Ništa ne nestaje kada

se postavi na
internetu!

2022/2023

Tehnološka škola iz Paraćina

Erasmus tim

1
 SADRŽAJ
O NAMA......................................................................................................................3
BIOGRAFIJE ČLANICA ERAZMUS TIMA TEHNOLOŠKE ŠKOLE........................................4
KURS U ANTALIJI.........................................................................................................7
ANKETE.....................................................................................................................13
Anketa roditelja (ulazna).......................................................................................14
Anketa nastavnici i saradnici (ulazna)....................................................................18
Anketa učenici (ulazna)..........................................................................................22
ONLAJN DEBATA.......................................................................................................34
AKTIVNOSTI...............................................................................................................35
Predstavljanje........................................................................................................36
Digitalno (rodno zasnovano) nasilje.......................................................................37
Rodno zasnovano digitalno nasilje.........................................................................39
Dan roze majica.....................................................................................................40
Radionice sa učenicima Tehnološke škole..............................................................41
Učenički radovi......................................................................................................42
prezentacije.......................................................................................................48
filmovi...............................................................................................................49
iskustva u digitalnom svetu...............................................................................50
NASTAVAK PROJEKTNIH AKTIVNOSTI........................................................................51

2
O NAMA
Erasmus tim Tehnološke škole

ERASMUS PROJEKAT NASTAVNIKA TEHNOLOŠKE ŠKOLE, 2022

#fondacijatempus #erasmus

Erasmus projekat nastavnika Tehnološke škole iz Paraćina pod nazivom "Ništa ne

nestaje kada se postavi na internetu" započet je petodnevnom eukacijom na
kursu "Cyberbullying" (Nasilje na internetu) u Antaliji (Turska).
Tim naše škole činilo je pet nastavnika (Zorica Ivanović, Tatjana Milosavljević
Andrejić, Miroslava Grozdanović, Dušica Ljubenović i Anđelka Vuković).

“Ništa ne nestaje kada se postavi na internetu.”

Učesnici ovog projekta su nastavnici, saradnici i učenici Tehnološke škole iz Paraćina.

Obuhvat učenika ovim projektom je 100%, a skoro svi nastavnici su uzeli učešća u
aktivnostima I anketama. Roditeljima je projekat predstavljen tokom roditeljskih
sastanaka, kada su i radili ankete vezane za digitalno nasilje.
Ipak, najveći posao su obavile učesnice Erazmus tima, koje su edukovane na kursu u
Antaliji, tokom oktobra 2022. godine. Aktivnosti su bile raznovrsne. Sve su zabeležene
na sajtu projekta koji se nalazi na sledećem linku Ništa ne nestaje kada se postavi na
interenetu, kao i u ovoj onlajn brošuri, koja je u ovom format zato što se lakše
distribuira, a svakako je ekološki opravdanija.

3
BIOGRAFIJE ČLANICA ERAZMUS TIMA
TEHNOLOŠKE ŠKOLE
ZORICA
IVANOVIĆ
Rođena je 1971. godine u Paraćinu.
Osnovnu školu je pohađala u Gornjem
Vidovu i Sikirici, a Gimnaziju u Paraćinu.
Završila je grupu za srpski jezik i
književnost na Filološkom fakultetu u
Beogradu. Zvanje magistra filoloških nauka
stekla je na Filozorskom fakultetu u Novom Sadu.
Od 1994. godine radi kao profesor u Paraćinu. Bavi se primenom
informacionih tehnologija u nastavi, režijom školskih predstava i izradom
frekvencijskih rečnika pisaca. Autor je deset knjiga.

TATJANA ANDREJIĆ MILOSAVLJEVIĆ

Rođena je 1961. godine u Ćupriji. U
Paraćinu je završila osnovnu i srednju
školu (Gimnaziju, prirodno-matematicki
smer), kao nosilac Vukovih diploma.
Diplomirala je na Prirodno-
matematičkom fakultetu, smer za
matematiku i informatiku, u Beogradu.
Prvo radno mesto je u Tehničkoj školi u
Ćupriji, a nastavak nastavničke karijere je
u Tehnološkoj školi u Paraćinu, gde i danas radi, već 35 godina.
Rad sa decom je pun izazova, stalno je potrebna edukacija i prilagođavanje
novim savremenim tehnologijama i saznanjima, što podrazumeva
4
konstantnu učenje i pohađanje raznih seminara vezanih za struku, ali i van
struke.
Sebe smatram strogim, ali pravednim i tolerantnim nastavnikom, koji
pokušava da deci razvije ljubav prema matematici. To je nauka koja im
razvija logiku i kreativnost, sposobnost da što lakše dođu do rešenja
problema koristeći činjenice (mislim pritom i na životne probleme).
Moja nastavnička deviza je:"Matematika je gimnastika uma!"

DUŠICA LJUBENOVIĆ
Diplomirani filolog beogradskog Univerziteta,
odsek – romanistika.
U toku višedecenijskog rada u obrazovanju,
stekla sam dragoceno iskustvo kao nastavnik
(i u osnovnoj i u srednjoj školi). Obavljala
sam i funkciju direktora srednje stručne
škole.Moje polje interesovanja je izučavanje
stranih jezika. Muzički sam obrazovana.
Sviram klavir. Bavim se stvaralačkim aktivnostima i van učionice. Volim da
šijem.

ANĐELKA VUKOVIĆ
Ja sam prof. engleskog jezika i književnosti.
Rođena sam u Paraćinu gde sam se i
školovala i u kome i sada živim. Od februara
1998. do 31. 8. 1999. radila sam u Gimnaziji
u Uroševcu, a od 1. 9. 1999. do danas radim
u Tehnološkoj školi u Paraćinu. U
međuvremenu sam radila i u OŠ "Branko

5
Radičević" u Popovcu kada je uveden engleski jezik da se uči od prvog
razreda osnovne škole, 2003/2004. U 2003/2004. sam radila i u školici
jezika “Super me” u našem gradu. Od 2007. do 2010. i u školi stranih jezika
“MIDPOINT”. Smatram da čovek uči celog života i zato se usavršavam, ne
samo iz oblasti svoje uže struke, već i iz nekih drugih oblasti koje će mi
pomoći da budem bolji nastavnik. Posao prosvetnog radnika traži celog
čoveka, i srcem i dušom. Budući da sam i odeljenjski starešina, svojim
učenicima sam stalno dostupna. Bilo o čemu da se radi, školi, ljubavi,
porodici, njihove probleme rado saslušam i zatim ih zajedno rešavamo.
Odmah i njima bude lakše.

MIROSLAVA GROZDANOVIĆ
Rođena je 1975. godine u Paraćinu. Osnovnu
školu i Gimnaziju pohađala je u Paraćinu.
Diplomirala je na Medicinskom fakultetu,
Univerziteta u Beogradu i stekla licencu
Lekarske komore Srbije. Radila u Domu
Zdravlja i Opštoj bolnici u Paraćinu u Službi
kućnog lečenja, Službi transfuzije, Službi
pulmologije i Službi hitne medicinske pomoći,
kao i u Domu za decu ometenu u razvoju, pri manastiru Sveta Petka kao
doktor medicine u vreme pandemije Kovid19.
Od 2019. godine predaje medicinsku grupu predmeta u Tehnološkoj školi.

6
KURS U ANTALIJI

7
 Prvi dan u Antaliji Privi dan našeg kursa u Antaliji otpočeo
je u jednoj osnovnoj školi koja se
nalazila na 200 metara dalje od našeg
hotela. Ta škola se zvala Dr. Cahit
DAY 1 – 10 October 2022 – 09:00-13:00 Ünver İlkokulu - Ortaokulu.
Ice-breaking activities and introduction of Škola je smeštena u blizini glavne
the course program plaže. Škola je velika, ima mnogo dece,
Getting to know each other – a nastavno osoblje, uključujući i
Presentation of participants (a five- direktora, bilo je veoma ljubazno prema
minute presentation) nama. Svih pet dana tamo smo imali
Team building exercises obuku. Mogli smo da se upoznamo
Competences ex-ante evaluation delimično sa turskim osnovnoškolskim
What is meant by bullying and sistemom, iako to nije bila tema našeg
cyberbullying and how to recognize these kursa.
behaviors. Naš trener je bila profesorka engleskog
jezika, Nasie Yamak.
Svih pet dana ona nam je držala
predavanja, ali nas je uputila i u
kulturno-istorijske znamenitosti Turske i
Antalije.

Nasie Yamak

8
 Drugi dan u Antaliji

DAY 2 – 11 October 2022 – 09:00-13:00 Drugog dana našeg kursa učili smo o
Practical work, case scenarios, and digitalnom nasilju na praktičnim primerima,
discussion kroz interaktivne radionice i uz mnoštvo
Sharing best practices in bullying primera koje smo zajedno sa predavačem
prevention and response navodile.
Cultural and social perspectives and data
on bullying
Different forms of bullying – when are
behaviors more than simple bullying?
Characteristics of bullies and victims of
bullying.

Članice Erasmus tima u holu osnovne škole u Antaliji

Treći dan u Antaliji

DAY 3 – 12 October 2022 – 09:00-13:00
9
Guidelines to create a safe classroom
environment
Activities to empower a safe classroom
environment and develop social
competences
Cultural and social perspectives of
cyberbullying
The different forms of cyberbullying
Characteristics of cyberbullies and victims
of cyberbullying.
Trećeg dana našeg kursa naučile smo
kako da zaštitimo sebe i svoje učenike u
slučaju digitalnog nasilja, kao i kako da
razlikojemo različite oblike nasilja i da
napravimo granicu između pojedinačnih
slučajeva koji mogu biti šala i nasilja koje
se ponavlja.

Nasie Yamak

Nasie Yamak

10
Četvrti dan u Antaliji
DAY 4 – 13 October 2022 – 09:00-13:00
Practical work, case scenarios, and
discussion Četvrtoga dana smo sumirale rezultate i
Schools bullying prevention programs dobile diplome.
Anatolia Education
Website: www.anatolia-ec.com Phone:
+90 505 774 28 67 e-mail: info@anatolia-
ec.com
School policies to prevent and fight to
cyberbully
Case study, practical work, and open
discussion
Space for discussion of future cooperation
and planning follow up activities.

Članice Erasmus tima sa diplomama

11
 Peti dan u Antaliji
DAY 5 – 14 October – 09:00-13:00
Course roundup and final evaluation
Overview of the course program
Evaluation of the course program
Filling the feedback forms
Europass Mobility Certificate, Participation
Certificate.
Posle popunjavanja evaluacionih
formulara, krenuli smo sa našim
predavačem u umetničku školu u kojoj ona
radi kao profesor engleskog. Imali smo
prilike da obiđemo školu i upoznamo se sa
načinom rada škole za umetničke talente.

Sa
direktorom škole u Antaliji

12
13
 ANKETE

Da bismo dobili tačne podatke o rasprostanjenosti digitalnog nasilja u našoj školi,

anketirali smo učenike, roditelje i nastavnike. Tako smo dobili precizne podatke o tome
kako se učesnici u obrazovnom procesu nose sa digitalnim nasiljem i nasiljem uopšte.
Ovde ćemo predstaviti rezultate ulaznih anketa, odnosno anketa koje smo uradili pre
najavljene edukacije. Na kraju ćemo opet dati anketu i uporediti dobijene podatke,
tačnije, videti da li smo svojim projektom uticali na smanjenje digitanog nasilja i
podizanje svesti o važnosti njegove prevencije.

14
 Anketa roditelja (ulazna)
Razmišljajući kako da dođemo do mišljenja roditelja svojih učenika u vezi sa
digitalnim nasiljem, došli smo do zaključka da je najbolje anketirati ih tokom
održavanja roditeljskih sastanaka na kraju prvog klasifikacionog perioda. Tada je
došao veliki broj roditelja i članovi Erasmus tima su bili u prilici da im podele
odštampane anketne listiće, da ih upoznaju sa projektom i navedu šta su ciljevi
projekta.
Roditelji su rado učestvovali u ovoj anketi i obuhvat roditelja je bio dosta veliki. U
anketiranju je učestvovalo ukupno 202 roditelja, što čini više od polovine naših
roditelja (ukupno 390). Neki roditelji su odbili saradnju i nisu želeli da učestvuju u
anketi, ali je to zanemarljiv broj (ne više od 10).

Anonimna anketa o digitalnom nasilju za roditelje/staratelje

(Zaokružiti samo jedan odgovor)
1. Koliko ste informisani o digitalnom nasilju?
a)Vrlo malo
b) Dovoljno
v) Dosta
2. Da li ste čuli da je neko u Vašem ličnom okruženju bio izložen digitalnom nasilju?
a) Da.
b) Ne
3. Da li je Vaše dete bilo izloženo digitalnom nasilju?
a) Da.
b) Ne.
v) Nisam siguran.
4. Ako je odgovor na prethodno pitanje bio DA, zaokružite kako ste rešili taj problem.
a) Obratio sam se nadležnima u školi (odelj. starešina, direktor, psiholog, pedagog).
b) Obratio sam se policiji.
v) Rešio sam problem na neki drugi način.
5. Treba li zabraniti upotrebu telefona u školi?
a) Da.
b) Ne.
v) Delimično ograničiti.
6. Da li biste voleli da se preko škole informišete o digitalnom nasilju?
a) Da.
b) Ne.
7. Imate li predlog za suzbijanje nasilja među srednjoškolcima?

15
REZULTATI ANKETE ZA RODITELJE

16
Na pitanje vezano za predlog rešavanja digitalnog nasilja dobili smo različite odgovore.
Roditelji su se u slobodnoj formi odgovora izjašnjavali u vezi sa ovim pitanjem. Bilo je
vrlo malo konkretnih odgovora, najčešće su ostavljali prazno polje.
Ipak, ima i onih koji su dali svoj doprinos predlažući kako se nasilje, pa i ono digitalno
može suzbiti. Neka od tih rešenja već postoje u školi, ali očigledno roditelji s njima nisu
bili upoznati.

17
ODGOVORI:
- razgovarati sa učenicima
- držati predavanja o nasilju
- učiti učenike pravim vrednostima
- pojačati dežurstvo profesora
- živeti bez mobilnog telefona
- uključiti psihologa u rada sa decom
- više kontrolisati decu/učenike
- nasilnike najstrože kazniti
- uključiti u rešavanje problema školskog policajca
- uključiti roditelje u rešavanje problema
- savetovati decu da mirno razreše svoje probleme
- organizovati kreativne radionice vezane za mirno rešavanje nasilja
- organizovati žurke radi zbližavanja drugova u odeljenju i školi
- odrediti odgovorno lice za nadzor u školi
- stalno razgovarati sa decom o nasiljju
- pojačati edukaciju o prevenciji nasilja
- koristiti aplikacije protiv nasilja
- više razgovora da decom
- češći razgovori dece sa psihologom
- širenje svesti o posledicama digitalnog nasilja
- saradnja roditelja i nastavnika
- kontrola telefona I veća saradnja roditelja i škole
- zabrana mobilnih telefona u školi
- tribine i predavanja o digitalnom nasilju
- više druženja u okvirima porodica
- nadzor odgovorne osobe ili policije
- rešavanje problema u okviru škole

18
 Anketa nastavnici i saradnici (ulazna)
Na sednici Nastavničkog veća Tehnološke škole, održanoj 6. decembra 2022.
godine, nastavnici i saradnici u nastavi popunjavali su anketu vezanu za digitalno
nasilje. Anketa je sadržala ukupno 11 pitanja.
Anonimna anketa o digitalnom nasilju za nastavnike i stručne saradnike
(Zaokružite samo jedan odgovor.)
1. Koliko ste informisni o digitalnom nasilju?
a) vrlo malo
b) dovoljno
v) dosta
2. Da li ste pohađali neki seminar vezan za digitalno nasilje?
a) Da.
b) Ne.
3. Da li smatrate da bi vam znanja vezana za sprečavanje digitalnog nasilja pomogla u
profesionalnom razvoju?
a) Da.
b) Ne.
v) Možda.
4. Da li znate nekog iz svog bliskog okruženja ko je bio žrtva digitalnog nasilja?
a) Da.
b) Ne.
5. Da li ste Vi bili žrtva digitalnog nasilja?
a) Da.
b) Ne.
6. Da li znate nekog od svojih učenika ko je bio žrtva digitalnog nasilja?
a) Da.
b) Ne.
7. Ako je na 6. pitanje odgovor Da, odgovorite da li ste i Vi bili uključeni u rešavanje
problema tog ili tih učenika?
a) Da.
b) Ne.
8. Da li je digitalno nasilje uvod u druge vrste nasilja (fizičko, psihičko, emotivno i seksualno
nasilje)?
a) Da.
b) Ne.
v) Ponekad
9. Treba li zabraniti upotrebu mobilnih telefona u školi?
a) Da.
b) Ne.
v) Delimično ograničiti.
10. Kome bi Vaši učenici trebalo prvo da se obrate ako su žrtve digitalnog nasilja?
11. Imate li predlog kako suzbiti ili bar smanjiti digitalno nasilje?
19
ODGOVORI

20
21
22
 Anketa učenici (ulazna)
Anketu vezanu za digitalno nasilje radio je ukupno 251 učenik ili 64,35% od 390
koliko ih pohađa Tehnološku školu u školskoj 2022/2023. godini. Učenici su
odgovarali na ukupno 21 pitanje. Iz analize njihovih odgovora došli smo do
zaključaka koje ćemo kasnije ukrstiti sa odgovorima njihovih roditelja i
nastavnika.

23
24
25
 12. Po tvom mišljenju, zašto se ljudi predstavljaju lažno na internetu?
Odgovori:
 Iz dosade, nemaju pametnija posla.
 Bave se tuđim životom.
 Bolest
 Budale
 Da bi dobili ono što žele.
 Da bi dobili pažnju drugih ljudi.
 Da bi dobili pažnju drugih ljudi na pogrešan način.
 Da bi došli do nekih informacija, da bi uvredili ili povredili nekog...
 Da bi došli do nekih skrivenih ciljeva.
 Da bi došlli do nekih informacija.
 Da bi imali bolju reputaciju ili došli do više informacija.
 Da bi imali koristi od nekog drugog kome se lažno predstavljaju.
 Da bi iskoristili nekog.
 Da bi iskoristili tu osobu kojoj su se predstavili lažno.
 Da bi lakše manipulisali drugim ljudima.
 Da bi manipulisali ljudima i decom.
 Da bi manipulisali decom i kasnije ih možda kidnapovali.
 Da bi mogli tajno da vređaju.
 Da bi možda mogli da se kriju iza tog lažnog profila.
 Da bi naudili nekome.
 Da bi nekog iskoristili.
 Da bi posmatrali i uhodili nekog.
 Da bi povredili žrtve, a da ih niko ne uhvati.
 Da bi pratili nekog ili ga navodili na nešto loše.
 Da bi prekrili svoj identitet i time mogli, uz pomoć drugog imena, da vrše digitalno nasilje.
 Da bi privukli pažnju deci.
 Da bi pronašli nešto što ih zanima.
 Da bi sačuvali svoj identitet.
 Da bi sakrili svoj identitet.
 Da bi saznali neke informacije o nekome i to iskoristili ili da bi se podsmevali nekome.
 Da bi se predstavili kao neko ko žele da budu.
 Da bi se zezali.
 Da bi tako dobili neke slike ili snimke koji nisu baš prikladni.
 Da bi uhodili bivseg dečka.
 Da bi uhodili nekog.
26
 Da bi saznali neke informacije.
 Da sakriju identitet.
 Da se ne bi otkrio njihov identitet ukoliko nešto zatraži od žrtve da uradi.
 Da se ne bi znao njihov pravi identitet.
 Da zezaju druge ljude.
 Deca uglavnom iz zabave, a odrasli iz neke koristi.
 Dosadno im je!
 For fun!
 Ili da bih te ismejavali ili da ti naprimer traže neke usluge
 Iz gluposti.
 Iz nekih svojih razloga,da li je to kako bi nekoga "uhodili" ili pokušavali da stupe u kontakt sa
tom nekom osobom.
 Jedan od razloga je zato što ne žele da otkriju svoj identitet, samim tim mi tada ne znamo o
kome se tačno radi, možemo da prijavimo policiji, ali je teže da se razotkrije ko zapravo stoji
iza tog profila.
 Zato što nemaju slobodu govora javno.
 Jer bi mogli lakše da dođu do svoje "žrtve".
 Jer im je lakše da vređaju ljude preko društvenih mreža, osećaju se slobodnije
jer imaju komplekse.
 Verovatno ne vole sebe i žele da se predstave kao druga bolja osoba koja zapravo nisu oni
 Jer ne smeju da vređaju ljude pod svojim pravim indetitetom.
 Jer ne žele da njihovo ime postane deo svega onoga što rade na internetu.
 Jer ne žele da svako sazna njihov identitet
 Jer nemaju dovoljno snage da iznesu svoje mišljenje uživo
 Jer nemaju sta drugo da rade
 jer nemaju svoj život i nemaju samopouzdanja u sebe
 Jer njihovi životi nisu interesantni ili imaju psihičke probleme
 Jer su nesigurni u sebe.
 Jer vrše neko nasilje ili postoje slučajevi gde je nekog sramota da iskaže svoje stavove a da
svi znaju ko je to zapravo.
 Jer žele da se bave tuđim životima.
 Jer žele da urade nešto, ali da se ne sazna da su to zapravo oni.
 Kako bi mogli da rade nešto bez posledica.
 Kako bi mogli da se izjašnjavaju javno, a da pritom budu anonimni.
 Kako bi sakrili svoj identitet u slučaju digitalnog nasilja, nedovoljnog samopouzdanja
 Kako ne bi delili svoje lične podatke.
 Kako niko ne može da zna ko je on/ona dok ih ne upoznaju bolje.
 Kako se ne bi saznao njihov pravi indetitet.
 Ljudi se predstavljaju lazno verovatno da bi nekoga uvredili, saznali nešto od njega, iz neke
šale ili stariji ljudi zbog maloletnih lica.
 Možda da bi uhodili nekog.
 Možda im je prijatnije da se predstave kao neko drugi ili, možda, čak imaju nameru nekog
prevariti, postoji dosta razloga i svačiji može biti različit.
 Možda da bi dobili nešto.
 Mozda jer nemaju dovoljno samopouzdanja.
 Mozda jer nemaju samopouzdanja ili žele da uvrede nekog, ali da se njihov identitet ne
otkrije.
 Možda zato što se plaše da pokažu zapravo svoje pravo lice.
 Možda zato što žele da nekog posmatraju preko profila koji će imati drugačije ime, profilnu
sliku kako bi znali šta ta osoba radi.

27
 Mozda zbog zabavljanja i iz dosade
 Mrze ili su nesigurni u sebe, predatori.
 Mrze svoj zivot.
 Ne bih znala.
 Ne smeju da uživo reše problem.
 Neko to radi jer ne želi da daje svoje informacije, a neko jer je mozda pedofil pa se lažno
predstavlja.
 Nemaju dovoljno samopouzdanja, psihički problem.
 Nemaju hrabrost da iznesu svoje misljenje uživo.
 Nemaju pametnija posla.
 Nemaju poverenja.
 Nemaju samopouzdanje.
 Nesigurnosti, provera nekoga,iz zabave
 Nezadovoljni su svojim životom i tad smatraju da im je život ispunjeniji.
 Nisu zadovoljni sobom Ili iz nekih gorih namera.
 Njima je to zanimljivo iz nekog razloga i na taj način hoće da dobiju razne informacije.
 Pa da bi nekoga povredili ili da bi nekom učinili zlo.
 Pa da bi prevarili nekog.
 Pa da bi privukli pažnju tim nekim ljudima.
 Pa da sakriju identitet u slučaju prijave.
 Pa ima više razloga od kojih neki mogu biti jako opasni, pogotovo za mladu i naivnu
populaciju.
 Pa možda da naude nekome ili da zaštite svoje podatke.
 Pa svako traži neku korist kad pravi lažan profil.
 Može da bude pedofil.
 Pa zato sto oni tako hoće.
 Pa zavisi od situacije, neki ljudi da bi mogli da vrše nasilje bez da bude otkriven njihov pravi
identitet, a neki ljudi jednostavno ne žele da dele svoje lične podatke na internetu i zbog toga
prave naloge sa lažnim podacima.
 Pedofilija, strah da iznesu misljenje, hejt.
 Po mom mišljenju, ljudi se predstavljaju lažno na internetu jer ne žele da drugi ljudi znaju
zapravo ko su oni i na taj način im je lakše da pišu razne komentare, jer niko, u stvari, ne zna
ko su oni.
 Postoji puno razloga: npr. ako me bivša drugarica blokirala, pisala bih joj sa lažnog profila.
 Postoje različiti razlozi. Neki se pretstavljaju lažno da bi mogli da prate nečije kretanje na
društvenim mrežama a da taj neko ne zna da su to oni i mislim da su to svi radili bar jednom.
Ko kaže da nije, laze!
 Postoje razni primeri zasto, ali ima nekih koji to rade i iz dosade ili kako bi neko nekog
povredili.
 Postoji više razloga, neki od njih su da ne žele da javno otkriju svoj identitet, da bi pisali
negativne komentare a da žrtva zna ko je ili da bi jednostavno uhodili nečiji profil.
 Radi sticanja naloga i dozvole pristupa tom sajtu, radi anonimnog uznemiravanja i vređanja
osobe, radi šale koja nije tako lepa za ostale, radi sticanja popularnosti…
 Samo iz zabave, ređe radi pedofilije, jer to su uglavnom deca 15−19 godina, kojima je
dosadno.
 Tako stiču poverenje koje kasnije zloupotrebe.
 Takođe da se osvete nekom preko laznog profila. a ne smeju da mu kaže šta imaju u lice.
 To su uglavnom pedofili koji se pretvaraju da su mlađi da bi devojkama privukli pažnju.
 Varira od pojedinca do pojedinca.

28
 Većina ljudi se lažno predstavlja na internetu kako bi impresionirali druge ili pak koristili to u
lose svrhe, kao sto je vređanje.
 Većinu vremena predstavljaju se lažno da bi dobili neke inforacije od ljudi ili da bi ponudili
neke usluge koje bi ugrozile njihov ugled. Zato prvo što urade jeste da naprave lažni nalog sa
lažnim imenom I informacijama o sebi.
 Verovatno jer da se plaše da iznesu mišljenje javno na svom profilu i plaše se reakcija drugih
ljudi na njihovo mišljenje.
 Verovatno radi neke koristi
 verovatno radi pažnje ili da pokažu zapravo kakvi jesu ali neće na svom profilu pa prave
lažne
 Verovatno zbog neke koristi, da bi došli do neke informacije koja im je potrebna.
 Zato što imaju neki problem u glavi
 Zato sto imaju problem sa sobom.
 Zato što je to njihova maska
 Zato što mogu da izvuku korist od ljudi koji im poveruju da su to stvarno oni
 Zato što možda ne žele da ih neko upozna ili prepozna kakvi oni zaista jesu, a to lažno
predstavljanje već dokazuje kakvi su.
 Zato što ne mogu da prihvate sebe takvi kakvi su.
 Zato što nemaju dovoljno hrabrosti da svoje mišljenje iskažu u stvarnom, a ne virtuelnom
svetu.
 Zato što nemaju dovoljno samopouzdanja i nisu zadovoljni svojim fizičkim izgledom.
 Zato što nemaju hrabrosti da se predstave takvi kakvi jesu
 Zato što nemaju hrabrosti da svoje mišljenje iznesu uživo.
 Zato što nemaju muda da se predstave onakvi kakvi jesu i kažu svoj stav ili mišljenje bez
vređanja i psovki
 Zato što nemaju svoj privatan život.
 Zato sto nemaju svoje ja.
 Zato što pisu neke stvari koje su uvredljive ili neprimerene, pa ne žele da se sazna njihov
identitet.
 Zato što predstavljanjem lažne slike o sebi mogu dobiti ono što žele.Tu mogu ispraviti sve
svoje nepravilnosti i predstaviti se po sopstvenoj želji, a ne kako je to zapravo.
 Zato što su nesigurni u sebe.
 Zato sto žele da dobiju informacije, do kojih ne mogu doći ukoliko ne sakriju ko su zapravo.
 Zato što žele da ne budu razotkriveni kada vređaju i maltretiraju druge osobe.
 Zato sto žele da prevare nekoga
 Zato što žele žrtvu
 Zavisi od ljudi jer mlađa generacija obicno to radi da bi saznala neke stvari o nekoj osobi a da
ta osoba ne zna da je to neka osoba koju poznaje.
 Zbog kompleksa!
 Zbog nasilja i vređanja drugih.
 Zbog pažnje!
 Zbog popularnosti!

29
30
19. Kome bi se obratio/-la u slučaju da te neko digitalno zlostavlja?
Ovim pitanjem smo hteli da proverimo u koga ispitivani učenici imaju najviše poverenja,
odnosno kakva je njihova procena vezana za to ko bi im u slučaju digitalnog nasilja najviše
pomogao. Ove je pitanje i poverenja, ali i procene kapaciteta porodice i institucija da se nose
sa ovim problemom. Ohrabruje činjenica da učenici, čak njih 150 navode da bi se obratili
roditeljima za pomoć, ali postoji veliko poverenje i u policiju (62 ispitanika bi se i
policiji obratila za pomoć), ali i školi i nastavnicima.

31
 ODGOVORI:
roditeljima 147, ne znam 101, policiji 50, školi 44, drugu ili drugarici 39, nikome 13,
profesorima 10,

20. Znaš li za neke posledice pretrpljenog digitalnog nasilja

Očekivali smo da dosta učenika zna šta mogu biti posledice digitalnog nasilja, ali, na osnovu
ankete, čak 119 učenika ne zna šta su posledice digitalnog nasilja. Ovo otvara prostor da se
kroz institucije, pre svega obrazovni sistem, ali i ovakve programe, osvesti populacija koja je
najranjivija u onlajn prostoru, a to su upravo mladi srednjoškolskog uzrasta.

ODGOVORI:
Čak je 180 učenika odgovorilo da ne zna za posledice digitalnog nasilja, ostali su navodili:
anksioznost, samoubistvo, samopovređivanje, gubitak samopouzdanja, depresija

21. Imaš li predlog kako suzbiti i smanjiti digitalno nasilje?

Očekivali smo da će učenici imati više konkretnih predloga za smanjenje nasilja, ali, nažalost,
čak 104 učenika dalo je odgovore da ne zna kako bi se ovaj problem mogao rešiti. Mnogi
nisu ni odgovorili na ovo pitanje što povećava broj mladih ispitanika koji su protiv digitalnog
nasilja nespremni da deluju na bilo koji način.

ODGOVORI:
Čak 82 učenika nema nikakav predlog za rešenje ovog problema. Ostali su navodili ovakve
primere:
 Ako neko želi da vrši digitalno nasilje, ne možemo ga sprečiti, ali ga možemo prijaviti.
Žrtvama digitalnog nasilja treba se staviti do znanja da im se nista loše neće desiti ako to
nasilje prijave i da tako čak i pomažu drugima u svojoj okolini
 Ako se uhvati onaj ko to radi da ostane u zatvoru neki duži period.
 Batina je iz raja izasla!
 Biti obazriv sa nepoznatim osobama, ne slati lične podatke.
 Biti oprezniji/-a na društvenim mrežama i ne dopisivati se sa osobama koje ne poznaješ.
 Blokirati te ljude koje vas zlostavljaju, takođdje se skloniti se malo od društvenih mreža.
 Budite odgovorniji!
 Kad se prijavi digitalno nasilje ili vršnjačko, da se odmah preduzmu potrebne mere.
 Kada se prijavi profil, društvena mreža mora odmah da reaguje.
 Da ljudi malo vise brinu kako se neko drugi oseća i da ne misle samo na sebe.
 Da ljudi ne stupaju u kontakt sa nepoznatima preko društvenih mreža.
 Da ne prihvatamo ljude koje ne poznajemo na društvenim mrežama i ne dajemo svoje
podatke.
 Da osoba ne prihvata zahteve prijateljstva osoba koje ne poznaje, da ne daje lične podatke i
da se više deca obrazuju o digitalnom nasilju u skolama.
 Da roditelji bolje vaspitavaju decu i prate sta rade na telefonu, kao i da se uvede da je
obavezno jednom godišnje (minimum) da se poseti psihijatar.
 Da se uvede test da li je osoba ista kao što se predstavlja.
 Da se više o tome priča i da deca mlađeg uzrasta imaju bolju kontrolu od roditelja ili staratelja
 Da što manje vremena se provodi na drustvenim mrezama i da se manje izlažemo na
društvenim mrežama jer samim tim smanjujemo šanse da nas neko napadne.
 Da više pričamo o tome.
 Dizanjem veće svesti o tome.
 Drzati vise javnih obraćanja i predavanja na temu
 Edukacija dece.
 Edukacijama mladjih generacija od 14 do 18 godina.
 Edukacijom dece i roditelja
 Edukacijom roditelja i dece.
 Gasenje profila od strane stručnih lica.
 Ignorisi sve i fokusiraš se na svoj cilj.
 Isključiti internet.
 Nemam nijedan predlog.
 Javna upozorenja, podizanje svesti i informisanost, kako dece, tako i odraslih,
32
 Kaznjavati sve osobe koje vrse digitalno nasilje.
 Ljudi bi trebali manje da se poveravaju strancima koje upoznaju na društvenim mrežama i da
se paze sa kim se dopisuju.
 Manje vremena provoditi na društvenim mrežama, ne stavljati sve detalje o sebi.
 Mislim da bi sve žrtve trebalo da odmah prijave bilo kakav vid digitalnog nasilja, da ne
prihvatamo zahteve osoba na društvenim mrežama koje ne poznajemo.
 Mislim da je bitno edukovati sve o digitalnom nasilju i zašto ne treba nekog digitalno
zlostavljati.
 Mislim da je jedino rešenje da se svaki vid nasilja prijavi na vreme, dok ne završi sa većim
posledicama, jer danas je to jako teško suzbiti, ali, mozda, kada bi se svako nasilje prijavilo i
kaznilo na adekvatan nacin, doslo bi do smanjenja broja nasilja.
 Mislim da treba mnogo više da se priča o tome, smatram da se mnogi plaše da prijave
nasilje, što je jako loše, jer se na taj način smanjuje mogućnost da će problem biti rešen i
verovatno će se nasilje nastaviti duži period.
 Možda većom edukacijom đaka o posledicama digitalnog nasilja.
 Mozda više da se ucči i priča o tome.
 Naučiti decu da kažu ne i da drže svoj stav.
 Ne koristiti društvene mreže često i ne ulaziti na nepoznate sajtove. Svaka žrtva treba prijaviti
 Ne odgovarati i ne prihvatati nepoznate ljudi.
 Nemam ideja. Čini mi se da se ne može baš zaustaviti jer se nikad ne zna ko se može
okrenuti protiv vas i lako možete postati žrtva. Čak i neko s kim se dugo dopisujete i mislite
da ga poznajete, može se okrenuti protiv vas.
 Nemam neki konkretan predlog, ali smatram da roditelji treba da pričaju više sa svojom
decom kako njima uopšte ne bi palo na pamet da vređaju ljude koje ne poznaju.
 Nemam neki predlog, zato sto ako neka osoba nesto hoće da uradi ona će to uraditi i niko je
ne može sprečiti koliko god mi govorili o sprečavanju nasilja, ako je ta osoba povređena ili je
prosto takva ona će vršiti nasilje jedino što mi možemo je da pomognemo da sprečimo takve
osobe kada ih uvidimo/prepoznamo.
 Nemam, koliko god pokušavali da sprečimo to, ako neko hoće to da uradi, niko ne može da
ih zaustavi.
 Nemoguće je suzbiti, jer bi to bilo ispravljanje krive Drine. Najbolje je izgraditi imun karakter ili
se fizički skloniti. Pored toga, postoji opcija prijave za bilo kakav sadržaj ili poruku na bilo
kojoj društvenoj mreži.
 Novčanom nadokndom!
 Odeš, prijaviš, rešiš problem!
 Ograničiti društvene mreže i ukinuti neadekvatan sadržaj.
 Ograničiti korišćenje interneta i pojedinih aplikacija
 Ograničiti pristup društvenim mrežama sumnjivim licima i osobama mlađim od 11 godina.
 Ograničiti upotrebu telefona.
 Ograničiti vidljivost svojih objava i ukloniti ljude koji su vam nepoznati sa vaših društvenih
mreža.
 Organizovati radionice u školi kako bi se svi zbližili.
 Osoba koja je zrtva digitalnog nasilja treba da prijavi onog ko vrsi nasilje
 Osobe koje trpe digitalno nasilje moraju da progovore I prijave nasilnika.
 osvestiti ljude da je jako vazno prijaviti uznemirujuce sadrzaje nepoznatih osoba, i da nikako
ne delimo sa neznancima svoje privatne i lične informacije
 Paziti sa kim se dopisujem,blokirati
 Paziti sa kim se dopisujes, blokirati
 Pazljivo davati licne podatke i informcije.
 Policija
 Potrebna je veća informisanost.
 Potrebno je da se što više informišemo kako bismo znali kako da se obratimo toj osobi koja
se krije iza profila.
 Potrebno je što više komunikacije,da ljudi pričaju šta im smeta a ne sve da zadržavaju za
sebe i tako će biti mnogo lakše.
 Pravilno vaspitavanje dece i ne davati deci telefon do 15 godine.
 Prijaviti nekom od nadleznih, posvetiti se vise vaspitanju.
 Prijaviti svaki vid digitalnog nasilja.
 Prijavljivanjem svih problema i pedofila.
 Proveravati telefone i razgovarati sa odraslima.
 Prvo prijaviti razrednom i direktoru,a nakon toga policiji i smatram da policija treba mnogo
više da obrati pažnju na takve učenike.
 radionice

33
 Radionice u školi.
 Razgovaranje sa decom koja vrše digitalno nasilje, na primer zasto to rade ili je l’ imaju neki
korist od toga?
 Reagovati na vreme pre posledica.
 Roditelji dece treba da se umešaju, da im se ogranici upotreba telefona, tačnije da im se
uzmu telefoni i da se vode razgovori sa psihologom.
 Roditelji treba da pričaju sa svojom decom, deca treba da budu iskrena.
 Širenjem svesti o poštovanju sebe, o tome da niko nije dužan da trpi bilo šta, da ne treba
ćutati na bilo koji vid nasilja.
 Smanjiti broj nepoznatih profila na društvenim mrežama.
 Smanjiti upotrebu drustvenih mreža.
 Smatram da bi broj ili nalog sa kog dolaze pretnje i ostalo, trebalo blokirati, ukoliko je problem
veči, svakako, obratiti se nekom starijem za pomoć.
 Strogo kaznizi vršioce istih da bi potencijalni nasilnici bili zaplašeni.
 Tako što će se svako kazniti zbog digitalnog nasilja i smanjiće se digitalno nasilje.
 Treba biti oprezniji, ne davati lične informacije, koje bi mogle dovesti do opasnosti, i biti
svestan cele internet mreže kao i aplikacija koje postoje, takođe mislim da bi slučaj trebalo
odmah prijaviti kao i psihičko zlostavljanje.
 Treba da se prijavi policiji i da policija obrati malo više pažnju na to.
 Treba više razgovarati o ovoj temi i informisati ljude
 U sadašnjem vremenu ukoliko se dopisujete sa osobom koju ne poznajete, vrlo lako postoje
šanse da je profil lažan, a to čak ne možete da provalite preko glasovnih (voice changer), ili
video poziva.. Samo morate biti obazrivi i probati da ne pričate svoje lične podatke, osim ako
niste sigurni da je to prava osoba, koju ste već prethodno videli ili čak i upoznali.
 Ugasiti društvene mreže.
 Veća kontrola sumnjivih naloga na društvenim mrežama, veća svest ljudi o digitalnom
nasilju...
 Veća opreznost!
 Veće kazne nego što su sada.
 Više komunikacije sa roditeljima.
 Više pričati o tome.
 Voditi računa sa kojim osobama dolazite u kontakt. Imati svest o tome da je to bezbedno i
ponekad opasno po vas i vašu porodicu.
 Zabraniti korišćenje telefona u školi.
 Zatvor!

34
 ONLAJN DEBATA
Shvatili smo da bi bilo dobro učenicima, i ostalima koji su zainteresovani za ovu temu, pružiti
mogućnost da se izraze u slobodnijoj I transparentnijoj formi nego što su to ankete, te smo
napravili onlajn debatu u programu Kialo i postavili je kao otvoren resurs svima koji su želeli
da komentarišu. Tako smo dobili dragocene povratne informacije o tome da li bi nam život bio
lepši I lakši bez društvenih mreža.

Da li bi nam život bio lakši I lepši bez društvenih mreža? (klikni za ulaz)

Neki od odgovora

35
AKTIVNOSTI

36
 Predstavljanje
na Nastavničkom veću Tehnološke škole
#fondacijatempus
6. decembar 2022. godine
Na Nastavničkom veću Tehnološke škole predstavljen je projekat "Ništa
ne nestaje kada se objavi na internetu". Članice tima su predstavile svoj
projekat, kurs koji su pohađale u Turskoj, kao i svoje mnogobrojne utiske o
Antaliji i obrazovanju u Turskoj. Održano je predavanje vezanoz adigitalno
nasilje.
Na Nastavničkom veću je prikazan i promotivni film o boravku našeg tima
u Turskoj. Takođe, nastavnici su uradili anonimnu anketa o digitalnom
nasilju.

37
 Digitalno (rodno zasnovano) nasilje
10.12.2022. godine
Članice Erazmus tima naše škole prisustvovale su radionici "Digitalno
(rodno zasnovano) nasilje”. Seminar je održan 10. decembra 2022.
godine, u prostorijama Gimnazije u Paraćinu. Prisustvovali su mu
nastavnici osnovnih i srednjih škola sa teritorije opštine Paraćin.
Seminar je organizovao "Autonomni ženski centar" iz Beograda. Polaznici
su stekli praktična znanja na radionicama koja će im pomoći u izradi ovog
projekta.
Dogovorili smo se sa voditeljkama ovih radionica da održe predavanja
učenicima Tehnološke škole. Na taj način smo proširile saradnju sa
partnerima u nevladinom sektoru koji se bave sličnim temama koje su u
fokusu našeg projekta.

38
39
 Rodno zasnovano digitalno nasilje
9. februar 2023. godine
Vesna Ilić, saradnica Ženskog autonomnog centra, održala je radionicu
vezanu za rodno zasnovano digitalno nasilje učenicima drugog, trećeg i
četvrtog razreda Tehnološke škole.

40
 Dan roze majica
Tekst sa sajta Ekonomsko-trgovinske škole o našem predavanju
20. februar 2023. godine, Svečana sala Ekonomsko-trgovinske škole u
Paraćinu
Naziv Dan roze majica potiče iz priče o kanadskom dečaku koji je bio
predmet ismejavanja i fizičkog zlostavljanja od svojih drugara, jer je u
školu došao obučen u roze majicu. Tako se obukao kako bi pružio podršku
svojoj majci koja je obolela od karcinoma dojke. Aktivisti su tada kupili 50
roze majica i podelili ih njegovim vršnjacima u školi koji su ih nosili kao
podršku dečaku. Učenici su počeli i sami da dolaze u školu oblačeći roze
majice, koje su tako postale simbol borbe protiv vršnjačkog nasilja u
školama širom sveta.
Dušica Ljubenović i Zorica Ivanović, članice našeg Erasmus tima, održale
su radionicu vezanu za digitalno nasilje i opasnosti koje vrebaju mlade na
internetu.

41
 Radionice sa učenicima Tehnološke škole

Članovi Erasmus tima započeli su držanje radionica u okviru časova

odeljenjskog starešine. Učenici su biti upoznati sa vrstama nasilja,
posebno sa digitalnim nasiljem. Planirano je još radionica na kojima će biti
upoznati sa alatima koje će koristiti radi pravljenja promotivnog materijala
vezanog za vršnjačku edukaciju.

42
Učenički radovi
plakati

43
44
45
46
47
 prezentacije

Učenici odeljenja 1-2, smera tehničar za hemijsku farmaceutsku tehnologiju

pravili su prezentacije u program Power Point na teme vezane za digitalno
nasilje. Prezentacije su objedinjene i postavljene na sajtu projekta.

48
 filmovi
Neki od učenika trećeg razreda napravili su filmove na teme vezane za digitalno
nasilje. Filmovi su postavljeni na stranicu sajta našeg projekta i na Jutjub kanal
prof. Zorice Ivanović.

49
 iskustva u digitalnom svetu

Učenici su podelili svoja negativna iskustva u digitalnom svetu. To smo

zabeležili na jednoj od staranica našeg sajta, a neke primere navodimo i ovde.

“Desilo mi se jednom da sam naručila dve majice preko jedne Fejsbuk stranice. Umesto novih majica
sa odabranim printom, stigle su mi neke stare krpe. Nazvala sam prodavca, ali me je on blokirao.
Prijavila sam prevaru policiji, ali ona nije htela da reaguje jer je iznos bio mali. Izgubila sam novac i
živce! Pazite od koga kupujete!”

“U mom bivšem odeljenju jedan učenik je pravio kolaže od slika nastavnika i tako ih je ismevao. Slao
je takvu montiranu sliku svima nama i mnogi su je širili dalje.”

“Mojoj drugarici je neki nepoznati čovek slao različite neprimerene slike i tražio je od nje da se nađu
uživo u gradu. Ona ga je blokirala po savetu svoje sestre. Roditeljima ništa nije rekla. Mislim da je
trebalo i njih da obavesti.”

“Moja bivša devojka je insistirala da joj dam lozinku svog Instagrama. Morao sam da popustim jer je
baš bila uporna. Posle nekog vremena pitala me je moja sestra od strica zašto sam je otpratio i
blokirao. Bilo mi je čudno. Otišao sam na svoj profil i proverio pratioce. Nisam pratio nijednu
devojku! Sve moje prijateljice su bile blokirane! Onda sam shvatio da je to uradila moja devojka!
Sada bivša devojka! Promenio sam odmah šifru!”

“Moja drugarica iz osnovne škole je imala višak kilograma. Nije bila debela, ali se višaka, ipak,
primećivao. Objavljivala je uglavnom slike porodice, a sebe bi slikala uvek do pola. Kada je bila na
takmičenju, slikala se sa nastavnicom koja je tu sliku objavila na Fejsbuk stranici škole. Uskoro je ta
slika počela da kruži netom i isvi su ismevali njene debel i krive noge i neproporcionalnost u njenom
izgledu.
Svi su misilili da su to bezazlene šale, ali ona ih je shvatila ozbiljno. Odlučila je da ništa ne jede ne bi
li smršala. Tako je na kraju prvog razreda srednje škole bila neprepoznatljiva. Završila je u bolnici i
još se leči od anoreksije.”

“Bivši dečko moje drugarice napravio je neke njene provokativne slike i posle ju je ucenjivao da će
ih objaviti, da će ih poslati njenim roditeljima i celoj porodici. Ona se poverila odeljenjskom starešini
i problem je rešen uz saradnju sa roditeljima i policijom.”

50
 NASTAVAK PROJEKTNIH AKTIVNOSTI

Naš projekat “Ništa ne nestaje kada se pojavi na internetu” završava se 31. avgusta
2023. godine. Tokom rada na projektu, shvatili smo da postoji velika potreba da se o
temi digitalnog nasilja I dalje govori, te da postoje zainteresovane strane, pre svega,
učenici, koji bi voleli da prošire svoja znanja iz ove oblasti, radi prevencije digitalnog
nasilja.

Naš predlog je da se sve dobre predloge usvojimo na nivou škole, te da poslebno

insistiramo na saradnji između nastavnika, učenika I roditeljakada je reč o prevenciji
digitalnog I svih ostalih oblika nasilja.

Imajuću u vidu da su učenici u anketama stalno isticali da je anonimnost u stvari neka

vrsta zaštite i nasilnicima i žrtvama, odlučili smo da otvorimo jednu anonimnu anketu
koja će biti dostupna na našem sajtu pod nazivom “Prijavi nasilnika!”. Pristup anketi
imaće članovi Erasmus tima, direktor I članovi Tima za prevenciju nasilja.

Na ovaj način ćemo dobijati vrlo važne informacije o svim potencijalnim slučajevima
zlostavljanja, te ćemo moći da ih predupredimo i sprečimo.

Svakako, odeljenjske starešine će pojačati rad sa svojim odeljenjima i više pažnje

posvetiti ovom problemu.

U planu je I rad na jednom dramskom komadu koji će se baviti temom digitalnog

nasilja I koji će biti filmovan i postavljen na stranicu sajta i Fejsbuk stranicu
Tehnološke škole.

51
Autor:
Zorica Ivanović

Priprema za izdavanje:
Zorica Ivanović

Erasmus tim tim Tehnološke škole:

Zorica Ivanović
Tatjana Andrejić MIlosavljević
Dušica Ljubenović
Anđelka Vuković
Miroslava Grozdanović

Onlajn izdanje

Paraćin, jul 2023. godine

52