UNIVERZITET U NIŠU

ELEKTRONSKI
FAKULTET

Biznis plan
Komercijalna prodaja toplotnih pumpi
Studijski modul: Automatsko upravljanje

Mentor: Miroslav Milovanović Student: Nenad Božidarević 1318

Stefan Marinkovac 1453

Niš, 2023. god.

 SADRŽAJ:

Uvod
Tipovi toplotnih pumpi sa različitim faktorima uštede
Toplotne pumpe iz ekonomskog aspekta
Rat u Ukrajini povećava energetske troškove
Ključni element energetskog zaokreta
Toplotne pumpe kratkoročno nisu rešenje
Poslovanje na tržištu
Cena u zavisnosti od srca Sistema(kompresora)
Potencijalni kupci
LITERATURA

2
Komercijalna prodaja toplotnih pumpi
Uvod
Toplotna pumpa je jedan od savremenih uređaja gde je na osnovu osnovnim
principima mehanike, dinamike, termodinamike i elektronike modeliran uredjaj
koji učestvuje u štednji električne energije bez ikakvih drugih štetnih dejstava.

Suština ovih uređaja jeste grejanje ili hladjenje prostora,materijala i fluida na

principu razmene.

U ovom radu pored ekonomske efikasnosti biće opisan specifičan princip rada
uredjaja sa veoma visokim foktorom uštede.

Slika 1. Izgled toplotne pumpe

3
Tipovi toplotnih pumpi sa različitim faktorima
uštede

Postoje tri različita tipa toplotnih pumpi.

1).Toplotna pumpa voda – voda

2). Toplotna pumpa zemlja – voda
3). Toplotna pumpa vazduh – voda

Za svaki od ovih tipova korakteristike prenosa toplote se manjaju u

zavisnosti od apsorbera toplpte.

Vazduh-vazduh toplotne pumpe: Ova vrsta toplotne pumpe koristi spoljni

vazduh kao izvor toplote i izlaz ove toplotne pumpe je opet vazduh u unutrašnjosti
prostora. U režimu rashlade proces je samo obrnut, odnosno toplota se uzima od
vazduha iz prostorije i prenosi na spoljašnji vazduh. Svaki klima uređaj se može
svrstati u ovu vrstu toplotnih pumpi.

Vazduh-voda toplotne pumpe: Ova vrsta toplotne pumpe takođe koristi vazduh
kao izvor toplote, ali prenosi toplotu na vodu. Vazduh iz okoline prolazi kroz
izmjenjivač toplotne pumpe, prenosi toplotu na vodu i koristi se za zagrijavanje
prostora ili za pripremu tople vode. Analogno vazduh-vazduh toplotnim pumpama
i ove se mogu koristiti u režimu rashlade.

Zemlja-voda toplotne pumpe: Ove toplotne pumpe koriste geotermalnu energiju

koja se nalazi u zemlji kao izvor toplote. Kroz sistem cevi ili bušotina
postavljenih u zemlju, toplota se uzima iz tla ili se predaje tlu.

Voda-voda toplotne pumpe: Ove toplotne pumpe koriste vodu kao izvor toplote i
kao sredstvo za prenos toplote. Voda se uzima iz jezera, reka ili podzemnih izvora,
prolazi kroz jedinicu toplotne pumpe i prenosi (uzima) toplotu na drugu vodu koja
se dalje distribuira u sisteme grejanja i rashlade.

Geotermalne toplotne pumpe: Ove toplotne pumpe koriste geotermalnu energiju

koja se nalazi u geotermalnim izvorima. Ovaj sistem se koristi isključivo za
zagrevanje prostora.

4
Toplotne pumpe iz ekonomskog aspekta
Ekonomska moć ovih uređaja leži u korišćenju već postojece optimalne
temperature iz supstrata sto znači da je potrebno veoma malo hlađenje ili
dogrevanje.Jedini su uređaj kod koga prilikom potrošnje 1kW električne energije
dobijamo čak 5 puta više u kW-im.

Za razliku od drugih tipova grejanja od električnih kotlova,grejanja na

drvne derivate, kotlovi na pelet itd. Dobijena količina toplotne energije ne prelazi
preko 2kW pema jednom kilovatu uložene električne energije. Moramo
pomenuti inverter principe grejanja gde taj faktor prelazi preko 3 % .

U prikazanoj tabeli se vidi da za samo 3kW ulozene elektricne energije dobijamo

čak 15 kW korisne toplotne energije dok energije za hlađenje nesto manje.

Prednost ovih uređaja jeste u tome da oni koriste konstantnu temperature zemljišta
ili vode i da tu temperature prilikom procesa dogrevanja ,povećavaju tu
temperature vode u sistemu za grejanje.

Pored grejanja veoma često se koiste i za hlađenje,ali u tom slučaju neophodno je

imati takozvane fenkojlere.To su uređaji kroj koje protiče procesna rashlađena
voda u cevnoj zmiji i koristi se prinudna cirkulacija vazduha.Prinudna cirkulacje
vazduje iziskuje postojanje turbina ili ventilatora koji će prinudno iztiskivati
vazduh kroz isparivac i na taj načim nomgućiti najbolju cirkulaciju vazduha.

5
 Slika 3. Prosečna cena za ugradnju na primeru

U poslednjih nekoliko godina su očeni smo sa velikim svetskim krizama u

svetu,samim tim i problema sa derivatima,grejanje na gas je postao problem
mnogim zemljama suočenim sa restrikcijama i izbor se sve više svodi na uređaje sa
električnom potrosnjom.

U srbiji je 2023. godine donet zakom o premeštanju spoljačnjih jedinica klima

uređaja koji su korićeni pretežno za grejanje.U novim građevinskim projektima za
klimatizaciju i grejanje se u 90% slučajeva koriste toplotne pumpe u
centralizovanim sistemima sa fenkojlerima.

6
 Slika 4. Procena instaliranih jedinica pumpi

Vodeći nemački proizvođači uređaja za klimatizaciju i grejanje najavili su

početkom ove godine da će dodatno investirati milijardu evra u toplotne pumpe,
koje greju domove bez ekološkog balasta ugljen-dioksida.

Sve to pokazuje da postoji generalni trend prelaska na električne toplotne pumpe.

Nemačka vlada to podržava izdašnim subvencijama, jer se tako smanjuje emisija
ugljen dioksida štetnog po klimu.Evropska unija planira investiranje i davanje
povoljnih kredita državama učesnicama u projektima za zaštitu životne
sredine.Srbija je jedna od država koja je aplicirala za povoljne kredite,I taj novac
ce delom biti subvencionisan od strane države prema malim srednjim i gigantskim
kompanijama kao I za private posede većih kvadratura.

Međutim, toplotne pumpe su skuplje od sistema koji se baziraju na sagorevanju

gasa ili lož-ulja – tehnologija je zahtevna, a konstrukcija složena. Najvažnije
komponente nalaze se izvan zgrade koja se greje, a sama zgrada, osim toga, mora
da ima dobru izolaciju.

„U skoro svim slučajevima neophodne su građevinske prepravke, a često i

energetsko saniranje spoljnih zidova.

7
U Evropi do 35 odsto troškova ugradnje toplotne pumpe u starije objekte preuzima
država, a ako se zamenjuje grejanje na lož-ulje, čak i 45 odsto. Velikim delom se
nadoknađuje i honorar za sertifikovano energetsko savetovanje. Zato je, između
ostalog potražnja za toplotnim pumpama trenutno tako velika, pa mušterije moraju
dugo da čekaju na energetske stručnjake i majstore.

Slika 5. Grejanje sa postojećom energijom

Rat u Ukrajini povećava energetske troškove

Ruska invazija u Ukrajini je, zbog povećanja troškova energenata, dovela do toga
da se intenzivno razmišlja o odustajanju od grejanja na gas ili lož-ulje. Pitanje je
ipak da li toplotne pumpe zaista mogu bar delimično da reše probleme sa
energijom?

„Odgovor je jednostavan: toplotne pumpe, ako u njih ubrojimo i hibridne pumpe na

gas i struju, mogu potpuno da zamene današnja tehnološka rešenja za grejanje“,
saopštava EHPA, udruženje evropskih proizvođača toplotnih pumpi sa sedištem u
Briselu. Generalni sekretar Udruženja Tomas Novak kaže da to važi i za
novogradnju i za starije zgrade.

8
Ključni element energetskog zaokreta

Svetski stručnjaci koji rade za agenciju za energiju (dena) smatra da su toplotne

pumpe centralni element za uspeh energetskog zaokreta. „Toplotne pumpe koriste
obnovljivu energiju i u stanju su da od jedne merne jedinice električne energije
proizvedu tri do četiri takve jedinice toplotne energije“.

Toplotne pumpe kratkoročno nisu rešenje

Stručnjaci kažu da su toplotne pumpe veoma skupo rešenje za stare zgrade i da to

neće promeniti ni izdašne državne subvencije. Ako do 2024. zaista bude ugrađeno
150 miliona u stare zgrade, kao što su strućnjaci najavili, to će svet, prema njihovij
računici, koštati 3.150 milijarde evra.

„Tolika suma se ne može opravdati, naročito ne klimatskim argumentima“, kažu

oni i objašnjavaju da bi onda, prema proračunima, profesora Joahima Vajdena iz
Magdeburga, tona ugljen dioksida koja bi se na taj način izbegla koštala 600 evra,
a sertifikati za emisiju kojima se stiče pravo na emisiju ugljen-dioksida koštaju
ispod 100 evra.

Naučnici dodatno argumentuju da toplotne pumpe ne garantuju da se stanari

loše izolovanih zgrada neće smrzavati pri veoma niskim temperaturama, a i
troškovi održavanja su značajni.

Poslovanje na tržištu

Poslovanje na tržištu se svelo na nekoliko aktuelnih proizvođača na teritoriji naše

zemlja,Postoje radionice koje na osnovu znanja sklapaju toplotne pumpe koje
postaju komercijalno rešenje zbog velikih troškova uvoza.

9
 Slika 6. Tipična šema grejanja toplotne pumpe

Cena u zavisnosti od srca Sistema(kompresora)

Kompresor
Kompresor je glavni deo svakog rashladnog uređaja. Pod pojmom kompresor
podrazumevamo takve mašine u kojima se troši mehanički rad da bi se obavi
proces sabijanja gasa. Kompresor sabija gas iz prostora nižeg pritiska u prostor
višeg pritiska. Zahvaljujući njemu rashladno sredstvo cirkuliše i menja agregatno
stanje. Po svojoj konstrukciji kompresori mogu biti :
 klipni kompresor
 rotacioni kompresor
 vijčani kompresor
 centrifugalni (turbo) kompresor.
Svaki od njih ima prednosti i mane, a iskustvo u radu sa njima im je odredilo oblast
primene. Najrazličitije konstrukcije i veličine kompresora nalaze se u rashladnom
postrojenju, gde je on najbitniji, najskuplji i najkomplikovaniji uređaj. Rashladni
kapacitet kompresora može da bude:
 Mali – do 50 kW,
 Srednji – od 50 do 500 kW,
 Veliki – veći od 500 kW.

10
Uloga kompresora koga pokreće motor u rashladnom ili grejnog sistemu je da
sabija gas (paru rashladnog fluida) na viši pritisak. Takav gas odlazi u kondenzator
gde se odvija proces hlađenja nekim sekundarnim sredstvom. Sabijeni gas se
hladni i kondenzuje na taj način da se odvodi toplota.

Slika 7. Kompresor vijčanog tipa

Najjeftinija varijanta jesu rotacioni kompresori koji se najčešće koriste kod

toplotnih pumpi vazduh voda koji kreću od 600 e,a najskuplji su klipni kompresori
velikih kapaciteta koji idu do nekoliko hiljada evra.

Prosečna kompletirana toplotna pumpa za oko 150 kvadrata vazduh voda koštala bi
4000e.

Rashladni fluidi
Rashladni fluid je radan materija koja cirkuliše u postrojenju za hlađenje i od čije
promene agregatnog stanja direktno zavisi proces hlađenja. Da bi rashladni uređaj
imao što veći efekat, fluid mora da ispuni određene termičke, fizičke i hemijske
uslove.
Rashladni fluid treba da ima sledeće osobine:
1. veliku toplotu isparavanja
2. specifična toplota tečnosti treba da bude što manja
3. potreban rad sabijene pare fluida treba da bude što manji
4. kritična temperatura fluida treba da bude veća od maksimalne temperature
kondenzacije
5. ako je specfična zapreminska rashladna sposobnost veća, manje su
dimenzije celog sistema
6. ako je koeficijent provođenja toplote kroz fluid i koeficijent prelaza toplote
između fluida i metalnih zidova kondenzatora veći, smanjuje se dimanzija
kondenzatora
7. temperatura smrzavanja treba da bude niža od najniže temperature koja
može da nastane u mašini

11
 8. pritisci kondenzacije i isparavanja treba da budu pogodni, pritisak
kondenzacije što niži pritisak isparavanja što viši.
9. da nije zapaljiv
10. da nije otrovan
11. kontrola isticanja fluida treba da bude laka i jeftina
12. da se fluid lako meša sa uljima za podmazivanje
13. da ima stabilan hemijski sastav
14. da ima što manju viskoznost

Vrste rashladnih fluida

Amonijak (NH ) je bezbojan gas oštrog mirisa. Veće količine amonijaka štetno
3

djeluju na zdravlje. Hemijski je stabilan do temperatura 150–200 °C. Zapaljiv je i

ako ga ima u vazduhu u većim količinama (16–26%) može da eksplodira. Pritisci
su, pri normalnim uslovima rada, povoljni i kreću se od 3 do 12 bara. Danas se
koristi u retkim slučajevima.

Ugljen-dioksid (CO ) je gas bez boje i mirisa. Nije otrovan ni zapaljiv. Ima visoke
2

pritiske isparavanja i kondenzacije (20–75 bara) što uz nisku kritičnu temperaturu

od 31 °C predstavlja glavne nedostatke. Zbog svoje neotrovnosti i nezapaljivosti
koristi se u prostorijama za klimatizaciju i u uređajima za hlađenje u prehrambenoj
industriji. Danas se koristi u retkim slučajevima.
Sumpor-dioksid (SO ) je otrovan gas, bez boje, oštrog mirisa. Nije zapaljiv, sa
2

vodom stvara sumpornu kiselinu, što stvara niz tehničkih problema. Isparivač i
kondenzator su kod uređaja sa SO obično izrađeni od bakra.
2

Metilhlorid (CH Cl) se uprkos odličnim termodinamičkim osobinama i

3

jednostavnoj i jeftinoj proizvodnji retko upotrebljava, prvenstveno zbog svoje

velike toksičnosti i zapaljivosti pri većim količinama.
Freoni su rashladni fluidi dobijeni hlorisanjem ili fluorisanjem uglavnom
zasićenih ugljovodojika.
Osnovne sirovine za proizvodnju freona su metan,etan,propan. Postoje različite
vrste freona – R12, R134, R22, R407, R404, R410.

Na slici je prikazana toplotna pumpa u ražimu hlađenja.

Slika 8. Osvetljenje u prostoru za hlađenje

12
 Slika 9. Osvetljenje u prostoru za hlađenje

Potencijalni kupci

U Srbiji konkretno ove godine zbog krize u Ukrajini i problema sa resursima sve
više navodi na intenzivniju ugradnju toplotnih pumpi.U zavisnosti od finansijske
situiranosti porodice se sve više odlučuju na takav režim grejanja ili hlađenja.

Na jednostavan način se spoji lepo i korisno ali na kraće staze u našoj zemlji ne
postoje staze da se ostvari masovniji prelazak na taj vid grejanja.

Uprkos svemu isplatljivost grejanja jeste neverovatno velika .

Poređenje sa drugim vidovima grejanja

Cena drvne mase po kubiku prethodne godine u prosekiu je bila 9000 dinara,a u
proseku porodici za 70 kvadrata je potrebno oko 7,6 kubika drvne mase što oznosi
68,400 din.

Cena tone peleta prethodne godine bila je 320 evra po toni,a prosečna potrošnja po
porodici je tri tone za istu kvadraturu I to je 960 e.

Grejanje na toplotnu pumpu za zimsi period izlazi 32000 dinara okvirno.

13
LITERATURA

1. http://www.mikroknjiga.rs/Knjige/PLC/01_PLC.pdf

2. http://es.elfak.ni.ac.rs/plc/Materijal/Predavanja/PLC-LEDER.pdf

3. https://www.automatika.rs/baza-znanja/tutorijali/konstrukcija-plc-a.html

4. https://www.automatika.rs/baza-znanja/teorija-
upravljanja/programabilni -

5. http://elektronika.elfak.ni.ac.rs/_FILES/sandra.djosic/4%20plc.pdf

6. Prediktivno održavanje – Doc. dr Milan Dinčić

7. automatika.elfak.ni.ac.rs/files/Nastavni_materijal/PLC_2019_2020.pdf

8. Materijal za usmeni iz mehatronike.

9. Knjiga rashladnih i termičkih iređaja

10. Rashladni uređaji — Vikipedija, slobodna enciklopedija (wikipedia.org)

11. Šta su to rashladni uređaji i na kojem principu rade? – svafizika.org

12. Priručnik praktične nastave

13. https://www.dw.com/sr/toplotna-pumpa-spas-u-vreme-skupe-energije/a-61805870

14