Električna sila (Kulonova sila)

Stari Grci su primetili da se ćilibar protrljan vunom naelektriše i privlači sitna tela.
Kasnije je uočeno da se i drugi materjali mogu naelektrisati trenjem.
Naelektrisane plastične šipke se
međusobno odbijaju dok se
plastika i staklo privlače. Ovo
govori da imamo dve vrste
naelektrisanja:
( + ) plus i ( - ) minus.
Kako će se naelektrisati telo
zavisi od kombinacije materjala koji se trljaju:
Trenjem plastike (gume) o vunu (kosu): plastika – a vuna + .
Trenjem staklene šipke o svilu: staklo + a svila –.
Kod naelektrisavanja tela naelektrisanja prelaze sa jednog tela na drugo.

Osobine električne sile:

1. Električna sila se javlja između dva
naelektrisana tela.
2. Istoimena naelektrisanja se odbijaju a
raznoimena privlače
3. Električna sila je veća ako su tela naelektrisana
više a rastojanje između njih manje
4. Električnu silu na daljinu prenosi električno
polje.
Kulonov zakon: Intenzitet električne sile q1 ∙ q 2
između dva tačkasta naelektrisanja, srazmeran F c =k 2
r
je njihovim količinama naelektrisanja, a
obrnuto srazmeran kvadratu rastojanja.
 2
9 Nm
Gde jek Kulonova konstanta čija je vrednost u vakumu k =9 ∙10
C
2

Primer: Odredi Kulonovu silu između dva tela količina naelektrisanja q 1=20 μC i
q 2=−100 η C na rastojanju od r =2 mm .

−6
q 1=20 μC=20∙ 10 C
−9
q 2=−100 η C=−100 ∙10 C
−3
r =2 mm=2 ∙10 m
2
9 Nm
k =9 ∙10
C2

q1 ∙ q 2
F c =k 2
r
2 −6 −9
N m 20∙ 10 C ∙(−100 ∙ 10 C)
9
F c =9 ∙10 2
∙ −3 2
C (2∙ 10 m)

−9∙ 20 ∙ 100∙ 109 ∙10−6 ∙ 10−9 ∙ N m2 ∙C 2

F c= 2 2 2 2
2 ∙(10¿¿−3) ∙ C m ¿
−6
−1800 ∙ 10
F c= N
4 ∙10−6

F c =−450 N (minus znači da je sila privlačna)