- Пето певање Пакла -

Пето певање Pakla Dantea Aligijerija посвећено је другом кругу пакла u kome je
sudija strasni Minos, један од судија подземног света. Dante je Миносa napravio
polucovekom i poludemonom koji Шаље duse gresnika u odredjeni deo pakla тако што савија
реп неколико пута. Vergilije i Dante prekidaju Minosov posao na sudu i Minos nerado pušta
Dantea u mesto gde ne svelte dani, gdje se nalaze duše razvratnika koje vecno nosi paklena oluja.

Razvratnici се три пута пореде са

птицама. Птице су и узимане као
алегорије похоте(pohlepe). Пореде се 1. са
чворцима, са ждраловима и пре него што
уведе Франческу и Паола, 3. са
голубовима). У поређењу са чворцима
могу се видети страсти које су
надвладале разум, које су преузеле
контролу над човеком и сада је он под
њиховим утицаје. Крила cvoraka
представљају страст која их носи, као
што носи rayvratnike. Поређење са
ждраловима треба да уведе посебну
групу у оквиру похотника – оне који су
због љубави доживели насилну смрт. U
jatu grešnih duša nalaze se ljubavnici iz
davne proslosti: Semiramidu, Didonu,
Kleopatru , Jelenu (koja, s vatrom u telu,
toliko zla dozva), Ahila, Parisa i Tristana i
od sazaljenja nad njima Dante zamalo pada
u nesvest. Tada ugleda dvoje mladih koji su
издвојени у односу на остале љубавнике
по томе што долазе заједно, у загрљају.
Постоје Парис и Хелена, али они су
раздвојени, тако да Паола и Франческу
чини јединственим то што су заједно.
Љубав, која их је одвела у смрт и казну,
траје вечно. То је и aluzija да права љубав
траје вечно. Сада Данте уводи поређење
са голубовима, не као Афродитиним
птицама, већ као алегоријом љубазности,
нежности. Они примећују да их Данте
посматра, крећу ка њему и почиње

Semiramida – vavilonska kraljica. Pričalo se da je živela u nedopuštenoj ljubavi sa sinom i da je takav odnos
dozvolila zakonom /dala da se taj postupak sankcioniše zakonom (?).

Didona – legendarna kartaginska kraljica, ćerka tirskog kralja Bela. Novi kralj Tira je ubio Didoninog muža i hteo
da se domogne njegovog bogatstva, a ona je, sa blagom i nekoliko pristalica, pobegla u Libiju. Tamo je podigla
Kartaginu. Po Eneidi, Eneja je, tokom svojih lutanja, vođen Venerom, naišao na Didonin dvor, gde pripoveda svoje
pustolovine, a kraljica se, po boginjinoj volji, u njega zaljubljuje, zaboravivši da se pokojnom mužu zaklela na
vernost. Jupiter šalje Merkura Eneji sa naređenjem da nastavi put ka Italiji. Pobožni i svoje misije vazda svesni
Eneja ovo posluša, a napuštena Didona nagoveštava kartaginsku osvetu Enejinim potomcima i na lomači se probada
njegovim mačem.

Kleopatra – egipatska kraljica. Bila je ljubavnica Cezarova i Antonijeva. Kada ju je Oktavijan zarobio, pustila je
da je ujede otrovna zmija – nije htela da je Oktavijan živu odvede u Rim kao zarobljenicu.
Франческин говор. Они су били Дантеови
савременици, који су ушли у
недозвољену везу и Франческин муж их
је убио. Франческа се обраћа Дантеу на
племенит начин, уз речи Оh, blaga duso i
мили створе (88). Чак и у ситуацији у
којој су они проклети због своје страсти,
будући да се Данте према њима показао
племенит, показавши саосећање, она
жели да му на љубазност узврати
љубазношћу. То даје слику Франческе.
Иако она каже да би они молили за његов
мир, она зна да је то немогуће, јер их Бог
неће чути, тако да је то само пример
племенитог понашања. Потом Франческа
открива ко је и одакле је, па видимо да је
то још један пример типичног Дантеовог
поступка да се она не именује од самог
почетка, већ тек касније. Паолово име се
уопште не помиње, само се каже да је она
Франческа из Равене. Потом Франческа
почиње да открива свој свет кроз
фантастичне три строфе, од којих свака
почиње речју «љубав». То је пример
анафоре.
У првој строфи Франческа говори о
Паолу, а у другој о себи, a u trecoj strofi
kazuje da ih je ljubav dovela u smrt.
Све што Франческа говори је нежно i дирљиво i oна говори као veoma образована жена,
Данте на све ту заћути, не може да дође до речи, па Вергилије мора да га прене из мисли i
Dante Francesku direktno pita kako su im se splele ruke zbog cega su zavrsili u paklu? Tада
долази до откривања приче. Franceska i Paolo читају роман о Ланселоту, koga je ljubav
mucila i oni се пољубе када читају епизоду у роману у којој Ланселот треба да пољуби
Ђиневру
Певање се завршава тиме што док Франческа прича, Паоло лије suze, a Dante od bola i
patnje zbog saosecanja dozivljava nesto што је попут неке врсте смрти i pada od bola.