДЕТИЋ, ПЕРО (1885). Војник (р). БХПР2. Погинуо 18.12.1916.
ОРАШАЦ
ЛУЖАЈИЋ, МИЛОШ (1883). Минер. МЧ19. Погинуо 18.06.1918.
ОЧИГРИЈЕ
РОДИЋ, Дмитра НИКОЛА (1891). Добровољац.
ПЕЋИ
АДАМОВИЋ, РИСТО (?). БХПЛБ2. Заробљен, 1915/10.
РИБИЋ, Ђуре МИЛЕ (1879). Добровољац.
ПОКОЈ
АНИЧИЋ, Миле СТЕВАН (1892). Војник. БХПР2/2(р). Заробљен,
1916/3. У Ашхабаду је у Русији.
ПРИВИЛИЦЕ
МАНДИЋ, БОГДАН (1895). Војник (р). БХПР2. Заробљен, 1917/5.
У Чаркову је у Русији.
ПРИТОКА
БАТАС, Мик. СПАСА (1891). Десетар, па каплар. ПР93/1. Погинуо
30.06.1916.
БЈЕЛИЋ, МИЛАН (1890). Војник. БХПР2/14. Рањен, 1915/5.
БУБАЛО, МИЛЕ (1884). Војник. БХПР2. Заробљен, 1917/4.
ЂУРИЋ, Ђуре ПЕТАР (1890). Добровољац.
ЈЕЛИЧИЋ, СТАНКО (1888). Војник. БХПР2/3. Рањен, 1918/3.
КЉАЈИЋ, ПЕТАР (1894). Војник. БХПР2/1. Заробљен, 1916/2. У
месту је Солигалич, губ. Кострома у Русији.
КОВАЧЕВИЋ, БОЖО (1879). Војник. БХПР2. Заробљен, 1917/5. У
Русији је.
КОВАЧЕВИЋ, ЈОВАН (1888). Војник. БХПР2. Погинуо 31.08.1916.
КОВАЧЕВИЋ, СИМЕОН (1883). Војник (р). ПР97/5. Рањен,
1917/12.
КУЖЕТ, ЂУРО (1887). Војник. БХПР2/6. Заробљен, 1915/7. У
Барнаулу је, губ. Томск у Русији.
КУЖЕТ, Које МИХАИЛО (1892). Војник (р). ПР17/8. Нестао измеёу
10–30.11.1917.
КУЖЕТ, СТЕВО (1883). Војник. БХПР2/1. Преминуо 27.11.1917.
МАЛЕШЕВИЋ, Јевте ЛУКА (1888). Добровољац.

99
НОВАКОВИЋ, МАРКО (1890). Војник (р). БХПР2. Заробљен,
1915/7. У Шацку је, губ. Тамбов у Русији.
НОВАКОВИЋ, НИКОЛА (1882). Војник. БХПР2/15. Рањен, 1915/5.
ПАШИЋ, ПЕРО (1892). Војник. БХПР2/2. Рањен, 1915/5.
Заробљен, 1916/11. У месту је Слободскоје, губ. Вјатка у Русији.
ПИЛИПОВИЋ, МИЛАН (1891). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/3.
ПИЛИПОВИЋ, МИЛАН (1891). Водник. БХПР2/МО. Рањен, 1915/5.
РАБАТА, ЂУРО (1894). Војник. БХПР2/3. Рањен, 1916/1.
СИМИЋ, Ђуре СИМО (1892). Добровољац.
СТОЈИЋ, МАРКО (1882). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/8. У
Самарканду је у Русији.
СТОЈИЋ, Миле НИКОЛА (1891). Војник. БХПР2/2(р). Заробљен,
1916/2. У Ашхабаду је (Туркменистан) у Русији.
СТОЈИЋ, СПАСО (1893). Војник (р). БХПР2. Заробљен, 1917/5. У
месту је Шиловски Рудник, губ. Јекатеринослав у Русији. У јуну
1917. јављено да је премештен у логор у Чаркову.
СТОЈИЋ, Раде ТРИВО (1895). Добровољац.
УЗЕЛАЦ, ЈОВО (1888). Трубач и заменик воёе патроле. БХПЛБ1.
Погинуо, 1914/9.
УЗЕЛАЦ, МИЛАН (1878). Десетар. БХПР2/5. Рањен, 1916/1.
РАЈИНОВЦИ
ЂУРИЋ, Шпире ТОДОР (1884). Добровољац.
КЕЦМАН, Гаврила ДАКО (?) Добровољац.
КЕЦМАН, Пере ДАКО (?). Добровољац.
МРЂА, Станише БОЖО (1878). Војник. ПР22/5. Погинуо
31.08.1917.
МРЂА, Николе ВИД (1889). Добровољац.
ПИЛИПОВИЋ, Пере МИЛАН (1891). Добровољац.
РАЧИЋ
БУБУЉ, МИЛУТИН (1881). Војник. БХПР2, 3/5/1. Рањен, 1915/10.
БУБУЉ, Миливоја НИКОЛА (1895). Водник. БХПР2/13. Рањен,
1918/3.
ВУЊАК, Раде ИЛИЈА (1884). Добровољац. 25
ВУЊАК, Николе ЈОВАН (1889). Добровољац.
ГРБИЋ, Луке ЂУРО (1894). Добровољац.

25 Ово презиме није уписано у Шематизму из 1882.

100
ГРБИЋ, Раде ЂУРО (1892). Добровољац.
ГРБИЋ, Луке ЛАЗО (1870). Добровољац.
ГРУБОР, поч. Луке ВУЈО (1890). Војник. БХПР2/6. Заробљен,
1915/4. У Русији је.
ГРУБОР, ЈОВО (1893). Војник. БХПР2/1. Заробљен, 1915/5.
ДОТЛИЋ, ЈОВО (1890). Војник. БХПР2/1. Рањен, 1916/6,8.
ДОТЛИЋ, РАДЕ (1887). Војник. БХПР2/7. Рањен, 1915/7.
КЕЊАЛО, ВИД (1893). Војник. БХПР2/4/19. Рањен, 1916/9.
КЕЊАЛО, ЈОВО (1891). Војник. БХПЛБ4/Штаб. Рањен, 1918/1.
КЕЊАЛО, Станка НИКОЛА (1890). Војник. БХПР2/5. Погинуо
17.06.1918.
КЕЊАЛО, ПЕРО (1870). Војник. РЧ1. Прем. 22. 10. 1916. од
маларије у војној болници у Сл. Броду. Сахрањен 23. 10. 1916.
на тамошњем војном гробљу. Испратио га парох Љубомир
Теодоровић.
МАЛЕШЕВИЋ, ЂУРО(1893). Каплар (р). БХПР6/10. Рањен, 1918/6.
МАЛЕШЕВИЋ, НИКОЛА (1896). Војник. БХПР2/1. Рањен, 1916/8.
РИБИЋ
ПЕТРИЋ, СПАСО (1880). Војник. БХПЛБ2. Рањен, 1915/2.
РИПАЧ
ВИДАКОВИЋ, МАРКО (1895). Војник. ПР25/2. Преминуо 15. 03.
1917. од туберкулозе. Сахрањен на болничком гробљу Св.
Бенедикт у Петрињи.
ОБРАДОВИЋ, ПЕТАР (1888). Војник. БХПР2/13. Рањен, 1916/1.
ПИЛИПОВИЋ, СТЕВО (1892). Каплар. БХПР2. Рањен, 1915/3.
Заробљен, 1917/5. У месту је Бирјуч, губ. Вороњеж у Русији.
ПИЛИЋ, ЈАНКО (1890). Војник. БХПР2/9. Заробљен, 1915/7. У
Нишу је, па у Врању. Заробљен, 1916/11. У Асинари је у Италији.
СЕКУЛИЋ, ТРИВУН (1892). Војник. БХПР2/13. Рањен, 1916/1.
ЧАЛИЋ, ПЕТАР (1883). Војник (р). БХПР2/1. Рањен, 1915/5,7.
Премештен у БХПР2/5. Заробљен, 1916/11. У Скобељеву је, губ.
Фергана у Русији.
СЕОЦИ
МАРЕШИЋ, МИЛЕ (?). Војник. БХПЛБ5/4. Рањен, 1916/9, 1917/3.
ТЕОЧАК
БАЛАБАН, Јована ВИД (1884). Добровољац.
БАЛАБАН, Симе ЛУКА (?). Добровољац.

101
БАЛАБАН, МИЛЕ (1888). Војник. БХПЛБ3/3. Рањен, 1917/5.
БАЛАБАН, МИЛОШ (1884). Каплар. БХПР2. Рањен, 1917/6.
БАЛАБАН, НЕЂЕЉКО (1896). Војник (р). ПР17/14. Погинуо 03. 08.
1916.
БАЛАБАН, ПЕТАР (1890). Војник. БХПР2. Заробљен, 1917/4. У
Тјумену је, губ. Тоболск у Русији.
ДОЗЕТОВИЋ, МАРКО (1890). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/3.
ДОШЕН, Миле ИЛИЈА (1893). Добровољац.
МАРИЋ, ВИД (1893). Војник. БХПР2/8. Рањен, 1915/6.
МАРИЋ, ТРИВУН (1891). Војник. БХПР2/14. Рањен, 1915/7.
Заробљен, 1916/2. У Русији је.
РАДАНОВИЋ, ЛАЗО (1885). Носач муниције. ГАР13/3. Преминуо
17.07.1917.
РОМИЋ, Тодора ЈОВАН (1892). Добровољац.
РОМИЋ, ЈОВО (1891). Војник. БХПР2. Заробљен, 1917/5. У
Саранску је, губ. Пенза у Русији.
САНТРАЧ, ЛУКА (1897). Војник (р). ПР97/4. Рањен, 1917/10.
СТУПАР, БОЖО (1894). Војник. БХПР2/4. Рањен, 1915/6.
СТУПАР, Милоша БОЖО (1893). Војник. БХПР2/9. Рањен, 1916/8.
СТУПАР, Николе ПЕТАР (1888). Добровољац.
ШАШИЋ, Петра ИЛИЈА (1893). Добровољац.
ТУРИЈА
ГОРЕТИЋ, ЈОВО (1883). Четни трубач. БХПР2/14. Рањен, 1915/7.
МАЈИНОВИЋ, ВАСО (1887). Војник. БХПР3/8. Рањен, 1917/3.
ХРГАР
БОЈИЋ-ГАЋЕША, ПЕРО (1890). Водник. БХПР2/10. Заробљен,
1916/8. У Русији је.
БОРЈАН, МИЛЕ (1884). Војник. БХПЛБ8. Заробљен, 1917/4. У
месту је С. Мариа близу Венеције у Италији.
ВИДОВИЋ, ПЕТАР (1889). Воёа патроле. БХПЛБ6/МО. Рањен,
1917/10.
ВУЈАНОВИЋ, ПАВО (1893). Војник. БХПР3/1. Рањен, 1916/11.
ГАЋЕША, ЂУРО (1887). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/3. Заробљен,
1917/5. У Скобељеву је, губ. Фергана у Русији.
ГАЂЕША-БОЈИЋ, МИЛЕ (1886). Војник. БХПР2. Заробљен, 1917/5.
У Лукојанову је, губ. Нижњи Новгород у Русији.
ЗЕЛИЋ, ЛУКА (1882). Водник. БХПР1; БХПЛБ5/2. Рањен, 1917/7.

102
ЗЕЉИЋ, МИЛОШ (1891). Војник. БХПР2/12. Рањен, 1915/3,9.
ЗОРИЋ, ЂУРАЂ (?). Војник. БХПР3/8. Рањен, 1916/11.
ЗОРИЋ, МИЛАН (1894). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/8. У
Русији је.
ЗОРИЋ, МИЛЕ (1895). Војник. БХПР2/14. Рањен, 1915/9.
ИВАНЧЕВИЋ, Г. МИЛЕ (1891). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/3.
Заробљен, 1916/1. У Алатиру је, губ. Симбирск у Русији.
ИВАНЧЕВИЋ, РИСТО (1890). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/3.
Заробљен, 1916/11. У Черњајеву је у Русији.
МАРИЋ, Вучена МИЛАДИН (1891). Војник. ПР58/15. Заробљен,
1915/4. У Никшићу је у Црној Гори.
МАРИЋ, ПЕРО (1895). Војник. БХПР2/4; БХПР3/10. Рањен,
1915/11, 1917/8.
МАРИЋ, ТРИВУН (1891). Војник. БХПР2/14. Рањен, 1915/7.
Заробљен, 1916/2. У Русији је.
МИЉУШ, ПЕРО (1882). Војник. БХПР2. Погинуо 18-23.12.1914. У
септембру 1916. јављено да је у Симбирску у Русији.
МИХАИЛОВИЋ, Миле ИЛИЈА (1880). Војник. БХПР2/4. Заробљен,
1916/3. У Ашхабаду је (Туркменистан) у Русији.
ПАПОВИЋ, МИХАИЛО (1893). Војник. БХПР3/5. Рањен, 1917/3.
ПАШИЋ, МИХАИЛО (1886). Војник. БХПР2; ПР16/3. Заробљен,
1917/2. У Русији је.
ПЕПИЋ, МИЛЕ (1887). Водник. БХПР2/15. Рањен, 1915/9.
ПЕПИЋ, Гаврила МИХАИЛО (1890). Десетар. БХПР2/1. Заробљен,
1916/3. У Русији је.
ПЕПИЋ, Које НИКОЛА (1885). Добровољац.
ПИЛИПОВИЋ, НИКОЛА (1888). Војник. БХПР2. Неожењен. Прем.
15. 10. 1918. од маларије у резер. болници у Сл. Броду.
Сахрањен 17. 10. 1918. у месту на војном гробљу. Испратио га
парох Љубомир Теодоровић.
ПИЛИПОВИЋ, ПЕТАР (1889). Војник. БХПЛБ8. Заробљен, 1917/4.
У месту је С. Мариа у Италији.
ПЈЕВИЋ, ЈОВО (1882). Војник. БХПР4/5/1. Рањен, 1916/1.
ПОПОВИЋ, ВИД (1890). Мл. водник. БХПЛБ1/4. Заробљен,
1916/5. У Русији је.
ПОПОВИЋ, ИЛИЈА (1881). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/3.
ПОПОВИЋ, МИХАИЛО (1893). Војник. БХПР3/5. Рањен, 1917/3.

103
ПОПОВИЋ, НИКОЛА (1875). Војник. БХПР2/3(р). Заробљен,
1916/2. У Курмишу је, губ. Симбирск у Русији.
ПОПОВИЋ, СИМО (1887). Војник. БХПЛБ8. Заробљен, 1917/4. У
месту је С. Мариа у Италији.
ПУХАЧА, МИЛЕ (1896). Војник. БХПР2/1. Рањен, 1916/1.
ПУХАЧА, ЂУРО (1896). Војник (р). ПР17/3. Рањен, 1918/3.
РАБАТА, ЂУРИЦА (1891). Војник. БХПР2/16. Рањен, 1915/11.
СКАЧИЋ, Давида ПЕРО (1880). Војник. БХПР2/1 (р). Заробљен,
1915/4. У Нишу је.
ШЕВО, ТРИВУН (1894). Војник. БХПР2/14. Рањен, 1915/8.
ЧЕКРЛИЈЕ
КНЕЖЕВИЋ, Јанка НИКОЛА (1894). Добровољац.
УЗЕЛАЦ, ЈОВО (1894). Војник. БХПР2/14. Рањен, 1916/8.
ЧЕРКЕЗОВАЦ
КЕСИЋ, Стојана БОГДАН (1890). Добровољац.

СРЕЗ КРУПА

АРАПУША
БЕСЛАЋ, МИЛЕ (1894). Војник. БХПР2/16. Рањен, 1916/8.
ГАКОВИЋ, САВО (1892). Војник. БХПР2/штаб. Рањен, 1916/8.
ЈЕРКОВИЋ, ЛАЗО (1891). Војник. БХПР2/16. Рањен, 1916/8.
БАДИЋ
БОРОВНИЦА, МИЛЕ (1893). Војник. БХПР2/19. Рањен, 1916/11.
МИСИНОВИЋ, СТОЈАН (1894). Војник. БХПР2/1. Рањен, 1915/11.
БАДИЋ ВЕЛИКИ
ЕГЛИЋ, СТОЈАН (1875). Војник (р). ПЛБ20/2. Погинуо 08.02.1917.
ЗМИЈАЊАЦ, ПЕТАР (1889). Воёа патроле. БХПЛБ7/штаб. Рањен,
1917/10.
БАЊАНИ
АДАМОВИЋ, ? (1894). Војник. БХПР2. Рањен, 1917/6.
АДАМОВИЋ, ЛАЗО (1897). Војник. БХПР2/1. Рањен, 1916/8.
БАЊАЦ, НИКОЛА (1895). Војник. БХПР2/2. Заробљен, 1916/1. У
априлу 1917. јављено да је у месту Нарни близу Рима, Италија.
БАЊАЦ, ОСТОЈА (1893). Војник. БХПР2/12. Погинуо 30.05.1916.

104
ВАЈАГИЋ, МИЛЕ (1896). Војник. БХПР2/3. Погинуо измеёу 01-
30.06.1918.
ВАЈАГИЋ, Тодора МИРКО (1893). Добровољац.
БАЊАЦ, ОСТОЈА (1894). Војник. БХПР2/4. Рањен, 1915/5.
ВАЈАГИЋ, Васиља ЂУРО (1881). Добровољац.
ВАЈАГИЋ, МИЛЕ (1897). Војник. БХПР2/14. Рањен, 1916/1.
ГАК, БЛАЖО (1892). Војник. БХПР2/2. Рањен, 1915/5.
ГАК, Стеве МИЛАН (1884). Добровољац.
ГАК, ТОДОР (1896). Војник. БХПР2/9. Погинуо 11.02.1916.
ДАКИЋ, ИЛИЈА (1888). Војник. БХПЛБ3/4. Рањен, 1917/5.
ДАКИЋ, Пере ЈОВО (1887). Добровољац. Одликован орденом
„Витез Караёорёеве звезде“.
ДАКИЋ, Николе МИЛЕ (1896). Добровољац.
ДАКИЋ, МИХАИЛО (1896). Војник. БХПР2/1. Рањен, 1916/1.
ДАКИЋ, Луке СТЕВО (1894). Добровољац.
ДРОБАЦ, Тодора СТЕВО (1894). Добровољац.
ИЛИШЕВИЋ, Пере ЂУРО (1883). Војник. БХПР2/15. Заробљен,
1916/3. У Ашхабаду је у Русији.
КЕРКЕЗ, МИЛЕ (?). Добровољац.
КОВАЧЕВИЋ, ОСТОЈА (1893). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/8. У
Русији је.
КРНЕТИЋ, МИЛЕ (1894). Војник. БХПЛБ/6. Рањен, 1915/8.
ЛИЧИНА ЈОВО (1883). Војник. БХПР2/12. Рањен, 1915/5.
Заробљен, 1916/7. Налази се у Потенци у Италији.
МИЛИЋЕВИЋ, ЛУКА (1888). Војник (р). БХПЛБ6; БХПР5/2/20.
Погинуо 17.11.1915.
МИЛИЋЕВИЋ, СТЕВАН (1890). Војник. БХПР2. Заробљен, 1917/5.
У Скобељеву је, губ. Фергана у Русији.
НИКОЛИЋ, ВАСО (1889). Војник. БХПР2. Заробљен, 1915/1. У
Нишу је.
НИКОЛИЋ, ЈОВАН (1893). Војник (р). БХПР2. Заробљен, 1917/5. У
Волску је, губ. Саратов у Русији.
НИКОЛИЋ, МИЛЕ (1893). Војник, (р.). БХПР2. Заробљен, 1917/5.
У месту је Веселаја Гора, губ. Јекатеринослав у Русији.
ПОПОВИЋ, Лазе ЂУРО (1892). Добровољац.
ПУСТИЊАК, Петра ЈОВО (1885). Добровољац.
РАДИЋ, СТЕВАН (1869). Војник. РЧ1 у Ровињу. Сахрањен

105
06.10.1917.
САНТРАЧ, МИХАИЛО (1893). Војник. БХПЛБ/5. Рањен, 1915/10.
СКУЛАР, ЈОВО (1897). Војник. БХПР2/14. Погинуо измеёу 12-
16.11.1915.
СКУЛАР, ЛУКА (1888). Војник (р). БХПЛБ3/1. Рањен, 1917/4.
СКУЛАР, МИЛЕ (1896). Војник. БХПР2/3. Погинуо измеёу 13-
20.11.1915.
СТОЈСАВЉЕВИЋ, Т. ЛАЗО (?). Добровољац.
СТОЈСАВЉЕВИЋ, Лазе РАДЕ (1889). Добровољац.
СТУПАР, ИЛИЈА (1882). Војник. ПР97. Преминуо 10.03.1918.
СТУПАР, Миле ИЛИЈА (1894). Добровољац.
ТОПИЋ, ИЛИЈА (1892). Војник. БХПР2. Заробљен, 1915/3.
БАШТРА
БЕСЛАЋ, Илије СТОЈАН (1870). Добровољац.
БАЈИЋ, РАДЕ (1880). Војник. БХПР2; БХПР5/5. Погинуо измеёу
21-29.08.1917.
БОРИЋ, ТОДО (1887). Војник. ПР97/16. Рањен, 1916/10.
ГАК, ЈОВО (?). Војник. БХПЛБ2/МО. Преминуо 31.08.1917.
ДАКИЋ, ИЛИЈА (1882). Војник. БХПЛБ3. Погинуо 01.07.1918.
ЗЕЦ, Боже ЛАЗАР (1887). Добровољац.
КЉАЈИЋ, МИХАИЛО (1890). Војник. БХПР2/15. Погинуо измеёу
11-16.11.1915.
ЛОВРИЋ, МИЛОВИЈ (1882). Десетар. ПР2/23. Рањен, 1917/1.
ЛОНЧИНА, ВАСО (1884). Војник. БХПЛБ8. Заробљен, 1917/4. У
месту је С. Мариа у Италији.
МАНДИЋ, Пере ЧЕДО (1898). Добровољац.
ПУСТИЊАК, НИКОЛА (1894). Војник. БХПР2/2. Рањен, 1915/5.
РАШЕТА, Стевана ЛАЗАР (1892). Добровољац. Одликован
орденом „Витез Караёорёеве звезде“.
ТАТИЋ, ИЛИЈА (1882). Војник. БХПР3/5. Рањен, 1917/8.
ТАТИЋ, Мишка ТРИВО (1888). Добровољац.
ШИЈАК, Дмитра ЛАЗО (1877). Добровољац. Одликован орденом
„Витез Караёорёеве звезде“.
БЕНАКОВАЦ
АДАМОВИЋ, ЈОВО (1891). Војник. БХПР2; ПР16/11. Рањен,
1917/2.
АДАМОВИЋ, ЛАЗО (1889). Каплар. БХПР2/5. Рањен, 1915/7.

106
БЕСЛАЋ, Раде СТЕВАН (1887). Добровољац.
ЗЕЛИЋ, Петра ИЛИЈА (1885). Десетар (р). ПР22/8. Заробљен,
1918/6. У Падули је у Италији.
ЈАЈЧАН, НИКОЛА (1874). Војник. ПР97/2. Рањен, 1916/11.
ЈЕЛАЧА, Кузмана СПАСЕ (1896). Војник. БХПР2/1. Рањен,
1915/11.
КАЛАЊ, МАРКО (1896). Војник (р). БХПР2. Заробљен, 1916/11. У
месту је Остуни код Брнидизија у Италији.
КАЧАВЕНДА, ИЛИЈА (1879). Воёа патроле. БХПЛБ8/МО. Рањен,
1918/3.
КАЧАВЕНДА, Тривуна ПЕТАР (1876). Добровољац.
КАЧАВЕНДА, СИМО (1893). Војник. БХПР2/8. Рањен, 1915/5.
ЛАНЧИН, Стојана МИЛОШ (1889). Добровољац у срб. војсци. 26
НЕДИМОВИЋ, ВЛАДО (?). Војник. БХПР2/10. Рањен, 1915/12.
САМАРЏИЈА, МИЛОШ (1891). Војник. БХПР2. Заробљен, 1917/5. У
Оренбургу је у Русији.
СТУПАР, МИЛАН (?). Војник. БХПР2/10. Рањен, 1915/12.
СТУПАР-МАРИЋ, СТОЈАН (1882). Каплар. БХПР2/10. Погинуо,
1915/5.
БЛАТНА
ДРЉАЧА, ЂУРО (1895). Војник. БХПР2/5,12. Рањен, 1916/1,6,8.
ДРЉАЧА, Стојана НИКОЛА (1883). Добровољац.
ЛИЧИНА, Станише ПЕТАР (1885). Добровољац.
НОВАКОВИЋ, ЈОВАН (?). Војник. БХПР2/12. Рањен, 1915/12.
БУЖИМ
БРЕКИЋ, РИСТО (1897). Војник. БХПР2/14. Погинуо измеёу 12-16.
11. 1915.
БУЛЕЋАНИ
ДАКИЋ, Стојана ЂУКАН (1882). Добровољац.
ДАКИЋ, Николе МИЛЕ (1877). Војник. БХПР2. Преминуо
12.02.1918.
БУШЕВИЋ
АДАМОВИЋ, РИСТО (?). Војник. БХПР2/7. Рањен, 1915/5.
БОЖИЧИЋ, ПЕТАР (1887). Војник. БХПР2/11. Рањен, 1915/11.

26 Према Шематизму из 1882, у Баштри нема Ланчина, већ

Лопчина и Ландупа.
107
ВОЈНОВИЋ, Боже ЈОВО (1879). Каплар. БХПР2/3(р). Заробљен,
1916/2. У евакуационој је болници бр. 12 у Москви.
ГРБИЋ, Јове МИЋО (1894). Добровољац.
ГРМУША, Станка ОБРАД (1895). Добровољац.
ДРЉАЧА, НИКОЛА (1896). Војник. БХПЛБ5/4. Рањен, 1918/1.
ЂЕКИЋ, ЛАЗО (1890). Војник. БХПР2/1. Рањен, 1916/8.
ЂУКИЋ, ПЕРО (1884).Војник (р). АПР3/10. Погинуо 01.12.1916.
ЕРЦЕГ, ЛУКА (1896). Војник. БХПР2/1. Рањен, 1916/8.
ЖУВИЋ, Михаила ЂУРО (1885). Добровољац. 27
ЈОВАНОВИЋ, Јове ДМИТАР (1886). Добровољац.
ЈОВАНИЋ, ЛУКА (1896). Војник. БХПР2/13. Рањен, 1916/10.
ЈОВАНОВИЋ, МИЛОШ (1885). Војник. БХПР1/5. Погинуо 29. 09.
1915. Сахрањен истог дана на гробљу насеља Подмелец код
Толмина у западној Словенији.
КАРАН, ТРИВУН (1889). БХПР4/5/1. Рањен, 1916/1.
ЛИЧИНА, ПЕТАР (?). Добровољац.
ЉЕПОЈА, Тодора ЂУРО (1889). Добровољац.
ЉЕПОЈА, МАРКО (1890). Посилни. БХПР2. Погинуо 20.02.1918.
ЉЕПОЈА, ПЕТАР (1892). Војник. БХПР2/13. Погинуо 27.08.1914.
НОВАКОВИЋ, Вајкана МИЛЕ (1884). Добровољац.
ПАЂЕН, ТРИВО (1883). Војник. ПР2/21. Рањен, 1917/1.
ПОПОВИЋ, РАДО (1885). Војник (р). ПР17,ПР8/16. Рањен, 1916/9.
ПОПОВИЋ, СТОЈАН (1891). Војник. БХПР3/16. Рањен, 1917/3.
РУДИЋ, Милана ЂУРО (1891). Добровољац. 28
СЕКУЛИЋ, НИКОЛА (1896). Војник. БХПР6/9. Рањен, 1918/8.
СЕКУЛИЋ, ТРИВУН (1877). Војник. РЧ1. Рањен, мај 1916.
СИЧАК, МИХАИЛО (1881). Војник. БХПР2; БХ3/5/2. Погинуо 27-
28.10.1916.29
СЉЕПЧЕВИЋ, СПАСЕ (1891). Војник (р). БХПР2. Заробљен,
1917/5. У Ардатову је, губ. Симбирск у Русији.
СТАНКОВИЋ, Николе ТРИВУН (1890). Добровољац.

27 Према Шематизму из 1882, у Бушевићу нема Жувића, већ

Вујића, Вулића, Ђукића и Ђумића.
28 Према Шематизму из 1882, у месту нису записани Рудићи,
већ Радићи и Родићи.
29 У Шематизму из 1882. у Бушевићу нема Сичака већ Шицара.
108
ТУВИЋ, ЛУКА (1890). Војник. БХПР2/7. Заробљен, 1915/2. Налази
се у Астрахану у Русији.
ЋУЛИБРК, БОЖО (1896). Војник. БХПР2. Погинуо измеёу 14-
20.11.1915.
ЋУЛИБРК, Милана ЂУРАЂ (1895). Војник. БХПР2. Рањен, 1916/1.
ЋУЛИБРК, ИЛИЈА (1880). Војник. БХПР2/12. Рањен, 1916/8.
ЋУЛИБРК, ИЛИЈА (1885). Војник. БХПР2. Заробљен, 1915/3.
ЋУЛИБРК, КОСТА (1886). Војник. БХПЛБ7/4. Рањен, 1917/11.
ЋУЛИБРК, МАРКО (1895(. Војник. БХПР3/6. Рањен, 1916/6.
ЋУЛИБРК-ВИЏИЋ, Стојана НИКОЛА (1893). Војник (р). ПР79/2.
Рањен, 1917/5.
ЋУЛИБРК, РАДЕ (1888). Воёа патроле. БХПЛБ3/3. Заробљен,
1917/5.
ЋУРГУС, ЂУРО (1879). БХПР2. Преминуо 23.09. 1916.
ШАША, Лазе ЈОВАН (1888). Добровољац.
ШИЦАР, Михаила МИХАИЛО (1881). Војник. БХПР2; БХПР3/5/2.
Погинуо измеёу 27-28.10.1916.30
ШКОРИЋ, ВИД (1886). Војник. БХПЛБ5/2/19. Рањен, 1915/11.
После јављено да је погинуо 16. 11. 1915. Сахрањен на војном
гробљу 6А на Водил врху, изнад пута за планину Претовч код
Толмина у Словенији.
БУШЕВИЋ БЛАТНА
ДРЉАЧА, ТОДОР (1890). Војник. БХПР2/7. Рањен, 1915/7.
МАРЈАНОВИЋ, Марка БОЖО (1893). Војник. БХПР2/2(р).
Заробљен, 1916/5. У евакуационој је болници бр. 31 у Нижњем
Новгороду у Русији.
СЛИЈЕПЧЕВИЋ, Стојана СПАСЕ (1891). Војник(р). Војник.
БХПР2/2(р). Заробљен, 1916/2. У Ардатову је, губ. Симбирск у
Русији.
БУШЕВИЋ СРЕДЊИ
ЉЕПОЈА, ЛАЗО (1896). Војник. БХПЛБ4/1. Рањен, 1917/7.
ЈАРИЋ, БОЖО (1893). Војник. БХПР2/3. Рањен, 1915/5.

30 У Verlustliste од 10. маја 1917, стр. 48, наведено је презиме

Сичак. У православном Шематизму из 1882, стр. 44, овог
презимена у Бушевићу нема, већ постоји Шицар. Михаило је
на другом месту заведен под местом Бушевић Средњи.
109
БУШЕВИЋ ШЉИВОВАЦ
ЈЕЛИЧИЋ, СТОЈАН (1892). Војник. БХПЛБ1; ПЛБ10. Заробљен,
1917/6. У Русији је.
ЛАЛИЋ, ЈОВО (1894). Војник. БХПР2/4. Заробљен, 1915/5.
ЉЕПОЈА, ПЕТАР (1892). Војник. БХПР2/13. Погинуо 1915/2.
ВАРОШКА РИЈЕКА
ЗЕЦ, СТОЈАН (1885). Војник (р). ПР17/13. Погинуо 03.08.1916.
ЗОРИЋ, ВИД (1896). Војник. ПР97/штаб. Рањен, 1916/9.
МАЈКИЋ, ВИД (1897). Војник. БХПР2/МО. Рањен, 1918/8.
МЕДИЋ, ЈОВАН (1876). Војник при команди у Б. Луци. Прем. 24.
07. 1915. у гарнизонској болници у Загребу. Сахрањен 27. 07.
1915. на војном гробљу. Испратио га парох Јосиф Јакшић.
ОСТОЈИЋ, СТЕВАН (1889). Војник. БХПР2. Погинуо 17.10.1916.
ПОПОВИЋ, Илије ЈОЦО (1880). Војник (р). ПР22. Погинуо
09.08.1917.
ВОЈЕВАЦ
ГРБИЋ, ИЛИЈА (1883). Војник. БХПР2/6. Заробљен, 1916/6. У
Мерву је у Русији.
ГРБИЋ, ЈОВО (?). Војник. БХПР2/13. Заробљен, 1916/7.
ГРБИЋ, МАРКО (1881). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/3.
ГРБИЋ, МАРКО (1892). Војник. БХПР3/5. Заробљен, 1916/11. У
Русији је.
ГРБИЋ, НИКОЛА (1893). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/6. У
месту је Абдулино, губ. Самара у Русији.
ГРБИЋ, ПАВЛЕ (1877). Војник (р). БХПР2. Заробљен, 1916/11. У
Кијеву је у Украјини.
ГРБИЋ, ПАВО (1890). Војник. БХПЛБ1/2. Заробљен, 1916/5. У
Русији је.
ГРБИЋ, СТОЈАН (1886). Војник. ПР17/14. Рањен, 1916/11.
ДОШЕН, ЈАНКО (1881). Војник (р). ПР22. Заробљен, 1918/10. У
Падули је у Италији.
ДРЉАЧА, Луке ОБРАД (1892). Војник. БХПР2/1. Заробљен,
1916/3. У Ашхабаду је у Русији. Премештен у Скобељев, губ.
Фергана, 1916/11.
ЗЕЦ, ЛАЗО (1894). Војник. БХПР4/5/1. Погинуо 16.10.1915.
ЗЕЦ, НИКОЛА (1894). Војник. БХПР3/5. Рањен, 1916/11.

110
ЈЕРКОВИЋ, ЈОВО (1896). Војник (р). ПР17/14. Рањен, 1916/11.
ЈЕРКОВИЋ, Марка ЛАЗАР (1888). Војник (р). БХПР2; БХПЛБ4/2.
Погинуо 15. 07. 1918.
ЈЕРКОВИЋ, НИКОЛА (1880). Војник. БХПР2/12. Рањен, 1915/7.
ЈЕРКОВИЋ, Саве ПЕТАР (1891). Добровољац.
ЈЕРКОВИЋ, ТЕОДОР (1888). Војник. БХПР2/11. Заробљен, 1917/6.
У Италији је.
КАЧАВЕНДА, ЈОВО (1893). Војник. БХПР2/8. Рањен, 1915/5.
КАЧАВЕНДА, Јоше ЈОВО (1896). Војник. БХПР2/1. Рањен,
1915/11.
КАЧАВЕНДА, НИКОЛА (1882). Војник (р), после десетар.
БХПР2/9; БХПР2/5. Рањаван више пута: 1915/2, 1916/8. Због
ране на руци у септембру 1915. лечен у болници у Загребу.
КАЧАВЕНДА, ТРИВО (1893). Војник. БХПР3/5. Рањен, 1917/3.
ЛАТИНОВИЋ, САВА (1889). Војник. БХПР3/8. Рањен, 1917/5.
МАНДИЋ, Ђуре ВИД (1897). Добровољац.
МАНДИЋ, ИЛИЈА (1895). Војник. БХПР2/13. Погинуо 07.06.1916.
МАНДИЋ, МИЛЕ (1893). Војник. БХПР2/6. Рањен, 1915/5.
МИЛИНОВИЋ, ЂОРЂО (1882). Војник. БХПР2/3. Рањен у руку,
1915/2. У болници је бр. 2 у Кошицама у Словачкој.
РАДАКОВИЋ, Николе ЈОВО (1885). Војник. БХПР2/8, 5. Рањен,
1915/7. Погинуо 21.06.1918.
СТОЈАКОВИЋ, МИЛАН (1897). Војник. БХПР2. Био заробљен.
Размењен у авг. 1918.
СТОЈАКОВИЋ, Миладина НИКОЛА (1893). Војник. БХПР2/1.
Заробљен, 1916/2. У Ашхабаду је у Русији.
СТОЈАКОВИЋ, ПЕТАР (1897). Војник. БХПР2. Неожењен.
Пољоделац. Прем. 21. 12. 1918. од туберкулозе у болници у
Загребу. Сахрањен 23. 12. 1918. на гробљу Мирогој у Загребу.
Испратио га парох Ђуро Алагић.
СТОЈАКОВИЋ, ТРИВО (1888). Војник. БХПЛБ6; БХПР2/19. Погинуо
14. 08. 1915.
ШКРБИЋ, НИКОЛА (1886). Војник. БХПР2/14. Заробљен, 1915/7.
Налази се у месту Грајворон, губ. Курск у Русији.
ШКРБИЋ, ПЕТАР (1889). Војник. БХПР2/13. Рањен, 1915/2,7,13.
Заробљен, 1916/2. У Ашхабаду је у Русији.
ШТРБАЦ, БОЖО (1892). Војник. БХПЛБ4. Заробљен, 1915/7.

111
ВРАЊСКА
БАСАРИЋ, Луке ЂУРАЂ (1881). Добровољац. 31
ГВОЗДЕНОВИЋ, Јована СТЕВАН (1891). Добровољац.
КАНТАР, МИХАИЛО (1893). Воёа патроле. БХПЛБ1/1. Заробљен,
1915/10. У јануару 1916. јављено да је у губ. Јекатеринослав у
Русији.
КОВАЧЕВИЋ, ЛАЗАР (?). Војник. БХПР6. Заробљен 13.10.1916. У
Нишу је.
ЛАТКОВИЋ, С. ДУШАН (1893). Добровољац.
МАНДИЋ, Ђуке ПЕТАР (1885). Добровољац.
МИРИЋ, Тривуна ЈОВО (1891). Добровољац.
РАДМАНОВИЋ, Николе ЈОВАН (1890). Добровољац.
САНТРАЧ, Боже ЈАНКО (1885). Добровољац.
САНТРАЧ, Миле СТОЈАН (1888). Добровољац.
СКАРИЋ, ЂУРО (?). Војник. БХПР2/1. Рањен, 1915/9.
СКАРИЋ, КОСТА (1892). Војник. БХПР2/13. Рањен, 1915/9.
ШКОРИЋ, ВАСО (1890). Војник. БХПР2/2. Рањен, 1916/8.
ШКОРИЋ, ПЕТАР (1885). Војник. БХПР2/22. Рањен, 1917/3.
ШКОРИЋ, Ђукана СТОЈАН (1887). Војник. БХПР2. Заробљен,
1916/2. Налази се у месту Кастело ди Мелфи (измеёу Напуља и
Барија), Италија.
ШТРБАЦ, БОЖО (1895). Десетар. БХПР2/3. Рањен, 1917/10.
ШТРБАЦ, ЈОВО (1893). Војник (р). БХПР2. Заробљен, 1917/5. У
Павловску је, губ. Вороњеж у Русији.
ШТРБАЦ, МИЛЕ (1894). Војник (р). БХПР2/3. Рањен, 1916/8.
После јављено да је заробљен и да се налази у месту Вјасники,
губ. Владимир у Русији. Премештен у мају 1917. у Павловски
Посад, губ. Москва.
ВРАЊСКА БАДЊЕВИЋ
СЕКУЛИЋ, ЛАЗО (1891). Војник (р). БХПР2. Заробљен, 1916/11. У
месту је Остуни код Бриндизија у Италији.
СКАРИЋ, РАДЕ (1893). Војник. БХПР2/2. Рањен, 1915/5.
СКОРИЋ, ПЕТАР (1892). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/3.
СКОРИЋ, САВО (1893). Војник. БХПР3/14. Рањен, 1917/1.

31 Према Шематизму из 1882, у Врањској живе Басаре.

112
ШКОРИЋ, РАДЕ (1893). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/8. У
Черном Јару је, губ. Астрахан у Русији.
ВРАЊСКА БЕШИРЕВИЋ
ШКОРИЋ, Стеве ПЕТАР (1894). Војник. БХПР2/13. Заробљен,
1916/4. У Русији је.
ШКОРИЋ, Станка СТОЈАН (1896). Каплар. БХПР2/МО2. Рањен,
1915/12. Нестао измеёу 21-31.06.1918.
ГЛАВИЦА
БЈЕЛИЋ, ДУШАН (1894). Војник. БХПР2/4. Рањен, 1915/5.
БЈЕЛИЋ, ТРИВУН (1894). Војник. БХПР2/4. Рањен, 1915/5.
БЈЕЛИЋ, РИСТО (1890). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/3.
ГРАНДИЋ, Станка ЂОРЂЕ (1892). Добровољац.
ГРАНДИЋ, ИЛИЈА (1889). Војник(р). БХПР4/2. Погинуо измеёу
20.07-20.09.1915.
ГРАНДИЋ, ЈОВАН ((1896). Војник. ПР17; ПР87/5. Погинуо
05.07.1918.
ГРАНДИЋ, СТЕВАН (1889). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/1. У
Русији је.
ГРАНДИЋ, СТЕВО (1894). Војник (р). БХПР2/4. Рањен, 1915/5.
Заробљен, 1917/5. У Кијеву је у Украјини.
ДАЈИЋ, НИКОЛА (1891). Војник. ПР53/13. Рањен, 1915/5.
КЉАЈИЋ, Лазе ОСТОЈА (1860). Добровољац.
КЉАЈИЋ, Остоје МИЛЕ (1885). Добровољац.
НИКОЛИЋ, Давида МИЛЕ (1882). Добровољац.
НИКОЛИЋ, РАДО (1885). Војник. ПР2/21. Рањен, 1917/1.
ПРЕДОЈЕВИЋ, ТОДОР (1895). Војник. БХПР3. Погинуо 02.03.1918.
СТАНИСАВЉЕВИЋ, Стојана ИЛИЈА (1891). Добровољац.
ЋУЛИБРК, БОЖО (1883). Војник. ПР2/21. Рањен, 1917/1.
ЋУЛИБРК, ВАСО (1884). Војник. ПР2/21. Рањен, 1917/1.
ЋУЛИБРК, Остоје ЂОРЂЕ (1891). Добровољац.
ЋУЛИБРК, Андрије ИЛИЈА (1881). Војник (р). ПР122/9. Погинуо
17-23.06.1918.
ЋУЛИБРК, А. ИЛИЈА (1892). Добровољац.
ЋУЛИБРК, Николе ЛАЗО (1879). Војник. БХПР2/11. Заробљен,
1916/3. У Ашхабаду је (Туркменија) у Русији.
ЋУЛИБРК, звани Бокленовић ЛАЗО (1899). Војник (р). Заробљен,
1917/5. У Павловску је, губ. Вороњеж у Русији.

113
ЋУЛИБРК, Раде МИЛЕ (1890). Добровољац.
ЋУЛИБРК, ПЕРО (1894). Војник. БХПР2/5. Рањен, 1915/5.
ЋУЛИБРК, СТАНКО (1895). Војник. БХПР2. Рањен, 1916/1.
ГЛОДИНА
БОЖИЋ, ИЛИЈА (1894). Војник. БХПР2/3. Рањен, 1917/3.
ВАЈАГИЋ, ЛАЗО (?). Војник. БХПР2/10. Рањен, 1915/12.
КЉАЈИЋ, ВИД (1895). Војник. БХПР2/15. Рањен, 1916/1.
ГОРИЊА
ДЕСНИЦА, Стојана ЂУРО (1896). Добровољац.
ДЕСНИЦА, МИЛЕ (1886). Војник. БХПЛБ6. Погинуо 19.09.1917.
ДЕСНИЦА, Саве НИКОЛА (1884). Добровољац.
КАЧАВЕНДА, Луке СТОЈАН (1893). Добровољац.
КРЧМАР, Стојана МИЛЕ (1892). Добровољац.
МАНДИЋ, Милића ЂУРО (1870). Добровољац.
МАНДИЋ, ЛАЗО (1885). Војник (р). БХПЛБ7/1. Рањен, 1917/11.
РАСТОВИЋ, Миле ЂУРО (1891). Добровољац.
СТУПАР, Алексе ВИД (1890). Добровољац.
СТУПАР, ДАВИД (1892). Војник. БХПР2; БХПР5/10. Рањен,
1917/11.
СТУПАР, МИЛЕ (1890). Војник. ПР53/13. Рањен, 1915/2.
СТУПАР, МИХАИЛО (1894). Војник. БХПР3/16. Погинуо
19.08.1916.
СТУПАР-КАРИЋ, МИХАИЛО (1894). Санитар. ПБ25. Прем. 08. 07.
1917. од дизентерије у војној болници у Сл. Броду. Сахрањен 09.
07. на тамошњем војном гробљу. Испратио га парох Љубомир
Теодоровић.
СТУПАР, Миле НИКОЛА (1894). Добровољац.
СТУПАР, НИКОЛА (1895). Војник (р). БХПР2; БХПР3/11. Рањен,
1917/5.
СТУПАР, СИМО (1891). Десетар. БХПР2. Рањен, 1915/3.
ШТРБАЦ, Васе МАРКО (1883). Добровољац.
ШТРБАЦ, Ђуре ПЕТАР (1896). Војник. БХПР2. Преминуо
01.02.1918.
ГУДАВАЦ
БАТАК, ЂУРАЂ (1893). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/8. У
Самарканду је у Русији.
БАТАК, КОСТА (1895). Војник (р). БХПЛБ1/3. Заробљен, 1915/11.

114
У марту 1917. јављено да је у болници у Нижњем Новгороду у
Русији.
ВУКМАНОВИЋ, Јована ПАЈО (1897). Добровољац.
ВУЛИН, МИЛЕ (1889). Војник(р). БХПР4/2. Рањен, 1915/11.
ГАК, ЈОВО (1889). Каплар, па млаёи водник. БХПР2; БХПР5/6.
Рањен, 1917/11.
ГАКОВИЋ, НИКОЛА (1883). Војник. ПР2/22. Погинуо измеёу 21-
31.07.1916.
КОМЛИНАЦ, АЛЕКСА (?). Јединица (?). Заробљен, 1915/6. У
Нишу је.
МАНДИЋ, Ђураёа ПЕРО (1891). Војник. БХПР2/4. Заробљен,
1916/3. Налази се у Ашхабаду (Туркменија) у Русији.
РАДАКОВИЋ, МИЛЕ (1889). Каплар. БХПР2. Заробљен, 1916/11. У
Скобељеву је, губ. Фергана у Русији.
СТАНКОВИЋ, МИЛАН (1895). Војник. БХПР2/12. Рањен, 1917/6.
СТАНКОВИЋ, ПЕТАР (1896). Војник. БХПР2; БХПР5/6. Рањен,
1917/11.
ДИЗДАРЕВ ПОТОК
КАРАН, ПЕРО (1890). Војник (р). БХПР2. Заробљен, 1917/5. У
месту је Форте Рати у Италији.
ДОБРО СЕЛО
ВАЈАГИЋ, Стеве ЂУРО (1892). Добровољац.
ВАЈАГИЋ, МИЛЕ (1889). Војник (р). БХПЛБ1; ПР1/7. Погинуо
18.10.1916.
ВАЈАГИЋ, МИЛОШ (1894). Војник. БХПР3/15. Погинуо 30.10.1916.
ВАЈАГИЋ, Тодора МИХАИЛО (1882). Добровољац.
ВАЈАГИЋ, Вајкана РИСТО (1878). Добровољац. Одликован
орденом „Витез Караёорёеве звезде“.
ВАЈАГИЋ, Вајкана СИМО (1889). Добровољац.
ВАЈАГИЋ, Лазе СТЕВО (1895). Добровољац.
ГОГИЋ, ИЛИЈА (1877). Војник. БХПР2. Преминуо 01.08.1917.
ДРАЖИЋ, ЈОВАН (1893). Војник. ПР97/4. Рањен, 1917/1.
ДРАЖИЋ, НИКОЛА (1891). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/8. У
Самарканду је у Русији.
ДРАЖИЋ, СТЕВАН (1896). Војник. БХПР2. Погинуо 31.03.1918.
ДРАЖИЋ, СТОЈАН (1895). Војник. БХПР2/13. Рањен, 1916/6,8.
ЗЕЦ, МИЛОШ (1895). Војник. БХПР2/12. Рањен, 1916/10.

115
ИЛИБАШИЋ, МИЛЕ (1895). Војник. ПР22. Погинуо измеёу 01-
15.01.1917.
ИЛИШЕВИЋ, МИЛЕ (1878). Војник. БХПЛБ/6. Рањен, 1915/8.
КОКИЋ, Николе СТЕВАН (1885). Добровољац у срб. војсци. 32
КЕЦМАН, Јована МИШО (1886). Добровољац.
КЕЦМАН, РАДЕ (?) Десетар, после каплар. БХПР2/9. Погинуо
09.08.1915.
КНЕЖЕВИЋ, ЈАНКО (1889). Десетар. БХПР2/8. Рањен, 1915/7.
КНЕЖЕВИЋ, Јове МИЛЕ (1897). Добровољац.
КНЕЖЕВИЋ, ПАЈО (1890). Водник. БХПР2/МО. Рањен, 1915/7.
КРНЕТИЋ, ЈОВАН (1887). Војник. ПР97/1/19. Рањен, 1916/10.
МЕДИЋ, ЈОВО (1872). Војник. БХПР2/15. Рањен, 1916/1.
МИЛИНОВИЋ, ИЛИЈА (1887). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/3.
МИШКОВИЋ, Миле ЈОВО (1889). Добровољац.
НИКОЛИЋ, ДУШАН (1890). Војник (р). ПЛБ7. Погинуо измеёу 13-
19.08.1916.
НИКОЛИЋ, МИХАИЛО (?). Војник. БХПР2/10. Погинуо 13.12.1915.
ПАЂЕН, МИЛЕ (1893). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/8. У Русији
је.
ПЕРИЋ, ЛАЗО (1896). Војник. БХПР2/16. Рањен, 1916/8.
ПЕРИЋ, ПЕТАР (1895). Војник. БХПР2/16. Рањен, 1916/8.
ПОПОВИЋ, ЂУРО (1881). Војник. БХПР2. Заробљен, 1915/3.
ПОПОВИЋ, МИЛЕ (1874). Војник. БХПР2/3(р). Заробљен, 1916/2.
У Ашхабаду је у Русији.
ПОПОВИЋ, НИКОЛА (1889). Артиљерац. ГАР18/6. Погинуо
03.03.1918.
ПОПОВИЋ, Тривуна РАДЕ (1892). Добровољац.
ПОПОВИЋ, СИМО (1888). Војник. БХПР2/11. Рањен, 1915/12.
ПОПОВИЋ, Вида СИМО (1892). Војник. БХПР2/13(р). Сахрањен
02.07.1917.
ПРГОМЕЉА, МИЛЕ (1882). Војник. БХПР2/8. Рањен, 1915/5, 7.
ПРГОМЕЉА, Боже МИТАР (1894). Добровољац.
РАДИЋ, Тривуна ЂУКАН (1880). Војник. ПР22/9. Погинуо измеёу
06-10.07.1918.

32 Према Шематизму из 1882, у Добром Селу нема Кокића већ

Гогића.
116
РАДИЋ, МИЛЕ (?). Војник. БХПР2/8. Заробљен, 1916/7.
СТАНИСАВЉЕВИЋ, ПЕРО (1882). Војник. БХПР2/2. Рањен, 1916/8.
СТОЈАКОВИЋ, МИХАИЛО (1891). Војник. БХПР2. Заробљен,
1916/11. У Москви је.
СТОЈАКОВИЋ, ПЕТАР (1890). Војник. БХПР2. Заробљен, 1915/3.
СТОЈНИЋ, МИЛЕ (1891). Војник. БХПР2/1. Рањен, 1916/1.
СТОЈНИЋ, ПЕРО (1868). Војник (р). БХПР2/7. Погинуо 21.06.1917.
СТОЈНИЋ, СТЕВО (1869). Војник. БХПР3. Погинуо 07.03.1918.
СТОЈСАВЉЕВИЋ, ЂУРО (1893). Војник. БХПЛБ4/4. Рањен, 1917/7.
СТОЈСАВЉЕВИЋ, ИЛИЈА (1889). Војник. БХПР2/11. Рањен,
1915/7.
СТОЈСАВЉЕВИЋ, ЈОВО (1891). Војник. БХПР1. Рањен, 1915/2.
Заробљен, 1915/11. У Колашину је у Црној Гори.
СТОЈСАВЉЕВИЋ, ЈОВО (1892). Водник. БХПР3/5/1. Погинуо
26.10-05.11.1916.
СТОЈСАВЉЕВИЋ, ЛАЗО (1894). Војник. БХПР2/12. Погинуо
07.06.1916.
СТОЈСАВЉЕВИЋ, МАРКО (1885). Водник. БХПР2/2,12. Рањен,
1915/7, 1917/8.
СТОЈСАВЉЕВИЋ, ТРИВУН (1881). Војник. БХПР2/10. Погинуо,
1915/4.
СТУПАР, ЂУРАЂ (1889). Каплар. БХПР2/11. Рањен, 1916/8.
ТАДИЋ, ЂУРАЂ (1889). Војник. БХПР2/8. Рањен, 1915/7.
ТАТИЋ, МИРКО (1893). Војник. БХПР2; БХПР5/МО1. Рањен,
1917/11.
СТУПАР, Спасе МИХАИЛО (1890). Добровољац.
СТУПАР, НИКО (1896). Војник. БХПР2; БХПР5/7. Рањен, 1917/11.
СТУПАР, Миле РАДЕ (1891). Добровољац.
ТАТИЋ, НИКОЛА (1896). Војник. БХПР2/6. Рањен, 1916/10.
ТИНТОР, ЛАЗО (1889). Војник. БХПР2/12. Рањен, 1915/2.
ЋУЛИБРК, МИХАИЛО (1875). Војник (р). БХПР2/11. Преминуо
05.01.1918.
ЋУРКОВИЋ, Спасе НИКОЛА (1890). Војник (р). ПР22/18. Рањен,
1917/4,6.
ЦИГАНОВИЋ, Петра МАРКО (1889). Добровољац.
ЦИМЕША, ЂУРО (1894). Војник. БХПР2. Погинуо 24. 08. 1916.
ЏАКУЛА, ПЕТАР (1894). Војник. БХПР2/4 (р). Болестан, 1915/4. У

117
гарнизонској је болници бр.7 у Грацу.
ДРЕНОВА ГЛАВИЦА
ЂУКИЋ, Ђуре ИЛИЈА (?). Војник. БХПР2; БХПР5/1/4. Погинуо
03.12.1915.
ЛАТИНОВИЋ, НИКОЛА (1888). Десетар, па каплар. БХПР2/11.
Рањен, 1915/7.
НОВАКОВИЋ, Станка СТЕВО (1882). Добровољац.
ПОЛОВИНА, ИЛИЈА (1883). Војник. БХПЛБ3. Заробљен, 1915/4.
Налази се у месту Шуја, губ. Владимир у Русији.
РАДОШЕВИЋ, Јефте СТЕВО (1888). Војник (р). ПР22/28.
Заробљен, 1917/5. У месту је С. Мариа у Италији.
ДУБОВИК
БОГДАНОВИЋ, ЂУРО (1887). Војник. ПР97/1/19. Рањен, 1916/10.
БОГДАНОВИЋ, МИЛЕ (1894). Десетар. БХПР2; ПР78/5. Рањен,
1918/8.
БРЧИН, Ђуре ЛАЗО (1886). Добровољац.
ВРАЊЕШ, ЂУРО (1889). Војник. БХПР2/7. Заробљен, 1915/11. у
Сераксу је у Русији.
ВРАЊЕШ, КОСТА (1896). Војник. БХПР2. Рањен, 1917/6.
ВРАЊЕШ, ЛАЗО (1886). Војник. БХПЛБ5/4. Рањен, 1917/3.
ВРАЊЕШ, Стојана МИЛЕ (1888). Добровољац.
ВУЧКОВИЋ, СИМО (1896). Војник. БХПР2/22. Погинуо измеёу 21-
31.08.1916.
ДРЉАЧА, СТОЈАН (1896). Војник. БХПР2; БХПР5/10. Рањен,
1917/11.
ЂУКИЋ, ЂУРО (1883). Војник. БХПР2. Рањен, 1917/6.
ЈАКШИЋ, Ђураёа МИЛЕ (1885). Добровољац.
ЛАТИНОВИЋ, КОСТА (1896). Војник. БХПР2/3. Рањен, 1916/1.
ЛИЧИНА, МИХАИЛО (1884). Војник. БХПР2. Рањен, 1917/6.
ЛИЧИНА, НИКОЛА (1889). Војник. БХПР2. Заробљен, 1917/5. У
одељењу је Форнели, у Асинари у Италији.
МАЈКИЋ, НИКОЛА (1879). Војник. БХПР2/5ЕО. Рањен, 1916/7.
МАРЈАНОВИЋ, ЈОВАН (1885). Војник. РЈ у Шиклошу. Преминуо
13.08.1917.
ДУБОВИК АЛИБЕГ
БОГДАНОВИЋ, КОСТА (1873). Војник. БХПР2/1(р). Заробљен,
1916/3. У Ашхабаду је (Туркменија) у Русији.

118
БОГДАНОВИЋ, ЛУКА (1884). Водник. БХПР2/14. Рањен, 1915/7.
БОГДАНОВИЋ, Ђуре МАРКО (1880). Војник. БХПР2/2(р).
Заробљен, 1916/2. У Ардатову је, губ. Симбирск у Русији.
БУНДАЛО, Јове МИЛАН (1882). Војник. БХПР3; ПР23/11. Рањен,
1916/12.
БУНДАЛО, Гаје МИХАИЛО (1891). Војник. БХПР2. Заробљен,
1916/6. У Мерву је у Русији.
БУНДАЛО, Јове МИХАИЛО (1895). Војник. ПР22/16. Рањен,
1916/12.
ВОЈНОВИЋ, МИХАИЛО (?). Војник. БХПР2/9. Рањен, 1915/9.
ВОЈНОВИЋ, Ђуре СТЕВАН (1886). Десетар. БХПР2/15. Заробљен,
1916/2. У Ашхабаду је у Русији.
ВРАЊЕШ, МИЛЕ (1886). Војник(р). БХПР2/2. Заробљен, 1915/8. У
Русији је.
ВРАЊЕШ, ПЕТАР (1889). Војник. БХПР2/11. Рањен, 1916/1.
ЂЕКИЋ, Митра СПАСО (1885). Добровољац.
ЂУМИЋ, Тривуна ЈАКОВ (1888). Водник. ГАР12/ХБ2. Заробљен,
1914/12. У Нишу је.
КАЧАВЕНДА, Боје ЈОВАН (1895). Војник. ПР22/3. Рањен, 1918/5.
КОНДИЋ, ЂУРО (1888). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/6. У
Русији је.
КОНДИЋ, Јована ЈОВО (1890). Добровољац.
КРНЕТА, СИМО (1885). Војник. БХПЛБ3/3. Рањен, 1917/5.
КРНЕТИЋ, Глиге МИЛЕ (1897). Војник. БХПР2. Нестао 30.12.1917.
ЛИЧИНА, ЛАЗАР (1893). Војник. БХПР3. Погинуо 23.04.1918.
ЛИЧИНА, СТЕВАН (?). Војник. БХПР2/9. Рањен, 1916/1.
МИЛАКОВИЋ-ВРАЊЕШ, ЂУРО (1891). Војник. БХПР2. Заробљен,
1916/6. У Сераксу је (Узбекистан) у Русији.
НОВАКОВИЋ, СТАНКО (1875). Војник. БХПР2/1(р). Заробљен,
1916/3. У Ашхабаду је у Русији.
ПРАШТАЛО, Николе ЈАКОВ (1895). Војник (р). ПР22. Заробљен,
1918/6. У Падули је у Италији.
ПРАШТАЛО, СИМО (1891). Војник. БХПР2/15. Рањен, 1915/5.
РАДИЋ, ЂУРО (1897). Војник. БХПР2/16. Рањен, 1916/1.
СТРИЧИЋ, МИЛОШ (1890). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/2.

119
ДУБОВИК МАЛИЋБЕГ
ГАВРИЛОВИЋ, Тодора ПЕТАР (1893). Добровољац.
ГАЋЕША, НИКОЛА (1893). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/6. У
Пензи је у Русији.
ГАЋЕША, Јове ПЕТАР (1887). Каплар. БХПР2. Погинуо 14.04.1917.
ДРЉАЧА, ЛУКА (1891).Војник. БХПЛБ3. Заробљен, 1916/1. У
Богородицку је, губ. Тула у Русији.
ЂУКИЋ, Стојана ЈОВО (1895). Војник. БХПР2/16. Рањен, 1917/1.
ЈЕЖ, ВАСО (1894). Војник. БХПР2; БХПР3. Рањен, 1917/11.
ЈЕЖ, Јакова ЛАЗО (1886). Добровољац.
ЈЕЖ, СТОЈАН (1897). Војник. БХПР2/16. Рањен, 1916/1.
КОНДИЋ, Дмитра КОСТА (1887). Војник. БХПР2/1. Рањен,
1915/3,5. Заробљен, 1916/2. Рањен, у Русији је.
КРИВОКУЋА, Николе ЈОВО (1885). Добровољац.
ЛАТИНОВИЋ, МИЛЕ (1887). Војник. БХПЛБ5/1. Погинуо
22.09.1916.
ЛАТКОВИЋ, Милана ГАЈО (1873). Добровољац.
ЛАТКОВИЋ, Петра СТОЈАН (1884). Добровољац.
ЛИЧИНА, Лазе ПЕТАР (1881). Добровољац.
ЛИЧИНА, ТРИВУН (1884). Војник. БХПР6/2/17. Рањен, 1916/2.
ПЛАВАЊАЦ, ЂУРО (1894). Војник. БХПР3/13. Рањен, 1917/3.
СМОЉАНАЦ, ДУШАН (1892). Каплар. БХПР2. Заробљен, 1916/11.
У Чистопољу је, губ. Казањ у Русији.
ТОДИЋ, СТОЈАН (1894). Војник. БХПР3/17. Погинуо измеёу 21-
31.07.1916.
ЗАЛИН
АДАМОВИЋ, Јована ЈОВО (1894). Добровољац.
БЈЕЛАН, ЈОВО (1893). Војник. БХПР2/2(р). Заробљен, 1916/2.
Налази се у Русији.
БЈЕЛАН, САВО (1893). Војник. БХПР2/19. Рањен, 1916/11.
КОВАЧЕВИЋ, Пере ИЛИЈА (1887). Војник. БХПР2/14. Заробљен,
1916/10. У марту 1917. јављено да је у Пензи у Русији.
ЋУРГУЗ, Михаила ЈОВАН (1890). Добровољац.
ИВАЊСКА
БЕРОЊА, ИЛИЈА (1864). Војник. БХПР3/4 (р). Има менингитис.
Преминуо 02. 02. 1917. у гарнизонској болници бр. 17. у
Будимпешти. Сахрањен на Кобањац гробљу, Парцела 17, ред

120
12, гроб бр. 39.
БЕРОЊА, СИМО (1889). Војник (р). БХПР2/6. Заробљен, 1915/7. У
Барнаулу је, губ. Томск у Русији. 33
БЕРОЊА, ТРИВУН (1892). Десетар. БХПР2/13. Рањен, 1915/2,5,7.
БЕРОЊА, СТАНКО (1897). Војник. БХПР2/16. Погинуо измеёу 11-
17.11.1915.
БРАНКОВИЋ, Милића МИЛОШ (1887). Добровољац.
ВАЈАГИЋ, Стеве ПЕТАР (?). Добровољац.
ГАЈИЋ, МАРКО (1887). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/3.
ГРАНДИЋ, Миле МИЛАН (1893). Добровољац.
ДАКИЋ, Миле ТРИВО (1887). Добровољац.
ДАКИЋ, Николе ИЛИЈА (1890). Добровољац.
ДАКИЋ, СТАНКО (1894). Војник (р). БХПЛБ6/МО. Нестао
05.06.1917.
ДРЉАЧА, ИЛИЈА (1893). Војник. БХПР2/11. Погинуо 06.07.1916.
ДРЉАЧА, МИХАИЛО (1897). Војник. БХПР2; БХПР3/11. Рањен,
1917/5.
ДРЉАЧА, РАДЕ (1884). Војник. БХПР2. Заробљен, 1917/5. У
одељењу је Форнели, у Асинари у Италији.
ДРЉАЧА, Николе СТОЈАН (1889). Добровољац.
ЈОВИЧИЋ, Миладина СИМО (1894). Добровољац. Одликован
орденом „Витез Караёорёеве звезде“.
ЛОВРИЋ, Николе ЂУРАЂ (1881). Војник. БХПР2/7. Заробљен,
1916/3. У Симбирску је у Русији.
ЛУКАЧ, Ђуре СТЕВО (1887). Десетар. БХПР2/2. Заробљен,
1916/3. У Симбирску је у Русији.
ОЉАЧА, Павла ИЛИЈА (1893). Добровољац.
ОЉАЧА, Николе ПЕТАР (1895). Добровољац.
ОЉАЧА, Ђуре РАДЕ (1889). Добровољац.
СТАМБОЛИЈА, ВАСО (1872). Војник. ТП16. Ожењен.
Земљорадник. Преминуо 20. 01. 1918. од маларије у војној
болници у Бршадину. Сахрањен 22. 01. на војном гробљу у
месту, уз учешће пароха Георгија Мишића.

33 У Барнаулу је током рата излазио лист под насловом

Алтајски живот (Жизнь Алтая), у којем су повремено
објављиване новости о заробљеницима.
121
ЋУЛИБРК, РИСТО (?). Војник. БХПР2/10. Погинуо 10.11.1915.
ШКОРИЋ, ЈОВАН (1893). Војник. БХПР1/2 (р). Заробљен, 1917/1.
У Русији је.
ШКОРИЋ, Николе ЛАЗО (1888). Добровољац.
ШТРБАЦ, Илије ЛАЗО (1885). Војник. БХПР5/1/4. Погинуо
28.08.1915.
ШТРБАЦ, Јована КОСТА (1896). Добровољац.
ШТРБАЦ, Стојана МАРКО (1892). Добровољац.
ШТРБАЦ, Илије МИЈАТ (1874). Добровољац.
ШТРБАЦ, Јове ПЕТАР (1893). Добровољац.
ШТРБАЦ, ТРИВО (1897). Војник. БХПР2/7. Болестан, 1915/3. У
болници је Зита у Будимпешти.
ЈАСЕНИЦА
АДАМОВИЋ, МИЛЕ (1889). Војник. БХПР2. Заробљен, 1917/4. У
Асинари је, Италија, у логору „Данте Алигијери“.
ГЕРДИЈАН, Стеве МАРКО (1897). ПР22; ПР23/1. Рањен, 1917/1.
ГРБА, ВАСИЉ (?). Заробљен, 1915/7. У војној је болници бр. 7 у
Крагујевцу.
ГРБА, ЂУРАЂ (?). Заробљен, 1915/7. У војној је болници бр. 7 у
Крагујевцу.
ДЕСНИЦА, СТЕВАН (1872). Водич коња. ПР93/ТП. Рањен, 1916/9.
ЈЕЛАЧА, СТОЈАН (1868). Војник (р). БХПР4. Погинуо 19.09.1917.
КНЕЖЕВИЋ, Пане ЛУКА (1892). Добровољац.
КРАЈНОВИЋ, Николе ИЛИЈА (1894). Добровољац.
ЛАЗАРЕВИЋ, СТЕВО (1891). Војник. Јединица (?). Заробљен,
1916/5. У резервној је војној болници у Врњцима у Србији.
ЛАТИНОВИЋ, НИКОЛА (1893). Десетар. БХПР2/14. Рањен,
1915/9.
НЕДИМОВИЋ, МАРКО (?). Војник. БХПЛБ/4. Заробљен, 1915/11.
НЕДИМОВИЋ, ПАВО (?). Војник. БХПР2/22. Рањен, 1917/3.
НЕДИМОВИЋ, Марка ПЕТАР (1896). Војник. ПР22. Погинуо
измеёу 23-28.12.1917.
ПОПОВИЋ, Симе ЈОВО (1892). Добровољац.
РАДОШЕВИЋ, ЈОВО (1894). Војник. БХПР3/5. Заробљен, 1916/11.
У Русији је.
СТУПАР, Илије ПЕТАР (1892). Војник. БХПЛБ1/3. Заробљен,
1916/5. У Русији је. У јануару 1917. јављено да је у Томску у

122
Русији.
СОВИЉ, Дане ЛАЗО (1878). Добровољац.
СТЕВИЋ, СИМО (?). Војник. БХПЛБ1. Преминуо 27. 10. 1917.
УЗЕЛАЦ, Марка ИЛИЈА (1894). Добровољац.
ЈАСЕНИЦА ХАСАНБЕГОВА
ВЕЈНОВИЋ, ЛАЗО (1884), Војник. БХПР2/15. Погинуо, 1915/5.
ДРЉАЧА, ТРИВУН (1887). Водник. БХПР2. Рањен, 1915/3.
КНЕЖЕВИЋ, Јове МАРКО (1881). Војник. БХПР2/2. Заробљен,
1916/3. У Ашхабаду је (Туркменија) у Русији.
МАРЧЕТА, САВА (?). Разводник. БХПР2/9. Рањен, 1915/9.
НЕДИМОВИЋ, ДУШАН (1891). Војник. БХПЛБ1(р). Заробљен,
1916/4. У Русији је.
НЕДИМОВИЋ, Ђукана ЈОВО (1890). Водник. БХПР2/3(штаб).
Заробљен, 1916/4. У Србији је.
НЕДИМОВИЋ, ЈОВО (1895). Војник (р). БХПР2. Заробљен,
1916/11. У месту је Остуни код Бриндизија у Италији.
НЕДИМОВИЋ, ЉУБОМИР (1889). Воёа патроле. БХПР2.
Заробљен, 1915/7. У Грајворону је, губ. Курск у Русији.
РАДОШЕВИЋ, ПЕРО (1890). Десетар. БХПР2/2. Рањен, 1915/2,7.
Заробљен, 1916/11. У болници је у месту Камишин, губ. Саратов
у Русији.
РАЂЕНОВИЋ, МИЛЕ (1875). Војник. БХПР2/РБ56. Погинуо
26.10.1915.
ЈАСЕНИЦА ХАЏИБЕГОВА
АДАМОВИЋ, ЂУРО (1887). Војник. БХПР2/15. Рањен, 1915/7.
БАБИЋ, АЛЕКСА (1896). Војник. БХПР2/3. Рањен, 1916.
ИЛИЋ, МИЛАН (1882). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/3.
ЛАТИНОВИЋ, ЈОВО (1896). Војник. БХПР2/1. Рањен, 1916/1.
МАРЧЕТА, СИМО (1890). Војник. БХПР2. Заробљен, 1915/3.
НЕДИМОВИЋ, ЂУРО (1896). Војник. БХПР2/1. Рањен, 1916/1.
ЈЕЗЕРСКИ
ВУКОМАНОВИЋ, СИМО (1897). Војник. БХПР2/16. Рањен,
1915/11, 1916/1.
ДОШЕН, РИСТО (1892). Војник. ПЛБ2/4. Преминуо 27.01.1918.
ЈАПУНЏА, Станка ЈОВО (1882). Добровољац.
КЕРКЕЗ, Симе МИЛОШ (1873). Добровољац.
КЉАЈИЋ, МИХАИЛО (1877). Разводник (р). БХПР2. Заробљен,

123
1917/5. У Кијеву је у Русији.
НИКОЛИЋ, ПЕРО (1887). Војник. ЕБ25/2. Има грозницу, 1915/5. У
болници је у Сремској Митровици.
ПУСТИЊАК, ПЕРО (1894). БХПЛБ/1. Заробљен, 1915/11.
РЕПИЈА, ИЛИЈА (1893). Војник. БХПР2/4. Рањен, 1915/5.
УГРЕН, Пере СТОЈАН (1896). Војник (р). ПР22. Сахрањен
07.07.1917.
КОЊОДЕР
КАЛИНИЋ, ПЕТАР (1892). Војник. БХПР2/1. Рањен, 1915/5.
КАЛИНИЋ, Пере ТРИВО (1888). Добровољац.
КРЕЧАНА
ВАСИЉЕВИЋ, Николе ЈОВО (1878). Добровољац.
ГРБИЋ, Блаже ВИД (1867). Добровољац.
КРУПА
АДАМОВИЋ, Петра ЂУРО (1897). Војник. ПР22/8. Рањен, 1917/1.
БАЊАЦ, СТОЈАН (1883). Водич коња. ГТК3/2. Прво јављено да је
нестао, а онда да је погинуо 12. 06. 1915.
БАСАРИЋ, ПЕТАР (1887). Војник. ПР25/1. Болестан, 1914/9. У
резервној је болници у Бања Луци. Рањен, 1917/3.
БЕРОЊА, ЂУРО (1891). Војник. БХПР2. Рањен, 1917/7.
БЈЕЛИЋ, ПАВО (1888). Војник. БХПР2/14. Погинуо 16-20.07.1915.
БЛАГОЈЕВИЋ, ВЕЉКО (1894). Војник. БХПР2/7. Рањен у руку,
1915/3. У гарнизонској је болници бр. 21 у Темишвару.
БЛАГОЈЕВИЋ, СТАНКО (1885). Војник. БХПЛБ3/3. Рањен,
1915/12.
БОЈАНИЋ, ВИД (?). Војник. БХПР2/15. Преминуо 29. 11. 1914. у
покретној војној болници бр. 3/11 у Маленовицама у Чешкој.
БОЈАНИЋ, ВИД (1897). Војник. БХПЛБ3. Преминуо 10.07.1917.
БРКИЋ, МИЛЕ (1895). Војник. БХПР2. Погинуо 14.06.1918.
ВИГЊЕВИЋ, ЂУРО (1882). Војник (р). БХПР2; ПР96/10. Рањен,
1917/8.
ВИДОВИЋ, ЂОРЂО (1886). Војник. БХПР2/7. Болестан, 1915/2. У
резервној је болници у Бања Луци. Преминуо 05. 02. 1917. од
последица менингитиса.
ВРАЊЕШ, ЂОРЂЕ (?). Добровољац. Преживео бродолом
пароброда „Бриндизи“, 06.01.1916.
ВРАЊЕШ, НИКОЛА (1894). Војник. БХПР2/3. Рањен, 1916/1.

124
ВРАЊЕШ, НИКОЛА (?). Војник. ПР79. Погинуо 22.11.1917.
Сахрањен у месту Цитадела код Падове у Италији, гроб бр. 415.
ВРЗИНА, МИЛЕ (1894). Војник. БХПР3. Погинуо 10.03.1918.
ВУЈНОВИЋ, Илије МИЛЕ (1894). Разводник. БХПР2. Погинуо
21.02.1918.
ВУКОВИЋ, ОБРАД (1890). Јединица (?). Заробљен, 1915/6. У
Нишу је.
ГАКОВИЋ, ЈОВО (1882). Каплар. БХПР2; ПР78/2. Рањен, 1917/11.
ГРБИЋ, МИЛЕ (1894). Војник. БХПЛБ/8. Рањен, 1915/8.
ГРУБОР, ВАСИЉ (1888). Војник. БХПР2/16. Рањен, 1916/8.
ДРАГИЋ, БОШКО (1892). Минер. МБ7 (р). Болестан, 1915/6. У
резервној је болници бр. 1 у Сегедину.
ДРАЖИЋ, ЈОВАН (1892). Војник. БХПР2/3. Има дизентерију,
1914/11. У болници је у Бесермењи улици у Будимпешти.
ЂУРИЋ, ЂУРАЂ (1896). Војник. БХПР2/2. Рањен, 1916/1.
ЕГЕЛИЋ, НИКОЛА (1897). Војник. ПР17/13. Рањен, 1916/11.
ЗАРИЋ, МИЛЕ (?). Војник. БХПР2/8. Преминуо 18.10.1917.
ЗАРИЋ, ОБРАД (1894). Радник. РБ 3/1. Погинуо 22.11.1915.
ЗЕЦ, ИЛИЈА (1880). Разводник. ПР8/1. Погинуо 06-10.01.1916.
ЗЕЦ, МИЛИН (?). Војник. ПР22. Рањен, 1917/3.
ЗОРИЋ, Милоша МИЛАН (1888). Добровољац.
ЗОРИЋ, МИХАИЛО (1889). Војник. БХПР2/13. Рањен, 1915/5.
ЗОРИЋ, НИКОЛА (1873). Војник. БХПР2. Рањен, 1917/4.
ЗОРИЋ, Стевана НИКОЛА (1885). Добровољац.
ЗОРИЋ, СТЕВАН (1895). Војник. БХПР2/16. Рањен, 1917/3.
ИЛИЋ, ГОЈКО (1893). Војник. БХПР2/4. Заробљен, 1915/5.
ИНЂИЋ, СИМО (1887). Војник. БХПР2/2. 1915/9.
ЈАРИЋ, МИЛАН (1893). Минер. МБ7. Болестан, 1914/11. У
болници је у Сегедину.
ЈЕКИЋ, ЈОВО (1881). Војник (р). ПР22. Заробљен, 1918/10. У
Падули је у Италији.
ЈЕКИЋ, СТОЈАН (1889). Војник. БХПР3/2. Рањен, 1917/4.
ЈЕЛИЧИЋ, ДОЦКО? (1874). Водич коња. ТП5/4; ПР11/8. Рањен,
1916/9.
ЈОВАНОВИЋ, БОГДАН (1888). Војник. БХПЛБ3. Заробљен, 1916/8.
У Русији је.
ЈОВАНИЋ, ЂУРО (1877) Војник. БХПР2/5ЕО. Рањен, 1916/7.

125
ЈОВАНЧЕВИЋ, ДИМИТРИЈЕ (1896). Војник. ПР22. Болује од упале
плућне марамице и туберкулозе. Преминуо 10. 07. 1916. у
резервној болници у Шопрону, у западној Маёарској. Сахрањен
на војном гробљу Банфалва, алеја 17. гроб бр. 21.
ЈОВИЋ, ЛАЗО (1893). Војник. БХПР2/1. Погинуо 15. 05. 1915.
ЈУРИЋ, Ђуре МЛАДЕН (1891). Војник. ПР22. Премештен у ПР23/1.
Рањен, 1916/12.
КАРАН, Саве КОСТА (1888). Добровољац.
КАРАНОВИЋ, МАРКО (1880). Воёа патроле. БХПЛБ1. Болестан,
1914/11. У болници је у Клостербруку у јужној Чешкој.
КАРАНОВИЋ, СИМО (1888). Каплар. БХПР2/13. Заробљен,
1915/11.
КЕРКЕЗ, МИЛАН (1896). Војник. БХПР2/16. Рањен, 1916/8.
КНЕЖЕВИЋ, Саве ИЛИЈА (1888). Војник (р). ПР22. Заробљен,
1917/5. У Италији је.
КОВАЧЕВИЋ, Васе ИВАН (1887). Војник. БХПР2; ПР23/1. Рањен,
1916/12.
КРАЈНОВИЋ, РАДЕ (1887), Војник (р). ПР26. Погинуо 02.05.1918.
КРЕСОЈА, ОБРАД (1884). Водник (р). БХПЛБ6/2. Рањен, 1918/6.
КРЊЕТА, БОЖО (1885). Десетар. БХПР2; БХПР3/1. Рањен,
1917/5.
КРНЕТА, ЈОВО (?). Војник. БХПР2/4. Рањен, 1916/8.
КРНЕТИЋ, Воје ЈОВО (1879). Војник. ПР22; ПР23/7. Погинуо
02.11.1916.
ЛАТИНОВИЋ, ПЕРО (1893). Војник. ПР22/28. Рањен, 1916/10.
ЛУКЕНДИЋ, САВА (1897). Војник. БХПЛБ3/РЧ. Болује од
менингитиса. Преминуо од срчане парализе 25. 08. 1916. у
резервној болници у Печују у Маёарској. Сахрањен на
тамошњем Централном гробљу, Група WR25, гроб бр. 6.
ЉУБОЈА, БОЈАН (1868). Војник. БХПР2/3РЧ. Преминуо
04.08.1917.
МАЗАЛИЦА, ДРАГИЋ (?).Војник. БХПР2. Погинуо 23.05.1918.
МАЈКИЋ, ЂОРЂО (1887). Војник. БХПР2/6. Рањен, 1915/7.
МАЈКИЋ, ТРИВО (1892). Војник. БХПЛБ4. Рањен, 1917/5.
МАКСИЋ, ЈАНДРО (1874). Војник (р). БХПР2; ПР79/12. Рањен,
1917/4.
МАНДИЋ, ЂУРО (1886). Војник (р). БХПР2; ПР96/11. Рањен,

126
1917/8.
МАНДИЋ, ИЛИЈА (1880). Војник. БХПР2. Рањен, 1916/12.
МАНДИЋ, НИКОЛА (1891). Војник. БХПР2/13. Рањен у главу,
1915/2. У болници је у Тешину у Чешкој.
МАНДИЋ, ПЕРО (1892). Војник. БХПР2/2. Болестан, 1915/3. У
Болници је у Писеку, јужно од Прага у Чешкој.
МАРЈАНОВИЋ, ЂУРО (1887). Војник (р). ПР26/13. Погинуо
17.02.1915.
МАРЧЕТА, ЈОВО (1890). Војник. ПР78/4. Болестан, 1915/3. У
резервној је болници бр. 1. у Осеку.
МАРЧЕТА, ПАВЛЕ (1874). Војник. БХПР2/7. Болестан, 1915/2. У
болници је Сент Јанош у Будимпешти.
МИЈАТОВИЋ, БРАНКО (1892). Водник. БХПР1/5. Рањен, 1918/8.
МИЈИЋ, ИЛИЈА (1882). БХПР2/4. Болестан, 1915/3. У болници је у
Грацу.
МИЈИЋ, ОСТОЈА (1896). Водич коња. РЧ44/26. Болује од
дизентерије. Преминуо 18. 09. 1916. у болници у Травнику.
Сахрањен на војном гробљу.
МИЛИНОВИЋ, ЂОРЂЕ (1882). Војник. Рањен у руку. У болници је
бр. 2 у месту Каса (данас Кошице) у Словачкој.
МИЛОШЕВИЋ, ЛАЗО (1895). Војник. БХПЛБ6. Рањен, 1916/5.
МИЛОШЕВИЋ, Које СИМО (1893). Војник. БХПЛБ1. Заробљен,
1916/5. У Русији је.
МИЉЕВИЋ, МИХАИЛО (1897). Воёа патроле. ПЛБ20. Рањен,
1918/8.
МИРКОВИЋ, Ђуре МАРКО (1893). Добровољац.
МИТОВИЋ, Миленка ЂУРО (1884). Добровољац.
МИХАИЛОВИЋ, ЈОВАН (1891). Десетар. БХПР2/1 (р). Болује од
туберкулозе. Преминуо 02. 08. 1915. у резервној болници бр. 1 у
Либенау. Сахрањен на Централном гробљу у Грацу.
МУДРИНИЋ, ЛАЗО (1895). Војник. ПЛБ20/4. Погинуо измеёу 05-
10.12.1917.
НЕДИМОВИЋ, Миле ПЕТАР (1892). Војник. БХПР2/2. Заробљен,
1916/2. У евакуационој је болници бр. 77 у Курску, у Русији.
НОВАКОВИЋ, ЛУКА (1890). Каплар. БХПР2/5. Рањен, 1916/1.
ОСТОЈИЋ, РАДО (1896). Војник. БХПР3. Болестан. Преминуо 10.
03. 1917. у Санаторијуму у Бестерцебањи (данас Банска

127
Бистрица) у Словачкој. Сахрањен у Крупи.
ПАЂЕН, ОСТОЈА (1894). Војник. БХПЛБ5. Рањен, 1915/7.
ПЕТКОВИЋ, МИХАИЛО (1876). Војник. БХПР2. Погинуо
18.05.1918.
ПОПОВИЋ, БОЖО (1892). Војник. БХПЛБ6/20. Болује од
туберкулозе. Преминуо 19. 02. 1917. у логорској болници у
Фелдбаху (Штајерска у Аустрији). Сахрањен на локалном војном
гробљу, гроб бр. 169.
ПОПОВИЋ, Илије ЈОВО (1880). Војник (р). ПР22. Нестао измеёу
01-31.08.1918.
ПРЕДОЈЕВИЋ, ДАМЈАН (?). Добровољац.
РАДАКОВИЋ, ЂУРО (1890). Каплар. БХПР4/5/2. Рањен, 1916/1.34
РАДИЋ, Тривуна ЂУКАН (1877). Војник. ПР22/9. Погинуо
05.07.1918.
РАДКОВИЋ, МЛАДЕН (1894). Војник. БХПР2/8. Погинуо измеёу
21-28.02.1915.
РАДИНОВИЋ, КОСТА (1889). Војник. БХПР2/14. Рањен, 1915/9.
РАЂЕНОВИЋ, ПЕРО (1886). Водич коња. ТП1226. Преминуо
12.02.1918.
РАЈЛИЋ, НИКОЛА (1894). Војник (р). БХПР2. Заробљен, 1916/11.
У евакуационој је болници бр. 80 у Курску у Русији.
РИСТИЋ, ЈОВАН (1877). Војник. БХПР2/РЧ. Има менингитис.
Преминуо 15. 07. 1915. у гарнизонској болници бр. 8 у Љубљани.
Сахрањен на Светом хришћанском гробљу, Група 43, ред ½,
гроб бр. 16.
РИСТИЋ, НИКОЛА (1870). Војник. РЧ3/3. Болестан, 1915/5. У
резервној је болници бр. 2 у Љубљани.
РИСТИЋ, ПЕТАР (1878). Војник. БХПР2/3. Болестан, 1915/3. У
болници је у Писеку код Прага у Чешкој.
САЛАМИЋ, ЈЕВТО (1882). Војник. БХПР2/16. Рањен, 1916/8.
САНТРАЧ, МИЛЕ (1883). Војник. ПР22/20. Рањен, 1916/12.
СЕНИЋ, ЛУКА (1879). Десетар. БХПР2/4. Погинуо 12.05.1918.
СЕРДАР, ПАНТО (1894). Војник. БХПР2/1. Рањен у руку, 1915/3. У
гарнизонској је болници бр. 21 у Темишвару.
СЛАВУЉ, БЛАЖО (1891). Посилни. БХПР2/10. Болује од тифуса,

34 Записано да је из места Хатовар код Б. Крупе (?).

128
1915/3. У Епидемиолошкој је болници у Врднику.
СРДИЋ, ЂУРО (1891). Војник. БХПР2/3. Рањен, 1916/1.
СРДИЋ, Јована МИЛЕ (1876). Војник (р). БХПР2; ПР79/1. Погинуо
26.05.1917.
СРДИЋ, Илије ПЕТАР (?). Јединица (?). Добровољац. Настанио се
после рата у Бегечу код Н. Сада.
СТАКИЋ, БОГДАН (1896). Војник. БХПР2/14. Рањен, 1916/1.
СТАНЧИЋ, Јове НИКОЛА (1888). Добровољац.
СТОЈНИЋ, БОРО (1892). Војник. ПР22. Преминуо 25.02.1918.
СТОЈСАВЉЕВИЋ, ЈОВО (1895). Војник. ПР84/1. Болестан, 1915/4.
У градској је болници у Кремсиеру (Кромјержиж), у Моравској
(Чешка).
СТУПАР, СИМО (1889). Десетар, па каплар. БХПР2. Погинуо
11.12.1916.
СТУПАР, СИМО (1892). Десетар. МБ9/7. Рањен, 1916/4.
ТАТИЋ, РАЈКО (1895). Војник. МБ15/3. Болестан, 1915/7. У
гарнизонској је болници бр. 7 у Грацу.
ТЕШАНОВИЋ, ТРИФУН (1874). Водич коња. ПР29. Рањен у
стомак. Преминуо 08. 05. 1916.
ТОВИЛОВИЋ, ТРИВО (1893). Војник. ПЛБ25/3. Рањен у руку,
1915/3. У болници је бр. 7 у Кракову у Пољској.
ТОРБИЦА, ЛУКА (1888). Војник. БХПР2. Заробљен, 1915/8.
ТОРБИЦА, МИЛАН (1888). Разводник. БХПР2/1. Заробљен,
1915/8. У октобру 1916. јављено да је у Русији.
ТУБИЋ, КРСТО (1889). Каплар. БХПР2/14. Рањен, 1916/1.
ЋИРКОВИЋ, НИКОЛА (?). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/4. У
Нишу је.
ЋУЛИБРК, ЂУРО (1889). Војник. БХПР2/1. Болестан, 1915/4. У
болници је у Карлсбаду у Немачкој.
УЗЕЛАЦ, НИКОЛА (1888). Војник (р). ПЛБ31/1. Рањен, 1915/6.
ФАТИЋ, РАЈКО (1894). Минер. МБ15/3. Болестан, 1915/7. У
градској болници је у Љубљани.
ХЕРЦЕГ, ДУШАН (1887). Десетар. БХПР2/3. Рањен. Преминуо од
сепсе 22. 11. 1916. у болници Вилхелм у Бечу. Сахрањен на
Централном гробљу, група 91, алеја 8, гроб број 77.
ЧУБРИЛО, БОЖО (1892). Војник. БХПР2/13. Рањен, јули 1915.
ЏИНИЋ, ЂОРЂО (1888). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/9.

129
ЏИНИЋ, РИСТО(1890). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/9.
ШИЈАН, СИМО (1883). Војник. ПР26/3. Преминуо 13. 09. 1915. у
резервној болници у Темишвару. Сахрањен на локалном гробљу,
Ред 3, гроб бр. 23.
ШКОРИЋ, НИКОЛА (1893). Војник (р). БХПР2; ПР79/12. Рањен,
1917/4.
ШКРБИЋ, БОЖО (1893). Војник. БХПР2/1 (р). Болестан, 1915/4. У
резервној је болници Либенау код Граца.
ШКРБИЋ, ЛУКА (1892). Војник. МПР96; Премештен у ПР79/11.
Рањен, 1917/5.
ШУКУНДА, РАДЕ (1894). Десетар. БХПР2/2;БХПР2/13. Болестан,
1914/11. У резервној је болници бр 2. У Клагенфурту. Рањен,
1915/9.
КРУШЕВО БРДО
САВАНОВИЋ, ЈОВО (1895). Војник. БХПР2/13. Рањен, 1915/7.
ЛУБАРДА
КРНЕТИЋ, ПЕТАР (1888). Војник (р). Војник. БХПР2/1. Погинуо
02.01.1918.
ТАТАРОВИЋ, ЂУРО (1887). Војник. БХПР4/4. Рањен, 1918/5.
ЉУСИНА
БАЊАЦ, МИЛАН (1892). Војник. БХПР2/5. Рањен, 1915/5.
БАЊАЦ, МИЛЕ (1892). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/8. У
Самарканду је у Русији.
ВЕИН, МАРКО (1887). Војник. БХПР2. Неожењен. Надничар.
Преминуо 01. 01. у војној болници у Бршадину код Вуковара.
Сахранио га парох Георгије Мишић.
ЈОВАНИЋ, ЂУРО (1897). Војник. БХПР2/2МО. Рањен, 1916/10.
КАРАН, СПАСОЈА (1893). Војник (р). БХПР3/МО1. Рањен, 1917/3.
БХПР2; ПР96/5. Погинуо измеёу 16-31.08.1917.
КАРАГАЋА, ЛАЗО (1894). Војник. БХПР3/4. Рањен, 1917/3.
МАРЈАНОВИЋ, Лазе ГОЈКО (1897). Разводник. БХПР2/1. Рањен,
1918/4.
МИЈАТОВИЋ, ПЕТАР (1889). Војник. ПЛБ7/19. Заробљен па
размењен, 1918/8.
МИЈИЋ, Боже МАРКО (1887). Добровољац.
НЕДИМОВИЋ, Даке ДУШАН (1894). Добровољац.
НИКОЛИЋ, ДУШАН (1890). Војник. БХПР2/7. Рањен, 1915/5.

130
НИКОЛИЋ, ПАВО (1896). Војник. БХПР2/14. Рањен, 1916/8.
ШТРБАЦ, МИЛЕ (1890). Војник. ПЛБ20/2. Погинуо 10-13.06.1917.
МАТАВАЗИ
БАБИЋ, ТОДОР (?). Војник. БХПР2/3. Заробљен, 1916/7.
ДАМЈАНИЋ, СТОЈАН (1894). Војник. ПР17. Погинуо 19.06.1917.
ДЕЈАНОВИЋ, Пере ЈОВО (1890). Војник. БХПР2. Заробљен,
1916/3. Налази се у Русији. Према доцнијем извештају Црв.
Крста, заробљен је 02. 02. 1915. и одведен у Јелабугу, губ.
Вјатка у Русији.
ЈАЊОШ, ЈОВО (1882). Војник. БХПР2. Заробљен, 1917/5. У
Италији је.
ЈАЊОШ-ДАМЈАНОВИЋ, САВА (1894). Водич коња. РБ16.
Заробљен, 1916/11. У Асинари је у Италији.
ЈЕЛИЧИЋ, ИЛИЈА (1878). Војник. ПР22/11. Рањен, 1917/2. 35
МАКИВИЋ, Тривуна ЛУКА (1871). Војник. БХПР3. Преминуо
30.01.1918.
МИЛИЋ, ИЛИЈА (?). Војник. Јединица (?). Заробљен, 1915/3.
Налази се у Астрахану у Русији.
ОЏИЋ, СИМО (1899). Војник. БХПР2; ПР16/3. Рањен, 1918/8.
ПЕТРОВИЋ, ЛАЗАР (1886). Војник. БХПР2. Заробљен, 1915/3.
РОДИЋ, ЂУРО (1883). Војник. БХПР2/5. Погинуо 12-16.11.1915.
СТОЈАКОВИЋ, ВИД (1884). Војник (р). ПР116/7. Рањен, 1918/8.
СТОЈАКОВИЋ, ЂУРО (1897). Војник. БХПР2. Неожењен.
Пољоделац. Прем. 04. 12. 1918. од „хроничне икричавости
плућа“ у посадној болници бр. 1 у Загребу. Сахрањен 07. 12.
1918. на гробљу Мирогој у Загребу. Испратио га парох Ђуро
Алагић.
СТОЈАКОВИЋ, Боже ПЕТАР (1891). Војник. БХПЛБ1. Заробљен,
1916/5. У Русији је.
СУРУТКА, Стојана НИКОЛА (1888). Војник. БХПР2/4. Рањен,
1915/5. Заробљен, 1917/5. У месту је Трапани у Италији.
ТОДИЋ, ЛАЗАР (1884). Војник. БХПЛБ6/3. Рањен, 1917/9.
ЋУЛИБРК, СТЕВО (1896). Војник. БХПЛБ8; БХПР3/10. Преминуо
05.09.1917.

35 Претпостављамо да је реч о Матавазима, иако је уписано

„Матерадец“ (?).
131
ШЕВИЋ, ЛУКА (1889). Војник. БХПЛБ6/2. Нестао 29.03.1917.
МЕНИЋИ
ВУЈИЋ, РАДЕ (1897). Војник. БХПР2/15. Рањен, 1916/1.
МРАЗОВАЦ
ВЕЈИНОВИЋ, НИКОЛА (1888). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/12.
ВЕКИЋ, Николе ПАНЕ (1891). Војник. ПР53/13. Рањен, 1915/5.
Заробљен, 1917/7.
ИЛИШЕВИЋ, Николе ЈОВО (1896). Добровољац.
КЕЦМАН, ЈОВО (1883). Војник. БХПР2. Рањен, 1917/6.
МИЛАНОВИЋ, ПЕРО (1895). Војник. ПР22/17. Рањен, 1916/10.
НОВАКОВИЋ, Стевана ЂУРАЂ (1885). Добровољац.
НОВАКОВИЋ, Стевана ТРИВО (1892). Добровољац.
ПАВЛОВИЋ, Стеве ЂУРО (1884). Добровољац.
СТОЈИСАВЉЕВИЋ, ЈОВО (1891). Војник. БХПР2/2. Погинуо
измеёу 13-20.11.1915.
СТОЈСАВЉЕВИЋ, МАРКО (1890). Војник. БХПР2/12. Погинуо
07.06.1916.
СТОЈСАВЉЕВИЋ, МИЛЕ (1891). Војник. БХПР2/3. Погинуо
21.12.1917.
ОСТРОЖНИЦА
БЈЕЛИЧИЋ, ВАСКРСИЈА (1896). Војник. БХПР3/МО1. Рањен,
1917/3.
ВУЈНОВИЋ, СИМО (1889). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/4. У
Русији је.
КНЕЖЕВИЋ, НИКОЛА (1892). Војник. БХПР3/13. Преминуо
06.12.1917.
СТОЈАНОВИЋ, МИЛЕ (1888). Војник. БХПЛБ5/4. Заробљен,
1917/7. У Румунији је.
OTOKA
БЕРОЊА, СТЕВО (1872). Војник (р). ПР22. Рањен, 1917/5.
БЕРОЊА, СТОИША (1878). Војник. БХПР2. Рањен, 1917/6.
ВЕСЕЛИЦА, МАРКО (1890). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/6. У
Русији је.
ДМИТРАШИНОВИЋ, Исе ЈАНКО (1893). Добровољац.
ДОБРИЋ, СТЕВАН (1895). Војник (р). БХПЛБ7/4. Нестао измеёу
01-31.01.1918.
ДРАЖИЋ, Луке ПЕРО (1883). Војник. ПР22/7. Погинуо 23.08.1917.

132
ЈОВАНИЋ, СТЕВАН (1884). Војник. БХПР2/6. Рањен, 1915/7.
КОСАНОВИЋ, СТЕВО (1877). Војник. ПР25/8. Рањен, 1917/3.
КОШУТИЋ, ПЕРО (1889). Војник (р). БХПЛБ6/4. Рањен, 1917/10.
ЛИЧИНА, СТОЈАН (1876). Војник (р). БХПЛБ3. Преминуо
15.02.1917.
ЛОВРИЋ, МИЛОШ (1888). Војник. БХПЛБ6/штаб. Погинуо
22.11.1917.
ЉЕПОЈА, ЂУРО (1882). Војник. БХПЛБ5/1. Рањен, 1916/9.
МИЈАТОВИЋ, МИХАИЛО (1869). Војник. БХПР2. Погинуо
03.04.1918.
СЕМИЗОВИЋ, Илије ЂОРЂО (1892). Десетар, после каплар.
БХПР2/2(р),8,15. Прво јављено да је рањен, а затим да је
погинуо измеёу 13–20.05.1915. У јануару 1916. јављено да је
заробљен и да је у месту Хвалинск, губ. Саратов у Русији.
СИРОТКО, ДМИТАР (1894). Војник. БХПР2/12. Погинуо
05.06.1916.
СКУЛАР, ЂУРО (1887). Војник. БХПР2/16. Рањен, 1915/7.
СТОЈСАВЉЕВИЋ, МИЛЕ (1889). Војник. ПР76; 79/10. Рањен,
1917/4.
СТУПАР, ЈОВО (1880). Војник. БХПЛБ5/4. Заробљен, 1917/7. У
Румунији је.
ЋУЛИБРК, В. БОЈАН (1879). Војник. БХПР22/13. Рањен, 1916/12.
ЋУЛИБРК, ИЛИЈА (1896). Војник (р). ПР22; ПР96/16. Рањен,
1917/8.
ЋУЛИБРК, ПЕРО (1896). Војник. БХПР2/10. Погинуо 26.12.1917.
ШИПКА, МЛАЂЕН (1890). Војник. БХПР1/7. Заробљен, 1917/1. У
Ташкенту је у Русији.
ПЕРНА
БОКАН, Илије ЂУРО (1895). Добровољац.
БОКАН, РИСТО (1887). Војник. БХПР2. Заробљен, 1915/3.
БОРИЋ, ДУШАН (1884). Војник. БХПР2/р. Заробљен, 1916/6. У
Ташкенту је у Русији.
ВЕИН, МАРКО (1887). Војник. БХПЛБ5/2. Преминуо од последица
туберкулозе 01.01.1916. у Епидемиолошкој болници у Бршадину
код Вуковара. Сахрањен на православном гробљу, гроб бр. 25.

133
ДАЉЕВИЋ, МИЛЕ (?). Војник. ПР66/6. Рањен, 1914/11.36
ЗЕЉКОВИЋ, ПЕРО (1884). Војник. БХПР2/1. Заробљен, 1915/5.
ЗОРИЋ, АЛЕКСА (1881). Разводник. БХПР2. Рањен, 1917/6.
ЗОРИЋ, Николе МИХАИЛО (1889). Војник (р). БХПР2. Погинуо
18.06.1916.
ЈОВИЧИЋ, Давида ТРИВО (1894). Добровољац.
КАРАН, ЂУРО (1887). Војник. БХПР2. Рањен, 1916/8.
КАРАНОВИЋ, ЈОВО (1893). Војник. БХПР2/22. Рањен, 1917/3.
КОВАЧЕВИЋ, Миле МАРКО (1885). Добровољац.
КОВАЧЋЕВИЋ, ПЕРО (1896). Десетар. БХПР2/3. Рањен, 1916/8.
КОШУТИЋ, МИЛЕ (1879). Војник. БХПР2/9. Рањен, 1916/12.
МАНДИЋ, МАРКО (1883). Војник. БХПЛБ5/1. Рањен, 1917/7.
МИЉЕВИЋ, Андрије БОЖО (1888). Добровољац.
НИНКОВИЋ, Миле ПЕТАР (1877). Добровољац.
НОВАКОВИЋ, НИКОЛА (1886). Војник. БХПР2. Рањен, 1917/6.
ПОНОЋКО, Станка ИЛИЈА (1867). Добровољац. 37
ПОНОЋКО, Марка ЈОВО (1896). Добровољац.
РОКВИЋ, Теше СТЕВО (1888). Добровољац.
РОМИЋ, Николе МАРКО (1884). Добровољац.
СЕНИЋ, МИЛЕ (1881). Војник (р). БХПР2/13. Заробљен, 1916/10.
У Елабуги је, губ. Вјатка (Татарстан) у Русији.
СКЕНЏИЋ, Раде ТРИВУН (1893). Добровољац.
СРДИЋ, Илије ПЕРО (1896). Добровољац.
ТАНКОВИЋ, ЈОВО (1889). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/9. У
Русији је.
ТОДИЋ, МИЛЕ (1889). Војник. БХПЛБ3. Погинуо 30.10.1917.
ТОДИЋ, Срёе НИКОЛА (1889). Добровољац.
ТОДИЋ, Симе СТАНКО (1893). Добровољац.
ЋУЛИБРК, Мијајла ЂОРЂЕ (1892). Добровољац.
ЋУЛИБРК, Триве ПЕРО (1892). Добровољац.
УГРЕН, ЛАЗО (1883). Војник. БХПЛБ6. Погинуо 03.02.1917.
УГРЕНОВИЋ, Ђураёа СТОЈАН (1868). Војник. БХПР2. Погинуо

36 Према Шематизму из 1882, у Перни нема Даљевића, већ

Давидовића и Добројевића.
37 Према Шематизму из 1882, у Перни нема презимена
Поноћко, већ Половина.
134
26.06.1918.
ПЕТРОВИЋИ
БОКАН, МИЛАН (1892). Разводник. БХПР2/12. Рањен, 1915/5.
ГРБИЋ, ЂУРО (1895). Војник. БХПР2. Заробљен 16.12.1916. У
Русији је.
ГРБИЋ, Симе СРЂАН (1885). Добровољац.
ДРЉАЧА, НИКОЛА (1881). Поднаредник. БХПР2/4. Рањен,
1915/5.
ДРОБАЦ, ПЕРО (1889). Војник. БХПР2/4. Рањен, 1915/2,7.
ЕРЦЕГ, Стојана МИЛКАН (1882). Добровољац.
ЈАЗИЋ, ЈОВО (1890). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/4. У
Потенци је у Италији.
ЈОВИЋ, Јове СИМО (1880). Добровољац.
КАЛУЂЕР, НИКОЛА (1897). Војник. БХПЛБ5/2. Рањен, 1917/7.
КАРАНОВИЋ, ТРИВО (1895). Војник. БХПР2/3. Рањен, 1916/1.
КЉАЈИЋ, МИЛЕ (1896). Топџија. ГАР6. Преминуо 16.11.1917.
КРНЕТИЋ, СТЕВО (?). Добровољац.
ЛАТИНОВИЋ, ПЕРО (1891). Војник. БХПР2/2. Рањен, 1916/1.
МАЈКИЋ, ЈОВО (1893). Војник. БХПР2; БХПР3/5/1. Погинуо
измеёу 21-31.10.1915.
МАЈКИЋ, Цвије МИХАИЛО (1876). Добровољац.
МИЛИНОВИЋ, ЂУРО (1882). Војник. БХПР2. Заробљен, 1915/3.
МИЛИНОВИЋ, СТОЈАН (1886). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/3.
НОВАКОВИЋ, СИМО (1889). БХПР2/11.Рањен, 1915/12,1916/8.
ПАЂЕН, ЛАЗО (1887). Војник (р). БХПР2. Заробљен, 1917/5. У
Козлову је, губ. Тамбов у Русији.
ПРАШТАЛО, БОЖО (1882). Војник. ПР154/1. Болестан, 1915/2. У
цивилној је болници у Трсту.
УГАРЧИНА, Ђуре ЂУРО (1873). Добровољац.
ЧУБРИЛО, МИЛЕ (1883). Војник. БХПР2/5. Заробљен, 1916/8. У
Русији је.
ЧУБРИЛО, ПЕРО (1885). Војник. БХПР2. Погинуо 02.07.1918.
ШЕВИЋ, МИЛЕ (1883). Водник. БХПР2. Заробљен, 1916/8. У месту
је Новаја Бучара у Русији.
ПЕТРОВИЋИ ДОЊИ
ВРЖИНА, МИЛЕ (1894). Војник. БХПР3. Прем. 09. 03. 1918. од
туберкулозе у болници у Загребу. Сахрањен 11. 03. 1918. на

135
централном војном гробљу.
ВРЖИНА, ТРИВО (1896). Војник. ПЛБ20. Погинуо 10.05.1918.
ЕРЦЕГ, ЛАЗАР (1894). Војник. БХПЛБ1. Рањен, 1915/6,10.
ЈАЗИЋ, МИЛЕ (1891). Војник. БХПР2. Заробљен, 1917/5. У Кијеву
је у Русији.
ЈАЗИЋ, Јована СИМО (1879). Добровољац.
КАРАНОВИЋ, Остоје СТОЈАН (1882). Добровољац.
КРНЕТИЋ, Марка ВЛАЈКО (1893). Добровољац.
МАРКОВИЋ, Ђуре ИЛИЈА (1892). Добровољац.
МАЧКИЋ, Пере ТРИВУН (1895). Добровољац.
МЕДИЋ, Луке ЛАЗО (1902). Добровољац.
НОВАКОВИЋ, Пере ЈОВАН (1896). Добровољац.
НОВАКОВИЋ, СТОЈАН (1889). Војник. БХПР2/8. Рањен, 1915/5.
РАДУЛОВИЋ, Симе СИМО (1897). Каплар. ПР22/3. Рањен, 1918/3.
РАДУСИН, ИЛИЈА (1878). Радник. РБ 1/3. Рањен, 1915/11.
РАДУСИН, Николе РИСТО (1883). Добровољац.
СЕРДАР, МАРКО (?). Војник. БХПР2/10. Погинуо 03.12.1915.
СЕРДАР, ПЕРО (1892). Војник. БХПР2/5. Рањен, 1916/1.
УГАРЧИНА, Лазе МИЛЕ (1884). Војник (р). ПР17. Преминуо
23.06.1917.
УГАРЧИНА, Јована СТАНКО (1890). Добровољац.
УГАРЧИНА, Пере СТОЈАН (1884). Добровољац.
ШЕВИЋ, Обрада ЈОВАН (1888). Добровољац.
ШЕВИЋ, МАРКО (1895). Војник. БХПР2/12. Рањен, 1916/10.
ПЕТРОВИЋИ ГОРЊИ
АНИЧИЋ, МИЛАН (1897). Војник. ПЛБ5; ПЛБ1/5/3. Погинуо 25.
09. 1916.
ГРБИЋ, ПЕРО (1890). Војник. БХПР2/4. Заробљен, 1915/9. У
Ташкенту је у Русији.
ЈЕЖ, ЈОВО (1880). Војник (р). ПР22/5. Рањен, 1917/12.
ЈЕЖ, Јове НИКОЛА (1894). Војник. ПР22/8. Рањен, 1917/12.
КРЕМЕНОВИЋ, МИЛЕ (1889). Војник. БХПР2/14. Рањен, 1915/11.
КРНЕТИЋ, Ђукана ЂУРО (1893). Добровољац.
ЛАТИНОВИЋ, НИКОЛА (?). Војник. БХПР2/10. Рањен, 1915/12.
ПАЂЕН, НИКОЛА (1894). Војник. БХПР2/5. Рањен, 1915/5.
РАДИШИЋ, МИЛЕ (?). Војник. БХПР2/12. Рањен, 1915/12.
СЕРДАР, СИМО (1886).Војник. БХПР2/13. Погинуо 31.05.1916.

136
ТРБИЋ, Симе ЈОВО (1875). Добровољац.
ЦВЕТИЋАНИН, Дане ЈОВО (1891). Добровољац.
ЦВИЈАНОВИЋ, Дане ПЕТАР (1892). Добровољац.
ПОДВРАН
ЂОКИЋ, САВО (1893). Војник. БХПР2/2. Рањен, 1915/5.
СЕНИЋ, Марка ПЕРО (1890). Топџија. ГАР19/2. Рањен, 1915/2.
СЕНИЋ, ПЕТАР (1890). Војник. БХПР2. Погинуо измеёу 06-
15.12.1916.
ЋИРИЋ, СИМО (1893). Војник. БХПР2/6,8. Рањен, 1915/6, 1916/1.
ПОДГОМИЛА ЋОЈЛУК
ДРЉАЧА, ИЛИЈА (1898). Војник (р). ПР117/12. Рањен, 1918/8.
МАКСИЋ, Петра Ђуро (1883). Добровољац.
МАНДИЋ, МИЛОШ (1894). Војник. БХПР2/4. Рањен, 1915/5.
МАНДИЋ, НИКОЛА (1890). Војник (р). БХПР2. Рањен, 1915/3.
Заробљен, 1916/11. У Угличу је, губ. Јарослав у Русији.
МИХИЋ, ИЛИЈА (1895). Војник (р). Заробљен, 1917/6. У Кургану
је у Русији.
ПОЛОВИНА, ЛАЗО (1890). Војник. БХПР2/13. Рањен, 1916/8.
ШАРАЦ, Пере МАРКО (1893). Војник. БХПР2/2. Рањен, 1915/5.
Заробљен, 1916/5. У евакуационој је болници бр. 17 у Москви.
ПОТКАЛИЊЕ
БУЉ, НИКОЛА (1892). Војник. МПР26. Премештен у ПР79/11.
Рањен, 1917/5.
ВУКОВИЋ, Е. (1870). Војник. БХПР2/2. Прем. 24. марта 1916. од
туберкулозе у болници у Загребу. Сахрањен 26. 03. 1916. на
војном гробљу. Испратио га парох Ј. Јакшић.
ДРЉАЧА, ТРИФУН (1884). Војник. БХПЛБ/2. Заробљен, 1915/10.
ЈАКШИЋ, ЛАЗО (1892). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/11. У
Русији је.
МАЈКИЋ, ОСТОЈА (1880). Војник (р). ПР22/1. Рањен, 1916/8.
МАРЧЕТА, ЈОВАН (?). Војник. БХПР2/10. Рањен, 1915/11.
РАДИЋ, Петра ЂУРО (1881). Војник (р). ПР22/14. Рањен, 1917/6.
СТАНИЋ, Илије МИТАР (1876). Добровољац.
СТАНИЋ, СИМО (1897). Артиљерац. ГАР9. Погинуо 06.05.1917.
СТОЈАНОВИЋ, ИЛИЈА (1893). Војник. БХПР2/7. Рањен, 1915/5.
СТУПАР, ЈОВО (1880). Војник. БХПЛБ2. Рањен, 1915/2.
СТУПАР, Триве САВО (1889). Војник. БХПР2/4. Заробљен, 1916/2.

137
У Ашхабаду је у Русији.
ПУЧЕНИК
АДАМОВИЋ, Лазе ОБРАД (1883). Добровољац.
БАЊАЦ, Раде МИХАИЛО (1885). Добровољац.
БОКАН, ЂУРО (1892). Војник. БХПР3/14. Рањен, 1917/3.
БОКАН, ЂУРО (1894). Војник. БХПР3; БХПР5. Рањен, 1917/11.
БОКАН, ПЕРО (1896). Војник. БХПР2/3. Рањен, 1916/1.
ЈАРИЋ, Пере ЈОВО (1880). Добровољац.
ЈАРИЋ, ЛАЗО (1895). Војник. БХПР2/13. Погинуо 01-10.09.1915.
КОВАЧЕВИЋ, Давида КОСТА (1896). Добровољац.
КОВАЧЕВИЋ, МАРКО (1893). Војник. БХПЛБ1/5. Погинуо
12.07.1915.
КОВАЧЕВИЋ, МИЛАН (1882). Војник. БХПР2/5. Рањен, 1915/5.
КРЕСОЈА, ОБРАД (1883). Водник (р). БХПР2/10. Рањен, 1915/5.
КРЕСОЈА, МАРКО (1879). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/6. У
Скобељеву је, губ. Фергана у Русији.
КРИВОКАПИЋ, Ристе КРСТО (1896). Добровољац.
МАЛИНИЋ, ЛАЗО (1891). Војник. БХПР2. Заробљен, 1915/3.
МАЛИНИЋ, Митра СИМО (1890). Добровољац.
МАЛЕНИЋ, СТОЈАН (1894). Војник. БХПР2/14. Рањен, 1916/8.
МАНДИЋ, ИЛИЈА (1897). Војник. БХПР2/14. Рањен, 1916/1.
МАНДИЋ, ЈОВО (1886). Војник. БХПР2. Заробљен, 1917/5. У
Асинари је у Италији.
МАНДИЋ, МИЛАН (1891). Војник. БХПР2/11. Рањен, 1915/5.
МАНДИЋ, МИЛЕ (?). Војник. БХПР2/9. Рањен, 1915/9.
ОГЊЕНОВИЋ, Ђуре САВО (1894). Добровољац.
ПОЛОВИНА, ЛУКА (1893). Војник. БХПЛБ5/2. Рањен, 1916/9.
РАШЕТА, Лазе ЈОВО (1873). Добровољац.
РАШЕТА, Илије МИЛЕ (1884). Добровољац.
СТУПАР, Луке ИЛИЈА (1896). Војник. БХПР2/3. Погинуо
17.06.1918.
ТЕШАНОВИЋ-ХАЏИЋ, БРАНКО (1890). Војник. БХПР2/16. Погинуо
03-07.09.1915.
РАДИЋ
БЕРОЊА, ИВАН (1888). Војник. БХПЛБ/6. Рањен, 1916/4.
БУКОВАЦ, ЈОВАН (1890). Војник. ПЛБ25/4. Погинуо 16.05.1915.
ЗМИЈАЊАЦ, ЂУРО (1893). Војник. БХПР3/5. Заробљен, 1916/11. У

138
Русији је.
ЈЕЛИЧИЋ, Симе ЛАЗО (1883). Добровољац.
КОВАЧЕВИЋ, ИЛИЈА (1890). Војник. БХПР3/16. Рањен, 1917/1.
КОВАЧЕВИЋ, НИКОЛА (1892). Војник. БХПР3/5. Заробљен,
1916/11. У Русији је.
КОВАЧЕВИЋ, Павла ПЕТАР (1896). Добровољац.
РАДИЋ ВЕЛИКИ
БЕРОЊА, ВУЈО (1894). Војник. БХПЛБ1. Рањен, 1915/5. У
резервној је болници у месту Кети, западно од Сегедина у
Маёарској.
БЕРОЊА, Саве ГАВРО (1886). Добровољац.
БЕРОЊА, ЂУРО (1884). Десетар. БХПР2/11. Рањен, 1915/2.
БЕРОЊА, ИЛИЈА (1890). Војник. БХПР2/9. Заробљен, 1915/1. У
Нишу је.
БЕРОЊА, МИЛЕ (1894). Војник. БХПР2/2 (р). Заробљен, 1916/11.
У Асинари је у Италији.
БЕРОЊА, Илије МИЛЕ (1894). Војник. БХПР2/7. Рањен, 1915/5.
Заробљен, 1916/1. У Ашхабаду је у Русији.
БЕРОЊА, Стојана МИЛОШ (1878). Војник (р). ПР22/13. Рањен,
1918/3.
БЕРОЊА, ПАВО (1887). Водник. БХПЛБ2. Рањен, 1915/5.
БЕРОЊА, ПЕТАР (?). Војник. БХПР2/13. Заробљен, 1916/7.
БЕРОЊА, ПЕТАР (1882). Војник (р). БХПЛБ20/1. Рањен, 1916/10.
БЕРОЊА, Петра НИКОЛА (1893). Војник. БХПР2/7,2(р). Рањен,
1915/5, 1916/2.
БЕРОЊА, НИКОЛА (1896). Војник. БХПР2/2. Рањен, 1916/2.
БЕРОЊА, СТАНКО (1889). Војник (р). БХПР2. Заробљен, 1915/7.
У Грајворону је, губ. Курск у Русији.
БЕРОЊА, СТОЈАН (?). Војник. БХПР2/7. Рањен, 1915/5.
ДМИТРОВИЋ, ИЛИЈА (1890). Војник. БХПР2/13. Погинуо 27. 08.
1914.
ДМИТРОВИЋ, ЛАЗО (1893). Војник(р). БХПР2/1(р). Заробљен,
1916/1. У Русији је.
ЂУКИЋ, ЦВИЈО (1894). Војник. БХПР2/7. Рањен, 1915/5.
ЗМИЈАЊАЦ, ЈОВАН (1886). Поднаредник. БХПЛБ4. Рањен,
1915/2.
ЈЕЛИЧИЋ, ЂУРО (1893). Војник (р). БХПР2; ПР78/2. Рањен,

139
1917/11.
ЈЕЛИЧИЋ, ЈОВО (1881). Војник. БХПР2/11. Рањен, 1915/5.
ЈЕЛИЧИЋ, ЛАЗО (1894). Војник. БХПР2/2(р). Заробљен, 1916/2. У
Русији је.
ЈЕЛИЧИЋ, И. МИЛЕ (1881). Војник. БХПР2; БХПР3/5/4. Рањен,
1915/12.
ЈЕЛИЧИЋ, НИКОЛА (1889). Војник. БХПР2. Рањен па заробљен,
1915/3.
ЈЕЛИЧИЋ, СТОЈАН (1882). Војник. БХПР2/4. Погинуо измеёу 01-
10.09.1915. У децембру 1916. јављено да погибија није званично
потврёена.38
КОВАЧЕВИЋ, ЂУРО (1893). Војник. БХПР3/14. Рањен, 1917/1.
КОВАЧЕВИЋ, ЂУРО (1894). Војник. БХПР2/2. Заробљен, 1915/5.
КОВАЧЕВИЋ, ИЛИЈА (1887). Посилни. БХПЛБ1/1. Заробљен,
1915/11. У мају 1916. јављено да је у Русији.
КОВАЧЕВИЋ, ЦВИЈО (1891). Каплар. БХПР2/13. Рањен, 1915/2,7.
ПАШИЋ, ЦВИЈО (1897). Војник. БХПР2/13. Рањен, 1916/1.
РУЖИЋ, Миће МИЛАН (1894). Добровољац.
ШКОРИЋ, ПЕРО (1889). Војник. ПЛБ20/3. Рањен, 1916/10.
РАДИЋ МАЛИ
АГБАБА, СТОЈАН (?). Добровољац.
ДЕЛИЋ, Дане МИЛАН (1888). Добровољац.
ЗМИЈАЊАЦ, ДУШАН (1897). Војник. БХПР2/1; БХПР3/11. Рањен,
1916/1, 1917/5.
ЈЕЛИЧИЋ, ИЛИЈА (1892). Војник. БХПР2; БХПР3/5/1. Погинуо,
1915/12.
ЈЕЛИЧИЋ, НИКОЛА (1886). Војник. БХПР2/1. Погинуо измеёу 06-
09.06.1916.
КАРАНОВИЋ, Пере БЛАГОЈА (1892). Војник. БХПР2/4(р).
Заробљен, 1916/6. У Русији је.
КЕСАР, СТЕВАН (1893). Војник. БХПР2/2(р). Заробљен, 1916/2. У
Русији је.
КОВАЧЕВИЋ, ВУЈО (1893). Војник. БХПР2/5. Рањен, 1915/5.
КОВАЧЕВИЋ, САВА (1892). Каплар. БХПР2/13. Рањен, 1916/8.
КОВАЧЕВИЋ, СПАСОЈА (1895). Војник. БХПР3/5. Погинуо измеёу

38 Попис губитака бр. 508.

140
15-31.07.1916.
ПОПОВИЋ, Николе ПЕТАР (1889). Добровољац.
РАДОЊИЋ, Јове СПАСО (1892). Добровољац.
РАПАЈИЋ, Дане ЂУРАЂ (1880). Добровољац.
САНТРАЧ, ПАЈО (1892). Војник. БХПР2/1. Рањен, 1918/2.
ШИКИЋ, Стеве ТОДОР (1890). Добровољац.39
РАКАНИ
ВАСИЋ, Стојана ОСТОЈА (1872). Каплар. БХПР2. Погинуо
19.03.1918.
ДАМЈАНИЋ, Николе ПЕРО (1883). Добровољац.
ЕРЦЕГ, ПЕРО (1890). Каплар. БХПР2/16. Заробљен, 1916/1. У
Русији је.
МЕДИЋ, Марка ПЕРО (1875). Добровољац.
РУЈИШКА
БЕРИЋ, ВУК (1889). Војник. БХПР5/3/4. Погинуо 08-10.01.1916.
БЛАГОЈЕВИЋ, БОЖО (1889). Војник. ПБ15. Прем. 01. 08. 1915. од
дизентерије у епидемијској војној болници Зелени Бријег у
Загребу. Сахрањен 02. 08. 1915. на централном војном гробљу.
БЛАГОЈЕВИЋ, ЈОВО (1890). Војник. БХПЛБ5/1. Заробљен, 1917/7.
У Румунији је.
БЛАГОЈЕВИЋ, СПАСОЈА (1892). Војник. БХПЛБ5. Рањен и
заробљен, 1916/7.
БЛАГОЈЕВИЋ, Божо ТЕОДОР (1889). Војник. ПБ15. Прем. 01. 08.
1915. од дизентерије у болници у Загребу. Сахрањен 02. 08.
1915. на централном војном гробљу. Испратио га капелан Ј.
Јакшић.
ГАК, Ђуре МАРКО (1882). Војник (р). ПР22/16. Погинуо
15.09.1917.
ДАЈИЋ, ТЕОДОР (1898). Војник (р). ПР17; ПР5/1. Погинуо измеёу
15-16.06.1918.
ДРОБАЦ, МАРКО (1884). Војник. БХПЛБ3. Заробљен, 1916/2. на
италијанском фронту, одакле је јављено да је погинуо.
МИЛОШЕВИЋ, Јована БОЖО (1888). Војник. БХПР2/4. Погинуо
24. 02. 1915.
МИХАИЛИЦА, ГАВРО (?). Војник. БХПР2. Заробљен (?). Преминуо

39 У Шематизму из 1882, није уписано ово презиме.

141
и сахрањен у Цитадели код Падове (Италија), гроб бр. 367.
МИХАЈЛИЦА, ЂОРЂО (1896). Војник. БХПР2/3. Погинуо измеёу
27.11 – 01.12.1915.
МРШИЋ, МАРКО (1889). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/11.
ОЉАЧА, СИМО (1892). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/3.
СТУПАР, ЛАЗАР (1893). Војник. МПР87. Прем. 07. 07. 1918. од
сепсе у болници у Загребу. Сахрањен 09. 07. 1918. на гробљу
Мирогој. Испратио га парох Ђуро Алагић.
СТУПАР, Теше ОСТОЈА (1879). Војник. БХПЛБ6; ХПР2/4. Погинуо
17.08.1915.
ЋУЛИБРК, ЈОВО (1877). Десетар. БХПР2/1. Погинуо измеёу 06-
09. 06. 1916.
ЋУЛИБРК, МАРКО (1884). Војник. БХПР2/7. Рањен, 1915/7.
ЋУЛИБРК, ПЕТАР (1889). Војник. БХПР3/4. Рањен, 1917/5.
УМИЋЕВИЋ, ТОМО (1880). Војник. БХПЛБ1/1. Заробљен, 1916/5.
У Русији је.
РУЈИШКА ВЕЛИКА
БЛАГОЈЕВИЋ, НИКОЛА (1886). Војник. БХПР2/3. Рањен, 1916/9.
БУРСАЋ, НИКОЛА (1896). Војник. БХПР2/14. Рањен, 1916/1.
ГАК, ЂУКАН (1893). Војник. Етапни батаљон. Прем. у војној
болници. Сахрањен 08. 10. на војном гробљу у Никшићу, Алеја
14, гроб бр. 139. (Сахранио га парох Милан Михаиловић.)
ГАКОВИЋ, БОЖО (1891). Војник. БХПР2/2. Погинуо 1915/7.
ГАКОВИЋ, ДУШАН (1895). Војник. БХПР2/3. Рањен, 1916/1.
ГАКОВИЋ, САВО (1895). Војник. БХПР2/МО5. Погинуо 24. 08.
1917. Сахрањен у Грахову код Толмина у западној Словенији.
ДАЈИЋ, ЛАЗО (1882). Војник. ТП9/783. Преминуо 24.10.1917.
ДАЈИЋ, МИЛЕ (1883). Испрва десетар, затим каплар. БХПР2/5.
Рањен, 1915/5.
ДАЈИЋ, МИХАИЛО (1879). Војник(р). БХПЛБ6; БХПР4/5/2.
Погинуо 21. 10. 1915.
ДАЈИЋ, ПАЈО (1889). Војник. БХПР2/7. Заробљен, 1915/6.
ДРОБАЦ, ЈОВО (1890). Војник. БХПР2/4. Заробљен, 1915/5. 40
МИЛОШЕВИЋ, ЂУРАЂ (1895). Војник. БХПР2/13. Рањен, 1916/1.

40 У оригиналу уписано Дробић. Према Шематизму из 1882, у

Рујишки има само Дробаца.
142
МИЛОШЕВИЋ, МИТАР (1888). Војник. БХПР2/11. Рањен, 1915/11.
МИЛОШЕВИЋ, ПЕРО (1893). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/6. У
Русији је.
СЛАВУЉ, МИЛЕ (1891). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/3. У јулу
1916. јављено да је заробљен и да је у Ђенови, у тврёави Форте
Бегато.
СРДИЋ, Пере ЈОВО (1892). Заробљен, 1916/2. У Ашхабаду је у
Русији.
СТУПАР, МАРКО (1896) Војник (р). ПР70. Рањен и заробљен,
1918/5. У евакуационој је болници бр. 119 у Саратову у Русији.
СТУПАР, Николе МИЛЕ (1887). Десетар. БХПР2/18. Заробљен,
1916/4. У Русији је.
СТУПАР, ПЕРО (1895). Војник. БХПР2/3. Погинуо измеёу 13-
20.11.1915.
СТУПАР, ТРИФУН (1891). Војник. ПБ15. Преминуо 15.10.1917.
ЋУЛИБРК, ВАСО (1872). Војник. БХПР2/1. Рањен, 1916/8.
ЋУЛИБРК, ЂУРАЂ (1889). Војник. БХПР2/8. Заробљен, 1916/5. У
Мерву је у Русији.
ЋУЛИБРК, МАРКО (1884). Војник. БХПР2/7. Рањен, 1915/5.
ЋУЛИБРК, НИКОЛА (1895). Војник (р). ПЛБ7. Заробљен, 1918/8.
У Аквили је у Италији.
ЋУЛИБРК, ПЕРО (1896). Војник. БХПЛБ8; БХПР3/3. Погинуо
20.08.1917.
ЋУЛИБРК, СИМО (1887). Разводник. БХПР2/9. Рањен, 1916/8.
ЋУЛИБРК, СИМО (1896). Војник (р). ПР17; ПР87/2. Рањен,
1918/11.
ЏАЈИЋ, ПАВЛЕ (1888). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/3.
ШАПОЊА, ЈОВО (1887). Војник. БХПЛБ3/1. Рањен, 1917/5.
РУЈИШКА МАЛА
БЛАГОЈЕВИЋ, ДМИТАР (1894). Војник(р). БХПЛБ/1. Заробљен,
1916/1. У Русији је.
БЛАГОЈЕВИЋ, ЛАЗО (1892). Војник. БХПЛБ/2. Заробљен, 1915/10.
ВЕЈНОВИЋ, ПЕРО (1888). Војник. БХПР2. Заробљен, 1917/5. У
месту је Трапани у Италији.
ДАЈИЋ, МИЛЕ (1896). Војник. БХПР2/3. Болестан, 1914/12. У
резервној је болници у Инсбруку у Аустрији.
ОЉАЧА, СИМО (1892). Војник. БХПР2. Заробљен, 1917/5. У

143
Русији је.
РАЈЛИЋ, ЈОВО (1894). Војник. БХПЛБ/3. Погинуо измеёу 01-
30.06.1915.
РАЈЛИЋ, Ђураёа САВО (1890). Војник. ПБ15/2. Рањен, 1914/11.
СРДИЋ, ЈОВО (1887). Војник. БХПЛБ3/3. Рањен, 1915/12.
СТУПАР, ЂУРО (1893). Војник. БХПР2. Заробљен, 1917/5. У
Асинари је у Италији.
ТУБИН, Стојана ДУШАН (1891). Војник. БХПР2/7. Заробљен,
1916/4. У Русији је.
ТУБИН, СТОЈАН (1890). Каплар, па мл. водник. БХПР2/9. Рањен,
1915/7.
ЋУЛИБРК, МИЛЕ (1892). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/6. У
Аквили је у Италији.
УМИЋЕВИЋ, ЂУРО (1890). Каплар. БХПР2/МО. Рањен, 1915/7.
УМИЋЕВИЋ, СТЕВАН (1893). Војник. БХПР2/7. Заробљен, 1916/4.
У Русији је.
СВОДНА
ЖУЈИЋ, НИКОЛА (1892). Војник. БХПР2/3. Рањен, 1916/8.
СТАБАНЏА
БАБИЋ, НИКОЛА (1869). Војник. БХПР2/1. Преминуо 05.02.1918.
БАЊАЦ, МИЛОШ (1887). Војник. БХПР2/10. Рањен, 1915/7.
БАЊАЦ, Јанка МИЈАЈЛО (1894). Добровољац.
БАЊАЦ, Јове НИКОЛА (1893). Војник. БХПР2/9. Рањен, 1916/3.
БАЊАЦ, Николе СТОЈАН (1888). Добровољац.
БЈЕЛОШ, ОСТОЈА (1895). Војник. БХПР2/2. Рањен, 1916/8.
БЈЕЛОШ, ЦВИЈО (1876). Војник. БХПР2. Преминуо 23.08.1916.
БОЖИЧИЋ, ЂУРО (1894). Војник. БХПР2/9. Рањен, 1916/8.
БОЖИЧИЋ, МИЛЕ (1872). Водич коња. РЧ917. Преминуо
12.11.1917.
БОЖИЧИЋ, МИХАИЛО (1882). Војник. БХПР2/13. Погинуо 1915/5.
БОЖИЧИЋ, Лазе СТЕВО (1887). Добровољац.
БОРИЋ, ЈОВО (1884). Каплар. БХПР2. Заробљен, 1917/4. У
Асинари је у Италији.
БУНЧИЋ, Ђурёа МИЛЕ (1880). Добровољац.
ВРАЊЕШ, ЈОВО (1892). Војник (р). БХПР2. Неожењен.
Пољоделац. Прем. 25. 04. 1917. од туберкулозе у болници у
Загребу. Сахрањен 27. 04. 1917. на централном војном гробљу.

144
Испратио га капелан Ј. Јакшић.
ВРАЊЕШ, ПЕТАР (1876). Војник (р). БХПР2; ПР79/9. Рањен,
1917/4.
ВУКОЈЕВИЋ, ЈОВО (1898). Војник. БХПР2/10. Рањен, 1916/8.
ДАЦИЈАР, Тоде ЂУРАЂ (1888). Добровољац.
ДАЦИЈАР, ЂУРО (1887). Добровољац.
ДАЦИЈАР, Мијата МИЛАН (1886). Каплар. БХПР2/10. Погинуо
15.11.1914.
ДАЦИЈАР, ПЕТАР (1891). Добровољац.
ДЕЈАНОВИЋ, Ђураёа СТОЈАН (1891). Рањен, 1915/3.
Добровољац.
ДОНДУР, ЈОВО (1884). Војник (р). ПР96/11. Погинуо 05.10.1916.
ДОНДУР, Дамјана МИЛЕ (1885). Добровољац.
ДРОБАЦ, Стојана ИЛИЈА (1891). Добровољац.
ДРОБАЦ, РАДЕ (1896). Војник. БХПР2/6. Рањен, 1916/1.
ДРОБАЦ, СТОЈАН (1888). Добровољац.
ДРОБАЦ, Николе СТОЈАН (1888). Војник. БХПР3. Рањен, 1917/6.
ЖИВКОВИЋ, Вида СТЕВАН (1881). Добровољац.
ЖИВКОВИЋ, поч. Петра ВИД (1890). Војник. БХПР2/12.
Заробљен, 1916/4. У Потенци је у Италији.
ЖИВКОВИЋ, МАРКО (1885). БХПР2/2. Заробљен, 1915/9. У Русији
је.
ЖИВКОВИЋ, НИКОЛА (1891). Војник (р). МБ15. Сахрањен
07.10.1917.
ЗЕЦ, ВИД (1878). Војник. РЧ7. Заробљен, 1915/4. У Русији је.
ЗЕЦ-ГАРАЧА, ДМИТАР (1893). Воёа патроле. БХПЛБ/4. Заробљен,
1915/11.
ЗЕЦ, Стојана ЈОВАН (1882). Добровољац.
ЗЕЦ, Илије МИЛЕ (1875). Добровољац.
ЗЕЦ, НИКОЛА (1883). Војник. БХПР2. Погинуо измеёу 01-
04.11.1915.
ЗЕЦ, Остоје ПЕТАР (1887). Добровољац.
ЗЕЦ-Гарача, Јове СПАСА (Илија) (1890). Војник. ПР16/7. Рањен,
1915/3. На другом месту пише: Зец-Гарача Јово уместо Спаса.
ЗЕЦ, СПАСА (?). Војник. ПР66/7. Рањен, 1914/12.
ЗЕЦ, СТЕВО (1876). Војник. БХПР2/12. Рањен, 1916/8.
ЗЕЦ, Јове СТОЈАН (1885). Добровољац.

145
ИЛИШЕВИЋ, Миле НИКОЛА (1884). Добровољац.
ИЊАЦ, Јове НИКОЛА (1893). Војник. БХПР2. Рањен, 1916/3.
ЈЕЛИСАВАЦ, Јове МИЛИЋ (1888). Добровољац.
ЈЕЉОВАЦ, ИЛИЈА (1898). Војник. ПР17; ГР2/5. Рањен, 1918/5. 41
КАЛУЂЕРОВИЋ, РАДЕ (1880). БХПЛБ3/3. Рањен, 1915/12.
ЉЕПОЈА, МИЛЕ (?). Војник. БХПР2. Заробљен, 1918/8. У Италији
је.
ЉЕПОЈА, ПЕТАР (1889). Војник. БХПР2/12. Рањен, 1916/10.
МАРИЧИЋ, ВИД (1871). Војник. БХПР2. Преминуо 07.03.1917. од
упале плућа у болници у Сарајеву. Сахрањен на новом војном
гробљу, гроб бр. 1437.
МАРЈАНОВИЋ, БОЖО (1895). Војник. БХПР2/13. Погинуо 29.11-
02.12.1916.
МАРЈАНОВИЋ, Илије СТОЈАН (1895). Добровољац.
МЕДИЋ, МИХАИЛО (1889). Војник (р). ПЛБ7; ПЛБ1/2. Рањен,
1916/11.
МЕДИЋ, ОСТОЈА (1887). Војник. БХПЛБ5/4. Рањен, 1916/9,11.
МЕДИЋ, Стојана НИКОЛА (1896). Добровољац.
МИЈИЋ, МИХАИЛО (1893). Војник. РЧ1; РЧ15. Преминуо
26.11.1917.
МИЛИНОВИЋ, Николе ЂУРО (1889). Добровољац.
МИЛИНОВИЋ, НИКОЛА (1874). Војник. БХПР2. Погинуо
21.07.1918.
МИЛИНОВИЋ, НИКОЛА (1891). Десетар. БХПР2. Рањен, 1915/3.
Заробљен, 1916/11. У Скобељеву је, губ. Фергана у Русији.
Придружио се добровољцима.
МИЛИНОВИЋ, Стојана ТРИВУН (1888). Воёа патроле. БХПЛБ.
Рањен, 1914/11. У Русији је. После се придружио
добровољцима.
МИХАИЛИЦА, ВЛАДО 81886). Добровољац.
МИХАИЛИЦА, ЈОВО (1881). Добровољац.
НОВАКОВИЋ, Стеве ЂУРО (1885). Добровољац.
ОБРАДОВИЋ, ЂУРО (1885). Војник. Рег.? Прем. 16. 07. 1917. у
војној болници у Сл. Броду. Сахрањен 17. 07. 1917. на

41 Према Шематизму из 1882. и Б. В. Врањешевићу, у Стабанџи

нема Јељоваца, већ Јелисаваца и Јеличића.
146
тамошњем војном гробљу. Испратио га парох Љубомир
Теодоровић.
ОБРАДОВИЋ, МАРКО (1888). Војник. БХПР2. Преминуо 16. 12.
1916. у болници у Сарајеву. Сахрањен на тамошњем новом
војном гробљу, гроб. бр.1265.
ОРОЗОВИЋ, МИЛЕ (1876). Војник. БХПР2/3. Заробљен, 1916/3. У
Ашхабаду је у Русији.
ОСТОЈИЋ, ПЕРО (1884). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/6. У
Русији је.
ПАВЛОВИЋ, Стеве ЂУРО (1880). Добровољац.
ПАЂЕН, Стеве ПЕТАР (1884). Добровољац.
ПИЛИЋ, Јове ЂУРО (1889). Добровољац.
ПИЛИЋ, Ђуре МИЛОШ (1888). Добровољац.
ПИЛИЋ, Луке ОСТОЈА (1889). Добровољац.
РАДИЋ, Раде РАДЕ (1894). Добровољац.
ТАТИЋ, ЂУРАЂ (1888). Војник. БХПР2/10. Заробљен, 1915/1.
Налази се у Нишу.
ТАТИЋ, Т. МИЛЕ (1888). Добровољац.
ТАТИЋ, РАДЕ (1886). Добровољац.
ТАТИЋ, СТОЈАН (1898). Војник. ПР17. Сахрањен 09.09.1917.
ТИНТОР, Илије ЈОВО (1890). Добровољац.
ТИНТОР, Николе ИЛИЈА (1891). Добровољац.
ТИНТОР, МИХАИЛО (1898). Војник (р). ПР17; ПР87/3. Рањен
11.12.1917.
ТИНТОР, Стевана ПЕТАР (1879). Добровољац.
ТАДИЋ, СПАСОЈЕ (1891). Минер. МБ4/6. Рањен, 1915/11.
ЋЕРАН, Миле НИКОЛА (1889). Добровољац.
ШКРБИЋ, ОСТОЈА (1888). Добровољац.
ШТРБАЦ, ЈОВО (1893). Војник. ПР2/24. Погинуо измеёу 21-
31.07.1916.
ШТРБАЦ, Станка ОСТОЈА (1887). Добровољац.
ШУКУНДА, МИЛОШ (1888). Војник. БХПР2. Рањен, 1917/5.
ШУКУНДА, РАДЕ (1892). Војник. БХПР2/13. Рањен, 1915/7.
СУВАЈА
ДРЉАЧА, ЛАЗО (1880). Војник(р). БХПР4/2. Рањен, 1915/11.
ДРЉАЧА, НИКОЛА (1889). Наредник. БХПР2/14. Рањен, 1916/1.
КРЧМАР, Ђукана ВУКО (1887). Добровољац.

147
МАЗАЛИЦА, ЈОВАН (1892). Војник. БХПР2/17. Рањен, 1915/11.
МАНДИЋ, ТРИВО (1896). Војник (р). БХПР2. Заробљен, 1916/11.
У месту је Остуни код Бриндизија у Италији.
СТОЈАКОВИЋ, ТОДЕ (1897). Војник (р). ПР17/14. Рањен, 1916/11.
ШКРБИЋ, Станка ОСТОЈА )1877). Добровољац.42
ШТРБАЦ, НИКОЛА (1894). Војник. БХПЛБ/6. Рањен, 1915/10.
ШТРБАЦ, СИМО (1895). Војник. БХПР2/13. Рањен, 1917/3.
СУВАЈА ДОЊА
ДРЉАЧА, МИЛЕ (1870). Каплар. БХПР3/2РЧ. Погинуо измеёу 01-
31.12.1916.
ДРЉАЧА, МАРКО (1896). Војник (р). ПР97/6. Рањен, 1917/10.
ДРЉАЧА, Мартина ПЕРО (1875). Добровољац.
ЈЕРКОВИЋ, Јове МИЛЕ (1890). Добровољац.
КРЧМАР, ЂУРО (1893). Војник. БХПЛБ/4. Заробљен, 1915/11.
КРЧМАР, МИЛЕ (1884). Водник. БХПР2/4. Рањен, 1915/2,7.
СТОЈАКОВИЋ, РАДЕ (1891). Војник. БХПР2/4(р). Заробљен,
1915/9. У Пензи је у Русији.
ЋУЛИБРК, ДУШАН (1881). Војник. БХПР2. Неожењен.
Пољоделац. Прем. 07. 12. 1918. од туберкулозе у болници Св.
Дух у Загребу. Сахрањен 09. 12. 1918. на војном делу гробља
Мирогој у Загребу. Испратио га резер. војни свештеник Ђуро
Алагић.
ШТРБАЦ, МИЛЕ (1890). Војник. БХПР2;БХПР3/5/1. Рањен,
1915/11.43
ШТРБАЦ, СТЕВАН (1885). Војник. БХПЛБ5/штаб. Рањен, 1917/7.
ШТРБАЦ, Станка СТОЈАН (1884). Нестао 29.03.1917.
СУВАЈА ГОРЊА
ДРЉАЧА, СИМО (1869). Војник. БХПР2. Погинуо 24.08.1918.
ЈЕЛИЧИЋ, ЂУРАЂ (1893). Војник. БХПР2/9. Заробљен, 1916/5.
ЈЕЛИЧИЋ, ЛУКА (1884). Војник. БХПЛБ1. Заробљен, 1915/2.
ЈЕЛИЧИЋ, НИКОЛА (1873). Војник. БХПР2/2. Погинуо 12.08.1917.
МАЈКИЋ, ПЕРО (1895). Војник. БХПР3/1. Рањен, 1918/5.
МАНДИЋ, ЛУКА (1882). Војник. БХПР2/15. Рањен, 1915/5.

42 Презиме је нејасно, па се може тумачити и као Штрбац.

43 У оригиналу пише Скобац, па се ово презиме може тумачити
и као Шкрбић.
148
МАНДИЋ, МИТАР (1894). Војник. БХПР3/5. Рањен, 1917/3.
МАНДИЋ, ПЕРО (1892). Војник. БХПР3/5/3. Рањен, 1915/10.
МАНДИЋ, ТОДОР (1880). Војник. БХПР2. Заробљен, 1915/3.
ШТРБАЦ, Миле ЈОВО (1888). Каплар. БХПР2/16. Заробљен,
1916/8. У Русији је.
ХАШАНИ
БУНДАЛО, ЈОВАН (1883). Војник. БХПР2. Погинуо измеёу 18-
23.12.1914.
БУНДАЛО, ЈОВО (1869). Војник (р). БХПР2. Заробљен, 1918/11. У
Аквили је у Италији.
БУНДАЛО, Дмитра ЈОВО (1884). Добровољац.
БУНДАЛО, СТОЈАН (1897). Војник. ПР97. Преминуо 10.10.1917.
ВИГЊЕВИЋ, ИЛИЈА (1873). Војник. ПР79. Погинуо 14.09.1917.
ВУКОМАНОВИЋ, ЛАЗО (1895). Војник. БХПР2; БХПР5/4. Рањен,
1918/2.
ВУКОМАНОВИЋ, ПЕТАР (1889). Војник. БХПЛБ1. Погинуо
20.10.1916.
ДАВИДОВИЋ, Николе ЂУРО (1886). Добровољац.
ДЕСНИЦА, Миле ЈОВО (1888). Добровољац.
МАРИЧИЋ, Симе ЂУРО (1893). Добровољац.
МАРЧЕТА, ВАЈКАН (1891). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/7. У
Сераксу је у Русији.
МРЂА, Ђуре ЂУРО (1888). Добровољац.
МИЉАТОВИЋ, СТОЈАН (1889). Војник. БХПР2/8. Заробљен,
1915/6.
РАЈЛИЋ, ЈОВО (1884). Војник (р). БХПЛБ7/МО. Погинуо
11.06.1917.
РАЈЛИЋ, ЛАЗАР (1896). Војник. БХПР2. Рањен, 1917/6.
РАЈЛИЋ, НИКОЛА (1895). Војник. БХПР2/13. Заробљен, 1915/11.
ЋУРГУС, ОБРАД (1884). Војник. БХПР1. Погинуо 12. 01. 1916.
Сахрањен 14. 01. 1916. у месту Подмелец код Толмина у
западној Словенији.
ЧАГЛИЦА
БОЖИЧИЋ, Петра МИЛЕ (1892). Војник. БХПР2/2. Заробљен,
1915/4. У Нишу је.
ДОШЕН, Миле ЛАЗО (1892). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/11.
ДОШЕН, НИКОЛА (?). Војник. БХПР2/5. Заробљен, 1916/11. У

149
Русији је.
ДОБРИЋ, СТЕВО (1895). Војник. БХПЛБ7/4. Рањен, 1917/10.
ДРОБАЦ, НИКОЛА (?). Војник. БХПР2/10. Рањен, 1916/1.

СРЕЗ ЦАЗИН

БОЈНА
АНУШИЋ, Јове МАРКО (1896). Добровољац.
БЕРОЊА, ЈОВО (1879). Војник. ПР22. Рањен, март 1917.
БЕРОЊА, СТОЈАН (1883). Војник. БХПР2/10. Погинуо 27.11.1914.
БУРСАЋ, РАДЕ (1890). Војник. БХПР2/13. Рањен, 1915/2,7.
БУРСАЋ, СТОЈАН (1894). Војник. БХПР2/7. Рањен, 1915/5.
ВАЈАГИЋ, Петра БОШКО (1879). Добровољац.
ВАЈАГИЋ, Лазе ЂУРАЂ (1896). Добровољац.
ВАЈАГИЋ, Ђуре ЈОВО (1893). Добровољац.
ВАЈАГИЋ, ЛАЗАР (1884). Добровољац.
ВАЈАГИЋ, Ђуре ОБРАД (?). Добровољац.
ВАЈАГИЋ, Обрада САВО (1885). Добровољац.
ВАЈАГИЋ, Ђуре СИМО (1889). Добровољац.
ВЛАДУШИЋ, ДАМЈАН (1894). Војник. БХПР2/4. Погинуо
03.05.1915.
ВУЈАСИН, ДАМЈАН (1893). Војник. БХПР2. Заробљен, 1915/3.
ГАК, ЈОВО (1886). Војник. ПР97/6. Рањен, 1916/11.
ГАК, НИКОЛА (1893). Војник. БХПР2/7. Рањен, 1915/5.
ГОГИЋ ?44 (1871). Војник. БХПР2/8. Неожењен. Прем. 12. 02.
1917. у војној болници у Бршадину. Сахранио га 14. 02. 1917. на
војном гробљу у Бршадину тамошњи парох Георгије Мишић.45
ГОГИЋ, ЛАЗО (1881) Водник. БХПР2/4. Заробљен, 1916/2. У
Русији је.
ГОГИЋ, МИЛАН (1897). Десетар. БХПР2. Заробљен, 1915/1. У
Русији је.
ГОГИЋ, Симе СИМО (1885). Добровољац.

44 Уписан као Георг - вероватније Ђуро.

45 Г. Мишић је роёен 1860. у Винковцима, где је после свршио
гимназију, а богословију у Карловцима (1884).
150
ГРИВИЋ, СТАНКО (1892). Војник (р).ПЛБ20/1. Рањен, јули 1916.
После јављено да је нестао 26.12.1917.
ГРМУША, АДАМ (1890). Водник. БХПР2. Заробљен, 1915/7. У
Шацку је, губ. Тамбов у Русији.
ГРМУША, ПЕТАР (1887). Војник. БХПР2. Болестан, 1915/3. У
болници је у Силаёисомлу у Румунији.
ДОШЕН, Раде СТАНКО (1890). Добровољац.
ЕРЕМИЈА, СТЕВО (1886). Војник. ПР96/16. Рањен, 1914/11. У
болници је у В. Бечкереку.
ЗОРИЋ, ДАМЈАН (1885). Добровољац.
ЗОРИЋ, Вајкана ПЕТАР (1890). Добровољац.
ЗОРИЋ, РАДЕ (1888). Војник. БХПР2; БХПР5/15. Рањен, 1917/11.
КОВАЧЕВИЋ, ЈОВО (1892). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/11. У
Фергани је у Русији.
ЛЕТИЋ, Пере ПАВЛЕ (1880). Добровољац.
МАРИЋ, Вида МИЛАН (1897). Добровољац.
МАРИЋ, МИЛЕ (1884). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/3.
МЕДИЋ, Јовице МИЛЕ (?). Војник. БХПР2/12. Погинуо, 1914/11.
МИШКОВИЋ, МИЛАН (1891). Војник. БХПР2/1. Заробљен, 1915/8.
У месту је Починки код Нижњег Новгорода у Русији.46
МИШКОВИЋ, Јанка СТОЈАН (1880). Војник. БХПР2/4. Рањен,
1918/3.
МУДРИНИЋ, ДАМЈАН (1891). Војник. БХПР2/3. Рањен, 1916/1.
МУДРИНИЋ, КОСТА (1893). Посилни. ПР20; ПР23/МО. Погинуо
21.08–04.09.1917.
НОВАКОВИЋ, Симе МИЛЕ (1898). Војник (р). ПР22/13. Рањен,
1916/12.
ОПАЧИЋ, ЈОВАН (1886). Добровољац.
ПАЂЕН, Николе РАДЕ (1885). Војник. БХПР2/2. Заробљен, 1915/4.
У Симбирску је, губ. Симбирск у Русији. Потврёено да се овде
налази и у јуну 1916.47

46 У тамошњем градском архиву чувају се спискови

заробљеника, који су боравили у 11 обласних места.
Починки су варош на реци Рудња, 220 км јужно од Н.
Новгорода.
47 Спомиње се у књизи Б. В. Врањешевића Српска села, 138.
151
ПАЂЕН, СТОЈАН (1894). Војник. БХПР2/7. Рањен, 1915/5.
ПИЛИПОВИЋ, ЛАЗО (1881). Војник. БХПР2. Заробљен. 1915/9. У
Русији је.
ПИЛИПОВИЋ, Станка НИКОЛА (1889). Добровољац.
ПОПОВИЋ, ЈОВО (1897). Војник. БХПЛБ2/3. Преминуо
21.10.1917.
РАШЕТА, Милоша ЛАЗАР (1867). Војник. БХПР2/9. Рањен,
1916/10.
РЕПАЦ, ВИД (1877). Војник. БХПР4/16. Болестан, 1915/2. У
болници је бр. 2/8, на тврёави, у месту Лагиевники код Кракова
у Пољској.
РЕПАЦ, МИЛАН (1886). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/3.
РЕПАЦ, САВО (1891). Војник. БХПР3/13. Рањен, 1917/3.
РУЖИЧИЋ, СТОЈАН (1888). Војник. БХПР2. Заробљен, 1915/3.
ЋЕРАН, БЛАГОЈА (1888). Војник. БХПР2/14. Рањен, 1914/9. У
болници је у Сребреници. Заробљен 1915/4. Налази се у Нишу.
ШЕВИЋ, Марка НИКОЛА (1878). Добровољац.
БУКОВИЦА
БИГА, ДУШАН (1891). Војник. БХПР2/11. Погинуо 24.11.1914.
БИГА, МАНЕ (1892). Војник. БХПР2/11. Рањен, 1915/2.
БОГУНОВИЋ, БОЖО (1895). Војник. БХПР2/14. Рањен, 1917/10.
БОГУНОВИЋ, Гавре ПЕТАР (1885). Добровољац.
БРАТИЋ, СИМО (1887). Војник. БХПР3. Заробљен, 1916/11. У
Нишу је.
ГРБИЋ, ИЛИЈА (1886). Војник. БХПР2; БХПР3/3. Погинуо 20. 08.
1917.
ЈАРИЋ, МИЛЕ (1891). Војник. БХПР2/3. Заробљен. 1916/6. У
Пензи је у Русији.
МИЛОШЕВИЋ, ЈОВО (1891). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/11. У
Скобељеву је, губ. Фергана у Русији.
РЕПИЈА, ЈОВАН (1880). Војник. БХПЛБ/5. Заробљен, 1915/11.
САВИЋ, ЈОВАН (1876). Војник (р). БХПР2; ПР79/12. Рањен,
1917/4.
СТЕВИЋ, ЈОВО (1893). Војник. БХПР1/1. Болестан. У резервној је
болници у месту Цеглед код Будимпеште.
УГРИЦА, ЂУРО (1892). Војник. БХПР2/7. Заробљен, 1915/6.
Јављено 1916/11. да је у Чистопољу, у губ. Казањ у Русији.

152
ШИКМАН, НОВАК (1881). Војник. БХПЛБ8. Заробљен, 1917/4. У
месту је С. Мариа у Италији.
В. КЛАДУША
БЕСЛАЋ, МИЛАН (1887). Војник. БХПЛБ3/1. Рањен, 1917/4.
ВУЧКОВИЋ, ТОДОР (1891). Војник. БХПР2/штаб. Погинуо измеёу
21-31.01.1916.
КАЛИЋ, МИЛЕ (?). Војник. Јединица (?). Рањен и заробљен,
1915/4. У резервној је војној болници бр. 1 у Врању.
КНЕЖЕВИЋ, БОГДАН (?). Војник. ПР16. Преминуо 07. 11. 1916. у
Мункачу (данас Мукачево у закарпатској Украјини). Сахрањен на
тамошњем гробљу, Алеја 7, ред 8, гроб бр. 10.
КУЛУНЏИЈА, СТЕВАН (?). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/9.
РЕПАЦ, Ђуре РАДЕ (1889). Војник (р). ПР22/13. Рањен, 1916/12.
САВИЋ, ЂУРО (1883). Војник. ПР26/5. Рањен у груди, 1915/4. У
болници је у Мелку у горњој Аустрији. Пребачен у Софијину
болницу у Бечу. У јулу 1915. упућен у локалну болницу у
Черновицу (данас Чернивци у западној Украјини).
ВИДОВСКА
КНЕЖЕВИЋ, Аћима ЂУРО (1885). Добровољац.
КНЕЖЕВИЋ, МИЛЕ (1892). Војник. БХПР2; БХПР3/5/1. Рањен,
1915/12.
МЕДИЋ, МИЛЕ (1896). Војник. БХПЛБ3/1. Рањен, 1918/4.
ВИНИЦА
ЧАВИЋ, НИКОЛА (1879). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/11.
ШЕВИЋ, СПАСЕ (?). Војник. БХПР2/10. Рањен, 1916/1.
ВРАНОГРАЧ
БЕРОЊА, РАДЕ (1887). Војник. ПР22/4 (р). Болестан, 1916/2. У
резервној је болници у Сомбатхељу у Маёарској.
ВИГЊЕВИЋ, ЂУРО (1883). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/12.
ОСТОЈИЋ, РАДЕ (1896). Војник. БХПР2. Погинуо 06.09.1917.
ХЕРГАРАЦ, МИЛЕ (1880). Војник. БХПР2; БХПР3/5/4. Рањен,
1915/12.
ШЕВИЋ, ИЛИЈА (?). Војник. ТП15. Преминуо 21. 11. 1914. од
тифуса код Лознице. Сахрањен 22. 11. 1917. на гробљу у
Лозници.

153
ВРЕЛО
АНУШИЋ, Саве РАДЕ (1899). Добровољац.
БОГУНОВИЋ, Јована ИЛИЈА (1879). Добровољац.
БОГУНОВИЋ, Ђуре ЈОВАН (1891). Добровољац.
БОГУНОВИЋ, Ђуре МИЛЕ (1888). Добровољац.
ВУКАШИНОВИЋ, Давида ГОЈКО (1894). Добровољац.
ВУКАШИНОВИЋ, Петра ТРИВО (1891). Добровољац.
ГРМУША, ПЕТАР (1886). Војник. БХПЛБ6/штаб. Погинуо 18. 03.
1916. Сахрањен истог дана на гробљу насеља Подмелец код
Толмина у западној Словенији.
ЂУКИЋ, Миле ЂУРО (1885). Добровољац.
ЂУКИЋ, ДМИТАР (1891). Војник. БХПР2/15. Рањен, 1916/1.
ЗЕЦ, ДМИТАР (1882). Војник. БХПЛБ5. Рањен, 1915/6.
КНЕЖЕВИЋ-ЛАТИНОВИЋ, ЂУРАЂ (1882). Војник (р). БХПР2.
Погинуо 09.01.1918.
КНЕЖЕВИЋ, ПЕТАР (1887). Војник (р). БХПЛБ7/1. Рањен,
1917/10.
КНЕЖЕВИЋ, РАДЕ (1896). Војник. БХПР2/2. Рањен, 1916/1.
ЛАТИНОВИЋ, САВА (1886). Војник. БХПЛБ8. Заробљен, 1917/4. У
логору је С. Мариа у Италији.
МАЈСТОРОВИЋ, Николе ДРАГО (1889). Добровољац.
МАЈСТОРОВИЋ, Николе СТОЈАН (1893). Војник. БХПР2. Заробљен
1916/8. У Италији је.
МАНДИЋ, Миле ЈОВО (1889). Добровољац.
МАНДИЋ, Микана ПАНЕ (1880). Добровољац.
МАНДИЋ, Мишка ПАНЕ (1890). Војник. БХПР2/4. Заробљен,
1916/3. У Ашхабаду је у Русији.
МАНДИЋ, ПЕРИЦА (1878). Војник. БХПР 2/5ЕО. Рањен, 1916/7.
МАНДИЋ, РАДЕ (1895). Војник. БХПР2/15. Рањен, 1916/8.
МИЉЕВИЋ, Јове МАРКО (1891). Добровољац.
МУДРИНИЋ, МИЛЕ (1888). Војник. БХПЛБ5. Заробљен, 1915/7.
СТОЈАНОВИЋ, СТЕВАН (1893). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/1.
У Красноводску је (данас Туркменбаши), Туркменистан.
ШУШИЛОВИЋ, ЂУРО (1887). Војник. ПР58/14. Заробљен, 1915/7.
У Нишу је.
ШУШИЛОВИЋ, Петра ПЕТАР (1894). Добровољац.
ШУШИЛОВИЋ, РАДЕ (1872). Чувар у Услужном сервису у

154
Сарајеву. Преминуо 15.02.1918.
ГОРЊА БАРСКА
КАРАНОВИЋ, Вида ОБРАД (1878). Добровољац.
ГЛИНИЦА
БАБИЋ, ЈОВАН (1886). Добровољац.
БАБИЋ, МИТАР (1889). Добровољац.
БАБИЋ, ПЕТАР (1884). Добровољац.
БАБИЋ, РАДЕ (1886). Војник. БХПЛБ7. Нестао измеёу 01-
30.06.1917.
БАБИЋ, Јована СТАНКО (1892). Добровољац.
БАЈИЋ, Илије ЈОВО (1888). Добровољац.
БАРАЋ, Илије ЈОВАН (1888). Добровољац. 48
БЕРОЊА, Које ВИД (1888). Добровољац.
БЕРОЊА, МАРКО (1891). Војник (р). БХПР2. Заробљен, 1916/11.
У месту је Остуни код Бриндизија у Италији.
БЕРОЊА, ПЕТАР (1890). Војник. БХПР3/3. Погинуо 21.09.1916.
БЕРОЊА, ПЕТАР (1893). Минер. МБ4/6. Преминуо од маларије
05.10.1916.
БЕРОЊА, САВО (1889). Војник. БХПР2/5. Рањен у руку, 1914/11.
Налази се у болници бр. 2 у Загребу.
БЕРОЊА, САВО (1890). Kaплар. БХПР2/2МО. Рањен, 1915/7,
1916/1.
БЕРОЊА, СИМО (1894). Топџија. ГАР3; ПХР6/6. Рањен, 1918/4.
БЈЕЛИЋ, Ђуре МИТАР (1879). Добровољац.
БЈЕЛИЋ, СТОЈАН (1886). Добровољац.
БЈЕЛИЋ, П. СТАНКО (1889). Добровољац.
БОЖИЋ, Стојана НИКОЛА (1894). Војник. БХПР2, ПР5/4. Погинуо
01–10.09.1917.
БОЈАЏИЈА, Јована ЂУРО (1878). Војник. БХПР2. Рањен, 1918/6.
БОЈАЏИЈА, МАРКО (1874). Каплар. БХПР2/16РЧ. Рањен у ноге.
Преминуо у одељењу Марианум болнице у Лаибаху (данас
Љубљана). Сахрањен на локалном гробљу Фридхоф, Група 40,
ред 3, гроб бр. 8/1.
БОЈАЏИЈА, МАРКО (1884). Добровољац.
БОЈАЏИЈА, М. СТАНКО (1889). Добровољац.

48 У Шематизму из 1882. нема Бараћа, већ има Бурсаћа.

155
БОЈАЏИЈА, СТОЈАН (1893). Војник. БХПР2. Погинуо измеёу 01-10.
09. 1916.
БРКЉАЧ, САВО (1887). Војник. БХПЛБ2. Рањен, 1917/4.
БУНЧИЋ, МИХАИЛО (1891). Војник. БХПР2/4 (р). Заробљен,
1915/7. У Шацку је, у губ. Тамбов у Русији.
БУНЧИЋ, РАДЕ (1892). Војник. БХПР3/5. Заробљен, 1917/11. У
Русији је.
ВИГЊЕВИЋ, БОЖО (1895). Војник. БХПР2. Рањен, 1917/6.
ВИГЊЕВИЋ, ДМИТАР (1891). Водник. БХПР2. Рањен, 1915/4. У
болници је Либенау код Граца у Аустрији.
ВИГЊЕВИЋ, ЂУРО (1895). Војник. БХП2; БХПР3/27. Нестао 25.
06. 1917.
ВИГЊЕВИЋ, ЈАНКО (1894). Војник. БХПР2/11. Рањен, 1916/8.
ВИГЊЕВИЋ, Николе ЈАНКО (1885). Војник. БХПР2/4. Погинуо
30.12.1917.
ВИГЊЕВИЋ, Ј. СТАНКО (1897). Добровољац.
ВИГЊЕВИЋ, Ј. СТЕВАН (1898). Добровољац.
ВУКОВИЋ, Богдана МИХАИЛО (1888). Добровољац.
ГАК, ЈАНКО (1893). БХПР2/10. Болестан, 1915/7. У болници је у
Фацсаду (западна Румунија).
ГАК, ПЕТАР (1886). Воёа патроле. БХПЛБ3/3. Погинуо измеёу 01-
06.11. 1916.
ДАКИЋ, ПЕТАР (1885). Војник. БХПР2/1. Заробљен, 1916/1. У
Русији је.
ДЕВИЋ, ЂУРО (1887). Војник (р). ПР53/6. Рањен, 1917/8.
ДЕВИЋ, М. ЈОВАН (1889). Добровољац.
ДЕВИЋ, М. МИЛАН-МИЛЕ (1892). Добровољац.
ДЕВИЋ, СТОЈАН (1884). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/12.
ДОШЕН, МИЛЕ (1896). Војник. БХП2/10. Погинуо 06. 06. 1916.
ДРАШКОВИЋ, А. ЈОВАН (1893). Добровољац.
ДРАШКОВИЋ, СТОЈАН (1895). Војник. ПР96. Преминуо
05.09.1917. у болници у Фиуми (Ријеци).
ЂИЛАС, Милана СТАНКО (1884). Добровољац.
ЂУКИЋ, Митра ЈОВО (1897). Добровољац.
ЕРГАРАЦ, Анке НИКОЛА (1889). Добровољац.
ЕРГАРАЦ, Ђуре НИКОЛА (1897). Добровољац.
ЕРГАРАЦ, САВО (?). Војник. ПР22. Рањен, 1917/3.

156
ЕРГАРАЦ, САВО (1894). Војник. ПР22/5. Преминуо 28.10.1916. у
болници у Бриксену, округа Болцано у северној Италији.
Сахрањен на тамошњем војном гробљу, Група 10, гроб. бр. 18.
ИЛИЋ, ЈОВАН (1888). Војник. БХПР2/2(р). Заробљен, 1915/8.
Налази се у резервној 7. војној болници у Крагујевцу.
КЕСИЋ, ЂУРАЂ (1881). Војник. БХПР2/3 (р). Рањен у руку,
1915/1. У болници је у Јајцу.
КЕСИЋ, Станка МАРКО (1894). Добровољац.
КЕСИЋ, МИХАИЛО (1881). Трубач. БХПР2/10; БХПЛБ6/2. Рањен,
1914/12, 1917/12.
КЕСИЋ, Петра СТЕВО (1893). Добровољац.
КОВАЧЕВИЋ, ЈОВО (1888). Војник. БХПЛБ1. Заробљен, 1916/4. У
Павловску је код Вороњежа у Русији.
КОВАЧЕВИЋ, Марка ЈОВО (1891). Добровољац.
КОВАЧЕВИЋ, ПЕРО (1890). Војник. БХПР2. Болестан, 1915/3. У
болници је у Травнику.
КОСАНОВИЋ, РАДЕ (1898). Војник. БХПЛБ1. Погинуо 06.01.1918.
ЛОВРИЋ, НИКОЛА (1889). Војник. БХПЛБ8. Заробљен, 1917/4. У
логору је код С. Марие у Италији.
ЛОВРИЋ, Ђуре ПЕРО (1881). Добровољац.
МЕДИЋ, МИЛАДИН (1897). Војник. БХПР2/1. Болује од
туберкулозе. Преминуо 13. 02. 1916. у логорској болници
Лебринг код Граца. Сахрањен на тамошњем гробљу, у алеји 5,
гроб бр. 8.
МЕДИЋ, НИКОЛА (1890). Војник. БХПР2. Нестао 1917. код Фиуме
(Ријека).
МЕДИЋ, М. ПЕТАР (1885). Добровољац.
МЕДИЋ, поч. Тодора РАДЕ (1892). Војник. БХПР2/1(р). Заробљен,
1916/3. У Скобељеву је, губ. Фергана у Русији.
МЕДИЋ, СТАНКО (1892). Војник. БХПР2/13. Рањен, 1915/8. У
Русији је. Придружио се добровољцима.
МЕДИЋ, СТАНКО (1895). Војник (р). БХПР2. Заробљен, 1916/11. У
месту је Остуни код Бриндизија у Италији.
МЕДИЋ, поч. Тодора СТОЈАН (1880). Војник (р). ПР22. Рањен и
заробљен, 1917/12. Налази се у војној болници у Савиљану,
покрајина Пијемонт у северо-западној Италији.
МИЉАТОВИЋ, ПЕРО (1896). Војник. БХПР2/3. Рањен, 1916/1.

157
Преминуо 09. 09. 1916. у Руру, у Немачкој.
НИКЕША, МИЛОШ (1895). Војник. БХПР3/4. Погинуо 02.08.1916.
НИКОЛИЋ, СИМО (1890). Добровољац.
НОВАКОВИЋ, ЂУРО (1897). Војник (р). БХПР3. Нестао 14.08.1916.
У јануару 1917. потврёено да је погинуо 22.08.1916.
НОВАКОВИЋ, Јована ЛАЗАР (1890). Добровољац.
НОВАКОВИЋ, Пере ПЕРИЦА (1895). Војник. БХПР2/3. Рањен у
колена и бутине, 1914/11. Преминуо 29. 06. 1915. у болници у
месту Коломеа (данас Коломија у западној Украјини).
НОВАКОВИЋ, РАДЕ (1892). Војник. БХПР2. Рањен, 1916/7.
ОЉАЧА, СТОЈАН (1883). Добровољац.
ОПАЧИЋ, ДМИТАР (1895). Воёа патроле. БХПЛБ7/3. Рањен,
1917/10.
ОПАЧИЋ, Милоша СТЕВО (1889). Добровољац.
ОПАЧИЋ, СИМО (1886). Добровољац.
ОПАЧИЋ, СТОЈАН (1890). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/3.
ОРЕЉ, Тоде ЈАНКО (1891). Добровољац.
ОРЕЉ, Тоде МАРКО (1891). Добровољац.
ОРЕЉ, МИЛОШ (1888). Војник. БХПР3/4. Рањен, 1917/4.
ОРЕЉ, НИКОЛА (1886). Војник. БХПР2/16. Рањен, 1914/12. У
болници је у Корнеубургу (северо-источна Аустрија).
ОРЕЉ, Миле СТЕВО (1894). Добровољац.
ОРЕЉ, С. ТОДОР (1887). Добровољац.
ОСТОЈИЋ, Ђуре РАДЕ (1896). Каплар. БХПР2; ПР79/2. Погинуо
04.09.1917.
ОСТОЈИЋ, ИЛИЈА (1885). Воёа патроле. БХПР6/1, БХПЛБ3.
Заробљен, 1917/6. Преминуo 26.11.1918. Сахрањен у месту
Одерцо (Oderzo), северно од Венеције, гроб бр. 461.
ПЕТРОВИЋ, Петра МИЛЕ (1880). Добровољац. После рата
настанио се у Степановићеву.
ПЕТРОВИЋ, Петра ТОДЕ (1893). Војник. БХПР2. Рањен и
заробљен, 1916/6. У месту је Пицигетоне, округ Кремона, јужно
од Милана у Италији.
ПУЗИЋ, ВИД (1880). Војник. БХПР2. Болестан, 1915/4. У болници
је у Карловцу.
ПУЗИЋ, ДМИТАР (?). Војник. ПР26/8. Рањен, 1915/1.

158
ПУЗИЋ, ЈОВАН (1894). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/7. У Одеси
је у Русији.49
ПУЗИЋ, МАРКО (1882). Добровољац.
ПУЗИЋ, СТЕВО (?). Војник. ПР70/5. Рањен, 1915/8.
РЕПАЦ, МИЛАН (1894). Војник. ПЛБ20. Рањен, 1917/11.
РОМИЋ, Стојана МИЛЕ (1898). Добровољац.
РОМИЋ, МИЛОШ (1895). Војник (р). ПР22. Заробљен, 1918/10. У
Падули је у Италији.
СТАНКОВИЋ, МИЛЕ (1881). Војник. ПР22/9. Оболео од тифуса.
Налази се од априла 1915. у болници Карансебеш код
Винковаца.
СТЕВИЋ, Петра РАДЕ (1893). Добровољац.
СТИЈЕЉА, ЈОВО (1894). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/7.
Налази се у Малмишу, губ. Вјатка у Русији.
СТИЈЕЉА, СИМО (1888). Водник. БХПР2/11. Болестан, 1915/11. У
болници је бр. 2 у Загребу.
СТИЈЕЉА, поч. Милоша СТЕВАН (1891). Војник. ПР45/6. Рањен,
1915/2, затим заробљен. Преминуо 31. 08. 1915. у војној
болници бр. 7. Сахрањен у Палманови, у Италији.
СТУДЕН, Мојсија НИКОЛА (1884). Добровољац.
ТИНТОР, М. НИКОЛА (1882). Добровољац.
ЋЕРАН, Илије СТАНКО (1887). Добровољац.
ХАЈДУКОВИЋ, МИЛЕ. Заробљен, 1915/11. У Колашину је у Црној
Гори.
ХАЈДУКОВИЋ, РАДЕ (1894). Војник. БХПР2/6. Рањен, 1916/1.
ЏАКУЛА, Јанка МИЛЕ (1892). Војник. БХПР2/2(р). Заробљен,
1915/7. У Нишу је. После на западном бојишту код Асинара у
Италији. Заробљен у октобру 1916. код места Карпиањ у
Француској. Враћен у Асинару у мају 1917.
ШАША, Адама СТЕВО (1880). Добровољац.
ШАША, АДАМ (1885). Добровољац.
ШЕВИЋ, ДУШАН (1894). Војник (р). БХПР2. Заробљен, 1916/11.

49 Из Одесе пребачен на Крим, где ради као обућар. Вратио се

1921. године у Глиницу. Од 1941-1945. био у партизанима с
Милошем Пузићем, братом од стрица (погинуо 1942. Код Б.
Новог, а оца му Илију убили усташе на Илиндан 1941).
159
Налази се у Чистопољу код Казања у Русији.
ШЕВИЋ, ИЛИЈА (1877). Војник. БХПР1/5/4. Погинуо 22.05.1916.
ШЕВИЋ, ИЛИЈА (1883). Војник (р). БХПЛБ6. Погинуо 22.05.1916.
ШЕВИЋ, ИЛИЈА (1886). Војник. БХПР2/6. Рањен, 1915/5.
ШЕВИЋ, Илије ЈОВАН (1888). Добровољац.
ШЕВИЋ, ЈАНДРЕ (1888). Војник. БХПР2/5. Рањен, 1915/7.
ШЕВИЋ, ЛАЗО (1875). Војник (р). БХПР2. Заробљен, 1916/11. У
Ташкенту је у Русији.50
ШЕВИЋ, ЛУКА (1895). Војник. БХПР2/3. Заробљен, 1915/11.
ШЕВИЋ, МИЛОШ (1892). Војник. БХПР2/3. Рањен 1915/5. Поново
рањен, 1917/3.
ШЕВИЋ, Марка МИХАИЛО (1882). Добровољац.
ШЕВИЋ, ПЕРИША (1886). Добровољац.
ШЕВИЋ, РАДЕ (1886). Војник. БХПР2/8. Рањен, 1915/5.
ШЕВИЋ, СИМЕОН (1882). Војник. БХПР2/6. Болестан, 1915/2. У
санаторијуму је у Ичићима код Опатије.
ШЕВИЋ, СТАНКО (1892). Војник. БХПР2. Заробљен, 1915/3.
ШЕВИЋ, СТОЈАН (1884). Војник. ПР22/4. Рањен, 1916/7.
ШЕВИЋ, СТОЈАН (1889). Добровољац.
ШКОРИЋ, МИЛАН (1880). Војник. БХПР2/14. Рањен, 1916/1.
ШТРБАЦ, Блаже МАРКО (1888). Добровољац.
ШТРБАЦ, Блаже НИКОЛА (1889). Добровољац.

50 Теретним возом се скоро месец дана путовало преко

Лавова, Кијева и Москве до Ташкента у Узбекистану. На
станицама им је народ давао хлеб. Од Ташкента затим на
север, 32 км пешице до тамошњег Троицког логора,
некадашње касарне надомак села Троицки. Спавало се у
земљаним баракама. За доручак се добијао чај са црним
хлебом, за ручак супа са гершлом, репом и комадом
говедине, за вечеру јечмена каша и чај. Заробљеници су
учествовали у градњи одводних канала, путева и средње-
азијске пруге. Од 18.000 војника, од разних болести умрло је
6.000, док је око 1.200 побегло из логора. По избијању
револуције, 1.000 их се придружило црвеноармејцима
(према Дневнику Ђуре Радаковића и записима словачког
заробљеника Штефана Гана).
160
ГРАДИНА ЦАЗИНСКА
БАБИЋ, ЈОВО (1894). Војник. БХПР2/2. Рањен, 1915/5. Заробљен,
1917/4. У Русији је.
ЛАТИНОВИЋ, Пере ЖАРКО (1892). Добровољац.
ЛАТИНОВИЋ, ЈОВАН (1890). Каплар. БХПР2. Рањен, 1915/3.
ЛАТИНОВИЋ, Ђуре ЈОВО (1891). Војник. БХПР2/7. Заробљен,
1915/2. У Астрахану је у Русији.
ЛАТИНОВИЋ, МИЛАН (1893). Минер. МБ9/7. Рањен, 1916/11.
ЛАТИНОВИЋ, Миле НИКОЛА (1889). Добровољац.
ЛАТИНОВИЋ, Илије ПЕТАР (1889). Добровољац.
ЛАТИНОВИЋ, СТЕВО (1890). Војник. БХПР2/8. Погинуо измеёу
29.04– 01.05.1915.
СМИЉАНИЋ, РАДЕ (1892). Војник. БХПР2/16. Заробљен, 1916/6.
У Сераксу је (Узбекистан) у Русији.
ТИНТОР, ЈАНКО (1895). Војник. БХПР2. Заробљен, 1917/4. У
Русији је.
ТОПОЛИЋ, НИКОЛА (1882). Медицинар. МЧ7. Преминуо
17.10.1917.
ДОЊА КОПРИВНА
АДАМОВИЋ, ЂУРО (1896). Војник. БХПР2/14. Рањен,1916/1.
РЕЉИЋ, ЈОВАН (1896). Војник. БХПР2/14. Рањен, 1916/1.
ДРЕНОВАЦ
ДЕВИЋ, Михаила ЈОВО (1892). Добровољац.
НОВАКОВИЋ, СВЕТКО (1897). Војник (р). ПР22/15. Рањен,
1918/4.
ЗБОРИШТЕ
БАБИЋ, ВИД (1889). Војник. БХПР2. Заробљен, 1915/3.
БЛАНУША, Илије ТРИВУН (1890). Добровољац.
БОЖИЧИЋ, ДУШАН (1893). Војник. БХПР4. Заробљен, 1915/3.
Прем. 30. марта 1915. од упале мозга у болници у Рјазању.
Сахрањен на тамошњем Скорбјашћенском гробљу.
БОЖИЧИЋ, Јована ЂУРО (1883). Добровољац.
БОЖИЧИЋ, Јована ИЛИЈА (1891). Добровољац.
ВАЈАГИЋ, Стојана ЛУКА (1877). Добровољац.
ВАЈАГИЋ, Јове МАРКО (1885). Добровољац.
ВАЈАГИЋ, ОСТОЈА (1889). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/3.

161
Заробљен, 1916/10. У Русији је.
ВАЈАГИЋ, Илије ТРИВО (1888). Добровољац.
ГАК, Јована НИКОЛА (1896). Добровољац.
ГАК, Стојана РАДЕ (1893). Добровољац.
ГАК, РАДЕ (1895). Војник. БХПР2/15. Рањен, 1916/1.
ГАЋЕША, Јове ЛАЗО (1873). Добровољац.
ГРУБОР, Ђуре ЂУРО (1888). Добровољац.
ДАВИДОВИЋ, Јове ВИД (1888). Добровољац.
ДАВИДОВИЋ, Давида ЈОВАН (1889). Добровољац.
ДАВИДОВИЋ, МИЛАН (1889). Војник. БХПЛБ2; БХПР5/3. Рањен,
1917/8.
ДАВИДОВИЋ, НИКОЛА (1878). Војник. ПЛБ7. Прем. 31. 12. 1917.
од дизентерије у војној болници у Сл. Броду. Сахрањен
02.01.1918. на тамошњем војном гробљу.
ДОШЕН, Миле ЛАЗО (1889). Добровољац.
ДРОБАЦ, Јована РАДЕ (1887). Добровољац.
ДРОБАЦ, ТРИВО (1897). Војник. БХПР2/27. Рањен, 1917/3.
ЛОВРИЋ, ИЛИЈА (1879). Војник. ПР22. Погинуо измеёу 07-08.10
1916.
МАНДИЋ, ИЛИЈА (1887). Војник. БХПР2. Заробљен, 1915/3.
МАНДИЋ, Николе ЛАЗО (1884). Добровољац.
МАНДИЋ, Цвије НИКОЛА (1892). Добровољац.
МАНДИЋ, ПЕРО (1890). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/3.
МИКИЋ, ПЕРО (1899). Војник (р). ПЛБ7. Погинуо 04.06.1918.
МИЈАТОВИЋ, ЂУРО (?). Војник. БХПЛБ/2. Погинуо измеёу 16-
31.08.1915.
МИЉАТОВИЋ, АНДРИЈА (1892). Војник. БХПР2/8. Заробљен,
1915/6.
МИЉАТОВИЋ, СТОЈАН (1891). Војник. БХПР2/8. Рањен, 1915/6.
Заробљен 1916/7. У болници је Козлов, губ. Тамбов у Русији.
МИХАЈЛИЦА, ИЛИЈА (1889). Војник. БХПР2/8. Заробљен, 1915/6.
У јулу 1915. јављено да се налази у Саранску, губ. Пенса у
Русији.
МИХАЈЛИЦА, СТЕВАН (1892). Војник. БХПР2/11. Погинуо 18. 11.
1915.
ОСТОЈИЋ, Гаје ЂУРО (1891). Добровољац.
ОСТОЈИЋ, МИЛЕ (1884). Војник. БХПР2/1. Рањен, 1916/1.

162
ПИЛИЋ, Николе МИЛЕ (1894). Војник. БХПР2. Погинуо
23.12.1917.
ПИЛИЋ, Ђуре МИЛОШ (1874). Добровољац.
ПИЛИЋ, ПЕТАР (1870). Водич коња. РЧ15. Погинуо 04.07.1918.
ЋЕРАН, ПЕРО (1894). Војник. БХПР2/7. Рањен, 1915/5.
ИЛИТОВИНА
ЂУКИЋ, Илије ЈОВО (1887). Добровољац.
ЈОХОВИЦА
ШКОРИЋ, Јована ЛАЗО (1891). Добровољац.
КРИВАЈА
МУДРИНИЋ, СТЕВО (1885). Десетар. БХПР2/16. Рањен, 1915/2,7.
УГРИЦА, ЂУРО (1894). Војник. БХПР2/7. Заробљен, 1915/6.
КРНДИЈА
КРНЕТА, ЛАЗО (1891). Mитраљезац. БХПР2. Погинуо 13.06.1917.
КУДИЋИ
ПРЕДОЈЕВИЋ, поч. Обрада МИЛАН (1889). Војник (р). БХПР2/р.
Заробљен, 1916/6. У Елабуги је, губ. Вјатка у Русији.
ШКРГИЋ, ЈЕВТО (1896). Војник. БХПР2. Рањен, 1917/6.
КУТНИК
НОВКОВИЋ, СТОЈАН (1884). Војник. БХПЛБ6/3. Рањен, 1917/10.
МАРИН МОСТ
ЗЕЦ, Симеуна МИЛЕ (1890). Добровољац.
ЗОРИЋ, Луке ВЕЛИМИР (1896). Војник. БХПР2/9. Погинуо 05. 06.
1916.
МИОСТРА
ГРАХОВАЦ, МИЛЕ (1887). Војник. БХПР2/11. Погинуо 12.07.1916.
ЂУКИЋ, БРАНКО (1891). Војник (р). ПР22. Заробљен, 1918/10. У
Сулмони је у Италији.
ЂУКИЋ, Триве ЛУКА (1887). Добровољац.
МАРЕШ, Ђуре ВЛАДО (1895). Добровољац.
МАРЕШ, ЂУРО (1878). Војник. БХПР2; БХПР5/9. Рањен, 1917/11.
МАРЕШ, НИКОЛА (1882). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/11. У
Скобељеву је, губ. Фергана у Русији.
МАРЕШ, Перице РЕЉА (1892). Војник. БХПР2/8. Заробљен,
1916/8. У Русији је.
ПЕТРОВИЋ, Ђуре ИЛИЈА (1872). Војник. БХПР2. Погинуо 26. 06.
1918.

163
МУТНИК
ГРБИЋ, ИЛИЈА (1886). Војник (р). БХПР2; БХПР3/10. Погинуо
20.08.1917.
МИЛИНКОВИЋ, Лазе КОЈО (1891). Војник. БХПЛБ1/(р).
Заробљен, 1917/3. У месту је Бирјуч, губ. Вороњеж у Русији.
ШИКМАН, Николе РАДЕ (1894). Војник. БХПР2/7. Заробљен,
1916/9. У Русији је.
ОСРЕДАК
БАЊАЦ, БОШКО (1896). Војник. БХПР2/9. Рањен, 1916/5.
БАЊАЦ, БОШКО (1897). Војник. БХПР2; ПР16/13. Рањен, 1917/2.
БАЊАЦ, СТОЈАН (1891). Војник. БХПР3/1/19. Рањен, 1916/12.
БОКАН, СТАНКО (1890). Војник. БХПР2/8. Погинуо измеёу 29.04-
01.05.1915.
БРКЉАЧ, САВО (1895). Војник. БХПР2/8. Погинуо измеёу 29.04-
01.05.1915.
ВИГЊЕВИЋ, ИВАН (1890). Војник. БХПР2/9. Рањен, 1915/2,5.
ВИГЊЕВИЋ, НИКОЛА (1898). Возач у гарнизону у Бања Луци.
Преминуо 22. 02. 1917. од упале плућа у резервној болници у Б.
Луци. Сахрањен на војном гробљу, Група 3, ред 7, гроб бр. 4.
ВОЈНОВИЋ, ИЛИЈА (1879). Каплар. ПР42. Рањен у ногу. У општој
је болници у Гењи (Gönyu), у северо-западној Маёарској.
ВУКОВИЋ, Јове ЛУКА (1885). Војник. ПР53. Погинуо 16.01.1917.
ВУКОВИЋ, Ђуре СИМО (1888). Добровољац.
ВУКОВИЋ, СТАНКО (1892). Војник. БХПР2/8. Погинуо измеёу 05 –
10. 02. 1915.
ГРБИЋ, Стеве СИМО (1877). Добровољац.
ГРМУША, ДМИТАР (1892). Војник. ПЛБ20/3. Рањен, 1917/11.
ДУКИЋ, Симе ЈОВО (1892). Војник. БХПР2/4 (р). Заробљен,
1915/4. У Нишу је.
ДУКИЋ, Илије МИЛЕ (1880). Војник. БХПР2. Рањен, 1917/6.
ДУКИЋ, Симе ТАДИЈА (1893). Војник (р). БХПР2. Погинуо
14.10.1916.
ДРОЛИЋ, МИЛЕ (1883). Војник. БХПР2. Рањен, 1916/12.
ЛЕШИЋ, ИЛИЈА (1899). Артиљерац. ГАР7/4. Погинуо 04. 06.
1918. на Пијави. Сахрањен у месту Цитадела код Падове, гроб
бр. 380.

164
ЛЕШИЋ, РАДЕ (1894). Војник. БХПР2/8. Рањен, 1915/6.
Заробљен, 1916/7. У логору је Форте Бегато код Ђенове.
ЛЕШИЋ, СПАСЕ (1890). Десетар. БХПР2/12. Погинуо 07.07.1916.
МАЈКИЋ, РАДЕ (1892). Војник. БХПР2/8. Заробљен 1915/5. После
јављено да је погинуо измеёу 29. 04 – 01. 05.1915.
МАЈКИЋ, РАЈКО (1895). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/10. У
Орвиету је у Италији.
МАЈКИЋ, СТАНКО (1896). Војник (р). ПР70/11. Рањен, 1917/10.
МАРИЋ, Ђуре БОЖО (1896). Добровољац.
МАРИЋ, ВУЈО (1892). Војник. БХПР2/14. Рањен, 1915/7.
МАРИЋ, ГАВРО (1883). Војник. БХПР3/13. Рањен, 1918/1.
МАРИЋ, МИЛЕ (1897). Војник. БХПЛБ7. Има туберкулозу.
Преминуо 23. 08. 1916. у резервној болници у Мелку (горња
Аустрија). Сахрањен на православном гробљу.
МАРИЋ, НИКОЛА (1883). Војник. ПР22/2. Рањен, 1916/8.
МАРИЋ, САВА (1880). Војник (р). БХПР2. Погинуо 14.03.1918.
МИЉУШ, Миле ИЛИЈА (1879). Војник. ПР116/7. Рањен, 1918/8.
СМИЉАНИЋ, Марка ЈОВО (1868). Добровољац.
ЧАВИЋ, ЈОВАН (1888). Војник. БХПЛБ6/3. Рањен, 1917/6.
ЧАВИЋ, Петра ЦВИЈО (1889). Војник. БХПР2/9. Заробљен,
1916/8. У Италији је.
ЏОЛИЋ, Стојана ЛАЗАР (1889). Добровољац.
ЏОЛИЋ, МИЛЕ (1885). Војник. ПР97. Преминуо 23.01.1918.
ОСТРОЖАЦ
БЕКУТ, МИРКО (1895). Војник. БХПР2/8. Погинуо измеёу 29.04-
05.05.1915.
ВУРДЕЉА, Јове ПЕТАР (1891). Војник. БХПР2/1. Рањен, 1918/3.
ЕРЦЕГ, АЛЕКСА (1895). Војник. БХПР3/10. Погинуо 31.10.1916.
ЛАЗАРЕВИЋ, ДМИТАР (1892). Војник. БХПР2/8. Рањен, 1915/6.
ПЕЋИ ВИДОВСКА
РАДАКОВИЋ, ЛУКА (1885). Војник. БХПР2/12. Рањен, 1915/5.
ПИВНИЦЕ
ШТИКОВАЦ, Јована ЛУКА (1891). Добровољац.
ПИШТАЛИНЕ
БАБИЋ, БОЖО (1890). Војник. БХПР2/11. Рањен, 1916/10.
БАБИЋ, ГОЈКО (1899). Војник. БХПЛБ1/штаб. Рањен, 1918/6.
БАБИЋ, Јована ДУШАН (1899). Добровољац.

165
БАБИЋ, ЈОВО (1891). Војник. БХПР2/3. Рањен, 1916/1.
БАБИЋ, Дмитра ЈОВО (1895). Добровољац.
БАБИЋ, Петра ЛАЗО (1891). Добровољац.
БАБИЋ, Марка ПЕТАР (1882). Војник. ПР22; ПР23/1. Рањен,
1916/11.
БАБИЋ, НИКОЛА (1883). Војник. БХПР2/1. Погинуо 27. 08. 1916.
БАБИЋ, САВО (1877). Војник. БХПР1; БХПЛБ 5/2. Рањен, 1917/7.
БАЊАЦ, Раде СТОЈАН (1881). Војник. БХПР2/11. Заробљен,
1916/2. У Русији је.
БЕРОЊА, ПЕРО (1889). Војник. БХПР3/10. Рањен, 1917/5.
БОЛТИЋ, ЈОВАН (1892). Војник. БХПР97/16. Рањен, 1916/10.
ГОГИЋ, ЂУРО (1887). Десетар (р). БХПР2. Заробљен, 1916/12. У
Русији је.
ГОГИЋ, МИЛЕ (1888). Каплар, па мл. водник. ПР100/7. Рањен,
1915/9.
ГОГИЋ, СТОЈАН (?). Војник. БХПР“. Заробљен, 1917/8. У Асинари
је у Италији.
ГРБИЋ, Милије СТЕВО (1887). Добровољац.
ДОБРИКОВИЋ, СТАНКО (1891). Војник. БХПР2; БХПР3/5/4.
Погинуо измеёу 20-31.10.1915.
ЂУМИЋ, ЂУРО (1892). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/11. У
Кијеву је у Русији.
ЗЕЉКОВИЋ, НИКОЛА (1889). Војник(р). БХПР2. Заробљен,
1916/1. У Русији је.
ЗЕЉКОВИЋ, ПЕТАР (872). Војник. ПР98. Ожењен. Сељак. Прем.
03. 06. 1918. од маларије у војној болници у Ст. Пазови.
Сахрањен 04. 06. 1918. на тамошњем војном гробљу.
ЗЕЉКОВИЋ, ТОДОР (1878). Војник. БХЕБ11. Преминуо
12.02.1918.51
ЗОРИЋ, ВУКАШИН (1892). Водник. БХПР2/МО4. Рањен, 1917/6.
ЗОРИЋ, Михаила ДУШАН (1886). Војник. ПР22/23. Погинуо
измеёу 10-12.08.1916.
ЗОРИЋ, ТОДОР (1878). Војник. БХПР2; БХПР3. Рањен, 1917/11.

51 Постојало је укупно 12 БХ Етапних (позадинских, другог

позива) батаљона чији су састав чинили само Срби. ЕБ11 је
седиште било у Билећи.
166
ЈОВИЧИЋ, ВУЧЕН (1892). Војник (р). БХПР2; ПР78/12. Рањен.
1917/11.
ЈОВИЧИЋ, ЂУРАЂ (1885). Војник. БХПР2/6. Рањен, 1915/7.
ЈОВИЧИЋ, ЈОВАН (1894). Војник. БХПР2/2. Погинуо измеёу 13–
20. 11.1915.
ЈОВИЧИЋ, Јовице ЈОВАН (1895). Војник (р). БХПР2. Погинуо
11.11.1915.
ЈОВИЧИЋ, МИЛЕ (1891). Војник. БХПР2/2(р). Заробљен, 1915/3.
После јављено да се у јануару 1916. налази у месту Павловск,
губ. Вороњеж у Русији.
ЈОВИЧИЋ, МИЛЕ (1893). Каплар. БХПР2; БХПР5/6. Погинуо
измеёу 09-18.07.1917.
ЈОВИЧИЋ, СТЕВАН (1888). Војник. БХПР3/10. Рањен, 1916/11.
ЈОВИЧИЋ, ТРИВО (1892). Војник. ПЛБ20/3. Рањен, 1917/11.
КНЕЖЕВИЋ, СИМО (1890). Војник. БХПР2; БХПР3/5/1. Рањен,
1915/10.
КОРДИЋ, ЂУРО (1896). Војник. БХПР2/3. Рањен, 1916/1, 1917/5.
ЛАЗАРЕВИЋ, ПЕТАР (1887). Војник. БХПЛБ3. Рањен, 1914/11.
МАНДИЋ, ЛАЗО (1881). Војник. БХПР5/3/4. Погинуо 08-
10.01.1916.
ОЖЕГОВИЋ, ЂУРАЂ (1885). Војник. БХПЛБ2; БХПР1/6. Рањен,
1916/10.
ОЖЕГОВИЋ, РАДЕ (1892). Војник. БХПР2. Погинуо измеёу 18 -
23.12.1914.
ОЖЕГОВИЋ, РЕЉА (1897). Војник. ПР2/21. Рањен, 1917/1.
ПАВКОВИЋ, НИКОЛА (1891). Војник. БХПЛБ2; ПЛБ17/1. Рањен,
1916/6.
ПРИЦА, ДУШАН (1896). Војник. БХПР2/11. Рањен, 1916/8.
ПРИЦА, МАРКО (1872). Војник. БХПР4. Прем. 19. авг. 1918. од
маларије у војној болници у Сл. Броду. Сахрањен 21. 08. 1918.
на тамошњем војном гробљу. Испратио га парох Љубомир
Теодоровић.
РАДИЋ, ТОМО (1889). Војник. БХПР2. Заробљен, 1915/9. У Русији
је.
РАЂЕНОВИЋ, Јове ЂУРО (?). Добровољац.
РОКВИЋ, Николе БОГДАН (1892). Добровољац.

167
ПОДЗВИЗД
ДЕВИЋ, МИЛОВАН (1890). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/11. У
Чистопољу је код Казања у Русији.
ЗДЈЕЛАР, ИЛИЈА (1889). Војник. БХПР3/9. Рањен, 1917/5.
ЛУКИЋ, ЈОВО (1879). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/11. У
месту је Скобељев, губ. Фергана у Русији.
ЛУКИЋ, Петра ЛУКА (1889). Добровољац.
ПОЉЕ
БАНОВИЋ, МИЛЕ (1894). Војник. БХПР2/14. Рањен, 1916/8.
РАШТЕЛА
ПЕРИЋ, НИКОЛА (1897). Војник. ПР26/1. Рањен, 1916/9.
РУЈНИЦА
БАЊАЦ, РАДЕ (1889). Десетар. БХПР2/7. Рањен, 1915/5.
БАЊАЦ, Миле РАДЕ (1889). Десетар. БХПР2/2(р). Заробљен,
1916/2. У Ардатову је, губ. Симбирск у Русији.
БРКЉАЧ, ЛАЗО (1887). Војник (р). ПР16/13. Нестао 22.12.1916.
ГАЈИЋ, Миливоја БОГДАН (1897). Војник. БХПР2/1. Рањен,
1918/4.
ГАЈИЋ, ПЕТАР (1886). Војник (р). БХПР2/9. Рањен, 1915/7.
ГРБИЋ, ДУШАН (1879). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/12.
ГРБИЋ, ТОДОР (1881). Војник. БХПР2/7. Рањен, 1917/4.
ГРБИЋ, ТОДОР (1884). Војник. БХПЛБ2. Премештен у БХПЛБ1/5.
Рањен, 1917/2.
ЂУКИЋ, НИКОЛА (1883). Војник (р). БХПР2; БХПР1/15. Погинуо
20.12.1916.
ЖИГА, Стеве ЂУРО (1886). Добровољац.
ЖИГА, Стеве МАНОЈЛО (1883). Добровољац.
ИЛИЋ, МИЛОВАН (1882). Војник (р). БХПЛБ1. Рањен, 1914/12.
ИЛИЋ, Ваје МИТАР (?). Добровољац.
КОНЧАР, ЛУКА (1875). Војник. БХПЛБ1/РЧ. Рањен, 1915/9.
КОНЧАР, Саве МИЛОВАН (1875). Добровољац.
МЕДИЋ, Илије МИЛЕ (1894). Добровољац.
МЕДИЋ, Пере СТЕВО (1874). Добровољац.
МИЈАТОВИЋ, ИЛИЈА (1883). Војник (р). БХПР6/4. Нестао
30.03.1917.
МИЈАТОВИЋ, КОСТА (?). Каплар. БХПР2/9. Рањен, 1915/12.

168
МИЈАТОВИЋ, КОСТАДИН (1890). Десетар. БХПР2/14. Рањен,
1915/8.
МИЈАТОВИЋ, Ђуре ЛАЗО (1888). Добровољац.
ПОТКОЊАК, Новака ЛУКА (1884). Добровољац.
ПУЂА, Миле ЂУРО (1889). Добровољац.
ПУЂА, ИЛИЈА (1886). Војник. БХПР3/8. Заробљен, 1916/11. У
Русији је.
ПУЂА, ПЕТАР (1883). Војник. БХПЛБ2. Рањен, 1917/4.
РАДИЋ, ЂОРЂО (1890). Војник. ПР25/14. Рањен, 1915/1.
РАДИЋ, РАДЕ (1892). Разводник. БХПР2/5. Погинуо измеёу 12 –
16.11.1915.
РАДИЋ, Тодора ЂУРАЂ (1890). ПР25/МО. Рањен, 1918/2.
САВИЋ, Станише ПЕТАР (1877). Добровољац.
САВИЋ, Миле ТРИВО (1890). Добровољац.
СКУЛАР, Стојана АЛЕКСА (1894). Добровољац.
СКУЛАР, ДАВИД (1893). Војник (р). БХПР2. Заробљен, 1917/5. У
Саранску је, губ. Пенса у Русији.
СКУЛАР, ЂОРЂО (?). Војник. БХПР2/1. Рањен, 1915/6.
СКУЛАР, РАДЕ (1886). Војник. БХПР3/8. Заробљен, 1916/11. У
Русији је.
СКУЛАР, СТОЈАН (1892). Војник (р). БХПР2. Погинуо 02.12.1917.
ШКРБИЋ, Ђураёа НИКОЛА (1886). Војник. БХПР2/1(р). Заробљен.
1916/3. У Граиворону је код Курска у Русији.
ШКРБИЋ, Симе РАДЕ (1896). Добровољац.
СЕЛИШТЕ
КЕСИЋ, Петра РАДЕ (1892). Добровољац.
СПИШИЋИ
ОСТОЈИЋ, Стојана ИЛИЈА (1875). Војник. ПР22. Преминуо
17.11.1917.
СРПСКА ГАТА
ЗЕЦ, Николе ЛАЗО (1893). Добровољац.
ЗОРИЋ, Јове ЂУРО (1893). Добровољац.
ЗОРИЋ, Триве МИЛЕ (1884). Добровољац.
ГЛУВАЈИЋ, ДУШАН (1886). Војник. БХПР2; БХПР3. Погинуо
05.09.1917.
ГЛУВАЈИЋ, Миле ЈОВО (1882). Војник. БХПР2. Нестао 27.08.1915.
ГЛУВАЈИЋ, Миле ЈОВО (1887). Добровољац.

169
ГЛУВАЈИЋ, ЛУКА (1896). Војник. ПЛБ20/2. Рањен, 1917/11.
ЈАЗИЋ, СТЕВАН (?). Војник(р). БХПР4/2. Рањен, 1915/11.
ЈАКШИЋ, МИТАР (1886). Војник. БХПР3/9. Рањен, 1917/5.
ЈАКШИЋ, Марка МИХАИЛО (1893). Добровољац.
КОВАЧЕВИЋ, ТОДОР (?). Војник (р). ПЛБ7/2. Нестао измеёу 01-
30.11.1917.
КАРАНОВИЋ, МИЛЕ (1886). Десетар. БХПР2/5. Рањен, 1915/5.
КНЕЖЕВИЋ, Јове ПЕТАР (1895). Добровољац.
ПИЛИПОВИЋ, Миле МИЋО (1894). Добровољац.
РАДИШИЋ, РАДЕ (1895). Војник. ПР95/16. Рањен, 1916/10.
ЦИМЕША, РАДЕ (1878). Војник. БХПР3/4. Рањен, 1917/5.
СТИЈЕНА
БОСИЉЧИЋ, МАНОЈЛО (1882). Разводник. БХПР2/1. Рањен,
1915/8.
ВОЈВОДИЋ, Триве МИЛЕ (1891). Војник. БХПР2/7. Заробљен,
1916/3. У Симбирску је у Русији. 52
ВОЈВОДИЋ, СТОЈАН (1894). Војник. БХПР2/1. Рањен, 1915/5.
Заробљен, 1916/6. У Пензи је у Русији.
ГРАХОВАЦ, ДУШАН (1889). Војник. БХПР2/12. Рањен, 1915/5.
ИЛИЋ, ЛАЗО (1878). Војник. БХПЛБ8. Заробљен, 1917/4. У
логору је С. Мариа у Италији.
КОВАЧЕВИЋ, МИЛОШ (1894). Војник. БХПР2/3. Рањен, 1916/1.
ЛОВРИЋ, НИКОЛА (1876). Војник. БХПР2/4. Рањен, 1916/9.
РУЖЕВИЋ, ГАВРО (1892). Десетар. БХПР2/3. Рањен, 1916/1.
ТОДОРОВО
ЈОКИЋ, ГАШО (1891). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/11. У
Русији је.
ЈОКИЋ, ОБРАД (1890). Војник. БХПР2/11. Рањен, 1916/8.
Заробљен, 1916/8. У Ашхабаду је у Русији.
ТРЖАЦ
МИРКОВИЋ, ТОМО (1896). Војник (р). ПР61/7. Рањен, 1917/4.
ТРЖАЧКА РАШТЕЛА
ПЈЕВАЦ, Јована НИКОЛА (1891). Добровољац.
ТУРСКА ГАТА

52 Симбирску је 1924. године промењено име у Уљановск.

Налази се на 900 км југо-источно од Москве.
170
ЈАЗИЋ, Симе МИЛЕ (1882). Разводник. БХПР2/14. Заробљен,
1916/3. У Ашхбаду је у Русији.
ЈАЗИЋ, СТЕВАН (?). Војник. БХПР2. Рањен, 1915/11.
ЋОРАЛИЋИ
ЈЕРЕМИЋ, БОГДАН (1892). Војник. БХПР2. Заробљен, 1916/4. У
Пензи је у Русији.
ЈЕРЕМИЋ, РАДЕ (?). Разводник. БХПР2/10. Рањен, 1915/1.
КАРАН, ПЕТАР (1889). Војник. БХПР2/11. Рањен, 1915/12.
КАРАН, РАДЕ (1895). Артиљерац. ГАР3. Нестао 30.11.1917.
ПЕЈНОВИЋ, ГОЈКО (1894). Војник. БХПР2/7. Рањен, 1915/5.
ЦАЗИН
БАБИЋ, ВОЈО (1894). Војник. ПР97/штаб. Рањен, 1916/9.
БАЊАЦ, ДРАГАН (1895). Војник. ПР97/8. Погинуо 17.09.1917.
БИЈЕЛИЋ, СТАНКО (1884). Војник. БХПЛБ3. Рањен, 1914/11.
БЛЕСИЋ, МИЛЕ (1891). Војник. БХПР2/1. Болује од тифуса.
Преминуо 25. 03. 1915. у покретној болници 3/13 у Врднику.
Онде и сахрањен.
БОЖИЋ, РАДЕ (1890). Војник. ПР79/5. Погинуо 25.11.1917.
ВОЈНОВИЋ, ЛАЗО (1881). Војник. БХПР2; ПР76/3. Рањен, 1917/9.
ВИГЊЕВИЋ, НИКОЛА (1862). Радник. БХПР2/2РЧ. Преминуо 11.
03. 1917.
ГВОЗДЕНАЦ, ПАНТЕ (1893). Војник. БХПР1; БХПР2/3/19. Рањен,
1916/12.
ГАРАЧА, ЂОРЂО (1895). Војник. БХПР2/8. Рањен, 1915/6.
ГРМУША, ДМИТАР(1892). Војник. БХПР2. Рањен, 1916/7.
ГРУБОР, МИЛАДИН (1894). Војник. БХПР2/7. Рањен, 1915/8.
ГУБИЋ, ДРАГУТИН (1892). Војник. БХПР2/14. Рањен, 1915/9.
ДОТЛИЋ, ИЛИЈА (1894). Војник. МПР26/3. Болестан. Преминуо
22. 09. 1915. у резервној болници у Карловцу. Сахрањен на
војном гробљу, ред 14, бр. 21.
ЂЕДОВИЋ, МАРКО (1893). Војник. БХПР2/2. Рањен, 1915/9.
ЗЕЉКОВИЋ, Андрије ПЕРО (1881). Добровољац.
ЗМИЈАЊАЦ, МИЛОШ (1894). Војник. БХПР2/11. Рањен, 1916/8.
ЈАКОВЉЕВИЋ, ТРИВУН (1891). Војник. БХПР2/2. Погинуо измеёу
01–08. 09.1915.53

53 Уписано Јакобевић (?).

171
ЈАНКОВИЋ, МИЛАН (1893). Војник. БХПР2/6. Заробљен, 1915/8.
ЈУРИЋ, ЂУРО (1893). Војник. БХПР2/13. Погинуо 12-16.11.1915.
КАРАНОВИЋ, ПЕТАР (?). Војник. БХПЛБ3. Заробљен, 1915/7. У
резервној војној болници је бр. 7 у Крагујевцу.
КЉАЈИЋ, ОБРАД (1889). Војник. БХПР3/11. Рањен, 1917/5.
КОСАНОВИЋ, САВА (1893). Војник. БХПЛБ3. Рањен, 1916/12.
ЛИЧИНА, МАНОЈЛО (1894). Каплар. ПР79/14. Болестан, 1915/5. У
резервној је болници у Унгвару (данас Ужгород у Украјини).
МАРЕШ, ЂОРЂО (1888). БХПР2. Болестан, 1915/4. У резервној је
болници бр. 1 у Либенау код Граца.
МАРИЋ, МИЛЕ (1884). Водник. БХПЛБ3. Рањен, 1915/3.
МУДРИНИЋ, СТЕВО (1885). Десетар. БХПР2/16. Рањен, 1915/7.
НОВАКОВИЋ, Симе МИЛЕ (1898). Војник. БХПР2. Рањен, 1916/12.
ОСТОЈИЋ, Стојана ИЛИЈА (1875). Војник (р). БХПР2/РЧ. Погинуо
17.11.1917.
ПЕРИЋ, НИКОЛА (1897). Војник. БХПР2. Рањен, 1916/10.
ПИЈЕВИЋ, ШЋЕПО (1890). Војник. БХПР2/16. Рањен, 1916/8.
ПЈЕВАЦ, Јована МИЛАН (1886). Добровољац.
ПРОПАДАЛО, МАРКО (1890). Воёа патроле. БХПЛБ4. Погинуо
20.10 - 03.11.1914.
ПРОШИЋ, МИШКО (1884). Војник. БХПР3/1. Погинуо 20.07.1918.
РОДИЋ, ВИД (1890). Војник. БХПР2. Премештен у БХПР3/5/1.
Рањен, 1915/11.
СТАНИШИЋ, ЛАЗО (1888). Војник. БХПЛБ6. Преминуо 13.02.1918.
СТИЈЕЉА, СТЕВАН (1891). Војник. ПР45/6 (р). Рањен у раме,
1914/12. У болници је у Вршцу.
ЧАВИЋ, НИКОЛА (1879). Војник. БХПР3/5/4. Рањен, 1915/11.
ЦРВАРЕВАЦ
ЖИВКОВИЋ, Миле ИЛИЈА (1896). Добровољац.
ЦРНАЈА
БОЖИЋ, Петра МИЛЕ (1894). Добровољац.
ЧАМОВ ДО
ВУКОВИЋ, Крсте МИТАР (1891). Добровољац.
ШИЉКОВАЧА
БЈЕЛИЋ, Миле ПЕРО (1889). Добровољац.
БУБАЛО, СТОЈАН (1878). Разводник. БХПР2. Прем. 01. 11. 1918.
„од упале плућа према узглавној цједуљи“, у резер. болници у

172
Сл. Броду. Сахрањен 03. 11. 1918. на војном гробљу у С. Броду.

6. ОСТАЛО
ЗАХВАЛНИЦА
Проф. Јарославу Микловицу (Ст. Пазова) и проф. Бранку В.
Врањешевићу (Н. Сад) најлепше се захваљујем на уступљеној
бројној литератури и документима.

ПРЕНУМЕРАНТИ
Бачки Маглић: Јанко Студен. Београд: Горан Гак, Драган
Васиљевић, Миодраг Петровић, Војислав Јовановић, Александар
Миљковић, Јован Бундало. Бешка: Зоран Стојчић; В. Кладуша:
Миле Репац; Војка: Ружица Рагастовац за децу Драгану, Ивану и
Николу; Врбас: Михаило Качавенда; Врнограч: Миле Бероња;
Крупа: Предраг Зорић; Кула: Стево и Виолета Ковачевић;
Ловћенац: Драган и Вера Гак; Никола и Јелена Пурић за кћи
Милицу; Матавази: Лука и Драгица Родић; Мол: Милан и Весна
Попов. Нови Сад: Милан Врањеш; Перна: Марко Скенџић;
Пишталине: Јован и Стана Бабић; Поткалиње: Никола Мајкић;
Пученик: Илија Ступар; Радић: Ненад Ковачевић; Рујишка: Стево
Ћулибрк; Суваја: Јово Штрбац; Темерин: Мирко Медић; Хашани:
Раде и Јелена Вукомановић; Цазин: Драган Бањац.

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА
Електронски извори:
Аустријски ратни архив у Бечу:
http://www.austria.gv.at/site/5001/default.aspx
Аустријски државни архив:
http://www.oesta.gv.at
Дневник Ђуре Радаковића
(http://1914-1918.com.hr/wp-
content/uploads/Tekst%201.%20svjetski%20rat%203.html)
Гробље у Лебрингу:
http://www.denkmalprojekt.org/2009/lebring_kgs_wk1_teil1_stmk_o
e.htm

173
Гробље у Цитадели:
Етапни батаљони БХ:
http://www.austrianphilately.com/dixnut/dn6g3.htm
http://www.vets.cz/vpm/mista/obec/4373-cittadella/
https://de.wikipedia.org/wiki/Bosnisch-
hercegovinische_Infanterie#/media/File:Bosniaks_in_Italy_1
Гробља у Пољској:
http://www.polegli.forgen.pl/index.php?lng=ru
Меёународни Црвени крст (картотека заробљеника):
http://grandeguerre.icrc.org/en/File/Search
О логору Елабуга:
http://history.milportal.ru/2016/01/elabuga-v-sudbe-avstrijcev/
Руски спискови заробљеника:
http://beket.com.ua/baza_znanij/spiski_voennoplennyx_pervoj_miro
voj_vojny/
Руски лист Алтајски живот:
http://akunb.altlib.ru/kollekczii-elektronnoj-bibilotekt/zhizn-
altaya/gazeta-qzhizn-altayaq-1916-g/
Старе хрватске новине:
http://dnc.nsk.hr/Newspapers/Default.aspx
Штампани извори:
Алла И. Георгилѐва: Военнопленные Первой мировой войны на
территории Сибири. Красноярск, 2006.
Александр М. Захаров: Создание сербскогодобровольского полка
имени майора Благотича в России в 1918. г. Грамота, 2012, Н. 8.
Алексей А. Брусилов: Мои воспоминания. Минск, 2005.
Анатолий Н. Талапин: Военнопленные Первой мировой войны на
территории Западной Сибири : Июль 1914 - май 1918 гг. Омск,
2005.
Андре Бар: БиХ. Аустријска управа од 1878. до 1903. Београд,
1906.
Berislav Gavranović: BiH u doba austro-ugarske okupacije 1878.
Sarajevo, 1983.
Бранко В. Врањешевић: Српска села на Сувој меёи. Н. Сад, 2004.
Владимир Ћоровић: Црна књига. Патње Срба Босне и
Херцеговине за време Светског рата 1914-1918. Београд-
Сарајево, 1920.

174
Войны, умершие в Рязанские лазаретах и погребенные на
Рязанских кладбищах в 1914-18 гг. Рязан, 2002.
Vjekoslav Klaić: Podaci o zemljopisu i povijesti BiH. Zagreb, 1878.
Владислав Пандуровић: Српска писма из Светског рата 1914-
1918. Осек, 1923.
Werner Schachinger: Die Bosniaken kommen. Stocker, 1989.
Vojna enciklopedija, knj. 1, Beograd 1970.
Вооруженные силы Австро-Венгрии, I, S. Petersburg 1913.
Гојко Јокић: Грмеч – Корчаница, Сански Мост, Јасеница, Б.
Крупа. С. Мост, 1983.
Des Kaisers Bosniaken (grupa autora). Wien, 2008.
Enver Imamović: Porijeklo i pripadnost stanovništva BiH. Sarajevo,
1998.
Zijad Šehić: U smrt za cara i domovinu. Bosanci i Hercegovci u vojnoj
organizaciji Habsburške monarhije 1878-1918. Sarajevo, 2005.
Илија Петровић: Српски добровољци из Херцеговине и Босне
1912-1918. Н. Сад, 2010.
Јован Јакшић: Хашани и Хашанци. Београд, 1991.
Jozef Holeček: BiH za vreme okupacije. Beograd, 1902.
Југословенски добровољци 1914-1918. Приредио Никола
Поповић. Београд, 1980.
Југословенски народи пред Први светски рат. Зборник радова.
Београд, 1986.
Luiđi Ferninado Marselji: Bosna, Hrvatska, Hercegovina. Prir.
Hamdija Hajdarhodžić. Zagreb, 1996.
Марко Врањешевић: Љубав. Београд, 1962.
Милан Ждрале: Пећиград, Цазин. Цазин, 1986.
Милан Шћекић: Аустро-угарски заробљеници у Црној Гори
(1914-1915). Матица, бр. 63. 2015.
Н. В. Греков: Германские и австрийские пленные в Сибири
(1914–1917). Омск, 1996
Pero Blašković: Sa Bošnjacima u Svjetskom ratu. Beograd, 1939.
Петар Јовић – Никола Б. Поповић: Добровољци 1912-1918.
Београд, 1989.
Петар Н. Гаковић: Прилози за историографију БиХ. Сарајево,
1933.
Radovan Lopašić: Bihać i Bihaćka krajina. Zagreb, 1890.

175
Рязанская книга памяти Великой войны 1914-1918. Том I. Рязан,
2002.
Ратко Парежанин: Гаврило Принцип у Београду. Београд, 2014.
Список населенных мест Симбирской губернии. [1913] / изд.
Симбирского губ. стат. ком. - Симбирск : Типо-литогр. губ.
правления, 1913.
Список госпиталей, состоящих на учете Всероссийского земского
союза : (на 1-ое июня 1915 года) / Всероссийский земский союз
помощи больным и раненым воинам. Отдел эвакуации. - 2-е изд.
- М., 1915
Стеван Симић: БиХ – опис земље и народа. Цариград, 1909.
Tolminsko mostišče II.(Grupa autora.) Tolmin, 2005.
Fuad Slipičević: BiH od Berlinskog kongresa do kraja Prvog svjetskog
rata. Zagreb, 1954.
Hamdija Kapidžić: BiH pod austro-ugarskom upravom. Sarajevo,
1968.
Hans Fritz: Bosniak. Prev. Zijad Šehić. Sarajevo, 2007.
Hasan Kikić: Neznana Bosna. Ljubljana, 1973.

БЕЛЕШКА О АУТОРУ
Предраг Пузић (Оџаци, Србија, 1965. Родитељи завичајем из
Глинице)
Објављене књиге:
Ломача за Сенса, Каирос, Сремски Карловци, 2003.
Песме за Сару, ауторско издање, Н. Сад, 2015.
Небеских висина златни крст – Црква Светих Архангела Михаила
и Гаврила у Брестачу (1566-2016), Народна библиотека,
Пећинци, 2015.
Понос и светлост – 250 година школе у Брестачу (1766-2016).
Народна библиотека, Пећинци, 2016.
Приреёене књиге:
Светислав Стефановић: „Бунтовне песме“, Артас, Нови Сад,
2005.
Светислав Стефановић: „Старим или новим путевима – Одабрани
политички списи 1899-1943“, Копно, Нови Сад, 2006.
Добитник је награде Задужбине Милош Црњански за
публицистику (2003). Живи у Н. Саду.

176
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад

94(497.11)"1914/1918"

ПУЗИЋ, Предраг, 1965-

Трагом очева : Срби из бихаћког, крупског и цазинског
среза као аустро-угарски војници и добровољци у српској војсци
1914-1918 / Предраг Пузић. - Пећинци : Народна библиотека,
2017 (Нови Сад : Тополино). - 176 стр. : илустр. ; 21 cm

Тираж 100. - Белешка о аутору: стр. 178. - Библиографија.

ISBN 978-86-85507-03-8

a) Први светски рат 1914-1918 - Српски војници

COBISS.SR-ID 311891975

177
178