Professional Documents
Culture Documents
Leksikologija I Frazeologija
Leksikologija I Frazeologija
2
II Подела лексикологије........................................................................................................................ 3
III Лексема и реч........................................................................................................................................... 3
IV Лексикон.................................................................................................................................................... 6
V Класификација речника.................................................................................................................... 8
VI Историја српске лексикографије.................................................................................................. 9
VII Структура речника и речнички чланак.................................................................................... 10
VIII Језик, мишљење и стварност.......................................................................................................... 12
IX Компоненцијална анализа............................................................................................................... 13
X Полисемија................................................................................................................................................ 14
XI Метафора.................................................................................................................................................... 15
XII Метонимија............................................................................................................................................... 16
XIII Синегдоха................................................................................................................................................... 18
XIV Позајмљенице.......................................................................................................................................... 19
XV Англицизми.............................................................................................................................................. 21
XVI Позајмљивање и адаптација............................................................................................................ 22
XVII Историзми, архаизми и неологизми........................................................................................... 24
XVIII Функционално раслојавање лексике......................................................................................... 26
XIX Раслојавање лексике према регистру........................................................................................ 27
XX Територијално раслојавање лексике......................................................................................... 28
XXI Парадигматски односи лексема.................................................................................................... 29
XXII Синонимија............................................................................................................................................... 30
XXIII Антонимија............................................................................................................................................... 31
XXIV Хипонимија............................................................................................................................................... 32
XXV Хомонимија............................................................................................................................................... 33
XXVI Паронимија............................................................................................................................................... 34
XXVII Синтагматски односи лексема....................................................................................................... 34
XXVIII Фразеологија............................................................................................................................................ 36
XXIX Класификација фразема.................................................................................................................... 37
XXX Фразеологија у новинарству.......................................................................................................... 40
1
ЛЕКСИКОЛОГИЈА (lexis – реч + logos – наука): део науке о језику који проучава значење речи,
као и синтагматске, парадигматске и деривационе везе међу речима. Лексикологију
занима лексема у целини: у којим се контекстима може остварити и која све значења
остварује.
2. жекложпж оадндач
3. дндапж мнгдаващг
(...)
Из тог система неки елементи се могу изгубити (или померити ка периферији) и тако
настају историцизми и архаизми;
неки нови се могу развити – неологизми;
неким елементима се мења вредност и место у том систему (када, на пример, један од
синонима превагне у одређеној употреби).
2
ЛЕКСИКОЛОГИЈА У УЖЕМ СМИСЛУ проучава само речи (лексеме), док ЛЕКСИКОЛОГИЈА У
ШИРЕМ СМИСЛУ укључује и друге дисциплине (сродне су лексикологији и имају
релативно висок степен аутономије):
фразеологија
терминологија
етимологија
ономастика
творба речи
лексикографија
3
и свим значењима истовремено), обухвата сва значења и све облике једне речи, а реч је
конкретна реализација лексеме у тексту:
2. лолба, ижфклоп
У примеру се налазе три речи [нрза, нрзр, йжчг] и две лексеме [нрза, йжпж]. У савременој
лексикологији се за варијанте лексеме користи термин АЛОЛЕКСА. Постоје две групе
алолекса.
4
Дефиниција речи зависи од тога с ког аспекта је посматрамо. Уколико је посматрамо са
фонетско-фонолошког аспекта, то је скуп гласова који су обједињени једним акцентом. Са
морфолошког аспекта, то је комплекс морфема који има значење. У лексикологији, РЕЧ је
најмања самостална јединица лексичког система коју чини лексичка морфема оформљена
граматичком морфемом, односно семантички конкретизована морфема у зависности од
творбе (творбена основа, творбени формант); способна је да учествује у формирању
синтаксичких јединица.
Даринка Гортан Премк сматра да постоје три поделе речи у нашем језику:
5
бројеви: означавају појмовну вредност, а у комбинацији са именичким појмом
могу обављати неку функцију (субјекатску, објекатску)
заменице: замене за називе (оно што именују, мора претходно бити именовано)
придеви: код временских [чрфгнахщж], месних [лвдахщж] и посесивних [Ланзлв]
придева изостаје способност појмовног означавања и они именују однос, релацију
према неком именичком појму
помоћни глаголи: практично немају значење, десемантизовани су, учествују у
грађи модалних и фазних глагола, глагола непотпуне семантике; често се своде на
описивање односа субјекта према некој радњи
У лексикон спадају самосталне лексичке јединице: оне могу бити ЈЕДНОЧЛАНЕ, ДВОЧЛАНЕ и
ВИШЕЧЛАНЕ (1:1 [једна реч носи једно значење], 2:1 [оигмл унгвл: две речи, једно значење],
3:1 [цела конструкција има једно значње]). Једночлане лексичке јединице су ЛЕКСЕМЕ и
оне представљају језгро лексикона. Постоји више типова вишечланих лексичких
јединица, а најчешће се наводе три главна: ФРАЗЕОЛОГИЗМИ [мнлдавапж йагир кгзлйг],
ТЕРМИНОЛОШКЕ СИНТАГМЕ [йачфжка дрхжуа], УСТАЉЕНЕ ФРАЗЕ [зл л фгйр, баба л
рхпжмужйа].
Неки аутори сматрају да у лексикон улазе и законитости које га обликују, као и она
својства лексичких јединица која су инхерентна (неодвојива од тих лексема, не зависе од
контекста).
ЛЕКСИКОН
МЕНТАЛНИ ОПШТИ
6
(или лексичка меморија) припада сваком појединачном говорнику и њега
чини наше знање, тј. све оно што је садржано у нашој меморији.
► Прво питање у вези са менталним лексиконом јесте: Йлижзл овазж флвгз ека игзогйа?
Према неким проценама, утврђено је да образован одрастао човек зна више од 50.000
речи и да тај број може ићи чак до 250.000. Експерименти показују да изворни говорници
могу препознати речи свог језика за 1/5 секунде.
► Друго важно питање јесте: Йазл ор нгфж наомлнгцгкг р йгкпаиклй игзожзлкр? Ради се
о одређеном систему који може бити:
Када је у питању ментални лексикон, важно је обратити пажњу на одабир потребне речи у
говорној функцији и на препознавање одговарајуће речи у говорној рецепцији.
7
Критеријуми за раслојавање лексике:
посебни
(занимају их појединачни сегменти:
општи терминолошки, речник жаргонизама,
(занима их лексички систем у целини) етимолошки, фразеолошки, речник
синонима, дијалекатски, правописни,
колокацијски [комбинације лексема])
специјални
генерални (имају циљ, намену: прескриптивни
речници прописују, прохибитивни
забрањују)
8
Најзначајнији двојезични речници превуковске ере били су „Немецкиј и серпскиј
словар“ Теодора Аврамовића из 1790. и „Речник малиј“, немачко-српскословенски, који
је био тематског карактера: лексеме нису биле поређане по азбучном реду, већ по темама.
Вуков речник објављен је 1818. године (друго издање 1952) под називом „Српски
рјечник истолкован3 њемачким и латинским ријечима“. Био је то речник који је
означио почетак правописне и језичке револуције. Написан је народним језиком и
реформисаном ћирилицом, источнохерцеговачким дијалектом. Вук га састаља на наговор
и уз подршку Јернеја Копитара. Дочекан је са великим негодовањем код нас, док је у
иностранству постигао велики успех. Највећи револт изазвале су две ствари
трећеразредног значаја: опсцена лексика и латинична јота. Речник је садржао 26.000
речи, а у њему се појављују и три слоја лексике која не припадају искључиво
источнохерцеговачком дијалекту:
3 објашњен, протумачен
9
Речник „Речник српскохрватског књижевног језика Матице српске“ састоји се из шест
томова. Био је замишљен као заједнички пројекат Матице српске и Матице хрватске. Први
том је изашао 1967, а Матица хрватска иступа из пројекта након трећег. Последњи, шести
том, изашао је 1976. године. Речник покрива лексичку грађу од Вуковог периода до
средине 20. века.
МАКРОСТРУКТУРУ РЕЧНИКА чини грађа и све оне активности које претходе састављању
речника: ексцерпција грађе, избор одредница, редослед одредница и разни пратећи
делови (уводни текст, основни подаци о речнику, списак извора, списак скраћеница).
Влах м (вок. Влаше; мн. Власи, ген. Влаха). 1. флвгз же Виахзг. 2. Прйрк 3. (влах) нар. а.
огшаз зал флвгз кждгг олужчаиклг млилдача мнгйа гнацакжкр (р еаигцр млйлнозжт
гнадлва р Даийаужчж). б. овазж огшаз ка злмкр (еа опаклвкжзг даийапжкозжт
лплза, лопнва). в. опаклвкжз Блокг ж Хгнугглвжкг злчж кжчг йроижйак (еа
йроижйакг). – Влах, тако зову Турци Илире грчкога и римскога исповиједања. Лад.
Л. г. мнжмадкжз мнавлоиавкг вгнг ка млднрфчр бжвхг Аропнл-Тганозг. Врз Пч.
Изр. измесити кога као ~ питу нар. жебжпж, жейиапжпж; да се Власи не сете да ог
мнжзнжчг мнавл опащг.
10
ЛЕКСИКОГРАФСКА ДЕФИНИЦИЈА мора садржати довољно елемената на основу којих би се
једна лексема разликовала од друге. Дефиниција мора да се састоји искључиво из речи
које су објашњене у речнику. У њој се не може наћи лексема која се објашњава и та
дефиниција не сме да садржи лексеме које је тешко разумети. Она ће, дакле, бити ваљана
само уколико су појмови од којих се састоји објашњење јаснији од лексеме која се
дефинише. Такође, у дефиницијама се избегавају застарела лексика, вулгаризми,
дијалектизми, необичне лексеме итд. При дефинисању треба избегавати:
Именицу увек треба дефинисати помоћу именице, а глагол увек помоћу глагола. Понекад
се дефиниција своди на навођење синонима (најчешће у случају позајмљеница,
жаргонизама и вулгаризама), а понекад се синоним додаје на крају описне дефиниције.
тишина – опащг бге брзг, гаиайг, хрйа; йжн; лдоропвл глвлна, ърпащг
11
Једна од првих теорија која се бавила значењем посматрала је лексему као знак, а језик
као систем знакова. Утемељивач ове теорије био је Фердинанд де Сосир. Лексему је
посматрао као дводелни ентитет који подразумева ознаку и означено. ОЗНАКА припада
сфери линеарне просторности, а ОЗНАЧЕНО сфери мишљења (менталног). Ако као пример
узмемо лексему мнлелн, „ознака“ је скуп ових знакова, а „означено“ је представа коју у
свести имамо о том предмету.
12
КОМПОНЕНЦИЈАЛНА АНАЛИЗА је теорија семантичких обележја. Према овом приступу,
лексичко значење посматра се као скуп семантичких компонената. Језичко значење се
може рашчланити на мање делове (компоненте) и по томе је ова теорија добила име. У
јужнословенској лексикологији, семантичке компоненте називају се семе.
Дефиниција лексеме ерб гласи: оваза лд милфаопжт жиж зижкаопжт злхфжуа мнгврфгкжт
гигцр р вжижуайа флвгза ж вгъжкг днргжт зжфйгщаза злчг оирдг еа зждащг ж ожпщгщг
тнакг. У тој дефиницији присутне су семе злхфжуа / милфаопа ж зижкаопа / мнгврфгка
гигцр / р вжижуайа... Присутна је архисема (злхфжуа р вжижуж) и диференцијалне семе
(изглед, намена). Семе нису истог ранга.
13
Компоненцијална анализа има своје предности и мане. Предности се огледају у
могућности да се значење детаљно објасни и прецизно утврди. Такође, захваљујући
компоненцијалној анализи лако је објаснити механизме ширења секундарних значења
Овим поступком се могу прецизно упоредити два значења једне лексеме или већег броја
њих .
Највећа мана компоненцијалне анализе јесте чињеница да се она лако примењује код
именица, али тешко код глагола, придева и других врста речи. Такође, није погодна за
разлагање апстрактне лексике.
вишезначност
механизми којима се вишезначност остварује (метафора, метонимија,
синегдоха, платисемија)
глáва (1) глнщж дгл флвгфчгг ж лдглваначръж дгл джвлпжщозлг пгиа р злйг чг йлеаз;
(2) рй, наерй, майгп; (3) джвлп; (4) лолба, флвгз, млчгджкау, опаклвкжз; (5)
ижфклоп злча нрзлвлдж, рмнавша, млгиаван; (6) млфгпкж, фглкж дгл, мнгдщж дгл
кгфгга, млфгпаз; (7) мнлхжнгкж жиж еадгбшакж дгл кгфгга (кмн. гзогна); (8) злйад
кгзлг мнгтнайбгклг мнлжевлда (кмн. хгъгна); (9) гиавжуа (бжшзг: гиава зрмроа); (10)
дгл зщжгг жиж омжоа, лдилйаз, млгиавшг.
14
тела, породице, предмета из свакодневног живота. Оне чине базични, основни фонд у
нашем језику и имају прасловенско порекло.
Поетска метафора је средство оживљавања слике песничког језика. Зато је метафора, као
стилска фигура великих могућности, предмет проучавања и теорије књижевности.
15
ТИПОВИ ЛЕКСИЧКЕ МЕТАФОРЕ:
ПО ОБЛИКУ: внап ка блуж, внап гжпанг, внап огзжнг личе на шрдозж внап
ПО МЕСТУ, ПОЛОЖАЈУ: пошто се гиава налази на врху тела, све што се налази на врху
нечега можемо назвати гиавлй, нпр. глава гзогна
У примеру Цгл гнад омава, лексема гнад није употребљена у свом примарном значењу и не
означава каогшгкл йгопл, већ опаклвкжзг гнада. То секундарно значење је добијено
метонимијом. Дакле, извориште метонимије је архисема (у овом случају каогшгкл йгопл)
док је извориште метафоре у семама нижег ранга. Код метонимије, архисема примарног
значења лексеме постаје сема секундарног значења. Ова појава се назива КЛИЗАЊЕ
РЕФЕРЕНЦИЈЕ.
16
За метонимију се каже да је регуларна полисемија: све лексеме које припадају истој
лексичко-семантичкој групи имају исту способност развијања полисемичног значења.
примарно метонимијско
пример
значење значење
количина која стаје
посуда фаха влдг, илкау ормг, злнма чабрза
у посуду
намештај у нгклвжнащг зртжщг, зрмлвжка омаваъг олбг
просторија
просторији
становници
насељено место угл гнад омава, огил ог плйг надлваил
насељеног места
друштвена зграда друштвене
угил млелнжхпг чг амиарджнаил
организација организације
чланови органа
орган власти Рзрмхпжка чг ка глджхщгй лдйлнр
власти
произвођач
производ фжпай Акднжъа, зрмжл чг слнд
или аутор
музички
музичар кжчг жй длбан злкпнабао
инструмент
човек одређене
глас рмлекаиж ойл ог оа фрвгкжй банжплклй
боје гласа
човек са одређеним
звање / чин рмлекаиж ойл замгпака
звањем
производ тог
материјал зрмжъг члч еиапл еа нлцгкдак
материјала
главни град
влада те државе лдклож жейгцр Бглгнада ж Ллозвг
неке државе
Придевска метонимија такође има неколико формула: који има својство – који изазива
својство (смртна агонија – смртна рана), који изражава – који изазива (досадан изглед –
досадан пејзаж)...
17
СИНЕГДОХА (ѕynekdochē = заједничко узимање) јесте пренос имена с једног појма на други
на основу логичке везе део – делина. Дакле, лексемом која означава део именује се
целина, или, ређе, лексемом којом се означава целина – именује се део.
део тела човека или животиње – човек или животиња (дгогп ижуа, плй озрмр ор
мнжоропвлваиг вгижзг гиавг)
део предмета или објекта – предмет или објекат у целини ( знлв кад гиавлй =
зръа, йж кгйайл днрглг мнага = йж кгйайл днргр зрър )
назив намирнице, пића или новца – храна, пиће или новац у целини (кг йлдг ог
джвгпж бге тигба ж влдг)
граматичка синегдоха сингулар – плурал (еднрджл ог Срнфжк о Цнклглнугй)
сингуларни назив биљке / животиње – врста биљке / животиње (рфжиж ойл р
хзлиж л врзр; чгиа наопг р вжолзжй миакжкайа)
назив животиње – део (месо или крзно) животиње (клож ижожур лзл внапа)
назив растиња – цвет или плод (лкж бж чгиж джвшг йаижкг)
назив општег појма – општи појам у целини (пл чг йлч флвгз)
име групе лица – појединац из те групе (оплч, влчозл, кг дач ог!)
плурал – сингулар (лпвлнгк чг оачай онмозг зщжгг)
Посебан тип синегдохе представља случај када се назив једног појма користи за шири и
ужи појам: Згйша (миакгпа), егйша (злмкл, дгл егйшжкг млвнхжкг злчж кжчг мнгзнжвгк
влдлй), егйша (наопнгожпа йапгнжча мл егйшжклч злнж), егйша (дндава)...
Синегдоха се објашњава заменом ранга сема: једна од сема нижег ранга, основног
значења, постаје архисема секундарног значења. Метонимија је скоро увек регуларна, а
синегдоха само у ретким случајевима. Само синегдоха типа дгл пгиа флвгза жиж
джвлпжщг – флвгз жиж джвлпжща, донекле подлеже регуларној полисемији.
18
Први слој лексике српског језика према критеријуму порекла речи чини АУТОХТОНА
ЛЕКСИКА и њено је порекло српско, односно словенско. Други слој чини ЛЕКСИКА СТРАНОГ
ПОРЕКЛА. Базични лексикон у српском језику чини аутохтона лексика, односно лексика
прасловенског порекла. То су углавном лексеме које се односе на човека, делове тела и
сродничке односе. Остале лексеме су позајмљене, а разликујемо их према пореклу.
ТУРЦИЗМИ. Под турцизмима се, осим речи из турског, подразумевају и оне које смо
примили из турског, а заправо имају персијско и арапско порекло. Турцизмима припада
слој историцизама као што су ага, бгг ж чакжфан, али и дръак, чаопрз, бркан, брдаиа, дрвак.
Мисли се да су турцизме у нашем језику највише шириле отоманска администрација и
војска, али и домаћи муслимани и чиновници, јер су Турци дошли као носиоци новог
друштвеног и државног уређења, као носиоци нове културе. Усвајање турцизама одвијало
се заједно са прихватањем нових појмова који су чиновници донели. Прву групу
турцизама чине они који су се одомаћили: осећамо их као своје и немамо замену за њих:
брбнгг, фанама, чаопрз, члнгак, бахпа, фгойа итд. Другу групу чине турцизми са стилском
употребом: дрван, злказ, дрхйакжк, ърмнжча. Трећу групу чине регионално обојени
турцизми: бабл.
19
ГЕРМАНИЗМИ. Речи које су пореклом из немачког језика нашле су се у српском након
досељавања Срба на просторе Аустроугарске. Већи део тих речи данас се сматра
варваризмима: ужгиа, злсгн, зргиа, хплс, хпнжзапж, зжсиа, хпнрдиа, лсжкггн, вага,
мггиа, угт, брпгн, иачпйлпжв, илежкза, йлигн, йачоплн, санба, хаипгн, хжкг, хйжкза.
ХУНГАРИЗМИ. Речи из мађарског језика: ахлв, гриах, вахан, оаиах, илмлв, згугша, олба.
РОМАНИЗМИ. Речи које воде порекло од романских језика: ЛАТИНИЗМИ (међу којима је
данас знатан број интернационализама: внп, угн, слнйриа, азужча, каужча, ижпгнапрна,
длзплн), ГАЛИЦИЗМИ (ханй, баигп, йахжка, злймлп, бапашлк, бригван, мансгй, брзгп,
дакн), ИТАЛИЈАНИЗМИ (олмнак, лмгна, пгклн, баизлк) и ХИСПАНИЗМИ (закжбаи, тркпа).
РУСИЗМИ. Речи из руског језика: знрдлз, озаоза, фжопза, еамгпа, роигд, омрпщжз
ЕГЗОТИЗМИ. Речи које су у наш језик ушле посредством неког другог језика, а пореклом
су из нама далеког или мање познатог језика. Те лексеме, притом, именују појмове који су
специфичност одређене културе (орхж, згфам, гкр, жгир, ггчежн).
20
АНГЛИЦИЗМИ су речи које воде порекло из енглеског језика. Њима се нарочито бавио
Твртко Прћић у књизи „Енглески у српском“ и речнику новијих англицизама „Do yu speak
anglosrpski?“ (заједно са Вером Васић и Горданом Нејгебауер). Енглески се у српском
користи као одомаћени страни језик који има функцију допунског језика и као такав
остварује се на три начина:
21
Професор Прћић такође разликује пет група англицизама с обзиром на степен
оправданости њихове употребе у српском језику
Разлози који утичу на позајмљивање могу бити језичке и нејезичке природе. Када је реч о
језичким разлозима, они се јављају онда када имамо нови појам који треба именовати.
Затим се позајмљује страна реч како би се попунила лексичка празнина у језику.
Нејезички разлози су повезани са историјским, политичким и географским околностима,
научнотехничким и културноцивилизацијским везама. Позајмљивање може бити:
22
У зависности од тога шта се позајмљује, постоји неколико видова позајмљивања. То су
лексичко позајмљивање, значењско (семантичко) позајмљивање и калкирање.
23
КАЛКИРАЊЕ је формално значењско превођење које се одвија на нивоу творбе речи. Дакле,
позајмљује се творбени модел. Производ калкирања су КАЛКОВИ. У језику примаоцу
преводи се лексема помоћу домаћих или одомаћених творбених елемената према
творбеном моделу језика даваоца (sky scraper > кгблдгн; printer > хпаймаф; ευγνώμων >
биаглданак).
а) употреба г) изговор
б) значење д) граматика
в) писање ђ) творба
На основу тих параметара професор Прћић разликује три типа англицизама: потпуно
одомаћене (оне који су прошли средњи ниво адаптације: пжкгчыгн, тайбрнггн,
йанзгпжкг), делимично одомаћене и неодомаћене (англицизми код којих адаптација још
није отпочела: чго, кл, олнж).
ПАСИВНИ ФОНД обухвата лексику која није у употреби, или је њена употреба
ограничена [архаизми + историцизми (историзми) + неологизми]
АКТИВНИ ФОНД чине лексеме које се свакодневно употребљавају ( флвгз, дгка,
глджка, днвл)
24
ИСТОРИЦИЗМИ (ИСТОРИЗМИ) су лексеме које више нису у употреби зато што реалије (појаве,
предмети) које су њима обележене више не постоје. На њихов настанак утичу нејезички
разлози. Они постају активни у одређеним ситуацијама (у текстовима који се баве
историјом), али не и у свакодневном комуницирању. Обележавају некадашње титуле и
звања, службе; друштвене, школске и друге установе; називе одеће, новчаних јединица;
војну терминологију: вгийлда, гиаванжка, мнгплн, аиачбгг, иггжча, нача, нлб, зкгджка,
зйгп, абаыжча, зжнжыжча, катжча... Лексема дгомлп је, на пример, у свом примарном
значењу историцизам, али у секундарном значењу припада активном фонду, у значењу
гломлдан: Нвач флвгз чг мнавж дгомлп!
НЕОЛОГИЗМИ су нове речи које се дефинишу на различите начине. Неки аутори сматрају да
су неологизми само оне речи које су настале од домаћих / одомаћених творбених
средстава да би именовале нове појмове. Други аутори сматрају да су то све нове речи
које су настале у језику, без обзира на начин: и позајмљенице, али и речи сковане од
домаћих творбених елемената. На настанак неологизама утичу и језички и нејезички
разлози. Језички се односе на попуњавање лексичких празнина у језику, а нејезички на
пуристичко инсистирање да се стварају нове речи уместо позајмљеница. Време је
моменат на основу ког процењујемо да ли је нека реч неологизам или не. Неки аутори
сматрају да су нове речи оне које су ушле у употребу после II светског рата. Они једно
време припадају пасивном фонду, да би касније прешле у активни: значмрпах,
вапнлклха, млижпбжнл, йжкж-орзща. Иновације у лексикону настају позајмљивањем,
стварањем нових лексема од домаћих или одомаћених творбених средстава, те
проширивањем значења већ постојећих лексема.
25
На основу функционалног раслојавања лексике лексички фонд дели се на ОПШТИ и
СПЕЦИЈАЛНИ (ТЕРМИНОЛОШКИ). Лексика која се не везује ни за један посебан домен
употребе спада у општи фонд (чгопж, мжпж, жъж, длбан, майгпка). Терминолошка
лексика са највећом тачношћу одређује појмове у науци, техници и уметности.
ТЕРМИНОЛОГИЈА је посебна лингвистичка дисциплина која се бави терминима. С обзиром
на место у лексичком фонду, разликујемо три врсте термина.
26
Карактеристике термина:
Настајање термина:
I позајмљивањем
II творбом (йклджиау, жйгкжиау)
III терминологизацијом [праћено променом значења]
IV преузимањем из друге струке (ваигкпклоп – лингвистика преузела из хемије)
V употребом вишечланих назива (хпжпка дигеда, оигмл унгвл)
27
Карактеристике жаргона:
НАСТАЈАЊЕ ЖАРГОНИЗАМА
нжба – дгвлчза
1 Промена значења већ постојећих лексема
које припадају стандарном језику паопгн – жедачжуа, млпзаежваф
5 Свођење на иницијале еа ы
28
Реч је дијалекатска
Ниједна лексема не постоји изолована, већ је део система. Тако се у исказу „Јасна је веома
паметна“ лексема майгпка комбинује са другим јединицама. У парадигматском односу је
нека лексема са свим лексемама које би се могле појавити на њеном месту у датом
контексту. Притом може и не мора доћи до промене значења. Тако се у примеру уместо
придева майгпка могао јавити и придев из исте класе: йрдна, жкпгижггкпка. Рајна
Драгићевић наводи три врсте парадигматских односа:
29
Даринка Гортан Премк дефинише СИНОНИМИЈУ (ИСТОЗНАЧЈЕ, БЛИСКОЗНАЧЈЕ) као лексичку
појаву засновану на асоцијативном повезивању различитих лексема које именују исте
или сличне садржаје (значења), односно синонимија је лексички механизам повезивања
синонима. Ако имамо у виду семски састав синонима, они имају исту архисему и бар једну
или више диференцијалних сема: захжза – дижуа, лнплгнасжча – мнавлмжо, лопава –
хмаче. Извори за настанак синонима су следећи
Уколико имамо у виду једно значење лексема, и то оно на основу ког лексеме ступају у
синонимске односе, синониме делимо на апсолутне и релативне. АПСОЛУТНИ СИНОНИМИ су
синоними којима се подудара семантички садржај; имају исту експресивну и употребну
вредност и заузимају исто место у лексичком систему: тнабан – лдвадак – ойгл.
Апсолутне синониме немају просте речи као што су нрза, клга, гиава, чгежз или днвл.
РЕЛАТИВНИ СИНОНИМИ су оне лексеме код којих долази до неподударности: било у погледу
значења (делимична идентичност значења), било у погледу ескпресивне или употребне
вредности. Тако лексеме гиава и пжкпана имају исто значење, али се различито
употребљавају: лексема гиава припада стандарном језику, а пжкпана је маркирана
(слично: клвау – илва).
Када се у обзир узме цела полисемантичка структура двеју лексема које ступају у
синонимске односе, постоје тотална и парцијална синонимија. ТОТАЛНА СИНОНИМИЈА
подразумева подударања свих значења двеју лексема. Када је у питању ПАРЦИЈАЛНА
СИНОНИМИЈА, може доћи до подударања примарних значења двеју лексема и у том случају
се ради о правој синонимији (млзилк – дан). Постоји могућност да се подудари примарно
значење једне лексеме са секундарним значењем друге ( мнлкжушжв – бжопан) и у том
случају је реч о неправој или контекстуалној синонимији. Трећа могућност је подударање
секундарних значења две лексеме: гиава и йлеаз су синоними само кад означавају майгп,
рй. Синониме треба разликовати од дублета: рвл – ртл, длзплнжуа – длзплнза...
30
Даринка Гортан Премк сматра да су АНТОНИМИ две лексеме чији семантички садржаји
имају исту архисему, исту једну сему и десемантизоване друге семе. То су речи супротног
значења. Антонимија се остварује код лексема које припадају истој лексичко-семантичкој
групи, нарочито код оних које означавају неку особину. Најизраженија је код придева,
именица и глагола.
31
Типологија правих антонима:
Према значењу, разликујемо две групе антонима: оне који имају лексикализовану
архисему и оне који је немају. Тако антоними типа йрхзанау - дгка имају
лексикализовану архисему шрдозл бжъг, а антоними дрблз – мижпаз је немају.
Када се у виду има остатак значења, постоје такође две групе антонима:
градибилни (степеновани) и неградибилни (нестепеновани). Супротност значења
код градибилних антонима заснива се на принципу „знатна заступљеност –
незнатна заступљеност“: плмал – тиадак, вжолз – кжеаз, мижпаз – дрблз.
Супротност значења код неградибилних антонима заснива се на принципу
„присуство – одсуство“ неке особине: еднав – блигопак, джв – йнпав, йлнаиак –
кгйлнаиак, онгъак – кгонгъак
32
ХOMОНИМИЈА је врста формално-садржинских односа међу лексемама. Хомоними су
лексеме чија је формална структура идентична, али се њихово значење не може довести
ни у какву везу. Хомонимију од полисемије разликујемо према значењу (код полисемије
постоји веза између значења) и творбеним карактеристикама ( мли – млианкж; мли –
мликж). Извори за настанак хомонимије су следећи:
Типови хомонима:
ПРАВИ ХОMОНИМИ су хомоними који припадају истој врсти речи и притом остварују
подударност у свим граматичким облицима, те подударност у погледу изговора:
33
ПАРОНИМИ су истокоренске лексеме које припадају истој врсти речи, имају слично
значење, али нису међусобно заменљиве у истом контексту (клвжкозж : клвжканозж;
шрбжпгш : шрбжйау; мнгвждгпж : мнгдвждгпж; жопнаджпгш : жопнаджваф).
Термин КОЛОКАЦИЈА потиче од латинског collocare и значи „стављање нечега заједно или
напоредо са нечим другим“. Реч „колокација“ појавила се у 17. веку, али као термин
почиње да се употребљава тридесетих година ХХ века. У лингвистику је уводи Ферт
педесетих година ХХ века. Колокације су лексички спојеви:
34
Твртко Прћић каже да је колокација „уобичајен, понекад редован спој једне лексеме с
неком другом унутар одређене синтаксичке јединице: синтагме или реченице“. Особине
колокација су следеће: минимална или могућа заменљивост чланова колокација, слаба
постојаност и прозирност. Чланови споја називају се КОЛОКАТИ, а способност удруживања
лексеме са другим лексемама КОЛОКАБИЛНОСТ. Она је условљена семантичким чиниоцима,
али и прагматичким. Тако се глагол мжпж користи уз именицу која означава течност, али
се за ормр не каже да се мжчг – већ да се чгдг.
Лексеме фаха, пащжн и блзаи у колокацијама фаха влдг, пащжн ормг и блзаи вжка су
ПАРТИКУЛАРИЗАТОРИ САДРЖИВАЧИ. У неким случајевима могуће их је изоставити ( Олчгл чг
ормр. – Олчгл чг ормг.) Постоје такође и ПАРТИКУЛАРИЗАТОРИ УОБЛИЧИВАЧИ. То су лексеме
гнрдва, брзгп и мнайгк у колокацијама гнрдва окгга, брзгп нрда и мнайгк злог.
ОГРАНИЧЕНЕ
ВЕЗАНЕ (ИДИОМИ)
Када су у питању устаљени, окамењени спојеви међу речима, за њих се користи термин
ИДИОМ, али и ФРАЗЕОЛОГИЗАМ. Дисциплина која изучава ову појаву зове се фразеологија.
Осим тих термина, у употреби су и: фразеолошки обрт, фразеолошка јединица, устаљени
обрт, фразем. Тако фразеологизам бжпж жейгцр Ружиг ж Ханжбдг вуче порекло из
митологије и заправо значи бжпж жейгцр двг лмаоклопж. Примери за фразеологизам су и:
огдгпж ка двг оплижуг, мнлдавапж йагир, мнлдавапж йафзр р ыазр, наджпж жомлд
джпа; али и скупови од две речи: Атжилва мгпа, уанозж нге и слично.
35
ФРАЗЕОЛОГИЗАМ је скуп од најмање две речи које су изгубиле своја примарна значења и
повезале се у једну нову значењску целину конотирајући нове садржаје. Категоријална
обележја фразеологизама су:
Неке фразе могу бити полисемичне. Тако фраза джъж гиавр може да значи млчавжпж ог,
ложижпж ог или лмлнавжпж ог. Дисциплина која се бави фразеологизмима је
ФРАЗЕОЛОГИЈА. Неки аутори разликују фразеологију у ужем и у ширем смислу.
36
Постоје фразеологизми који су у синонимском односу. Тако уместо бгомлоижпж или
игкопвлвапж можемо рећи йиапжпж мнаекр оиайр, огдгпж ознхпгкжт нрзр, знаопж
Блгр дакг.
.ГРАМАТИЧКА СТРУКТУРА.
37
► СИНТАГМАТСКИ НИВО: синтагматски фразем може да буде у напоредном
односу (Рлдлйа ж Глйлна, опнат ж пнгмгп, кж знжв кж дрдак) или
зависном (унка лвуа, пнжкагопл мнаог, бгиа внака, кгйапж диазг ка
чгежзр, гигдапж о вжожкг, бжпж йащж лд йазлвлг енка, кг вждгпж дашг лд
клоа)
38
► ПОЈМОВИ ВЕЗАНИ ЗА ПОМОРСТВО (джъж ожднл, милвжпж мркжй чгднжйа)
.ЗНАЧЕЊЕ.
► ФИЗИЧКИ ИЗГЛЕД ЧОВЕКА (зал лд бнгга лдвашгк, злоп ж злда, йлдг влир
нгм да жхфрма)
39
Живописније изражавање нарочито се постиже у новинским текстовима фразеологијом
која је пореклом из фолклора, те из разних других препознатљивих културно-историјских
извора; фразеологијом која носи традиционална обележја живота народа на овом
простору. Осим правих фразеологизама, у новинским текстовима срећу се и други
устаљени скупови речи који су у извесном смислу такође маркирани експресивношћу. То
су пословице, изреке, разни цитати итд. У новинама се срећу следећи функционално-
стилски слојеви фразеологије:
40