Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu

EKONOMSKO MATEMATIČKI METODI I MODELI

INFORMACIONI PAKET
Smer: zajednički Nastavnici:
Godina: druga prof. dr Marko Backović
Semestar: zimski dr Zoran Popović, vanr. profesor
Fond časova: 60 + 60 dr Mladen Stamenković, docent
Broj ESPB: 10 Veljko Bojović, saradnik u nastavi

1. CILJ PREDMETA

Tržišni uslovi poslovanja ekonomskih subjekata nameću potrebu za donošenjem

pravovremenih i optimalnih poslovnih odluka, od čega direktno zavise ukupni
ostvareni rezultati poslovanja. U situacijama kada se ciljevi poslovanja ekonomskih
subjekata mogu kvantitativno izraziti, za donošenje optimalnih poslovnih odluka
koriste se, veoma efikasno, različiti ekonomsko matematički modeli. Osnovni cilj
predmeta jeste ispitivanje mogućnosti primene i razvoja različitih modela
kvantitativne analize za potrebe ostvarivanja uspešnog poslovnog upravljanja
(menadžmenta). Drugim rečima, osnovni cilj primene matematičkih modela
(kvantitativne analize) u procesu donošenja poslovnih odluka sadržan je u zahtevu da
se donosiocu odluka omogući dobijanje egzaktne informacije za izbor optimalnog
rešenja poslovnih problema sa kojim se on suočava. Primenom modela kvantitativne
analize donosilac odluke (menadžer) ima mogućnost da se upozna sa mogućim
efektima svoje odluke i da, na osnovu toga a u skladu sa svojim ciljevima, izabere
optimalan način rešavanja konkretnog poslovnog problema.

2. STRUKTURA I SADRŽAJ PREDMETA

U okviru predmeta Ekonomskom matematički metodi i modeli izučava se devet

matematičkih modela optimizacije koji mogu biti od koristi ekonomskim subjektima
prilikom poslovnog odlučuvanja i upravljanja. U pitanju su sledeći modeli:

1) Linearno programiranje
Veliki broj privrednih aktivnosti se ostvaruje u uslovima ograničenih iznosa resursa,
koji se na različite načine mogu koristiti za ostvarivanje unapred postavljenog cilja.
Zbog toga, optimizacija ekonomskih aktivnosti zauzima centralno mesto u okviru
ekonomske analize i matematičkog modeliranja ekonomskih problema. Jedan od
matematičkih metoda optimizacije koji je doživeo punu afirmaciju, teorijsku razradu i
široku primenu jeste model linearnog programiranja. Linearno programiranje
predstavlja model za određivanje ekstremne vrednosti funkcija više promenljivih, u
kojima postoje ograničenja mogućih vrednosti promenljivih. Pritom, funkcija cilja i
funkcije ograničenja predstavljeni su linearnom funkcijom. Kako je većina ostalih
matematičkih modela u stvari specijalan slučaj linearnog programiranja, ovom
modelu je data najveća pažnja kako na predavanjima tako i na vežbama.

2) Transportni problem
Transportni problem predstavlja specijalan slučaj optimizacije primenjen u svrhe
određivanja optimalnog programa distribucije određene vrste robe iz različitih mesta
ponude (ishodišta) do različitih mesta tražnje (odredišta), pri čemu je kriterijum
optimizacije ili minimizacija ukupnih transportnih troškova, ili minimizacija ukupnog
vremena transporta.

3) Model asignacije
Model asignacije takođe predstavlja specijalan slučaj linearnog programiranja koji je
po strukturi i načinu rešavanja sličan transportnom problemu. Ovaj model koriste se
sa ciljem optimalnog raspoređivanja određenog broja izvršilaca (ili resursa) za
obavljanje određenog broja ekonomskih aktivnosti.

4) Ekonomsko matematičke funkcije

Kako između mnogih pojava u ekonomiji postoji međuzavisnost i uzročna
povezanost, važno je utvrditi način ispitivanja i upoređivanja njihove povezanosti i
uticaja. U tom kontekstu, ekonomsko matematičke funkcije predstavljaju osnovni alat
za matematičko izražavanje međusobnih uticaja i zavisnosti ekonomskih pojava.

5) Teorija igara
Teorija igara pristupa modeliranju ekonomskih aktivnosti u kojima postoje
suprostavljeni interesi ekonomskih subjekata, odnosno, obuhvata takve situacije gde
se dva ili više ekonomskih subjekata nalaze u konfliktnim odnosima, iz kojih žele
ostvariti za sebe što povoljniji rezultat.

6) Markovljevi modeli
Markovljevi modeli predstavljaju stohastičke modele čijim korišćenjem se vrši
predviđanje verovatnoća ostvarenja budućih događaja na bazi poznavanja sadašnjih
verovatnoća. U okviru klase ovih modela, naglasak je dat na njihovoj primeni u
poslovnim problemima. Konkretno, fokus je na modelu za određivanje opredeljenja
potrošača i modelu koji analizira konačno stanje potraživanja u preduzeću.

7) Mrežni modeli
Osnovna ideja ove klase modela je da prikažu određeni poslovni problem putem
mrežnog dijagrama. Upotreba mrežnih modela u operacionim istraživanjima i
menadžerskom odlučivanju je mnogobrojna; na primer, u lancima snabdevanja i
optimizaciji transportnih ruta. U okviru ovog dela izučavaju se tri osnovna modela
koji se koriste u praksi – problem drveta minimalnog raspona, problem najkraćeg puta
i problem maksimalnog protoka.

8) Mrežno planiranje i upravljanje

Metode mrežnog planiranja i upravljanja predstavljaju instrument za upravljanje i
kontrolu toka realizacije složenih međusobno povezanih procesa, odnosno upravljanje
i kontrola toka širokih kompleksa aktivnosti čijom se realizacijom ostvaruje unapred
postavljeni cilj.
9) Modeli zaliha
Modeli zaliha izučavaju ekonomske probleme vezane za određivanje optimalnog
sistema upravljanja zalihama, odnosno određivanje optimalne strategije upravljanja
zalihama. U okviru ovih modela dva osnovna pitanja koja se postavljaju su koliko
robe poručivati i kada robu poručivati. Odgovori na ova dva suštinska pitanja dobijaju
se primenom odgovarajućih optimizacionih modela teorije zaliha.

3. OBLICI, NAČINI I PLAN RADA NA PREDMETU

Osnovni oblik rada su predavanja koja se (najvećim delom) drže uz pomoć

odgovarajućih prezentacija i numeričkih primera. Studenti se ohrabruju da
postavljanjem pitanja predavaču traže dodatna objašnjenja. Pored toga, na kraju
svakog predavanja ostavljeno je vreme za dodatna pitanja studenata i razjašnjenja
postavljenih pitanja. Vežbe se izvode kroz rešavanje numerički i hipotetički
postavljenih ekonomskih problema koji su vezani najčešće za poslovne odluke
preduzeća. Pri tome, studenti se ohrabruju da samostalno postave problem, i da uz
pomoć asistenta korektno primene odgovarajući model.

Plan izvođenja nastave na predavanjima prikazan je u sledećoj tabeli.

TEMA Broj časova

I Uvodni čas 2
II Linearno programiranje 28
III Transportni problem 8
IV Model asignacije 2
V Ekonomsko matematičke funkcije 8
VI Teorija igara 8
VII Prezentacija programa za optimizaciju 4
(Excel Solver, Excel QM, POM-QM)

Plan izvođenja nastave na vežbama prikazan je u sledećoj tabeli.

TEMA Broj časova

I Uvodni čas 2
II Linearno programiranje 24
III Markovljevi modeli 6
IV Mrežni modeli 6
V Mrežno planiranje i upravljanje 6
VI Modeli zaliha 10
VII Rešavanje zadataka korišćenjem programa 6
(Excel Solver, Excel QM, POM-QM)
4. OCENJIVANJE

Predispitne aktivnosti sastoje se iz kolokvijuma i aktivnosti na vežbama.

 Kolokvijum: kolokvijum se po nepisanom pravilu održava sredinom decembra
i maksimalan broj poena na kolokvijumu je 100 poena.
 Aktivnosti na vežbama: aktivnosti na vežbama obuhvataju (1) odgovaranje na
postavljena pitanja, (2) rešavanje zadataka na tabli, (3) ušeće u diskusijama
koje se povedu na času vežbi, (4) rešavanje studija slučaja primenom
odgovarajućih programa. Broj poena zavisi od količine i kvaliteta aktivnosti
koju student preduzme u toku semestra i taj broj poena se dodaje poenima na
kolokvijumu.

Završni ispit se sastoji iz pismenog dela i usmenog dela koji se obavlja u pisanoj
formi.
 Pismeni deo ispita, sastoji se od četiri zadatka koji pokrivaju strukturu i
sadržaj predmeta. Poseban naglasak na ispitu se stavlja na predstavljanje
određenog ekonomskog problema matematičkim modelom kao i na tumačenje
dobijenih rezultata. Maksimalan broj poena na pismenom delu ispita je 100
poena. Minimalan broj poena uz koji se pismeni deo ispita smatra
položenim je 51 poen. Pismeni deo ispita efektivno traje 180 minuta, odnosno
tri sata. Položeni pismeni deo ispita je uslov za polaganje usmenog dela
ispita.

 Usmeni deo ispita polaže se u obliku testa, a obuhvata teorijska i praktična

pitanja kojima se testira razumevanje matematičkih modela koji su obuhvaćeni
strukturom i sadržajem predmeta. Maksimalan broj poena na usmenom delu
ispita je 100 poena. Minimalan broj poena uz koji se usmeni deo ispita
smatra položenim je 51 poen. Usmeni deo ispita traje efektivno 60 minuta,
odnosno sat vremena.

Konačna ocena ispita dobija se ponderisanjem broja poena pismenog dela ispita i
broja poena usmenog dela ispita. Koeficijent za ponderisanje broja poena pismenog i
usmenog dela ispita je jednak i iznosi 0,5. Minimalan broj poena uz koji se ispit
smatra položenim je 51 ponderisani poen. Studenti koji ostvare 90 i više poena na
kolokvijumu bivaju nagrađeni sa ocenom više na završnom ispitu, iako ostvare manji
broj poena od potrebnog; npr. ocenu sedam ukoliko ostvare 56 ponderisanih poena,
ocenu osam ukoliko ostvare 66 ponderisanih poena itd (naravno, da bi se ispit smatrao
položenim i dalje je neophodno osvojiti preko 50% na oba dela ispita). Ova pogonost
važi u svim ispitnim rokovima u toku jedne akademske godine.

5. LITERATURA

Udžbenik: Marko Backović, Jovo Vuleta, Zoran Popović, Ekonomsko matematički

metodi i modeli, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu,
2016.

Zbirka zadataka: Marko Backović, Zoran Popović, Mladen Stamenković, Ekonomsko

matematički metodi i modeli - zbirka rešenih problema, Centar za izdavačku delatnost
Ekonomskog fakulteta u Beogradu, 2017.
6. PODACI O NASTAVNICIMA NA PREDMETU

prof. dr Marko Backović,

Kabinet: 507
Telefon: 011/3021-082
Prijem studenata: pogledati na stranici;

dr Zoran Popović, vanredni profesor

Kabinet: 610
Telefon: 011/3021-142
Prijem studenata: pogledati na stranici;

dr Mladen Stamenković, docent

Kabinet: 232
Telefon: 011/3021-095
Prijem studenata: pogledati na stranici;

Veljko Bojović, saradnik u nastavi

Kabinet: 713a
Telefon: 011/3021-102
Prijem studenata: pogledati na stranici;