2.

Појам телекомуникационог саобраћаја

Пренос порука, вјести или саопштења између људи представљ комуникацију у најширем
смислу. Постоји више начина разматрања комуникација, па самим тим постоји и више
области кроз које се комуникација може изучавати. Телекомуникације представљају грану
људске дјелатости која се бави преошењем информација од једне до друге удаљене тачке
посредством електромагнетних система.

Под телекомуникацијама се подразумјева сваки пренос отправљње и преузимање: знакова,

писаних саопштења, слика, звукова и вјести било које врсте преко жичних, бежичних
оптучких или других електро магнетних система.

Телекомуникације се не баве самим садржајем информација, као ни њиховим утицајем на

примаоца. Основна улога телекомуникација као система је пренос одговарајуће
информације са једног мјеста на друго одговарајућом брзином, уз одговарајући квалитет.

7. Подјела телекомуникационог саобраћаја

Постоји пуно различитих подјела телекомуникационог саобраћаја у зависности од
особина, намјене, средстава, покривености итд. Најчешћа подјела се врши према намјени,
доступности и на основу територије на којој се саобраћај одвија
Према намјени и доступности телекомуникациони саобраћћај се дијели на:
-јавни који је доступан сваком правном и физичком лицу, према условима који су унапред
дефинисани икоје морају поштовати како корисници тако и оператори који тај саобраћај
нуде,
-специјални служи за задовољење специјалнихпотреба појединих организација. Ова врста
саобраћаја није доступна другим корисницима, осим онима који су у оквиру тих
организација.
Јавни телекомуникациони саобраћај се може одвијати у оквирима националне мреже, као
и изван
граница, па се дијели на:
-унутрашњи,
-међународни,
Према изворима саопштења јавни телекомуникациони саобраћај се дијели на:
-јавни телекомуникациони саобраћај,
-претплатнички телекомуникациони саобраћај.
 8. Међународна унија за телекомуникације ИТУ
Међународна телекомуникацијска унија удружење за телекомуникације, специјализована
агенција УН-а. Основана је на четвртој међународној конференцији о
радиокомуникацијама у Мадриду 1932., а 1934. наслиједила је Међународну телеграфску
унију основану 1865. Сједиште јој је у Женеви од 1948.
Међународна телекомуникацијска унија (ИТУ) глобално је управљана агенција
Уједињених народа која је одговорна за развој, управљање и стандардизацију
информацијске и комуникацијске технологије (ИЦТ). ИТУ сурађује и координира
употребу сателитских орбита и радио спектра, међусобну повезаност различитих
технологија и стварање ИЦТ стандарда.
ИТУ је створен ради постизања глобалне међусобне повезаности кроз развој и унапређење
опреме и технологија темељених на ИКТ-у.
Сектор радиокомуникација (ИТУ-Р): Управља глобалном радио комуникацијом,
сателитским орбитама и изведеним технологијама и услугама, као што су бежична
комуникација, широкопојасни Интернет, метеорологија, ТВ пријенос и мобилна
комуникација.
10. Елементи телекомуникационе мреже

Телекомуникационе мреже представљају систем преко кога се реализује унутрашњи и

међународни телекомуникациони саобраћај сваке земље.
Уколико телекомуникациону мрежу посматрамо као јединствен систем за пренос
одговарајућих информација њени основни елементи би били:
-извор информација или података (терминални телекомуникациони уређаји,
саговорник...),
-предајник информација, чија је улога да обрађује и претвара поруку у сигнал погодан за
преноскомуникационим каналом,
-комуникациони канал је физички медијум којим се преноси сигнал од предајника до
пријемника,
-пријемник врши супротну операцију од предајника, тј врши претварање сигнала у
поруку,
-корисник информација.
Поред ових основних елемената телекомуникациона мрежа не би могла да функционише
без:
-мреже претплатничких водова
-комутационих уређаја, који врше усмјеравање саобраћаја,
-преносних система, који повезују комутационе уређаје међусобно.