GRAFIČKI DIZAJN

Predavanje br. 1
Doc. mr Uroš Nedeljković

10/18/2013
DIZAJN (OBLIKOVANJE)
( )

ƒ Činjenica je da nas određeni međusobni odnosi različitih

detalja neke celine mogu psihički pokrenuti i uzbuditi.
ƒ Takođe je činjenica da čovek emotivno reaguje pri svakom
novom vizuelnom kontaktu sa svojom okolinom.
okolinom
ƒ Prihvatamo i da ima istine u tome da je u našoj podsvesnoj
potrebi da stalno uređujemo stvari intervenišući u prostoru.
ƒ Budući da taj vizuelni neuređeni prostor čovek svojom
svesnom intervencijom pretvara u uređenu harmoničnu
celinu dakle oblikuje ga,
celinu, ga upitanju je intervencija podvedena
pod opšti pojam oblikovanje ili dizajn.
DIZAJN (OBLIKOVANJE)
( )

ƒ Zavisno od karaktera pprostora kojij

se oblikuje, postoje arhitektonsko, Santiago Calatrava
urbanističko, likovno, industrijsko i
grafičko oblikovanje — grafički
dizajn

Studio BIG

Marian Bantjes Glen Brown Luigi Colani

GRAFIČKI DIZAJN

ƒ Grafički dizajn je delatnost koja ima za cilj da putem likovno‐

grafičkog izražavanja uz odgovarajuća sredstva i u
odgovarjućem kontekstu ostvari kvalitet savremene vizuelne
komunikacije.
ƒ Vizuelnu komunikaciju predstavlja svako prenošenje
informacija (od strane emitenta ka recipijentu) pomoću
vizuelnih
l h znakova,
k simbola,
b l tekstova,
k ilustracija
l i slika,
lk d dakle
kl
svako prenošenje poruka putem sredstava ili medija
p p g
propagande.
ƒ Oblikovanje (dizajniranje) informacija i poruka treba da bude
takvo da njihovo prenošenje bude što tačnije, razgovetnije,
j ij i jednostavnije
jasnije j d t ij za brzo b i efikasno
fik primanje.
i j
ZAŠTO SE ŠALJU PORUKE?

• Oduvek je postojala i postojaće potreba da se razna

saopštenja ili poruke prenose u cilju da se ljudi obaveste i
pridobiju za njihov sadržaj.

• Sam sadržaj saopštenja ili poruke otkriće nam domen iza

kojeg se one emituju.
ƒ Ako prenosimo ideje za koje želimo da pridobijemo što više
i t išlj ik – govorimo
istomišljenika i o propagandi.
di
Prenoseći idejna saopštenja ostvarujemo propagandu.
ƒ Ako nudimo (oglašavamo) robu ili uslugu pola polazeći
eći
prvenstveno od svog ličnog i ugroženog interesa odnosno
kada roba ili usluga na tržištu ne prolazi sama od sebe – onda
govorimo o reklami
ƒ Ako pratimo potrebe kupaca ili potrošača, odnosno korisnika
usluga, za koje organizujemo planiranu proizvodnju,
odnosno uslugu, na šta takođe planiranim porukama
skrećemo pažnju, ističući prednosti robe ili usluge sa stvarnim
ljudskim interesima; govorimo o ekonomskom publicitetu
ƒ Ako želimo svojim informacijama da pridobijemo javnost, da
sa simpatijama ocenjuje delatnost preduzeća ili ustanove,
borimo se za povoljno javno mnjenje (public relations)
1) Propaganda 2) Reklama 4) Javno mnjenje (PR)

3) Ekonomski publicitet
Postoje, dakle, četiri
osnovna razloga zbog kojih
se organizovano emituju
poruke u javnost:
NOSIOCI PROPAGANDE I PUBLICITETA

ƒ Nosioci ekonomske propagande i publiciteta su elementi koji

predstavljaju transmisiju saopštavanja i prenošenja određenih
ekonomsko‐propagandnih poruka.

ƒ Prema tome šta ti elementi znače u opštoj konstelaciji

ekonomsko‐propagandnog delovanja, delimo ih na:

• Propagandne konstante

• Posrednike (medije) ekonomske propagande

• Sredstva ekonomske propaganda

NOSIOCI PROPAGANDE I PUBLICITETA

1. PROPAGANDNE KONSTANTE
naziv (ime) preduzeća —logotip, zaštitni znak, ime
proizvoda— logotip brenda, kućna boja, proparandni stil

2. POSREDNICI (MEDIJI) EKONOMSKE PROPAGANDE

novine, časopisi, revije, radio, televizija, internet, razglas,
izložbe modne revije,
izložbe, revije izlog,
izlog sajmovi,
sajmovi propaganda putem
pošte

3. SREDSTVA EKONOMSKE PROPAGANDE

Ova se grupa deli na nekoliko podgrupa i svaka od njih ima
nekoliko posebnih jedinica:
SREDSTVA EKONOMSKE PROPAGANDE

ƒ Oglas, reportaža
ƒ Prodajno‐propagandna sredstva:
• poslovno pismo i memorandum, koverat, garantno pismo, cenovnik,
ostala propagandno‐prodajna sredstva

ƒ Direktna propagandna sredstva:

• propagandno pismo, letak, prospekt, katalog, brošure, revije

ƒ Reprezentativna (prigodna) propagandna sredstva:

• pozivnice,
p programi,
p g čestitke, kalendari, p
propagandni
p g p
predmeti
(pokloni)
ƒ Spoljna propagandna sredstva:
• ogledni
l d i karton,
k t plakat,
l k t propagandned table,
t bl neonska
k i fluorescentna
fl t
svetla, ostala svetleća tela i prenosna propagandna sredstva

ƒ Projekciona propagandna sredstva:

• Slajd prezentacija, film

ƒ Akustična propagandna sredstva:

• propagandna pesma, radio igrokaz, propagandni filmski inserti,
propagandni govor, predavanja i diskusije

ƒ Ostala propagandna sredstva:

• komercijanna fotografija, nagradni konkursi i nagrade, albumi,
besplatni uzorci,
uzorci pregradni kartoni,
kartoni ulošci,
ulošci ambalaža i pakovanje
• Svako sredstvo ekonomske propagande, koje je obuhvaćeno
područjem
d čj grafičkog
fičk dizajna,
di j predstavlja
d t lj svojevrsnu
j poruku
k
propagandnog sadržaja, jer je u pitanju vizuelna komunikacija
i obaveštavanje pojedinaca ili određene društvene sredine o
svojstvima proizvoda ili usluga.

• Cilj svakog
k sredstva
d ekonomske
k k propagande d u odnosu
d na
zahteve tržišta i grafičkog dizajna jeste da se, kroz harmoniju
grafičkog i likovnog izraza i samog sadržaja poruke, odnosno
grafičkog rešenja, izazove pažnja, interes i određena akcija,
da primalac poruke shvati njen smisao i postupi onako kako
to žele emitenti poruke.
poruke
• Da bi se takav cilj postigao i oblikovalo kvalitetno sredstvo
ekonomske
k k propagande,d neophodno
h d je j da
d se prethodno
th d
precizno definišu svi zahtevi.

• To se može obezbediti kroz marketing‐istraživanja.

• Njihova suština je da treba da predstavljaju široki fond

informacija kao osnov za kreaciju grafičkog dizajna. U tome
treba tražiti uzajamnu vezu i prožimanje marketinga i
grafičkog dizajna.
RAZVOJNE FAZE GRAFIČKOG DIZAJNA

forma–sadržaja—kontekstu se može vidjeti kroz tri razvojne faze

ƒ Prva faza datira iz perioda ranog modernizma iz doba kada se
putem vizualnih sintaksi tražio potencijal univerzalnosti.

ƒ Druga faza dogodila se tokom 60‐ih i imala je fokus “na

smisaoni potencijal dizajna, na njegovu simboličku vrednost,
njegove semantičke dimenzije i narativni potencijal.“

ƒ TTreća
ć faza,
f i
između
đ ostalog,
t l istražuje
i t ž j delotvornosti
d l t ti –
efektivnost dizajna “Njegov retorički potencijal i sposobnost
da omogući socijalnu interakciju”
SAVREMENI DIZAJN DISKURS I KONTEKST

ƒ Savremeni diskurs grafičkog dizajna ne istražuje toliko formu

koliko praktične mogućnosti.
ƒ Elemenat kontekstualnosti u savremenom shvatanju grafičkog
dizajna uključuje elemente iz disciplina geografije,
dizajna, geografije ekologije,
ekologije
sociologije, politike, primenjene psihologije, marketinga itd.
ƒ Od velikog je značaja da se u edukaciju grafičkog dizajnera
uključe relevantni aspekti iz različitih disciplina .
ƒ Krajnji cilj za budućeg dizajnera je da implementira
prikupljeno znanje iz navedenih disciplina na način koji će
obezbediti efikasnu komunikaciju putem poruke uz korišćenje
adekvatnih simbola i sadržaja i smeštanjem istih u
odgovarajući kontekst najpristupačniji za primaoca poruke.
ƒ Pravilna upotreba simbola kroz formu, sadržinu i kontekst
predstavlja
d t lj veoma moćan ć koncept
k t kkojim
ji se pravilno
il služe
l ž
profesionalci sa bogatim teorijskim i praktičnim znanjem.

ƒ Ako želimo da naš grafički lejaut bude nešto više od prosto

lepe slike, simboli se moraj pažljivo koristiti i sa ciljem da u
d
datom kkontekstu
k d doprinose
i razvoju
j vizuelne
i l kkulture.l

ƒ Uočavanjem i razvijanjem veza između grafičkog dizajna i

šireg konteksta humanističkih—društvenih nauka, studenti
imaju priliku da iskuse stvaran potencijal polja delovanja.
GRAFIČKI DIZAJN KAO PROFESIJA

U ovom pozivu postoji mnogo jedinstvenih i uzbudljivih izazova.

Neki od ovih izazova su:
• mogućnost rada na najrazličitijim projektima,
• šansa
š d dizajner
da di j pomoćuć provokativnog
k ti di j koji
dizajna, k ji
ostvaruje vezu sa ciljnom publikom, doprinese razvoju
kompanija klijenata kao i
• da kreativno utiče na to kako ljudi doživljavaju svet oko
sebe.
“The life of a designer is a life of fight. Fight against the ugliness. Just like a
doctor fights against disease. For us, the visual disease is what we have
around,, and what we tryy to do is cure it somehow with design” g
– Massimo Vignelli in the film Helvetica
ƒ Izdvojićemo tri crte ličnosti koje grafički dizajner treba da
poseduje
d j ili razvije:
ij strast,
t t istrajnost
i t j t i profesionalizam.
f i li
• Strast ili drugim rečima: volite to što radite.
• Grafički dizajner treba da istraje u nastojanju da rado na
manjim i trivijalnim projektima postepeno gradi svoj posao.
• Najvažnija karakteristika je profesionalizam, koji se oslikava u
načinu na koji komunicirate sa klijentima, kako se ophodite
prema njima i kako reagujete na njihovu kritiku.
Dizajn je poziv koji počiva na odnosu baziranom na
poverenju, poštovanju, etičkom ponašanju i integritetu.
ƒ Grafički dizajn nije likovna umetnost. Dizajneri ponekad
k i t ista
koriste i t sredstva
d t kaok i slikar,
lik vajar
j ili fotograf
f t f prii
oblikovanju svojih radova.
ƒ I likovna umetnost i dizajn
di ajn podra
podrazumevaju
umevaju kreativne
procese; međutim, svrha svakog od njih je potpuno različita.
ƒ Likovna umetnost je obično svrsishodna, lično motivisana i
i ž j Likovni
izražajna. Lik i umetnik
ik iistražuje
ž j društvena
d š pitanja,
i j iznosi
i i
stav i svojoj publici predstavlja slike sveta koji ih okružuje.
ƒ S druge strane, grafički dizajn je zanimanje koje
podrazumeva oblikovanje sredstava za vizuelno
komuniciranje, za klijenta koji ima specifične potrebe.
ƒ Dok je likovna umetnost čisto
č subjektivna i otvorena za lično
č
tumačenje, dizajn mora da bude potpuno objektivan, sa
jjasno definisanom svrhom,, ciljevima
j i rezultatima kojij se
mogu proceniti.
• Vizuelna komunikacija podrazumeva kombinaciju jezika i
slike
lik u porukama
k kkoje
j su estetski
t t ki zadovoljavajuće,
d lj j ć ostvaruju
t j
vezu sa publikom na intelektualnim i emotivnim nivoima i
obezbeđuju joj relevantne informacije.
„Dobro odrađen grafički dizajn definiše, informiše, uči, tumači, i
ubeđuje posmatrače da nešto urade. Važno je da pošiljalac i
primalac poruke komuniciraju istim vizuelnim jezikom—zbog
jezikom zbog
toga se dizajner javlja u ulozi tumača i prevodioca poruke. “
SISTEM BODOVANJA — KARTON
KRITERIJUM OCENJIVANJA
ƒ Profesionalnost
• Predanost
Predanost, trud
trud, posvećenost da se projekat precizno interpretira
• Proces, strategija i komunikacija
• Uvažavanje želja klijenta
ƒ Koncept
• Originalnost i inovativnost
• Razumevanjej konceptap
• Primalac poruke
• Estetika
• Tehnika
T h ik
• Umešnost detaljisanja
• Medijum
• Prezentacija
5 6 7 8 9 10 ƒ Profesionalnost
5 6 7 8 9 10
• Predanost
Predanost, trud,
trud posvećenost
• Proces, strategija i komunikacija
5 6 7 8 9 10
• Uvažavanje želja klijenta

5 6 7 8 9 10
ƒ Koncept
• Originalnost i inovativnost
5 6 7 8 9 10
• Razumevanje koncepta
5 6 7 8 9 10
• Primalac poruke
5 6 7 8 9 10 • Estetika
ƒ Tehnika
5 6 7 8 9 10
• Umešnost detaljisanja
5 6 7 8 9 10 • Medijum
ed ju
5 6 7 8 9 10 • Prezentacija
Komunikacija
j na kursu

ƒ Brifovi, koji će definisati ciljeve i zahteve, će biti dostavljani na

početku projekta. Ipak, za vaše projekte od vas će se tražiti
dorada brifa, u smislu dopunjavanja informacija, i naravno
opis toka rada i razvijanja ideja.
ƒ Ispiti i projekti ne mogu biti odloženi ili pomereni u skladu
sa tokom projekta.
Politika prisustva
p

• Od studenta se očekuje da dolaze na predavanja i vežbe.

• Ako student nije prisutan u toku nastave, biće mu ubeležen
izostanak. Velik broj izostanaka ili kašnjenja mogu negativno
uticati na konačnu ocenu.
ocenu
• Studentu su dozvoljena dva izostanka sa vežbi u toku
semestra. Za svaki izostanak student je dužan da već u
sledećem terminu vežbi na kojima će prisustvovati dostavi
opravdanje o izostanku.
• Svaki neopravdani izostanak povlači oduzimanje 2 boda od
ukupnog broja bodova ostvarenih na vežbama.