Gravitacija - Pantić

UNIVERZITET U NOVOM SADU
PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET
DEPARTMAN ZA FIZIKU
Milan Pantić
UVOD
U
AJNŠTAJNOVU TEORIJU GRAVITACIJE
Novi Sad, 2005

2
Autor:
Dr Milan Pantić, docent Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu
Recenzenti:
Dr Stanoje Stojanović, redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u
Novom Sadu
Dr Jugoslav Stahov, redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Tuzli
Izdavač: Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, Departman za fiziku
Za izdavača: Prof. dr Ištvan Bikit, direktor Departmana
Štampa: ,,Symbol” Novi Sad
Tiraž: 100 primeraka
Štampanje ove knjige odobreno je od strane Naučno-nastavnog veća Prirodno-

matematičkog fakulteta u Novom Sadu, 21. aprila 2005. godine.
CIP – Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
530.12:514.743.4(075.8)
PANTI, Milan
Uvod u Ajnštajnovu teoriju gravitacije: Milan Pantić.
– Novi Sad : Prirodno-matematički fakultet, Departman za
fiziku, 2005 (Novi Sad : Symbol). – 216 str. : graf.
prikazi ; 24 cm
Tiraž 100. – Bibliografija. – Registar.
ISBN 86-7031-078-3
a) Teorija relativiteta – Tenzorska analiza
COBISS.SR-ID 208414727
Stvari treba pojednostaviti
koliko god je to moguće.
Ali, ne više od toga.
A. Ajnštajn
Predgovor
Ovaj kurs lekcija napisan je na osnovu predavanja koje držim, u okviru pre-
dmeta Teorija gravitacije, na trećoj godini (fond 3+1) studentima Astronomije
(sa astrofizikom) na Departmanu za fiziku PMF-a u Novom Sadu. Kada se go-
vori o teoriji gravitacije obično se misli na Ajnštajnovu Opštu teoriju relativnosti
te otuda i ovakav naslov knjige. Ova teorija je nastala kao pokušaj da se ra-
zume i prevazid̄e izdvojena i privilegovana uloga inercijalnih sistema reference
pri formulaciji fizičkih zakona kako u klasičnoj mehanici tako i u Specijalnoj
teoriji relativnosti. Specijalna teorija relativnosti (STR) je savremena nauka o
prostoru, vremenu i kretanju. Kao takva ona je već odavno postala nezaobilazni
radni instrument u fizici, astronomiji, astrofizici i kosmologiji. Osnovni postulati
i zaključci STR potvrd̄eni su pri neprestanom razvoju teorijske (kvantna meha-
nika, kvantna teorija polja i fizike elementarnih čestica) i eksperimentalne fizike.
Ona je, takod̄e, našla inženjersku i tehničku primenu pri konstrukciji savremenih
ured̄aja za ubrzanje nerelativističkih čestica (akceleratorima, ciklotronima i sl.),
zatim pri rešavanju nuklearnih reaktora, atomskoj energetici, pri izradi atomskih i
hidrogenskih bombi itd.
U današnje vreme praktično je nemoguće izučavati fiziku i astrofiziku bez
izučavanja Opšte teorije relativnosti (OTR). Teorija relativnosti, kako specijalna
tako i opšta, neizbežno privlači interes velikog broja ljudi zahvaljujući tome što
je sa njom povezan radikalni preokret ne samo u shvatanju savremenih fizičkih
zakona već i zbog pravilnog razumevanja strukture prostora, vremena i gravitacije.
Bezuslovno, teorija relativnosti pripada grupi teških disciplina i za njeno usvajanje
i razumevanje potreban je izvesni minimum prethodnih znanja iz oblasti mate-
matike i fizike. Da bi dublje prodrli i shvatili fizičke zakonitosti u okviru OTR,
neophodnih za opisivanje zakrivljenog prostora, potrebno je ustanoviti korektan
vid odgovarajućih jednačina. Za to postoji dobro razvijen, no dovoljno složen,
matematički apatar tenzorske analize. Svako ko hoće da shvati Ajnštajnovu teoriju
treba da ovlada ovim matematičkim aparatom.
Ova knjiga predstavlja postupno izlaganje osnova OTR ili Ajnštajnove teo-
rije gravitacije sa nekim astronomskim primenama. Potreba za uračunavanjem
efekata specijalne i opšte teorije relativnosti je se pojavila kada je tačnost niza
astronomskih merenja postala manja od jedne lučne sekunde. Tačnost savreme-
3
nih astronomskih merenja je reda veličine milisekunde i zbog toga je nužno da
se uračunavaju popravke specijalne (najnovija merenja idu čak i do desetog dela
mikrosekunde) i opšte teorije relativnosti. U tom smislu je ovakav jedan kurs za
studente astrofizike, zaista, neophodan. S obzirom na potrebe kosmičkih eksperi-
menata u XXI veku, i sve veću tačnost i preciznost astronomskih merenja izvesno
je da će tačnost tih merenja biti takva da će imati smisla uračunavanje efekata
teorije relativnosti. Efekti koji su povezani sa zakrivljenjošću prostor-vremena u
našem (Sunčevom) sistemu, a takod̄e i efekti povezani sa nestacionarnošću krivine
prostor-vremna u našoj Galaksiji, biće osnovni efekti koji će definisati (odred̄ivati)
tačnost merenja budućih eksperimenata.
U standardnim udžbenicima posvećenih teoriji relativnosti malo pažnje se po-
svećuje čisto astronomskim aspektima specijalne i opšte teorije relativnosti. Zbog
toga je bilo neophodno da se napiše novi kurs koji je posvećen teoriji relativno-
sti za astronome. Treba napomenuti da iz teorije relativnosti postoji veliki broj
prekrasnih knjiga i udžbenika koji ne pripadaju našem jezičkom govornom po-
dručju. Autor ovih lekcija se potrudio da sakupi i pristupačno iznese osnovne
ideje koje leže u osnovi teorije relativnosti. U knjizi je takod̄e posvećeno dosta
pažnje primerima i zadacima na kojima se demonstrira primena ideja i metoda
teorije relativnosti. Deo tih zadataka je detaljno rešen, a preostali nerešeni zadaci
na kraju glava mogu biti od koristi za samostalan rad onih studenata koji se veoma
ozbiljno interesuju za ovaj predmet.
U prvoj glavi su veoma kratko izloženi osnovni principi klasične (Njutnove)
mehanike i dat je efikasan pregled elemenata STR. U drugoj glavi je veoma de-
taljno i pristupačno izložen neophodan matematički aparat za razumevanje OTR,
odnosno, teorije gravitacije. Sledeća glava je posvećena osnovnim principima
OTR. U glavama IV do VI izložene su osnove Ajnštajnove teorije gravitacije:
uvedeni su Riman-Kristofelov tenzor, potom Ajnštajnov tenzor, a zatim su izve-
dene Ajnštajnove jednačine gravitacionog polja. U tim glavama se takod̄e razma-
tra veza Ajnštajnovih jednačina i Poasonove jednačine koja opisuje gravitaciono
polje u okviru njutnovske teorije gravitacije. U VII glavi su izložene neke astro-
nomske primene ove teorije. Definisan je kvadrat linijskog elementa van sferno-
simetrične nerotirajuće mase i detaljno obrad̄eno čuveno Švarcšildovo rešenje.
Ovo rešenje opisuje geometriju prostor-vremena idealne crne rupe. U poslednjoj
glavi su analizirana tri klasična eksperimenta koja potvrd̄uju OTR. U Dodatku
su obrad̄eni neki problemi iz STR. Obrad̄en je princip najmanjeg dejstva i uve-
den tenzor energije-impulsa. Takod̄e je u dato detaljno i veoma strogo izvod̄enje
Ajnštajnovih jednačina pomoću varijacionog principa. Na kraju je navedena ve-
oma obimna i raznovrsna literatura koja postoji iz teorije relativnosti i gravitacije.
4
Na ovom mestu koristim priliku da se zahvalim svima onima koji su, na bilo
koji način, doprineli da se ova knjiga pojavi u štampi. Autor se zahvaljuje Dr
Svetislavu Lazarevu, profesoru Više tehnološke škole u Šapcu, koji je pročitao
kompletan rukopis i dao niz veoma korisnih primedbi i sugestija koje sam rado
prihvatio. Naročito priznanje i zahvalnost dugujem recenzentima Dr Stanoju Sto-
janoviću, redovnom profesoru PMF-a u Novom Sadu, i Dr Jugoslavu Stahovu,
redovnom profesoru PMF-a u Tuzli, koji su krajnje savesno pregledali celoku-
pan materijal i ukazali na izvesna nejasna i neprecizna mesta i time doprineli po-
boljšanju kvaliteta ukupnog teksta. Takod̄e se zahvaljujem svojoj supruzi Dr Olgi
Bodroža-Pantić, vanrednom profesoru PMF-a u Novom Sadu, koja mi je, kao izvr-
stan poznavalac geometrije pomogla da čitaocima približim veoma suptilne geo-
metrijske pojmove koji su osnovni za pravilno razumevanje suštine Ajnštajnove
teorije gravitacije.
Novi Sad, 1. jun 2005. Milan Pantić
5
6
Sadržaj
Predgovor 3
Uvod 11
1 Istorijski pregled 17
1.1 Klasična mehanika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
1.1.1 Klasični princip relativnosti . . . . . . . . . . . . . . . . 21
1.1.2 Galilejeve transformacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
1.2 Specijalna teorija relativnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
1.2.1 Majkelson-Morlijev eksperiment . . . . . . . . . . . . . . 25
1.2.2 Lorencove transformacije . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
1.2.3 Interval izmed̄u dogad̄aja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
1.2.4 Prostorno-vremenski dijagram . . . . . . . . . . . . . . . 30
1.2.5 Sopstveno vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
1.2.6 Zavisnost sopstvenog vremena od puta . . . . . . . . . . 33
1.2.7 Prostor Minkovskog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
1.3 Nedostaci specijalne teorije relativnosti . . . . . . . . . . . . . . 36
2 Osnovi Rimanove geometrije i tenzorske analize 39

2.1 Pojam mnogostrukosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
2.2 Skalari, vektori i tenzori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
2.3 Algebra tenzora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
2.3.1 Suma tenzora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
2.3.2 Simetrični i antisimetrični tenzori . . . . . . . . . . . . . 46
2.3.3 Spoljašnji proizvod tenzora . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
2.3.4 Kontrakcija tenzora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
2.3.5 Unutrašnji proizvod tenzora . . . . . . . . . . . . . . . . 48
2.3.6 Zakon (teorema) količnika . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
7
2.4 Rimanovi prostori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
2.5 Tenzorska analiza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
2.5.1 Metrički (fundamentalni) tenzor . . . . . . . . . . . . . . 54
2.5.2 Asocirani tenzori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
2.5.3 Skalarni proizvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
3 Principi opšte teorije relativnosti 65

3.1 Princip ekvivalentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
3.2 Opšti princip relativnosti. Kovarijantnost . . . . . . . . . . . . . . 69
3.3 Gravitacija i geometrija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
3.4 Jednačine kretanja materijalne tačke . . . . . . . . . . . . . . . . 78
3.5 Njutnovska aproksimacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
4 Kristofelovi simboli 85
4.1 Kristofelovi simboli prve vrste . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
4.2 Kristofelovi simboli druge vrste . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
4.3 Lokalno-inercijalni sistemi reference . . . . . . . . . . . . . . . . 90
4.4 Kovarijantno diferenciranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
4.4.1 Kovarijantni izvod kovarijantnog vektora . . . . . . . . . 92
4.4.2 Kovarijantni izvod tenzora . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
4.4.3 Kovarijantni izvod fundamentalnog tenzora . . . . . . . . 96
4.5 Paralelni prenos tezora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
4.6 Gradijent, rotor i divergencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
4.7 Geodezijske linije u zakrivljenom prostoru . . . . . . . . . . . . . 105
5 Tenzor krivine 115

5.1 Definicija tenzora krivine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
5.2 Svojstva Riman-Kristofelovog tenzora . . . . . . . . . . . . . . . 117
5.3 Ričijev i Ajnštajnov tenzor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
5.4 Bjankijev i Ajnštajnov identitet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
6 Jednačine gravitacionog polja 127

6.1 Elementi Njutnove teorije gravitacije . . . . . . . . . . . . . . . . 127
6.2 Ajnštajnove jednačine gravitacionog polja . . . . . . . . . . . . . 128
6.3 Slučaj slabih polja. Njutnovska aproksimacija . . . . . . . . . . . 132
7 Neke primene Opšte teorije relativnosti 139

7.1 Švarcšildovo rešenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
7.2 Crne rupe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
8
8 Potvrde Opšte teorije relativnosti 153
8.1 Kretanje perihela planeta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
8.2 Skretanje svetlosti u blizini Sunca . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
8.3 Gravitacioni crveni pomak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
DODATAK 169
A Matematički aparat STR 169

A.1 Transformacije Dekartovih koordinata . . . . . . . . . . . . . . . 169
A.2 Vektori i tenzori u prostoru Minkovskog . . . . . . . . . . . . . . 173
A.3 Kvadrivektori brzine i ubrzanja tačke . . . . . . . . . . . . . . . . 178
A.4 Relativistička dinamika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180
B Princip najmanjeg dejstva 185

B.1 Elementi varijacionog računa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185
B.1.1 Pojam funkcionala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185
B.1.2 Varijacija funkcionala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
B.2 Varijacioni princip . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
C Tenzor energije-impulsa 193
D Izvod̄enje Ajnštajnovih jednačina iz varijacionog principa 201
Bibliografija 211
Indeks 214
9
Uvod
Sve pojave u prirodi danas se mogu opisati pomoću četiri fundamentalne

interakcije: gravitacione, slabe, elektromagnetne i jake interakcije. Svaka od
ovih interakcija karakteriše se odgovarajućim parametrom koji se naziva kon-
stanta veze. Brojna vrednost ove konstante odred̄uje intenzitet interakcije. Kon-
stanta veze, koja karakteriše gravitacionu interakciju je njutnovska konstanta γ.
Odgovarajuća bezdimenziona konstanta veze je γ m2p /(h̄c) ∼ 6 · 10−39 , što je, na-
ravno, mala veličina. Med̄utim, ipak gravitacija igra dominantnu ulogu u for-
miranju Vasione u makroskopskim razmerama. To je zbog toga što jake i slabe
interakcije imaju veoma kratak radijus dejstva (∼ 10−14 m i manje), a elektro-
magnetna interakcija, iako je dugodometna, ipak za tela makroskopskih razmera
odbijanje istoimenih naelektrisanja se u potpunosti kompenzuje privlačenjem raz-
noimenih naelektrisanja. Naprotiv, gravitacije se, verovatno, uvek jalja kao sila
privlačenja. Prema tome, za makroskopska tela, gravitaciona sila preovladava
nad svim drugim silama. Gravitacija, kao jedna od fundamentalnih interakcija
u prirodi, zauzima posebno mesto kako u savremenoj fizici tako i u njenoj isto-
riji. Gravitaciona interakcija ima univerzalni karakter, u njoj učestvuju svi vidovi
materije, svi objekti u prirodi, sve elementarne čestice! Ona, takod̄e, predstavlja
osnov za razumevanje strukture prostora i vremena, i formiranje slike sveta. Nju-
tnovim otkrićem gravitacione sile započeo je razvoj fizike kao egzaktne nauke,
objašnjeno je kretanje planeta oko Sunca, a kopernikanska slika sveta zamenila je
naivni geocentrični, Ptolomejev model. Njutnovo shvatanje prostora kao arene u
kojoj se dogad̄aju fizički procesi dok vreme teče nezavisno, omogućilo je uspešno
objašnjenje svih mehaničkih pojava i suvereno je vladalo fizikom gotovo tri veka.
Gravitacija odred̄uje kretanje planeta u zvezdanim sistemima, igra važnu ulogu u
procesima koji se odvijaju na zvezdama, upravlja evolucijom Vasione. U zemalj-
skim uslovima ona se ispoljava kao sila uzajamnog privlačenja. Naravno, mi smo
naveli samo nekoliko primera od ogromnog spiska gravitacionih efekata. Danas
je opšteprihvaćena klasična (ne kvantna) teorija gravitacione interakcije poznata
kao Ajnštajnova opšta teorija relativnosti.
11
12
Kasnija proučavanja elektromagnetnih pojava dovela su do modifikacija ova-

kvih predstava o prostoru i vremenu. Pokušaji da se prostiranje elektromagnet-
nog polja fiksnom brzinom svetlosti inkorporira u Njutnovo apsolutno prostor-
vreme uvod̄enjem pojma etra oboren je Majkelson-Morlijevim eksperimentom.
Objašnjenje ovog eksperimenta dovelo je do otkrića Ajštajnove specijalne teorije
relativnosti, u kojoj su prostor i vreme med̄usobno povezani u jedinstvenu celinu,
koja se naziva svet Minkovskog. Kao i Njutnova teorija gravitacije, Ajštajnova
teorija gravitacije (opšta teorija relativnosti ili kratko OTR) ponovo je izmenila
sliku sveta tako što je geometriju ravnog prostor-vremena zamenila Rimanovom
geometrijom krivog prostora. U skaldu sa OTR gravitacija je povezana sa kri-
vinom prostor-vremena i opisuje se u terminima tzv. rimanovske geometrije. U
ovoj slici materija ,,krivi” prostor-vreme, a probne čestice se u ovakvom iskrivlje-
nom prostor-vremenu kreću po geodezicima (najkraćim putanjama). U današnje
vreme svi eksperimenti i podaci dobijeni posmatranjima o gravitaciji uklapaju se
u okvire OTR. Ako zanemarimo sve relativističke efekte i ograničimo se na slaba
statička gravitaciona polja, tada se OTR svodi na njutnovsku teoriju univerzal-
niog privlačenja. U okvirima OTR, takod̄e je pošlo za rukom da se formuliše
problem evolucije Vasione. Time je ona postala predmet fizičke nauke, a ne pred-
met spekulativnih razmatranja i rasud̄ivanja. Deo fizike, čiji je predmet Vasiona
kao celina, naziva se kosmologija. Tako je OTR dovela i do neslućenih razmera
obogatila naše poznavanje Vasione i njene istorije. U današnje vreme se smatra
čvrsto ustanovlje nim, gotovo činjenica, da mi živimo u Vasioni koja se širi.
Istorijski prva fizička teorija bila je Njutnova klasična mehanika. U njenoj

osnovi leže predstave o svojstvima prostora, vremena i mehaničkog kretanja. To
su predstave o apsolutnom prostoru i apsolutnom vremenu, apsolutnom sistemu
reference i apsolutnoj istovremenosti dogad̄aja, a takod̄e i predstave o euklidsoj
geometriji. Izvesno je da jednačine njutnovske mehanike ne sadrže u sebi ni-
kakve univerzalne konstante. U Njutnovu mehaniku ćemo uključiti i Njutnov
zakon gravitacije i sve posledice povezane sa njim. Ovo poslednje se odnosi
na ideju trenutne dalekodometne interakcije, tj. trenutnog rasprostiranja gravi-
tacione interakcije na proizvoljna rastojanja izmed̄u tela, zatim ideju univerzal-
nosti ove interakcije (zakon univerzalne gravitacije), ideju nezavisnosti gravita-
cionog ubrzanja probne čestice od njene mase i druge karakteristike i svojstva.
Uključivanjem Njutnove teorije gravitacije u klasičnu mehaniku ona se uopštava
na oblast gravitacionih pojava. Jednačine njutnovske teorije gravitacije sadrže u
svojim jednačinama jednu univerzalnu konstantu - gravitacionu konstantu γ. Ako
u odgovarajućim jednačinama stavimo γ = 0, tada iz razmatranja isključujemo
gravitacionu interakciju i vraćamo se na jednačine njutnovske mehanike.
13
Početkom XX veka bilo je jasno da su postojeće fizičke teorije približne, da

nisu sveopšte primenljive i da ne obuhvataju svu raznolikost fizičkih uslova i po-
java u prirodi. Za odred̄eni krug negravitacionih pojava bilo je ustanovljeno da
prilikom kretanja čestica sa brzinama koje nisu male u odnosu na brzinu svetlosti
u vakuumu, postoji izvesna netačnost koja sledi iz jednačina njutnovske meha-
nike. Jasno se uvidelo da je bila potrebna tačnija teorija prostora i vremena i ta
teorija, koja je nastala 1905. godine, dobila je naziv specijalna teorija relativnosti.
Teorija relativnosti je savremena teorija prostora, vremena i kretanja. Sa geo-
metrijske tačke gledišta, teorija prostora i vremena1 prirodno se deli na teoriju
homogenog (Galilejevog) prostora i teoriju nehomogenog (Rimanovog ili Ajnšta-
jnovog) prostora. Homogenost prostor-vremena se ogleda u tome, što su u njemu:
a) sve tačke i trenuci vremena ravnopravni i b) svi pravci su ravnopravni. Teorija
Galilejevog prostora-vremena2 je zasnovana na Lorencovim transformacijama i
ta teorija se naziva Specijalna teorija relativnosti (STR). Osnivač te teorije je A.
Ajnštajn. STR razmatra prostor i vreme kao kontinuum čija svojstva ne zavise od
masa koje se nalaze u njemu. Ova teorija predstavlja uopštenje osnovnih predstava
njutnovske mehanike na oblast velikih brzina. Formule STR sadrže tzv. funda-
mentalnu brzinu c, ili, bolje rečeno, njenu recipročnu vrednost 1/c. Ova brzina c
jeste granična brzina prostiranja interakcije izmed̄u tela. Jednačine relativističke
mehanike imaju takav oblik da u nerelativističkom limesu (v/c → 0) dobijamo
odgovarajuće jednačine njutnovske mehanike. Ovaj prelaz označava prelaz na
razmatranje samo takvih pojava u kojima je brzina kretanja čestice v mnogo ma-
nja od fundamentalne brzine c (v/c ¿ 1, slučaj sporog kretanja čestica).
Celokupno dosadašnje iskustvo pokazuje da je maksimalna brzina prostiranja
interakcije, tzv. fundamentalna brzina, ista u svim inercijalnim sistemima refe-
rence. Ispostavlja se da je to jedna fundamentalna prirodna konstanta koja se
poklapa sa brzinom prostiranja elektromagnetnih talasa (svetlosti) u vakuumu, c '
3 · 108 m/s. Upravo velika brojna vrednost ove brzine, u pored̄enju sa uobičajenim
brzinama makroskopskih tela, uzima se za objašnjenje činjenice da je veliki broj
praktičnih slučajeva zadovoljavajuće dobro opisan zakonima klasične mehanike.
Prelazak na STR uključuje sa sobom kvantitativno utačnjavanje njutnovske
teorije i njenih jednačina kao i njihovo kvalitativno usložnjavanje koje je pove-
zano sa uvod̄enjem novih predstava (interpretacija) i pojmova, kao što su zavi-
snost mase tela od brzine, proporcoinalnost (ekvivalentnost) energije tela i nje-
gove mase i pojma energije mirovanja.
1 Kasnije ćemo umesto ,,prostor i vreme”koristiti jednostavno ,,prostor-vreme”ili samo ,,prostor”.

2 U Galilejevom prostoru su privilegovane obično Dekartove koordinate i vreme; sveukupnost
ovih promenljivih nosi naziv Galilejeve koordinate.

14
U osnovi STR leže dva eksperimentalno ustanovljena fakta: 1) nemoguće je

otkriti ravnomerno pravolinijsko kretanje sistema (tela) u prostoru, tj. utvrd̄uje
se fizička ravnopravnost svih inercijalnih sistema reference, 2) postoji konačna
invarijantna (tj. ista u svim inercijalnim sistemima reference) granična brzina
prostiranja interakcije, tzv. fundamentalna brzina.
Na osnovu gornjih činjenica proizilaze odred̄ene predstave odnosno posle-
dice o tome da ne postoje apsolutni sistemi reference i da apsolutna istovreme-
nost nema smisla. Postoji relativnost istovremenosti (dva dogad̄aja istovremena
u jednom sistemu reference, nisu, uopšte uzev, istovremeni i u drugom sistemu
reference), a takod̄e i relativnost vremenskih intervala i dužina. Polazeći od ovih
činjenica STR na neizbežan način uvodi pojam 4-dimenzionog prostorno-vreme-
nskog kontinuuma (prostora-vremena) koji poseduje pseudoeuklidsku metriku i
odgovarajućeg prostorno-vremenskog intervala (rastojanja) koji ne zavisi od iz-
bora inercijalnog sistema reference.
I pored svoje relativne jednostavnosti STR je dala objašnjenje mnogih pozna-
tih eksperimentalnih rezultata. Osim toga, ona je predvidela i niz novih efekata
koji su potvrd̄eni kasnijim mnogobrojnim eksperimentima i testovima. Med̄utim,
iako je STR zasnovana na ova dva principa, osnovni uslov na kojem se insistira u
STR sastoji se u tome da se sve pojave mogu posmatrati u odnosu na tzv. inerci-
jalne sisteme reference koji ne podležu ubrzanjima i u kojima nema gravitacionog
polja. Ipak, treba istaći da je STR kompletna teorija i kada su u pitanju opisi-
vanja ubrzanih kretanja čestica, onako kako ta kretanja izgledaju za posmatrače
smeštene u neki inercijalni sistem reference. Primer su opisivanje kretanja ubr-
zanih naelektrisanih i nenaelektrisanih čestica u akceleratorima i ciklotronima.
Akceleratori pružaju direktan uvid u uspehe STR pri opisivanju kretanja ne samo
pri ogromnim brzinama, već i pri srazmerno velikim ubrzanjima.
Proširenje Principa relativnosti na ubrzane sisteme reference dovodi do Prin-
cipa ekvivalencije gravitacije i inercije koji je 1915. godine formulisao Ajnštajn.
Generalizacija STR zasnovana na dinamičkoj ekvivalentnosti neinercijalnog (ubr-
zanog) sistema reference i gravitacionog polja predstavlja osnovu i suštinu Ajnšta-
jnove Opšte teorije relativnosti ili Ajnštajnove teorije gravitacije. OTR je moguće
razmatrati kao uopštenje STR na oblast gravitacionih pojava i zajedno s tim uopšte-
nje njutnovske teorije gravitacije na oblast velikih brzina i, prema tome, na oblast
jakih gravitacionih polja. Jednačine OTR u sebi sadrže dve univerzalne fizičke
konstante i to: recipročnu vrednost fundamentalne konstante 1/c i Njutnovu gra-
vitacionu konstantu3 γ. U odgovarajućem specijalnom slučaju, pri γ → 0 i pri
3 Umesto ove konstante u OTR koristi se Ajnštajnova konstanta gravitacije κ koja je jednaka
8πγ/c2 .
15
1/c → 0, forma jednačina OTR prelazi u odgovarajuće jednačine STR i njutnov-

ske gravitacione teorije. Granični prelaz 1/c → 0 u jednačinama OTR označava, s
jedne strane, prelaz na razmatranje samo takvih pojava u kojima je brzina kretanja
čestica v mnogo manja od fundamentalne brzine c (v/c ¿ 1, slučaj sporih kreta-
nja), a sa druge strane, prelaz na takva gravitaciona polja u kojima je potencijal ϕ
mnogo manji od c2 (ϕ/c2 ¿ 1, slučaj slabih gravitacionih polja).
Prelazak sa STR ili sa Njutnove teorije gravitacije na OTR, slično prelasku
sa njutnovske mehanike na STR, predstavlja ne samo utačnjavanje odgovarajućih
jednačina već i uvod̄enje novih predstava i pojmova. Tako, taj prelaz uključuje,
zamenu pseudoeuklidske metrike (geometrije) 4-dimenzionog prostorno-vreme-
nskog kontinuuma, opštijom neeuklidskom geometrijom sa Rimanovom metri-
kom i uvod̄enje interpretacija saglasno kojima: a) metrika prostorno-vremenskog
kontinuuma zavisi od rasporeda, kretanja i stanja materije (mase); b) gravitaci-
ono polje (sila teže, gravitacija) može biti opisano kao ispoljavanje geometrijskih
svojstava samog prostora (sadržano u razlici pseudoeuklidske metrike od metrike
prostor-vremena); c) kretanje čestica u gravitacionom polju, pri odsustvu drugih
negravitacionih sila, jeste kretanje po inerciji u prostoru sa Rimanovom prostorno-
vremenskom metrikom.
Ove interpretacije zasnovane su na priznavanju toga da, s jedne strane, ubrza-
nje probne čestice koje je izazvano grvitacionim poljem ne zavisi od njegove
mase, kao što sledi iz njutnovske gravitacione teorije, i s druge strane, pri od-
sustvu gravitacionog polja važi STR.
U OTR prostorno-vremenski kontinuum je povezan sa postojećom distribuci-
jom materije, što se ogleda u zavisnosti metrike prostora od rasporeda, kretanja
i stanja materije. Na taj način, univerzalna gravitaciona interakcija povezana je
sa krivinom prostor-vremena i može se razmatrati kao ispoljavanje geometrijskih
svojstava samog prostor-vremena. Tako se javlja potreba i neophodnost uvod̄enja
neeuklidske geometrije u fiziku i ideje o zakrivljenom prostoru. Ideja trenutnog
prenošenja gravitacione interakcije zamenjuje se idejom da se gravitaciona in-
terakcija prenosi sa fundamentalnom brzinom koja je jednaka brzini prostiranja
svetlosti u vakuumu4 .
Kao što smo već istakli, sila teže (gravitacija) može se razmatrati kao ispo-
ljavanje geometrijskih svojstava samog prostora. Otuda i potreba za odgova-
4 Najnoviji eksperimenti idu u prilog ovoj činjenici. Prema S.Kopeikin, E.Fonalont: ,,General
relativistic model for experimental measurement of the speed of propagation of gravity by VLBI”,
Proccedings of the 6th European VLBI Network Symposium, E.Ros, R.W.Porcas, J.A.Zensus
(Eds.), June 25th - 28th 2002, Bonn, Germany, brzina prostiranja gravitacije iznosi cg /c =
0.95 ± 0.25, gde je c brzina prostiranja svetlosti u vakuumu. Detaljnije o postavci eksperimenta
može se, takod̄e, pročitati i na sledećem sajtu: http://www.arxiv.org/abs/gr-qc0206022.
16
rajućim matematičkim aparatom - Rimanovom geometrijom i tenzorskom ana-

lizom. Svako ko hoće da shvati Ajnštajnovu teoriju treba da ovlada tim, dobro
razvijenim ali dovoljno složenim, matematičkim aparatom. Pravi dublji smisao
i elegantnost teorije, tek upotrebom ovog alata, dovodi do pravilnog i potpunog
razumevanja i shvatanja specijalnih aspekata ovog predmeta. Napred uvedene tri
osnovne teorije - Njutnova mehanika uključujući i Njutnov zakon gravitacije, Spe-
cijalna teorija relativnosti i Opšta teorija relativnosti (Ajnštajnova teorija gravita-
cije) kao i posledice i interpretacije koje ulaze u njihov okvir, u današnje vreme,
predstavljaju klasične teorije. Izvesno je da je OTR najopštija med̄u navedenim
teorijama i ona u sebi sadrži ostale dve kao specijalne, tačnije, granične slučajeve.
Kakav je položaj Ajnštajvove OTR u savremenoj fizici? Opšteprihvaćeno
gledište je da je OTR u skladu sa svim, do sada, poznatim eksperimentima, te se
može smatrati potpuno prihvatljivom klasičnom teorijom. S druge strane, od for-
miranja Ajnštajnove teorije gravitacije, početkom prošlog veka, nije bilo uspeha u
pokušajima da se formuliše kvantna teorija gravitacije. Da li se može uopšte go-
voriti o kvantnom ispoljavanju gravitacione interakcije? Kao što se obično smatra,
principi kvantne mehanike imaju univerzalni karakter i primenljivi su na bilo koji
fizički objekat. U tom smislu, gravitaciono polje ne predstavlja izuzetak. Te-
orijska istraživanja pokazuju da se na kvantnom nivou gravitaciona interakcija
prenosi pomoću elementarne čestice, koja se naziva gravitron. Gravitaciona in-
terakcija izmed̄u čestica uslovljena je izmenom gravitrona i kao rezultat imamo
interakciju izmed̄u čestica.
Interesantno je istaći da se od fundamentalnih konstanti γ, h̄, c mogu dobiti
veličine koje imaju dimenziju dužine, vremena, gustine, mase, energije. Ove
veličine se nazivaju plankovskim. Specijalno, p plankovska dužina lPl i plankov-
sko
p vreme tPl izgledaju na sledeći način: lPl = h̄γ/c3 ≈ 1, 6 · 10−33 cm, tPl =
h̄γ/c5 ≈ 5 · 10−43 s. Svaka fundamentalna konstanta karakteriše odred̄eni krug
fizičkih pojava: γ - gravitacione pojave, h̄ - kvantne, c - relativističke. Zbog toga
ako konstante γ, h̄, c istovremeno ulaze u neku relaciju, to znači da data relacija
opisuje pojavu u kojoj se istovremeno ispoljavaju gravitacioni, kvantni i relati-
vistički efekti. Upravo zbog veoma malih vrednosti lPl ,tPl , treba očekivati da
se u doglednoj budućnosti ne mogu postaviti takvi eksperimenti u kojima bi se
ispoljili kvantnogravitacioni efekti. Danas je opšteprihvaćeno gledište da ne po-
stoji mogućnost uspešne kvantizacije OTR. Stoga se čine mnogi pokušaji modi-
fikacije OTR. Fundamentalnih rezultata za sada nema. Logično je očekivati da i
današnja saznanja nisu konačna, i da će dalji razvoj fizike nastaviti u istom smeru
kao do sada, ujedinjenjem svih interakcija u jedinstvenu interakciju u prirodi, što
je osnovni cilj fizike i fizičara.
Glava 1
Istorijski pregled
U ovoj glavi je dat kratak pregled klasične (apsolutne) Njutnove mehanike i

Ajnštajnove relativističke mehanike. U njoj će biti izloženi neki ključni koncepti
koji leže u osnovama ovih teorija kao i izvesne teškoće sa kojima se ove teorije
suočavaju. Cilj je da se uvedu oznake i izrazi koji će biti korišćeni kasnije i čiji će
smisao biti naknadno diskutovan. Čitalac kome je neophodan opširniji i detaljniji
uvod upućuje se na spisak literature, a zatim na čitanje ove glave.
1.1 Klasična mehanika

Osnovna fizička teorija koja je istorijski prva nastala bila je klasična ili Nju-
tnova mehanika. U njenoj osnovi leže tri poznata zakona koji govore o svojstvima
prostora, vremena i mehaničkog kretanja i koji glase: (1) ako na telo ne deluje
spoljašnja sila ono miruje ili se kreće ravnomerno i pravolinijski; (2) ubrzanje
tela proporcionalno je spoljašnjoj sili koja deluje na njega; (3) dejstvo i protivdej-
stvo (akcija i reakcija) su jednaki po veličini i suprotni po smeru. Ovi zakoni se
matematički mogu izraziti na sledeći način:
m ~a = 0, m ~a = ~F, ~F12 + ~F21 = 0. (1.1)
Pozitivna skalarna veličina m, koja ulazi u ove zakone, karakteriše stepen ine-
rtnosti tela i naziva se inertna masa. Po svom smislu, Njutnovi zakoni su for-
mulisani za apsolutno mirujuće sisteme reference, ali važe i za beskonačan broj
sistema koji se kreću konstantnom brzinom (u odnosu na apsolutni prostor) i u ko-
jima važi prvi Njutnov zakon - zakon inercije. Ovakva klasa sistema reference koji
imaju osobinu da su ili apsolutno nepokretni, ili da se kreću uniformno i bez iz-
mene orijentacije osa sa vremenom u odnosu na postulirane apsolutno nepokretne
17
18 Glava 1. Istorijski pregled
sisteme, nazivaju se inercijalni sistemi reference1 . Sistemi reference koji se kreću

ubrzano u odnosu na inercijalne sisteme reference nazivaju se neinercijalni sistemi
reference.
U inercijalnim sistemima reference zakoni Njutnove mehanike imaju najje-
dnostavniju formu. Čime su inercijalni sistemi reference zaslužili svoj privilego-
van položaj pri formulisanju zakona klasične mehanike i zašto su baš oni izdvojeni
od svih drugih sistema reference? U traganju za odgovorom na ova i slična pita-
nja, Njutn je uveo pojam apsolutnog prostora koji je zadat a priori i nezavisno od
rasporeda i kretanja materije u njemu. Inercijalni sistemi reference se kreću kon-
stantnom brzinom u odnosu na apsolutni prostor, a inercijalne sile se javljaju kao
posledica ubrzanja u odnosu na apsolutni prostor. Pozabavimo se stoga, ukratko,
osnovnim osobinama takvog prostora.
Naime, Njutnova mehanika se oslanja na koncepciju apsolutnog prostora2 i
apsolutnog vremena. Predstave o apsolutnom prostoru, apsolutnom vremenu, ap-
solutnom sistemu reference i apsolutnoj istovremenosti, a takod̄e i predstave o
euklidskoj geometriji prostora duboko su usad̄ene u samu osnovu Njutnove meha-
nike. Apsolutnost prostora se ispoljava u tome što su rastojanja (dužine) nezavisne
1 Njutnova mehanika dopušta postojanje sistema reference koji miruju u odnosu na apsolutni
prostor (tj. u odnosu na vasionu ili, u kasnijim verzijama teorije, u odnosu na tzv. hipotetički etar).
Takve sisteme reference ćemo zvati apsolutno nepokretni. U Njutnovoj mehanici se podrazumeva
da postoji način da se konstruiše ovakav sistem reference (i da posmatrač koji ga konstruiše to zna
sa sigurnošću). Ako ovo gledište Njutnove mehanike usvojimo kao ispravno, vidimo da je moguće
konstruisati ne jedan već beskonačno mnogo apsolutno nepokretnih sistema reference. Bilo koja
tačka vasione se može uzeti za koordinatni početak i za nju vezati proizvoljan sistem koordinata.
Svakako da ose takvog sistema treba da ostanu nepokretne u toku vremena (što posmatrač, vezan
za takav sistem reference, naravno treba sigurno da zna).
Iz same definicije inercijalnih sistema reference se vidi da je, pored apsolutno nepokretnih si-
stema reference, moguće uvesti jednu širu klasu sistema reference, koji se kreću u odnosu na ap-
solutni prostor (vasionu ili etar), i to tako (što je, ustvari, sadržaj drugog Njutnovog zakona) da je
ubrzanje (ali ne i brzina!) ma koje čestice u njima isto kao i u apsolutno nepokretnim sistemima.
Prema tome, na osnovu Njutnove formulacije zakona klasične mehanike, može se izvesti zaključak
o ekvivalentnosti svih sistema reference koji se kreću ravnomerno i pravolinijski u odnosu na ovaj
poseban, apsolutno nepokretni sistem reference. Med̄utim, ekvivalentnost svih inercijalnih sistema
reference isključuje, pak, mogućnost izdvajanja nekog posebnog inercijalnog sistema reference.
Izvesno je da ne postoji mehanički eksperiment izveden u jednom inercijalnom sistemu reference
kojim bi se utvrdilo da li ovaj sistem miruje ili se uniformno kreće u odnosu na apsolutno nepo-
kretni inercijalni sistem. Upravo zbog neopservabilnosti Njutnovog apsolutnog prostora (a time i
izdvojenog apsolutnog sistema) javlja se odgovarajući nesklad sa logikom klasične mehanike, jer
protivreči klasičnom principu relativnosti. Da bi se ove teškoće prevazišle i izbegle, umesto toga se
u klasičnoj mehanici, i savremenoj fizici uopšte, podvlači ravnopravnost svih inercijalnih sistema
reference (Galilejev princip relativnosti).
2 Citirajmo i originalne Njutnove reči: ,,Apsolutni prostor, po svojoj sopstvenoj prirodi i bez
obzira na ma šta spoljašnje, ostaje sebi sličan i nepokretan.”

1.1. Klasična mehanika 19
od sistema reference iz koga se vrši merenje. Drugim rečima, merenjem dužine

nekog predmeta, posmatrači iz svih inercijalnih sistema dobijaju isti rezultat, bez
obzira na to kolikim se brzinama kreću u odnosu na taj predmet. Posmatrajmo na
primer dve tačke (1 i 2) iz dva različita sistema reference S i S0 . Vektori položaja
ovih tačaka u sistemu S su ~r1 i ~r2 , dok su u sistemu S0 ovi vektori ~r10 i ~r20 (Slika
1.1). U skladu sa koncepcijom apsolutnog prostora, relativni vektori
položaja izmed̄u ovih tačaka su
0
~r12 =~r1 −~r2 , ~r12 =~r10 −~r20 (1.2)
i oni su, kao što smo rekli, jednaki

0 = ~r ) u bilo kojim sistemima S,
(~r12 12
i S0 . Takod̄e, važi i jednakost njihovih
intenziteta
0
|~r12 | = |~r12 |, (1.3)
odnosno Slika 1.1
[(x2 − x1 )2 + (y2 − y1 )2 + (z2 − z1 )2 ]1/2 =

(1.4)
= [(x20 − x10 )2 + (y02 − y01 )2 + (z02 − z01 )2 ]1/2 .
Ovde je važno istaći da se invarijantno rastojanje iz gornjih razmatranja, odnosi na
dva fiksna položaja tačaka u istom trenutku (∆t = 0). Vidimo, dakle, da se rastoja-
nje izmed̄u dveju fiksnih tačaka ne menja pri prelazu iz jednog sistema reference
u drugi, tj. ostaje invarijantno (istovetno)3 . To isto važi i za infinitezimalno bliske
3 Istaknimo da prostorni interval ∆l izmed̄u dva dogad̄aja, čije su koordinate (x , y , z ,t ) i
1 1 1 1
(x2 , y2 , z2 ,t2 ) koji je dat izrazom
q
∆l = (x2 − x1 )2 + (y2 − y1 )2 + (z2 − z1 )2 ,
ne mora biti invarijantan pri prelazu na neki drugi sistem reference. Ovo je posledica činjenice da se,
uopšte uzev, prostorne koordinate dva dogad̄aja ne posmatraju u istom vremenskom trenutku. Neka
su, na primer, koordinate i vreme dva posmatrana dogad̄aja u sistemima refrence S i S0 odred̄eni
sa (x1 , y1 , z1 ,t1 ), (x2 , y2 , z2 ,t2 ) i (x10 , y01 , z01 ,t10 ), (x20 , y02 , z02 ,t20 ), respektivno. Tada se u vremenskom
intervalu ∆t = t2 −t1 = ∆t 0 = t20 −t10 izmed̄u tih dogad̄aja menja položaj jednog koordinatnog sistema
u odnosu na drugi (izuzev ako nema relativnog kretanja sistema S i S0 ). Jasno je, stoga da će
prostorni intervali izmed̄u dva ista dogad̄aja u dva različita sistema reference u opštem slučaju biti
različiti (∆l 6= ∆t 0 ). U tom smislu se može reći da su prostorni intervali med̄u dogad̄ajima relativni.
Zapazimo, med̄utim, da samo u slučaju istovremenih dogad̄aja (∆t = t2 −t1 = 0), prostorni intervali
ostaju invarijantni.
tačke, tj. izraz p

dl = dx2 + dy2 + dz2 , (1.5)
ostaje invarijantan, bez obzira na način njihovog uzajamnog kretanja. Veličina
data izrazom (1.5) se naziva prostorni interval i s obzirom na njegovu osobinu,
kaže se da je prostor klasične mehanike euklidski u kome važe aksiome euklidske
geometrije.
Apsolutnost vremena4 se sastoji u tome što ono protiče ravnomerno i je-
dnako za sve inercijalne sisteme reference. To znači da merenjem trajanja nekog
dogad̄aja5 posmatrači iz različitih inercijalnih sistema dobijaju isti rezultat. Gore
rečeno matematički glasi:
∆t = ∆t 0 , (1.6)
gde je ∆t (∆t 0 ) vremenski interval meren u sistemu S (odnosno S0 ). Zbog ove
invarijantnosti vremenskog intervala kaže se da je vreme u klasičnoj mehanici
apsolutno, tj. jednako teče za sve sisteme u vasioni.
Osobina invarijantnosti vremenskog intervala ima za posledicu da ako su dva
dogad̄aja istovremena (simultana) u jednom sistemu reference (npr. S) ∆t = 0,
onda će oni biti istovremeni i u svakom drugom sistemu reference (∆t 0 = 0) bez
obzira na njihovo kretanje u odnosu na sistem S. Isto važi i za vremenski redosled
neistovremenih dogad̄aja. Ako se dogad̄aj 1 desio pre dogad̄aja 2 u sistemu refe-
rence S, tj. ako je ∆t = t2 − t1 > 0, onda će dogad̄aj 1 prethoditi dogad̄aju 2 i za
posmatrača u bilo kom drugom sistemu reference S0 , tj. ∆t 0 = t20 − t10 > 0. Kaže se
da je vremenski redosled dogad̄aja u klasičnoj mehanici apsolutan.
Recimo na kraju da prostor i vreme imaju, za posmatrače u inercijalnim si-
stemima reference, posebne osobine. Naime, prostor je u ovim sistemima refe-
rence homogen i izotropan, tj. u njemu nema privilegovanih tačaka i pravaca.
Med̄utim, vreme u inercijalnim sistemima reference je homogeno. Homogenost
vremena se sastoji u tome da se fizičke pojave odvijaju na isti način u raznim vre-
menskim trenucima, tj. ne ističu se po bilo čemu posebno izdvojeni trenuci vre-
mena, te je stoga izbor početka računanja vremena nebitan. Ove osobine prostora
i vremena su očigledne kad je reč o apsolutno nepokretnim sistemima reference.
Navedene osobine postaju manje očigledne kad se radi o inercijalnim sistemi-
ma reference koji se kreću u odnosu na apsolutno nepokretne. Ovo se posebno
odnosi na izotropnost prostora. Reklo bi se da u pokretnim inercijalnim siste-
mima reference ova osobina ne može ostati očuvana, jer postoji jedan izdvojeni
4 Originalne Njutnove reči:,,Apsolutno, pravo i matematičko vreme, po sebi i po svojoj sopstve-
noj prirodi, teče jednako bez obzira na ma šta spoljašnje, i drugim imenom naziva se trajanje”.
5 Dogad̄aj je svaka fizička pojava koja je lokalizovana u prostoru i vremenu. Dogad̄aj je, dakle,
okarakterisan skupom njegovih koordinata i vremena (x, y, z,t) u odnosu na dati sistem reference.
1.1. Klasična mehanika 21
pravac - pravac duž koga se sistem kreće u odnosu na apsolutno nepokretne si-
steme. Ispostavlja se, med̄utim, da su fizički zakoni po svojoj prirodi takvi da
posmatrač u ovakvim sistemima reference ne može izvršiti ni jedan eksperiment
po kome bi mogao konstatovati i meriti brzinu svog kretanja kroz vasionu, tako da
je prostor u pokretnim inercijalnim sistemima reference lišen bilo kakvih privile-
govanih pravaca. Prema tome, homogenost prostora i vremena u ovim sistemima
reference ostaju očuvani.
1.1.1 Klasični princip relativnosti

Kada govorimo o mehaničkom kretanju, tj. o premeštanju tela u prostoru, mi
uvek imamo u vidu njegovo relativno kretanje u odnosu na druga tela. Da bismo
matematički opisali kretanja materijalnih tela, mi za njih čvrsto vežemo različite
sisteme reference. U svakom od sistema uvedeni su ,,svoji” sistemi koordinata,
dok se vremena u različitim tačkama mere časovnicima koji miruju u tim tačkama
i koji su med̄usobno sinhronizovani. Med̄utim, u klasičnoj mehanici se na tome
ne zadržava i prećutno se pretpostavlja da je dovoljan samo jedan časovnik koji
miruje u datom koordinatnom sistemu. Jedan od sistema reference ćemo uslovno
zvati nepokretni, a drugi, koji se kreće ravnomerno pravolinijski, pokretni.
Još na samom početku razvoja mehanike bilo je ustanovljeno da ravnomerno
i pravolinijsko kretanje sistema (laboratorije) ne samo u odnosu na apsolutni pro-
stor, odnosno pripadni apsolutni sistem reference, već i u odnosu na drugi sistem
reference (koji se kreće u odnosu na apsolutno nepokretni sistem - vasionu), ne
može biti otkriveno kao rezultat bilo kakvih mehaničkih eksperimenata.
Na kakav zaključak nas navode svi mehanički eksperimenti koji mogu biti
postavljeni u dva različita sistema reference (dve laboratorije)? Na primer, po-
smatrajući kretanje tela koje je bačeno vertikalno naviše, mi vidimo da se, i u
sistemu koji se kreće, to telo vraća u istu tačku iz koje je bilo izbačeno. Takod̄e,
telo bačeno u pravcu kretanja sistema (npr. niz vagon), dospeva u dijametralne
tačke duž pravca kretanja za jedno te isto vreme, nezavisno od pravca kretanja
sistema, pri čemu je to vreme isto kao i u sistemu koji miruje. Sve ovo nas navodi
na zaključak da se svi mehanički procesi odvijaju na isti način u svim inercijal-
nim sistemima reference, a ovo za posledicu ima da jednačine klasične mehanike
moraju imati isti oblik za posmatrače koji se nalaze u različitim inercijalnim si-
stemima. Gore navedeno, a i mnogobrojni drugi izvedeni eksperimenti, pokazuje
da važi sledeći zakon prirode:
Zakoni klasične mehanike imaju isti oblik u svim inercijalnim siste-

mima reference.
To je poznati Galilejev princip relativnosti ili klasični princip relativnosti. Dakle,

jednačine kretanja klasične mehanike moraju imati isti oblik u svim inercijalnim
sistemima reference.
1.1.2 Galilejeve transformacije

Nad̄imo kako su povezane koordinate i vremena jedne te iste tačke pri prelazu
iz jednog u drugi inercijalni sistem reference. Pretpostavimo da se sistemi nalaze u
med̄usobnom relativnom kretanju. Da bismo to postigli uočimo koordinate jedne
tačke - dogad̄aja (x, y, z,t) i (x0 , y0 , z0 ,t 0 ) u dva inercijalna sistema S i S0 (Slika 1.2)
koji se med̄usobno kreću relativnom brzinom ~u. Smatrajući da su se koordinatni
počeci oba sistema u početnom trenutku t = t 0 = 0 poklapali, imamo
~r0 =~r −~u t , kao i t 0 = t,
ili, usmeravajući x-osu duž ~u, tj. ~u = u~ex , imamo
x0 = x − u t , y0 = y , z0 = z , t 0 = t. (1.7)
Ove relacije predstavljaju matematičku realizaciju klasičnog principa relativnosti i

nazivaju se Galilejeve transformacije. Iz jednačine (1.7) lako se dobijaju inverzne
transformacije ako se izvrši zamena
u → −u, a primovane i neprimovane
veličine zamene mesta. Ova oso-
bina Galilejevih transformacija je
posledica ravnopravnosti svih iner-
cijalnih sistema reference. Jedna-
kost t = t 0 u (1.7) odražava apso-
lutni karakter vremena. Iz Galileje-
vih transformacija sledi da su brzine Slika1.2
i ubrzanja jedne te iste tačke u sistemima reference S i S0 povezane relacijama
v0x = vx − u , v0y = vy , v0z = vz , (1.8)
a0x = ax , a0y = ay , a0z = az . (1.9)

Relacija (1.8) predstavlja poznati klasični zakon sabiranja brzina, dok se iz (1.9)
vidi da je ubrzanje isto u oba sistema reference, tako da jednačine Njutnove me-
hanike u sistemu S i S0 imaju isti oblik, tj.
d 2~ri d 2~ri0
mi
dt 2
= ∑ ~
F ik , mi
dt 02
= ∑ ~Fik0 . (1.10)
k6=i k6=i
1.2. Specijalna teorija relativnosti 23
Prema tome, oblik Njutnovih jednačina se ne menja pri prelazu sa jednog inerci-
jalnog sistema S na drugi inercijalni sistem S0 . Drugim rečima, osnovna jednačina
klasične mehanike je invarijantna6 u odnosu na Galilejeve transformacije. Ovde
je potrebno istaći jednu veoma važnu osobinu sila interakcije kaja važi u klasičnoj
mehanici, a to je njihova nezavisnost od izbora sistema reference7
~Fik0 = ~Fik (∗)
gde su ~Fik0 i ~Fik sile interakcije u dva različita inercijalna sistema reference S i S0 .
U Njutnovu mehaniku ćemo uključiti Njutnov zakon gravitacije kao i pretpo-
stavke povezane sa njim. Te pretpostavke su sledeće: ideja trenutne interakcije, tj.
trenutnog prenošenja gravitacione interakcije izmed̄u tela na bilo kom rastojanju,
ideja univerzalnosti te interakcije (univerzalni zakon privlačenja), ideja nezavisno-
sti gravitacionog ubrzanja probne čestice8 od njene mase i druge karakteristike i
svojstva.
1.2 Specijalna teorija relativnosti

Početkom XX veka bilo je jasno da su postojeće fizičke teorije približne, da
ne obuhvataju raznovrsne fizičke uslove i pojave u fizičkom svetu. Za niz po-
java bilo je ustanovljeno, da se pri prostiranju svetlosti i pri kretanju čestica sa
6 Ako pri prelazu sa jednog sistema koordinata na drugi brojne vrednosti neke veličine ostaju
nepromenjene, onda kažemo da je ta veličina invarijantna u odnosu na posmatranu transformaciju

koordinata. Takve veličine se, takod̄e, nazivaju invarijantama (skalarima) razmatrane klase trans-
formacija.
7 U klasičnoj mehanici se uzima da sila interakcije izmed̄u dve čestice u inercijalnim sistemima
reference zavisi od relativnog vektora položaja i relativnog vektora brzine dve čestice u datom
vremenskom trenutku (a ne, na primer, i od ubrzanja čestice). Konkretan oblik ove funkcionalne
veze
~Fik = ~Fik (~ri −~rk ,~vi −~vk ), (∗∗)
zavisi od karakteristika date interakcije i naziva se zakon sile. Iz opšteg oblika gornje funkcionalne
zavisnosti sledi da njen analitički oblik ostaje isti u svim inercijalnim sistemima reference. Ovo
postaje očigledno ako se ima u vidu da se argumenti funkcije (∗∗) ne menjaju pri prelasku iz jednog
u drugi inercijalni sistem reference. Zaista, na osnovu Galilejevih transformacija (1.7), i zakona
slaganja brzina u inercijalnim sistemima reference (1.8), dobijamo
~ri0 −~rk0 =~ri −~rk , ~v0i −~v0k =~vi −~vk ,
odakle, uzimajući u obzir (∗), neposredno sledi navedeni zaključak.

8 Probnim česticama pri istraživanju gravitacionog polja nazivaju se takve čestice čije su dime-
nzije, forma i unutrašnja struktura nebitne i koje stvaraju takva polja privlačenja, koja su zanemariva
u odnosu na razmatrano gravitaciono polje.
brzinama koje nisu male u pored̄enju sa brzinom svetlosti u vakuumu, uočava

netačnost osnovnih predstava njutnovske mehanike. Stoga se prirodno nameće
neophodnost tačnije teorije prostora i vremena, koja je dobila naziv Specijalna
teorija relativnosti.
Galilejev princip relativnosti je odigrao veliku ulogu u izgradnji mehanike
kao egzaktne nauke. Videli smo da su osnovne jednačine Njutnove mehanike
invarijantne u odnosu na Galilejeve transformacije, u čemu se i sastoji klasični
princip relativnosti. Posle mehanike fizika se razvijala, otkriveni su zakoni op-
tike i izgrad̄ena je teorija elektromagnetnog polja koja na jedinstven način opisuje
električne, magnetne i svetlosne pojave i čija suština je sažeta u četiri Meksve-
love jednačine (1864). Sve ovo je bacilo svetlost na dublje razumevanje principa
relativnosti.
Prirodno se nametnulo pitanje da li su i zakoni iz ovih drugih, nemehaničkih,
oblasti istovetni u svim inercijalnim sistemima reference. Potvrdan odgovor bi
značio da važi jedan (jedinstveni) princip relativnosti ne samo za mehaniku, već i
za celu fiziku. Naravno, u tom slučaju ne bi postojao izdvojeni sistem reference
(sistem koji miruje u odnosu na apsolutni prostor) i ne bi se eksperimentalno mo-
glo utvrditi apsolutno kretanje nekog inercijalnog sistema reference. Ispostavlja
se, med̄utim, da za osnovne zakone elektrodinamike klasičan princip relativnosti
ne važi. Saglasno Meksvelovoj elektrodinamici, svetlost je elektromagnetni talas
koji se prostire tačno odred̄enom konačnom brzinom, koja u vakuumu iznosi
1
c= √ = 2.99792458 · 108 m/s.
ε0 µ0
Kada se klasični zakon slaganja brzina u inercijalnom sistemu reference primeni

na brzinu prostiranja svetlosti sledi da je ova brzina različita za posmatrače koji
se nalaze u različitim inercijalnim sistemima reference. Na osnovu toga, kao i
na osnovu detaljnije analize Maksvelovih jednačina, došlo se do zaključka da
osnovne jednačine elektrodinamike nisu invarijantne u odnosu na Galilejeve trans-
formacije, čime se elektrodinamika bitno razlikuje od Njutnove mehanike. Posta-
vlja se pitanje, u odnosu na koji sistem brzina svetlosti ima ovu vrednost? Naime,
fizičari toga vremena su postulirali da se svetlost, slično zvuku, prostire kroz neku
hipotetičku sredinu koju su oni nazvali etar. Smatralo se da on ispunjava ceo
prostor i da prožima sva tela bez uticaja na njihova kretanja. Tako se elektrodi-
namika zasnivala na etru kao nosiocu svih elektromagnetnih pojava, čime je ona
ustvari svedena na mehaniku etra. Med̄utim, takvo shvatanje nailazilo je na niz
vrlo ozbiljnih teškoća, a posebno pri proučavanju optičkih pojava u pokretnim sre-
dinama. Takod̄e, verovalo se da etar apsolutno miruje u prostoru i da se pomoću
njega ostvaruje Njutnov apsolutni prostor. Ako se usvoji ovo gledište, etar i ap-
solutni prostor postaju identični, te je kretanje tela u odnosu na etar istovremeno
predstavljalo i apsolutno kretanje tog tela. Što se tiče brzine svetlosti c smatralo
se da se ona odnosi na etar, dok je za posmatrača koji se kreće (kroz etar) brzinom
u, na osnovu (1.8), brzina svetlosti c0 bila u intervalu (c − u, c + u) u zavisnosti
od smera kretanja posmatrača i svetlosti. Na osnovu rečenog, to bi značilo da se
merenjem brzine svetlosti u raznim inercijalnim sistemima moglo utvditi koji od
njih miruje u odnosu na etar, odnosno apsolutni prostor.
1.2.1 Majkelson-Morlijev eksperiment

Cilj eksperimenta je bio da se utvrdi ,,stvarno” kretanje Zemlje u odnosu na
,,apsolutno nepokretni etar”. U tom smislu, na bazi na bazi gornjih rasud̄ivanja,
krajem XIX veka postavljeno je nekoliko eksperimenata. Najpoznatiji od njih
(možda i najznačajniji eksperiment u istoriji fizike) koji je doveo do rešenja bio
je čuveni Majkelson-Morlijev eksperiment (1887). Ideja je bila da se optičkim
putem, u sistemu reference vezanom za Zemlju, odredi (apsolutna) brzina tog
sistema (Zemlje) u odnosu na etar. Krajnji rezultat eksperimenta bio je negativan:
nikakva razlika u brzinama prostiranja svetlosti nije zapažena, odnosno Zemlja se
ne kreće9 u odnosu na etar (u = 0).
Dakle, došlo se do zaključka da u inercijalnom sistemu reference brzina sve-
tlosti uopšte ne zavisi od kretanja izvora, niti od kretanja posmatrača. Ovakav
rezultat i izvedeni zaključak bio je teško prihvatljiv za tadašnju svetsku naučnu
javnost, pre svega zato što se nije slagao sa Galilejevim transformacijama, odno-
sno sa klasičnim zakonom sabiranja brzina.
Izlazak iz novonastalih teškoća u kojima se našla klasična fizika, otklonio
je Ajnštajn definitivno odbacujući koncepciju etra (apsolutnog mirovanja). Kao
rezultat toga nastala je Ajnštajnova STR koja se zasniva na dva postulata:
1) Svi zakoni fizike su istog oblika u inercijalnim sistemima reference. Ne po-

stoji izdvojeni, privilegovani, inercijalni sistem reference (postulat ili prin-
cip relativnosti).
2) Brzina svetlosti u vakuumu, odnosno maksimalna brzina prostiranja inte-

rakcije, ista je u svim inercijalnim sistemima reference, nezavisno od re-
lativnog kretanja izvora i posmatrača (postulat konstantnosti brzine sve-
tlosti).
9 Poznato da je relativna brzina Zemlje u odnosu na Sunce 30 km/s, a u odnosu na centar Gala-
ksije - oko 220 km/s.

Prvi postulat predstavlja generalizaciju Galilejevog principa relativnosti na

sve fizičke pojave, a ne samo na mehaničke. Sve fizičke pojave (a ne samo one
koje opisuje mehanika) odvijaju se na isti način u svim inercijalnim sistemima
reference. Zakoni prirode, odnosno jednačine koje ih izražavaju, isti su u svim
inercijalnim sistemima fererence. Ovaj princip (Ajnštajnov princip relativnosti)
dopunjava i nadograd̄uje do tada važeći Galilejev (klasični) princip relativnosti
koji se odnosio samo na zakone klasične mehanike. Sada više ne postoji nikakav
način da se izdvoji nekekav naročito istaknut, apsolutni, inercijalni sistem koji mi-
ruje u prostoru. Ovaj princip odstranjuje kao izlišan pojam etra iz fizičkih teorija.
Drugi postulat je neposredna posledica Majkelson-Morlijevih eksperimenata

i u direktnoj je kontradikciji sa Galilejevim transformacijama. Ovaj postulat je
veoma važan jer on u eksplicitnoj formi negira koncepciju etra u optici i elektrodi-
namici i istovremeno razotkriva fundamentalnu ulogu elektrodinamičke konstante
c u opštoj i modernoj teoriji prostora i vremena. Na taj način i pojam apsolutnog
prostora, kao i samo apsolutno kretanje, gubi svaki smisao. Postulat konstantnosti
brzine svetlosti u tesnoj je vezi sa načinom prenošenja dejstva. Naime, on ukazuje
da postoji maksimalna končna brzina prostiranja uzajamnog dejstva jednaka br-
zini svetlosti, koja ne zavisi ni od stanja kretanja ni od prirode uzajamnog dejstva.
Usled toga teorija dejstva na daljinu postaje neodrživa, što još jednom pokazuje
da zakoni klasične mehanike moraju biti podvrgnuti temeljnoj reviziji.
1.2.2 Lorencove transformacije

Galilejeve transformacije nisu u saglasnosti sa eksperimentalnim činjenicama
u slučaju kada su relativne brzine dovoljno velike. Specijalno, ove transformacije
su u suprotnosti sa postulatom o konstantnosti brzine svetlosti u svim inercijalnim
sistemima reference. Potrebno je, prema tome, naći takve transformacije izmed̄u
koordinata datog dogad̄aja (x, y, z,t) u inercijalnom sistemu S i njegovih koordi-
nata (x0 , y0 , z0 ,t 0 ) u inercijalnom sistemu S0 koje bi bile u saglasnosti sa iskustvom.
Da bi se našla ova veza polazi se od Ajnštajnovih postulata.
Na bazi ovih postulata, skup transformacija koje povezuju koordinate i vreme
jednog dogad̄aja u dva inercijalna sistema reference S i S0 , pri čemu se S0 kreće u
odnosu na S relativnom brzinom u duž zajedničke x-ose, imaju sledeći oblik:
t − (u/c2 )x x − ut
t0 = p , x0 = p , y0 = y, z0 = z. (1.11)
1 − u /c
2 2 1 − u /c
2 2
Ove relacije predstavljaju čuvene Lorencove transformacije i one čine osnovu ki-
nematike STR. Obrnute transformacije dobijaju se prostom zamenom brzine u sa
−u:
t 0 + (u/c2 )x0 x0 + ut 0
t= p , x= p , y = y0 , z = z0 . (1.12)
1 − u2 /c2 1 − u2 /c2
Kao što se vidi iz oblika Lorencovih transformacija, prostorne koordinate
i vreme datog dogad̄aja su povezani u jednu celinu, čime se STR bitno razli-
kuje od klasične mehanike. Vidi se da vremenski trenutak t 0 , u kojem se dati
dogad̄aj dešava u inercijalnom sistemu S0 , zavisi ne samo od vremenskog tre-
nutka t, u kojem se ovaj dogad̄aj odvija u sistemu reference S, nego i od njegovog
položaja (x) u odnosu na posmatrani sistem reference kao i od relativne brzine u
ova dva sistema reference. Ovo je svakako novina u odnosu na Galilejeve trans-
formacije kod kojih se četvrta jednačina (t 0 = t)zapravo implicitno podrazume-
vala, i prožimala celu dotadašnju fiziku. Ova uzajamna povezanost prostorno-
vrmenskih koordinata jednog dogad̄aja u dva inercijalna sistema reference na-
ziva se relativnost vremena, i leži u osnovi svih relativističkih efekata. Lorenco-
vim transformacijama vreme gubi status privilegovanog parametra. Vreme više
nije apsolutno. Za nalaženje vremena više ne možemo koristiti jedan jedinstveni
,,kosmički”časovnik koji bi pokazivao istovetno vreme za sve inercijalne sisteme
reference. Svaki sistem reference ima svoj prostor i svoje vreme, a vezu izmed̄u
prostorno-vremenskog kontinuuma različitih inercijalnih sistema reference uspo-
stavlja se upravo pomoću Lorencovih transformacija. Dakle, u tim transformaci-
jama je u jednoj konciznoj formi ugrad̄ena nova predstava o prostoru i vremenu,
koja sledi iz principa relativnosti, proširenog na sve fizičke pojave uključujući
elektrodinamičke.
Lako je videti da se u graničnom slučaju malih brzina u pored̄enju sa c, tj. za
u/c ¿ 1, Lorencove transofrmacije (1.11) se svode na klasične Galilejeve trans-
formacije. Ovo je u skladu sa Ajnštajnovim principom korespondencije, prema
kojem rezulatati relativističke mehanike prelaze u odgovarajuće rezultate klasične
mehanike ako su relevantne brzine dovoljno male.
Iz Lorencovih transofrmacija (1.11) lako se nalazi i relativistički zakon sabi-
ranja brzina
p p
v − u 1 − u 2 /c2 1 − u2 /c2
v0x = 0 0
x
, vy = vy , vz = vz , (1.13)
1 − uvx /c2 1 − uvx /c2 1 − uvx /c2
gde su vx = dx/dt, v0x = dx0 /dt 0 , ... komponente brzine u S i S0 , respektivno. Ako
se u prvu formulu (1.13) stavi vx = c, dobija se v0x = c, (v0y = 0, v0z = 0), tj. brzina
svetlosti u sistemu S0 je, kao što i treba da bude, ista u svim inercijalnim sistemima
reference.
1.2.3 Interval izmed̄u dogad̄aja

Videli smo da je, u okvirima klasične mehanike, vremenski interval izmed̄u
dva dogad̄aja isti u svim inercijalnim sistemima reference. Takod̄e i rastojanje
izmed̄u dve prostorne tačke, kada se odnosi na isti vremenski trenutak, ostaje
nepromenjeno pri prelazu iz jednog u drugi inercijalni sistem reference. Kaže
se da su spomenute veličine invarijantne u odnosu na Galilejeve transformacije
koordinata. To naravno nije slučaj kada su u pitanju Lorencove transformacije.
Naprotiv, videli smo da su u STR vreme i prostor med̄usobno zavisni. Zato je
prirodno da se različiti geometrijski i kinematički odnosi predstavljaju u jednom
četvorodimenzionom (4-dimenzionom) prostorno-vremenskom kontinuumu.
Ako su (x1 , y1 , z1 , ct1 ) i (x2 , y2 , z2 , ct2 ) prostorno-vremenske koordinate dva
dogad̄aja u inercijalnom sistemu S, onda se veličina
s12 = [c2 (t2 − t1 )2 − (x2 − x1 )2 − (y2 − y1 )2 − (z2 − z1 )2 ]1/2 =

(1.14)
= [c2 (t2 − t1 )2 − ∆l 2 ]1/2 ,
naziva interval izmed̄u ta dva dogad̄aja. Može se pokazati da je ovaj interval isti
u svim inercijalnim sistemima reference, tj.
s02 2 0 0 2 0 0 2 0 0 2 0 0 2
12 = c (t2 − t1 ) − (x2 − x1 ) − (y2 − y1 ) − (z2 − z1 ) =
(1.15)
= c2 (t2 − t1 )2 − (x2 − x1 )2 − (y2 − y1 )2 − (z2 − z1 )2 = s212 .
Za dva beskonačno bliska dogad̄aja, kvadrat intervala, analogno, ima oblik
ds2 = c2 dt 2 − dx2 − dy2 − dz2 ≡ c2 dt 2 − dl 2 . (1.16)
Ovaj beskonačno mali interval je takod̄e invarijantan u odnosu na Lorencove trans-

formacije, tj. važi da je ds2 = ds02 . Oblik kvadratne forme (1.16) ili izraza (1.14)
dozvoljava da se interval izmed̄u dva dogad̄aja interpretira kao ,,rastojanje”izmed̄u
dve tačke 4-dimenzionog prostor-vremena.
S obzirom na izraz (1.14), jasno je da interval izmed̄u dva dogad̄aja može
biti kako realna tako i imaginarna veličina. Ako je s212 > 0 (c∆t > ∆l) za takav
interval kažemo da je interval vremenskog tipa, jer tada preovlad̄uje vremenski
deo u izrazu (1.14). Tako npr. za dva dogad̄aja koja se dešavaju na istom mestu
biće s12 = c(t2 − t1 ), tj. interval izmed̄u ovih dogad̄aja srazmeran je vremenskom
intervalu izmed̄u njih. U tom slučaju uvek možemo naći takav sistem S0 u kome
je ∆l 0 = 0, tj. u kome se dogad̄aji dešavaju sukcesivno na istom mestu, tako da je
s212 = c2 ∆t 2 − ∆l 2 = c2 ∆t 02 > 0 (∆l 0 = 0). (1.17)

Jasno je da odgovarajući interval u ovom sistemu (S0 ) onda predstavlja invarijantu,

tj.
s12
∆t 0 = = inv. (1.18)
c
Ovde ∆t 0 predstavlja vremenski interval izmed̄u dva dogad̄aja koja su se desila na
istom mestu i koji su mereni jednim istim časovnikom. Vreme u takvom inercijal-
nom sistemu reference naziva se sopstveno vreme. Nasuprot tome, odgovarajući
vremenski interval ∆t u sistemu posmatrača ne meri se jednim, već pomoću dva
časovnika na raznim mestima, koji se nalaze na med̄usobnom rastojanju u∆t.
Ako je pak s212 < 0, tj. ako je s12 imaginarno, kažemo da je interval prostornog
tipa. Tada je moguće odabrati takav sistem reference S0 tako da se dva dogad̄aja,
koja su u nekom proizvoljnom inercijalnom sistemu S razdvojena vremenskim
intervalom ∆t 6= 0, u njemu odvijaju istovremeno ∆t 0 = 0, tj.
s212 = c2 ∆t 2 − ∆l 2 = −∆l 02 < 0 (∆t 0 = 0). (1.19)
Dva dogad̄aja razdvojena intervalom prostornog tipa ne mogu se odigravati na
istom mestu ni u jednom sistemu reference.
Nije teško videti da je interval izmed̄u dva dogad̄aja koji se odnose na istu
česticu uvek vremenskog tipa. Zaista, pošto se čestica ne može kretati brzinom
većom od c, rastojanje ∆l koje ova čestica pred̄e za vreme ∆t ne može biti veće od
c∆t, tj. c∆t > ∆l što znači da je s212 > 0.
Isto tako, interval izmed̄u dva dogad̄aja koja su povezana nekom uzročno-
posledičnom (kauzalnom) vezom može biti samo vremenskog tipa. U tom slučaju
se održava i vremenski redosled dogad̄aja. Ako se dogad̄aj 1 desio pre dogad̄aja
2 u nekom sistemu reference S (∆t = t2 − t1 > 0), onda se dogad̄aj 1 desio pre
dogad̄aja 2 i u svakom drugom inercijalnom sistemu reference S0 (∆t 0 = t20 − t10 >
0). Zaista, koristeći Lorencove transformacije (1.11), nalazimo
³ µ ¶ q
0 u ´ u ∆x
∆t = γ ∆t − 2 ∆x = γ∆t 1 − , γ = 1/ 1 − u2 /c2 .
c c c∆t
Ako je interval vremenskog tipa c∆t > ∆l, onda µ korišćenjem
¶ očigledne neje-
u ∆x
dnakosti ∆l ≥ ∆x (tj. c∆t > ∆x), vidi se da je 1 − > 0. Na osnovu
c c∆t
iznesenog, očigledno je da su vremenski intervali ∆t i ∆t 0 uvek istog znaka. Na
analogan se način može zaključiti da intervalom prostornog tipa mogu biti pove-
zani samo dogad̄aji izmed̄u kojih ne može da postoji uzročno-posledična veza.
Na kraju, postoje i dogad̄aji povezani intervalom nultog tipa, s212 = 0, (c∆t =
∆l). Kao primer navedimo dva dogad̄aja koji se sastoje u emisiji svetlosnog si-
gnala u jednoj tački prostora (dogad̄aj 1) i njegovog dolaska (dogad̄aj 2), po isteku
vremena ∆t, u drugu tačku prostora koja se nalazi na rastojanju ∆l = c∆t od prve
tačke. U ovom slučaju je s212 = c2 ∆t 2 − ∆l 2 = 0. Isto tako, ako za dva dogad̄aja po-
stoji sistem S0 takav da se ovi dogad̄aji u njemu dešavaju na istom mestu (∆l 0 = 0)
i istovremeno (∆t 0 = 0), onda će oni, zbog invarijantnosti veličine c2 ∆t 0 − ∆l 0 = 0,
biti povezani nultim intervalom i u svakom drugom inercijalnom sistemu refe-
rence S.
1.2.4 Prostorno-vremenski dijagram

Podela intervala na vremenske i prostorne je apsolutna i sledi iz invarijantnosti
intervala u odnosu na Lorencove transformacije. Pogodan način za prikaz dogad̄aja
vremenskog i prostornog tipa, u odnosu na izabrani dogad̄aj O, je konstrukcija od-
govarajućeg dijagrama ili tzv. svetlosnog konusa. Pošto prostori sa više dimenzija
izmiču našim čulima, to ćemo radi geometrijske očiglednosti, razmatrati samo
jednu prostornu (x) (koja je odred̄ena pravcem relativnog kretanja dva sistema re-
ference - kretanje duz x-ose) i vremensku (ct) koordinatu10 .
Uzmimo, za dati inercijalni sistem reference, ma kakav dogad̄aj i nazovimo

ga dogad̄ajem O. On će nam ujedno služiti kao početak računanja prostornih
i vremenskih koordinata (x = 0, ct = 0) - tzv. nulti dogad̄aj. Jasno je da sva-
kom dogad̄aju u tački x i trenutku t, odgovara jedan skup (x, ct) u xOct ravni
(Slika 1.3a). Ovako definisan sistem predstavlja svet dogad̄aja, pri čemu sva-
kom dogad̄aju odgovara jedna tačka (x, ct), tzv. svetska tačka. Tokom vremena
imaćemo razne dogad̄aje na x-osi, te će svaka tačka opisivati izvesnu putanju u
ovom sistemu, tzv. svetsku liniju. Tako, na primer, mirovanje čestice u izabra-
nom inercijalnom sistemu reference u datoj tački prostora sa koordinatom x = a,
10 Ovim pojednostavljenjem ne gubimo ništa na opštosti već samo jasnije možemo da sagledamo
prostorno-vremensku povezanost dogad̄aja kao i njihovu geometrijsku interpretaciju.

reprezentovano je svetskom linijom a koja je, očigledno, paralelna ct-osi i prolazi

kroz tačku x = a0 . Uniformno kretanje je reprezentovano nagnutom pravom b,
a ubrzano krivom c na Slici 1.3a. Pogledajmo sada u kakvom se odnosu prema
datom dogad̄aju O nalaze svi ostali dogad̄aji (sve tačke u xOct ravni). U tom smi-
slu posmatrajmo ravnomerno kretanje čestice brzinom u koja prolazi kroz tačku
x = 0 pri ct = 0. Na Slici 1.3b to je prikazano pravom linijom koja prolazi kroz
koordinatni početak O, a nagnuta je prema ct-osi pod uglom čiji je tangens jed-
u
nak brzini čestice u/c (x = ut = ct). Kako je najveća moguća brzina jednaka
c
c, to postoji najveći ugao (jednak π/4) koji može obrazovati ta prava sa osom ct.
Na Slici 1.3b prikazane su dve prave, koje predstavljaju prostiranje dva svetlosna
signala (fotona-čestice bez mase mirovanja!) u suprotnim smerovima, a prolaze
kroz dogad̄aj O (x = ±ct). Otuda sve prave koje predstavljaju kretanje čestica (sa
masom mirovanja m0 6= 0!), mogu se nalaziti samo u oblasti aOc i bOd.
Razmotrimo najpre oblast bOd. Lako je videti, da je u svim tačkama te oblasti
c t − x2 > 0, odnosno reč je o intervalima med̄u dogad̄ajima koji su vremenskog
2 2
tipa. U toj oblasti je t > 0, tj. svi dogad̄aji iz te oblasti se odigravaju posle
dogad̄aja O. Prema tome, ta se oblast može nazvati ,,apsolutna budućnost”u od-
nosu na dogad̄aj O.
Potpuno analogno, svi dogad̄aji iz oblasti aOc su ,,apsoluno prošli”u odnosu
na O, tj. dogad̄aji iz te oblasti u svim inercijalnim sistemima reference, dešavaju
se pre dogad̄aja O.
Na kraju razmotrimo još oblasti aOd i cOb. Interval izmed̄u bilo kojeg dogad̄a-
ja te oblasti i dogad̄aja O je prostornog tipa. U svakom inercijalnom sistemu refe-
rence ti dogad̄aji se odvijaju u različitim tačkama prostora. Prema tome, te oblasti
se mogu nazvati ,,apsolutno udaljenim”u odnosu na dogad̄aj O. Med̄utim, pojmovi
,,istovremeno”, ,,ranije”i ,,kasniježa te dogad̄aje su relativni. Za svaki dogad̄aj iz te
oblasti postoje takvi sistemi reference, gde se dogad̄aj dešava kasnije od dogad̄aja
O i, najzad, jedan inercijalni sistem reference gde se dešava istovremeno sa O.
Ako se posmatraju sve tri prostorne koordinate umesto jedne, onda umesto 2-
dimenzionog svetlosnog konusa (sa Slike 1.3b) dobili bi tzv. svetlosni hiperkonus
c2t 2 − x2 − y2 − z2 = 0 u 4-dimenzionom sistemu (x, y, z, ct) čija se osa poklapa sa
osom ct tzv. ,,svetskog”konusa.
Dva dogad̄aja mogu biti med̄usobno kauzalno povezani samo u slučaju kada
je interval med̄u njima vremenskog tipa, što neposredno sledi iz činjenice da se
nikakvo uzajamno dejstvo (interakcija) ne može prostirati brzinom koja bi bila
veća od brzine svetlosti. Samo za takve dogad̄aje imaju apsolutno i smisla po-
jmovi ,,ranije”i ,,kasnije”, što je opet neophodan uslov za konzistentnost uzroka i
posledice.
1.2.5 Sopstveno vreme

Ranije smo istakli da se sopstveni vremenski interval meri jednim časovnikom
na jednoj fiksnoj lokaciji. Vreme, mereno časovnikom, koji je vezan sa pokretnim
telom (jasno, u odnosu na posmatrača), naziva se sopstveno vreme tog tela. Posta-
vlja se pitanje, koje vreme pokazuju pri tom časovnici koji se kreću? S obzirom
da u sistemu vezanom za posmatrano telo časovnik miruje, tj. dx0 = dy0 = dz0 = 0,
to iz invarijantnosti intervala
ds2 = c2 dt 2 − dx2 − dy2 − dz2 = c2 dt 02 ,
sledi r
0 dx2 + dy2 + dz2
dt = dt 1− .
c2 dt 2
Kako je v2 = (dx2 + dy2 + dz2 )/dt 2 , gde je v-brzina pokretnih časovnika, možemo
pisati r
ds v2
dτ = = dt 1 − 2 , (1.20)
c c
gde smo uveli oznaku dt 0 ≡ dτ. Odavde zaključujemo da je sopstveno vreme uvek
manje od odgovarajućeg intervala vremena u nepokretnom (laboratorijskom) si-
stemu. Kako je brzina svetlosti konstantna veličina, iz jednačine (1.20) može se
zaključiti da je sopstveno vreme invarijantno u odnosu na Lorencove transforma-
cije.
Sopstveno vreme je moguće uvesti i za tela koja se kreću ubrzano. U tom
smislu, pretpostavimo, da se neka čestica kreće brzinom v(t) u odnosu na labo-
ratorijski sistem S. Pošto u beskonačno malom vremenskom intervalu dt kreta-
nje ove čestice možemo tretirati kao uniformno, za ovu česticu možemo uvesti
tzv. ,,prateći”(sopstveni11 ) inercijalni sistem reference S0 koji se, u posmatranom
vremenskom intervalu, kreće brzinom v = v(t) u odnosu na sistem S. Ako se
proizvoljno kretanje čestice shvati kao niz uzastopnih uniformnih kretanja, u bes-
konačno malim vremenskim intervalima dt, integracijom (1.20) se dobija
Z t2 r
v2
∆τ = τ2 − τ1 = dt 1 − 2 . (1.21)
t1 c
Na taj način, sopstveni vremenski interval čestice ∆τ (tj. sopstveni trenuci τ1 i

τ2 ) je doveden u vezu sa odgovarajućim vremenskim intervalom u laboratorijskom
11 U literaturi se za prateći sistem reference susreću i drugi nazivi, na primer ,,sistem trenutnog
mirovanja”, ,,usputni sistem”ili (engl.) instantaneously comoving frame.

sistemu u odnosu na koji se prateći sistemi kreću brzinom v = v(t). Sopstveni

vremenski interval može se, tada, interpretirati kao suma vremenskih intervala
izmerenih u celom nizu pratećih inercijalnih sistema reference čestice.
Uvod̄enje pratećeg (inercijalnog) sistema reference je od prevashodnog znača-
ja u formulaciji dinamičkog zakona relativističke mehanike i, naravno, obezbed̄uje
da se i ubrzana kretanja mogu uspešno razmatrati u okvirima STR.
1.2.6 Zavisnost sopstvenog vremena od puta

Kad je reč o konačnim vremenskim
R
intervalima, tj. o konačnom kretanju duž
svetske linije, tada veličina dτ, odnosno integral na desnoj strani izraza (1.21),
uzima različite vrednostiR u zavisnosti od oblika puta u prostoru dogad̄aja. Po-
kazaćemo da je veličina dτ maksimalna kada se integral računa duž pravih
paralelnih vremenskoj ct-osi. Stoga posma-
trajmo dva dogad̄aja 1 i 2 u prostoru Min-
kovskog (Slika 1.4) i povežimo ih dvema
različitim svetskim linijama. Časovnik vezan
za česticu koja opisuje svetsku liniju pokazuje
(meri) sopstveno vreme. Veza izmed̄u sop-
stvenog vremena i vremena u proizvoljnom
inercijalnom sistemu reference S (tzv. koor-
dinatno vreme), u odnosu na koji se uočena Slika 1.4
čestica kreće brzinom v, data je sa (1.20). Za kretanje u jednoj prostornoj di-
menziji,
p tj. u 2-dimenzionom prostoru Minkovskog, možemo takod̄e pisati dτ =
dt 2 − dx2 /c2 . Proteklo sopstveno vreme izmed̄u dogad̄aja 1 i 2 onda iznosi:
Z 2r
dx2
∆τ = dt 2 − (1.22)
1 c2
gde se integracija vrši duž svetske linije (puta) od 1 do 2. Razmotrimo najpre

slučaj kada tačke 1 i 2 (Slika 1.4) leže na svetskoj liniji časovnika koji miruje na
x-osi, tj. na pravoj paralelnoj ct-osi. Sopstveno vreme proteklo izmed̄u tačke 1 i 2
duž prave (vertikalne) svetske linije je:
Z 2r Z 2p Z 2
dx2
∆τ = dt 2 − = dt 2 − 0 = dt = t2 − t1 ,
1 c2 1 1
pošto je duž ovog puta dx = 0, i sopstveni vremenski interval se poklapa sa vre-

menskim intervalom koji meri časovnik u miru u inercijalnom sistemu S.
Posmatrajmo drugi časovnik, identičan prethodnim, koji se kreće neravnome-

rno od 1 do 2 opisujući svoju (zakrivljenu) svetsku liniju. Ovaj časovnik se uda-
ljava od prvog, a zatim ponovo vraća u prvobitni položaj, tako da se u svetskim
tačkama 1 i 2 položaji oba časovnika poklapaju. Duž ove (zakrivljene) svetske
linije sopstveno vreme izmed̄u dogad̄aja 1 i 2 iznosi:
Z 2r
0 dx2
∆τ = dt 2 − 2 ,
1 c
pri čemu je, očigledno ∆τ 6= ∆τ0 . Naime, kako je dx2 uvek pozitivno, nalazimo
∆τ0 < ∆τ. (1.23)
Časovnici koji su sinhronizovani u 1 pre razdvajanja, pokazivaće različita vremena
kada se ponovo sastanu u 2, pri čemu će pokretni časovnik pokazivati manji vre-
menski interval
R
od onog u stanju mirovanja. Na taj način, se dolazi do zaključka
da integral dτ, uzet izmed̄u dve zadate svetske tačke, ima maksimalnu vred-
nost ako se uzima (računa) duž prave svetske linije koja spaja te tačke12 . Dakle,
najduže sopstveno vreme meri časovnik u stanju mirovanja.
1.2.7 Prostor Minkovskog

S obzirom da Lorencove transformacije ,,mešaju”prostorne i vremenske koor-
dinate, prirodno se nameće potreba da se u STR fizički procesi opisuju u jednom
četvorodimenzionom (4-dimenzionom) prostoru, čije tačke predstavljaju dogad̄aje
odred̄ene zadavanjem četiri koordinate: tri prostorne x, y, z i jedne vremenske t.
Po terminologiji Minkovskog, 4-dimenzoni prostorno-vremenski kontinuum, tj.
sveukupnost svih mogućih vrednosti x, y, z,t, naziva se svetom dogad̄aja, a svaki
odvojeni dogad̄aj, koji se dešava u prostornoj tački x, y, z u trenutku vremena t, na-
ziva se svetskom tačkom tog dogad̄aja. Skup svetskih tačaka, koji opisuju kretanje
izolovane materijalne tačke naziva se svetskom linojom te tačke. Koordinate tačke
u ovoj 4-dimenzionoj mnogostrukosti definišemo na sledeći način:
x0 = ct, x1 = x, x2 = y, x3 = z, (1.24)
gde je c brzina svetlosti u vakuumu. Ako se nad ovakvom mnogostukošću uvede
metrička forma sugerisana Majkelson-Morlijevim eksperimentom:
ds2 = (dx0 )2 − (dx1 )2 − (dx2 )2 − (dx3 )2 , (1.25)
12 Pretpostavljase, razume se, da su ove tačke i linije koje ih spajaju tako izabrane da interval
izmed̄u odgovarajućih dogad̄aja bude vremenskog tipa. Navedeno svojstvo povezano je sa pseudo-
euklidošću geometrije. U euklidskom prostoru navedeni integral bi bio, naravno, minimalan duž
prave linije.
dobija se tzv. prostor (svet) Minkovskog, po nemačkom matematičaru Hermanu

Minkovskom koji je prvi geometrizovao teoriju relativnosti (1908). Smisao veliči-
ne ds je da ona predstavlja rastojanje izmed̄u dve infinitezimalno bliske tačke
u 4-dimenzionom prostoru i naziva se interval izmed̄u ovih dogad̄aja. Može se
pokazati da je ovaj interval invarijantan u odnosu na Lorencove transformacije.
Ako uvedemo metrički tenzor ηµν sledećom dijagonalnom matricom
 
1 0 0 0
 0 −1 0 0 
η ≡k ηµν k=   0 0 −1 0  ,
 (1.26)
0 0 0 −1
jednačina (1.25) se može predstaviti u konciznom obliku:
ds2 = ηµν dxµ dxν , (1.27)
gde je dxµ = (dx0 , dx1 , dx2 , dx3 ) četvorodimenzioni vektor, dok se, saglasno Ajnšta-
jnovoj konvenciji, po ponovljenom indeksu (µ, ν) podrazumeva sumiranje. S obzi-
rom da se ova metrika nikakvim realnim transformacijama prostorno-vremenskih
koordinata ne može svesti na sumu kvadrata diferencijala, ovaj prostor je realan,
ali nije euklidski već se često naziva pseudoeuklidski. Pošto su svi metrički koefi-
cijenti u ovom slučaju konstantni, ovaj prostor je ravan (nije zakrivljen).
U 4-dimenzionom prostoru Minkovskog Lorencove transformacije predstavlja-
ju realne linearne transformacije koordinata x0 , x1 , x2 , x3 , koje se pridružuju sva-
koj tački 4-dimenzionog prostorno-vremenskog kontinuuma, i koje povezuju dva
inercijalna sistema reference (S0 translira u odnosu na S brzinom u duž zajedničke
x − x0 ose). One se mogu zapisati u matričnom obliku:
 00    0 
x γ −uγ/c 0 0 x
 x01   −uγ/c γ 0 0   x1 
    .
 x02  =  0 0 1 0   x2 
(1.28)
x03 0 0 0 1 x3
Ova forma Lorencovih transformacija može se (videti Dodatak A) koncizno zapi-
sati na sledći način:
x0µ = Λν xν , µ = 0, 1, 2, 3.
µ
(1.29)
Matrica transformacije Λ u (1.28) odnosno (1.29), se naziva ponekad Lorencovom
matricom i ima oblik
 
γ −uγ/c 0 0
 −uγ/c γ 0 0 
Λ(u) = 
. (1.30)
0 0 1 0 
0 0 0 1
Kao što se vidi, ova metrica je realna i simetrična sa opštim članom
∂x0µ
Λν ≡
µ
.
∂xν
Inverzna transformacija (prelazak sa x0µ → xµ ) se realizuje pomoću matrice Λ−1 (u)
= Λ(−u). Skup od četiri veličine xµ koje se transformušu prema (1.29) predsta-
vlja kvadrivektor položaja u prostoru Minkovskog. Ovaj formalizam se može
dalje razviti i za kvadritenzore u okviru tzv. tenzorske analize13 . Geometrijska
formulacija STR je posebno korisna pri generalizaciji ove teorije na neinercijalne
sisteme reference i pri izgradnji OTR, što će u narednim glavama biti detaljno
izloženo.
1.3 Nedostaci specijalne teorije relativnosti

Specijalna teorija relativnosti razmatra prostor i vreme kao kontinuum čija
svojstva ne zavise od mase koja se nalazi u njemu. Ovo ujedinjenje prostora i vre-
mena u jedinstveno prostor-vreme je jedno od njenih epohalnih otkrića. Med̄utim,
kao i svaka druga teorija, i STR ima svoj domen važnosti. Naime, ona u sebi
sadrži kao aproksimaciju Njutnove zakone, ali istovremeno daje i nešto novo, pre
svega u pogledu preciznosti tretiranja kretanja, a posebno kretanja velikim brzi-
nama. Ta generalizacija teorije je dovela do novih veza med̄u fizičkim veličinama.
Med̄utim, Ajnštajn ipak ističe ograničenost ove teorije, što se vidi i u njenom na-
zivu.
Naime, u toj teoriji postoje dva krupna nedostatka. Kao prvo, ona važi samo
za inercijalne sisteme reference. Ona uzima sve inercijalne sisteme reference kao
ravnopravne, ekvivalentne, za opisivanje fizičkih pojava. Njih odabira izmed̄u
svih ostalih mogućih sistema reference, kojih može biti proizvoljno mnogo. Ajnš-
tajn jasno uvid̄a da su ubrzana kretanja i gravitacija ostali po strani od STR, što se
smatra kao drugi glavni nedostatak ove teorije.
Nadalje, pokazuje se da med̄u ovim nedostacima postoji tesna veza. Videćemo
da se inercijalne sile ,,komponujuša gravitacionim silama i da su od njih praktično
nerazlučive.
13 Videti Dodatak A i Glavu 2.

1.3. Nedostaci specijalne teorije relativnosti 37
Pitanja i Zadaci
1. Naći Lorencove transformacije u opštem slučaju, kada brzina ~u ima proizvoljni
pravac.
2. Polazeći od rezultata Zadatka 1, naći relativistički zakon slaganja brzina u opštem
slučaju. Pokazati, takod̄e, da u graničnom slučaju malih brzina (u/c ¿ 1) ovaj
zakon prelazi u klasični (Galilejev) zakon slaganja brzina (1.8).
3. Ubediti se u invarijantnost kvadratne forme (1.15) na Lorencove transformacije.
4. Pokazati da su Lorencove transformacije formalno ekvivalentne izvesnoj rotaciji
koordinatnih osa (za neki ugao φ) u prostoru Minkovskog.
5. Na osnovu relativističkog zakona sabiranja brzina (1.13) dokazati da je v0x < c pod
pretpostavkom da je vx < c i u < c.
6. Dokazati da je metrički tenzor (1.26) invarijantan na Lorencove transformacije.
7. Na osnovu formule (1.11) naći relativistički izraz za kontrakciju dužina i dilataciju
vremena.
8. Na osnovu formule (1.11) diskutovati relativnost istovremenosti (simultanosti) od
strane posmatrača u različitim inercijalnim sistemima refernce.
9. Objasniti relativistički Doplerov efekat.
Glava 2
Osnovi Rimanove geometrije i

tenzorske analize
Da bi se mogle kovarijantno formulisati jednačine koje izražavaju neki fizički

zakon, potrebno je da oblik tih jednačina ostane formalno isti u odnosu na proizvo-
ljne transformacije koordinata pri prelasku sa jednog sistema reference S na drugi
S0 . Drugim rečima, treba osigurati da se odgovarajuće veličine izraze pomoću
takvih geometrijskih objekata, čije osobine ne zavise od izbora koordinatnog si-
stema. Takvi objekti u klasičnoj fizici su tenzori i četvorovektori. U vezi sa tim
neophodno je izgraditi potreban matematički aparat. Takav matematički aparat
pruža nam tenzorski račun sa čijim elementima ćemo se upoznati u ovoj glavi.
Ako fizičke jednačine, koje izražavaju neki zakon, formulišemo u tenzorskom
obliku, onda je odgovarajuća (neophodna) kovarijantnost automatski obezbed̄ena.
Sva razmatranja koja će biti izložena u ovoj glavi, važe za opštije prostore
nego što je prostor koji se koristi kod proučavanja gravitacionoh polja. Mnogi
rezultati ove glave ne zavise od oblika metrike niti od dimenzije prostora. Stoga
će sva razmatranja biti sprovedena za prostor od n dimenzija.
2.1 Pojam mnogostrukosti

Tenzorski račun je veoma važno orud̄e koje se primenjuje za istraživanja u
teoriji relativnosti. Dublje razumevanje ove teorije praktično je nemoguće bez
korišćenja tenzorskog računa. Fundamentalni pojam od koga polazimo je pojam
geometrijske tačke koju definišemo pomoću njenih koordinata. Tako, na primer, u
geometriji euklidske ravni tačka je odred̄ena zadavanjem njenih Dekartovih koor-
dinata (x, y) ili njenih polarnih koordinata (ρ, θ). Za skup svih tih tačaka koje za-
39
40 Glava 2. Osnovi Rimanove geometrije i tenzorske analize
jedno obrazuju tu ravan kažemo da formiraju dvodimenzionu mnogostrukost. Pri

tome se taj broj dimenzije (dva) odnosi na broj nezavisnih koordinata potrebnih
za odred̄ivanje tačke te mnogostrukosti. Obični trodimenzioni euklidski prostor
predstavlja 3-dimenzionu mnogostrukost (za svaku tačku su potrebne tri koordi-
nate da je potpuno odrede). Uopštavajući ovu ideju, dolazimo do n-dimenzione
mnogostrukosti za čiju svaku tačku je potrebno n nezavisnih realnih brojeva x0 , x1 ,
. . . , xn−1 , da bi se potpuno odredila. Ove brojeve nazivamo koordinatama tačke,
a samu tačku, tretirajući je kao n-torku tih koordinata1 , označavamo sa (xµ ). Za
n-dimenzionu mnogostrukost, u ovom momentu, rećićemo samo da ima osobinu
da u okolini svake svoje tačke (xµ ) postoje druge tačke čije se koordinate bes-
konačno malo razlikuju od koordinata tačke (xµ ). Takva jedna susedna tačka ima
koordinate (xµ + dxµ ), pri čemu se male veličine dx0 , dx1 , . . . , dxn−1 , nazivaju di-
ferencijali koordinata tačke (xµ ).
Zapis tačke pomoću njenih koordinata, u odnosu na neki sistem reference,
može biti i promenjen. Jedan od ciljeva tenzorskog računa se sastoji i u otkrivanju
do kakvih promena dolazi pri istovremenoj izmeni koordinata svih tačaka date
mnogostrukosti. Operacija kojom se koordinate (xµ ) svake tačke mnogostrukosti
µ
zamenjuju sa (x0 ), naziva se transformacija koordinata. Na primer, u euklid-
skoj ravni (2-dimenziona mnogostrukost) transformacija kojom se sa Dekartovih
koordinata x = x1 , y = x2 prelazi na polarne koordinate ρ = x01 , θ = x02 data je
sledećim jednačinama
x1 = x01 cos x02 , x2 = x01 sin x02 . (2.1)
Drugi primer, takod̄e iz obične analitičke geometrije, odnosi se na 3-dimenzioni

euklidski prostor. Transformacija kojom se prelazi sa Dekatrovih koordinata x =
x1 , y = x2 , z = x3 na sferne koordinate r = x01 , θ = x02 , ϕ = x03 odred̄ena je
jednačinama 
x1 = x01 sin x02 cos x03 , 
x2 = x01 sin x02 sin x03 , (2.2)
3 01 02 
x = x cos x .
Dva poslednja skupa jednačina mogu se rešiti po novim koordinatama, tj. izra-
µ
ziti (x0 ) pomoću (xµ ). Na primer, u 2-dimenzionom slučaju iz jednačine (2.1)
dobijamo p 
x01 = (x1 )2 + (x2 )2 , 
x2 (2.3)
x02 = arctan 1 . 
x
1 Ovde i ubuduće indekse kordinata pisaćemo gore.
2.1. Pojam mnogostrukosti 41
Analogno se mogu naći odgovarajuće transformacije obrnute relacijama (2.2).

Nije teško proveriti da su one oblika:
p 
x01 = (x1 )2 + (x2 )2 + (x3 )2 , 

3 

02 x 
x = arccos p ,
(x ) + (x ) + (x ) 
1 2 2 2 3 2 (2.4)
2 

x 

x03 = arctan 1 .
x
µ
U n-dimenzionoj mnogostrukosti transformacije koordinata (xµ ) ←→ (x0 ) izra-
žavaju se pomoću n jednačina
xα = f α (x00 , x01 , ..., x0(n−1) ), (α = 0, 1, ..., n − 1), (2.5)
gde su funkcije f α rešive po novim koordinatama tako da je
x0β = ϕ0β (x0 , x1 , ..., xn−1 ) (β = 0, 1, ..., n − 1). (2.6)
Pri tome se pretpostavlja da med̄u ovim sistemima koordinata, (xµ ), odnosno

(x0µ ), postoji obostrano jednoznačno neprekidno preslikavanje (bijekcija). Potre-
ban uslov za ovo je da odgovarajući jakobijani direktne i inverzne transformacije
moraju biti identički različiti od nule2 . Relacije (2.5) moraju biti unapred date.
Kao primer navedimo linearne transformacije
x0µ = αν xν + βµ ,
µ
gde su αν i βµ konstantni koeficijenti.

µ
2 Jakobijeve determinante (jakobijani) transformacije koordinata (direktne i inverzne) zapisuju
se u obliku: ¯ α¯ ¯ ¯
¯∂f ¯ ¯ ∂ϕ0β ¯
¯ ¯ 0 ¯ ¯
J = det ¯ 0β ¯ 6= 0, J = det ¯ α ¯ 6= 0,
∂x ¯ ∂x ¯
ili, eksplicitno ¯ ¯
¯ ∂f0 ∂f0 ∂f0 ∂f0 ¯
¯ ... ¯
¯ ∂x00 ∂x01 ∂x02 ∂x0(n−1) ¯
¯ ¯
¯ ∂f1 ∂f1 ∂f1 ∂f1 ¯
¯ ... ¯
¯ ∂x00 ∂x01 ∂x02 ∂x0(n−1) ¯
¯ ¯
J = ¯ ∂f ∂f2 ∂f2 ∂f2
¯ 2 ¯
... ¯.
¯ ∂x00 ∂x01 ∂x02 ∂x0(n−1) ¯
¯ ¯
¯ .. .. .. .. .. ¯
¯ . . . . . ¯
¯ ¯
¯ ∂ f (n−1) ∂ f (n−1) ∂ f (n−1) ∂ f (n−1) ¯
¯ ... ¯
¯ ¯
∂x00 ∂x01 ∂x02 ∂x0(n−1)
Ako uzmemo diferencijal jednakosti (2.6), onda na osnovu samih pravila dife-
renciranja, imamo
n−1
∂ϕ0β ν n−1 ∂x0β ν ∂x0β ν
dx0β = ∑ ν dx = ∑ ∂xν dx = ∂xν dx . (2.7)
ν=0 ∂x ν=0
Pri pisanju relacije (2.7), kao i nadalje, koristićemo Ajnštajnovu konvenciju o su-
miranju - po ponovljenim indeksima u nekom izrazu koji se jednom javljaju kao
donji, a drugi put kao gornji (ili obrnuto) podrazumeva se sumiranje. Pritom
usvojimo, da ako se pojavljuju veličine sa grčkim indeksima α, β, ..., onda oni
poprimaju n vrednosti od 0 do n − 1, a ako su latinični i, j, ..., oni uzimaju n − 1
vrednosti od 1 do n − 1. Takod̄e, zbog 4-dimenzionog prostora, u teoriji relativno-
sti je n = 4. Prema tome, formula (2.7) daje pravilo transformacije diferencijala
pri promeni koordinata. Dakle, ne samo koordinate, već i njihovi diferencijali se
mogu razmatrati kao veličine koje trpe izmene (transformišu se). Može se pret-
postaviti da izmene trpe i neke odvojene funkcije, ili skup funkcija, koje su defi-
nisane u svakoj tački (xµ ) neke n-dimenzione mnogostrukosti. Veličine različite
prirode se različito ponašaju prema proizvoljnoj transformaciji koordinata (2.5).
Stoga je od posebnog interesa ispitati kako se pri odred̄enjim transformaci-
jama koordinata transformišu posmatrane veličine ili funkcije. Na bazi toga se
može zasnovati klasifikacija svih fizičkih veličina prema izabranom zakonu trans-
formacije. O ovome će detaljno biti reči u narednim sekcijama. U fizici postoje
veličine različite prirode. Njihovu klasifikaciju možemo izvršiti prema tome kako
se menjaju prilikom proizvoljnih transformacija koordinata (2.5).
2.2 Skalari, vektori i tenzori

Neka je u sistemu reference S data funkcija ϕ = ϕ(x0 , x1 , ..., xn−1 ) kojom je
opisana neka fizička veličina (npr. gravitacioni potencijal u Njutnovoj teoriji gra-
vitacije). Pretpostavimo da je u sistemu reference S0 , ta ista fizička veličina opi-
sana funkcijom ϕ0 = ϕ0 (x00 , x01 , ..., x0(n−1) ). Ako je u svakoj tački prostora
ϕ0 = ϕ0 (x00 , x01 , ..., x0(n−1) ) = ϕ = ϕ(x0 , x1 , ..., xn−1 ), (2.8)
tj. pri transformaciji koordinata tipa (2.5) ova funkcija ostaje nepromenjena, onda
se ona naziva tenzor nultog reda, skalar ili invarijanta. Primer takve veličine jeste
kvadratna metrička forma ds2 data formulom (2.30).
Po analogiji sa vektorima u 3-dimenzionom prostoru, u n-dimenzionom Ri-
manovom prostoru vektor je odred̄en sa n komponenata. Skup od n veličina
2.2. Skalari, vektori i tenzori 43
V 0 ,V 1 , ...,V n−1 , koje se pri transformaciji koordinata (2.5) transformišu po za-

konu
n−1
∂x0µ ∂x0µ
V 0µ = ∑ ν V ν = ν V ν , (µ = 0, 1, . . . , n − 1) (2.9)
ν=0 ∂x ∂x
naziva se kontravarijantni vektor ili kontravarijantni tenzor prvog reda. Indeks ν
po kome se vrši sumiranje se može zameniti bilo kojom drugom oznakom3 . Kao
primer kontravarijantnih vektora može poslužiti upravo dobijeni skup diferenci-
jala koordinata (dx0 , ..., dxn−1 ) koji je dat relacijom (2.7).
S druge strane, skup od n veličina Uµ koje se pri transformaciji koordinata
x → x0µ transformišu prema zakonu
µ
∂xν
Uµ0 = Uν , (µ = 0, 1, . . . , n − 1) (2.10)
∂x0µ
predstavlja kovarijantni4 vektor ili kovarijantni tenzor prvog reda. Kao primer ko-
varijantnog vektora može nam poslužiti gradijent skalarne funkcije (invarijanta),
tj. skup od n veličina ∂ϕ/∂xµ , gde je µ = 0, 1, ..., n − 1. U sistemu koordinata S0 te
veličine imaju oblik ∂ϕ0 /∂x0µ , µ = 0, 1, ..., n − 1. Lako je videti da, prema pravilu
za posredno diferenciranje funkcija, možemo pisati
∂ϕ0 ∂ϕ0 ∂xν

= ,
∂x0µ ∂xν ∂x0µ
ili, kako je ϕ invarijanta, tj. ϕ0 = ϕ, imamo
∂ϕ0 ∂ϕ ∂xν
= . (2.11)
∂x0µ ∂xν ∂x0µ
Na osnovu transformacionog pravila (2.10) vidimo da je skup veličina ∂ϕ/∂xµ
zaista kovarijantni vektor.
Analogno se mogu definisati i tenzori višeg reda. Tako na primer, skup od n2
veličina (u n-dimenzionom prostoru), koji se pri transformaciji koordinata (2.5)
potčinjava zakonu
∂x0µ ∂x0ν
Q0µν = α β Qαβ , (2.12)
∂x ∂x
3 Takvi indeksi se često nazivaju ,,nemi”indeksi.
4 Reč,,kovarijantni”ima dva potpuno različita značenja. Naime, za jednačinu ili fizički zakon
koji imaju jedan te isti oblik u svim sistemima koordinata kažemo da je kovarijantna odnosno ko-
varijantan. Med̄utim, reč ,,kovarijantniše, takod̄e, koristi ako se neka veličina pri transformaciji
koordinata potčinjava svojstvu (2.10). Na taj način, kovarijantna jednačina može sadržati zajedno
sa kovarijantnim i kontravarijantne tenzore i druge objekte koji uopšte nisu tenzori.
naziva se kontravarijantni tenzor drugog reda. Kao primer kontravarijantnog

tenzora drugog reda može poslužiti proizvod kontravarijantnih vektora: Qµν =
∂x0µ
V µW ν . Naime, prema (2.9) zakoni transformacije vektora su: V 0µ = α V α i
∂x
0ν ∂x0ν β
W = β W , odakle sledi
∂x
∂x0µ ∂x0ν α β
V 0µW 0ν = V W .
∂xα ∂xβ
Prema tome, jasno je da je skup V αW β = Qαβ zaista kontravarijantni tenzor dru-

gog reda. Med̄utim, svaki kontravarijantni tenzor drugog reda ne može se pred-
staviti u obliku proizvoda kontravarijantnih vektora.
Skup od n2 veličina koje se pri transformaciji koordinata transformiše prema
zakonu
∂xα ∂xβ
Q0µν = 0µ 0ν Qαβ , (2.13)
∂x ∂x
naziva se kovarijantni tenzor drugog reda. Primer kovarijantnog tenzora drugog
reda predstavlja proizvod kovarijantnih vektora: Qµν = VµWν . Med̄utim, svaki
kovarijantni tenzor drugog ranga se ne može predstaviti u obliku proizvoda dva
kovarijantna vektora. Zato se pod kontravarijantnim, odnosno kovarijantnim, ten-
zorom neće podrazumevati veličina koja se dobija množenjem dvaju konrta- odno-
sno kovarijantnih vektora, već veličine koje se transformišu prema formuli (2.12),
odnosno formuli (2.13), respektivno.
Skup od n2 veličina, koje se pri transformaciji koordinata transformiše po
zakonu
∂xα ∂x0ν ·β
Q0·ν
µ = Qα , (2.14)
∂x0µ ∂xβ
naziva se mešoviti tenzor drugog reda (i to jedanput kontravarijantan i jedanput
·β
kovarijantan). Tačka u Qα ukazuje na to da se indeks β nalazi na drugom mestu.
·β β
Naime, u opštem slučaju je Qα 6= Q·α , što većina autora uopšte ne naglašava5 .
Koristeći zakon transformacije komponenata mešovitog tenzora drugog reda
(2.14) može se generalisati Kronekerov simbol δ(α,β) iz 3-dimenzionog prostora.
Naime, on se u sistemu koordinata S definiše obrascem
½
β 0, α 6= β
δ(α,β) = δα =
1, α = β.
5 U okviru ovog kursa mi se nećemo sretati sa takvim tenzorima i tačka će u daljem tekstu biti
izostavljena.
2.3. Algebra tenzora 45
Pokažimo da skup Kronekerovih simbola obrazuje tenzor. Uvedimo u sistemu

β β β
koordinata S mešoviti tenzor Qα i neka je u tom sistemu koordinata Qα = δα .
Prelazeći na sistem koordinata S0 , prema (2.14), imamo
∂xα ∂x0ν β ∂xα ∂x0ν β ∂xα ∂x0ν ∂x0ν

Q0ν
µ = Qα = 0µ β δα = 0µ α = 0µ . (2.15)
∂x0µ ∂xβ ∂x |∂x{z } ∂x ∂x ∂x
β=α
∂x0ν
Kako su x0ν i x0µ nezavisne koordinate, zbog toga je = δ0ν
µ , što znači da je
∂x0µ
µ = δµ . Odavde je jasno da Kronekerov simbol zaista predstavlja mešoviti
Q0ν 0ν
tenzor drugog reda.

Red ili rang tenzora ukazuje samo na broj indeksa u komponentama i ne
odražava kontra- ili kovarijantni karakter tih indeksa.
Na osnovu zakona transformacije kontravarijantnog (kovarijantnog) tenzora
vidi se da su te transformacije homogene i linearne u odnosu na same tenzore.
Otuda je jasno da ako su komponente tenzora u datoj tački u datom sistemu re-
ference jednake nuli, tada zbog homogenosti i linearnosti transformacija sve ko-
mponente tenzora u datoj tački ali u drugom sistemu koordinata su takod̄e jednake
nuli. Prema tome, karakter nula tenzora nemoguće je izmeniti nikakvim transfo-
rmacijama koordinata. Slično se, neposrednom generalizacijom, mogu uvesti i
tenzori višeg ranga. Na osnovu ovoga što smo do sada rekli, jasno je da smo
tenzore definisali nezavisno od metrike datog prostora6 .
2.3 Algebra tenzora

Na osnovu gornjih definicija možemo uvesti i algebarske operacije sa ten-
zorima. Za dva tenzora (istog ranga) u datom sistemu reference kažemo da su
jednaki ako su istog tipa i ako su im svi odgovarajući elementi jednaki. Iz formule
za transformaciju tenzora sledi da ako su tenzori jednaki u jednom sistemu koor-
dinata, onda su oni jednaki i u svakom drugom sistemu koordinata (Vµν = Wµν →
0 = W 0 ). Dokaz se ostavlja čitaocu za vežbu.
Vµν µν
2.3.1 Suma tenzora

Suma ili zbir dva tenzora definiše se kao skup suma odgovarajućih elemenata
ovih tenzora, čime se dobija tenzor istog ranga. Uzimimo, na primer, dva mešovita
6 Tenzori mogu biti uvedeni i u nemetričkim prostorima.
tenzora Vµν i Wµν i formirajmo njihovu sumu. Kako je

∂xα ∂x0ν β ∂xα ∂x0ν β
Vµ0ν = Vα , W 0ν
= Wα ,
∂x0µ ∂xβ µ
∂x0µ ∂xβ
to je
∂xα ∂x0ν β ∂xα ∂x0ν β β
α
β ∂x ∂x
0ν
Vµ0ν +Wµ0ν = Vα + Wα = (Vα +Wα ) , (2.16)
∂x0µ ∂xβ ∂x0µ ∂xβ ∂x0µ ∂xβ
β β
tj. suma mešovitih tenzora Vα +Wα se transformiše kao mešoviti tenzor.
Analogno tvrd̄enje važi i za tenzor bilo kog ranga, s tim što treba imati u
vidu da su komponente u odgovarajućim tenzorima koji se sabiraju iste na istim
ρ ρ ρ ρ
mestima. Na primer, zbir tenzora Vµν i Uµν je tenzor čiji su elementi Wµν = Vµν +
ρ
Uµν .
2.3.2 Simetrični i antisimetrični tenzori

Tenzor Sµν se naziva simetrični ako je Sµν = Sνµ . Tenzor Aµν se naziva anti-
simetrični ako je Aµν = −Aνµ . Svojstvo simetrije odnosno antisimetrije ne zavisi
od sistema koordinata. Dakle, ako je u jednom sistemu koordinata Sµν = Sνµ i
Aµν = −Aνµ , onda to važi u bilo kom drugom sistemu koordinata.
Uzmimo proizvoljni kovarijantni (ili kontravarijantni) tenzor7 drugog ranga
Tµν . On se može razložiti na zbir simetričnog i antisimetričnog tenzora istog ranga
i istog karaktera. Ako sa Sµν označimo simetrični deo, a sa Aµν antisimetrični,
onda je zaista
1 1
Tµν = (Tµν + Tνµ ) + (Tµν − Tνµ ) = Sµν + Aµν , (2.17)
2 2
gde je Sµν = 12 (Tµν + Tνµ ), Aµν = 12 (Tµν − Tνµ ). Zbog linearnosti ovih relacija
lako je dokazati da su i Sµν i Aµν takod̄e tenzori istog ranga i karaktera kao i Tµν .
Naime, ako je Tµν kovarijantni tenzor drugog ranga, onda su i Sµν i Aµν takod̄e
kovarijantni tenzori drugog ranga.
Odavde je lako zaključiti da tenzor koji je simetričan u jednom sistemu koor-
dinata ostaje simetričan i u drugom sistemu, jer tada nema antisimetričnog dela
(Aµν = 12 (Tµν − Tνµ ) = 0), pa se dobija ista formula. Isto tako, tenzor koji je anti-
simetričan u jednom sistemu koordinata ostaje antisimetričan i u drugom sistemu,
što se lako dokazuje pomoću istih transformacionih formula (Tµν = 12 (Tµν − Tµν ) +
1
2 (−Tνµ − Tνµ ) = −Tνµ ).
7 Ovo ne važi za mešovite tenzore, s obzirom da gornji i donji indeksi u transformacionim for-
mulama ne ulaze na isti način.

2.3.3 Spoljašnji proizvod tenzora

Proizvod skalara α i tenzora T , u oznaci αT , je tenzor istog tipa kao i tenzor T
koji nastaje tako što se svaka komponenta pomnoži sa skalarom. Tako, na primer,
za tenzor Uµν važi
(αU)νµ = αUµν , (2.18)
i novonastali tenzor je tenzor istog tipa. Pomoću proizvoda sa −1 definiše se
operacija oduzimanja tenzora.
Od posebnog značaja u algebri tenzora su operacije spoljašnjeg i unutrašnjeg
µ···ν ρ···σ
proizvoda tenzora. Uzmimo dva proizvoljna tenzora Vα···β i Uε···ξ . Sastavimo
proizvod njihovih komponenata
µ···ν ρ···σ µ···νρ···σ
Vα···β Uε···ξ = Wα···βε···ξ . (2.19)
Skup svih takvih proizvoda daje komponente novog tenzora W . Pri tome je rang
tenzora W jednak zbiru rangova polaznih tenzora. Ako je npr. rang tenzora V
jednak r1 = a1 + b1 , a rang tenzora U jednak r2 = a2 + b2 , gde su ai , bi - brojevi
odgovarajućih kontravarijantnih i kovarijantnih komponenata tenzora V i U, onda
je rang tenzora W jednak r = r1 + r2 = (a1 + a2 ) + (b1 + b2 ). Tenzor dobijen na
ovaj način naziva se spoljašnji proizvod tenzora V i U.
Kao primer spoljašnjeg proizvoda razmotrimo proizvod dva kovarijantna (kon-
travarijantna) tenzora prvog ranga (vektora): VµWν . Antisimetrični deo proizvoda
VµWν ima oblik 21 (VµWν −VνWµ ). U slučaju tri dimenzije antisimetrični deo spolja-
šnjeg proizvoda dva vektora predstavlja njihov vektorski proizvod.
2.3.4 Kontrakcija tenzora

Postoje operacije koje mogu biti primenjene na tenzore i posredstvom kojih se
od datog tenzora mogu dobiti drugi tenzori. Jedna od takvih operacija je operacija
koja se naziva kontrakcija tenzora.
Ako se izjednače jedan gornji i jedan donji indeks tenzora i izvrši sumiranje po
tom indeksu, dobija se tenzor čiji je rang za dva niži od polaznog tenzora. Ta ope-
racija se naziva kontrakcija tenzora. U opštem slučaju, kontrakcijom mešovitog
µρσ
tenzora ranga r, dobijamo tenzor ranga r − 2. Na primer, ako je Tν tenzor, i ako
µρν
obrazujemo (ν = σ) Tν ≡ T , onda je T takod̄e tenzor zato što
8 µρ µρ
0µρν ∂x0µ ∂xβ ∂x0ρ ∂x0ν αγξ ∂x0µ ∂x0ρ β αγξ ∂x0µ ∂x0ρ αγβ
T 0µρ = Tν = T = α γ δξ Tβ = α γ Tβ ,
∂xα ∂x0ν ∂xγ ∂xξ β ∂x ∂x ∂x ∂x
8 Treba napomenuti da pri takvom tipu sumiranja ostali indeksi imaju neke fiksirane vrednosti.
tj.
∂x0µ ∂x0ρ αγ
T 0µρ = T .
∂xα ∂xγ
Na osnovu zakona transformacije jasno je da se radi o kontravarijantnom tenzoru
drugog ranga.
2.3.5 Unutrašnji proizvod tenzora

Druga operacija koja može biti izvedena sa dva tenzora je operacija unutra-
šnjeg proizvoda dva tenzora. Unutrašnji proizvod je operacija pri kojoj se prvo
sprovede spoljašnje množenje, a zatim izvrši kontrakcija. Na primer, za tenzore
γ µν γ
Vε i Wαβ spoljašnji proizvod biće skup Vε Wαβ . Stavljajući ε = γ, dobijamo
µν
µν ε µν
unutrašnji proizvod Vε Wαβ = Uαβ . Analogno se dobija drugi unutrašnji proizvod.
µν ε
Ako stavimo ε = γ i α = ν nalazimo Vε Wνβ
µ
= Uβ .
Uverimo se, neposredno na jednom primeru, da skupovi veličina koji se dobi-
jaju kontrakcijom tenzora zadržavaju tenzorsku prirodu po preostalim indeksima.
Tako, na primer, formirajmo unutrašnji proizvod kovarijantnog vektora Vα i kon-
travarijantnog tenzora U βγ za α = β
W γ = VαU αγ .
Da je W γ novonastali kontravarijantni vektor (ili tenzor prvog reda) dokazaćemo

na sledeći način. Izvršimo transformaciju koordinata
∂xµ ∂x0α ∂x0γ

W 0γ = Vα0 U 0αγ = VµU νε ,
∂x0α ∂xν ∂xε
i imajući u vidu da je ∂xµ /∂xν = δν , dobijamo:
µ
∂x0γ ∂x0γ
W 0γ = ε
VµU µε = ε W ε .
∂x | {z } ∂x
Wε
Odavde se vidi da se zakon transformacije veličina W γ poklapa sa (2.9) i, prema

tome, W γ su komponente nekog kontravarijantnog vektora.
Zadatak 2.1: Dokazati da je dvostruki unutrašnji proizvod simetričnog i antisimetričnog

tenzora identički jednak nuli.
Rešenje: Neka imamo skup veličina (ne moraju obavezno biti tenzori!) Sαβ i Aµν koje
su simetrične, odnosno antisimetrične, u udnosu na svoje indekse, tj. Sαβ = Sβα , Aµν =
−Aνµ . Napravimo dvostruki unutrašnji proizvod (α = µ, β = ν) ovih veličina Sµν Aµν . Ako
u ovom proizvodu izvršimo zamenu nemih indeksa i uzmemo u obzir svojstvo simetrije i
antisimetrije ovih veličina u odnosu na indekse, onda možemo pisati sledeće:
Sµν Aµν = Sνµ Aνµ = −Sνµ Aµν = −Sµν Aµν .
Iz dobijene jednakosti (Sµν Aµν = −Sµν Aµν ) sledi da je
Sµν Aµν = 0,
što je i trebalo dokazati. 2
2.3.6 Zakon (teorema) količnika

Procedura obrazovanja unutrašnjeg proizvoda tenzora omogućuje da se fo-
rmuliše jedan opšti kriterijum za utvrd̄ivanje tenzorske prirode nepoznatih veličina.
Ovaj kriterijum je poznat pod nazivom zakon količnika. Neka je A(α, β) skup
veličina koje zavise od dva indeksa, pri čemu nije poznato da li one predstavljaju
tenzor ili ne. Ako je unutrašnji proizvod A(α, β)Bβγ sa ma kakvim tenzorom Bβγ
γ
takod̄e tenzor V (α, γ), onda je A(α, β) takod̄e tenzor. Pri tome ako je V (α, γ) = Vα ,
onda je A(α, β) = Aαβ .
Dokažimo navedeno tvrd̄enje. Neka je dat sistem koordinata S0 . Na osnovu
gornjeg tvrd̄enja možemo najpre pisati jednakost u novim koordinatama sistema
S0 kao
A0 (µ, ν)B0νσ = Vµ0σ .
Prelaskom sa sistema koordinata S0 na S, imamo
∂xα ∂x0σ γ α
βγ ∂x ∂x
0σ
A0 (µ, ν)B0νσ = Vµ0σ = Vα = A(α, β)B =
∂x0µ ∂xγ ∂x0µ ∂xγ
∂xβ ∂xγ ∂xα ∂x0σ ∂xβ ∂xα ∂x0σ

= A(α, β) B0ξη 0ξ 0η 0µ γ = A(α, β)B0ξη 0ξ 0µ 0η =
| ∂x {z ∂x } ∂x ∂x ∂x ∂x |{z}
∂x
Bβγ δ0σ
η
∂xβ ∂xα 0σ β
0ξσ ∂x ∂x
α α
0νσ ∂x ∂x
β
= A(α, β)B0ξη δ = A(α, β) B = A(α, β)B .
∂x0ξ ∂x0µ η | ∂x {z ∂x }
0ξ 0µ ∂x0µ ∂x0ν
ξ→ν
Na taj način, imamo

" #
∂xα ∂xβ
A (µ, ν) − A(α, β) 0µ 0ν B0νσ = 0.
0
(2.20)
∂x ∂x
Pošto je B0νσ proizvoljni tenzor, izraz u zagradi mora biti jednak nuli, tj. za ma
koje µ i ν imamo jednakost
∂xα ∂xβ
A0 (µ, ν) = A(α, β) . (2.21)
∂x0µ ∂x0ν
Ovo je formula za transformaciju kovarijantnog tenzora drugog ranga i prema
tome A(α, β) je tenzor Aαβ . Ovakvo rezonovanje se može primeniti na ma kakve
sume sličnog tipa. Time je dokazan zakon količnika koji predstavolja kriterijum
za odred̄ivanje tenzorskog karaktera odnosno tipa samog tenzora.
2.4 Rimanovi prostori

Do sada smo razmatrali mnogostrukosti kao skupove tačaka koje nisu pose-
dovale nikakvu strukturu. Zapravo, nije bilo definisano ,,rastojanje”izmed̄u dve
tačke mnogostrukosti. Da bismo došli do takve definicije kao vodič poslužiće
nam slučaj površi, tj. 2-dimenzione mnogostukosti. Najprostiji primer površi je-
ste euklidska ravan u kojoj je uveden Dekartov pravougli koordinatni sistem. Ako
su (x, y) i (x + dx, y + dy) dve susedne tačke ove ravni onda je, prema Pitagorinoj
teoremi, rastojanje ds izmed̄u ovih tačaka jednako
ds2 = dx2 + dy2 . (2.22)
Ova formula se naziva izraz za metriku mnogostrukosti. Može se pokazati da ona

u sebi sadrži suštinske crte geometrije ravni. Naime, najkraći put izmed̄u dve
tačke u ravni je po pravoj liniji kroz te dve tačke. Zatim, paralelne prave imaju
beskonačnu dužinu i ne seku se u konačnom delu ravni itd. Važno je primetiti da
su oba koeficijenta uz kvadrate diferencijala dx i dy, u formuli (2.22), konstantni
i jednaki jedinici. Osim toga, zbog odsustva mešovitog člana dx dy za tu metriku
kažemo da je ortogonalna. Ova osobina proističe iz specifičnosti Dekartovog si-
stema koordinata i gubi se prilikom uvod̄enja drugih tipova koordinatnih sistema.
Tako na primer, diferencirajući formule (2.1), imamo
dx = dρ cos ϕ − ρ sin ϕdϕ, dy = dρ sin ϕ + ρ cos ϕdϕ.

2.4. Rimanovi prostori 51
Zamenom u izraz za metriku (2.22), dobijamo
ds2 = dρ2 + ρ2 dϕ2 . (2.23)
Koeficijenti koji stoje uz kvadrate diferencijala dρ i dϕ su 1 i ρ2 i svojstvo orto-

gonalnosti se ne narušava. Med̄utim, ako uvedemo sistem koordinata (u, v), gde
je x = uv, y = (u2 + v2 )/2, metrika (2.22) prelazi u
ds2 = (u2 + v2 )du2 + 4uv du dv + (u2 + v2 )dv2 . (2.24)
Očigledno je da su koeficijenti uz kvadrate diferencijala du2 i dv2 jednaki (u2 +

v2 ), dok je uz mešani proizvod diferencijala du dv koeficijent jednak 4uv. Prema
tome, svojstvo ortogonalnosti biva narušeno i zamaskirano uvod̄enjem ovog siste-
ma koordinata. Naime, poznato je da se na 2-dimenzionoj mnogostrukosti uvek
mogu uvesti ortogonalne koordinate, tako da je svojstvo ortogonalnosti ustvari
svojstvo sistema reference, a ne mnogostrukosti. Na taj način, izraz za metriku
mnogostrukosti sa specijalnim slučajem geometrije (u datom slučaju geometrije
euklidske površi) može poprimiti više oblika u zavisnosti koji sistem koordinata se
koristi. Svod̄enje jedne metričke forme na drugu, u slučaju kada je transformacija
koordinate a priori nepoznata, predstavlja veoma težak zadatak.
U slučaju geometrije ravni uvek možemo preći sa polarnih i drugih (npr. ci-
lindričnih) krivolinijskih koordinata na Dekartov sistem koordinata i tako dobiti
metriku ds2 izraženu u obliku sume kvadrata sa konstantnim koeficijentima.
Duboki uzroci za ovo leže u tome što, u slučaju geometrije ravni, imamo
posla sa tzv. ,,ravnom”mnogostrukošću u kojoj važe zakoni euklidske geometrije.
Specijalno, suma uglova ma kog trougla u toj ravni jednaka je π i za ma koji
proizvoljni pravougli trougao važi Pitagorina teorema.
Posmatrajmo sada 3-dimenzioni euklidski prostor. U Dekartovim koordina-
tama (x, y, z) kvadrat rastojanja izmed̄u dve bliske tačke (metrika) prema Pitagori-
noj teoremi ima poznati oblik:
ds2 = dx2 + dy2 + dz2 . (2.25)
Kao što se vidi koeficijenti uz kvadrate diferencijala koordinata x, y, z su konstantni

i jednaki jedinici. Ovo svojstvo ne poseduju krivolinijske koordinate, na primer
sferne. Zaista, u sfernim koordinatama, diferencirajući formule (2.2), imamo
dx = dr sin θ cos ϕ + r cos θ cos ϕdθ − r sin θ sin ϕdϕ,
dy = dr sin θ sin ϕ + r cos θ sin ϕdθ + r sin θ cos ϕdϕ,

dz = dr cos θ + r sin θdθ.

Zamenom vrednosti dx, dy i dz u jednačinu (2.25), dobijamo
ds2 = dr2 + r2 dθ2 + r2 sin2 θ dϕ2 . (2.26)
Vidimo da se ispred kvadrata diferencijala koordinata θ i ϕ nalaze promenljivi

koeficijenti r2 i r2 sin2 θ. Med̄utim, kao i u slučaju ravni, uvek se može od sfernih
krivolinijskih koordinata vratiti na Dekartove i izraz za ds2 svesti na sumu kva-
drata diferencijala koordinata. Jasno je da je ta mogućnost uslovljena time što,
u posmatranoj 3-dimenzionoj mnogostrukosti, važe zakoni euklidske geometrije
i, specijalno, važi 3-dimenziona Pitagorina teorema (vrednost dijagonale pravo-
uglog paralelepipeda jednaka je sumi kvadrata njegovih ivica). Po analogiji sa
ravni obično se takva mnogostrukost naziva ,,ravna”.
Situacija je sasvim drugačija kada je reč o tzv. ,,krivim”mnogostrukostima u
kojima ne važe zakoni euklidske geometrije. Razmotrimo, kao ilustraciju, tačke
koje se nalaze na 2-dimenzionoj površi sfere jediničnog poluprečnika (r = 1).
Njena metrika se može naći pomoću formule (2.26) ako se u nju stavi r = 1 i
dr = 0, što daje
ds2 = dθ2 + sin2 θ dϕ2 . (2.27)
Tako dobijamo geometriju površi sfere konstantnog radijusa. Geometrija površi
sfere, gde ulogu pravih na ovoj površi preuzimaju velike kružnice na sferi (preseci
sfere i ravni koje sadrže centar sfere), se suštinski razlikuje od geometrije euklid-
ske ravni. Njene ,,prave”imaju konačnu dužinu i svake dve med̄u njima se seku
tj. ne postoje paralelne prave u euklidskom smislu, itd. Razlika ove geometrije u
odnosu na geometriju euklidske ravni se ogleda u tome što ovde ne postoje trans-
formacije realnih koordinata koje bi metričku formu (2.27) prevele u (2.22) ili
obrnuto. Ovo je povezano sa tim što površ sfere predstavlja ,,krivu”2-dimenzionu
mnogostrukost na kojoj ne važe zakoni euklidske geometrije. Drugim rečima, u
takvom prostoru (površini sfere) nemoguće je uvesti Dekartov sistem koordinata.
Kao što smo videli metrika date 2-dimenzione mnogostrukosti može imati više
različitih oblika što sve zavisi od sistema koordinata koji se koristi. Med̄utim,
postoje i mnogostrukosti koje imaju istu dimenziju ali sa bitno različitim geo-
metrijama, čije metrike ne mogu biti prevedene jedna u drugu nikakvim realnim
transformacijama koordinata. Kasnije će biti pokazano kako se mogu razlikovati
takve geometrije jedna od druge.
Prethodni izrazi za metriku 2- i 3-dimenzione mnogostrukosti imali su jednu
opštu zajedničku crtu: budući da su one izražene pomoću ortogonalne forme, oni
sadrže samo pozitivne članove. Med̄utim, to ne mora uvek biti tako. Uvod̄enje
2.4. Rimanovi prostori 53
negativnih članova je jedan od načina da se dobiju mnogostrukosti koje ne pose-

duju osobine euklidske geometrije. Videli smo da su već u STR prostor i vreme
ujedinjeni u jednu 4-dimenzionu mnogostrukost u kojoj ulogu rastojanja izmed̄u
dve svetske tačke igra interval
ds2 = c2 dt 2 − dx2 − dy2 − dz2 . (2.28)
Nakon ovog upoznavanja sa 2-dimenzionim mnogostrukostima možemo preći na
opšti slučaj n-dimenzione mnogostrukosti.
Neka je nad nekom mnogostrukošću zadat sistem koordinata tako da se svakoj
tački posmatrane mnogostrukosti pridružuje n realnih brojeva (x0 , x1 , ..., xn−1 )
xα = (x0 , x1 , ..., xn−1 ), (α = 0, 1, . . . , n − 1), (2.29)
gde su xα koordinate tačke. Skup svih ovih tačaka obrazuje prostor od n-dimenzija
ili n-dimenzionu mnogostrukost. Ako se u takvom n-dimenzionom prostoru defi-
niše rastojanje ds izmed̄u bilo koje dve infinitezimalno bliske susedne tačke (xµ )
i (xµ + dxµ ), tzv. kvadratnom diferencijalnom formom oblika
ds2 = gµν (x0 , x1 , ..., xn−1 )dxµ dxν , (2.30)
onda kažemo da prostor poseduje metriku i naziva se metričkim. Funkcije gµν =
gµν (xα ) su neprekidne funkcije koordinata xα i ima ih n2 . Skup svih koeficijenata
gµν čini metrički ili fundamentalni tenzor. Od kvadratne metričke forme (2.30) se
zahteva da ostane invarijantna pri transformacijama koordinata tipa (2.5). Mno-
gostrukosti sa metričkom formom (2.30) u matematici se nazivaju Rimanovi pro-
stori. Rimanovi prostori nalaze svoju veliku primenu u OTR. Tamo se često raz-
matraju takvi tipovi prostora u kojima je gµν = 0, za µ 6= ν. Takvi prostori se u
OTR nazivaju ortogonalni. Članovi gµν koji su različiti od nule nisu obavezno
pozitivni9 . Fizički smisao veličina gµν biće diskutovan u Glavi 3.
Specijalan slučaj n-dimenzionog Rimanovog prostora je n-dimenzioni euklid-
ski prostor. Razlika izmed̄u euklidskog i Rimanovog prostora je ta, što u euklid-
skom prostoru postoji barem jedan koordinatni sistem (xµ ) u kojem je u svakoj
tački metrički tenzor gµν = δµν kada je:
ds2 = (dx0 )2 + (dx1 )2 + . . . + (dx(n−1) )2 , (2.31)
dok u Rimanovom prostoru takav sistem koordinata ne postoji. Nezgoda je u tome
što u euklidskom prostoru postoje sistemi koordinata u kojima je, kao što smo već
videli, metrički tenzor funkcija koordinata, tj. gµν = gµν (x). Na bazi tenzorskog
analize, koja će uskoro biti uvedena, biće dat matematički kriterijum koji definiše
kada je neki prostor euklidski.
9 Razlika izmed̄u broja pozitivnih i negativnih komponenata gµν definiše tzv. znak metrike.
2.5 Tenzorska analiza

2.5.1 Metrički (fundamentalni) tenzor
Ako za bilo koji par beskonačno bliskih tačaka postoji invarijanta ds2 , onda
se kaže da se u takvom prostoru može definisati tzv. metrička forma prostora.
Prostor u kome je definisana invarijanta ds2 formulom
ds2 = gµν dxµ dxν , det gµν 6= 0,
gde su veličine gµν u opštem slučaju neke funkcije svih koordinata
gµν = gµν (x0 , x1 , ..., xn−1 )
naziva se Rimanov prostor. Pošto je ds2 po definiciji skalar (invarijanta), a pro-

izvod dxµ dxν kontravarijantni tenzor drugog ranga, tada prema zakonu količnika
zaključujemo da je skup veličina gµν kovarijantni tenzor drugog ranga. Polazimo
od invarijantnosti rastojanja ds02 = ds2 , tj.
g0µν dx0µ dx0ν = gαβ dxα dxβ . (2.32)
Prema transformacionim formulama za diferencijale koordinata (2.7), možemo

pisati
∂xα ∂xβ
g0µν dx0µ dx0ν = gαβ 0µ dx0µ 0ν dx0ν ,
∂x ∂x
odakle sledi
∂xα ∂xβ
g0µν = gαβ 0µ 0ν . (2.33)
∂x ∂x
Odavde se jasno vidi da veličine gµν zaista predstavljaju kovarijantni tenzor dru-
gog ranga.
Postavlja se pitanje da li veličine gµν poseduju svojstvo simetrije, tj. da li važi
jednakost gµν = gνµ ? Da bismo ovo dokazali pretpostavimo da je gµν 6= gνµ . Tada
je veličine gµν moguće, na osnovu (2.17), predstaviti u obliku: gµν = sµν + aµν ,
gde su sµν i aµν simetrični i antisimetrični deo tenzora gµν . Prema tome,
ds2 = sµν dxµ dxν + aµν dxµ dxν .
S obzirom da je dxµ dxν simetrični kontravarijantni tenzor drugog ranga, tada je

drugi član u ovom izrazu (zbog toga što je proizvod simetričnog i antisimetričnog
tenzora jednak nuli, videti zadatak 2.1) jednak nuli, tj. aµν dxµ dxν = 0. Na taj
način, imamo
gµν dxµ dxν = sµν dxµ dxν .
2.5. Tenzorska analiza 55
Prema tome, samo simetrični deo utiče na rastojanje i zbog toga se kaže da su
veličine gµν simetrične, tj. gµν = gνµ . U tom slučaju postoji n(n + 1)/2 nezavisnih
metričkih koeficijenata. Ovaj tenzor u bilo kom sistemu koordinata potpuno je
odred̄en sledećom matricom
 
g00 g01 g02 . . . g0,n−1
 g10 g11 g12 . . . g1,n−1 
 
 g20 g g . . . g 
 21 22 2,n−1  (2.34)
 .. .. .. . . 
 . . . . . .
. 
gn−1,0 gn−1,1 gn−1,2 . . . gn−1,n−1
i naziva se metrički ili fundamentalni tenzor. Determinantu metričkog tenzora gµν

označavamo sa g (g ≡ detgµν 6= 0). Za nju se pretpostavlja da je identički različita
od nule. Primetimo da je znak ove determinante u STR negativan, tj. η < 0.
Fundamentalnu determinantu g možemo izraziti pomoću elemenata jedne (µ-
te) vrste i odgovarajućih algebarskih komplemenata (kofaktora) G(µ,ν) , koristeći
poznatu osobinu determinanti10 , kao
g = gµ0 G(µ,0) + gµ1 G(µ,1) + ... + gµn−1 G(µ,n−1) .
Ako elemente µ-te vrste zamenimo elementima ν-te vrste, tada je vrednost ove
determinante jednaka nuli na osnovu poznatih osobina determinante
0 = gν0 G(µ,0) + gν1 G(µ,1) + ... + gνn−1 G(µ,n−1) .
Dakle, oba rezultata mogu se konciznije zapisati u obliku
gµν G(α,ν) = gδαµ , (2.35)
(sumira se po ponovljenom indeksu ν), pri čemu je δαµ Kronekerov simbol (2.15)
- mešoviti tenzor drugog reda. Deobom jednačine (2.35) sa g, dobijamo relaciju
G(α,ν)
gµν = δαµ . (2.36)
g
Ovim obrascem definisan je asocirani ili konjugovani metrički tenzor gαν (kon-
travarijantni fundamentalni tenzor drugog reda):
G(α,ν)
gαν = . (2.37)
g
10 Determinanta je jednaka zbiru proizvoda elemenata jedne vrste (ili kolone) i njihovih odgova-
rajućih algebarskih komplemenata.

Konačno, u skladu sa (2.36) možemo pisati
gµν gαν = δαµ . (2.38)
Ovo tvrd̄enje može biti provereno koristeći teoremu količnika (videti Zadatak
2.2). Jasno je, takod̄e, da je konjugovani metrički tenzor potpuno odred̄en me-
trikom prostora.
Da bismo ispitali karakter determinante g, pod̄imo od zakona transformacije
(2.5). Prema formuli za transformaciju tenzora pri prelazu sa jednog sistema ko-
ordinata na drugi, imamo
∂xα ∂xβ
g0µν = 0µ 0ν gαβ .
∂x ∂x
Razmotrimo determinantu g = |gµν | = det g0µν . U tom smislu formirajmo deter-
0 0
minante čiji će elementi biti izrazi sa obe strane gornje jednačine. Na osnovu
poznatog svojstva detrminanti11
¯ ¯ ¯ ¯ ¯ ¯
¯ ∂xα ∂xβ ¯ ¯ ∂x α ¯ ¯ ∂xβ ¯
¯ ¯ ¯ ¯
g0 = |g0µν | = ¯ 0µ 0ν gαβ ¯ = ¯¯gβα 0µ ¯¯ · ¯ 0ν ¯ =
¯ ∂x ∂x ¯ ∂x ¯ ∂x ¯
¯ ¯ ¯ ¯
¯ ¯ ¯ ∂xα ¯ ¯¯ ∂xβ ¯¯
= ¯gβα ¯ · ¯¯ 0µ ¯¯ · ¯ 0ν ¯ = g · J 2 ,
∂x ¯ ∂x ¯
gde je J = |∂xα /∂x0µ | jakobijan transformcije koordinata. Prema tome
g0 = g J 2 . (2.39)
Očigledno je
g = g0 J 02 , (2.40)
gde je J 0 = |∂x0µ /∂xα |.
G(α,ν)
Zadatak 2.2: Pokazati da je veličina g(α,ν) = kontravarijantni tenzor drugog
g
ranga.
Rešenje: Uvedimo najpre oznaku g(α,ν) ≡ G(α,ν) /g. Primenom zakona količnika
jednačinu (2.36) možemo pisati kao
gµν g(α,ν) = δαµ . (sumira se po ν!) (2.41)

11 Determinanta proizvoda matrica jednaka je proizvodu determinanti matrica.
Prelaskom na sistem koordinata S0 , imamo

g0µν g0(α,ν) = δ0α
µ . (2.42)
Primenom zakona transformacije na tenzorske veličine g0µν i δ0α

µ , dobijamo
∂xβ ∂xγ ∂x0α ∂xε ξ

g0(α,ν) gβγ = ξ 0µ δε .
∂x ∂x
0µ 0ν ∂x ∂x
ξ ξ
Posle zamene δε iz jednačine (2.41), tj. δε = gεγ g(ξγ) i ε → β jer su ε i γ nemi indeksi,
možemo pisati " #
0 ∂xβ ∂xγ ∂x0α ∂xβ
g(α,ν) 0µ 0ν − ξ 0µ g(ξ,γ) gβγ = 0.
∂x ∂x ∂x ∂x
Pošto je gβγ proizvoljni tenzor, to je
∂xβ ∂xγ ∂x0α ∂xβ

g0(α,ν) − g = 0.
∂x0µ ∂x0ν ∂xξ ∂x0µ (ξ,γ)
Unutrašnjim množenjem ove jednačine sa ∂x0σ /∂xβ i ∂x0ρ /∂xγ , dobijamo
· ¸
0ρ ∂x0α ∂x0ρ
δν g0(α,ν) − ξ g 0σ
(ξ,γ) δµ = 0,
∂x ∂xγ
odnosno
∂x0α ∂x0ρ
g0(α,ρ) = g(ξ,γ) . (2.43)
∂xξ ∂xγ
Na osnovu zakona transformacije (2.12) zaključujemo da veličina g(ξ,γ) ≡ G(ξ,γ) /g zaista
predstavlja kontravarijantni tenzor drugog ranga gξγ koji se naziva konjugovani metrički
tenzor. 2
Primetimo da n-dimenzioni ,,zapreminski”element
dV = dx0 dx1 . . . dx(n−1) , (2.44)
nije invarijantna veličina. Prema Jakobijevoj teoremi, zapreminski element se

transformiše na sledeći način:
¯ 0µ ¯
¯ ∂x ¯
dV = ¯¯ ν ¯¯ dV = J 0 dV.
0
(2.45)
∂x
Iako ovaj zapreminski element nije invarijantna veličina, ipak se može kombino-
vanjem (2.40) i (2.45), zbog zajedničkog jakobijana J, dobiti neka veličina koja je
invarijantna. Iz (2.40) sledi p 0 √
g0 J = g, (2.46)
pa je
p √
g0 dV 0 = g dV. (2.47)
Ova relacija pokazuje da je invarijantna veličina proizvod korena determinante

fundamentalnog tenzora i zapreminskog n-dimenzionog elementa. Prema tome,
izraz
√
d V = g dx0 dx1 . . . dx(n−1) , (2.48)
jeste invarijanta u odnosu na ma kakve transformacije i naziva se element zapre-

mine Rimanovog prostora. S obzirom da je veličina g u OTR negativna, češće
√
se uzimaju odgovarajuće pozitivne veličine −g tako da je −g realan broj. U
protivnom, ako bi g bilo jednako nuli, onda bi i toj konačnoj zapremini odgova-
√
rala beskonačno mala ,,prirodnažapremina g dx0 dx1 . . . dx(n−1) , što se fizički ne
može prihvatiti zbog same prirode prostora, odnosno prostor-vremena u teoriji
relativnosti. U slučaju euklidskog prostora i Dekartovih koordinata g = 1, čime
neposredno dobijamo generalizaciju uobičajenog izraza za element zapremine.
2.5.2 Asocirani tenzori

Za mnoge primene u praksi od velike važnosti su ekvivalentni tenzori koji se
dobijaju unutrašnjim proizvodom metričkog tenzora gµν (ili konjugovanog metri-
čkog tenzora gµν ) i proizvoljnog tenzora. Zapazimo da unutrašnji proizvod metri-
čkog tenzora i ma kakvog tenzora predstavlja uvek tenzor sa istim brojem, ali
različitim rasporedom, indeksa (spoljašnje množenje povećava broj indeksa za
dva, a kontrakcija smanjuje broj indeksa za dva). Tako formirani tenzori nazivaju
se asocirani tenzori i pomoću njih možemo postići podizanje i spuštanje indeksa
tenzora.
Tako, na primer, možemo formirati kovarijantni i kontravarijantni vektor po-
moću unutrašnjeg proizvoda sa metričkim tenzorom gµν , koristeći sledeći postu-
pak:
gµα Aα = Aµ , Aα = gσα Aσ , (2.49)
gde se podrazumeva sumiranje po ponovljenom indeksu.

U euklidskoj geometriji, prilikom korišćenja Dekartovih koordinata, ne po-
stoji razlika izmed̄u komponenata tenzora posle podizanja ili spuštanja indeksa,
jer je g11 = g22 = g33 = 1, gµν = 0, (µ =6 ν) i g = 1, g11 = g22 = g33 = 1, gµν =
0, (µ 6= ν). Ovo je jedan od razloga, što u elementarnoj vektorskoj algebri nema
potrebe praviti razliku izmed̄u kontra- i kovarijantnih vektora.
Ako formiramo kontravarijantni vektor Aα asociran kovarijantnom vektoru

Aµ = gµν Aν , to prema (2.49) imamo
Aν = gνµ Aµ = gνµ (gµλ Aλ ) = δνλ Aλ = Aν ,
odakle vidimo da je on identičan polaznom kontravarijantnom vektoru Aν . Na

taj način, veličine Aµ i Aµ možemo smatrati komponentama istog vektora i u tom
smislu možemo govoriti o kovarijantnim, odnosno kontravarijantnim, komponen-
tama vektora A. Prema tome, pomoću metričkog tenzora se kovarijantne kom-
ponente nekog vektora mogu svesti na kontravarijantne i obrnuto. Do sličnog
zaključka se može doći i za tenzore višeg ranga. Naime, u tim slučajevima unu-
trašnji proizvod sa metričkim tenzorima se može tako izabrati da se izvesni indeksi
po želji mogu podići, odnosno spustiti. Tako, na primer, od tenzora drugog reda
T λµ dobijamo
Tν·λ = gµν T νλ , Tλµ
·
= gλσ Tµσ = gλσ gµν T σν .
Uobičajeno je da se tačkom naznače položaji indeksa koji su podignuti ili spušteni.
U daljem tekstu, zbog jednostavnosti, tačku ćemo izostaviti. Lako se može doka-
zati da kao rezultat ovih operacija zaista dobijamo tenzore ukazanih tipova. Raz-
motrimo, na primer, zakon transformacije veličina Vµ = gλµV λ . U novom sistemu
koordinata ove veličine imaju oblik
Ã !Ã !
∂xα ∂xβ ∂x0λ γ ∂xα ∂xβ
0 0
Vµ = gλµV = 0λ
g αβ V = g Vγ =
∂x0λ ∂x0µ ∂xγ ∂xγ ∂x0µ αβ
∂xβ ∂xβ ∂xβ

= δαγ gαβV γ
= g V α
= V. (1∗)
∂x0µ ∂x0µ | {z } ∂x0µ β
αβ
Vβ
Na osnovu zakona transformacije, jasno je da je reč o kontravarijantnom vektoru.

Ako želimo da u polaznom tenzoru spustimo oba indeksa, moramo izvršiti
dvostruko množenje sa metričkim tenzorom, nakon čega dobijamo
gµν gλεV νε = Vµλ

··
= Vµλ . (2∗)
Ovaj postupak može se proširiti i na još složenije izraze, pri čemu se metrički
tenzori sa kojima se vrši množenje mogu tako izabrati da se izvesni indeksi po
želji mogu dići ili spustiti. Kao primer navedimo proizvod
µλ δ
gµν gαβ gλεVα
·β·δ
γ = Vν·εγ . (3∗)
Može se dokazati, analogno (1∗), da su, na primer, izrazima (2∗) i (3∗) dobijeni
odgovarajući tenzori.
Zadatak 2.3: Pokazati da se množenjem metričkog tenzora gµν sa ma kakvim kon-

travarijantnim tenzorom drugog ranga Qνσ , dobija mešoviti tenzor drugog ranga Qσµ , aso-
ciran tenzoru Qνσ .
Rešenje: Prema uslovima zadatka, možemo pisati
gµν Qνσ = Qσµ . (2.50)
S obzirom na tenzorsku prirodu ove jednačine, jasno je da njen oblik ostaje isti u proizvolj-
nom (primovanom) sistemu, tj.
g0µν Q0νσ = Q0σµ . (2.51)
Zamenjujući izraze
∂xα ∂xβ ∂x0ν ∂x0σ γξ

g0µν = gαβ , Q0νσ = γ Q ,
∂x ∂x
0µ 0ν ∂x ∂xξ
za transformaciju odgovarajućih tenzora, u jednačinu (2.51), dobijamo
∂xα ∂xβ ∂x0ν ∂x0σ ∂xα β ∂x0σ ∂xα ∂x0σ

Q0σ 0
µ = gµν Q
0νσ
= γ
gαβ Qγξ = 0µ δγ ξ gαβ Qγξ = 0µ ξ gβα Qβξ .
∂x ∂x ∂x ∂x
0µ 0ν ξ ∂x ∂x ∂x ∂x | {z }
·ξ
Qα
Konačno,
∂xα ∂x0σ ξ
Q0σ
µ = Qα , (2.52)
∂x0µ ∂xξ
što je i trebalo pokazati. 2
Zadatak 2.4: Dokazati da veličine Qσµ iz prethodnog zadatka predstavljaju Krone-

kerove simbole.
Rešenje: Naime, na osnovu jednačine (2.49) može se napisati sledeća jednakost:
Aµ = gµα Aα = gµα (gσα Aσ ) = gµα gσα Aσ = gσµ Aσ .
Ovde je gµα gσα unutrašnji proizvod kovarijantnog i kovarijantnog fundamentalnog ten-

zora. Po definiciji je
gσµ = gµα gσα .
Na taj način, Aµ = gσµ Aσ . Med̄utim, s druge strane važi sledeća jednakost Aµ = δσµ Aσ , gde
je δσµ - Kronekerov simbol. Prema tome,
(gσµ − δσµ )Aσ = 0.
Zbog proizvoljnosti vektora Aσ , sledi
gσµ = δσµ .
Kako je δσµ tenzor, onda je gσµ takod̄e tenzor i on se naziva mešoviti fundamentalni (ili
metričke) tenzor. Na osnovu rečeneog, jasno je da je Qσµ = gσµ , tj. Qσµ = δσµ , što je i trebalo
pokazati. 2
Ako posmatramo, kao specijalan slučaj, Euklidov prostor, onda su elementi

metričkog tenzora gµν jednaki Kronekerovom simbolu, tj. gµν = δµν . Tada se
jednačina (2.49) svodi na
Vµ = δµνV ν .
S obzirom na osobine Kronekerovog simbola, u gornjoj sumo po ν, preostaje samo
član za µ = ν tako da za bilo koje µ dobijamo
Vµ = V µ .
Na sličan načina za tenzore drugog reda, prema jednačini (2∗), biće:
Vµλ = δµν δλεV νε = δµνV νλ = V µλ ,
tj.
Vµλ = V µλ .
Do sličnog rezultata možemo doći i za tenzore višeg reda, te možemo zaključiti
da se u Euklidovom prostoru kontra- i kovarijantne komponente tenzora sa is-
tim indeksima med̄usobno poklapaju. Zbog toga se u ovim prostorima ne mora
praviti razlika izmed̄u kontra- i kovarojantnih komponenata i indekse možemo pi-
sati po volji gore ili dole. Med̄utim, ovde treba podvući da navedeni zaključci
važe samo pod uslovom da je metrička forma Euklidovog prostora svedena na
oblik dat jednačinom (2.31), što je slučaj kada se posmatra u Dekartovom sistemu
koordinata. U tom slučaju, dakle, nema razlike izmed̄u kontra- i kovarijantnih
komponenata, dok, na primer, u sfernim koordinatama ove komponente nisu više
med̄usobno jednake.
2.5.3 Skalarni proizvod

U Rimanovom prostoru se uvodi i operacija skalarnog proizvoda dva vektora.
Za dva vektora Aµ i Bµ ova operacija se definiše na nekoliko ekvivalentnih načina
(A, B) = gµν Aµ Bν = Aµ Bµ = Aµ Bµ . (2.53)
Specijalno, intenzitet vektora Aµ definiše se relacijom
(Aµ )2 = (Aµ , Aµ ) = gµν Aµ Aν = gµν Aµ Aν = Aµ Aµ . (2.54)
Ove definicije očigledno predstavljaju generalizaciju pojmova u 3-dimenzionom

euklidskom prostoru. Takod̄e se iz definicije (2.53) uočava da skalarni proizvod
zavisi kako od samih komponenata datih vektora, tako i od metrike prostora.
Zadaci
1. Pretpostavimo da se veličine V (µ, ν, σ) i Q(µ, ν, σ, ξ) transformišu po sledećim za-
konima
∂xα ∂xβ ∂x0σ
a) V 0 (µ, ν, σ) = 0µ 0ν γ V (α, β, γ),
∂x ∂x ∂x
∂x0µ ∂xν ∂xγ ∂xξ
b) Q0 (µ, ν, σ, ξ) = Q(α, β, γ, δ).
∂xα ∂x0β ∂x0σ ∂x0δ
Ispitati da li one imaju tenzorsku strukturu?
2. Kovarijantni tenzori se prilikom rotacije transformišu na isti način kao i kontrava-
rijantni. Kojem svojstvu matrice rotacije odgovara ovo poklapanje.
3. Pokazati da izmed̄u zakona transformacije komponenata kovarijantnog i kontrava-
rijantnog tenzora prvog ranga u odnosu na ortogonalne transformacije u euklid-
skom prostoru ne postoje nikakve razlike.
4. Ispitati kako se ponašaju koordinate proizvoljnog tenzora u odnosu na ortogonalne
transformacije.
5. Neka su V i (i = 1, 2, 3) komponente nekog kontravarijantnog tenzora prvog ranga
(vektora) u odnosu na Dekartov pravougli sistem koordinata u euklidskom pro-
storu. Naći njegove komponente u a) cilindričnim i b) sfernim koordinatama.
6. Dokazati, direktnim računom, da je skalarni proizvod dva vektora U µ Vµ u Rimano-
vom prostoru skalar (invarijanta). Dokazati to isto i za U µνVµν .
7. Neka je u nekom sistemu koordinata data tenzorska jednačina Vµν = Wµν . Pokazati
da ista takva jednačina važi u proizvoljnom sistemu koordinata.
∂x0µ ∂xβ 0β
8. Ako je Qνµ = Qα , dokazati da onda važi
∂xα ∂x0ν
∂xα ∂x0ν β
Q0ν
µ = Qα .
∂x0µ ∂xβ
9. Napisati obrasce za transformaciju kontravarijantnog tenzora trećeg reda pa izraziti
neprimovane koordinate tenzora pomoću primovanih koordinata.
10. Koristeći matrično množenje prikazati zakone transformacije vektora i tenzora dru-
gog ranga.
11. Napisati zakone transformacija za sve tipove tenzora četvrtog ranga.
µ ξ
12. Ako su Uνσ i Vµ mešoviti tenzori, pokazati, na osnovu zakona transformacije, da
µ ξ
je njihov proizvod UνσVµ tenzor trećeg ranga.
µ µ
13. Ako je Qνσ mešoviti tenzor trećeg ranga, onda je Qνµ kovarijantni vektor (tenzor
prvog ranga). Dokazati.
∂Vµ ∂Vµ ∂Vν
14. Ako je Vµ kovarijantni vektor ispitati da li veličine ν i − imaju ten-
∂x ∂xν ∂xµ
zorsku prirodu?
∂V µ
15. Neka je V µ kontravarijantni vektor. Pokazati da je veličina skalar (invarijanta).
∂xν
16. Neki skup veličina Q(µ, α, β) zadovoljava relaciju
βγ γ
Q(µ, α, β) Uα = Vν ,
αγ γ
gde su Uβ i Vµ proizvoljni tenzori. Koristeći zakon količnika dokazati da je
Q(µ, α, β) takod̄e tenzor.
17. Ako su komponente nekog tenzora u proizvoljnom sistemu koordinata jednake
nuli, onda su one jednake nuli u odnosu na bilo koji sistem. Dokazati.
18. Naći koordinate metričkog tenzora, konjugovanog metričkog tenzora i vrednost
determinante g u cilindričnim i sfernim koordinatama.
19. Pokazati da se metrička forma jedinične sfere (2.27) nikakvim realnim transforma-
cijama ne može izraziti u obliku
ds2 = C1 dx2 +C2 dy2 ,
gde bi C1 i C2 bile pozitivne realne konstante.

20. Odrediti metričku formu površi torusa i pokazati da ona nema euklidsku metriku.
21. Izraziti zapreminski element Rimanovog prostora pomoću determinante g i prime-
niti to za odred̄ivanje zapremiskog elementa euklidskog prostora u cilindričnim i
sfernim koordinatama.
Glava 3
Principi opšte teorije relativnosti
Kao što je poznato, STR pretpostavlja relativnost samo ravnomernog pravoli-

nijskog kretanja u prostoru, gde je moguće zanemariti gravitacione efekte. Ova
pretpostavka nas dovodi do zaključka da fizički zakoni, koji opisuju pojave u pri-
rodi, ne treba da zavise od brzine sistema reference u kome se vrši posmatranje
ili merenje. Ovo svakako predstavlja sadržaj poznatog specijalnog principa rela-
tivnosti koji leži u osnovi STR. On ustvari pokazuje kako treba zapisati zakone
fizike da bi oni bili zadovoljeni u proizvoljnom sistemu koji se kreće bez ubrzanja
i ako je samo moguće zanemariti gravitacione efekte. U isto vreme STR ne sadrži
nikakve hipoteze koje se tiču relativnosti bilo kakvih (proizvoljnih) vidova kreta-
nja, tj. ne razmatra forme zakona fizike u slučaju najopštijih sistema reference,
koji se kreću ubrzano i nikako ne uzima u obzir uticaj gravitacije.
Naprotiv, OTR, kao što ćemo videti, koristi u razmatranju fizičkih pojava fu-
ndamentalnu ideju relativnosti svih vidova kretanja. Kao prvo, to u isti mah do-
vodi do razmatranja fizičkih zakona u proizvoljnim prostorno-vremenskim ko-
ordinatama i do zaključka da ovi zakoni treba da se izraze u obliku, koji ne za-
visi od izbora prostorno-vremenskih koordinata. U protivnom slučaju, razlike
u obliku zakona mogle bi dati kriterijum koji dozvoljava da se nad̄e apsolutno
kretanje sistema reference. Kao drugo, na taj način se uključuju u razmatranje
efekte gravitacione interakcije. Ovo sledi iz činjenice da izražavanje jednačina
fizike u obliku koji ne zavisi od sistema koordinata, generalno govoreći, ne za-
branjuje promenu njihovih brojnih vrednosti pri prelasku sa jednog sistema koor-
dinata na drugi. Takva promena brojnih vrednosti povezana je sa uočenom pro-
menom gravitacionog polja, čime je moguće isključiti pojam apsolutnog kretanja
i sačuvati ideju relativnosti svih oblika kretanja. Na taj način, OTR, putem pri-
rodnog uopštenja fundamentalnih postavki, dovodi do zadovoljavajućeg rešenja
65
66 Glava 3. Principi opšte teorije relativnosti
dvaju problema koji su netaknuti u STR i koji su istovremeno i osnovni nedostaci

STR.
Hipoteza koja dozvoljava da se u razmatranje uvede gravitacija naziva se pri-
ncip ekvivalentnosti. Pretpostavka, koja se sastoji u tome, da se zakoni fizike
mogu izraziti u obliku koji ne zavisi od izbora sistema koordinata, naziva se prin-
cip kovarijantnosti. O navedenim principima, i najvažnijim posledicama, biće
detaljnije razmatrano u sekcijama koje slede.
3.1 Princip ekvivalentnosti

Princip ekvivalentnosti (PE) gravitacije i inercije govori o tome kako fizički
sistem reaguje na spoljašnje gravitaciono polje. PE, koji je formulisao Ajnštajn,
zasniva se na jednakosti gravitacione (,,teške”) i inercione (,,trome”) mase. Masa
koja ulazi u osnovne jednačine Njutnove mehanike, definiše se kao mera inert-
nosti tela pri delovanju sile i naziva inerciona masa, dok masa u jednačinama
Njutnove teorije gravitacionog polja karakteriše sasvim drugo svojstvo i naziva
se teška masa. Prema tome ove dve mase, definisane na sasvim različite načine,
figurišu odvojeno u raznim zakonima fizike. Označimo inercionu masu sa mi , a
gravitacionu sa mg . Veličine mi i mg a priori nisu ni u kakvoj vezi. Eksperi-
ment je pokazao da su inercijalna i gravitaciona masa svakog tela jednake jedna
drugoj, nezavisno od toga o kom se telu radi, tj. mi = mg . I u slučaju nehomoge-
nog gravitacionog polja ovaj iskaz ostaje tačan ako se ograničimo na male delove
prostor-vremena. Zbog toga u konstantnom gravitacionom polju sva tela imaju,
pri zadatim početnim uslovima kretanja, isto ubrzanje, nezavisno od veličine nji-
hovih masa (mi~a = mg~g → ~a =~g). Za ovaj iskaz znao je još Galilej, koji je tvrdio,
da u vakuumu sva tela (uz iste početne uslove) padaju istom brzinom. Tek je u
radovima Etveša (1889), Dikija (1964), Braginskog i Panova (1971) utvrd̄ena
sa velikom tačnošću jednakost inertne i gravitacione mase (kod poslednjih autora
relativna greška je bila 0.9 · 10−12 ).
Ovo svojstvo, kao što je već istaknuto, poseduju i sile inercije. Prema tome,
i ove sile saopštavaju svim slobodnim telima isto ubrzanje nezavisno od njihovih
masa. To ubrzanje je jednako ubrzanju koje neinercijalni sistem reference ima u
odnosu na inercijalni. Kao primer može poslužiti voz sa putnicima u njemu. Ako
voz ubrza svoje kretanje u odnosu na Zemlju, onda će svi putnici (i svi predmeti)
u vozu da dobiju isto ubrzanje unazad, u odnosu na voz, bez obzira na svoju masu.
Samo gravitacione sile poseduju takvu čudnovatu sličnost sa silama inercije, dok
druge sile u prirodi, kao što su npr. električne ili sile trenja, nemaju tu osobinu.
Otuda Ajnštajn zaključuje da su gravitacija i inercija na neki način ekvivalentne.
3.1. Princip ekvivalentnosti 67
Ova sličnost se ispoljava još očiglednije ako razmatramo neinercijalne sisteme

reference koji se kreću uniformno bez rotacije.
Da bi se to ilustrovalo, Ajnštajn je često navodio primer posmatrača u liftu1
koji je jako udaljen od svih nebeskih tela i nema nikakve veze sa spoljašnjim
svetom. Jasno je da tada gravitaciono polje u liftu (laboratoriji) odsustvuje i tela
nemaju težinu. U tom liftu pojam ,,gore”i ,,dole”nema smisla: tela će u njemu
slobodno visiti ne padajući na zidove lifta (ako ona ne poseduju početnu brzinu),
ili će se kretati ravnomerno i pravolinijski. Ako je, na primer, telo vezano za
oprugu ili konac ono je neće istezati i zatezati itd.
Neka sada lift dobije konstantno ubrzanje ~a, koje je usmereno, na primer,
prema gore. Tada sva tela, koja se nalaze u liftu, poprimaju isto ubrzanje −~a,
usmereno prema podu lifta, ako su ona slobodna, ili izazivaju zatezanje opruge
i niti, ako su za njih vezana. Isti efekat će da konstatuje posmatrač u liftu i ako
sistem miruje a sa donje strane postoji neka masa koja gravitaciono deluje na njega
i sva tela u liftu koji se kreće konstantnom brzinom.
Dakle, i u jednom i u drugom slučaju posmatrač i sva tela koja se nalaze u
liftu dobijaju ista ubrzanja. Prema tome, ako posmatrač utvrdi da sva tela u liftu
imaju isto ubrzanje prema podu lifta, on ne može reći da li je to zato što se lift
ubrzava nagore, ili se sistem nalazi u nekom gravitacionom polju. Ravnomerno
ubrzano pravolinijsko kretanje lifta izaziva potpuno iste mehaničke efekte, kao i
homogeno gravitaciono polje. Ovaj zaključak predstavlja suštinu Ajnštajnovog
principa ekvivalentnosti koji glasi:
Referentni sistem, koji apsolutno miruje ili se kreće konstantnom brzinom u

homogenom gravitacionom polju jačine ~g, i sistem reference, koji se kreće sa
konstantnim ubrzanjem ~a u odsustvu gravitacionog polja, su fizički ekviva-
lentni, ako je ~g = −~a.
Drugim rečima, neinercijalni sistem reference ekvivalentan je nekom gravitaci-

onom polju. Valja napomenuti da ova ekvivalentnost važi samo lokalno, tj. u
malim delovima prostora i vremena, gde se ,,pravo”polje (koje nije homogeno)
može smatrati homogenim (ovo sigurno važi za probne tačkaste objekte).
Princip ekvivalentnosti se može formulisati i na sledeći način:
a) Neinercijalni sistem reference se nikakvim eksperimentom ne može lokalno

razlikovati od ,,pravog”gravitacionog polja.
1 U različitim udžbenicima susrećemo različite primere kao što su Ajnštajnova kutija, pokretna
laboratorija, a najpopularniji je upravo onaj sa ,,liftom”.

Otuda, specijalno, sledi da ako u liftu ne postoji gravitaciono polje, to je, primora-
vajući lift da se kreće ubrzano, moguće u njemu ,,stvoriti”gravitaciono polje. Obr-
nuto, ako se lift nalazi u homogenom gravitacionom polju, onda primoravajući
ga da se kreće sa ubrzanjem koje saopštava to polje (tj. ako ,,slobodno”pada)
moguće je veštački ,,uništiti”(kompenzovati) gravitaciono polje. U takvom si-
stemu se inercijalno ubrzanje tela poništava sa gravitacionim, i zakoni mehanike,
odnosno zakoni prirode u opštoj formulaciji, postaju isti kao i u inercijalnom si-
stemu reference. U tom smislu se princip ekvivalentnosti formuliše i u drugom
obliku:
b) U sistemu reference koji slobodno pada svi zakoni fizike su isti kao u STR
(koja važi u inercijalnim sistemima reference).
Prema tome, u odsustvu gravitacionog polja (što je ekvivalentno neinercijalnom

sistemu reference koji slobodno pada u datom polju) svi zakoni fizike su isti kao
u STR, tj. metrika prostor-vremena je galilejevska, tj. poprima konstantne vre-
dnosti. Odavde se jasno vidi tesna veza izmed̄u inercijalnih i gravitacionih sila.
Saglasno PE fizička ekvivalentnost važi za homogena polja ~g i ~a. Logično
se nameću sledeća pitanja. Da li postoji proizvoljno nehomogeno gravitaciono
polje koje je ekvivalentno polju sila inercije bilo kakvog neinercijalnog sistema
reference? Ne, ne postoji. Da li je moguće izabrati takvo kretanje neinercijalnog
sistema reference, da bi ono svojim kretanjem sa ubrzanjem poništilo nehomo-
geno gravitaciono polje u celom prostoru? Ne, nije moguće.
Razmotrimo ovo pitanje detaljnije. Gravitacione sile su uvek privlačne i usme-
rene su ka centru - ,,izvoru”gravitacionog polja i u beskonačnosti su jednake nuli.
Ovakva polja se u literaturi nazivaju ,,prava”i ona, kao što je jasno, nisu homo-
gena. Med̄utim, polja sa kojima su ekvivalentni neinercijalni sistemi reference, u
beskonačnosti, teže beskonačnosti (na primer, polje centrifugalnih sila) ili ostaju
konačna po veličini u čitavom prostoru uključujući tu i beskonačnost (sistem refe-
rence koji se kreće pravolinijski konstantnim ubrzanjem). Polja sa kojima su ekvi-
valentni neinercijalni sistemi reference, nestaju čim pred̄emo na inercijalni sistem.
Nasuprot tome, ,,prava”polja (koja postoje i u inercijalnom sistemu reference) ne
mogu se isključiti nikakvim izborom sistema reference, što se neposredno vidi iz
gore navedene razlike u beskonačnosti. Kao što smo već rekli, jedino što se može
postići odgovarajućim izborom sistema reference, jeste isključenje gravitacionog
polja u proizvoljnom malom delu prostora, gde se ono može smatrati homogenim
(~a = −~g). Prema tome, princip ekvivalentnosti ima lokalni karakter. Nehomo-
gena polja u dovoljno maloj oblasti mogu se smatrati homogenim, znači, u toj
oblasti važi ekvivalentnost ovih polja. Kao što ćemo videti kasnije, zbog lokal-
3.2. Opšti princip relativnosti. Kovarijantnost 69
nog karaktera PE, metrika je galilejevska samo u homogenom polju, dok je već u
nehomogenom gravitacionom polju ona negalilejevska.
PE može biti uopšten na slučaj proizvoljnog krivolinijskog ubrzanog kretanja.
Razmotrimo jednostavan primer sistema reference koji ravnomerno rotira ugao-
nom brzinom ω oko z-ose. U jednom takvom neinercijalnom sistemu reference,
drugi Njutnov zakon ima sledeći oblik:
m~a0 = ~F − m~a0 − 2m(~ω ×~v0 ), (3.1)
gde je ~F tzv. aktivna (prava) sila, ~a0 tzv. prenosno ubrzanje, a 2(~ω ×~v0 ) Korio-
lisovo ubrzanje. Ako m~a0 i 2m(~ω ×~v0 ) razmatramo kao sile formalno možemo
smatrati da drugi Njutnov zakon važi i u neinercijalnim sistemima reference.
Ove sile predstavljaju tzv. inercijalne sile, naime silu inercije prenosnog kreta-
nja i Koriolisovu silu inercije. Deobom jednačine (3.1) sa m vidimo da preno-
sno ubrzanje saopštava različitim telima jedno te isto ubrzanje, te je stoga ja-
sno da su te sile slične gravitacionim silama. Prema tome, u sistemu koji ro-
tira pojavljuje se ,,gravitaciono”polje tipa - centrifugalnog ,,polja”. Iz analitičkog
oblika centrifugalne sile (mω2~R⊥ ) vidi se da je ovo ,,polje”usmereno u bilo ko-
joj tački po radijusu od ose rotacije i raste sa udaljavanjem od nje, tj. ono je
nehomogeno. Med̄utim, kao što smo već rekli, u ma kojoj konačnoj oblasti i
,,pravo”gravitaciono polje je nehomogeno, i za razliku od homogenog, ono se
ne može eliminisati, u celom prostoru, nikakvim izborom prostorno-vremenskih
koordinata. Ova činjenica, da se gravitaciono polje ne može isključiti nikakvim
transformacijama koordinata, u isti mah, dovodi u tesnu vezu materiju i gravita-
ciju.
Do sada smo razmatrali, kao primere, ravnomerno ubrzano pravolinijsko kre-
tanje i ravnomerno rotirajuće kretanje referentnog sistema, tj. kretanje sa ubrza-
njem konstantnim u toku vremena. Nije teško shvatiti da je proizvoljno kretanje
sistema reference sa promenljivim ubrzanjem u toku vremena ekvivalentno od-
govarajućem promenljivom ,,gravitacionaom”polju. Zbog toga se princip ekviva-
lentnosti može uopštiti i formulisati na sledeći način:
Proizvoljno kretanje sistema reference (povezano sa ma kakvim promenljivim
ubrzanjem u toku vremena) ekvivalentno je nekom (u opštem slučaju promen-
ljivom i nehomogenom) gravitacionom polju.
3.2 Opšti princip relativnosti. Kovarijantnost

U celokupnoj fizici, a posebno u teoriji relativnosti, centralno mesto zauzima
pojam sistema reference i mogućnost prelaska sa jednog sistema na drugi. Je-
dan te isti dogad̄aj (ili proces) može biti opisan u raznim sistemima reference, čiji
je izbor subjektivan i proizvoljan. Tako, na primer, položaj tačke u ravni može
biti zadat pomoću Dekartovih koordinata x i y, pomoću polarnih koordinata ρ i φ
i tako dalje, pri čemu u svim ovim slučajevima mi možemo još proizvoljno za-
dati položaj koordinatnog početka i pravce koordinatnih osa. Takod̄e, možemo u
svakom trenutku, u svim tim slučajevima, preći sa jednog sistema koordinata na
drugi. U trodimenzionom slučaju položaj tačke u prostoru može biti zadat pomoću
Dekartovih koordinata (x, y, z), pomoću sfernih koordinata (r, θ, φ), pomoću cilin-
dričnih koordinata (ρ, φ, z) itd.
Pred̄imo sada na slučaj sistema reference koji se kreću. U STR od svih
mogućih sistema reference izdvojenu ulogu imaju inercijalni sistemi. Ajnštajnov
specijalni princip relativnosti tvrdi da je oblik fizičkih zakona isti u svim inercijal-
nim sistemima reference. Ajnštajn je ovaj princip smatrao kao osnovni nedostatak
STR i želeo je da stav o relativnosti kretanja inercijalnih sistema reference proširi
i na koordinatne sisteme koji se kreću ubrzano jedan u odnosu na drugi i time
obuhvati i gravitaciju.
Med̄utim, PE koji je razmatran u prethodnom poglavlju u korenu menja stvar.
Naime, videli smo da je prelazak na neinercijalne (ubrzane) sisteme reference
ekvivalentan pojavi gravitacionog polja. Prema tome, sa opšte tačke gledišta,
može se za opis pojava i procesa u prirodi koristiti bilo kakav sistem, koji se kreće
na proizvoljan način, uvodeći (simulirajući) pri tome ,,gravitaciono”polje. Tako,
na primer, u STR za opisivanje fizičkog prostor-vremena potrebno je četiri koor-
dinate: tri prostorne koordinate x, y, z i vreme t. Umesto ovih koordinata, može
se preći na bilo koje druge generalisane (krivolinijske) koordinate x0 , x1 , x2 , x3 ,
koje su proizvoljne funkcije Dekartovih (pravouglih) koordinata i vremena. Dru-
gim rečima, zakoni prirode treba da budu invarijantni u odnosu na bilo kakve
(najopštije) transformacije sve četiri koordinate
x0 = f 0 (x, y, z,t), x1 = f 1 (x, y, z,t), x2 = f 2 (x, y, z,t), x3 = f 3 (x, y, z,t). (3.2)
Ova činjenica predstavlja suštinu tzv. opšteg principa relativnosti koji leži u
osnovi Ajnštajnove opšte teorije relativnosti (OTR) i može se iskazati na sledeći
način:
Svi fizički zakoni moraju biti tako formulisani da imaju isti oblik u svim siste-
mima reference koji se proizoljno kreću.
Ovo je uopštenje specijalnog principa relativnosti. Time je Ajnštajn proširio po-

stulat relativnosti na sisteme koji se proizvoljno kreću, čime je ustvari, obuhvatio i
3.3. Gravitacija i geometrija 71
gravitaciju i sve ostale vrste ubrzanih kretanja. Preme tome, za opisivanje zakona
prirode svi sistemi reference su potpuno ravnopravni. Sada postaje jasno da se
opšti princip relativnosti može realizovati uz pomoć opšteg principa kovarijantno-
sti:
Svi fizički zakoni se mogu zapisati u kovarijantnom obliku u odnosu na preoi-

zvoljne tranformacije koordinata.
Princip kovarijantnosti ustvari predstavlja matematičku formulaciju opšteg pri-

ncipa relativnosti. Razmotrimo sada vezu principa ekvivalentnosti sa fundamen-
talnom idejom relativnosti svih vidova kretanja.
Prvi korak u realizaciji ove ideje sastoji se u korišćenju opšteg principa kova-
rijantnosti, saglasno kome se svi zakoni fizike mogu izraziti u obliku koji je isti
za sve sisteme koordinata. Na taj način nestaje mogućnost da se iskoristi posto-
jeća razlika u formama kao kriterijum apsolutnih razlika u kretanju. Med̄utim,
tek ako se uračuna PE, tada se brojna razlika u koeficijentima u različitim si-
stemima reference može interpretirati kao rezultat promene gravitacionog polja, a
ne kao razlika nastala usled apsolutnog kretanja sistema reference. Prema tome,
mi dolazimo do zaključka da PE dozvoljava da interpretiramo promene u brojnim
vrednostima koeficijenata u fizičkim jednačinama i zakonima fizike, pri prelasku
na novi proizvoljni sistem koordinata, kao promenu gravitacionog polja a ne kao
apsolutno kretanje sistema. To je dovoljno za sačuvanje ideje relativnosti bilo
kakvih vidova kretanja. Na taj način, kako ubrzanje, tako i brzina učestvuju u
relativističkoj slici. Može se reći da nakon uvod̄enja PE u potpunosti je isključena
i sama mogućnost pojavljivanja bilo kakvih protivrečnosti. Kao primer koji po-
tvrd̄uje sprovodljivost ideje relativnosti svih vidova kretanja, osobito poučnim i
očiglednim se često u literaturi napominje tzv. paradoks časovnika.
Dakle, Ajnštajnova teorija gravitacije nastala je spajanjem principa ekviva-
lentnosti i opšteg principa relativnosti. Potreba za takvim uopštavanjem bila je
očigledna, jer je inercijalni sistem reference idealizovanje objektivne realnosti,
odnosno, uzimanje u obzir kretanja daleko od velikih masa.
3.3 Gravitacija i geometrija

Preko 2000 godina ljudi su čvrsto verovali u Euklidov prostor, jer ga je svako-
dnevno iskustvo potvrd̄ivalo. Sa nastankom specijalne i opšte teorije relativnosti
situacija se suštinski promenila. U prilog ovoj činjenici idu eksperimentalni rezu-
ltati dobijeni novim merenjima koja su vršena (i dan danas se vrše) u fizici. Ono
što je svakako važno jeste da se razjasni pitanje veze fizike, odnosno odgova-
rajućih fizičkih merenja, sa geometrijom.
Istorijska je zasluga velikog ruskog matematičara Nikolaja Ivanoviča Lobače-
vskog (1793-1856) što je početkom XIX veka našao odgovor na pitanje o kara-
kteru petog postulata2 , ali na način koji niko nije očekivao. On je bio prvi koji
je posumljao u mogućnost da se V Euklidov postulat izvede iz ostalih postulata
geometrije i koji je imao retku i veliku smelost da to objavi. Lobačevski uvodeći
umesto V Euklidovog postulata negaciju njegovog ekvivalenta – negaciju Plejfe-
rove aksiome o paralelama, po kojoj kroz tačku van date prave, u ravni te tačke
i te prave, prolaze bar dve prave koje ne seku zadatu pravu, razvija sistem svo-
jih teorema i ustanovljava da taj sistem predstavlja jednu novu geometriju, koju
naziva ,,imaginarnom”. On ovu novu geometriju (24. februar 1826.), razvija do
onih granica do kojih je bila razvijena Euklidova geometrija i pri tome u njoj nije
naišao ni na kakve logičke protivrečnosti. U njoj, na primer, postoji teorema po
kojoj je zbir uglova u trouglu manji od opruženog ugla (π).
Kasnije su se pojavile i druge neeuklidske geometrije. Med̄u njima svakako
treba pomenuti istraživanja nemačkog matematičara B. Rimana (1826-1866) koji
je izgradio još jedan neeuklidski geometrijski sistem u kojem uopšte ne postoje
paralelne prave, tj. svake dve prave iste ravni se seku. U ovoj geometriji, izmed̄u
ostalog, zbir uglova trougla veći je od dva prava ugla. Upravo se ta geometrija
koristi da bi se opisao prostor u OTR.
Koja od ovih geometrija važi, zavisi od toga gde se nalazimo, tj. koji si-
stem aksioma usvajamo kao ispravan (valjan, istinit). Naše uverenje u istini-
tost geometrijskih aksioma se zasniva na tome što se tvrd̄enja njenih aksioma i
teorema uzimaju iz našeg (ovozemaljskog) iskustva, a u praksi se dobro slažu
sa rezultatima merenja. U našoj svakodnevnoj praksi3 , osnovnim pojmovima
date geometrije možemo pridati odred̄eni fizički smisao. Tako, na primer, duž
interpretiramo kao zategnutu nit, tačke - kao krajeve niti, a pravu - kao zateg-
nutu nit, pa još ,,produženu”na oba kraja u beskonačnost. U tom slučaju pitanja
o ,,istinitosti”(valjanosti, ispravnosti) geometrijskih iskaza postaju pitanja fizike,
tj. pitanja o tačnosti veze izmed̄u odgovarajućih fizičkih objekata. Otuda veza
2 Navedimo najpoznatiju formulaciju V Euklidovog postulata: Kroz proizvoljnu tačku van date
prave, u ravni te tačke i te prave, prolazi najviše jedna prava koja je ne seče (aksioma o paralelama
– Dž. Plejfer 1748-1819, engleski matematičar).
3 Ili pak, u Njutnovoj mehanici pravu interpretiramo kao putanju tela koje se kreće u skladu sa
zakonom inercije, a tačku - kao telo čije su dimenzije male u odnosu na dimenzije oblasti u kojoj se
kretanje vrši, i čija nas unutrašnja struktura ne interesuje. Takvo telo u mehanici zvaćemo česticom
ili materijalnom tačkom. Ili, na primer, u optici (geodeziji, astronomiji) pravu interpretiramo kao
putanju svetlosnog zraka, a tačku - kao izvor svetlosti, ponovo, zanemarljivo malih dimenzija.
fizičkih merenja (našeg iskustva) i geometrije.

Polazeći od fizički definisanog merenja prostornih i vremenskih intervala,
u STR se dolazi do zaključka da je prirodno uvesti 4-dimenzionu geometriju
prostor-vremena (geometriju Minkovskog). Rastojanje (ili interval) ds u Dekar-
tovom sistemu koordinata dato je poznatom relaciom
ds2 = c2 dt 2 − dx2 − dy2 − dz2 . (3.3)
Videli smo da prelaz sa jednog ISR na drugi ostavlja nepromenjen kvadrat inter-
0
vala izmed̄u dogad̄aja (ds2 = ds 2 ). Ako se u ovoj geometriji fiksira, na primer,
vremenska koordinata, preostali deo prostor-vremena se ponaša po pravilima do-
bro poznate Euklidove geometrije.
Med̄utim, u OTR situacija je drugačija: prostorne geometrijske relacije presta-
ju da zadovoljavaju geometriju koja sledi iz (3.3). Dakle, ako pred̄emo na neiner-
cijalni sistem reference, onda ds2 više neće biti jednostavan zbir kvadrata dife-
rencijala četiri koordinate. Da bismo ilustrovali kako do toga dolazi, razmotrimo
geometriju na ravnom disku koji ravnomerno rotira ugaonom brzinom ω (neine-
rcijalni sistem) u odnosu na inercijalni sistem, oko ose normalne na njegovu ravan,
koja prolazi kroz centar ovog diska. Pošto je ubrzan sistem reference ekvivalentan
gravitacionom polju, zaključci do kojih dod̄emo važiće, u principu, i za prava gra-
vitaciona polja.
Prelaskom na sistem reference koji ravnomerno rotira, koristeći rezultate Do-
datka A, imamo 
x = x0 cos ωt − y0 sin ωt, 
y = x0 sin ωt + y0 cos ωt, (3.4)

z = z0 .
Nalaženjem odgovarajućih diferencijala i zamenom u (3.3) kvadrat intervala u
novom sistemu koordinata (primovanom) poprima oblik:
ds2 = [c2 − ω2 (x02 + y02 )]dt 2 − dx02 − dy02 − dz02 + 2ω y0 dx0 dt − 2ω x0 dy0 dt. (3.5)
Odavde se vidi da (t 0 , x0 , y0 , z0 ) nije inercijaln sistem. Izraz za kvadrat intervala

sadrži ne samo kvadrate diferencijala koordinata, već i proizvode diferencijala
mešanih koordinata, pri čemu su koeficijenti u ovoj kvadratnoj formi u opštem
slučaju promenljivi. Gornji izraz za rastojanje, bez obzira na zakon transformacije
vremena, ne može se svesti na zbir kvadrata diferencijala koordinata. Član uz
dt 2 u jednačini (3.5) navodi na zaključak da je nemoguće definisati jedinstveno
vreme za ceo prostor. Naime, časovnici u gravitacionom polju idu brže ili sporije,
u zavisnosti od toga gde se nalaze (član ω2 (x02 + y02 )). Ovaj sistem aproksimira
inercijalni sistem samo za male ugaone brzine rotacije (ω ¿ 1) i za tačke koje su

u neposrednoj blizini ose oko koje se vrši rotacija.
Izraz za kvadrat intervala (3.3) nije u opštem slučaju kovarijantan, već on
sačuvava formu samo za ograničenu klasu transformacija o čemu smo govorili
u Glavi 1. Ta klasa transformacija uključuje poznate Lorencove transformacije.
Med̄utim, pri opštijim transformacijama koje odgovaraju, na primer, prelasku na
ubrzan sistem, ta formula ne sačuvava svoju formu. Naime, u neinercijalnim si-
stemima reference, odnosno proizvoljnom sistemu koordinata, kvadrat intervala
je neka kvadratna forma diferencijala i u opštem slučaju ima oblik
ds2 = gµν dxµ dxν , (3.6)
gde su gµν komponente metričkog tenzora i one su neke funkcije koordinata, tj.
prostornih koordinata x1 , x2 , x3 i vremenske koordinate x0 . Ova forma važi za pro-
izvoljne koordinate, što se može, kao što smo videli u Glavi 2, lako pokazati.
Veličine gµν odred̄uju sva svojstva geometrije u proizvoljnom (krivolinijskom) si-
stemu koordinata i one, kako se kaže, definišu metriku prostor-vremena. Prema
tome, kada se koristi neinercijalni sistem reference, očigledno je da se radi o jed-
nom 4-dimenzionom krivolinijskom sistemu. Komponente metričkog tenzora su
simetrične, tj. gµν = gνµ i postoji svega 10 veličina gµν , i to četiri veličine sa is-
tim (g00 , g11 , g22 , g33 ) i šest veličina gµν sa različitim indeksima. Razlika metrike
4-dimenzionog prostora (3.6) od galilejevske (3.3), u skladu sa Ajnštajnovim ide-
jama, može se objasniti na račun pojave gravitacije.
U odsustvu pravih gravitacionih polja (inercijalni sistem reference) kompo-
nente metričkog tenzora gµν u celom prostoru imaju konstantne vrednosti koje
iznose
g00 = 1, g11 = g22 = g33 = −1, gµν = 0 za µ 6= ν (3.7)
i ne menjaju se pri Lorencovim transformacijama. 4-dimenzioni sistem koordinata

sa tim vrednostima gµν , datim jednačinom (3.7), naziva se Galilejev sistem, a
oblasti u kojima se čestice slobodno kreću bez uticaja (interakcije) drugih tela,
te ne postoji ubrzanje, nazivaju se ,,galilejevske oblasti”. To znači da u odsustvu
pravog gravitacionog polja geometrija prostor-vremena prelazi u pseudoeuklid-
sku geometriju Minkovskog, tj. 4-dimenzioni kontinuum je ,,ravan”. Tada je uvek
moguće preći sa krivoljinijskih neinercijalnih koordinata (x0 , x1 , x2 , x3 ) (na primer,
sa sistema koji ravnomerno rotira ili ravnomerno ubrzanog sistema reference) na
Dekartov inercijalni sistem koordinata. U tom slučaju ,,fiktivne”gravitacione sile
(na primer, centrifugalna sila u sistemu koji rotira ili sila inercije −m~a u ravno-
merno ubrzanom sistemu reference) postaju jednake nuli.
Med̄utim, za fiziku su važne i one oblasti gde se nalaze tela (prisutna masa),
kao i odgovarajuća prava gravitaciona polja i njihov uticaj. Kao što smo ista-
kli, neinercijalni sistem reference ekvivalentan je nekom gravitacionom polju.
Svako gravitaciono polje nije ništa drugo nego promena prostorno-vremenske
metrike, pa se prema tome definiše veličinama gµν . Ta veoma važna okolnost
pokazuje da geometrijska svojstva prostor-vremena (njegova metrika) upošte nisu
njegova nepromenljiva svojstva, kao što je to u klasičnoj mehanici, već da zavise
od fizičkih objekata koji se nalaze u tom prostor-vremenu. Poznavanje metrike
prostor-vremena omogućava da se odgovori na osnovna pitanja koja obično inte-
resuju fizičare. Postavlja se pitanje kako je moguće odrediti veličine gµν . Traga-
nje za odgovorom na to pitanje dovelo je Ajnštajna do sistema jednačina kojima
treba da zadovoljavaju ovih 10 veličina gµν . Na taj način nastala je teorija gra-
vitacionog polja koja je izgrad̄ena na osnovu teorije relativnosti i naziva se opšta
teorija relativnosti ili Ajnštajnova teorija gravitacionog polja. Nju je zasnovao
i prvi formulisao A. Ajnštajn 1916. godine. Osnovna pretpostavka Ajnštajnove
teorije gravitacije sastoji se u tome da pri postojanju pravog gravitacionog polja,
koga stvaraju tela, kvadrat intervala ima oblik (3.6). Pri tome komponente sime-
tričnog metričkog tenzora gµν su funkcije, koje kao što ćemo videti, zadovoljavaju
jednačine gravitacionog polja (Ajnštajnove jednačine) i ne svode se na Galilejev
oblik (3.7) u svim tačkama realnog prostor-vremena. Ove veličine, kao što ćemo
videti kasnije, zavise od rasporeda materije u prostoru.
Očigledno je da se, pravo gravitaciono polje ne može eliminisati nikakvim
transformacijama koordinata. To znači da je u prisustvu gravitacionog polja pro-
stor-vreme takvo, da se veličine gµν koje definišu njegovu metriku, ne mogu nika-
kvim transformacijama koordinata svesti u čitavom prostoru na njihov Galilejev
oblik. Takav prostor-vreme u OTR se naziva Rimanov ili neeuklidski. U Rimano-
vom prostoru ne važe zakoni obične euklidske geometrije i u njemu se ne može
uvesti (u celom prostor-vremenu) privilegovan (inercijalni) Lorencov sistem ko-
ordinata. Takav prostor-vreme se još naziva zakrivljen za razliku od ravnog gde
je navedena transformacija moguća u svim tačkama prostor-vremena.
Jedino što se može postići pogodnom transformacijom koordinata u Rimano-
vom prostoru je svod̄enje komponenata metričkog tenzora gµν na vrednosti (3.7),
tj. eliminisanje gravitacionog polja u datom beskonačno malom elementu ,,zapre-
mine”prostor-vremena4 , dok u ostalom prostor-vremenu gµν ostaju negalilejev-
ski, tj. funkcije koordinata. I zaista, u beskonačno malom prostoru veličine gµν
4 Da ne bi došlo do nesporazuma, ukažimo sada da izbor takvog sistema koordinata ne znači i
,,isključenje”gravitacionog polja u beskonačno malom elementu 4-zapremine. Na osnovu PE takvo

isključenje je uvek moguće ali pod odred̄enim uslovima.
mogu se smatrati konstantnim (prav prostor), a svaka kvadratna forma sa realnim

konstantnim koeficijentima se može dijagonalizovati, odnosno, svesti na zbir kva-
drata. Takav koordinatni sistem za datu tačku nazivamo galilejevski ili lokalno-
inercijalni. O ovom sistemu koordinata biće više reči u narednoj glavi.
Prema tome, pri postojanju pravog gravitacionog polja prostor-vreme pre-
dstavljeno je pomoću ,,krive” 4-dimenzione mnogostrukosti u kome ne važi pse-
udoeuklidska geometrija Minkovskog. To znači, da je u gravitacionom polju ge-
ometrija 3-dimenzionog prostora neeuklidska, a tok vremena se menja. Na taj
način, u OTR izmed̄u materije, prostora i vremena postoji znatno dublja veza
nego u klasičnoj (Njutnovoj) fizici i STR. Naime, geometrijska svojstva prostora i
tok vremena potpuno su odred̄eni materijom u datoj oblasti prostora. Na mestima
u vasioni gde je skoncentrisana masa, i prema tome postoji jako gravitaciono po-
lje, prostor i vreme su ,,zakrivljeni” - geometrija postaje neeuklidska i (može se
pokazati) usporava se rad satova.
Može se sprovesti sledeća interesantna analogija sa zakrivljenom 2-dimenzio-

nom mnogostrukošću. Na Slici 3.1a prikazan je horizontalno postavljen i zategnut
komad platna na kome je nanesena dekartova koordinatna mreža. U toj ravni važe
zakoni euklidske geometrije: suma uglova u trouglu jednaka je π, važi Pitagorima
teorema itd. S druge strane, ako se baci laka kuglica nekom početnom brzinom
v da se kotrlja po toj ravni, onda će se ona kretati po inerciji (ako naravno zane-
marimo trenje) ravnomerno i pravolinijski. Neka se, zatim, na komad zategnutog
ravnog platna postavi neko masivno telo. Pod dejstvom sile teže na to telo platno
će se udubiti i postaje zakrivljena 2-dimenziona mnogostrukost (Slika 3.1b). Na
toj mnogostrukosti ne važe zakoni euklidske geometrije (setimo se geometrije na
površi sfere). Ako pustimo laku kuglicu na takvo zakrivljeno platno ona će se
brzo skotrljati (,,privlačenje”) ka masivnom telu.
Na ovom ilustrativnom primeru vidimo kako se ,,geometrija” i ,,zakrivljenost”
(promena zakona geometrije) pojavljuju zajedno pri postojanju masivnog tela5 .
5 Ovaj primer je veoma ilustrativan i uspostavlja analogiju sa onim što se dešava u realnom
Dakle, mi konstatujemo da imamo različitu geometriju6 u blizini masivnog tela

(jakog izvora gravitacionog polja). Prema tome, u blizini masivnog tela važe nova
pravila izmed̄u geometrijskih objekata i u zavisnosti da li smo bliže masivnom telu
ili dalje menjaju se i zakoni koji važe izmed̄u geometrijskih objekata. Na osnovu
rečenog vidi se da postoji veza izmed̄u gravitacije (prisistva masa u prostoru) i
geometrije.
Iz svega što je do sada rečeno, sledi da, ako se gravitaciono polje i promena
zakona geometrije pojavljuju zajedno, onda komponente metričkog tenzora gµν
imaju dvojaki fizički smisao. Naime, 1) one karakterišu zakone geometrije (me-
trike) 4-dimenzionog prostora (s čim je povezan i naziv metrički tenzor) i, takod̄e,
2) ove veličine karakterišu intenzitet gravitacionog polja i imaju smisao gravitaci-
onog potencijala.
Pojam sistema reference u OTR se bitno razlikuje od smisla koji je imao u
STR. Naime, u STR za sistem reference uziman je skup (ili sistem) tela koja se
nalaze na nepromenljivom rastojanju, tj. koja miruju jedna u odnosu na druge.
Med̄utim, u OTR to nije moguće. Prisustvo ma kog gravitacionog polja znači,
kao što smo videli, promenu metrike prostor-vremena (neeuklidska), pri čemu
se, specijalno, i metrika samog prostora menja sa vremenom. U tom slučaju
ne postoji takav sistem tela pa ni odgovarajući sistem u kome bi se oni nalazi-
ali na med̄usobnim konstantnim rastojanjima. Prema tome, za tačno odred̄ivanje
položaja tela u prostoru u prisustvu gravitacionog polja, strogo govoreći, neopho-
dno je imati sistem od beskonačno mnogo tela koja ispunjavaju čitav prostor. Ta-
kav sistem tela, zajedno sa satovima koji su vezani za svaki od njih i koji rade na
proizvoljan način, predstavlja sistem reference u opštoj teoriji relativnosti.
Opšta teorija relativnosti, razume se, dozvoljava da se fizičke pojave i zakoni
prirode opisuju u bilo kom 4-dimenzionom neinercijalnom sistemu koordinata
(ili, kako se kaže, u kovarijantnom obliku). Ta činjenica, naravno, ne znači i
fizičku ekvivalentnost svih tih sistema reference, zato što metrički tenzor gµν , a
prema tome, i konkretni oblik fizičkih zakona menja svoj oblik pri prelasku sa
jednog sistema na drugi. Naprotiv, u svim inercijalnim sistemima referencce u
STR veličine gµν imaju jedan te isti oblik (3.7), što odražava totalnu ravnopravnost
prostor-vremenu. Specijalno, ,,zakrivljenost”3-dimenzionog, a tim pre 4-dimenzionog prostora ne
možemo predstaviti sebi očigledno. Kao što 3-dimenzioni prostor ne možemo prikazati u ravni
(već eventualno neku njegovu projekciju u dve dimenzije) isto tako ni 4-dimenzioni prostor se ne
može prikazati u tri dimenzije. Ne može se napraviti 4-dimenziona ,,figura”u ovom 3-dimenzionom
prostoru. Zbog toga termin ,,zakrivljen”označava samo promenu zakona geometrije.
6 Pod geometrijom se podrazumevaju tvrd̄enja koja se odnose na objekte date geometrije (tačke,
prave, ravni i slično) i relacije koje važe izmed̄u njih. Različite geometrije imaju različita tvrd̄enja.
Na primer, u Rimanovoj geometriji se svake dve prave iz iste ravni seku, dok u euklidskoj i hiper-
boličnoj geometriji to nije slučaj.
(ekvivalentnost) svih inercijalnih sistema. Prema tome, konkretni oblik fizičkih

pojava i kretanja tela u proizvoljnim sistemima reference je različit.
3.4 Jednačine kretanja materijalne tačke

Posmatrajmo slobodnu česticu koja se kreće u 4-dimenzionom prostor-vre-
menu pod dejstvom samo gravitacionih sila. Neka se u proizvoljnom trenutku
vremena posmatrana materijalna tačka nalazi u svetskoj tački M. U skladu sa
principom ekvivalentnosti, kao što smo videli, moguće je uvesti takav sistem refe-
rence (S0 ) u kome je gravitaciono polje u datoj tački prostor-vremena jednako nuli.
Takav sistem se naziva lokalano-inercijalni7 (galilejevski ili lokalno lorencovski)
sistem koordinata. U jednom takvom sistemu koordinata u okolini materijalne
tačke, prema PE, nema gravitacionog polja i u njemu se mogu primenjivati svi
zakoni STR (npr. sistem koji slobodno pada u gravitacionom polju). Zbog toga,
kao polazna osnova pri nalaženju jednačine kretanja čestice u gravitacionom polju
poslužiće nam odgovarajuća jednačina iz STR. Treba istaći da je bez korišćenja
principa ekvivalentnosti, nemoguće jednačinu kretanja8 zapisati u formi koja je
invarijantna u odnosu na proizvoljne transformacije koordinata, odnosno kova-
rijantno formulisati. U tom smislu, označimo sa ξα (τ) koordinate posmatrane
čestice u lorencovskom sistemu (prostor Minkovskog). U jednom takvom sistemu
čestica se kreće po trajektoriji i zadovoljava jednačinu
d 2 ξα
= 0 (α = 0, 1, 2, 3), (3.8)
dτ2
gde je τ - sopstveno vreme (invarijanta) materijalne tačke koje zadovoljava sledeću
relaciju:
(cdτ)2 = ηµν dξµ dξν . (3.9)
Uvedimo sada u prostoru Minkovskog, umesto starih ξα , (α = 0, 1, 2, 3), nove
proizvoljne krivolinijske koordinate xµ , (µ = 0, 1, 2, 3):
ξα = f α (x0 , x1 , x2 , x3 ), α = 0, 1, 2, 3.
Koristeći ove relacije, kao i pravilo za posredno diferenciranje složenih funkcija,

jednačine (3.8) postaju:
µ ¶
d ∂ξα dxµ ∂ξα d 2 xµ ∂2 ξα dxµ dxν
= µ + µ ν = 0.
dτ ∂x dτµ ∂x dτ 2 ∂x ∂x dτ dτ
7O ovom sistemu koordinata biće više reči u narednoj glavi.
8 Ovo generalno važi i za različite zakone koji postoje u STR.
3.4. Jednačine kretanja materijalne tačke 79
∂xσ ∂xα ∂ξσ

Ako zatim pomnožimo ovu jednačinu sa i iskoristimo da je = δσµ ,
∂ξα ∂ξµ ∂xα
dobijamo diferencijalne jednačine kretanja čestice (na koju ne dejstvuju spoljašnje
sile) u obliku
d 2 xσ ∂xσ ∂2 ξα dxµ dxν

+ α µ ν = 0 (σ = 0, 1, 2, 3). (3.10)
dτ2 ∂ξ ∂x ∂x dτ dτ
Pri tome, sopstveno vreme τ, definisano jednačinom (3.9), takod̄e, mora biti izra-
ženo u novom (proizvoljnom) sistemu koordinata
∂ξµ α ∂ξν β
(cdτ)2 = ηµν dξµ dξν = ηµν dx dx . (3.11)
∂xα ∂xβ
Ako sada umesto xµ koristimo neki novi sistem koordinata x0µ , tada se dobija
formula koja je po obliku slična formuli (3.10) u kojoj je sada xµ svuda zame-
njeno sa x0µ . To znači da je jednačina (3.10) invarijantna u odnosu na proizvoljne
∂xσ ∂2 ξα
transformacije koordinata xµ → x0µ . Zapazimo da su koeficijenti α µ ν , koji
∂ξ ∂x ∂x
ulaze u jednačinu (3.10), odred̄eni samo relacijama izmed̄u koordinata sistema
ξµ i sistema xµ (nisu fizičke veličine) i nemaju odrd̄en fizički smisao. Jasno je
da njihov oblik zavisi od izbora krivolinijskih koordinata. Prema tome, jednačina
(3.10) koja je sada zapisana u novom sistemu koordinata, ekvivalentna je polaznoj
jednačinu (3.8). Med̄utim u taj novi zapis nije unesen nikakav fizički smisao.
Sasvim različito se može gledati na jednačinu (3.10) ako iskoristimo PE. Na-
ime, stavljajući u jednačinu (3.11) da je
∂ξµ ∂ξν
gαβ (x) = ηµν ,
∂xα ∂xβ
i interpretirajući geometrijske veličine gαβ , u skladu sa PE, kao gravitacioni ten-
zor9 , moguće je proširiti smisao jednačine (3.10) do zakona koji povezuje interak-
ciju materijalne tačke (čestice) sa gravitacionim poljem10 . Princip ekvivalentnosti
pokazuje da geometrijske veličine gµν , sa fizičke tačke gledišta, igraju ulogu gra-
vitacionog potencijala. Naime, još je od vremena Njutna dobro poznato da je
raspodela gravitacionog potencijala odred̄ena prostorno-vremenskom raspodelom
9 Skup funcija gµν (x), kojih u OTR ima ukupno 10, definiše tzv. Ajnštajnov gravitacioni tenzor.
Med̄utim, u geometriji veličine gµν (x) predstavljaju metrički ili fundamentalni tenzor i odred̄uju
geometrijska svojstva prostora.
10 Podsetimo da se u Njutnovoj teoriji gravitacije, gravitaciono polje opisuje samo jednom
veličinom ϕ(x) koja se naziva potencijal.

materije. Prema tome, geometrija prostor-vremena (veličine gµν ) definisana je ras-

podelom materije u njemu. Zaista, ako koristimo veličine gµν , može se pokazati
da se koeficijenti u drugom članu jednačine (3.10) mogu zapisati u obliku
µ ¶
∂xσ ∂2 ξα 1 ∂gαµ ∂gαν ∂gµν
α ν
= gσα + µ − α ≡ Γσµν , (3.12)
∂ξ ∂x ∂x
µ 2 ∂xν ∂x ∂x
gde su
∂xσ ∂xα
gσα (x) ≡ ηµν = gσα .
∂ξµ ∂ξν
tzv. kontravarijantne komponente metričkog tenzora koje su takod̄e funkcije ko-
ordinata. Kontravarijantne komponente metričkog tenzora gνα i odgovarajuće ko-
varijantne veličine gαν , kao što je poznato (videti Glavu 2), zadovoljavaju sledeću
relaciju:
gνα gµα = δνµ .
Koristeći jednačinu (3.12) možemo jednačine (3.10) napisati u obliku:
d 2 xσ µ
σ dx dx
ν
= −Γ µν (σ = 0, 1, 2, 3). (3.13)
dτ2 dτ dτ
Ovo su tražene diferencijalne jednačine kretanja slobodne čestice u gravitacionom
polju. Kriva koja se dobija kao rešenje jednačine (3.12), naziva se geodezijska li-
nija. Gornja jednačina tvrdi da se čestice (probna tela) pod uticajem gravitacije
kreću po putanjama čije se jednačine mogu izvesti iz metrike prostora vremena.
Na levoj strani ove jednačine izvod d 2 xσ /dτ2 = duσ /dτ predstavlja 4-ubrzanje
čestice. Koeficijenti Γ, tzv. Kristofelovi simboli ili afine povezanosti11 , na desnoj
strani gornje jednačine sadrže veličine ∂g/∂x. Ako gµν interpretiramo kao gravita-
cione potencijale, onda desna strana (3.13) pomnožena sa masom12 čestice m, tj.
veličina mΓσµν uµ uν , predstavlja silu teže koja dejstvuje na česticu u gravitacionom
polju. Dakle, metrički tenzor gµν igra ulogu ,,potencijala”gravitacionog polja, dok
njegovi izvodi (Γσµν ) odred̄uju ,,jačinu”polja. Smisao unesen u jednačine (3.10) iz-
veden je isključivo zahvaljujući principu ekvivalentnosti. Pri izvod̄enju jednačine
kretanja materijalne tačke (3.13) u gravitacionom polju se ne pojavljuju nikakve
proizvoljnosti i nije nužno uvoditi nikakve druge dodatne pretpostavke.
11 U sledećoj glavi ove veličine biće detaljno obrad̄ene u odnosu na proizvoljni sistem koordinata.
12 U jednačinama kretanja (3.12) u prvom članu treba da stoji inercijalna masa m , a u drugom
i
gravitaciona masa mg materijalne tačke. Na osnovu PE ove dve mase su jednake (mi = mg = m) i
zbog toga su se skratile.
3.5. Njutnovska aproksimacija 81
Na ovom mestu korisno je uvesti kovarijantni vektor 4-brzine uµ = gµν uν , uν =

dxν /dτ.Koristeći jednačine (3.12) i (3.13), a takod̄e i očiglednu jednakost
dgµν ∂gµν dxσ ∂gµν σ
= σ = σu ,
dτ ∂x dτ ∂x
nije teško pokazati da kovarijantne komponente 4-brzine zadovoljavaju sledeću
jednačinu:
duµ 1 ∂gνσ ν σ
= u u .
dτ 2 ∂xµ
Odavde prirodno sledi da u gravitacionom polju koje ne zavisi od neke koordinate
xµ , odgovarajuća kovarijantna komponenta 4-brzine uµ (ili odgovarajući 4-impuls
pµ = muµ ) se ne menja. Tako, u gravitacionom polju koje ne zavisi od vremena t,
očuvava se energija E, dok u sferno-simetričnom polju, koje ne zavisi od ugla φ,
očuvava se Lz komponenta momenta impulsa čestice.
Kao što ćemo pokazati kasnije, jednačina kretanja (3.13) kao i jednačina
(3.11) su kovarijantne, tj. njihov oblik se ne menja pri proizvoljnim transfor-
macijama koordinata. U narednim glavama biće, takod̄e, uvedena još jedna važna
tenzorska veličina poznata kao tenzor krivine ili Riman-Kristofelov tenzor. U
sastav ovog tenzora ulaze odred̄ene kombinacije Kristofelovih simbola kao i nji-
hovih izvoda. Stoga se često kaže da u OTR, ili Ajnštajnovoj teoriji gravitacije,
ulogu gravitacione sile igra krivina prostor-vremena (jer je F ∼ Γ ∼ ∂g/∂x ∼ R).
Zato se kretanje u gravitacionom polju tretira kao kretanje u zakrivljenom prostor-
vremenu i odstupanje od kretanja po pravoj liniji je odstupanje u kretanju koje se
pojavljuje u zakrivljenom prostor-vremenu.
Kao što smo videli, u skladu sa PE, moguće je odgovarajućim izborom sistema
reference (koordinata) uvek postići da sve veličine Γσµν postanu nula u bilo kojoj
(proizvoljnoj) tački prostor-vremena. Izbor takvog sistema koordinata (lokalno-
inercijalnog) označava isključivanje gravitacionog polja u datom beskonačno ma-
lom elementu prostor-vremena, što je posledica PE u relativističkoj teoriji gra-
vitacije. Dakle, zakoni fizike u gravitacionom polju dobijaju se iz njihove Minko-
vski-forme transformacijom iz lokalnog slobodnopadajućeg sistema u opšti sistem
reference, prelaskom u neposrednu okolinu arbitrano izabrane tačke.
3.5 Njutnovska aproksimacija

Da bismo pravilno shvatili smisao jednačine kretanja (3.10), interesantno je
uporediti ovu jednačinu sa Njutnovim jednačinama kretanja. U tom smislu po-
smatrajmo česticu (sa masom) koja se sporo kreće u slabom (konstantnom) gra-
vitacionom polju (daleko od izvora konstantnog polja). To znači da postoji sistem
koordinata u kome se tokom vremena u okolini posmatrane čestice metrika pro-

stora malo razlikuje od ravne metrike Minkovskog, tj.
gµν (x) = ηµν + hµν (x), |hµν (x)| ¿ 1 (µ, ν = 0, 1, 2, 3). (3.14)
Pretpostavimo, takod̄e, da komponente tenzora gµν ne zavise od vremenske ko-

ordinate x0 (= ct), tj. ∂gµν /∂x0 = 0, (stacionarno polje) i da su
g0i = 0, (i = 1, 2, 3), (3.15)
(latinični indeks označava prostornu koordinatu). Zbog inverznosti veličina gµν

postoje gµν , a time i g0i koje takod̄e moraju biti jednake nuli, tj. g0i = 0. Gra-
vitaciono polje koje zadovoljava ove uslove naziva se statičko polje. Telo koje
je nepokretno (tj. njegova trajektorija je koordinatna linija svetskog vremena)
upravo stvara statičko polje. Kod takvih polja interval ds ne sme zavisiti od znaka
x0 , te metrički koeficijenti g0i , u članovima linearnim po dx0 moraju biti jednaki
nuli. Ako je ispunjen samo prvi deo ovog uslova (tj. gµν ne zavisi od x0 ) reč je o
tzv. stacionarnim poljima13 i za takva polja gornji uslov (g0i = 0) ne mora važiti.
Na kraju, dopustimo da 3-dimenziona brzina materijalne tačke u posmatranom
sistemu koordinata zadovoljava uslov
|~v| ¿ c. (3.16)
S obzirom da je odstupanje od ravne metrike malo, |hµν (x)| ¿ 1, i da se polje

sporo menja sa vremenom, tj.
¯ ¯ ¯ ¯
¯ ∂hµν ¯ ¯ ∂hµν ¯
¯ ¯¿¯ ¯
¯ ∂t ¯ ¯ ∂xσ ¯ ,
jasno je da se takav sistem koordinata može približno smatrati lokalno-inercijalnim

(lorencovskim). Tada se sopstveno vreme τ, koje je u ovom slučaju uzeto za pa-
rametar krive (proporcionalno dužini), približno podudara sa t i zbog toga je
dx j dx j dx0 dx0 d(ct)
≈ ≡ v j ¿ c, ( j = 1, 2, 3), ≈ = = c. (3.17)
dτ dt dτ dt dt
Koristeći relaciju za Kristofelove simbole druge vrste i činjenicu da su samo dija-
gonalne komponente metričkog tenzora različite od nule, možemo pisati
µ ¶ µ ¶
1 ∂gξµ ∂gξν ∂gµν 1 αα ∂gαµ ∂gαν ∂gµν
Γαµν = gαξ + − = g + − . (3.18)
2 ∂xν ∂xµ ∂xξ 2 ∂xν ∂xµ ∂xα
13 Ako telo rotira, dakle pokretno je, ono će stvarati konstantno polje, ali smerovi vremena nisu
ekvivalentni, tj. metrika nije invarijantna na vremensku inverziju (t → −t).

3.5. Njutnovska aproksimacija 83
Na osnovu gornjih pretpostavki lako nalazimo

1 ∂g00 1 ∂h00 1 ∂h00
Γ00 = − g jk k ' − g jk k =
j
,
2 ∂x 2 ∂x 2 ∂x j
(3.19)
1 ∂h 00
Γ00 j = , Γ000 = Γ0i j = Γi0 j = 0, (i, j = 1, 2, 3).
2 ∂x j
Zamenjujući (3.17) i (3.19) u jednačine geodezijskih linija (3.10), dobijamo sle-
deće jednačine:
µ 0 ¶2
d 2 x0 d2x j dx d 2 x j c2 ∂h00
Γ
j
= 0, + = + = 0 ( j = 1, 2, 3). (3.20)
dt 2 dt 2 00
dt dt 2 2 ∂x j
Prva relacija izražava apsolutnost vremena (ukazujući da je duž geodezijske li-
nije vreme proporcionalno parametru (dužini) krive), dok je druga Njutnov zakon.
Uporedimo ovo sa jednačinom gravitacionog polja iz Njutnove mehanike. Naime,
čestica na koju deluje gravitaciona sila izražava se pomoću potencijala ϕ u obliku
d2x j ∂ϕ
mi + mg j = 0, ( j = 1, 2, 3) (3.21)
dt 2 ∂x
gde je mi - inercijalna, a mg - gravitaciona masa čestice. Poredeći (3.20) sa (3.21),
dolazimo do zaključka da je
2ϕ
h00 = + const. (3.22)
c2
Gravitacioni potencijal ϕ, na rastojanju r od tela sfernog oblika i mase M, ima
poznati oblik
γM
ϕ=− . (3.23)
r
Jasno je da na velikim rastojanjima (r → ∞) sistem koordinata treba da pred̄e
u odgovarajući lorencovski, tj. limr→∞ gµν = ηµν , onda u beskonačnosti h00 →
0. Ako želimo da ϕ → 0 u beskonačnosti, što je na osnovu (3.23) očigledno
ispunjeno, onda je konstanta (const.) u (3.22) jednaka nuli. Tako dobijamo
2ϕ
g00 = η00 + h00 = 1 + , (3.24)
c2
što je veoma važna relacija izmed̄u g00 i Njutnovog porencijala u ovoj aproksi-
maciji. Ova formula, ustvari, matematički potvrd̄uje raniju interpretaciju kompo-
nenata metričkog tenzora gµν i kasnije će biti pozivanja na nju. Osim toga, ova
jednačina, s obzirom na njen oblik, pokazuje da Njutnova jednačina kretanja pred-
stavlja specijalan slučaj Ajnštajnove jednačine što je veoma važan i ozbiljan test
koji ide u prilog argumentima OTR.
Glava 4
Kristofelovi simboli
U tenzorskoj analizi, kao i u OTR, često se javljaju izrazi koji su formirani od

parcijalnih izvoda metričkog tenzora. Za odred̄ene kombinacije ovih izvoda Kri-
stofel je uveo posebne oznake te se po njemu zovu Kristofelovi simboli (koefici-
jenti povezanosti, koneksija). Kasnije ćemo videti da ovi koeficijenti predstavljaju
izvode potencijala gravitacionog polja i time manifestuju gravitaciju kroz zakri-
vljenost mnogostrukosti. Tako gravitacija postaje potpuno geometrijska teorija.
Izborom pogodnog sistema reference, tzv. lokalno-inercijalni sistem, Kristofelovi
simboli se anuliraju u svakoj zadatoj tački, čime se dobija geometrijski izraz PE.
Istinsko odsustvo homogenog gravitacionog polja je ekvivalentno postojanju jed-
nog koordinatnog sistema u kome su svi Kristofelovi simboli globalno jednaki
nuli, odnosno metrika globalno konstantna: time se rekonstruiše ravni prostor
Minkovskog.
4.1 Kristofelovi simboli prve vrste

U prethodnoj glavi smo videli kako su povezane komponente metričkog ten-
zora g0µν i gµν pri prelazu sa jednog sistema koordinata na drugi. Prema jednačini
(2.33) imamo
∂xα ∂xβ
g0µν = gαβ 0µ 0ν .
∂x ∂x
Da bismo ispitali kako se transformišu parcijalni izvodi metričkog tenzora po ko-
ordinatama, diferencirajmo gornju jednačinu po x0σ
Ã !
∂g0µν ∂gαβ ∂xγ ∂xα ∂xβ ∂2 xα ∂xβ ∂xα ∂2 xβ
= + gαβ + . (4.1)
∂x0σ ∂xγ ∂x0σ ∂x0µ ∂x0ν ∂x0σ ∂x0µ ∂x0ν ∂x0µ ∂x0σ ∂x0ν
85
86 Glava 4. Kristofelovi simboli
Kao što se odavde vidi veličine ∂gµν

0 /∂x0σ ne transformišu se kao tenzori i nemaju
tenzorsku strukturu. Cikličnom permutacijom indeksa µ, ν, σ odnosno α, β, γ do-

bijmo
Ã !
∂g0νσ ∂gβγ ∂xα ∂xβ ∂xγ ∂2 xβ ∂xγ ∂xβ ∂2 xγ
= α 0µ 0ν 0σ + gβγ + , (4.2)
∂x0µ ∂x ∂x ∂x ∂x ∂x0µ ∂x0ν ∂x0σ ∂x0ν ∂x0µ ∂x0σ
µ 2 γ ¶
∂g0σµ ∂gγα ∂xβ ∂xγ ∂xα ∂ x ∂xα ∂xγ ∂2 xα
= β 0ν 0σ 0µ + gγα + . (4.3)
∂x0ν ∂x ∂x ∂x ∂x ∂x0ν ∂x0σ ∂x0µ ∂x0σ ∂x0ν ∂x0µ
Ako od zbira (4.1) i (4.2) oduzmemo (4.3) i tako dobijenu jednačinu podelimo sa
2 imamo
µ ¶ µ ¶
1 ∂g0µν ∂g0νσ ∂g0σµ ∂xγ ∂xα ∂xβ 1 ∂gαβ ∂gβγ ∂gγα
+ 0µ − 0ν = 0σ 0µ 0ν + 0α − 0β +
2 ∂x0σ ∂x ∂x ∂x ∂x ∂x 2 ∂x0γ ∂x ∂x
(4.4)
α
∂ x ∂x
2 β
+gαβ 0σ 0µ 0ν .
∂x ∂x ∂x
Uvedimo sledeće oznake:
µ ¶
1 ∂gµν ∂gνσ ∂gσµ
Γσµ,ν = + µ − ν . (4.5)
2 ∂xσ ∂x ∂x
Veličina Γσµ,ν definisana na ovaj način naziva se Kristofelov simbol prve vrste1 .
Iz same definicije (4.5) se vidi da je Kristofelov simbol prve vrste simetričan u
odnosu na prva dva indeksa
Γσµ,ν = Γµσ,ν . (4.6)
Na osnovu (4.5), jednačina (4.4) se može napisati u obliku
µ γ α ¶ β
0 ∂x ∂x ∂2 xα ∂x
Γσµ,ν = Γγα,β + gαβ 0σ 0µ , (4.7)
∂x ∂x
0σ 0µ ∂x ∂x ∂x0ν
što predstavlja zakon transformacije ovih simbola. Ako izvršimo kontrakciju do-
bijenog izraza sa ∂x0ν /∂xη i uzmemo u obzir da je
∂xβ ∂x0ν β
= δη ,
∂x0ν ∂xη
dobijamo
∂x0ν ∂xγ ∂xα ∂2 xα
Γ0σµ,ν
= Γ γα,η + gαη . (4.8)
∂xη ∂x0σ ∂x0µ ∂x0σ ∂x0µ
Ovaj oblik će kasnije biti korišćen. Broj komponenata ovih simbola u prostoru od
n dimenzija je n2 (n + 1)/2.
1 Ponekad se umesto oznake Γσµ,ν u literaturi koristi oznaka [σµ, ν].
4.2. Kristofelovi simboli druge vrste 87
4.2 Kristofelovi simboli druge vrste

Ovi simboli se uvode tako što se izvrši unutrašnje množenje (kontrakcija) sa
metričkim tenzorom gγη
γ
Γαβ = gγη Γαβ,η . (4.9)
γ
U literaturi se umesto oznake Γαβ za Kristofelove simbole druge vrste ponekad
©γª
koristi i oznaka αβ . Takod̄e i u ovom slučaju broj komponenata jednak je
γ
n2 (n + 1)/2. Poznavajući Kristofelove simbole druge vrste Γαβ lako se mogu
naći Kristofelovi simboli prve vrste:
ξ ξ
Γαβ gξγ = gξη Γαβ,η gξγ = Γαβ,η gξη gξγ = Γαβ,η δγ = Γαβ,γ . (4.10)
S obzirom na simetriju Γσµ,ν = Γµσ,ν neposredno sledi da je Kristofelov simbol

druge vrste takod̄e simetričan u odnosu na donje indekse
γ γ
Γαβ = Γβα . (4.11)
Pronad̄imo formule za transformaciju Kristofelovih simbola druge vrste pri prela-

sku sa jednog sistema reference na drugi. Iz jednakosti
Γ0τ 0τσ 0
µν = g Γµν,σ , (4.12)
uz uračunavanje
Ã !
∂x0τ ∂x0σ ∂xα ∂xβ ∂2 x ξ ∂xγ
g0τσ = gθη θ η , Γ0µν,σ = Γ αβ,γ + gγξ ,
∂x ∂x ∂x0µ ∂x0ν ∂x0µ ∂x0ν ∂x0σ
dobijamo
Ã !
θη ∂x ∂x0σ
0τ ∂xα ∂xβ ∂2 x ξ ∂xγ
Γ0τ =g Γ + g =
µν
∂xθ ∂xη ∂x0µ ∂x0ν αβ,γ γξ
∂x0µ ∂x0ν ∂x0σ
Ã !
∂x0τ γ ∂xα ∂xβ ∂2 xξ
= gθη θ δη Γ + g =
∂x ∂x0µ ∂x0ν αβ,γ γξ 0µ 0ν
∂x ∂x
Ã ! Ã !
∂xα ∂xβ θ θγ ∂2 xξ ∂x0τ ∂xα ∂xβ θ ∂2 xθ ∂x0τ
= Γ + g g γξ 0µ 0ν = Γ + .
∂x0µ ∂x0ν αβ ∂x ∂x ∂xθ ∂x0µ ∂x0ν αβ ∂x0µ ∂x0ν ∂xθ
Konačno, zakon transformacije za Kristofelove simbole druge vrste dat je sledećom

jednačinom: Ã !
∂x α ∂xβ ∂ 2 xθ ∂x0τ
θ
Γ0τ
µν = Γ + . (4.13)
∂x0µ ∂x0ν αβ ∂x0µ ∂x0ν ∂xθ
Ako izvršimo kontrakciju sa ∂xε /∂x0τ , konačno dobijamo
∂xε ∂xα ∂xβ ε ∂2 xε

Γ0τ = Γ + . (4.14)
µν
∂x0τ ∂x0µ ∂x0ν αβ ∂x0µ ∂x0ν
Primetimo da Kristofelovi simboli prve i druge vrste u opštem slučaju nisu
tenzori. Ako se ograničimo samo na linearne transformacije, tada drugi član u
(4.8) i (4.14) postaje identički jednak nuli i u tom slučaju su ovi simboli kovari-
jantni i mešoviti tenzori trećeg ranga.
Navedeni simboli, kao što se vidi, zavise isključivo od metrike posmatranog
prostora. U slučaju euklidskog prostora i pravouglih Dekatrovih koordinata sve
komponente metričkog tenzora gµν su konstantne, pa su svi izvodi ovih veličina
jednaki nuli. Pošto se u ovom slučaju metrička forma može svesti na prostu sumu
kvadrata diferencijala koordinata, zaključujemo da u Euklidovom prostoru postoji
bar jedan sistem koordinata u kome su svi Kristofelovi simboli prve i druge vrste
jednaki nuli. Ova osobina bitno razlikuje euklidske od Rimanovih (neeuklidskih)
prostora.
Zadatak 4.1: Dokazati da važe sledeće jednakosti:

∂gµν ∂gνσ
a) − µ = Γνσ,µ − Γµν,σ
∂xσ ∂x
∂gµν
b) σ = Γµσ,ν + Γνσ,µ
∂x
∂gµν
c) σ = −(gµα Γνσα + gνα Γσα )
µ
∂x
∂ √
d) Γµν = ν ln g , g = det(gµν ) 6= 0.
µ
∂x
Rešenje: a) Ova jednakost neposredno sledi iz definicije Kristofelovih simbola prve
vrste (4.5). Naime,
µ ¶ µ ¶
1 ∂gσµ ∂gµν ∂gνσ 1 ∂gνσ ∂gσµ ∂gµν
Γνσ,µ − Γµν,σ = + − − + − =
2 ∂xν ∂xσ ∂xµ 2 ∂xµ ∂xν ∂xσ
(4.15)
∂gµν ∂gνσ
= σ − µ .
∂x ∂x
Pri ovom izračunavanju iskorišćena je simetričnost metričkog tenzora, tj. gµν = gνµ .
4.2. Kristofelovi simboli druge vrste 89
b) Slično se dokazuje i ova relacija. Na osnovu definicije Kristofelovih simbola prve

vrste imamo
µ ¶ µ ¶
1 ∂gσν ∂gνµ ∂gµσ 1 ∂gσµ ∂gµν ∂gνσ ∂gµν
Γµσ,ν + Γνσ,µ = + − + + − = σ . (4.16)
2 ∂xµ ∂xσ ∂xν 2 ∂xν ∂xσ ∂xµ ∂x
Ova jednakost takod̄e može biti zapisana u sledećem obliku
∂gµν
= gαν Γαµσ + gαµ Γανσ ,
∂xσ
što se često koristi.
c) Da bismo dokazali ovu jednakost koja je analogon za kontravarijantni tenzor gµν ,
diferencirajmo identitet gµα gνα = δν po xσ . Tako dobijamo
µ
∂gµα ∂gνα ∂ µ
σ
gνα + gµα σ
= σ (δν ) = 0,
∂x ∂x ∂x
ili ako iskoristimo već dokazanu relaciju (4.16), nalazimo
∂gµα ∂gνα
gνα = −gµα σ = −gµα (Γνσ,α + Γασ,ν ).
∂xσ ∂x
β
Unutrašnjim množenjem sa gνβ , uz korišćenje relacije gνβ gνα = δα , dobijamo
∂gµβ β
= −gνβ gµα Γνσ,α − gνβ gµα Γασ,ν = −gνβ Γνσ − gµα Γασ .
µ
∂xσ
Ako u prvom članu ovog izraza sa desne strane nemi indeks ν prevedemo u α, a zatim β
preimenujemo u ν, konačno dobijamo
∂gµν
= −(gµα Γνασ + gνα Γασ ),
µ
(4.17)
∂xσ
što je i trebalo pokazati.
d) Da bismo dokazali navedenu jednakost polazimo od jednačine (2.35)
g = gµ0 G(µ,0) + gµ1 G(µ,1) + ... + gµn−1 G(µ,n−1) = gµα G(µ,α) .
(ovde se sumira po α, dok je µ-fiksno). Pošto su komponente metričkog tenzora gµα
funkcije koordinata x0 , ..., xn−1 , tada je i G(µ,α) takod̄e funkcija od istih promenljivih.
Diferencirajmo gornju jednačinu po gµν
∂g ∂(gµα G(µ,α) ) ∂G(µ,α) ∂gµα

= = gµα + G(µ,α) .
∂gµν ∂gµν ∂gµν ∂gµν
(sumira se po α, µ-fiksno). Pošto G(µ,α) ne sadrži eksplicitno gµα to je ∂G(µ,α) /∂gµν = 0 i

∂gµα
kako je gµν nezavisna varijabla u ovoj formuli, tj. = δνα . Tako dobijamo
∂gµν
∂g
= G(µ,α) δνα = G(µ,ν) .
∂gµν
Potražimo sada parcijalni izvod deteminante g po koordinati xµ
∂g ∂g ∂gαβ ∂gαβ
= = G(α,β) µ .
∂xµ ∂gαβ ∂xµ ∂x
Kako je gαβ = G(α,β) /g, poslednja formula postaje
∂g ∂gαβ
= g gαβ µ .
∂xµ ∂x
∂gαβ
Ako dalje ubacimo iz jednačine (4.16), dobija se
∂xµ
∂g β
= g gαβ (Γαµ,β + Γβµ,α ) = g Γααµ + g Γβµ = 2g Γααµ ,
∂xµ | {z }
β→α
gde je u poslednjem članu ovog izraza izmenjena oznaka nemog indeksa. Odavde je
konačno (g < 0)
∂ √
Γααµ = µ (ln −g), (4.18)
∂x
što je i trebalo dokazati. 2
4.3 Lokalno-inercijalni sistemi reference

U skladu sa principom opšte kovarijantnosti, uvedenim u trećoj glavi, mi
znamo, da ako neka jednačina važi u jednom sistemu koordinata, tada ona važi
u svim drugim sistemima reference.
Med̄utim, princip ekvivalentnosti nam kaže da u bilo kojoj tački X (i njenoj
okolini) prostor-vremena postoji specijalna klasa sistema koordinata ξx u kojima
efekti gravitacije odsustvuju. Pri tome, dimenzije te okoline treba da budu to-
like da bi prostorne i vremenske promene gravitacije u toj oblasti bilo moguće
zanemariti. Jasno je da u odsustvu gravitacije, kao što smo već rekli, važe zakoni
Specijalne teorije relativnosti. U tom sistemu na slobodne čestice ne dejstvuju
nikakve gravitacione sile i u njemu su Kristofelovi simboli jednaki nuli. Takav
sistem koordinata se naziva lokalno-inercijalni ili geodezijski u datoj tački2 . S
2 Takod̄ese može pokazati da je pogodnim izborom sistema koordinata moguće dobiti da svi
Kristofelovi simboli postanu jednaki nuli ne samo u toj tački, već i duž zadate svetske linije. Dokaz
se može naći u knjizi: P.K. Raxevski$ i, ,,Rimanova geometri i tenzorny$ i
analiz”, Nauka, Moskva, 1964.
4.3. Lokalno-inercijalni sistemi reference 91
obzirom da u definiciji Kristofelovih simbola ulaze neke kombinacije parcijalnih

izvoda ∂gαβ /∂xν , jasno je da su oni u takom sistemu koordinata takod̄e jednaki
nuli. Postavimo sebi za zadatak da nad̄emo sistem koordinata koji je lokalno-
inercijalan u datoj tački.
Neka su u datoj tački, u sistemu koordinata S, Kristofelovi simboli različiti
od nule, tj. (Γσµν )0 6= 0, dok su u sistemu koordinata S,
e u istoj tački3 , Kristofelovi
simboli jednaki nuli: (Γ eν )0 = 0. Na osnovu formule (4.14) za transformacije
αβ
Kristofelovih simbola druge vrste, moguće je formulisati sledeću teoremu:
γ
Teorema: Neka u datom sistemu koordinata S veličine Γαβ imaju vrednost
γ
(Γαβ )0 . Potreban i dovoljan uslov da bi u toj tački (za koju je vezan lokalno-
eτµν u sistemu koordina Se bile jednake nuli jeste da
inercijalni sistem) veličine Γ
formule za transformacije koordinata zadovoljavaju sledeću jednakost:
µ ¶ µ ¶
∂2 x̃α ∂x̃α
= (Γτµν )0 . (4.19)
∂xµ ∂xν 0 ∂xτ 0
Dokaz:
Pri prelasku sa sistema koordinata xµ → x0ν , Kristofelovi simboli se transformišu
prema zakonu koji je dat izrazom (4.14). Ako sada sistem koordinata S identifi-
kujemo sa sistemom koordinata Se (xµ → x̃ν ), a sistem S0 u (4.14) sa sistemom S
(x0µ → xν ) dobijamo:
∂x̃ε eε ∂x̃α ∂x̃β ∂2 x̃ε

Γτµν = Γ αβ + , (4.20)
∂xτ ∂xµ ∂xν ∂xµ ∂xν
što predstavlja zakon transformacije Kristofelovih simbola pri prelasku sa lokalno-
inercijalnog sistema Se na sistem S. Iz pretpostavke (Γ eε )0 = 0 i na osnovu (4.20)
αβ
sledi da je jednakost (4.19) zadovoljena.
Razmotrimo drugi smer. Ako važi (4.19), tada iz (4.20) sledi da je
Ã !
∂ x̃ α ∂x̃β
eε )0
(Γ = 0,
αβ
∂xµ ∂xν
0
µ ¶ µ ¶
∂xµ ∂xν eε )0 = 0.
što nakon kontrakcije ovog izraza sa dobijamo (Γηθ
∂x̃η 0 ∂x̃θ 0
Time je teorema dokazana. 2
3 Indeks nula označava da su Kristofelovi simboli uzeti u datoj tački.
4.4 Kovarijantno diferenciranje

Prilikom izračunavanja različitih veličina u OTR često se koristi operacija di-
ferenciranja i integriranja. U euklidskoj geometriji operacija diferenciranja vek-
tora, na primer, definiše se isto kao i za obične matematičke funkcije - skalarne
veličine. Med̄utim, u neeuklidskoj geometriji procedura formiranja izvoda vek-
tora je znatno složenija.
Naime, parcijalni izvodi vektora i tenzora po prostornim koordinatama (na
primer ∂V µ /∂xν ili ∂W αβ /∂xν ) sami po sebi ne predstavljaju komponente tenzora.
Ova činjenica, koju je neophodno uračunati u tzv. zakrivljenom (Rimanovom)
prostoru, dovodi do ideje o kovarijantnom diferenciranju.
4.4.1 Kovarijantni izvod kovarijantnog vektora

Kao što je poznato, formule transformacije kovarijantnog vektora pri prelazu
sa sistema koordinata S na S0 , imaju oblik
∂xα
Vµ0 = Vα .
∂x0µ
Diferenciranje po x0ν daje
∂Vµ0 ∂Vα ∂xβ ∂xα ∂2 x α

= β 0ν 0µ +Vα 0ν 0µ . (4.21)
∂x 0ν ∂x ∂x ∂x ∂x x
Vidimo da drugi član u ovom izrazu narušava tenzorski karakter veličine ∂Vµ0 /∂x0ν .
Samo u slučaju linearnih transformacija, izvodi ∂Vα /∂xβ transformisali bi se kao
tenzori. Iako ∂Vα /∂xβ ne obrazuju tenzor, ipak pomoću njega može se formirati
tenzor. Ako ranije dobijenu formulu (4.13) za transformaciju Kristofelovih sim-
bola druge vrste
Ã !
∂xα ∂xβ θ ∂2 x θ ∂x0τ
Γ0τ
µν = Γ + ,
∂x0µ ∂x0ν αβ ∂x0µ ∂x0ν ∂xθ
pomnožimo sa Vτ0 , dobijamo

Ã ! Ã !
∂xα ∂xβ θ ∂2 x θ ∂x0τ 0 ∂xα ∂xβ θ ∂2 x θ
Γ0τ
µν Vτ
0
= Γ + V = Γ + Vθ .
∂x0µ ∂x0ν αβ
∂x0µ ∂x0ν ∂xθ τ ∂x0µ ∂x0ν αβ
∂x0µ ∂x0ν
(4.22)
4.4. Kovarijantno diferenciranje 93
Oduzimajući (4.22) od (4.21), vidimo da se nehomogeni članovi potiru, pa imamo

µ ¶
∂Vµ0 ∂Vα ∂xα ∂xβ
− Γ0τ 0
µν Vτ = − Γθαβ Vθ . (4.23)
∂x0ν ∂xβ ∂x0µ ∂x0ν
µ ¶
∂Vα θ
Iz ove jednačine sledi da se veličine − Γαβ Vθ transformišu kao tenzori.
∂xβ
Na taj način, mi smo došli do definicije kovarijantnog izvoda4 vektora Vα po xβ ,
koju označavamo sa Vα; β
∂Vα
Vα; β = − Γθαβ Vθ . (4.24)
∂xβ
Kovarijantni izvod Vα; β kovarijantnog vektora Vα pri prelazu sa jednog si-
stema koordinata na drugi, transformišu se, s obzirom na (4.23), po formulama
∂xα ∂xβ
Vµ;0 ν = V .
∂x0µ ∂x0ν α; β
Na osnovu jednačine (4.24), kovarijantno diferenciranje predstavlja uopštenje obi-
čnog diferenciranja. Slično se, takod̄e, može definisati i kovarijantni izvod kon-
travarijantnog vektora V α . Ako pod̄emo od jednakosti Vα = gαξV ξ , tada jednačina
(4.24) uz korišćenje (4.5), postaje
∂Vα θ ∂(gαξV ξ ) θ ξ ∂gαξ ξ ∂V ξ

Vα; β = −Γ αβ Vθ = −Γ αβ (gθξV ) = V +g αξ −Γαβ,ξ V ξ =
∂xβ ∂xβ ∂xβ ∂xβ
µ ¶
∂V ξ 1 ∂gαξ ∂gαξ ∂gβξ ∂gαβ ∂V ξ
= gαξ β + 2 β − β − α + ξ V ξ = gαξ β + Γβξ,αV ξ =
∂x 2 ∂x ∂x ∂x ∂x ∂x | {z }
ξ→ε
Ã !
∂V ξ ξ ∂V ξ ξ ε
= gαξ β + gαξ ΓβεV ε = gαξ + ΓβεV .
∂x ∂xβ
Na taj način Ã !
∂V ξ ξ ε
Vα; β = gαξ + ΓβεV .
∂xβ
4 Postoje takod̄e i druge oznake za kovarijantni izvod vektora V (umesto ”; ”), kao na primer:
α
(Vα )β , ∇β Vα . U daljem tekstu mi ćemo koristiti oznaku ”; ”.
Ako izvršimo kontrakciju poslednje jednačine sa gσα , dobijamo

Ã ! µ ¶
∂V ξ ∂V σ
σα σα ξ ε σ ε
g Vα; β = g gαξ + ΓβεV = + ΓβεV .
| {z } ∂xβ ∂xβ
δσξ
Ovim postupkom smo uveli definiciju kovarijantnog izvoda kontravarijantnog vek-

tora, kao
∂V σ
V σ;β = β + ΓσβεV ε . (4.25)
∂x
Kovarijantni izvod kontravarijantnog vektora V σ predstavlja mešoviti tenzor dru-
gog ranga i za njega se, takod̄e, u literaturi koriste oznake: ∇βV σ i (V σ )β .
4.4.2 Kovarijantni izvod tenzora

Pravila kovarijantnog diferenciranja vektora (tenzora prvog ranga) mogu se
analogno proširiti i na tenzore bilo kog ranga.
U slučaju tenzora drugog ranga važe sledeće formule:
∂Qα1 α2
Q α1 α2 ; µ = − Γεα1 µ Qεα2 − Γεα2 µ Qα1 ε , (4.26)
∂xµ
∂Qα1 α2
Qα1 α2;µ =+ Γαεµ1 Qεα2 + Γαεµ2 Qα1 ε , (4.27)
∂xµ
∂Qαα21
Qαα21 ; µ = − Γεα1 µ Qαε 2 + Γαεµ2 Qεα1 . (4.28)
∂xµ
Kovarijantni izvod po xσ mešovitog tenzora je
µ ···µ
∂Qα11 ···αsr
− Γεα1 σ Qεα1 2 ···α − Γεα2 σ Qα11 ε···α − ... − Γεαr σ Qα11 α2 ···ε
µ ···µ µ ···µs µ ···µs µ ···µs
Qα11 ···αsr ; σ = σ
+
∂x r r
εµ ···µ µ εµ ···µs µ ···ε

+Γεσ1 Qα12···αrs + Γεσ2 Qα11 ···α3 r + ... + Γεσs Qα11 ···αr .
µ µ µ
(4.29)
Kombinujući kovarijantno diferenciranje sa algebarskim operacijama definisanim
u trećoj glavi, dolazimo do formula analognih običnom diferenciranju. Speci-
jalno, neka su V i W tenzori istog ranga sa istim brojem gornjih i istim brojem
donjih indeksa. Tada važi:
1. Kovarijantni izvod tenzora pomnoženog proizvoljnom konstantom svodi se
na prosto množenje konstante i kovarijantnog izvoda samog tenzora
(k V );µ = k V;µ , k = const. (4.30)

4.4. Kovarijantno diferenciranje 95
2. Kovarijantni izvod sume tenzora (sa konstantnim koeficijentima α i β) jed-

nak je sumi kovarijantnih izvoda svakog od tenzora. Na primer,
(α V + β W );µ = α V;µ + β W;µ . (4.31)
3. Kovarijantni izvod direktnog proizvoda tenzora V i W pokorava se Lajbni-

covom pravilu. Na primer,
(V W );µ = V;µ W +V W;µ . (4.32)
Zadatak 4.2: Dokazati formule (4.26) do (4.28).
Rešenje: a) Kovarijantni izvod kovarijantnog tenzora drugog ranga (4.26) dobićemo

na taj način što ćemo taj tenzor predstaviti kao direktan (spoljašnji) proizvod dvaju kova-
rijantnih vektora Vα1 i Wα2 . Dakle,
Qα1 α2 = Vα1 Wα2 .
Primenjujući pravilo kovarijantnog diferenciranja (4.32) na direktan proizvod tenzora
Qα1 α2 ;µ = Vα1 Wα2 ;µ +Vα1 ;µWα2 ,
uz korišćenje jednačine (4.24), dobijamo

µ ¶ µ ¶
∂Wα2 ε ∂Vα1 ε
Qα1 α2 ;µ = Vα1 − Γα2 µWε + − Γα1 µVε Wα2 =
∂xµ ∂xµ
∂(Vα1 Wα2 )
= − Γεα2 µVα1 Wε − Γεα1 µVεWα2 .
∂xµ
Konačno,
∂Qα1 α2
Qα1 α2 ;µ = − Γεα1 µ Qεα2 − Γεα2 µ Qα1 ε ,
∂xµ
čime je jednačina (4.26) dokazana. Slično se dokazuju i preostale dve formule. Dokaz
prepuštamo čitaocu za vežbu. 2
4.4.3 Kovarijantni izvod fundamentalnog tenzora

1. Kovarijantni izvod kovarijantnog fundamentalnog tenzora gα1 α2 identički je
jednak nuli.
Primetimo da je, na osnovu (4.9) i (4.26), kovarijantni izvod metričkog ten-
zora jednak
∂gα1 α2 ∂gα1 α2
gα1 α2 ;µ = − Γεα1 µ gεα2 − Γεα2 µ gα1 ε = − (Γα1 µ,α2 + Γα2 µ,α1 ).
∂xµ ∂xµ
Iz (4.16) sledi da gornja jednačina postaje nula, tj.
∂gα1 α2 ∂gα1 α2
gα1 α2 ;µ = − ≡ 0. (4.33)
∂xµ ∂xµ
2. Kovarijantni izvod mešovitog fundamentalnog tenzora takod̄e je identički

jednak nuli. Naime, ako uzmemo u obzir da je
½
ν ν 0, µ 6= ν
gµ = δµ =
1, µ = ν
(videti zadatak 2.4) i ako imamo u vidu činjenicu da su Kronekerovi simboli

δνµ konstante, onda možemo, na osnovu (4.28), pisati
∂gαα21 ∂gαα21
gαα21 ;µ = − Γ ε
α g α2
ε + Γ α2 ε
εµ g α = − Γαα21 µ + Γαα21 µ ≡ 0. (4.34)
∂xµ 1 µ 1
∂xµ
3. Na analogan način možemo pisati da je kovarijantni izvod kontravarijantnog

fundamentalnog tenzora takod̄e identički jednak nuli. Naime, polazeći od
jednakosti
gαα21 ;µ = (gα1 β gβα2 );µ = 0,
imamo
gα1 β;µ gβα2 + gα1 β gβα;µ
2
= 0.
βα2
Kako je, s obzirom na (4.33), gα1 β;µ = 0, sledi da je gα1 β g ;µ = 0. Ako
izvršimo kontrakciju ovog izraza sa gεα1 , dobijamo
gεα1 gα1 β gβα2;µ = 0,
ili
gεβ gβα2;µ = gεα2;µ = 0. (4.35)
4.5. Paralelni prenos tezora 97
Ova činjenica, da je kovarijantni izvod fundamentalnog tenzora identički jednak

nuli, veoma često se koristi pri izračunavanjima. Tako na primer, sledi, da ako
je kovarijantni izvod bilo kakvog tenzora jednak nuli, onda je kovarijantni izvod
konjugovanog njemu tenzora, takod̄e, jednak nuli. Na primer,
0 = gαν Vν;µ = (gαν Vν );µ = V α;µ .
Važnost operacije kovarijantnog diferenciranja proizlazi iz dva sledeća svo-

jstva: ona prevodi jedne tenzore u druge i u odsustvu gravitacije, tj. kada je
Γαβ = 0 prelazi u obično diferenciranje. Ova svojstva daju sledeći algoritam za
µ
uvod̄enje efekata gravitacije u fizičke sisteme. Najpre treba napisati odgovarajuće

jednačine STR koje važe u odsustvu gravitacije, zatim zameniti ηµν sa gµν , a sve
izvode – sa kovarijantnim izvodima.
Zadatak 4.3: Dokazati da je kovarijantni izvod Kronekerovog simbola jednak nuli.
Rešenje: Zaista, na osnovu (4.28) imamo
∂δνµ
δνµ; σ = − Γαµσ δνα + Γνασ δαµ = 0 − Γνµσ + Γνµσ ≡ 0.
∂xσ
2
4.5 Paralelni prenos tezora

Svima je jasno šta predstavlja paralelni prenos vektora u euklidskom prostoru.
Naime, prilikom paralelnog prenosa vektora njegove komponente se ne menjaju
u dekartovim koordinatama. Prema tome, pri paralelnom prenosu u ravnom pro-
storu sačuvava se pravac vektora, odnosno sačuvavaju se uglovi koje obrazuje
vektor sa pravom (tj. geodezijakom) koja povezuje početnu i konačnu tačku pre-
nosa. Pri obilasku zatvorene konture položaj vektora se podudara sa polaznim.
Med̄utim, čak i u ravnom (euklidskom) prostoru ali u krivolinijskim koordina-
tama, na primer u polarnim, paralelni prenos nije tako lako odrediti.
Pretpostavimo da imamo zadat u svakoj tački, na primer, kontravarijantni ten-
zor prvog ranga. Neka u tački xµ vektor ima odgovarajuće komponente V µ , a u
beskonačno bliskoj tački xµ + dxµ njegova vrednost iznosi V µ + dV µ . Na taj način,
diferencijali dV µ predstavljaju razliku dva vektora koji se nalaze u susednim (bes-

konačno bliskim) tačkama prostora. U Galilejevim koordinatama5 ovi diferen-
cijali dV µ vektora V µ obrazuju vektor (a izvodi komponenata po koordinatama
∂V µ /∂xν sačinjavaju tenzor). Med̄utim, u slučaju proizvoljnih (krivolinijskih) si-
stema koordinata ovo ne važi. To je povezano sa činjenicom da je dV µ razlika vek-
tora koji se nalaze u različitim (beskonačnoµbliskim) tačkama
¶ prostora. Pošto su
µ ∂xµ 0ν
koeficijenti u transformacionim formulama V = 0ν V funkcije koordinata,
∂x
to u različitim tačkama prostora vektori se transformišu različito. Zbog toga dV µ
nije u opštem slučaju vektor. Zaista, formule za transformaciju diferencijala dV µ
se razlikuju od formula za transformaciju vektora. Naime, kontravarijantni vektor
se transformiše prema formuli
∂xµ 0ν
Vµ = V ,
∂x0ν
tako da je
µ ¶ µ ¶
∂xµ 0ν ∂xµ ∂xµ
dV µ = d V = dV 0ν +V 0ν d =
∂x0ν ∂x0ν ∂x0ν
(4.36)
∂xµ ∂2 x µ
= dV 0ν +V 0ν dx0σ .
∂x0ν ∂x0σ ∂x0ν
Prema tome, dV µ se, zbod prisustva drugog člana u (4.36), ne transformiše kao
vektor. Ovo isto važi i za diferencijale kovarijantnih vektora. Očigledno je da
samo u slučaju linearnih transformacija, drugi član u formuli (4.36) otpada i dV µ
se transformiše kao vektor.
Da bi se u proizvoljnim negalilejevim koordinatama dobio diferencijal vektora
koji je ponovo vektor, potrebno je da se oba vektora, koji se med̄usobno oduzi-
maju, nalaze u jednoj te istoj tački prostora. Drugim rečima, potrebno je na neki
način ,,premestiti”jedan od dva beskonačno bliska vektora u tačku gde se nalazi
drugi, a potom odrediti razliku oba vektora, koji se sada odnose na jednu te istu
tačku prostora. Sama operacija prenosa mora se, pri tome, odrediti tako da se
u Dekartovim (ili tačnije galilejevskim) koordinatama tražena razlika poklapa sa
običnim diferencijalom dV µ , odnosno da se komponente vektora koji se prenosi
ne menjaju. Ovaj prenos vektora (tenzora), pri kome se njegove komponente u ga-
lilejevskim koordinatama ne menjaju, naziva se paralelni prenos. Med̄utim, ako
se upotrebe proizvoljne koordinate, onda se pri takvom pomeranju komponente
5 Tačnije, uopšte uvek, kada su komponente metričkog tenzora gµν konstantne.
vektora (tenzora), generalno govoreći, menjaju. Drugim rečima, razlika kompo-

nenata oba vektora (tenzora) posle paralelnog pomeranja jednog od njih (tačnije,
njegovu kopiju) u tačku gde se nalazi drugi, neće se poklapati sa njihovom razli-
kom pre pomeranja, tj. sa diferencijalom dV µ .
Apsolutna (stvarna) promena, u oznaci DV µ , vektora V µ definiše se kao ra-
zlika izmed̄u vektora V µ + dV µ u tački xν + dxν i kopije vektora V µ prenesenog iz
tačke xν u tačku xν + dxν paralelno samom sebi. Jasno je da će apsolutna promena
predstavljati vektor jer predstavlja razliku dva vektora koji se nalaze u jednoj te
istoj tački prostora. Očigledno je da totalna promena vektora DV µ nije jednaka
diferencijalu dV µ . Ako se, na primer, pri prelazu iz jedne tačke u drugu, vek-
tor (komponente) ne menja (tj. vektorsko polje je homogeno), tada je njegova
apsolutna promena jednaka nuli. Med̄utim, na osnovu zadatka 4.4, u krivolinij-
skim (cilindričnim) koordinatama dV 0µ 6= 0 iako je polazno polje V µ homogeno, tj.
∂V µ /∂xν = 0 i onda je dV µ = 0. Ako se dakle komponente vektora u galilejevskim
koordinatama pri njegovom paralelnom prenosu ne menjaju, to pri proizvoljnim
(krivolinijskim) koordinatama pri takvom prenosu njegove komponente se, uopšte
menjaju. Zbog toga se u proizvoljnim (krivolinijskim) koordinatama razlika kom-
ponenata oba vektora nakon paralelnog prenosa jednog od njih u tačku gde se
nalazi drugi, tj. totalna promena DV µ , ne poklapa sa njihovom razlikom do pre-
nosa, tj. sa diferencijalom dV µ . Prema tome, promena dV µ se sastoji iz dva dela:
a) totalne promene DV µ i b) promene komponenata vektora δV µ pri beskonačno
maloj translaciji, koje je izazvano krivolinijskim karakterom koordinata. Dakle
dV µ = DV µ + δV µ , (4.37)
∂V µ α
pri čemu je dV µ = dx . Analogno možemo pisati i za tenzore višeg ranga
∂xα
∂Qµν α
dQµν = DQµν + δQµν , dQµν = dx .
∂xα
Ovde su Qµν komponente tenzora u tački xµ , a Qµν + dQµν odgovarajuće kompo-
nente u tački xµ + dxµ .
Pokušajmo da odredimo DV µ i δV µ . Pretpostavimo da je metrika galilejevska.
Tada je moguće uvesti galilejevski sistem koordinata i odgovarajuće veličine u
tom sistemu istaknimo sa znakom ∼ , kao na primer DQ eµν , δQeµν itd. U ovom
sistemu koordinata je očigledno δQ eµν = 0, tj. DQ
eµν = d Q
eµν . Jasno je da δQµν nije
tenzor, jer za jedan te isti tenzor Qµν u jednom sistemu (dekartovskom) koordinata
δQµν je jednako nuli, a u drugom proizvoljnom, je različito od nule. Med̄utim,
apsolutna promena DQµν jeste tenzor istog ranga kao i tenzor Qµν . Osim toga, u
galilejevskim koordinatama DQ eµν = d Qeµν .
Razmotrimo slučaj negalilejevske metrike. U tom slučaju totalna promena

tenzora DQµν je odred̄ena sledećim svojstvima: a) totalna promena DQµν jeste
tenzor; b) u lokalno-geodezijskom sistemu koordinata komponente tenzora DQµν
se poklapaju sa dQµν .
Posmatrajmo najpre slučaj kontravarijantnog tenzora prvog ranga. Tada je ap-
solutna promena DV µ ovog tenzora takod̄e kontravarijantni tenzor (vektor). Izra-
zimo DV µ pomoću odgovarajućih komponenata vektora V µ . Pri ovome ćemo se
koristiti činjenicom da u lokalno-geodezijskom sistemu koordinata DVe µ = dVe µ .
U skladu sa formulama za transformaciju kontravarijantnog vektora (S̃ → S),
možemo pisati
∂xξ
DV ξ = ν DVe ν . (4.38)
∂x̃
Jasno je da u lokalno-geodezijskom sistemu koordinata važi
DVe ν = dVe ν . (4.39)
Pronad̄imo najpre diferencijale dVe ν u lokalno-inercijalnom sistemu koordinata,

tj.
µ ¶ µ ¶ µ α ν ¶
∂x̃ν α ∂ ∂x̃ν α ∂V ∂x̃ 2 ν
α ∂ x̃
dVe ν = d V = µ µ
V dx = +V dxµ =
∂xα ∂x ∂xα ∂xµ ∂xα ∂xµ ∂xα
 
 ∂V α ∂x̃ν 2 ε ∂x̃ν ∂xα 
µ α 2 ε α
¶ ν
 θ ∂ x̃  µ ∂V θ ∂ x̃ ∂x ∂x̃
=  µ α +V  dx = +V dxµ .
 ∂x ∂x ∂xµ ∂xθ |∂xα{z∂x̃ε} ∂xµ ∂xµ ∂xθ ∂x̃ε ∂xα
δ̃νε
(4.40)
Na osnovu (4.40) i jednačine (4.39), izraz na desnoj strani jednakosti (4.38) se
može dalje transformisati
µ α ¶ ν ξ Ã !
∂x ξ ∂V ∂ 2 x̃ε ∂xα ∂x̃ ∂x ∂V ξ ∂ 2 x̃ε ∂xξ
DVe ν ν = +V θ µ θ ε dxµ = +V θ µ θ ε dxµ .
∂x̃ ∂xµ ∂x ∂x ∂x̃ |∂xα{z∂x̃ν} ∂xµ ∂x ∂x ∂x̃
ξ
δα
Prema tome, jednačina (4.38) prelazi u

Ã !
∂x ξ ∂V ξ ∂2 x̃ε ∂xξ
DV ξ = ν DVe ν = +V θ µ θ ε dxµ . (4.41)
∂x̃ ∂xµ ∂x ∂x ∂x̃
Pri prelasku sa lokalno-inercijalnog na proizvoljni sistem koordinata Kristofelovi

simboli druge vrste se mogu, prema (4.19), napisati u obliku
ξ ∂2 x̃ε ∂xξ
Γµθ = ,
∂xµ ∂xθ ∂x̃ε
tako da jednačina (4.41) konačno poprima sledeći oblik:
Ã !
∂V ξ
ξ
DV ξ = + ΓµθV θ dxµ . (4.42)
∂xµ
Izraz u zagradi, očigledno, predstavlja tenzor jer pomnožen sa kontravarijantnim

vektorom dxµ on ponovo daje vektor. Drugim rečima, oznaka DV ξ predstavlja
kovarijantni totalni diferencijal. Ovaj tenzor predstavlja kovarijantni izvod vek-
tora V ξ po koordinatama xµ . Iz ove formule sledi i druga definicija kovarijantnog
izvoda koja glasi: kovarijantni izvod vektora je takva tenzorska veličina koja pri
kontrakciji sa dxµ daje totalnu promenu tog vektora.
Slično se nalazi kovarijantni totalni diferencijal i za kovarijantni vektor:
µ ¶
∂Vξ θ
DVξ = − ΓξµVθ dxµ . (4.43)
∂xµ
Sve ovo se analogno može uopštiti i pokazati da je:

···β··· ···β···
DAα··· = Aα··· ;µ dxµ . (4.44)
ξ
Primetimo da je DV ξ = 0, samo kada je V ;µ = 0 (jer je DV µ = V ;ν dxν ). U
µ
zavisnosti od toga da li je kovarijantni izvod vektora (vektorskog polja) jednak

nuli ili ne može se govoriti o homogenom, odnosno, nehomogenom vektorskom
(tenzorskom) polju.
Na osnovu iznesenog do sada, možemo reći da se vektor V ξ (ili proizvoljni
tenzor) prenosi paralelno samom sebi duž nekog puta, ako je pri tome njegova
apsolutna promena jednaka nuli, tj.
DV µ = 0 (4.45)
·β···
ili, generalno, za proizvoljni tenzor DQα··· = 0. Prema tome, promena vektora V µ
pri paralelnom prenosu izračunava se pomoću formule dV µ = δV µ . Na taj način,
veličina δV µ jeste promena koju vektor dobija pri njegovom paralelnom prenosu.
Kao što smo videli, pri proizvoljnom prenosu vektora, on dobija promenu: dV µ =
µ +
DV µ δV µ . Odavde
¶ je δV µ = dV µ − DV µ . Kako je, na osnovu (4.42), DV µ =
∂V µ
θ ν i dV µ = ∂V dxν , onda je
µ
Γ
µ
+ νθV dx
∂xν ∂xν
µ µ ¶
∂V ∂V µ
δV = dV − DV = − ν − ΓνθV dxν = −ΓνθV θ dxν .
θ
µ µ µ µ µ
ν
(4.46)
∂x ∂x
Prema tome, pri paralelnom prenosu vektor V µ dobija promenu δV µ koja ima oblik
δV µ = −ΓνθV θ dxν .
µ
(4.47)
Analogno važi i za kovarijantne vektore,
δVµ = ΓθµνVθ dxν . (4.48)
S obzirom na prisustvo veličina Γθµν , koje su funkcije koordinata i čiji oblik zavisi
od izbora sistema koordinata, jasno je da u slučaju tzv. galilejevskih sistema Γθµν =
0, tada se kovarijantni izvod poklapa sa pojmom ,,običnog”izvoda i odgovarajuća
promena δVµ (ili δV µ ) vektora jednaka nuli.
Zadatak 4.4: Komponente homogenog vektorskog polja V µ u 3-dimenzionom eu-

klidskom prostoru imaju oblik: V 1 = 0, V 2 = g, V 3 = 0. Naći koordinate ovog vektora u
cilindričnom (krivolinijskom) sistemu i pokazati da je ∂V 0µ /∂x0ν 6= 0.
Rešenje: Naime, diferencijal dV µ se može predstaviti u obliku

∂V µ ν
dV µ = dx .
∂xν
Ako je ∂V µ /∂xν = 0, onda je dV µ = 0. Kako je V 1 = 0, V 2 = g, V 3 = 0, očigledno je da
je dato polje homogeno, zato što je ∂V µ /∂xν = 0.
Posmatrajmo ovo polje u cilindričnim koordinatama {x0i }. Veza Dekartovih i cilin-
dričnih koordinata je: x1 = x01 cos x02 , x2 = x01 sin x02 , x3 = x03 . Inverzne transformacije,
koje povezuju cilindrične koordinate sa dekartovskim, su
q
x2 03
x01 = (x1 )2 + (x2 )2 , x02 = arctan , x = x3 .
x1
∂x0α
Na osnovu zakona transformacije komponenata kontravarijantnog vektora V 0α = ν V ν ,
∂x
nalazimo koordinate u novom (cilindričnom) sistemu:
∂x01 1 ∂x01 2 ∂x01 3

V 01 = V + 2 V + 3 V = g sin x02 ,
∂x1 ∂x ∂x
4.6. Gradijent, rotor i divergencija 103
∂x02 1 ∂x02 2 ∂x02 3 cos x02

V 02 = V + V + V = g ,
∂x1 ∂x2 ∂x3 x01
∂x03 1 ∂x03 2 ∂x03 3
V 03 = V + 2 V + 3 V = 0.
∂x1 ∂x ∂x
Očigledno je ∂V 0µ /∂x0ν 6= 0. Kao što smo videli, jednakost nuli veličina ∂V µ /∂xν zavisi
ne samo od samog vektorskog polja, već i od izbora sistema koordinata. Zbog toga se na
bazi jednakosti nuli (ili ne) izvoda ∂V µ /∂xν , ne može suditi o homogenosti datog vektor-
skog polja. 2
Zadatak 4.5: Dokazati da je skalarni proizvod vektora Vµ i W µ , pri njihovom pa-

ralelnom pomeranju, jednak nuli.
Rešenje: S obzirom da se vektori Vµ i W µ prenose paralelno samom sebi, to je

D(VµW µ ) = 0. U tom slučaju je d(VµW µ ) = δ(VµW µ ), pa na osnovu (4.47) i (4.48) imamo
d(VµW µ ) = dVµW µ +Vµ dW µ = δVµW µ +Vµ δW µ = (ΓθµνVθ dxν )W µ +Vµ (−ΓνθW θ dxν ) ≡ 0,
µ
(jer se sumira po svim indeksima!). 2
4.6 Gradijent, rotor i divergencija

Pojam kovarijantnog izvoda se može iskoristiti prilikom formulisanja prostor-
nih izvoda. Postoje specijalni slučajevi kada kovarijantni izvod ima naročito pro-
stu formu. Najprostiji od njih je, naravno, kovarijantni izvod skalara, koji se po-
klapa sa običnim gradijentom u klasičnoj teoriji i koji se definiše kao skup pa-
rcijalnih izvoda skalara ϕ
∂ϕ
(grad ϕ);µ = ϕ;µ = . (4.49)
∂xµ
Odavde sledi da gradijent predstavlja kovarijantni vektor.
Drugi prost slučaj je kovarijantni rotor. Naime, po definiciji kovarijantni izvod
kovarijantnog vektora je
∂Vµ
Vµ;ν = ν − ΓλµνVλ .
∂x
Pošto su Γλµν simetrični u odnosu na donja dva indeksa µ i ν, tada se kovarijantni
rotor podudara sa običnim rotorom
∂Vµ ∂Vν
(rotVµ );ν = Vµ;ν −Vν;µ = − . (4.50)
∂xν ∂xµ
Prema tome, rotor vektora predstavlja kovarijantni tenzor.

Divergencija kontravarijantnog vektora V µ nastaje kao rezultat kontrakcije ko-
µ
varijantnog izvoda V ;ν , tj.
divV µ = V µ;µ , (4.51)
što se na osnovu (4.25) svodi na
∂V µ
+ ΓµνV ν .
µ
V µ;µ = (4.52)
∂xµ
µ
Kako se divergencija dobija kontrakcijom iz kovarijantnog izvoda V ;ν , koji pred-
stavlja mešoviti tenzor, jasno je da je divergencija vektora uvek skalar. Na osnovu
(4.18) iz zadatka 4.1 pod d), imamo
√
∂ ln −g
Γµν =
µ
, (4.53)
∂xν
pa jednačina (4.52) poprima oblik
√ √
µ ∂V µ ∂ ln −g ν ∂V µ ∂ ln −g µ 1 ∂ √
V ;µ = µ + ν
V = µ + V =√ (V µ −g).
∂x ∂x ∂x ∂x µ −g ∂x µ
Prema tome,
1 ∂ √
divV µ = V µ;µ = √ (V µ −g). (4.54)
−g ∂x µ
Analogno generalisanoj divergenciji vektora može se naći generalisana diver-

gencija tenzora.
Potražimo divergenciju kontravarijantnog tenzora drugog ranga Qµν . Na osno-
vu (4.27), kovarijantni izvod tenzora po koordinati σ je
∂Qµν
+ Γεσ Qεν + Γνεσ Qµε .
µν µ
Q ;σ = σ
(4.55)
∂x
Generalisana divergencija ovog tenzora dobija se tako što se stavi σ = ν,
∂Qµν
+ Γεν Qεν + Γνεν Qµε .
µν µ
Q = (4.56)
∂xν
;ν
Poslednji član u ovoj jednačini se može, prema (4.18), preurediti tako da možemo
pisati
1 ∂ √
(Qµν −g) + Γεν Qεν .
µν µ
Q ;ν = √ ν
(4.57)
−g ∂x
4.7. Geodezijske linije u zakrivljenom prostoru 105
Ovo je konačan oblik tražene formule za divergenciju kontravarijantnog tenzora

drugog ranga. Postupajući na isti način može se naći divergencija mešovitog te-
nzora drugog ranga Qνµ . Za divergenciju ovog tenzora dobija se sledeća formula:
∂Qνµ 1 ∂ √
Qνµ;ν = ν
− Γεµν Qνε + Γνεν Qεµ = √ ν
(Qνµ −g) − Γεµν Qνε . (4.58)
∂x −g ∂x
Iz formula (4.56)-(4.58) za divergenciju tenzora drugog reda jasno je da se konačno

dobija vektor, odnosno tenzor prvog reda.
4.7 Geodezijske linije u zakrivljenom prostoru

U euklidskom prostoru (prostoru klasične mehanike) slobodna materijalna
tačka (probna čestica) se kreće po liniji koja je prosta prava linija izmed̄u dve
tačke i ona je, takod̄e, i najkraće rastojanje izmed̄u tih tačaka. Med̄utim, u slučaju
kretanja slobodne čestice u gravitacionom polju (neeuklidska geometrija) prava
se zamenjuje pojmom geodezijske linije med̄u tačkama. Na taj način, u gravita-
cionom polju čestica se kreće tako što njena svetska tačka se premešta po geode-
zijskoj liniji u 4-prostoru x0 , x1 , x2 , x3 . Kako je pri postojanju gravitacionog polja
prostor-vreme negalilejevo, onda ta linija nije ,,prava”u euklidskom smislu i realno
prostorno kretanje čestice je neravnomerno i nepravolinijsko.
Da bismo našli diferencijalne jednačine geodezijskih linija (konačne jednačine
ovih krivih ne mogu biti nad̄ene u eksplicitnom obliku bez tačnog znanja funkcija
gµν ) mi ćemo primeniti princip minimalnog dejstva6 (Hamiltonov varijacioni pri-
ncip - videti Didatak B). Uočimo dve fiksne svetske tačke 1 i 2 u Rimanovom pro-
storu. Ove tačke moguće je povezati nenultim linijama za koje je ds 6= 0. Dužina
linije je integral po intervalu izmed̄u dva dogad̄aja koji su odvojeni prostorno i
vremenski: Z 2
S= ds. (4.59)
1
Linije ekstremne dužine su one duž kojih ovaj integral ima stacionarnu vrednost.
One zadovoljavaju uslov
Z 2 Z 2
δS = δ ds = δds = 0, (4.60)
1 1
6 U STR kretanje slobodne čestice se odred̄uje iz principa minimalnog dejstva: δS =

R
−mcδ ds = 0, saglasno kome se čestica kreće tako da njena svetska linija bude ekstremna izmed̄u
dve zadate svetske tačke, tj. po pravoj.
gde simbol δ označava prvu varijaciju. Iz ovog uslova se dobijaju jednačine geo-
dezijskih linija.
Neka su jednačine ove krive xα = xα (p), pri čemu je p proizvoljni parametar
koji se ne varira. Tačkama 1 i 2 odgovaraju parametri p1 i p2 . Parametar se može
izabrati na različite načine, a najčešće se za parametar p uzima dužina s koja se
meri duž eksremne krive.
Na osnovu (4.59) i (4.60), ,,rastojanje”izmed̄u tačaka 1 i 2 je
s
Z 2
dxµ dxν
S= gµν d p. (4.61)
1 dp dp
Iz ove jednačine vidimo da je dejstvo oblika
Z 2
S= L d p, (4.62)
1
gde je L - Lagranževa funkcija, koja je, na osnovu (4.61) i (4.62), sledećeg oblika
dS p
L= = gµν ẋµ ẋν , (4.63)
dp
dxµ
gde je ẋµ = . Uslov (4.60), sa uračunavanjem (4.62), prelazi u
dp
Z 2
δ L d p = 0, (4.64)
1
koji dovodi do Ojler-Lagranževih diferencijalnih jednačina
µ ¶
d ∂L ∂L
α
− α = 0. (4.65)
d p ∂ẋ ∂x
Na osnovu Lagranžijana (4.63), nalazimo
∂L 1 1
= p (gµα ẋµ + gαν ẋν ) = gµα ẋµ ,
∂ẋα 2 gµν ẋµ ẋν | {z } L
ν→µ
∂L 1 ∂gµν µ ν 1 ∂gµν ν µ
α
= p α
ẋ ẋ = ẋ ẋ .
∂x 2 gµν ẋ ẋ ∂x
µ ν 2L ∂xα
S obzirom da su gµν funkcije koordinata, a same koordinate - funkcije p, imamo
µ ¶ µ ¶
d ∂L d 1 dxµ gµα d 2 xµ
= g µα = +
d p ∂ẋα dp L dp L d p2
(4.66)
dxµ L gµα,ν ẋν − gµα L̇ gµα d 2 xµ 1 1
+ = + g ẋµ ẋν − 2 gµα ẋµ L̇ ,
dp L2 L d p2 L µα,ν L
gde je L̇ = d L /d p, a gµν,α = ∂gµν /∂xα . Zamenom poslednje relacije, u jednačinu

(4.65), i nakon sred̄ivanja dobijamo
d 2 xµ 1 1
gµα + gµα,ν ẋµ ẋν − gµν,α ẋµ ẋν − gµα ẋµ L̇ = 0. (4.67)
dp 2 2 L
Ako drugi član rastavimo na dva dela i u drugom izmenimo red sumiranja (µ ↔ ν),
nalazimo
1 1
gµα,ν ẋµ ẋν − gµν,α ẋµ ẋν = (gµα,ν + gνα,µ − gµν,α ) ẋµ ẋν = Γµν,α ẋµ ẋν . (4.68)
2 2
Jednačina (4.67) se sada može napisati u obliku
gµα ẋµ L̇
gµα ẍµ + Γµν,α ẋµ ẋν = . (4.69)
L
Kako je p proizvoljan parametar, zgodno je za njega uzeti dužinu luka s (p = s),
tada će
ds d2s dL
= 1, = = 0,
dp d p2 dp
i zadnji član otpada. Ako zatim jednačinu (4.69) pomnožimo sa gσα i sumiramo
po α, dobijamo
d 2 xσ µ
σ dx dx
ν
+ Γ µν = 0. (4.70)
ds2 ds ds
Ovo su tražene diferencijalne jednačine geodezijskih linija. Vidimo da je jednačina
kretanja čestice u gravitacionom polju definisana veličinama Γσµν . Drugi izvod
d 2 xσ /ds2 je 4-ubrzanje čestice. Zbog toga veličina −Γσµν uµ uν , pomnožena sa ma-
som čestice, predstavlja ,,4-silu”, koja deluje na česticu u gravitacionom polju.
Tenzor gµν , kao što smo već istakli, igra ulogu ,,potencijala”gravitacionog polja, a
njegovi izvodi odred̄uju ,,jačinu”polja Γσµν .
Ove jednakosti su zadovoljene na ekstremalnim linijama (na kojima je p = s)
koje najkraćim putem spajaju dve uočene tačke u posmatranom Rimanovom pro-
storu. Ova jednačina je kovarijantna, tj. njen oblik se ne menja pri proizvoljnim
transformacijama koordinata, što se može pokazati neposredno (zadatak 4.6). U
slučaju euklidske geometrije, kada su sve komponente metričkog tenzora na gla-
vnoj dijagonali jednake jedinici, tada su svi Kristofelovi simboli jednaki nuli7 i
jednačina se svodi na d 2 xµ /ds2 = 0, odakle se integracijom dobija
xµ = aµ s + bµ .
Ovo je zaista najkraće rastojanje izmed̄u dve tačke u euklidskom prostoru.
7 Ovo, takod̄e, važi u galilejevskom sistemu koordinata, ili, može se reći, generalno, kada su
metrički koeficijenti konstantni.

Zadatak 4.6: Dokazati da jednačine geodezijskih linija (4.70) ne menjaju svoj oblik
pri proizvoljnim transformacijana koordinata, odnosno da su kovarijantne.
Rešenje: Kao što smo pokazali, jednačina geodezijskih linija zadovoljava sledeću
jednačinu
d 2 xσ µ
σ dx dx
ν
+ Γµν = 0, (4.71)
dτ2 dτ dτ
gde je τ neki parametar (invarijanta) uzet duž trajektorije. Primetimo da ova jednačina važi
i u odsustvu gravitacije, jer je tada Γσµν = 0 (lokalno-inercijalni sistem) i d 2 xσ /dτ2 = 0,
što se poklapa sa jednačinom koja opisuje slobodnu česticu u STR.
Oba izraza zajedno u ovoj jednačini imaju tenzorski karakter (tenzori prvog ranga),
dok pojedinačno uzeti nemaju tenzorski karakter. Ovo ćemo dokazati neposredno. Jedna-
čina (4.71) je invarijantna u odnosu na proizvoljne transformacije koordinata x0µ → xµ .
Naime, možemo pisati
µ ¶
d 2 x0σ d ∂x0σ dxα ∂x0σ d 2 xα ∂2 x0σ dxα dxβ
= α
= α + α β . (4.72)
dτ 2 dτ ∂x dτ ∂x dτ 2 ∂x ∂x dτ dτ
Zatim u izrazu (4.13) za Kristofelove simbole druge vrste
∂xα ∂xβ ∂x0τ θ ∂2 xρ ∂x0τ

Γ0σ
µν = Γ + (∗)
∂x0µ ∂x0ν ∂xρ αβ ∂x0µ ∂x0ν ∂xρ
∂x0σ ∂xρ
transformišemo nehomogeni član. U tom smislu diferencirajmo jednakost = δσν
∂xρ ∂x0ν
po x0µ . Tako dobijamo
∂x0σ ∂2 xρ ∂xρ ∂xθ ∂2 x0σ

+ = 0.
∂xρ ∂x0µ ∂x0ν ∂x0ν ∂x0µ ∂xρ ∂xθ
Zbog toga (*) možemo zapisati u obliku
∂x0σ ∂xτ ∂xθ ρ ∂xρ ∂xθ ∂2 x0σ

Γ0σ
µν = Γ − ,
∂xρ ∂x0µ ∂x0ν τθ ∂x0ν ∂x0µ ∂xρ ∂xθ
koja se dalje može prikazati u ekvivalentnom obliku
dx0µ dx0ν ∂x0σ ρ dxτ dxθ ∂2 x0σ dxθ dxρ

Γ0σ = ρ Γτθ − ρ θ . (4.73)
µν
dτ dτ ∂x dτ dτ ∂x ∂x dτ dτ
Sabirajući (4.72) i (4.73), nalazimo da leva strana jednačine (4.71) predstavlja tenzor
prvog ranga (vektor), tj.
µ ¶
d 2 x0σ 0µ
0σ dx dx
0ν ∂x0σ d 2 xα τ
α dx dx
θ
+ Γ = + Γ τθ . (4.74)
dτ2 µν
dτ dτ ∂xα dτ2 dτ dτ
Prema tome, jednačina (4.71) zaista je kovarijantna. Ustvari, kako je ova jednačina te-
nzorske prirode, jasno je (na osnovu principa opšte kovarijantnosti), da ako je ona zado-
voljena u jednom sistemu (lokalno-inercijalnom), tada ona važi i u proizvoljnom gravita-
cionom polju. 2
Ako su xα (λ) geodezijske koordinate, a uα = dxα /dλ odgovarajuće geodezij-

ske brzine, tada komponente geodezijskih jednačina imaju oblik
duµ
+ Γαβ uα uβ = 0,
µ
(4.75)
dλ
λ je afini parametar duž ove krive. Afini parametar (λ) je takav parametar pri
kome se jednačine geodezijskih linija dovode na oblik definisan jednačinom (4.75).
Zadatak 4.7: Dokazati da su svi afini parametri povezani linearnim transformaci-

jama sa konstantnim koeficijentima.
Rešenje: Pretposatvimo da je novi parametar neka funkcija starog, tj. s = f (λ).

Pred̄imo na novu promenljivu (parametar) s. Tada su potrebni odgovarajući izvodi koji su
povezani na sledeći način:
dxα dxα ds dxα df

= = f0 , f0 = ,
dλ ds dλ ds dλ
µ ¶ µ ¶ µ α¶
d 2 xα d dxα d 0 dx
α
00 dx
α
0 d dx ds dxα d 2 xα
2
= = f = f + f = f 00 + f 02 2 .
dλ dλ dλ dλ ds ds ds ds dλ ds ds
Jednačine geodezijskih linija nakon nove parametrizacije imaju oblik:
d 2 xα f 00 dxα µ
α dx dx
ν
+ + Γµν = 0.
ds2 f 02 ds ds ds
Da bi ova jednačina imala oblik (4.75) (tj. da bi parametar s bio afini), drugi izvod f 00
treba da bude jednak nuli. Odavde jasno sledi da veza izmed̄u parametra s i λ treba da
bude linearna, tj. f (λ) = const · λ. 2
Zadatak 4.8: Naći geodezijske linije na površini sfere (2-dimenzione neeuklidske

površi). Razmatrati slučajeve kretanja po ekvatoru, meridijanu i malom krugu.
Rešenje: Polazimo od veze Dekartovih i sfernih koordinata
x1 = r sin θ cos ϕ, x2 = r sin θ sin ϕ, x3 = r cos θ. (4.76)

Kvadrat rastojanja u sfernim koordinatama dat je izrazom
ds2 = dx12 + dx22 + dx32 = dr2 + r2 dθ2 + r2 sin2 θdϕ2 .
Na površini sfere (dr = 0, dx1 = dθ, dx2 = dϕ) kvadrat elementa luka iznosi
ds2 = r2 (dθ2 + sin2 θdϕ2 ), (4.77)
tako da metrički tenzor ima oblik (r = 1):

µ ¶
1 0
gµν = . (4.78)
0 sin2 θ
Odgovarajući kontravarijantni metrički tenzor je

µ ¶
µν 1 0
g = . (4.79)
0 sin−2 θ
Od svih komponenata Kristofelovih simbola samo dva su različita od nule (x1 = θ, x2 =

ϕ),
Γ122 = − sin θ cos θ, Γ212 = cot θ.
Na osnovu ovoga, diferencijalne jednačine (4.70) su:
d 2 x1 dxµ dxν
σ = 1; 2
+ Γ1µν = 0, (4.80)
ds ds ds
d 2 x2 µ ν
2 dx dx
σ = 2; + Γ µν = 0. (4.81)
ds2 ds ds
Nakon sumiranja po µ i ν (od 1 do 2) jednačine geodezijskih linija poprimaju sledeći
oblik: µ ¶2
d2θ dϕ
− sin θ cos θ = 0. (4.82)
ds2 ds
odnosno
d2ϕ dϕ dθ
2
+ 2 cot θ = 0, (4.83)
ds ds ds
Prvi integral jednačine (4.83) nalazimo tako što ovu jednačinu zapišemo u obliku
µ ¶
d dϕ d
ln + 2 (ln | sin θ|) = 0,
ds ds ds
odakle neposredno sledi
dϕ dϕ
sin2 θ = const. = sin2 θ0 . (4.84)
ds ds0
dθ
Jednačinu (4.82) rešavamo smenom p = . Tada
ds
d 2 θ d p d p dθ dp
2
= = =p .
ds ds dθ ds dθ
Zamenom u (4.82), razdvajanjem promenljivih i integracijom, dobijamo
µ ¶2 µ ¶2
dθ dϕ
+ sin θ
2
= B. (4.85)
ds ds
dϕ
Ako iz (4.84) izrazimo i uvrstimo u (4.85), nalazimo
ds
µ ¶2
dθ A2
= B− 2 . (4.86)
ds sin θ
Prelazeći sa s na ϕ ova jednačina postaje

µ ¶2
dθ A A2
= B− .
dϕ sin2 θ sin2 θ
Razdvajanjem promenljivih i integracijom, konačno se dobija opšte rešenje sistema (4.84)

i (4.85):
cos θ = sin θ(a cos ϕ + b sin ϕ).
Množenjem sa r, na osnovu (4.76), imamo
z = ax + by. (4.87)
Ovo je jednačina ravni kroz koordinatni početak. Jasno je da geodezijske linije dobijamo
u preseku sfere i ovih ravni (najveći krugovi sfere).
Razmotrimo dva specijalna slučaja. Naime, ekvator i meridijan na površini sfere
predstavljaju veliki krug koji se dobija presekom sfera sa ravni koja prolazi kroz njen
centar. Najpre označimo konstante integracije u (4.82) i (4.85) sa
µ ¶2 µ ¶2
dϕ dθ dϕ
A = sin θ0
2
, B= + sin θ0
2
. (4.88)
ds0 ds0 ds0
Kretanje po ekvatoru
π
Posmatrajmo liniju na ekvatoru, θ0 = , i neka se pri tome pravac te linije poklapa
2
sa pravcem ekvatora. Tada je
dθ dϕ
= 0, = 1.
ds0 ds0
Odgovarajuće rešenje za geodezijske linije dobija se iz jednačine (4.82) i (4.85). U ovom

slučaju desna strana (4.82) i (4.85) je 1. Zamenom dϕ/ds = 1/ sin2 θ, iz (4.84) u jednačinu
(4.85), dobijamo
µ ¶2
dθ 1
= 1 − 2 = − cot2 θ.
ds sin θ
π
Ova jednačina je očigledno zadovoljena samo za θ = , čime je dokazano da je ekvator
2
zaista geodezijska linija na sferi.
Kretanje po meridijanu
Posmatrajmo kretanje duž meridijana i pokažimo da je i meridijan takod̄e geodezijska
linija. Sada tangentni vektor na putanju (liniju) ima komponente:
dθ dϕ
= 1, = 0.
ds0 ds0
Ako početnu tačku opet izaberemo na ekvatoru, tj. θ0 = π/2, onda iz (4.84) dobijamo
dϕ
= 0 → ϕ(s) = const.
ds
Iz drugog integrala (4.85) imamo
dθ π
= ±1 → θ(s) = ±s + ,
ds 2
odakle se vidi da je meridijan zaista geodezijska linija na sferi.
Kretanje po malom krugu

Mali krug na sferi dobija se presekom ravni koja ne prolazi kroz centar sfere i sfere.
On se može dobiti za θ = const. Jednačine koje opisuju mali krug su
π
θ(s) = θ0 6= , ϕ(s) = s + ϕ0 ,
2
odakle se lako nalaze odgovarajući izvodi po afinom parametru:
dϕ dθ d2ϕ d2θ
=1, =0 → 2
= 0, 2 = 0.
ds ds ds ds
Zamenom ovih vrednosti u jednačin (4.82) dolazimo do kontradikcije
µ ¶2
d2θ dϕ
2
− sin θ0 cos θ0 6= 0.
ds ds
Prema tome, mali krug na sferi ne zadovoljava jednačine geodezijskih krivih i, prema
tome, ne predstavlja geodezijsku liniju. 2
Zadaci
1. Ako je gµν = 0, za µ 6= ν, dokazati da važi:
1 ∂gνν
a) Γννµ = −Γνν =
µ
,
2 ∂xµ
1 ∂gµµ 1 ∂gµµ
b) Γµµ,µ = , Γνµµ = − ,
2 ∂xµ gνν ∂xν
1 ∂(ln gνν ) 1 ∂(ln gµµ )
c) Γννµ = , Γµµµ = .
2 ∂xµ 2 ∂xµ
2. Ako sa G(µ,ν) obeležimo kofaktor determinante |gµν | koji odgovara elementu gµν ,
dokazati da je
1
gνα G(µ,α) = gαν G(α,µ) = δνµ ,
g
gde je g = |gµν |.
3. Dokazati da je uvek gµν gµν = n, gde je n dimenzija prostora.
4. Dokazati sledeće obrasce:
∂g ∂g ∂ ∂ ∂gµν
a) = ggµν , b) µν = −ggµν , c) (ln g) = gµν , d) α (ln g) = gµν α .
∂gµν ∂g ∂gµν ∂x ∂x
5. Naći Kristofelove simbole prve i druge vrste, u običnom trodimenzionom prostoru,
za a) Dekartove, b) cilindrične i c) sferne koordinate. Zatim, napisati eksplicitno
jednačine geodezijskih linija za cilindrični i sferni sistem koordinata.
6. Dokazati relaciju (4.20).
7. U n-dimenzionom euklidskom prostoru dat je kosougli pravolinijski sistem ko-
ordinata xµ , gde su jedinični vektori koordinatnih osa eµ (µ = 1, 2, ..., n).
Odrediti metričku formu ds2 i determinante |gµν | i |gµν |.
8. Neka je zadat lokalno-inercijalni sistem koordinata u tački xµ = 0. Dokazati da
transformacija
xµ = x0µ + cαβγ x0α x0β x0γ ,
µ
ostavlja sistem koordinata lokalno-inercijalnim. Izračunati
∂Γ0σ
µν ∂Γσµν
− ,
∂x0α ∂xα
u tački x0 = 0.
βγ
9. Naći kovarijantni izvod tenzora Vµν Wα .
10. Za ma koji tenzor drugog ranga važi
µν µν
V ;µν =V ;νµ .
Dokazati.
11. Razmotriti geodezijske linije 3-dimenzionog euklidskog prostora sa metrikom ds2 =

dx12 + dx22 + dx32 .
12. Napisati Kristofelove simbole druge vrste i odrediti jednačine geodezijskih linija
za metriku:
ds2 = (dx1 )2 + [(x2 )2 − (x1 )2 ](dx2 )2 .
13. Dokazati da u sfernim koordinatama sa metričkom formom
ds2 = (dx1 )2 + (x1 dx2 )2 + (x1 sin x2 dx3 )2 ,
važi
√
ln g = 2 ln x1 + ln sin x2 ,
i da je
2
Γ1µ =
µ
, Γ2µ = cot x2 , Γ3µ = 0.
µ µ
x1
14. Nulta geodezijska linija se naziva ona linija za koju diferencijalna jednačina (4.70)
ima prvi integral
dxµ dxν
gµν = 0.
ds ds
Dokazati, na primer, da su u 3-dimenzionom prostoru čija je metrička forma
ds2 = (dx1 )2 + (dx2 )2 − (dx3 )2 ,
nulte geodezijske linije odred̄ene jednačinama
xµ = aµ s + bµ ,
gde je s parametar, a aµ i bµ konstante, pri čemu konstante aµ zadovoljavaju sledeći

uslov:
(a1 )2 + (a2 )2 − (a3 )2 = 0.
µ
15. Izračunati kovarijantni izvod V ;ν vektora čije su kontravarijantne komponente V µ
date u odnosu na sistem sfernih koordinata.
16. Napisati izraz za divergenciju vektora V µ u cilindričnim i sfernim koordinatama.
Zatim dobijene izraze za divergenciju vektora izraziti pomoću njegovih kovarijant-
nih koordinata.
17. Dokazati da svaka skalarna invarijanta pri paralelnom pomeranju ostaje neprome-
njena.
18. Neka su Ui = {1, 2} Dekartove pravougle kovarijantne koordinate vektora u ravni
u tački (1, 0) i neka se taj vektor pomera paralelno po krugu u ravni čiji je centar
u koordinatnom početku, a poluprečnik mu je jedan (r = 1). Odrediti koordinate
ovog vektora u polarnom sistemu koordinata i izračunati njihove promene pri ovom
pomeranju.
Glava 5
Tenzor krivine
Neeuklidska geometrija, kao i euklidska, u potpunosti je okarakterisana metri-

čkim tenzorom. Med̄utim, osim ovog tenzora postoji još nekoliko važnih tenzora
koji se koriste u neeuklidskoj geometriji, a time i OTR. Jedna od najvažnijih
veličina posle metričkog tenzora je svakako tenzor krivine ili, kako se u relati-
vističkoj fizici kaže, krivina. Ovaj tenzor je moguće uvesti na nekoliko načina.
Mi ćemo tenzor krivine uvesti pomoću pojma drugog kovarijantnog izvoda ve-
ktora. Informacija koju ćemo dobiti u ovoj glavi, biće iskorišćena u narednim
glavama prilikom formulisanja i analiziranja jednačina gravitacionog polja.
5.1 Definicija tenzora krivine

Neka je u Rimanovom prostoru zadat kovarijantni vektor Vµ . Diferencirajmo
kovarijantno ovaj vektor dva puta. Poznato je da je u euklidskoj geometriji ovaj
poredak traženja izvoda nebitan, prema tome diferenciranje je operacija koja je
komutativna. Med̄utim, u neeuklidskoj geometriji ovo svojstvo uzastopnog kova-
rijantnog diferenciranja se gubi ako izmenimo njegov poredak. Kao što znamo,
kovarijantni izvod tenzora je opet tenzor, pa ako ponovo kovarijantno diferenci-
ramo dobijamo novi tenzor. Ovaj tenzor je poznat kao drugi kovarijantni izvod da-
tog vektora. Očigledno je da se ovaj postupak kovarijantnog diferenciranja može
nastaviti u opštem slučaju neograničen broj puta, naravno, pod pretpostavkom da
su uočene funkcije diferencijabilne, i tražiti kovarijantni izvod nekog tenzora ma
kog reda.
Razmotrimo u tom smislu kovarijantni izvod drugog reda od Vµ . Takav iz-
vod ćemo najlakše naći ako potražimo prvi kovarijantni izvod vektora Vα1 po ko-
115
116 Glava 5. Tenzor krivine
ordinati xα2 , pa ćemo dobiti

∂Vα1
Vα1 ;α2 = − Γαα1 α2 Vα . (5.1)
∂xα2
Ako sada ovako dobijeni kovarijantni tenzor Vα1 ;α2 još jednom kovarijantno dife-
renciramo po xα3 , na osnovu (4.26), dobijamo
µ ¶
∂Vα1 ;α2 α α ∂ ∂Vα1 α
Vα1 ;α2 ;α3 = − Γ V
α1 α3 α;α2 − Γ V
α2 α3 α1 ;α = − Γα1 α2 α −
V
∂xα3 ∂xα3 ∂xα2
µ ¶ µ ¶
∂Vα β ∂Vα1 β
−Γαα1 α3 α
− Γαα2 Vβ − Γα2 α3 − Γα1 αVβ .
∂xα2 ∂xα
(5.2)
S druge strane, ako nad̄emo kovarijantni izvod istog vektora sa izmenjenim redo-
sledom indeksa α2 i α3 , imamo
µ ¶ µ ¶
∂ ∂Vα1 α α ∂Vα β
Vα1 ;α3 ;α2 = α − Γα1 α3 Vα − Γα1 α2 − Γαα3 Vβ −
∂x 2 ∂xα3 ∂xα3
µ ¶ (5.3)
∂V α β
−Γαα3 α2 1
− Γα1 αVβ .
∂xα
Ako izvršimo naznačena diferenciranja u (5.2) i (5.3), nalazimo
∂2Vα1 ∂Γαα1 α2 ∂Vα ∂Vα

Vα1 ;α2 ;α3 = α α
− α
Vα − Γαα1 α2 α − Γαα1 α3 α +
∂x ∂x
3 2 ∂x 3 ∂x 3 ∂x 2
(5.4)
β ∂Vα β
+Γαα1 α3 Γαα2 Vβ − Γαα2 α3 α1 + Γαα2 α3 Γα1 αVβ ,
∂x
odnosno
∂2Vα1 ∂Γαα1 α3 ∂Vα ∂Vα
Vα1 ;α3 ;α2 = − Vα − Γαα1 α3 α − Γαα1 α2 α +
∂xα2 ∂xα3 ∂xα2 ∂x 2 ∂x 3
(5.5)
β ∂Vα β
+Γαα1 α2 Γαα3 Vβ − Γαα3 α2 α1 + Γαα2 α3 Γα1 αVβ .
∂x
∂2Vα1 ∂2Vα1
Oduzimanjem (5.5) od (5.4), uzimajući da je = , dobijamo
∂xα2 ∂xα3 ∂xα3 ∂xα2
β ∂Γαα1 α2 β ∂Γαα1 α3
Vα1 ;α2 ;α3 −Vα1 ;α3 ;α2 = Γαα1 α3 Γαα2 Vβ − α
Vα − Γα1 α2 Γαα3 Vβ + Vα .
∂xα3 ∂xα2
5.2. Svojstva Riman-Kristofelovog tenzora 117
Ako u prvom i trećem članu na desnoj strani ove formule izvršimo smenu nemih
indeksa α i β, imamo
µ α ¶
∂Γα1 α3 ∂Γαα1 α2 β α β α
Vα1 ;α2 ;α3 −Vα1 ;α3 ;α2 = − + Γα1 α3 Γβα2 − Γα1 α2 Γβα3 Vα . (5.6)
∂xα2 ∂xα3
Vidimo da je ova razlika izvoda različita od nule. Pošto je Vα proizvoljni ko-

varijantni tenzor prvog ranga i kako je razlika dva tenzora Vα1 ;α2 ;α3 − Vα1 ;α3 ;α2
kovarijantni tenzor trećeg ranga, na osnovu zakona količnika, zaključujemo da je
izraz u zagradi mešoviti tenzor četvrtog ranga (i to sa tri kovarijantna indeksa i
jednim kontravarijantnim). Ako uvedemo sledeću oznaku
∂Γαα1 α3 ∂Γαα1 α2 β β
Rαα1 α2 α3 = − + Γα1 α3 Γαβα2 − Γα1 α2 Γαβα3 , (5.7)
∂xα2 ∂xα3
onda razlika drugih kovarijantnih izvoda (5.6) glasi
Vα1 ;α2 ;α3 −Vα1 ;α3 ;α2 = Rαα1 α2 α3 . (5.8)
Ovaj tenzor je čuveni Rimanov tenzor ili Riman-Kristofelov tenzor1 . Kao što vi-
dimo on se isključivo sastoji iz komponenata metričkog tenzora i njegovih prvih
i drugih izvoda. Takod̄e, Rimanov tenzor formiran na ovaj način je linearan po
drugim izvodima metričkih koeficijenata, što je veoma značajno u OTR. Važnost
ovog tenzora sastoji se u tome što je on neposredno povezan sa metrikom Rima-
novog prostora i jedan je od najsloženijih tenzora Rimanovog prostora. Može se
pokazati da je Rαα1 α2 α3 jedinstveni tenzor koji se može dobiti od metričkog ten-
zora i njegovih prvih i drugih izvoda. Riman-Kristofelov tenzor naziva se takod̄e
i tenzor krivine, jer on definiše svojstvo Rimanovog prostora, analogno krivini
dvodimenzione površi.
5.2 Svojstva Riman-Kristofelovog tenzora

Na osnovu eksplicitnog izraza (5.7) za tenzor krivine, vidimo da on nije u
opštem slučaju identički jednak nuli. Ovo ukazuje na to da je kod višestrukog
kovarijantnog diferenciranja redosled nalaženja izvoda važan i ima odred̄en značaj.
Tako, na primer, ako je tenzor krivine jednak nuli (u nekom sistemu koordinata),
onda kovarijantni izvodi komutiraju i treba očekivati da je on, takod̄e, jednak nuli
u svim drugim (proizvoljnim) sistemima koordinata.
1 Treba obratiti pažnju na znakove u tenzoru krivine. Neki autori definišu Rimanov tenzor sa
suprotnim znakom.
Ako je u nekoj oblasti realnog prostor-vremena Riman-Kristofelov tenzor

jednak nuli, tj. ako su koordinate uočenog tenzora sve identički jednake nuli
Rαα1 α2 α3 = 0 u odnosu na ma koji sistem koordinata, onda je u toj oblasti moguće
uvesti lorencovski sitem reference, tj. takav sistem koordinata u kome je metrički
tenzor jednak ηµν . Drugim rečima, koordinate posmatranog tenzora biće identički
jednake nuli i u odnosu na svaki sistem koordinata u datom prostoru. To znači da
je u svakom euklidskom prostoru Riman-Kristofelov tenzor identički jednak nuli
bez obzira na to u odnosu na koji se sistem koordinata u tom prostoru posma-
tra. Ovaj stav se može uopštiti i njegova suština se ogleda u sledećoj teoremi:
Potreban i dovoljan uslov da bi metrika nekog prostora bila ravna jeste da je
Riman-Kristofelov tenzor jednak nuli2 .
Tenzor krivine (5.7) može se prikazati i u obliku determinante. Naime, mešoviti
Riman-Kristofelov tenzor se može napisati
¯ ¯ ¯ ¯
¯ ∂ ∂ ¯¯ ¯ Γα α ¯
α
¯ ¯ βα Γ βα ¯
¯ α α ¯
Rα2 α3 α4 ≡ ¯ ∂x 3 ∂x 4 ¯ + ¯ β 3 4
¯. (5.9)
β
¯ Γ α
Γ α ¯ ¯ Γα2 α3 Γα2 α4 ¯
α2 α3 α2 α4
Odavde se može lako zaključiti da je Riman-Kristofelov tenzor antisimetričan u

odnosu na poslednja dva indeksa, tj.
Rαα12 α3 α4 = −Rαα12 α4 α3 . (5.10)
Ovo svojstvo je lako dokazati oslanjajući se na poznatu osobinu determinante da
se njen znak menja ako dve vrste, odnosno kolone, zamene mesta. Često se u
praksi umesto Rαα12 α3 α4 uvodi potpuno kovarijantni tenzor Rα1 α2 α3 α4 (čija su svo-
jstva mnogo jasnija) relacijom
Rα1 α2 α3 α4 = gα1 α Rαα2 α3 α4 .
Koristeći (5.7), konačno dobijamo
∂Γα2 α4 ,α1 ∂Γα2 α3 ,α1
Rα1 α2 α3 α4 = − + Γαα2 α3 Γα1 α4 ,α − Γαα2 α4 Γα1 α3 ,α . (5.11)
∂xα3 ∂xα4
Nije teško videti da se ova formula za Rα1 α2 α3 α4 može takod̄e predstaviti pomoću
determinante u obliku:
¯ ¯
¯ ∂ ∂ ¯ ¯ α ¯
¯
¯
¯ ¯ Γα α
¯ ¯ Γαα2 α4 ¯¯
Rα1 α2 α3 α4 = ¯ ∂xα3 ∂xα4 ¯ + ¯ Γα α ,α Γα α ,α ¯ .
2 3 (5.12)
¯ Γα2 α3 ,α1 Γα2 α4 ,α1 ¯ 1 3 1 4
2 Čitalac, zainteresovan ovim pitanjem, može naći veoma elegantan i iscrpan dokaz u knjizi:
A.L. Zel~manov, V.G. Agakov, lementy obwe$
i teorii otnosi-
tel~nosti, Nauka, Moskva, 1989.
5.2. Svojstva Riman-Kristofelovog tenzora 119
Tenzor (5.12) se može napisati u nešto drugačijem obliku. Prva dva člana koji
sadrže izvode Kristofelovih simbola prve vrste mogu se transformisati neposre-
dnim diferenciranjem. Naime,
∂Γα2 α4 ,α1 ∂Γα2 α3 ,α1
− =
∂xα3 ∂xα4
µ ¶ µ ¶
1 ∂ ∂gα4 α1 ∂gα1 α2 ∂gα2 α4 1 ∂ ∂gα3 α1 ∂gα1 α2 ∂gα2 α3
+ − − + − =
2 ∂xα3 ∂xα2 ∂xα4 ∂xα1 2 ∂xα4 ∂xα2 ∂xα3 ∂xα1
µ ¶
1 ∂2 gα1 α4 ∂2 gα2 α4 ∂2 gα1 α3 ∂2 gα2 α3
= − − + .
2 ∂xα2 ∂xα3 ∂xα1 ∂xα3 ∂xα2 ∂xα4 ∂xα1 ∂xα4
(5.13)
Konačno, ovaj tenzor, koji se često sreće u literaturi, ima sledeći oblik:
µ ¶
1 ∂2 gα1 α4 ∂2 gα2 α4 ∂2 gα1 α3 ∂2 gα2 α3
Rα1 α2 α3 α4 = − − + +
(5.14)
+gαβ (Γα2 α3 ,β Γα4 α1 ,α − Γα2 α4 ,β Γα3 α1 ,α ).
Zadatak 5.1: Dokazati formulu (5.11).
Rešenje: Na osnovu (5.7) i (5.11) imamo

µ α ¶
∂Γα2 α4 ∂Γαα2 α3 β β
Rα1 α2 α3 α4 = gα1 α Rαα2 α3 α4 = gα1 α − + Γ Γα
α2 α4 βα3 − Γ Γ α
α2 α3 βα4 .
∂xα3 ∂xα4
(5.15)
S obzirom da su gα1 α funkcije koordinata, prva dva člana u ovoj jednačini se mogu trans-
formisati na sledeći način
∂Γαα2 α4 ∂ ∂gα α
gα1 α = α (gα1 α Γαα2 α4 ) − Γαα2 α4 α1 , (5.16)
∂xα3 ∂x 3 ∂x 3
∂Γαα2 α3 ∂gα α ∂
−gα1 α = Γαα2 α3 α1 − α (gα1 α Γαα2 α3 ). (5.17)
∂xα4 ∂x 4 ∂x 4
Dalje, parcijalni izvodi metričkog tenzora po koordinatama mogu se izraziti pomoću Kri-
stofelovih simbola prve vrste
∂gα1 α ∂gα1 α
= Γα3 α1 ,α + Γαα3 ,α1 , = Γα4 α1 ,α + Γαα4 ,α1 . (5.18)
∂xα3 ∂xα4
Zamenom (5.16) do (5.18) u (5.15), dobija se
∂Γα2 α4 ,α1 ∂Γα2 α3 ,α1
Rα1 α2 α3 α4 = − + Γαα2 α3 Γα4 α1 ,α − Γαα2 α4 Γα3 α1 ,α ,
∂xα3 ∂xα4
što se može napisati i u ekvivalentnom obliku

∂Γα2 α4 ,α1 ∂Γα2 α3 ,α1
Rα1 α2 α3 α4 = − + gαβ (Γα2 α3 ,β Γα4 α1 ,α − Γα2 α4 ,β Γα3 α1 ,α ).
∂xα3 ∂xα4
Odavde sledi da je jednakost (5.14) takod̄e tačna. 2
Na bazi formule (5.12) ili (5.14) slede izvesna svojstva simetrije tenzora kri-
vine:
1. Antisimetrija po drugom paru indeksa (µν)
Rαβµν = −Rαβνµ , Rαβµν = −Rαβνµ . (5.19)
2. Antisimetrija po prvom paru indeksa (αβ)
Rαβµν = −Rβαµν . (5.20)
3. Simetrija:
Rαβµν = Rµναβ , Rαβµν = Rβανµ . (5.21)
4. Ričijev identitet:
Rαβµν + Rανβµ + Rαµνβ = 0. (5.22)
Navedene osobine lako se dokazuju koristeći prikaz (5.12) pomoću determinante.
Primetimo da u poslednjoj jednakosti indeks α ostaje na mestu, a preostala tri

se ciklički permutuju (premeštaju), tj. βµν → νβµ → µνβ. Takod̄e moguće je na
mestu ostaviti bilo koji drugi indeks, a ostale indekse ciklički permutovati. Stoga
se ovo svojstvo, izraženo Ričijevim identitetom, ponekad naziva cikličkim.
Zadatak 5.2: Dokazati Ričijev identitet (5.22).
Rešenje: U proizvoljnoj svetskoj tački moguće je uvesti lokalno-inercijalni sistem

koordinata. U tom sistemu su vrednosti Kristofelovih simbola prve i druge vrste, u datoj
tački, jednaki nuli dok su njihovi izvodi različiti od nule. Ako pokažemo da je leva strava
(5.22) jednaka nuli u lokalno-inercijalnom sistemu koordinata, tada zbog tenzorskog ka-
raktera veličine (5.22) ona će biti jednaka i u bilo kom drugom sistemu koordinata. Na
osnovu (5.14) u lokalno-inercijalnom sistemu koordinata, imamo
Rα1 α2 α3 α4 + Rα1 α3 α4 α2 + Rα1 α4 α2 α3 =

5.3. Ričijev i Ajnštajnov tenzor 121
µ
1 ∂2 gα1 α4 ∂2 gα2 α4 ∂2 gα1 α3 ∂2 gα2 α3
= − − + +
∂2 gα1 α2 ∂2 gα3 α2 ∂2 gα1 α4 ∂2 gα3 α4
+ − − + +
∂xα3 ∂xα4 ∂xα1 ∂xα4 ∂xα2 ∂xα3 ∂xα1 ∂xα2
¶
∂2 gα α ∂2 gα α ∂2 gα α ∂2 gα α
+ α 1 α3 − α 3 α4 − α 1 α2 + α 2 α4 ≡ 0. (5.23)
∂x 2 ∂x 4 ∂x 1 ∂x 2 ∂x 3 ∂x 4 ∂x 1 ∂x 3
Prema tome, u lokalno-inercijalnom sistemu koordinata, jednakost (5.22) je zadovoljena
identički. Zbog tenzorskog karaktera ona važi i u bilo kom drugom sistemu koordinata.
Time je svojstvo dokazano. 2
Analogno (5.23) može se dokazati, za mešovoti tenzor Rαα12 α3 α4 , sledeći kori-
stan identitet:
Rαα12 α3 α4 + Rαα13 α4 α2 + Rαα14 α2 α3 = 0. (5.24)
Dokaz prepuštamo čitaocu. Zahvaljujući svojstvu simetrije i antisimetrije može
se pokazati da je broj nezavisnih komponenata Riman-Kristofelovog tenzora u
slučaju n-dimenzionog Rimanovog prostora jednak n2 (n2 − 1)/12. Specijalno,
pri n = 4 Rimanov tenzor ima 20 nezavisnih komponenata.
5.3 Ričijev i Ajnštajnov tenzor

Iz tenzora krivine četvrtog ranga obrazuju se dve veličine. Naime, kontrakciju
Riman-Kristofelovog tenzora moguće je izvršiti na dva različita načina. Jedan
od tih načina je kontrakcija gornjeg indeksa α u jednačini (5.7) i donjeg prvog
indeksa α1 . Takva kontrakcija uvek dovodi do tenzora koji je identički jednak
√
nuli. Naime, ako se uzme u obzir da je Γµν = ∂/∂xν (ln −g), dobićemo:
µ
µ ¶ µ ¶
α ∂ ∂ √ ∂ ∂ √
Rαα2 α3 = α ln −g − α ln −g +
∂x 2 ∂xα3 ∂x 3 ∂xα2
β β
+Γα1 α3 Γαβα1 2 − Γα1 α2 Γαβα1 3 ≡ 0,
jer se nemi indeksi β i α1 u trećem članu mogu razmeniti (β ↔ α1 ), dok su
mešoviti parcijalni izvodi jednaki. Med̄utim, ako se kontrakcija izvrši po gornjem
i poslednjem donjem indeksu dobija se:
Rµν = Rαµνα = gαβ Rµναβ . (5.25)
Ova veličina se naziva Ričijev tenzor i on ima veoma važnu ulogu u teoriji relativ-
nosti. Ovaj tenzor, na osnovu (5.12), može se zapisati kao
¯ ¯ ¯ ¯
¯ ∂ ∂ ¯¯ ¯ Γα Γα ¯
¯ ¯ βα ¯
Rµν = ¯¯ ∂xν ∂xα ¯¯ + ¯ βν β β ¯, (5.26)
α α
¯ Γµν Γµα ¯ ¯ Γµν Γµα ¯
ili
∂Γαµα ∂Γαµν β β
Rµν = − α + Γµα Γαβν − Γµν Γαβα .
∂xν ∂x
√
∂ ln −g
Ako iskoristimo poznatu relaciju = Γαεα , onda gornji tenzor može biti
∂xε
zapisan u sledećem obliku:
√ √
∂2 ln −g ∂Γαµν β α β ∂ ln −g
Rµν = − α + Γµα Γβν − Γµν . (5.27)
∂xµ ∂xν ∂x ∂xβ
Zamenom indeksa u ovoj formuli vidimo da je Ričijev tenzor Rµν simetričan. Na
osnovu svojstva antisimetrije (5.19) i (5.20), sledi da je Rµν , u suštini, jedinstveni
tenzor drugog ranga koji može biti obrazovan od Rµναβ . Uopšte, kontrakcijom
Riman-Kristofelovog tenzora Rαµνσ može se dobiti samo nula i Ričijev tenzor. I
zaista, ako izvršimo kontrakciju po gornjem indeksu α i drugom donjem indeksu
ν, dobićemo, zbog poznate antisimetrije tenzora u odnosu na poslednja dva in-
deksa:
Rαµασ = −Rαµσα = −Rµσ .
Dakle, dobili smo opet Ričijev simetrični tenzor, koji se od prethodnog razlikuje
samo po znaku. Pošto je Rµν = Rνµ , tada u 4-dimenzionom prostoru ovaj tenzor
ima deset nezavisnih komponenata (kao i metrički tenzor). Pored ovog tenzora
moguće je takod̄e dobiti i mešoviti i kontravarijantni Ričijev tenzor: Rνµ = gνσ Rσµ
i Rµν = gµα gνβ Rαβ .
Kontrakcijom Ričijevog tenzora sa fundamentalnim tenzorom dobija se inva-
rijanta, u odnosu na koordinatne transformacije, koja se naziva skalarna krivina
ili invarijanta krivine prostora
R = Rµµ = gµν Rµν . (5.28)
Drugi tenzor koji se dobija od tenzora krivine je tzv. Ajštajnov tenzor. On se

definiše na sledeći način:

1 µν
G = R − g R, 
µν µν 

2 





ν ν 1 ν
Gµ = Rµ − gµ R, (5.29)
2 





1 

Gµν = Rµν − gµν R. 
2
5.3. Ričijev i Ajnštajnov tenzor 123
Ovaj tenzor igra, kao što ćemo kasnije videti, veoma važnu ulogu u OTR. Broj
nezavisnih komponenata ovog tenzora je n(n + 1)/2 (u slučaju 4-dimenzionog
prostora ima ih 10).
Da bismo uspostavili vezu Riman-Kristofelovog i Ričijevog tenzora sa po-
jmom krivine razmotrimo primer sferne površi. Ako je sfera poluprečnika a, onda
je metrika na površi sfere oblika
ds2 = a2 (dθ2 + sin2 θdϕ2 ).
Odgovarajući metrički koeficijenti različiti od nule su
g11 = a2 , g22 = a2 sin2 θ,
g11 = a−2 , g22 = a−2 sin−2 θ, g = a4 sin2 θ.

Kristofelovi simboli imaju oblik
Γ12,2 = Γ21,2 = −Γ22,1 = a2 sin θ cos θ,

1
Γ122 = − sin 2θ, Γ221 = Γ212 = cot θ.
2
Iz relacija (5.21) i (5.22) sledi da postoji samo jedna nezavisna komponenta ko-
varijantnog Rimanovog tenzora koja je na osnovu (5.14) jednaka
R1212 = −a2 sin2 θ. (5.30)
Ričijev tenzor, na osnovu (5.27), ima dve nezavisne komponente i to
R11 = −1, R22 = − sin2 θ, (5.31)
dok je invarijanta krivine jednaka

2
R ≡ Rµµ = g11 R11 + g22 R22 = − . (5.32)
a2
Poznato je da je Gausova krivina sfere poluprečnika a jednaka 1/a2 . Poslednji
rezultat pokazuje da je invarijanta krivine proporcionalna Gausovoj krivini.
Zna se da postoje takvi Rimanovi n-dimenzioni prostori u kojima je moguće
u svim tačkama uvesti takav sistem koordinata xµ u kojima metrika poprima oblik
ds2 = eµ (dxµ )2 , (5.33)
gde su eµ pozitivne ili negativne konstante. Tada iz (4.5) sledi da su svi Kri-
stofelovi simboli identički jednaki nuli tako da iz (5.14), (5.27) i (5.28) sledi da
su Rimanov tenzor, Ričijev tenzor i invarijanta krivine svi identički jednaki nuli.
Prostori sa takvom osobinom nazivaju se ravni. Prema tome, Riman-Kristofelov
tenzor je pokazatelj ,,iskrivljenosti”Rimanovog prostora. Ako je prostor ravan, taj
tenzor je identički jednak nuli i nulti karakter tenzora ne može biti izmenjen ni-
kakvim transformacijama koordinata. Na taj način, zakrivljenost predstavlja unu-
trašnje svojstvo Rimanovog prostora i ne zavisi od izbora sistema koordinata u
kojima zapisujemo metriku. Kao primer ravnih 3-dimenzionih prostora navedimo
običan euklidski prostor sa metrikom (1.5) i prostor Minkovskog čija se metrika
definiše jednačinom (1.25). Pod ,,zakrivljenim”prostorom se podrazumeva Rima-
nov prostor koji nije ravan. Dakle, pojam ,,zakrivljenog prostora”označava prosto
takav prostor u kome je Riman-Kristofelov tenzor različit od nule u nekim (ili
svim) tačkama prostora (u krajnjoj liniji makar u jednoj tački prostora).
5.4 Bjankijev i Ajnštajnov identitet

U teoriji tenzora se često koristi jedna diferencijalna identičnost koja se naziva
Bjankijev identitet. Sabiranjem članova nastalih cikličnom permutacijom indeksa
α2 , α3 i α4 , pri čemu se po poslednjem indeksu koristi kovarijantni izvod, dobija
se:
Rαα1 α2 α3 ;α4 + Rαα1 α3 α4 ;α2 + Rαα1 α4 α2 ;α3 = 0. (5.34)
Ova relacija se zove Bjankijev identitet i ona ima fundamentalnu ulogu u teoriji
relativnosti. Da bismo dokazali ovu jednakost polazimo od definicije tenzora kri-
vine
∂2 Γαα α ∂2 Γα
Rαα1 α2 α3 ;α4 = α 1 α3 − α α1 αα2 + Qαα1 α2 α3 α4 ,
∂x 2 ∂x 4 ∂x 3 ∂x 4
∂2 Γαα1 α4 ∂2 Γαα1 α3
Rαα1 α3 α4 ;α2 = − + Qαα1 α3 α4 α2 ,
∂2 Γαα1 α2 ∂2 Γαα1 α4
Rαα1 α4 α2 ;α3 = − + Qαα1 α4 α2 α3 ,
gde su Qαα1 ··· izrazi koji sadrže proizvode Kristofelovih simbola kao i proizvode
Kristofelovih simbola sa njihovim prvim izvodima. Ako izaberemo proizvoljnu
tačku i pred̄emo u lokalno-inercijalni sistem, onda su u toj tački svi Kristofelovi
simboli jednaki nuli, kao i sve veličine Qαα1 ··· . Prema tome, u lokalno-inerciajlnom
sistemu reference, Bjankijev identitet je identički zadovoljen. Kako je leva strana
Bjankijevog identiteta tenzor i kako ona važi u ovom sistemu koordinata, onda
je ova jednakost zadovoljena u bilo kom drugom sistemu koordinata. Time je
identitet dokazan.
5.4. Bjankijev i Ajnštajnov identitet 125
Iz Bjankijevog identiteta može se dobiti veoma važna jednakost. Prepišimo

jednačinu (5.34)
Rαα1 α2 α3 ;α4 + Rαα1 α3 α4 ;α2 + Rαα1 α4 α2 ;α3 = 0,
i uzmimo u obzir svojstvo antisimetrije tenzora krivine po poslednjem paru in-

deksa, tj. Rαα2 α3 α4 = −Rαα2 α4 α3 , tada Bjankijev identitet poprima oblik:
Rαα1 α2 α3 ;α4 − Rαα1 α4 α3 ;α2 − Rαα1 α2 α4 ;α3 = 0.
Ako izvršimo kontrakciju svih članova u ovoj jednačini po indeksima α i α3 , tj.

α = α3 , dobijamo
Rα1 α2 ;α4 − Rα1 α4 ;α2 − Rαα1 α2 α4 ;α = 0. (5.35)
Na osnovu svojstva tenzora krivine, datih jednačinama (5.20) i (5.21), poslednji

član na levoj strani ove jednačine se može transformisati na sledeći način:
Rαα1 α2 α4 ;α = gβα Rα1 α2 α4 β;α = gβα Rα2 α1 βα4 ;α = gβα Rβα4 α2 α1 ;α .
Ako zatim izvršimo kontrakciju ovog tenzora sa gα1 α2 , dobijamo
gα1 α2 Rαα1 α2 α4 ;α = gα1 α2 gβα Rβα4 α2 α1 ;α = gβα Rβα4 ;α = gβα Rα4 β;α = Rαα4 ;α . (5.36)
Veličina Rαα4 ;α je divergencija Ričijevog tenzora. Pomnožimo sada jednačinu (5.35)

sa kontravarijantnim metričkim tenzorom gα1 α2 . Tako dobijamo
gα1 α2 Rα1 α2 ;α4 − gα1 α2 Rα1 α4 ;α2 − gα1 α2 Rαα1 α2 α4 ;α = 0,
odnosno
R;α4 − Rαα4 ;α − Rαα4 ;α = 0,
ili
β β
R;α4 − 2 Rαα4 ;α = 0 ⇔ (gα4 R);β − 2 Rα4 ;β = 0.
Odavde, nakon prenumerisavanja nemih indeksa β → ν zamenom α4 sa µ, sledi
jednakost:
1
(Rνµ − gνµ R);ν = 0. (5.37)
2
Primetimo da je izraz u zagradi Ajštajnov tenzor. Ova relacija može biti prikazana
i u sledećem ekvivalentnom ovliku:
1
(Rµν − gµν R);ν = 0, (5.38)
2
odnosno
1
(Rµν − gµν R);ν = 0. (5.39)
2
Prema tome, u jednačinama (5.37) i (5.39) četvorodimenziona divergencija Ajšta-
jnovog tenzora identički je jednaka nuli. Ovaj rezultat je od fundamentalne važno-
sti u primenama tenzorskog računa u teoriji relativnosti. S obzirom da su Ričijev
Rµν i metrički tenzor gµν simetrični, onda je i Ajnštajnov tenzor takod̄e simetričan.
Zadaci
1. Dokazati formule (5.19)-(5.21).
2. Izračunati Riman-Kristofelov tenzor za površ cilindra, konusa i polusfere.
3. Izračunati Rimanov tenzor za metriku
ds2 = −e2α dt 2 + e2β dr2 + e2γ (dν2 + sin2 νdϕ2 ),
dge su α, β, γ - funkcije od r,t. Naći za ovu metriku Ričijev tenzor, skalarnu krivinu
i Ajnštajnov tenzor.
4. U 2-dimenzionom Rimanovom prostoru data je sledeća metrička forma
ds2 = g11 (x)(dx1 )2 + g22 (x)(dx2 )2 .
√ h ³ ´ ³ ´i
Dokazati da je R1212 = − 2 ∂x∂1 √1−g ∂g ∂ 1 ∂g11
−g 22
∂x1
+ ∂x2
√
−g ∂x2
.
5. U teoriji relativnosti susrećemo se sa metričkom formom oblika:
ds2 = eα (dx1 )2 + ex [(dx2 )2 + sin2 x2 (dx3 )2 ] − eγ (dx4 )2 ,
1
gde su α i γ funkcije od x1 i x4 . Pokazati da koordinate Ajnštajnovog tenzora imaju

sledeće vrednosti µ ¶
e−α 1 1
1
G1 = − + γ1 + ex ,
2 2
µ ¶ µ ¶
e−α 1 γ 2 γ1 α1 α1 γ1 e−γ α2 α4 γ4
G22 = − − γ11 − 1 − + + + α44 + 4 − ,
2 2 2 2 2 2 2 2 2
µ ¶
e−α 3 α4
+ e−x , eα G14 = −eγ G41 = − ,
1
G33 = G22 ; G44 = α1 −
2 2 2
gde indeksi uz α i γ označavaju parcijalne izvode po x1 i x4 .
6. U nekom Rimanovom prostoru V3 postoji šest različitih koordinata tenzora Rµναβ i
šest veza Rµν = gλσ Rλµνσ . Dokazati da su rešenja ovih jednačina po Rλµνσ odred̄ena
jednačinama
R
Rλµνσ = gλσ Rµν + gµν Rλσ − gλν Rµσ + gµσ Rλν + (gλν gµσ − gλσ gµν ),
2
gde je R invarijanta krivine.
Glava 6
Jednačine gravitacionog polja
Nekoliko prethodnih glava imalo je čisto matematički karakter, isključujući

fizičku pretpostavku da je trajektorija slobodne čestice geodezijska kriva. U ovoj
glavi biće ustanovljene relativističke diferencijalne jednačine koje karakterišu sa-
mo gravitaciono polje.
6.1 Elementi Njutnove teorije gravitacije

Njutnove jednačine gravitacionog polja su dobro poznate. Naime, gravitaci-
ona sila koja dejstvuje od strane materijalne tačke mase M, na česticu mase m koja
se nalazi na rastojanju r od tog tela, data je dobro poznatom jednačinom
~F = −γ mM~r.
r3
Med̄utim, u slučaju proizvoljne raspodele masa, gravitacionu silu možemo dobiti
ako uzmemo integral po gustini. Često se zbog pogodnosti, uvodi pojam gravita-
cionog potencijala ϕ, tako da se gravitaciona interakcija može opisati samo ovom
jednom funkcijom. U tom slučaju se gornja jednačina može predstaviti u obliku:
~F = −m grad ϕ, ϕ = − γM .
r
Gravitacioni potencijal ϕ je funkcija ~r, tj. ϕ = ϕ(~r) = ϕ(x, y, z) i to je skalarna
funkcija koja definiše tzv. skalarno (gravitaciono) polje koje potiče od izvesne
raspodele masa u prostoru.
Jednačina koja odred̄uje njutnovski potencijal gravitacionog polja ϕ je po-
znata Poasonova jednačina koja se može zapisati u obliku
∆ϕ = 4π γ ρ, (6.1)
127
128 Glava 6. Jednačine gravitacionog polja
gde je ρ - gustina (distribucija) mase koja je izvor gravitacionog polja, a γ - uni-

verzalna gravitaciona konstanta koja je jednaka 6, 67 · 10−11 Nm2 /kg2 . Poasonova
jednačina (6.1), očigledno, nije relativistički invarijantna. Stoga je jasno da je
Njutnova teorija gravitacije suštinski nerelativistička teorija i da je treba modifiko-
vati u okviru relativističke teorije gravitacije. Osim toga, gravitaciona interakcija
u nekom trenutku u okviru njutnovske teorije odred̄ena je položajem materijalnih
tela u tom istom trenutku, što znači da se gravitaciona interakcija prenosi trenutno,
tj. beskonačnom brzinom. Takod̄e je izvesno da je Njutnov zakon gravitacije ne-
primenljiv u slučaju jakih gravitacionih polja kakva su, na primer, kod zvezda i
ne može se primeniti prilikom proučavanja njihove grad̄e i evolucije. Savremena
teorija koja opisuje gravitaciono polje je Opšta teorija relativnosti koju je zasno-
vao A. Ajnštajn 1916. godine. Za očekivati je da se, u slučaju slabih gravitacionih
polja, Ajnštajnova teorija gravitacije svede na klasični Njutnov zakon gravitacije
koji se može smatrati kao prva aproksimacija opštijeg relativističkog zakona.
6.2 Ajnštajnove jednačine gravitacionog polja

Kao što smo već istakli gravitaciona interakcija, u okviru klasične Njutnove
teorije, može se opisati samo jednom skalarnom funkcijom ϕ, koja se naziva po-
tencijal, i ona zadovoljava Poasonovu parcijalnu diferencijalnu jednačinu drugog
reda. Takod̄e je rečeno da se gravitaciona interakcija prenosi trenutno, odnosno,
beskonačnom brzinom. Ova činjenica direktno protivreči postulatu STR o nemo-
gućnosti prenošenja interakcije brzinom većom od brzine svetlosti. Zbog toga
je prirodno bilo zahtevati da se nova teorija gravitacije, takod̄e, opisuje parcija-
lnim diferencijalnim jednačinama drugog reda koje u odgovarajućoj aproksima-
ciji prelaze u Poasonovu jednačinu. Ustvari, bilo je neophodno pronaći relati-
vističku jednačinu koja će u graničnom slučaju preći u odgovarajuću nerelati-
vističku jednačinu. Prema tome, u relativističkoj teoriji gravitacije, Poasonova
jednačina, jasno je, mora da pretrpi odred̄ene izmene. Pre svega znamo iz STR
da je brzina bilo kog signala ograničena, pa se stoga ni gravitaciona interakcija ne
može prenositi većom brzinom od brzine svetlosti. Ustvari, nova relativistička te-
orija gravitacije mora biti teorija polja (kao što je to Maksvelova elektrodinamika)
u kojoj će brzina prostiranja gravitacije, odnosno, brzina prenošenja interakcije,
biti konačna. Osim toga, ulogu relativističkog analogona njutnovskog potencijala
treba da preuzme metrički tenzor gµν , koji sadrži deset nezavisnih komponenata,
tako da je za potpuni opis gravitacionog polja neophodan sistem od deset parcijal-
nih diferencijalnih jednačina drugog reda. U tom smislu, Ajnštajn je razvio ideju
o povezanosti geometrije prostora i materijalnog sadržaja prostora. Polazeći od
6.2. Ajnštajnove jednačine gravitacionog polja 129
toga da postoji neka relacija

geometrija ↔ materija
on je uspešno konstruisao obe strane ove buduće jednačine. Navedena Ajnštajnova
ideja zahtevala je:
• da zakrivljenost prostora bude zavisna od gustine materije u prostoru i
• da budu, jasno, zadovoljeni zakoni konzervacije.
Iz principa opšte kovarijantnosti sledi da relativističke jednačine gravitacionog
polja treba da budu kovarijantne, odnosno, potrebno ih je zapisati u tenzorskom
obliku. Zbog toga na levoj strani relativističkih jednačina (generelisanih Poasono-
vih jednačina) treba da stoji neki tenzor koji sadrži izvode (zaključno do drugog
reda) od metričkog tenzora gµν i koji ima deset komponenata. Ovaj tenzor morao
bi, prema Ajnštajnu, odred̄ivati geometriju prostora. Sam metrički tenzor gµν nije
dovoljan za izražavanje zakrivljenosti prostora. Zbog toga je Ajnštajn iskoristio
veličine kao što su Riman-Kristofelov tenzor Rαµνσ i Ričijev tenzor Rµν = Rσµνσ ,
koje su, u XIX veku, razvili Riman i njegovi sledbenici istražujući geometriju
zakrivljenih prostora. Takod̄e, Ajnštajn je našao tenzor Gµν = Rµν − 21 gµν R, koji
zadovoljava oba gornja zahteva. Prema tome, na levoj strani relativističkih jedna-
čina može stajati neki od ovih tenzora ili njihove kombinacije. S obzirom da su
navedeni tenzori simetrični, na levoj strani treba da stoji neki tenzor drugog ranga
Qµν . Tada očigledno na desnoj strani treba da stoji, takod̄e, simetrični tenzor dru-
gog ranga. Taj tenzor treba da karakteriše raspodelu i kretanje mase. Takav tenzor
je tenzor energije-impulsa Tµν i njime se opisuje materijalni sadržaj prostora, tj.
gustina mase ili energije, gustine impulsa, ugaonog momenta ili drugih fizičkih
veličina (polja i slično).
Kao što je poznato iz STR, izvod po koordinati xν tenzora energije-impulsa, u
galilejevskom sistemu koordinata, jednak je nuli i zapisuje se u obliku
∂T µν ∂Tµν
= 0 ili = 0. (6.2)
∂xν ∂xν
Ova relacija izražava zakon održanja energije i impulsa izolovanog sistema u STR.
Analogna relacija u OTR treba da bude zapisana u kovarijantnom obliku. To
se postiže jednostavnom zamenom običnog izvoda sa kovarijantnim izvodom, tj.
µν ν = 0. Prema tome, jednačina koja izražava zakon održanja energije
T ;ν = 0 ili Tµ;ν
i impulsa nekog izolovanog fizičkog sistema u OTR može se zapisati u obliku:
∂T µν 1 ∂ √
+ Γνα T αν + Γννα T µα = √ ( −gT µν ) + Γνα T αν ,
µν µ µ
T = ν ν
(6.3)
∂x −g ∂x
;ν
ili
ν
∂Tµν 1 ∂ √
Tµ;ν = ν − Γαµν Tαν + Γννα Tµα = √ ( −gTµν ) − Γαµν Tαν . (6.4)
∂x −g ∂xν
Za različite fizičke sisteme tenzor energije-impulsa ima različit oblik. Jedan od
najprostijih fizičkih sistema je idealan fluid. Idealni fluid ima svuda istu gustinu,
a izmed̄u njegovih čestica nema interakcije. Na primer, ovaj model je dobar
za model svemirske materije. Na maloj skali svemirska gustina veoma varira -
ima mnogo praznog prostora izmed̄u nebeskih objekata, a ni oni nisu ravnomerno
raspored̄eni. Situacija je slična, na primer, sa približno idealnim razred̄enim ga-
som koji je sastavljen od molekula neravnomerno raspored̄enih unutar prostora,
većinom praznog. Tek na velikoj skali, tj. kada se veliki broj molekula nalazi u
izabranoj jedinici zapremine gasa ili kada se veliki broj nebeskih objekata nalazi u
izabranoj jedinici zapremine svemira, tek tada se može govoriti o istoj prosečnoj
gustini svih zapreminskih jedinica, tj. o istoj gustini svuda. Tenzor energije-
impulsa idealne sredine, u proizvoljnom sistemu koordinata, može biti predsta-
vljen u obliku
³ p0 ´ dxµ dxν p0 µν
T µν = ρ00 + 2 − 2g , (6.5)
c ds ds c
gde je ρ00 - gustina mase u sistemu reference vezanom za sredinu, p0 - pritisak
idealnog fluida, a dxµ /ds su izvodi koordinata metrike (,,svetske brzine”). Ako
uzmemo u obzir jednakost uα = dxα /ds, tada formula (6.5) poprima oblik
³ p0 ´ p0
T µν = ρ00 + 2 uµ uν − 2 gµν , (6.6)
c c
gde je uµ - četvorodimenziona brzina makroskopskog kretanja elementa zapre-
mine sredine u odnosu na korišćeni sistem koordinata. U realnom svemiru ρ00 À
p0 /c2 pa je
p0
T µν = ρ00 uµ uν − 2 gµν . (6.7)
c
Ovaj oblik tenzora energije-impulsa najčešće se koristi za modeliranje pojava u
svemiru.
Na taj način, relativistička jednačina gravitacionog polja može se zapisati u
obliku
Qµν = ±κT µν , κ > 0, (6.8)
pri čemu konstanta κ, čiju vrednost ćemo dati kasnije, dovodi u sklad dimenzije
leve i desne strane jednačine (6.8). Njen izbor sledi iz zahteva da se, u aproksima-
ciji slabog polja, dobije Njutnov zakon gravitacionog polja.
6.2. Ajnštajnove jednačine gravitacionog polja 131
Na osnovu gore rečenog, Ajnštajn je, da bi napisao relativistički analogan Poa-

sonove jednačine, smatrao da je dovoljno za tenzor Qµν uzeti sledeću kombinaciju
tenzora:
1
Qµν = Rµν − gµν R + Λgµν ,
2
gde je Λ - tzv. kosmološka konstanta čiji smisao će biti razmotren niže. U tom
slučaju, tražena relativistička Poasonova jednačina (6.8), poprima sledeći oblik:
1
Rµν − gµν R + Λgµν = ±κT µν . (6.9)
2
Ovo je jedan oblik Ajnštajnovih relativističkih jednačina gravitacionog polja. U
zavisnosti od toga sa kakvim tenzorima operišemo, postoje još dve varijante ove
jednačine:
1
Rµν − gµν R + Λgµν = ±κTµν , (6.10)
2
1
Rνµ − gνµ R + Λgνµ = ±κTµν . (6.11)
2
U ovim jednačinama je neophodno naći κ i odrediti znak ispred njega što će biti
urad̄eno kasnije. Relacija (6.9) u potpunosti zadovoljava gore navedene uslove.
Ona dovodi, u slučaju slabih polja, do Poasonove jednačine kao prve aproksima-
cije, što će biti pokazano u paragrafu 6.3. Ona, takod̄e, povezuje deset gravitaci-
onih potencijala gµν i njihovih izvoda sa komonentama tenzora energije-impulsa
Tµν . Ta jednačina zadovoljava princip relativističke kovarijantnosti jer je zapisana
u tenzorskom obliku i zbog toga važi u svim sistemima koordinata ako, naravno,
važi u jednom od njih. Relativistička jednačina sadrži izvode od gµν zaključno
drugog reda.
Osim toga, treba primetiti, da navedena relacija obezbed̄uje važenje uslova
(6.3). Naime, ako uzmemo tenzorsku divergenciju (kovarijantni izvod) od jedna-
čine (6.9), dobijamo
µ ¶
1 µν
+ Λg ;ν = ±κT ;ν .
µν µν µν
R − g R
2 ;ν
µν
S obzirom na Ajnštajnov identitet (5.38) G ;ν = 0, zatim već dokazani identitet
µν µν
g ;ν = 0 i zakon održanja energije i impulsa T ;ν = 0, jednačina se svodi, za
proizvoljne vrednosti Λ, na identitet.
Pošto su tenzori koji ulaze u jednačinu (6.9) simetrični, onda imamo deset
jednačina sa deset nepoznatih funkcija gµν . Izgleda da se lako mogu odrediti de-
set komponenti metričkog tenzora gµν ako je zadat tenzor energije-impulsa. Pošto
imamo četiri formule za transformacije koordinata, čiji je izbor proizvoljan, tada,

odgovarajućim izborom 4-dimenzionog sistema koordinata, četiri od deset kom-
ponenata funkcija gµν su proizvoljne, a samo šest njih su nepoznate. Na taj način,
ako imamo bilo kakvo rešenje jednačina (6.9), onda na novi oblik tih rešenja
(usled opšte kovarijantnosti) možemo nametnuti četiri proizvoljna ograničenja.
Tako od deset jednačina (6.9) samo je šest nezavisnih (med̄u deset jednačina po-
stoje četiri identiteta). Time je broj jednačina i broj nepoznatih veličina usklad̄en
i sistem je potpun i zatvoren.
Ostaje samo da se odredi konstanta κ i njen znak. Da bismo odredili konstantu
κ potrebno je jednačinu (6.9) zapisati u drugačijem ekvivalentnom obliku. Znak
možemo dobiti tako što ćemo izvršiti kontrakciju jednačine (6.9) sa gµν . Tako
dobijamo (gµν gµν = 4)
−R + 4Λ = ±κT , T ≡ Tµµ .
Koristeći poslednju relaciju možemo da eliminišemo R iz (6.9). Na taj način do-

bijamo traženi drugi ekvivalentni oblik jednačina gravitacionog polja
µ ¶
1 µν
R = ±κ T − g T + Λgµν .
µν µν
(6.12)
2
Slično se mogu naći i odgovarajuće kovarijantne i mešovite jednačine koje će biti
uskoro korišćene kod odred̄ivanja konstante κ i njenog znaka ispred.
6.3 Slučaj slabih polja. Njutnovska aproksimacija

Važan test za celu teoriju je ponašanje sporih čestica daleko od izvora kon-
stantnog gravitacionog polja, kada je klasični Njutnov zakon odlična aproksima-
cija. Pod konstantnim gravitacionim poljem podrazumeva se polje sa metrikom
čiji koeficijenti u nekim koordinatama ne zavise od x0 , odnosno čija je metrika
invarijantna pri transformacijama duž ove koordinate (tako x0 se naziva svetsko
vreme).
Razmotrimo da li Ajnštajnove jednačine, izvedene u prethodnoj sekciji, sadrže
u sebi Njutnov zakon gravitacije kao specijalan slučaj. U aproskimaciji ,,slabog
polja” odgovarajuće relativističke (Ajnštajnove) jednačine treba da se svedu na
Poasonovu jednačinu. Ovo se može dobiti razmatranjem 00 komponente Ričijevog
tenzora Rµν (R00 ) u datoj aproksimaciji1 . U tom smislu uvedimo sledeće pretpo-
stavke:
1 Naime, samo su ove komponente, u navedenoj aproksimaciji, proporcionalne potencijalu ϕ dok
su ostale komponente Ajnštajnovog tenzora Rµν reda ϕ2 .

6.3. Slučaj slabih polja. Njutnovska aproksimacija 133
1. Pretpostavimo da je gravitaciono polje slabo, drugim rečima komponente

metričkog tenzora, u datom sistemu koordinata, malo se razlikuju od gali-
lejevskih vrednosti2 , tj.
|gµν − (gµν )0 | ¿ 1. (6.13)
2. Gravitaciono polje je stacionarno, tj. ∂gµν /∂x0 = 0. Osim toga pretpostavi-

mo da je telo, koje stvara polje, nepokretno, tj. njegova trajektorija je ko-
ordinatna linija svetskog vremena. Takvo telo stvara statičko polje3 . Kod
takvih polja interval ds ne sme da zavisi od znaka x0 , te metrički koeficijenti
g0i , u članovima linearnim po dx0 moraju biti jednaki nuli
gi0 = 0 ili (gi0 = 0, g00 = 1/g00 ), (6.14)
gde latinični indeks označava prostorne koordinate i uvek uzima vrednosti
1, 2, 3.
3. Kvadratni članovi koji ulaze u jednačine polja su mali u odnosu na članove
γ
sa drugim izvodima, tj. (Γµν,i Γαβ, j ¿ ∂Γεθ /∂xk )
¯ ¯ ¯ ¯
¯ ∂gµν ∂gαβ ¯ ¯ ∂2 gεθ ¯
¯ ¯¿¯ ¯
¯ ∂xi ∂x j ¯ ¯ ∂xk ∂xl ¯ . (6.15)
Ova pretpostavka je važna zbog toga što je Poasonova jednačina linearna, a

relativistička jednačina nelinearna (jer sadrži proizvode tipa ∼ Γµν,i Γαβ, j ),
dok je ona linearna po drugim izvodima (∼ ∂2 gµν /∂xi ∂x j ).
4. Brzina kretanja čestica koje čine materiju (stvaraju polje) je mala u odnosu
na brzinu svetlosti, tj. ¯ i j¯
¯ dx dx ¯
¯ ¯
¯ ds ds ¯ ¿ 1. (6.16)
5. Za većinu klasičnih distribucija (gustina) energije (kao što su npr. voda,

Sunce, ili gas na visokim pritiscima p0 /c2 ¿ ρ00 ) za tenzor energije-impulsa
uzimamo, u skladu sa jednačinom (6.7), sledeći izraz:
dxµ dxν
T µν = ρ00, (6.17)
ds ds
gde su dxµ /ds izvodi kovarijantne metrike (,,svetske brzine”).
2 To znači da se koristi sistem koordinata koji se može približno smatrati galilejevskim, ili loren-
covskim, tj. posmatramo prostorne koordinate xi (i = 1, 2, 3) i t = x0 /c - vreme.

3 Treba istaći da u slučaju konstantnog stacionarnog gravitacionog polja, ovaj uslov ne mora da
važi. Na primer, očigledno je da će rotirajuća, dakle pokretna, kugla stvarati konstantno polje, no
smerovi vremena nisu ekvivalentni, tj. metrika nije invarijantna na vremensku inverziju.
Nadalje ćemo koristiti kovarijantnu verziju relativističke jednačine koja je data

relacijom (6.10) (u kojoj je Λ = 0)
µ ¶
1
Rµν = ±κ Tµν − gµν T . (6.18)
2
Tenzor krivine Rµν , prema (5.26), ima oblik
∂Γαµα ∂Γαµν β β
Rµν = − α + Γµα Γαβν − Γµν Γαβα . (6.19)
∂xν ∂x
U skladu sa pretpostavkom 3 (relacija (6.15)) mogu se zanemariti proizvodi Kristo-
felovih simbola i u gornjoj jednačini zadržati samo prva dva člana:
∂Γαµα ∂Γαµν
Rµν ≈ − α. (6.20)
∂xν ∂x
Pod pretpostavkama 1-5, različite od nule su samo komponente R00 , te je
∂Γi0i ∂Γα00 ∂Γ000 ∂Γi00 ∂Γ000 ∂Γi00

R00 ≈ − = − − = − , (i = 1, 2, 3). (6.21)
∂x0 ∂xα ∂x0 ∂xi ∂x0 ∂xi
Ostali članovi zbira ∂Γi0i /∂x0 jednaki su nuli. Koristeći relaciju (5.26), gornju
jednačinu možemo napisati u obliku:
∂Γ00
j
1 ∂ i j ∂g00 1 i j ∂2 g00 1 i j ∂2 g00 1
− = + (g ) = η = − δ = − ∇2 g00 ,
∂x j 2 ∂x j ∂x i 2 ∂x ∂x j i 2 ∂x ∂x j i 2
odakle dobijamo
1
R00 = − ∇2 g00 . (6.22)
2
Kao što smo već rekli, u skladu sa navedenim pretpostavkama, dovoljno je ra-
zmatrati samo 00 komponente i jednačinu
1
R00 = ±κ(T00 − g00 T ). (6.23)
2
Iz jednačine (6.17), s obzirom da je za većinu klasičnih distribucija p0 /c2 ¿ ρ00 ,

dobijamo T = ρ00 , tako da možemo pisati
1 1 dx0
R00 = ±κ(T00 − g00 T ) = ±κρ(u0 u0 − g00 ), u0 = , ρ ≡ ρ00 .
2 2 ds
Med̄utim, u0 ≈ 1 i g00 ≈ 1, tako da imamo

1
R00 ≈ ± κρ, (6.24)
2
pa jednačina (6.22) poprima sledeći oblik
1 1
− ∇2 g00 = ± κρ.
2 2
U Glavi 3 smo pokazali da je, u aproksimaciji slabog statičkog gravitacionog po-
lja, nulta komponenta metričkog tenzora data izrazom
g00 ' 1 + 2ϕ/c2 ,
gde njutnovski potencijal ϕ zadovoljava Poasonovu jednačinu
∇2 ϕ = 4πγρ.
Na osnovu ovoga dolazimo do zaključka da je κ = 8πγ/c2 > 0 i da u Ajnštajnovim

jednačinama treba uzeti samo znak ,,minus” ispred ove konstante.
Na taj način, relativistička jednačina gravitacionog polja ima oblik:
1 8πγ
Rµν − gµν R + Λgµν = − 2 Tµν . (6.25)
2 c
Ponekad je korisna i alternativna forma koja se dobija kontrakcijom poslednje
jednačine sa gµν , što dovodi do jednačine
1 8πγ
R − 4R + 4Λ = − 2 T,
2 c
ili
8πγ
R= T + 4Λ. (6.26)
c2
Zamenom (6.26) u (6.25) konačno dobijamo:
8πγ 1
Rµν = − 2
(Tµν − gµν T ) + Λgµν . (6.27)
c 2
Jednačine (6.25)-(6.27) su potpuno ekvivalentne forme Ajnštajnovih jednačina
gravitacionog polja i kao takve često se susreću u literaturi. Iz relativističkih
jednačina je jasno da polja materije, kroz tenzor energije-impulsa, odred̄uju gra-
vitaciono polje, koje sa svoje strane uslovljava dinamiku materije, te se raspored i
kretanje materije ne mogu zadati proizvoljno, već se definišu Ajnštajnovim jedna-

činama istovremeno sa gravitacionim poljem.
U praznom prostoru (vakuumu), kada su jednake nuli sve komponente tenzora
energije-impulsa, tj. Tµν = 0, lako se nalazi da jednačine polja (6.26) i (6.27)
poprimaju jednostavan oblik (R = 0):
Rµν = Λgµν . (6.28)
Med̄utim, u praznom prostoru i daleko od izvora gravitacionog polja, Ajnštajn je
pretpostavio da važi relacija
Rµν = 0. (6.29)
Istaknimo da prazan prostor ili vakuum ovde označava odsustvo materije i bilo
kakvih polja, isključujući gravitaciono. Gravitaciono polje ne narušava vakuum.
Uslovi vakuuma se sa velikom tačnošću mogu primeniti na med̄uplanetarni pro-
stor u Sunčevom sistemu, i tu važi, sa zadovoljavajućom tačnošću, jednačina
(6.29).
Ako izvršimo kontrakciju jednačine (6.29) sa gµν , dobijamo da je R = 0 (ska-
larna krivina). Ovo ne znači da je u vakuumu krivina prostora-vremena jednaka
nuli (ne znači da je prazan prostor ravan), odnosno, da je prostor-vreme grad̄eno
po tipu prostora Minkovskog. Da bi (prazan) prostor bio ravan, potrebno je i
dovoljno da odgovarajući Riman-Kristofelov tenzor Rµναβ bude jednak nuli, tj.
Rµναβ = 0.
Kao teorijsku opravdanost za relaciju (6.29) poslužiće nam empirijski podaci
koji se odnose na kretanje planeta (videti Glavu 8). Prema tome, iskoristimo
to da (videti jednačinu (7.31) u Glavi 7) efekti koji potiču od Λ-člana rastu sa
povećanjem dimenzija posmatrane oblasti. Na osnovu toga, može se zaključiti da,
teorijska konstanta Λ (koju smo uveli sa ciljem da dobijemo najopštiji izraz za ten-
zor drugog reda Qµν čiji je kovarijantni izvod jednak nuli) stvarno jednaka nuli ili
je u svakom slučaju toliko mala da se njeni efekti mogu zanemariti u oblasti čije su
dimenzije reda veličine Sunčevog sistema. Zbog toga u mnogim našim računima
mi sasvim opravdano možemo smatrati da je Λ = 0 i relativističke jednačine gra-
vitacionog polja zapisati u prostijem obliku:
1
Rµν − gµν R = −κT µν , (6.30)
2
odnosno
8πγ
R= T, (6.31)
c2
pri čemu je poslednja jednačina dobijena kao rezultat kontrakcije prethodne jedna-
čine.
Na kraju još samo nekoliko reči o veličini Λ. Naime, kao što ćemo videti u
Glavi 7, može se pokazati da za velike oblasti (u kosmosu, r → ∞) pojave efekti
koji potiču od malih veličina Λ. Prema tome, ako imamo u vidu kosmološke za-
datke, uzima se da je ova veličina, koja se obično naziva kosmološka konstanta,
različita od nule. Ovaj član (Λgµν ) prvi je uveo Ajnštajn da bi pomoću njega
mogao modelirati svemir i time prevazići teškoće u kosmologiji (koje su tada na-
stale!). Tako je Ajnštajnova jednačina postala osnova savremene kosmologije,
a veličina Λ tim povodom se naziva kosmološka konstanta. U današnje vreme
vrednost za Λ nije poznata. Med̄utim, po nekim sadašnjim procenama, apsolutna
vrednost za Λ je mali broj:
Λ ≈ 10−57 ÷ 10−54 cm−2 .
pΛ ne prelazi 10 cm . S obzirom na njene dimenzije,

Obično se procenjuje da −56 −2
jasno je da se veličina 1/|Λ| može smatrati karakterističnom dužinom na kojoj

je uticaj kosmičkog gravitacionog polja polja sila bitan.
p Na osnovu kosmičkih
merenja, radijus vasione je po redu veličine
p jednak 1/|Λ|. Prema savremenim
eksperimentalnim podacima veličina 1/|Λ| ≥ 10 cm. 28
Interesantno je, nakon formulisanja relativističkih jednačina gravitacionog po-

lja, napraviti odgovarajuće pored̄enje sa Njutnovim jednačinama gravitacionog
polja. Izmed̄u ove dve teorije postoji analogija kao što se vidi iz priložene Tabele
6.1.
Njutnova gravitacija Ajnštajnova gravitacija
Šta stvara Polje ϕ - stvara silu - deluje na mase Zakrivljuje prostor-vreme

masa? ~F = −m∇ϕ ds2 = gµν (x)dxµ dxν
Kretanje Njutnov zakon kretanja Geodezijske jednačine
d 2 xi ∂ϕ d 2 xσ µ
σ dx dx
ν
čestice = −δi j j = −Γ
dt 2 ∂x dτ2 µν
dτ dτ
Jednačine Njutnove jednačine polja Ajnštajnove jednačine
polja ∇2 ϕ = 4πγ ρ Rµν − 21 gµν R = −κTµν
Tabela 6.1: Pored̄enje Njutnove i Ajnštajnove teorije gravitacije
Iz gornje tabele se vidi izvesna alnalogija ovih dveju teorija. Med̄utim, u odnosu
na prostor i vreme Ajnštrajnova relativistička teorija je kvalitativno različita od
Njutnove teorije.
Zadaci
1. Izvesti Poasonovu jednačinu (6.1).
2. Pokušajmo uopštiti Ajnštajnove jednačine, zapisujući ih u obliku
Rµν − αgµν R = −κTµν ,
gde je α - neka bezdimenziona konstanta. Pokazati da ako je α 6= 1/2, tada takve
jednačine polja se ne slažu sa eksperimentom čak i u njutnovkom limitu.
3. Kontrakcijom mešovite forme Rνµ − 12 δνµ R = −κTµν , Ajnštajnove jednačine (6.11)
pokazati da je R = κT , gde je T = Tµ ≡ T00 + T11 + T22 + T33 , i odatle dokazati
µ
jednačinu (6.12).
4. Rešiti Ajnštajnove jednačine za sledeću metriku:
dr2
ds2 = c2 dt 2 − − r2 (dθ2 + sin2 θdϕ2 ), (6.1∗)
1 − Ar2
gde je A konstanta. Upravo ovu metriku Ajnštajn je iskoristio (1917) da bi mo-
delirao vasionu (tzv. model statičkog svemira). Za tenzor energije-impulsa uzeti
model idealnog fluida dat sa (6.5). Šta se dobija ako se zanemari pritosak (p = 0).
Diskutovati slučaj ρ > 0 (negativan pritisak!). Na ovom mestu Ajnštajn zaključuje
da mora učiniti popraku svojih jednačina tako što će uvesti jedan konstantan član,
tzv. kosmološku konstantu Λ. Takod̄e, pokazati da se Ajnštajnova metrika (6.1*),
uvod̄enjem smene r = a sin χ, svodi na oblik:
ds2 = c2 dt 2 − a2 [dχ2 + sin2 χ(dθ2 + sin2 θdϕ2 )].
5. Napisati Ajnštajnove jednačine, polazeći takod̄e od ideje da se svemisrska materija

može aproksimirati idealnim fluidom, za metriku:
dr2
ds2 = c2 (1 − Ar2 )dt 2 − − r2 (dθ2 + sin2 θdϕ2 ) (6.2∗)
1 − Ar2
Ovo je poznati De Siterov model svemira (1917). Diskutovati dobijeni sistem
Ajnštajnovih jednačina. Naći smenu koordinata koja metriku (6.2*) prevodi u
oblik:
ds2 = c2 dt 2 − β cosh2 (t/β)[dχ2 + sin2 χ(dθ2 + sin2 θdϕ2 )].
6. Polazeći od Fridmanovog modela svemira (1922) u kome je metrika oblika
ds2 = c2 dt 2 − a2 (t)[dχ2 + sin2 χ(dθ2 + sin2 θdϕ2 )],
postaviti Ajnštajnove jednačine.
7. Naći jednačine polja polazeći od metrike (Gedel - 1944):
1
ds2 = c2 dt 2 + 2cear dtdθ + e2ar dθ2 − dr2 dz2 ,
2
sa cilindričnim prostornim koordinatama r, θ i z.
Glava 7
Neke primene Opšte teorije

relativnosti
Ajnštajnove jednačine gravitacionog polja predstavljaju relativističko uopšte-

nje Poasonove jednačine. Med̄utim, za razliku od Poasonove jednačine, Ajnštajno-
ve jednačine su nelinearne i zbog toga se ne mogu rešiti u opštem obliku. Zbog
toga se ne može koristiti ideja superpozicije (osim aproksimativno u slučaju slabih
polja). Jedna od posledica ovoga je da se gravitaciono polje sistema više objekata
ne može dobiti kao zbir polja podsistema, što znatno otežava njihovo rešavanje.
Zato je nalaženje tačnih rešenja relativističkih jednačina veoma težak zadatak,
ali je za neke fizički interesantne situacije ovaj zadatak ipak uspešno rešen. Čak
i u slučaju praznog prostora Ajnštajnove jednačine su veoma složene i teško je
naći rešenje. Med̄utim, u jednom specijalnom slučaju rešenje se nalazi bez ve-
like teškoće, naime, u slučaju statičkog sferno-simetričnog gravitacionog polja
(Švarcšildovo rešenje) koje formira mirujuće sferno-simetrično telo. U ovoj glavi
ćemo razmatrati slučaj sferno-simetričnog gravitacionog polja koje je važano i
interesantno kako teorijski tako i sa prektičnog aspekta.
7.1 Švarcšildovo rešenje

Iako je, kao što je napomenuto, Ajnštajnove jednačine komplikovano rešiti,
neki važni slučajevi dozvoljavaju dovoljno duboku analizu, zahvaljujući korišće-
nju dodatnih fizičkih argumenata (u prvom redu simetrije). Koristeći Ajnštajnove
jednačine moguće je za poznatu fizičku situaciju (npr. poznati raspored masa -
tenzor energije-impulsa) odrediti metrički tenzor i time formulisati dimaniku. U
tom smislu posmatrajmo sferno-simetrično telo poluprečnika r0 i odredimo gra-
139
140 Glava 7. Neke primene Opšte teorije relativnosti
vitaciono polje gµν van toga tela. Kako u toj oblasti nema materije (samo gravita-
ciono polje!), onda je tenzor energije-impulsa jednak nuli. U tom slučaju potrebno
je da rešimo jednačinu (6.29).
Da bismo dobili izraz za kvadrat linijskog elementa ds2 u praznom prostoru
posmatraćemo sfernu nerotirajuću i nenaelektrisanu masu sa sferno-simetričnom
distribucijom mase u njoj. Pretpostavićemo da ovo telo formira stacionarno i
statičko sferno-simetrično gravitaciono polje. Tačno rešenje Ajnštajnovih jednači-
na i izraza za ds2 , za navedene uslove, prvi je dobio K. Švarcšild 1916. godine.
On je pretpostavio da na dovoljno velikim rastojanjima od ove mase prostor-vreme
prelazi u ravan prostor Minkovskog. Ovo rešenje ima veliki značaj jer se pomoću
njega može opisati gravitaciono polje Sunca i izvesti formule za tri klasična ek-
sperimenta kojima se pokazuje razlika izmed̄u predskazivanja njutnovske teorije
gravitacije i mnogo tačnijih predvid̄anja OTR.
Uslov stacionarnosti i statičnosti označava da u statičkom koordinatnom si-
stemu, komponenta g00 ne zavisi od vremena x0 (ili t) i da je g0i = 0. Sferna sime-
trija gravitacionog polja ukazuje da metrika prostor-vremena, tj. izraz za interval
ds treba da bude jednak (isti) u svim tačkama koje se nalaze na istom rastojanju od
centra izvora polja. S obzirom na sferno-simetrični karakter polja koji okružuje
gravitacionu masu prirodno je izabrati sferni sistem koordinata r, θ, ϕ
x1 = r sin θ cos ϕ, x2 = r sin θ sin ϕ, x3 = r cos θ. (7.1)
Tada najopštiji izraz za metriku, koja ima ovu simetriju, može se napisati u obliku:
ds2 = A(r)c2 dt 2 − B(r)dr2 − r2 (dθ2 + sin2 θdϕ2 ), (7.2)

p
gde su A(r) i B(r) za sada nepoznate funkcije od r = (x1 )2 + (x2 )2 + (x3 )2 . Ove
funkcije je pogodno zapisati u eksponencijalnom obliku, tj.
A(r) = eν , B(r) = eλ ,
gde su ν = ν(r), λ = λ(r). Ove funkcije treba da budu odred̄ene tako da zadovo-
ljavaju jednačine polja. Na taj način ds2 možemo zapisati na sledeći način:
ds2 = eν c2 dt 2 − eλ dr2 − r2 (dθ2 + sin2 θdϕ2 ). (7.3)
Ako sa x0 , x1 , x2 , x3 označimo ct, r, θ, ϕ, respektivno, tada za komponente metri-

čkog tenzora, različite od nule, možemo pisati
¾
g00 = eν , g11 = −eλ , g22 = −r2 , g33 = −r2 sin2 θ
(7.4)
gµν = 0, µ 6= ν.
7.1. Švarcšildovo rešenje 141
Očigledno je da su odgovarajuće kontravarijantne komponente, s obzirom da je

gµν = 1/gµν ako je gµν = 0 za µ 6= ν, jednake:
¾
g00 = e−ν , g11 = −e−λ , g22 = −r−2 , g33 = −r−2 sin−2 θ
(7.5)
gµν = 0, µ 6= ν.
Determinanta metričkog tenzora, u ovom slučaju, jednaka je proizvodu dijagona-
lnih članova
|gµν | = g = g00 g11 g22 g33 = −eν+λ r4 sin2 θ. (7.6)
√
U našim formulama uvek figuriše poznata vrednost −g, pa je
√ ν+λ
−g = e 2 r2 sin θ. (7.7)
Pomoću formula (7.4) i (7.5) lako izračunavamo Kristofelove simbole druge vrste.
Naime, prema (4.9), ovi simboli se mogu izraziti pomoću odgovarajućih izvoda
1 ∂gβµ ∂gβν ∂gµν
metrike kao: Γαµν = gαβ ( ν + µ − β ). Kako je gµν = 0 za µ 6= ν, važno
2 ∂x ∂x ∂x
je naći oblik Kristofelovih simbola za α = β
1 ∂gαµ ∂gαν ∂gµν
Γαµν = gαα ( ν + µ − α ). (7.8)
2 ∂x ∂x ∂x
Mnogi od Kristofelovih simbola su jednaki nuli, a oni koji preostaju imaju oblik
(videti zadatak 7.1)
ν0 ν−λ 0 ν0 λ0
Γ100 = e , Γ01 = , Γ111 = ,
2 2 2
1
Γ122 = −re−λ , Γ122
= , Γ133 = −re−λ sin2 θ, (7.9)
r
1
Γ233 = − sin θ cos θ, Γ323 = cot θ, Γ313 = ,
r
1
gde ,,prim”označava diferenciranje po x (= r), tj. d/dr.
Zadatak 7.1: Izračunati sve Kristofelove simbole Γαµν za metriku datu jednačinom
(7.3).
Rešenje: Razlikujemo tri slučaja:

a) Neka su, najpre, sva tri indeksa jednaka (µ = ν = α ≡ µ). Tada je prema jednačini
(7.8)
1 ∂gµµ 1 1 ∂gµµ 1 ∂
Γµµµ = gµµ µ = = (ln gµµ ). (7.10)
2 ∂x 2 gµµ ∂x µ 2 ∂xµ
b) Zatim, neka su jednaka dva donja indeksa (µ = ν ≡ µ). Prema formuli (7.8) i zbog
gαβ = 0, α 6= β važi:
1 ∂gβµ ∂gβµ ∂gµµ 1 ∂gµµ

Γαµµ = gαβ ( µ + µ − α ) = − gαα α . (7.11)
2 ∂x ∂x ∂x 2 ∂x
c) Najzad, jedan donji i jedan gornji indeks su jednaki:
1 ∂gνν 1 1 ∂gνν 1 ∂
Γνµν = gνν µ = = (ln gνν ). (7.12)
2 ∂x 2 gνν ∂xµ 2 ∂xµ
Na osnovu jednačina (7.10) do (7.12) lako je zaključiti da postoji ukupno 40 Kristofe-
lovih simbola od kojih je njih 31 jednako nuli dok ih je samo 9 raličito od nule. Prema
tome, od svih Γµµ različit od nule je samo Γ111 . Od svih Γνµµ preostaju, osim Γ111 , još i
µ
Γ100 , Γ122 , Γ133 kao i Γ233 . Slično, u slučaju c) različiti od nule su sledeći: Γ010 , Γ212 , Γ313 i Γ323 .
Vrednosti tih simbola redom iznose: Prema (7.10), nalazimo
1 ∂ 1 ∂ λ0
Γ111 = (ln g11 ) = (λ) = .
2 ∂x 1 2 ∂x r 2
Slično, prema (7.11) dobija se
1 ∂ ν0
Γ100 = − g11 r g00 = eν−λ ,
2 ∂x 2
1 ∂
Γ122 = − g11 r g22 = −re−λ ,
2 ∂x
1 ∂
Γ133 = − g11 r g33 = −r e−λ sin2 θ,
2 ∂x
1 ∂
Γ233 = − g22 r g33 = − sin θ cos θ.
2 ∂x
Konačno, prema (7.12) nalazimo
1 ∂ ν ν0
Γ010 = (ln e ) = ,
2 ∂xr 2
1 ∂ 1
Γ212 =
(ln r2 ) = ,
2 ∂xr r
1 ∂ 1
Γ313 = (2 ln r) = ,
2 ∂xr r
1 ∂
Γ323 = [ln(r2 sin2 θ)] = cot θ.
2 ∂xθ
Kao što vidimo ukupno ih je devet. 2
Razmotrimo prazan prostor-vreme van posmatrane sferne mase. U toj oblasti

tenzor energije-impulsa jednak je nuli, tj.
Tµν = 0. (7.13)
U tom slučaju Ajnštjanove jednačine imaju oblik
Rµν = −Λgµν .
Kao što je rečeno ranije, kosmološko član Λ igra ulogu na velikim rastojanjima
i zbog toga je, pri razmatranju nekosmološkoh zadataka, moguće uzeti da je ova
konstanta jednaka nuli, tj. Λ = 0. Tada jednačina gravitacionog polja u praznom
√
prostoru poprima oblik Rµν = 0. Polazeći od jednakosti Γνµν = ∂(ln −g)/∂xµ ,
jednačina za Ričijev tenzor (6.19) se može napisati u obliku:
∂2 √ ∂ ∂ √
Rµν = ν
(ln −g) − σ Γσµν + Γαµσ Γσαν − Γαµν α (ln −g). (7.14)
∂x ∂x µ ∂x ∂x
Zamenom izraza (7.9) u (7.14) i nakon relativno jednastavnog ali glomaznog
računa, dobija se:
· ¸
1 00 1 0 0 0 ν0 ν−λ
R00 = − ν + ν (λ − ν ) − e , (7.15)
2 4 r
1 1 λ0
R11 = ν00 − ν0 (λ0 − ν0 ) − , (7.16)
2 4 r
· ¸
1
R22 = e−λ 1 + r(ν0 − λ0 ) − 1, (7.17)
2
R33 = R22 · sin2 θ. (7.18)
Ostale komponente Rµν u ovom slučaju identički su jednake nuli, tj. R12 = R23 =
R31 = 0. Ajnštajnov zakon gravitacije zahteva da ove jednačine budu jednake nuli,
što dovdi do sledećeg sistema jednačina:
1 00 1 0 0 ν0
ν − ν (λ − ν0 ) + = 0, (7.19)
2 4 r
1 00 1 0 0 λ0
ν − ν (λ − ν0 ) − = 0, (7.20)
2 4 r
· ¸
−λ 1 0 0
−1 + e 1 + r(ν − λ ) = 0, (7.21)
2
½ · ¸¾
−λ 1 0 0
−1 + e 1 + r(ν − λ ) sin2 θ = 0. (7.22)
2
Jednačina (7.22), za θ 6= 0, je identična sa jednačinom (7.21) tako da ostaju svega
tri jednačine. Oduzimanjem jednačine (7.20) od jednačine (7.19) dobijamo
∂
λ0 + ν0 = 0 → (λ + ν) = 0, (7.23)
∂r
odakle je
λ = −ν, (7.24)
jer pri velikom r prostor-vreme treba da bude ravan, i pri r → ∞ i λ i ν teže ka
nuli.
Uzimajući u obzir (7.24), jednačina (7.21) postaje
(1 + rν0 )eν = 1 (7.25)
što je konačno ekvivalentno sa
(reν )0 = 1.
Integracijom ove jednačine dobijamo
reν = r +C1 ,
gde je C1 - konstanta integracije. Sada je lako proveriti da funkcija

C1
eν = e−λ = 1 + , (7.26)
r
predstavlja partikularni integral Ajnštajnovih diferencijalnih jednačina posmatra-
nog gravitacionog polja (7.19)-(7.21). Očigledno je da funkcije eν i e−λ teže jedi-
nici pri r → ∞. Zbog toga, pri velikim vrednostima r (daleko od masa), Švarcši-
ldovo prostor-vreme prelazi u prostor-vreme Minkovskog. Na taj način, prostor-
vreme, definisano jednačinom (7.3), ima sledeću metriku:
µ ¶
C1 2 2 dr2
ds2 = 1 + c dt − − r2 (dθ2 + sin2 θdϕ2 ). (7.27)
r 1 +C1 /r
Iz ovog izraza vidimo da je g00 = 1 + C1 /r. Konstantu C1 možemo odrediti iz

zahteva da na velikim rastojanjima od date mase (r → ∞) (naša relacija prelazi
u Njutnov zakon gravitacije) važi njutnovska aproksimacija. Naime, na osnovu
(3.24) treba da bude g00 = 1+2ϕ/c2 , gde je potencijal ϕ jednak svom njutnovskom
izrazu: ϕ = −γm/r (m - je masa koja stvara polje). Znači, 1 + C1 /r = 1 −

2γm/(c2 r), odakle je
2γm
C1 = − 2 . (7.28)
c
Izraz za C1 dobijen je pod pretpostavkom velikih r, no kako se radi o jednako-
sti izmed̄u konstanti, ona važi za ma koje r. Kao što se vidi ova konstanta ima
dimenzije dužine. Prema tome, veličina
2γm
rg = , (7.29)
c2
definiše tzv. gravitacioni ili Švarcšildov radijus.

Na taj način, za prazan prostor-vreme oko sferno-simetričnog tela, linijski
elemenat ds može se zapisati na sledeći način:
³ rg ´ 2 2 dr2
ds2 = 1 − c dt − − r2 (dθ2 + sin2 θdϕ2 ), (7.30)
r 1 − rg /r
što predstavlja čuveno Švarcšildovo rešenje dobijeno 1916. godine. Pokazuje

se da je ovo rešenje, u slučaju sferno-simetričnog prostor-vremena, jedinstveno
(Birkofova teorema). Dakle, ovo rešenje odgovara, u skaldu sa jednačinom (6.29),
Ajnštajnovim jednačinama za slučaj praznog prostora. Ukoliko bismo zadržali
kosmološki član u jednačini (6.28), onda bismo za odgovarajući linijski element
dobili sledeći izraz:
µ ¶
rg Λ 2 2 2 dr2
2
ds = 1 − − r c dt − − r2 (dθ2 + sin2 θdϕ2 ).
r 3 1 − rg /r − Λ/3 · r2
(7.31)
Ovo rešenje odgovara opštijoj jednačini u praznom prostoru, tj. Rµν = Λgµν . Pore-
d̄enjem linijskih elemenata (7.30) i (7.31), vidimo da, kao što smo rekli u Glavi 6,
uticaj Λ-člana na polje koje okružuje privlačno sferno telo, raste sa povećanjem
razmera posmatrane oblasti. Prema tome, ukoliko se kretanje planeta zaista opisu-
je sa velikom tačnošću formulom (7.30), možemo zaključiti da je Λ-član u svakom
slučaju toliko mali da ne daje primetne efekte u oblasti reda veličine dimenzija
Sunčevog sistema.
Iz Švarcšildovog rešenja (7.30) se, u specijalnom slučaju rg = 0 i r → ∞,
dobija ravno prostor-vreme Minkovskog, što se i moglo očekivati. Ovo rešenje
važi za sve vrednosti r, tj. 0 < r < ∞, i ono se može, generalno gledano, primeniti
za opisivanje dva tipa objekata. Prvo, ovo rešenje opisuje geometriju prostor-
vremena idealne crne rupe. Osim toga, ono se uspešno primenjuje kod planeta i
zvezda, ali samo izvan tela, tj. za r > R, gde je R poluprečnik odgovarajućeg tela.
Unutrašnja oblast ovih tela se opisuje metrikom drugačijeg oblika koja zavisi od
grad̄e i sastava datog tela.
7.2 Crne rupe

Crne rupe su jedna od tri mogućnosti u evoluciji zvezda. Naime, zvezde proce-
som termonuklearne fuzije ,,troše”lake elemente kao gorivo i u njihovom sastavu,
uglavnom, preostaju teški elementi. Kada reakcija nuklearne sinteze prestane pri-
tisak degenerisanog elektronskog gasa1 , koji vlada unutar zvezde, ne može se
suprostaviti gravitacionoj sili i materija zvezde se veoma brzo zgušnjava i sabija
u sve manju zapreminu. Ta pojava se naziva gravitacioni kolaps. Sistematičnije
razmatranje gravitacionog kolapsa je veoma složeno i izlazi izvan okvira ovog
kursa. Stoga ćemo samo uvesti neke pojmove vezane za kolaps. Kao rezultat ko-
lapsa neke zvezde, koji po teorijskim proračunima zavisi od mase zvezde, postoje
samo tri mogućnosti: beli patuljak, neutronska zvezda ili crna rupa. Proces ko-
lapsa (skupljanja) zvezdane materije će se zaustaviti kada se pritisak degenerisa-
nog elektronskog gasa izjednači sa gravitacionom silom. Takva zvezda će postati
beli patuljak. Beli patuljci ne mogu imati masu veću od neke kritične vrednosti
koja iznosi M ∼ = 1.3M¯ (Čandrasekarova granica). Ukoliko je masa zvezde veća
od Čandrasekarove granice, ona će nastaviti da se sažima. Pri tome ona može da
eksplodira, i postane supernova, i tako se oslobodi viška mase. Tada će, zbog rea-
kcije neutronizacije (p + e− → n + ν), zvezda postati neutronska zvezda. Proces
daljeg sažimanja sprečava pritisak degenerisanog neutronskog gasa koji je veći od
pritiska degenerisanog elektronskog gasa. Gustina neutronske zvezde je izuzetno
velika, reda veličine 1018 kg/m3 , a njen radijus je veoma mali R ∼
= 10km. Kao i u
slučaju belih patuljaka i ovde postoji maksimalna masa koju zvezda može imati,
tzv. granica Openhajmer-Volkova M ∼ = 0.7M¯ . Med̄utim, ukoliko zvezda ima
masu nekoliko puta veću od mase Sunca (M ≥ 3M¯ ), ona ne uspeva da se oslo-
1 Degenerisani gas - gas čija svojstva se suštinski razlikuju od svojstava klasičnog idealnog gasa
usled uzajamnog kvantnomehaničkog uticaja čestica. Ovaj uzajamni uticaj povezan je sa fundamen-
talnim svojstvom identičnosti čestica. Uzimanje u obzir ovog svojstva u kvantnoj statističkoj fizici
dovodi do toga da verovatnoće zaposednuća različitih stanja, čak u idealnom gasu, nisu nezavisne.
U zavisnosti od spina čestica degenerisani gas se podčinjava Boze (za čestice sa celim spinom)
ili Fermi statistici (za čestice sa polucelim spinom). Degeneracija nastupa kada temperatura gasa
postane niža od tzv. temperature degeneracije. Degenerisani elektronski gas je gas elektrona (npr.
elektroni u metalima, atomska jezgra sa velikim naelektrisanjem - gas nukleona).
Degenerisani gas je stanje materije koje je široko rasprostranjeno u kosmosu: elektronski fermi-
gas u zvezdama, belim patuljcima i crvenim džinovima, fermi-gas neutrona itd.
7.2. Crne rupe 147
bodi viška mase i njen radijus će se smanjivati na vrednost manju od gravitacionog
radijusa rg i zvezda će, u jednom trenutku, postati crna rupa. Tokom kolapsa ta-
kve masivne zvezde intenzitet gravitacije na površini zvezde raste i prostor-vreme
se tako zakrivi da zvezda nestane (postane ,,nevidljiva”) iz našeg svemira. Crna
rupa je ustvari ekstremno zakrivljena oblast prostor-vremena preostala na mestu
zvezde posle kolapsa. Tako svetlosni zraci, na primer, koji se usmere na crnu rupu
bivaju bukvalno zarobljeni u njoj i zauvek nestaju.
Nadalje ćemo se zadržati samo na najjednostavnijem tipu crne rupe. To je
sferno-simetrična crna rupa sa masom od preostale zvezde koja nije imala ni rota-
ciju kao ni naelektrisanje i magnetno polje.
Kao što smo već videli, neposredno rešenje Ajnštajnovih jednačina u sferno-
simetričnom slučaju našao je Švrcšild. Ovo rešenje, prema formuli (7.30), ima
sledeći oblik:
³ rg ´ 2 2 dr2
ds2 = 1 − c dt − − r2 (dθ2 + sin2 θdϕ2 ). (7.32)
r 1 − rg /r
Tek kasnije je shvaćeno da ovo rešenje opisuje geometriju prostor-vremena ide-
alne crne rupe. Treba istaći na ovom mestu da specijalni oblik linearnog elementa,
dat jednačinom (7.30), zavisi od sistema koordinata što ima odred̄ene implikacije
o kojima će biti kasnije nešto više reči. Naime, pri r = rg Švarcšildovo rešenje (rg
je Švarcšildov radijus) postaje singularno jer je u toj tački (tačnije na hipersferi)
komponenta g00 = 0, dok je g11 = −∞. Upravo sa rastojanja ≤ rg , odnosno, ispod
odgovarajuće hipersfere u prostor-vremenu ništa (nikakav signal ili informacija,
na primer) ne može da umakne. Zbog toga se ponekad ova Švarcšildova hiper-
sfera ili barijera naziva i horizont dogad̄aja. Sa Zemlje ne možemo jednaostavno
da vidimo predmete koji se ,,sakriju”(spuste) iza horizonta, odakle i gornji naziv.
Iza horizonta ni jedan dogad̄aj se ne može videti. Za mnoga tela gravitacioni ra-
dijus definisan jednačinom (7.29) je mnogo manji od njihovog realnog radijusa
i Švarcšildova hipersfera (barijera) se ne pojavljuje. Na primer, u slučaju Sunca
MJ = 1.989 · 1030 kg, rg = 1.48km, dok je poluprečnik Sunca RJ = 6.96 · 105 km,
te je RJ À rg . Da bi se barijera nalazila van tela, ono treba da ima veoma ve-
liku gustinu i mali radijus. Zvezda koja prilikom kolapsa prod̄e kroz sopstveni
horizont dogad̄aja nastavlja nezadrživo da se skuplja sve do tačke tako da se celo-
kupna masa zvezde sabije i stane u jednu tačku. U toj tački je beskonačna gustina
i beskonačna krivina prostor-vremena, a tačku u centru takve crne rupe u prostor-
vremenu nazivamo singularnost.
Kao što smo već istakli, Švarcsildovo rešenje ima singularitet na horizontu
dogad̄ja. Naime, tada prestaje smisao matematičkog rešenja Ajnštajnovih jednači-
na. Uzrok pojave singulariteta u Švarcšildvom rešenju jeste izbor sistema ko-
ordinata. Švarcšildvo prostor-vreme samo po sebi ima jedinstvenu osobitu tačku

u koordinatnom početku r = 0, gde je skoncentrisana materija i to je realna di-
vergencija (tzv. fizička singularnsot). Pravu prirodu geometrije crne rupe i osobi-
tosti koje se pojavljuju u Švarcšildvoj geometriji, razrešili su nezavisno jedan od
drugog Kruskal i Šekeres 1960. godine. Naime, oni su predložili odgovarajuće
transformacije koordinata i odredili sistem koordinata u kome se ne pojavljuje
prividni (otklonjiv) singularitet, dok je realna divergencija pri r = 0 (fizička si-
ngularnost) ostala.
Veza izmed̄u novih Kruskalovih (ili Kruskal-Šekeresovih) koordinata (radi-
jalne u i vremenske v) i starih Švarcšildvih koordinata r i t data je na sledeći
način: p ¾
u = pr/rg − 1 er/2rg cosh(t/2rg )
za r > rg , (7.33)
v = r/rg − 1 er/2rg sinh(t/2rg )
i p ¾
u = p 1 − r/rg er/2rg sinh(t/2rg )
za r < rg . (7.34)
v = 1 − r/rg er/2rg cosh(t/2rg )
Linijski element ds u novim koordinatama ima sledeći oblik
ds2 = −(4rg3 /r)e−r/rg (du2 − dv2 ) − r2 (dθ2 + sin2 θdϕ2 ), (7.35)
gde je r definisano implicitno sa relacijom
(r/rg − 1)1/2 er/rg = u2 − v2 , (7.36)
t/2rg = tanh−1 (v/u).
Realna fizička singularnost r = 0 se nalazi na mestu gde je v2 − u2 = 1, tako

da sada postoje dve singularnosti:
p p
v = + 1 + u2 , v = − 1 + u2 , (7.37)
i to jedna u prošlosti, a druga u budućnosti. Pored toga, postoje još i dve asimp-
totske oblasti; dve vasione izvan i daleko od crne rupe. To se jasno vidi ako
u Švarcšildovim koordinatama posmatramo asimptotsku oblast r À rg . Tada u
ovom slučaju uslov (7.36) glasi u2 À v2 , tako da dobijamo dve spoljašnje asimp-
totske oblasti
u À +|v| i u ¿ −|v|. (7.38)
7.2. Crne rupe 149
Da bi se jasnije i bolje sagledala struktura prostor-vremena konstruisaćemo Krus-

kalov dijagram u novim prostorno-vremenskim koordinatama (u i v).
v 2
r= c
2 m/ t
t= gm/ g
2 ¥
t=0
-¥ c 2 r= t=+
singularitet
r=0
2
(II) (I)
II r=2m/c r
t<0 t=const.>0
III I t=0
t=0
u
r=2gm/c2
r=const. t
t<0
IV r=2m/c2
singularitet
r=0 (IV) (III)
2 r=
/c t>0 t= 2gm r
gm ¥ -¥ /c 2
t=0
2
r= t=+ a)
horizont
b) dogadjaja
Slika 7.1: Kruskalov dijagram
Koordinate θ i ϕ nisu prikazane na ovom dijagramu tako da svaka tačka pred-

stavlja 2-dimenzionu sferu poluprečnika r. Sa dijagrama (slika 7.1a) se vidi da su
linije konstantnog rastojanja hiperbole, dok su linije konstantnog vremena prave
koje nisu horizontalne. Oblasti I i III su van gravitacionog radijusa (r > rg ), a
oblasti II i IV unutar horizonta dogad̄aja (r < rg ). U oblastima I i III linije ko-
nstantnog rastojanja su pretežno vertikalne, odnosno, vremenskog tipa, pa je, u
skladu sa STR, kretanje u njima moguće. Med̄utim, u oblastima II i IV, unutar ho-
rizonta dogad̄aja, linije konstantnog rastojanja su takod̄e hiperbole koje su gotovo
horizontalne i to su linije prostornog tipa.
Jednostavan prostorno-vremenski dijagram izgleda kao milimetarski papir (sli-
ka 7.1b). Naime, tu su linije konstantnog rastojanja paralelne vertikalne prave,
dok su linije konstantnog vremena, takod̄e paralelne prave koje su horizontalne.
Otuda i ideja da su uloge vremena i prostora promenjene kad se jednom pred̄e
horizont dogad̄aja. Singularnosti u r = 0 su linije prostornog tipa, a ne vreme-
nskog kako bi se moglo očekivati analizirajući Švarcšildove koordinate (t, r), tj.
g00 = (1 − rg /r)r=0 = −∞. Kada posmatrač, iz asimptotske oblasti, pred̄e kroz
horizont dogad̄aja (r = rg ) i ud̄e u crnu rupu (oblast II) ne može je više napustiti
i mora završiti u singularnosti za neko sopstveno vreme. Švarcšildove koordinate
(t, r) pokrivaju samo oblasti I i II i kao što se vidi one su nekompletne. Radijalni
nulti geodezijaci su prave linije pod uglom od 45◦ u odnosu na ose u, v i one se
mogu dobiti iz uslova ds2 = 0, odakle je du = ±dv → u ± v = const. Ako su
vektori vremenskog tipa, oni zaklapaju sa vertikalnom osom ugao manji od 45◦ ,
a ako su prostornog tipa tada su pod uglom većim od 45◦ u odnosu na v-osu.
Sa Kruskalovog dijagrama se još može zaključiti da posmatrač ne može preći
iz jedne asimptotske oblasti u drugu jer ne postoji kriva vremenskog tipa koja
povezuje ove dve oblasti.
Gornja diskusija obuhvata dva slučaja. U prvom slučaju, prostor-vreme sadrži
sve četiri oblasti Kruskalovog dijagrama. Ono sadrži dve singularnosti i to jednu
u budućnosti (oblast II) i jednu u prošlosti (oblast IV). Dve identične asimpto-
tski ravne oblasti povezane su ,,mostom”koji se naziva Ajnštajn-Rozenov most.
Najuži deo ovog mosta je sfera r = rg . Ona je granica izmed̄u dva univerzuma ili
kako se to često kaže crna rupa deli prostor na dva svemira. Ovaj model sa dve
singularnosti ne odgovara realnom slučaju u našem univerzumu. Realna situacija
više odgovara drugom slučaju tj. da singularnost postoji samo u budućnosti i
da je ona nastala gravitacionim kolapsom neke zvezde. U ovom slučaju postoje
samo oblasti I i II. Med̄utim, unutar kolapsirajuće oblasti (Tµν 6= 0) metrika nije
Švarcšildova i ima neki drugi oblik koji zavisi od grad̄e i strukture date zvezde.
R.br. Rentgenski izvor Masa crne rupe Masa optičke zvezde

1 Cyg X-1 7-18 20-30
2 LMC X-3 7-11 3-6
3 LMC X-1 4-10 18-25
4 A0620-00 5-17 ≈ 0.7
5 V404 Cyg 10-15 0.5-1
6 XN Mus 1991 9-16 0.7-0.8
7 QZ Vul 5.3-8.2 ≈ 0.7
8 XN Per 1992 2.5-5.0 ≈ 0.4
9 XN Sco 1994 4-6 ≈ 2.3
10 XN Oph 1977 5-7 ≈ 0.8
Tabela 7.1: Danas poznati dvojni rentgenski sistemi (navedene mase su u

jedinicama Sunčevih masa M¯ )
Veruje se da je crne rupe danas moguće otkriti eksperimentalno. Naime, crna

rupa ne ispušta svetlost ili materijalne čestice i direktno se ne može posmatrati. Ali
ako crna rupa obrazuje dvojnu zvezdu, tada se gravitaciono polje crne rupe može
posmatrati po njegovom uticaju na stanje zvezde-partnera. Poslednja istraživanja
7.2. Crne rupe 151
pokazuju da je dvojna zvezda Labud X-1 (i Herkules X-1), iz naše galaksije,

veoma snažan izvor rentgenskog zračenja i da bi na osnovu analiza morao biti
crna rupa. Zahvaljujući uspesima rentgenske i optičke astronomije neprekidno
raste broj kandidata, u sistemima dvojnih zvezda, koji predstavljaju crne rupe. U
današnje vreme poznato je deset rentgenskih dvojnih sistema koji su snažni rent-
genski izvori (Tabela 7.1).
Već danas se, na osnovu pouzdanih merenja mase velikog broja neutronskih
zvezda i crnih rupa, može zaključiti da se posmatranja relativističkih objekata
(crnih rupa) u sistemima dvojnih zvezda slažu sa predvid̄anjima OTR. Najnoviji
eksperimentalni podaci o crnim rupama, koji su navedeni u tabeli 7.1, imaju prin-
cipijelan značaj za fundamentalnu fiziku i relativističku astrofiziku, a takod̄e i za
teoriju unutrašnje grad̄e zvezda i evoluciju zvezda. Bez preuveličavanja može se
reći da se u traženju i eksperimentalnom istraživanju crnih rupa, poslednjih go-
dina, desila tiha revolucija i problem crnih rupa, sa čisto teorijskog aspekta, pre-
okrenuo u eksperimentalni. To označava kvalitativno novi tip u istraživanju crnih
rupa i njihovih čudnovatih svojstava što, u bliskoj budućnosti, treba da dovede do
znatnog progresa u ovoj privlačnoj oblasti istraživanja.
Zadaci
1. Dokazati da metrika
· ¸2/3 · ¸2/3
4 9M 9M
2
ds = −dt + 2 2
dr + (r − t)2
(dθ2 + sin2 θdϕ2 ),
9 2(r − t) 2
za koju se može misliti da je nestacionarna, jer metrički koeficijenti zavise od vre-
mena t, ustvari statička. Pokazati da ona realno predstavlja Švarcšildovu metriku.
2. Dokazati da je kvadrat ukupnog momenta količine kretanja
L2 = p2θ + sin−2 θ p2ϕ ,
integral kretanja duž ma koje geodezijske linije u polju sa švarcšildovskom metri-

kom.
3. Dokazati da su sve orbite kretanja u Švarcšildovoj geometriji u ravni. Takod̄e,
dokazati da su sve ove orbite stabilne.
4. Čestica se kreće duž radijusa prema centru u polju sa Švarcšildovom metrikom.
Kolika je koordinatna brzina (dr/dt) usmerena ka centru, koja se meri pomoću
sopstvenog vremena u beskonačnosti, pri nekoj vrednosti radijusa? Čemu je jed-
nako lokalno izmerena brzina u odnosu na nepokretnog posmatrača u tački sa tom
istom vrednošću radijusa?
5. Naći invarijante Riman-Kristofelovog tenzora za Švarcšildovu metriku.
6. Naći transformacije koordinata u kojima će prostorna metrika intervala (7.30) biti
proporcionalna svome euklidskom obliku (tj. dl 2 proporcionalno je odgovarajućem
euklidskom izrazu).
7. Naći jednačine koje odred̄uju statičko gravitaciono polje u vakuumu oko nepokret-
nog centralno-simetričnog tela (H. Weyl, 1917).
8. Izvesti jednačine centralno-simetričnog gravitacionog polja u koordinatnom si-
stemu, koji se u svakoj tački kreće zajedno sa materijom koja se nalazi u toj tački
(takav sistem reference ponekad se naziva ,,sopstveni sistem”).
9. Naći opšte rešenje jednačina centralo-simetričnog gravitacionog polja, kada priti-
sak materije iznosi p (B. Datt, 1937).
10. Izvesti jednačine kretanja (jednačine koje povezuju t, r i τ) čestice koja pada ra-
dijalno u polju sa Švarcšildovom geometrijom. Razmotriti tri slučaja: 1) čestica
kreće iz stanja mirovanja pri r = R; 2) čestica kreće iz stanja mirovanja u bes-
konačnosti; 3) čestica se pusta iz beskonačnosti prema centru sa brzinom v∞ .
11. Radiokomentator vodi reportažu o svom radijalnom padanju u švaršildovsku crnu
rupu. Pri samom prelasku švarcšildovskog radijusa njegova frekvencija slanja in-
formacija (vesti) počinje da se jako pomera ka crvenom, koja se opisuje vremen-
skom zavisnošću oblika exp(−t/const), gde se t odred̄uje sopstvenim vremenom u
beskonačnosti. Znajući vrednost konstante u eksponentu, odrediti masu crne rupe.
Glava 8
Potvrde Opšte teorije relativnosti
Nakon same pojave OTR Ajnštajn je predložio tri načina kako da se proveri
OTR. Oni su zasnovani na eksperimentalnim merenjima:
1. Precesije perihela orbita planeta (Merkura).
2. Skretanja svetlosnih zraka pri prolasku blizu Sunca.
3. Gravitacionog crvenog pomaka spektralnih linija.
Pored ovih, kasnije su u cilju testiranja OTR, izvršena još dva eksperimenta:
1. Merenje vremenskog zakašnjenja radarskog eha koji dolazi sa Sunca.
2. Precesije žiroskopa na Zemljinoj orbiti.
Svi ovi eksperimenti se izvode u praznom prostor-vremenu i u takvim gra-

vitacionim poljima koja se mogu smatrati statičkim i sferno-simetričnim. Zbog
toga se Švarcšildovo rešenje, dobijeno u prethodnoj glavi, može veoma uspešno
primeniti i ono će nam i poslužiti kao osnova za predstojeće diskusije i analizu. U
ovoj glavi biće razmatrana samo prva tri navedena klasična efekta OTR.
8.1 Kretanje perihela planeta

Razmotrimo kretanje planeta u gravitacionom polju Sunca. Sa visokom tačno-
šću možemo smatrati da je gravitaciono polje Sunca sferno-simetrično i da su
gravitaciona polja planeta zanemarljiva u odnosu na Sunčevo, pa one, prema
tome, predstavljaju probne čestice i kreću se po geodezijskim linijama. Zbog
153
154 Glava 8. Potvrde Opšte teorije relativnosti
toga ćemo, pri istraživanju kretanja planeta u gravitacionom polju Sunca, kori-
stiti Švarcšildovo rešenje. Pri tome, prostorno-vremenske trajektorije po kojima
se kreću planete mogu se opisati pomoću jednačina geodezijskih linija za metriku
dxµ dxν
datu formulom (7.30). Relaciju 1 = gµν , za Švarcšildovu metričku formu,
ds ds
možemo zapisati na sledeći način:
µ ¶2 µ ¶2 "µ ¶ µ ¶2 #
2
cdt dr dθ dϕ
eν − e−ν − r2 + sin2 θ = 1. (8.1)
ds ds ds ds
Jednačine geodezijskih linija, kao što je poznato, imaju u opštem slučaju oblik
d 2 xσ µ
σ dx dx
ν
+ Γ µν = 0, (σ = 0, 1, 2, 3). (8.2)
ds2 ds ds
Zbog postojanja veze ds2 = gµν dxµ dxν , tri jednačine, od ukupno četiri, su neza-
visne. Kristofelovi simboli za ovu metriku dati su jednačinom (7.9).
Zamenom Kristofelovih simbola datih jednačinom (7.9) u jednačine geodezij-
skih linija (8.2) dobijamo četiri diferencijalne jednačine koje odgovaraju mogućim
vrednostima σ = 0, 1, 2, 3, tj. x0 = ct, x1 = r, x2 = θ, x3 = ϕ, kojima se podčinjava
kretanje planeta:
d 2t cdt dr
c 2 + ν0 = 0, (8.3)
ds ds ds
" µ ¶ µ ¶2 # "µ ¶ µ ¶2 #
d 2 r ν0 2ν cdt 2 dr ν dθ 2 dϕ
+ e − − re + sin θ
2
= 0, (8.4)
ds2 2 ds ds ds ds
µ ¶2
d 2 θ 2 dr dθ dϕ
2
+ − sin θ cos θ = 0, (8.5)
ds r ds ds ds
· ¸
d2ϕ 1 dr dθ dϕ
+2 + cot θ = 0. (8.6)
ds2 r ds ds ds
Pošto je polje sferno-simetrično, ceo zadatak znatno se uprošćava ako pretposta-
vimo da se orbita posmatrane planete u početnom trenutku nalazi u ekvatorijalnoj
ravni, tj. θ0 = π/2. Kako je θ0 = π/2, (dθ/ds)0 = 0 i cos θ = 0, tada iz (8.5) sledi
jednakost (d 2 θ/ds2 )0 = 0. Prema tome, ako u početnom trenutku vektor brzine
čestice leži u osnovnoj ravni, tada će on i u bilo kom drugom trenutku takod̄e
ležati u toj ravni. Dakle, jednačina (8.5) je trivijalno ispunjena dok se jednačine
(8.4) i (8.6) znatno uprošćavaju jer je θ = const. Prema tome, jednačine kretanja
planeta poprimaju jednostavan oblik:
d 2t cdt dr
c + ν0 = 0, (8.7)
ds2 ds ds
8.1. Kretanje perihela planeta 155
" µ ¶ µ ¶2 # µ ¶2
d 2 r ν0 2ν cdt 2 dr ν dθ
+ e − − re = 0, (8.8)
ds2 2 ds ds ds
d 2 ϕ 2 dr dϕ
+ = 0. (8.9)
ds2 r ds ds
Ove jednačine nije teško rešiti jer jednačine (8.7) i (8.9) mogu odmah da se inte-
grale. Naime, ako jednačine (8.7) i (8.9) u poslednjem sistemu podelimo sa dt/ds
i dϕ/ds, respektivno, dobijamo
½ ¾
d dt ν
ln + ln e = 0,
ds ds
odnosno, ½ ¾
d dϕ 2
ln + ln r = 0.
ds ds
Iz ovih jednačina lako nalazimo dva prva integrala kretanja i to:
dt
c eν = K1 = const, (8.10)
ds
dϕ
c r2 = K2 = const, (8.11)
ds
gde su K1 i K2 - konstante koje karakterišu orbitu. Poslednji integral dat jednači-
nom (8.11) igra ulogu ugaonog momenta jedinice mase (videti: –D. Mušicki: Te-
orijska mehanika, Naučna knjiga, Beograd, 1980.) Sa uračunavanjem prvih in-
tegrala, relativistička jednačina kretanja planeta (8.1) može se, u ovom slučaju
(θ = π/2), zapisati u obliku
µ ¶2 µ ¶2 µ ¶2
ν cdt −ν dr 2 dϕ
e −e −r = 1. (8.12)
ds ds ds
Ako u ovoj jednačini iskoristimo prve integrale (8.10) i (8.11) i eliminišemo za-
visnost r i t od s, prelaskom na uglovnu promenjljivu, smenom
dr dr dϕ K2 dr
= = 2 , (8.13)
ds dϕ ds cr dϕ
dobijamo običnu diferencijalnu jednačinu koja povezuje promenljive r i ϕ za po-
smatranu orbitu
µ ¶2 µ ¶2
dr ν 2 2 4 K1 c2 r4
+e r −c r + eν 2 = 0. (8.14)
dϕ K2 K2
Ako umesto radijalne koordinate r uvedemo smenu ρ = 1/r, tada

dρ dρ dr 1 dr
= =− 2 . (8.15)
dϕ dr dϕ r dϕ
Na taj način, jednačina (8.14) prelazi u
µ ¶2 µ ¶ µ ¶
dρ ν c2 K1 c 2
+e ρ + 2 −
2
= 0.
dϕ K2 K2
Ako iskoristimo Švarcšildovo rešenje (7.26) i (7.28)

µ ¶
ν γM¯
e = 1 − 2mρ, m = 2 = 1.48km za Sunce , (8.16)
c
dobijamo
µ ¶2 µ ¶ µ ¶
dρ c2 K1 c 2
+ (1 − 2mρ) ρ2 + 2 − = 0.
dϕ K2 K2
Diferenciranjem ove jednačine po ϕ dobija se sledeća diferencijalna jednačina
drugog reda
d2ρ mc2
2
+ ρ = 2 + 3mρ2 . (8.17)
dϕ K2
Ova jednačina predstavlja relativistički oblik poznatog Binetovog obrasca za kre-
tanje planeta (tela) u polju centralnih sila. Ona se razlikuje od klasične nerelati-
vističke jednačine po prisustvu drugog člana na desnoj strani (videti: –D. Mušicki:
Teorijska mehanika, Naučna knjiga, Beograd, 1980.).
Kao što je poznato kretanje planeta (tela), u polju centralne sile Sunca, opisano
je analognom njutnovskom jednačinom
d2ρ
+ ρ = C, (8.18)
dϕ2
gde je C = mc2 /K22 = γM¯ m2 /L2 > 0, a L = mr2 dϕ/dt - moment impulsa. Rešenje
ove jednačine je dobro poznatog oblika
1
ρ≡ = C[1 + ε cos(ϕ − ϕ0 )], (8.19)
r
što predstavlja, za ε < 1, elipsu (ε- ekscentricitet eliptične orbite), dok se ugao
ϕ računa od perihela (minimuma). Relativistička jednačina kretanja (8.17) se
razlikuje od klasične prisustvom člana 3mρ2 . Ovaj član pri c → ∞ otpada.
Jednačina (8.17) se može tačno rešiti i njeno rešenje se izražava pomoću

eliptičkih funkcija. Med̄utim, mi ćemo je rešavati metodom sukcesivnih aprok-
simacija (iterativno).
U prvoj aproksimaciji ćemo zanemariti drugi član na desnoj strani jednačine
(8.17), u odnosu na prvi1 , i kao rešenje uzećemo nerelativističku jednačinu (8.18).
Tako, u prvoj aproksimaciji, dobijamo jednačinu
d 2 ρ(1) mc2
2
+ ρ(1) = 2 , (8.20)
dϕ K2
čije rešenje ima dobro poznati oblik
mc2
ρ(1) = [1 + ε cos(ϕ − ϕ0 )], (8.21)
K22
gde je ϕ0 - konstanta integracije.

U drugoj aproksimaciji imamo jednačinu
d 2 ρ(2) (2) mc2

+ ρ = + 3m(ρ(1) )2 ,
dϕ2 K22
ili µ 2 ¶2
d 2 ρ(2) (2) mc2 mc
+ ρ = + 3m [1 + ε cos(ϕ − ϕ0 )]2 . (8.22)
dϕ2 K22 K22
Kako je
[1 + ε cos(ϕ − ϕ0 )]2 = 1 + 2 ε cos(ϕ − ϕ0 ) + ε2 cos2 (ϕ − ϕ0 ) =

1 1
= 1 + 2ε cos(ϕ − ϕ0 ) + ε2 + ε2 cos 2(ϕ − ϕ0 ),
2 2
1 Ocenimo grešku koju pravimo zanemarivanjem člana 3mρ2 u jednačini (8.17). Pri tome pret-
dρ
postavimo da su orbite krugovi. Tada iz (8.17) ( = 0, ρ = const. ili r = const.) dobijamo:
dϕ
mc2 mc2
ρ = 2 + 3mρ2 , odnosno, 2 = ρ(1 − 3mρ). Napravimo odnos relativističke popravke sa prvim
K2 K2
3mρ2 3mρ2 3mρ
(klasičnim) članom. On je jednak = = . Tako, na primer, za Merkur
mc /K2
2 2 ρ(1 − 3mρ) 1 − 3mρ
je r ∼ 6 · 107 km, dok je za druge planete r = 1/ρ ≥ 6 · 107 km. Za Sunce je m = 1.48km. Znači,
3mρ2
3mρ ≤ 3/4 · 10−7 i prema tome 3mρ/(1 − 3mρ) ≈ 3mρ, pa je < 10−7 , što je zaista mala
mc2 /K22
veličina i može se, u prvoj aproksimaciji, zanemariti. Stoga je njeno korišćenje, u ovom slučaju,
zaista opravdano.
onda se (8.22) može predstaviti u obliku

· µ ¶
d 2 ρ(2) (2) mc2 ε2 m2 c2
+ ρ = 1 + 3 1 + + (8.23)
dϕ2 K22 2 K22
¸
6m2 c2 3 m2 c2 2
+ ε cos(ϕ − ϕ0 ) + ε cos 2(ϕ − ϕ0 ) .
K22 2 K22
S obzirom da je kod planeta ekscentricitet ε mali, njihove orbite su skoro krugovi,
te je zbog toga približno mc2 /K22 ≈ ρ (za kružne orbite ovo je jednakost). Prema
tome, m2 c2 /K22 ≈ mρ < 1/4 · 10−7 , odnosno 3(1 + ε2 /2)m2 c2 /K22 < 10−7 , jer
je ε < 1. Ako zanemarimo drugi član 3(1 + ε2 /2)m2 c2 /K22 , u jednačini (8.23),
možemo pisati
d 2 ρ(2) (2) mc2 6m3 c4 3 m3 c4 2

+ ρ = + ε cos(ϕ − ϕ0 ) + ε cos 2(ϕ − ϕ0 ).
dϕ2 K22 K24 2 K24
Opšte rešenje ove jednačine je
3m3 c4 1 m3 c4 2
ρ(2) = ρ(1) + ε ϕ sin(ϕ − ϕ 0 ) − ε cos 2(ϕ − ϕ0 ). (8.24)
K24 2 K24
Kao što vidimo pojavila su se dva dodatna člana koji se superponiraju na rešenje
prve aproksimacije. Treći član se može zanemariti u odnosu na prvi. Naime, iz
odnosa
1 m3 c4 2 mc2 1 m2 c2 2
ε : 2 = ε < 10−8 ,
2 K24 K2 2 K22
ovaj periodični član možemo ispustiti i rešenje u drugoj aproksimaciji možemo
napisati u obliku
mc2
ρ ≈ ρ(2) = {1 + ε [cos(ϕ − ϕ0 ) + δϕ0 sin(ϕ − ϕ0 )]} , (8.25)
K22
gde je
3m2 c2
δϕ0 = ϕ. (8.26)
K22
Radi jednostavnosti koordinatni sistem možemo tako izabrati da, u jednačini (8.25),
bude ϕ0 = 0. Dalje, trigonometrijski izraz u uglastoj zagradi može se transformi-
sati kao
cos(ϕ − δϕ0 ) = cos ϕ cos δϕ0 + sin ϕ sin δϕ0 ' cos ϕ + δϕ0 sin ϕ.
Prilikom ovog izvod̄enja uzeto je da se ϕ, za jedan obilazak, menja za 2π. Takod̄e,

kako je δϕ0 ∼ 10−7 ¿ 1, onda je sin δϕ0 ≈ δϕ0 , a cos δϕ0 ≈ 1.
Na osnovu rečenog, rešenje difrencijalne jednačine (u drugoj aproksimaciji)
može se, konačno, zapisati u sledećem obliku:
1 mc2
ρ= = 2 [1 + ε cos(ϕ − δϕ0 )]. (8.27)
r K2
Na taj način, u datoj aproksimaciji, rešenje relativističke jednačine kretanja pla-
nete može se zapisati kao i u klasičnom slučaju. Razlika je u tome što veličina
δϕ0 više nije konstanta, već zavisi od ϕ, tako da se elipsa obrće (zaokreće) u toku
vremena.
Kao što smo rekli veličina δϕ0 data jednačinom (8.26) zavisi od ϕ. Odre-
dimo najpre čemu je jednak odnos 3m2 c2 /K22 u jednačini (8.26). Naime, veličina
m data je izrazom m = γM¯ /c2 , dok je, na osnovu trećeg Keplerovog zakona,
γM¯ = (2π/T )2 a3 , gde je T - period jednog obilaska planete oko Sunca, a veličina
a - predstavlja veliku poluosu eliptičke orbite. S druge strane, konstanta K2 (u
√ jednaka je K2 = 2S/T, gde je S = abπ - površina
klasičnoj nerelativističkoj teoriji)
orbite (elipse). Kako je b = a 1 − ε2 , imamo
√
2S 2abπ 2πa2 1 − ε2
K2 = = = , (8.28)
T T T
√
pa je mc/K2 = 2πa/(cT 1 − ε2 ). Konačno,
3m2 c2 12π2 a2
δϕ0 = ϕ = ϕ. (8.29)
K22 c2 T 2 (1 − ε2 )
Za period T ugao ϕ se promeni od
0 do 2π dok za interval vremena t
ugao ϕ se menja od 0 do 2πt/T .
Na osnovu toga, jednačina (8.29) se
može zapisati u obliku
24π3 a2
δϕ0 = t [rad].
c2 T 3 (1 − ε2 ) dj0
(8.30) O x
Ovo predstavlja čuveni relativistički
obrazac za ugaono pomeranje pe-
rihela u pravcu kretanja planeta
(Slika. 8.1). Kad je reč o planetama Slika 8.1: Pomeranje perihela
Sunčevog sistema najveći efekat treba očekivati za Merkur jer su njegov eksce-
ntricitet orbite najveći dok je njegova velika poluosa najmanja. Rezultati pome-
ranja perihela za Merkur, Veneru i Zemlju (vrednosti za jedan vek zemaljskog
vremena) dati su u Tabeli 8.1.
Planeta a (106 km) e T (dana) δϕ0 (00 / stoleće)
OTR Posmatranje
Merkur 57.91 0.2056 87.9692 43.03 43.11 ± 0.45
Venera 108.21 0.0068 224.7091 8.6 8.4 ± 4.8
Zemlja 149.60 0.0167 365.256 3.8 5.0 ± 1.2
Tabela 8.1: Eksperimentalne i teorijske vrednosti precesije planeta
Kao što vidimo, za neke planete bliže Suncu, računi relativističkog pomeranja
perihela orbita dobro se slažu, u granicama eksperimentalne greške, sa astrono-
mskim posmatranjima i merenjima. Na taj način, identifikacija planete sa česticom,
koja opisuje geodezijsku liniju u Švarcšildovskom prostor-vremenu, zadovoljava-
juće objašnjava efekat pomeranja perihela posmatrane planete. Ovaj rezultat bio
je prvi trijumf OTR. Dugo vremena je ovaj efekat bio jedini realno posmatrani
nelinearni efekat OTR. U današnje vreme predvid̄anja OTR potvrd̄ena su mnogo-
brojnim radiolokacionim merenjima sa tačnošću od 1%. Na kraju, treba istaći da
Njutnova teorija gravitacije nije uspela da objasni ovaj efekat.
8.2 Skretanje svetlosti u blizini Sunca

Sledeća potvrda OTR odnosi se na skretanje svetlosti prilikom njenog prola-
ska blizu površine Sunca.
Putanje planeta predstavljaju vremenske (ds > 0), a putanje svetlosnih zraka
odred̄ene su jednačinama geodezijskih linija sa dopunskim uslovom ds = 0 za
interval. Na taj način, jednačine (8.3)-(8.6) za orbite planeta važe i u slučaju
rasprostiranja svetlosnih zraka u blizini Sunca ali uz uslov ds = 0. U slučaju ko-
nstantnosti sektorske brzine, datog jednačinom (8.11), taj uslov može biti prosto
uračunat ako uzmemo da je konstanta K2 = ∞. Tada, umesto jednačine
d2ρ mc2
+ ρ = + 3mρ2 ,
dϕ2 K22
imamo sledeću diferencijalnu jednačinu
d2ρ
+ ρ = 3mρ2 . (8.31)
dϕ2
8.2. Skretanje svetlosti u blizini Sunca 161
Ona definiše trajektorije svetlosnih zraka y

u blizini Sunca. Ovu jednačinu ćemo,
takod̄e, rešavati metodom sukcesivnih
aproksimacija.
Rešenje homogenog dela jednačine (8.31)
je funkcija
d
1
ρ(1) = cos(ϕ − ϕ0 ), (8.32) j0
r
d j
O d x
što predstavlja jednačinu prave u polarnim
koordinatama. Ova prava prolazi na rasto- Slika 8.2: Jednacina prave
janju d od koordinatnog početka normalno na pravu i ta pozicija je odred̄ena
uglom ϕ0 . Ako koordinatni sistem izaberemo tako da ϕ0 = 0 (onda je ϕ = 0
za r = d), tada je ova prava paralelna y-osi, kao na slici 8.2 (isprekidana prava
na slici). U sledećem koraku stavljamo rešenje (8.32) na desnu stranu jednačine
(8.31) tako da difencijalna jednačina ima oblik
d 2 ρ(2) 3m
2
+ ρ(2) = 2 cos2 ϕ. (8.33)
dϕ d
(Pravac polarne ose smo izabrali tako da je ϕ0 = 0.). Opšte rešenje ove jednačine
glasi:
1h m¡ 2 ¢i
ρ ' ρ(2) = cos ϕ + cos ϕ + 2 sin2 ϕ . (8.34)
d d
Ono predstavlja konačnu jednačinu putanje svetlosnog zraka (fotona), slika 8.3.
Vidimo da je ovo rešenje simetrično u odnosu na polarnu osu, jer je, ρ(ϕ) =
ρ(−ϕ). Očigledno je, na osnovu (8.34), da trajektorija odstupa od prave zbog pri-
sustva drugog člana u gornjoj jednačini. Ocenimo drugi član, u formuli (8.34), u
odnosu na prvi. Naime, m/d 2 : 1/d = m/d ≈ 2 · 10−6 ¿ 1, prema tome, odstu-
panje od prave nije veliko.
Odredimo sada asimptote (isprekidane duži AC i BC) ove trajektorije. Njih
jednostavno dobijamo pri r → ∞ (onda ρ → 0). Tada iz formule (8.34) imamo
sledeću jednačinu:
d
cos2 ϕ − cos ϕ − 2 = 0, (8.35)
m
odakle nalazimo dva rešenja:
r
d d
(cos ϕ)1,2 = ± ( )2 + 2.
2m 2m
Zbog uslova | cos ϕ| ≤ 1 uzimamo samo rešenje sa znakom minus, tj.

" r # µ ¶
d 8m2 d 4m2 2m
cos ϕ = 1− 1+ 2 ≈ 1−1− 2 = − ,
2m d 2m d d
odakle nalazimo, s obzirom da je 2m/d ¿ 1, dva rešenja za ϕ i njih ćemo označiti

sa ³π ´ 2m
ϕ1,2 = ± +δ , δ = .
2 d
Prema tome, veličina odstupanja α svetlosnog zraka, jasno se vidi sa slike 8.3,
iznosi
4m 4γM
α = ϕ1 − ϕ2 − π = 2δ = = 2 . (8.36)
d c d
8.3. Gravitacioni crveni pomak 163
Ako zrak neposredno prolazi uz rub Sunca, d = R¯ = 6.95 · 105 km, M = M¯ =

1.97 · 1030 kg, tada je
α = 8.5 · 10−6 rad ' 1.7500 .
Ovaj rezultat je prvi eksperimentalno potvrdio Artur Edington, sa svojom ekspe-
dicijom, 1919. godine. Poslednjih godina izvedeni su mnogo tačniji eksperimenti
koji su potvrdili skretanje zraka (radio talasa). Eksperimentalna merenja se dobro
slažu sa rezultatima koji se izračunavaju iz formule (8.36) sa tačnošću od oko 1%.
U tom smislu, ispravnost formule (8.36) potvrd̄ena je eksperimentalno.
Skretanje svetlosnih zraka u blizini Sunčeve površine, tačnije rečeno, veličina
njihovog skretanja, predstavlja takod̄e jedan od jakih argumenata u prilog OTR2 .
Treba istaći da se efekat skretanja (savijanja) svetlosnih zraka, u blizini Sunca,
može proceniti u okviru njutnovske mehanike (1804.g.) (bez OTR). Rezultat koji
se, pri tome, dobija za skretanje svetlosti dva puta je manji od onog što predvid̄a
formula (8.36).
8.3 Gravitacioni crveni pomak

U ravnom prostoru Minkovskog frekvencija fotona (elektromagnetnog talasa),
koji emituje neki atom, posmatrana iz proizvoljnog inercijalnog sistema reference
se ne menja. Med̄utim, kada se emiter (atom) nalazi u gravitacionom polju (npr.
Sunca) situacija se menja. U datoj tački prostor-vremena frekvencija fotona zavisi
samo od svojstava atoma (ili jezgra) koji ih emituju. Na ovom svojstvu zasnovano
je merenje vremena u datoj tački (atomski časovnici).
Ranije smo govorili o promeni metrike u gravitacionom polju i da se tok vre-
mena menja od tačke do tačke. To se može interpretirati kao promena koeficije-
nata g00 koji odgovaraju vremenskoj koordinati u metrici. Videli smo da veličine
g00 , u slabom polju (tj. u njutnovskom slučaju), igraju ulogu njutnovskog pote-
ncijala za spore čestice.
Kada se sa Sunca (ili nekog nebeskog tela) emituje svetlost, onda prema OTR,
gravitacioni potencijal Sunca (toga tela) mora uticati na talasnu dužinu, odnosno,
frekvenciju emitovane svetlosti za posmatrača sa Zemlje. Pretpostavimo da je
gravitaciono polje Sunca stacionarno. Po definiciji to znači da se metrika može
napisati u obliku
ds2 = g00 (dx0 )2 + gi j dxi dx j , (i, j = 1, 2, 3), (8.37)

2 Jupiter takod̄e skreće svetlosne zrake samo za 0.0200 , te prema tome, eksperimentalno konsta-
tovati skretanje svetlosti u polju bilo kakvih drugih tela, osim Sunca, je lišeno svakog smisla.
pri čemu ni g00 , ni g0i ne zavise od vremenske koordinate x0 . Onda postoji takav
sistem koordinata u kome je ∂gµν /∂x0 = 0 i njega možemo uzeti za referentni
sistem. Neka u tom sistemu, u nekoj tački re , izvor svetlosti (na Suncu) Ie i prije-
mnik, na mestu r p , (na Zemlji) Pd miruju. Zamislimo da izvor svetlosti sa površine
Sunca, u radijalnom pravcu, emituje svetlost u intervalu od xe0 (1) do xe0 (2), gde je
xe0 (1, 2) = cte (1, 2) vremenska koordinata u trenutku početka i kraja emitovanja
signala te (1, 2). Oznaka ∆xe0 = xe0 (2) − xe0 (1) - predstavlja razliku vremenskih
koordinata (tzv. koordinatno vreme)
x 0
izmed̄u kraja i početka emitovanja

zračenja. Slično, za posmatrača koji se
nalazi u tački r p (prijemnik) na Zemlji,
∆x0p = x0p (2) − x0p (1) označava koor- Dx } 0
dinatno vreme izmed̄u kraja i početka Dx {

0
prijema signala. Zbog stacionarnosti

gravitacionog polja (veličine gµν ne zavise O r
re rp
od x0 ) i mirovanja prijemnika i emitera,
svetska linija drugog signala razlikuje se Slika 8.4
od prvog samo pomakom po koordinati x0 za ∆xe0 (videti sliku 8.4), tj. zakašnjenje
signala u tački prijema takod̄e će biti ∆x0p . Prema tome, razlika ∆x0p i ∆xe0 jednaka
je nuli3 , tj.
∆x0p = ∆xe0 ≡ ∆x0 . (8.38)
Med̄utim, posmatrač koristi tzv. sopstveno τ, a ne koordinatno vreme x0p . Ovo
odgovara tome da se on, u svojoj okolini, koristi metrikom
∆s2 = c2 ∆τ2 − ∆l 2 . (8.39)
Na taj način, interval izmed̄u dva dolaska signala u tačku r p i emitovanja signala
u tački re , koji u našem sistemu reference miruje, je invarijantan (ne zavisi od
metrike), tj.
(∆s p )2 = (g00 ) p c2 (∆x0p )2 , (∆se )2 = (g00 )e c2 (∆xe0 )2 ,
tako da, s obzirom na relaciju (8.38), za njihov odnos nalazimo

(∆s p )2 (g00 ) p
= . (8.40)
(∆se )2 (g00 )e
Izvesno je, dakle, da interval sopstvenog vremena prijemnika, tokom koga su pri-
mani signali nije jednak sopstvenom vremenu emitera tokom koga je zračenje
3 Pod pretpostavkom da se uslovi pod kojima se izvodi eksperiment ne menjaju.
8.3. Gravitacioni crveni pomak 165
bilo emitovano. Očigledno je da periodi oscilovanja oscilatora (atoma) (mere sop-

stveno vreme) imaju smisao sopstvenog vremena merenog na Zemlji Tp , odnosno
na Suncu Te . Kako je, na osnovu relacije (8.39), u sistemu reference vezanom za
prijemnik i emiter: ∆s p = c∆τ p i ∆se = c∆τe , tada
s
∆s p c∆τ p Tp (g00 ) p
= = = , ∆τ p ≡ Tp , ∆τe ≡ Te ,
∆se c∆τe Te (g00 )e
ili (ω = 2π/T ) Tp /Te = ωe /ω p , pa konačno imamo

s
ωp (g00 )e
= . (8.41)
ωe (g00 ) p
Obično se definiše sledeći odnos δω/ωe = (ω p − ωe )/ωe , gde je ω p - merena

frekvencija zračenja u tački prijema zračenja (na Zemlji), a ωe - frekvencija zra-
čenja izmerena u tački gde se nalazi izvor (na Suncu). Tako je
s
δω ω p (g00 )e
= −1 = − 1, (8.42)
ωe ωe (g00 ) p
p
ili za promenu talasne dužine zračenja λ p /λe = (g00 ) p /(g00 )e , što daje
s
δλ λ p (g00 ) p
= −1 = − 1. (8.43)
λe λe (g00 )e
Ako posmatramo slučaj slabog gravitacionog polja, što svakako važi za Sunce na
njegovoj površini, imamo
q
√
g00 = 1 − 2ϕ/c2 ≈ 1 − ϕ/c2 , ϕ = |ϕ|.
Tada iz jednačine (8.42) sledi
δω 1 − ϕe /c2 ¡ ¢¡ ¢ ϕ p − ϕe
= − 1 ≈ 1 − ϕe /c2 1 + ϕ p /c2 − 1 ≈ . (8.44)
ωe 1 − ϕ p /c 2 c2
Analogno, iz formule (8.43), dobijamo
δλ ϕe − ϕ p
= . (8.45)
λe c2
Odnos δλ/λe karakteriše pomeranje spektralnih linija u gravitacionom polju pre-

ma većim talasnim dužinama i naziva se Ajnštajnov efekat ili efekat crvenog po-
maka. On ne zavisi od frekvencije emitovane svetlosti ωe .
Ako se zračenje koje dolazi sa Sunca posmatra na Zemlji, tada se potencijal
gravitacionog polja u tački prijemnika (na Zemlji) može zanemariti u odnosu na
potencijal u tački emitovanja (na Suncu). Specijalno, za r = R¯ = 6.95 · 105 km i
M¯ = 2 · 1030 kg, imamo
δω ϕe γM¯
=− 2 =− = −2.12 · 10−6 .
ωe c R¯ c2
Ovo znači da frekvencija svetlosti koju emituje atom na površini Sunca (u trenutku
emitovanja ona je bila ωe ) pri merenju na površini Zemlje manja je od ωe za
veličinu δω. Ova promena frekvencije naziva se crveni pomak spektralnih linija.
Poznato je da promena frekvencije emitovanog zračenja zavisi od relativnog
kretanja izvora i posmatrača. Ova pojava se nazaiva Doplerov efekat i uspešno je,
kao što je poznato, objašnjena u STR. Ovaj efekat, takod̄e, dovodi do pomeranja
spektralnih linija i pri tome odnos δω/ωe ne zavisi od frekvencije ω. Ajnštajnov
efekat crvenog pomaka može se karakterisati sa odgovarajućom ekvivalentnom
brzinom za Doplerov efekat, što takod̄e dovodi do iste vrednosti δω/ωe . Tako,
na primer, za sistem Sunce (emiter) - Zemlja (prijemnik) za ekvivalentnu brzinu
dobijamo vrednost koja je jednaka 0.6 km/s. Danas preovladava stav da eksperi-
menti potvrd̄uju teoriju koja je iskazana formulom (8.44). Novija merenja efekta
gravitacionog pomeranja frekvencije (smanjenja) sa kosmičkih stanica i veštačkih
satelita potvrd̄uju navedenu formulu sa tačnošću do 2 · 10−4 što svakako ide u
prilog valjanosti OTR i zaključaka koji iz nje slede.
Zadatak
1. Naći veličinu skretanja svetlosnog snopa ili fotona koji prolaze pored ruba Sunca
u okviru Njutnove teorije gravitacije.
DODATAK
167
Dodatak A
Matematički aparat STR
A.1 Transformacije Dekartovih koordinata

Dobro je poznato da je prostor u kome mi živimo trodimenzionalan. To znači,
da ako bismo hteli da okarakterišemo položaj neke tačke u prostoru, neophodno
je zadati tri broja koji predstavljaju koordinate tačke u izabranom sistemu koordi-
nata. Na primer, u pravouglom Dekartovom sistemu S za koordinate se uzimaju
brojevi x, y, z. Te koordinate je pogodno označiti jednim te istim slovom, ali sa
različitim indeksima. Zbog toga je zgodno uvesti oznake
x1 = x, x2 = y, x3 = z. (A.1)
Ured̄ena trojka x1 , x2 , x3 brojeva predstavlja komponente (koordinate) radijus-ve-

ktora ~r, koji je povučen iz koordinatnog početka sistema S u datu posmatranu
tačku. Ako sa ~e1 ,~e2 ,~e3 označimo jedinične vektore koji su usmereni duž koordi-
natnih osa x1 , x2 , x3 , respektivno, onda je
3
~r = x1~e1 + x2~e2 + x3~e3 = ∑ xi~ei . (A.2)
i=1
Nad̄imo transformacione formule za komponente radijus-vektora (vektora) pri

prelasku sa jednog Dekartovog sistema koordinata S na drugi S0 . Neka se u opštem
slučaju ne poklapaju ni koordinatni počeci, ni pravci osa, kao na Slici d.1. Koor-
dinatni početak sistema S0 , u odnosu na sistem S, zadat je vektorom~r0 .
Sa slike se vidi da su vektori položaja ~r i ~r0 , koji karakterišu položaj jedne te
iste tačke u sistemima S i S0 , povezani relacijom
~r =~r0 +~r0 . (A.3)
169
Ako~r i~r0 izrazimo pomoću odgovarajućih komponenata, možemo pisati
3 3
∑ xi~ei =~r0 + ∑ xi0~e0i . (A.4)
i=1 i=1
Zbog ortogonalnosti sistema ko-

ordinata S, važi sledeće:
½
1, i = j
(~ei ,~e j ) = δi j =
0, i 6= j
(A.5)
gde je δi j tzv. Kronekerov
simbol. Analogne jednakosti
se mogu pisati i za sistem S0 .
Množeći jednačinu (A.2) ska-
larno sa ~e j i uzimajući u obzir
(A.5), dobijamo sledeći izraz za Slika d.1
komponente vektora~r:
x j = (~r,~e j ). (A.6)
Ako, zatim, pomnožimo (A.4) sa ortom ~e0j , dobijamo
3
x0j = −(~e0j ,~r0 ) + ∑ (~e0j ,~ei ) xi . (A.7)
i=1
Uvedimo oznake za skalarne proizvode jediničnih vektora sistema S i S0 :
α ji = (~e0j ,~ei ) = cos(~e0j ,~ei ) (i, j = 1, 2, 3). (A.8)
Prema tome, za transformacije koordinata neophodno je znati uglove izmed̄u

koordinatnih osa kao i uzajamni položaj koordinatnih početaka. Koristeći ove
oznake možemo (A.7) predstaviti na sledeći način:
3
x0j = −~r00 j + ∑ α ji xi ( j = 1, 2, 3), (A.9)
i=1
gde je ~r00 j = (~r0 ,~e0j ) =~r0 ·~e0j - j-ta projekcija vektora ~r0 u sistemu koordinata S0 .
Specijalno, ako se koordinatni počeci sistema S i S0 poklapaju, onda je ~r0 = 0 i
transformacija (A.9) postaje
3
x0j = ∑ α ji xi ( j = 1, 2, 3).
i=1
170
Prema Ajnštajnovoj konvenciji o sumiranju poslednju relaciju možemo pisati, i
bez simbola ∑, kao
x0j = α ji xi ( j = 1, 2, 3), (A.10)
ili eksplicitno 
x10 = α11 x1 + α12 x2 + α13 x3 , 
x20 = α21 x1 + α22 x2 + α23 x3 , (A.11)

x10 = α31 x1 + α32 x2 + α33 x3 .
Inverzna transformacija (od S0 na S) dobija se množenjem (A.4) skalarno sa
~e j . Tako dobijamo (pri~r0 = 0)
x j = (~e j ,~e0i ) xi0 ( j = 1, 2, 3),
ili uvod̄enjem oznaka (A.8), imamo
x j = αi j xi0 ( j = 1, 2, 3). (A.12)
Prema tome, komponente radijus-vektora, pri prelasku sa jednog sistema koordi-

nata na drugi, transformišu se pomoću linearnih transformacija oblika (A.10) i
(A.12). Očigledno je da se ove transformacije ostvaruju prilikom rotacije jednog
Dekartovog sistema koordinata u odnosu na drugi sa zajedničkim koordinatnim
početkom.
Razmotrimo primenu formule (A.12) u slučaju rotacije sistema S i S0 oko za-
jedničke z = z0 -ose za ugao ϕ. Kosinusi pravaca αi j = cos(~e j ,~e0i ) su redom dati
sa
α11 = cos(~e1 ,~e01 ) = cos ϕ, α12 = cos(~e1 ,~e02 ) = − sin ϕ, α13 = cos(~e1 ,~e03 ) = 0,
α21 = cos(~e2 ,~e01 ) = sin ϕ, α22 = cos(~e2 ,~e02 ) = cos ϕ, α23 = cos(~e2 ,~e03 ) = 0,
α31 = cos(~e3 ,~e01 ) = 0, α32 = cos(~e3 ,~e02 ) = 0, α33 = cos(~e3 ,~e03 ) = 1.
Na osnovu datih kosinusa pravaca formule za transformaciju komponenata proiz-
voljne tačke u Dekartovom sistemu koordinata, na osnovu (A.12), su sledećeg
oblika: 
x1 = cos ϕ · x10 − sin ϕ · x20 , 
x2 = sin ϕ · x10 + cos ϕ · x20 , (A.13)

x3 = 1 · x30 .
Ako imamo neke proizvoljne tri veličine A1 , A2 , A3 , koje se pri prelasku sa
sistema koordinata S na S0 , transformišu po formulama (A.10) i (A.12), tj.
A0j = α ji Ai , A j = αi j A0i ( j = 1, 2, 3), (A.14)
171
onda se skup od te tri veličine A1 , A2 , A3 naziva trodimenzioni (3-dimenzioni) vek-
tor, a same veličine A1 , A2 , A3 se nazivaju komponentama vektora duž odgova-
rajućih koordinatnih osa x1 , x2 , x3 . Veličine αi j u (A.14) definisane su formulom
(A.8). Ova definicija vektora može se lako proširiti na prostor ma koje dimenzije
n. Pri tome, indeks po kome se vrši sumiranje (tzv. nemi indeks) uzima ne 3 već
n vrednosti.
Iz (A.3) (za~r0 = 0), uzimajući u obzir (A.4), sledi
3 3
r2 = ∑ xi2 = ∑ xi02 , (A.15)
i=1 i=1
tj. pri ovim transformacijama ne menja se veličina vektora ~r (tj. r = |~r|. Ako
zamenimo izraze (A.10) i (A.12) u (A.15), imamo
3 3 3 3 3 3
∑ xi2 = ∑ xi02 = ∑ ∑ ∑ αi j x j αik xk = ∑ x j xk ∑ αi j αik . (A.16)
i=1 i=1 i=1 j=1 k=1 j,k i=1
Leva i desna strana ove jednakosti treba da se poklapaju. Prema tome, na desnoj
strani treba da odsustvuju članovi x j xk za j 6= k, a koeficijenti ispred člana x j xk pri
j = k, treba da budu jednaki jedinici. Odatle sledi da je:
3
∑ αi j αik = δ jk . (A.17)
i=1
Analogno se može dokazati (to se preporučuje da uradi čitalac), da je

3
∑ α ji αki = δ jk . (A.18)
i=1
Koeficijenti prelaza αi j mogu se zapisati u obliku kvadratne matrice:

 
α11 α12 α13
A =  α21 α22 α23  ,
α31 α32 α33
koja se naziva matrica transformacije. Veličine αi j su matrični elementi. Prvi

indeks označava broj vrste u kojoj se nalazi dati element, a drugi indeks - broj
kolone.
Uslovi (A.17) i (A.18) označavaju da je proizvod različitih kolona ili vrsta te
matrice jednak nuli, dok je proizvod kolone i vrste same sa sobom jednak jedinici.
172
Jednakosti (A.17) i (A.18) predstavljaju uslove za tzv. ortogonalne transforma-
cije. Ove transformacije očuvavaju apsolutnu veličinu vektora pri transformaciji.
Na primer, iz (A.14) imamo
3 3 3
∑ A02i = ∑ αi j A j αik Ak = ∑ A j Ak ∑ α| i{z
j αik = ∑ A j ,
}
2
(A.19)
i=1 i, j,k j,k i=1 j=1
δ jk
tj. pri ovim transformacijama očuvana je apsolutna veličina bilo kog vektora.
Prema tome, možemo reći da je apsolutna veličina vektora invarijantna u odnosu
na ortogonalne transformacije koordinata. Ovaj tip transformacija se najčešće
susreće i koristi u fizici.
A.2 Vektori i tenzori u prostoru Minkovskog

Da bismo u potpunosti okarakterisali neki dogad̄aj, neophodno je zadati pro-
storne koordinate tog dogad̄aja i vreme. Zbog toga se fizički dogad̄aji u 3-dimen-
zionom prostoru karakterišu sa četiri broja: trima prostornim koordinatama x, y, z i
vremenom t. Tačka u 3-dimenzionom prostoru karakteriše se skupom od tri broja
x, y, z. Po analogiji sa ovim može se reći da četiri broja x, y, z,t karakterišu tačku u
četvorodimenzionom (4-dimenzionom) prostoru (svetu).
U 4-dimenzionom prostoru STR, prelaz sa jednog sistema koordinata na drugi
realizuje se pomoću Lorencovih transformacija. Koordinate tačke (dogad̄aja) u
ovom 4-dimenzionom prostoru definisaćemo na sledeći način:
x0 = ct, x1 = x, x2 = y, x3 = z. (A.20)
Iskoristimo sada važnu karakteristiku prostor-vremena, koju je otkrio Minkovski

i koja se sastoji u tome da je geometrija prostorno-vremenskog kontinuuma pseu-
doeuklidska. Naime, rastojanje ds izmed̄u dve bliske tačke (interval izmed̄u dva
infinitezimalno bliska dogad̄aja), odnosno metrička forma u prostoru sa koordina-
tama x0 , x1 , x2 , x3 , jednaka je
ds2 = (dx0 )2 − (dx1 )2 − (dx2 )2 − (dx3 )2 ≡ ηµν dxµ dxν . (A.21)
Kao što se vidi, 4-dimenzioni metrički tenzor ηµν odred̄en je dijagonalnom matri-
com (dimenzije 4 × 4)
η = kηµν k = diag[1, −1, −1, −1], (A.22)
173
i očigledno je da se podudara sa svojim inverznim
(η−1 )µν ≡ ηµν = ηµν . (A.23)
Ovako definisan 4-dimenzioni prostor naziva se prostor ili svet Minkovskog. Met-
rika prostora Minkovskog se nikakvim transformacijama i realnim promenljivim
ne može svesti na sumu kvadrata diferencijala koordinata, ds2 = (dx0 )2 +(dx1 )2 +
(dx2 )2 + (dx3 )2 , tj. na euklidsku metriku. Zbog toga se ovaj prostor, koji je realan
ali nije euklidski, često naziva pseudoeuklidski ili prostor Minkovskog. On je
specijalan slučaj jednog 4-dimenzionog neeuklidskog Rimanovog prostora koji je
ravan i realan1 .
Zbog specifičnosti prostora Minkovskog, definišu se dve ,,sorte”komponenata
4-dimenzionog vektora (ili skraćeno 4-vektora), koje označavamo slovima Aµ i
Aµ sa indeksom gore i dole. Veličine Aµ nazivaju se kontravarijantnim, a Aµ -
kovarijantnim komponentama 4-vektora. Skup od četiri veličine A0 , A1 , A2 , A3 ,
koje se pri Lorencovim transformacijama koordinata (videti Glavu 2) transformišu
na sledeći način
∂x0µ
A0µ = ν Aν = αν Aν ,
µ
(A.24)
∂x
naziva se kontravarijantan vektor ili kontravarijantni tenzor prvog ranga. Slično,
skup veličina A0 , A1 , A2 , A3 , (sa donjim indeksima) koji se transformišu prema
pravilu
∂xν
A0µ = 0µ Aν = ανµ Aν , (A.25)
∂x
predstavlja kovarijantni vektor ili kovarijantni tenzor prvog ranga.
Analogno slučaju 3-dimenzionih vektora mogu se definisati i vektori, tzv. kva-
drivektori ili četvorovektori u prostoru Minkovskog. Tako, kvadrivektor položaja
(ili 4-dimenzioni radijus-vektor) tačke xµ (µ = 0, 1, 2, 3) odred̄en je skupom
xµ = (x0 , x1 , x2 , x3 ) = (ct, x, y, z) ≡ (ct,~r). (A.26)
Lorencove transformacije izmed̄u dva sistema reference u stanju relativnog

1 Osim ovog prostora, može se uvesti i ekvivalentni prostor sa euklidskom metrikom, ako vre-
√
mensku koordinatu uvedemo kao imaginarnu, tj. x0 = ict (i = −1 - imaginarna jedinica). Tada će
izraz (A.21) preći u
ds2 = (dx0 )2 + (dx1 )2 + (dx2 )2 + (dx3 )2
i u tom slučaju prostor Minkovskog je euklidski, ali nije realan, već imaginaran. U takvom prostoru
nema razlike izmed̄u kontravarijantnih i kovarijantnih komponenata, te indekse možemo pisati bilo
gore ili dole, što znatno uprošćava matematičke operacije u ovom prostoru.
174
uniformnog kretanja duž zajedničke x − x0 -ose, imaju oblik

x00 = γ · x0 − γu/c · x1 + 0 · x2 + 0 · x3 , 


x01 = −γu/c · x0 + γ · x1 + 0 · x2 + 0 · x3 ,
(A.27)
x02 = 0 · x0 + 0 · x1 + 1 · x2 + 0 · x3 , 


x03 = 0 · x0 + 0 · x1 + 0 · x2 + 1 · x3 ,
p
gde je γ = 1/ 1 − u2 /c2 . Ove transformacije se prema (A.10) mogu zapisati u
konciznom obliku kao
3
x0µ = ∑ αµν xν = αµν xν ; (µ = 0, 1, 2, 3) (A.28)
ν=0
(iskorišćena je Ajnštajnova konvencija o sumiranju), gde koeficijenti αν definišu

µ
matricu Lorencovih transformacija L koja je odred̄ena sa

 
γ −γu/c 0 0
 −γu/c γ 0 0 
L=

. (A.29)
0 0 1 0 
0 0 0 1
Prema transformacionom pravilu (A.24) i (A.25) za kvadrivektore, uočavamo

da se koordinate kvadrivektora tačke, pri Lorencovim transformacijama, trans-
formišu kao kontravarijantni vektori sa opštim članom αν ≡ ∂x0µ /∂xν .
µ
Odgovarajuća inverzna transformacija je oblika
∂xν 0µ ∂xν
xν = x = α̃ ν 0µ
x , (α̃ν
≡ ) (A.30)
∂x0µ µ µ
∂x0µ
pri čemu je α̃νµ inverzna matrica matrice αν . Nije teško pokazati da koeficijenti
µ
αν , koji su definisani matricom (A.29), zadovoljavaju relaciju

µ
α̃νµ ασ = δνσ .
µ
(A.31)
Sve što je rečeno za transformacije koordinata kvadrivektora položaja xµ može

se uopštiti. Naime, bilo koji skup veličina A0 , A1 , A2 , A3 (Aµ , µ = 0, 1, 2, 3) koje
se transformišu pri prelasku sa jednog sistema koordinata na drugi prema zakonu
(A.24) i (A.25) (videti takod̄e Glavu 2)
∂x0µ ν µ ν ν ∂xν 0µ
A0µ = A = αν A , A = A = α̃νµ A0µ , (A.32)
∂xν ∂x0µ
175
gde su koeficijenti αν definisani matricom (A.29), predstavlja kontravarijantni
µ
kvadrivektor u prostoru Minkovskog.

Napišimo navedene transformacione relacije za kontravarijantne vektore u ek-
splicitnom obliku. Na osnovu matrice (A.29), imamo
A00 = α0ν Aν = α00 A0 + α01 A1 + α02 A2 + α03 A3 = γ(A0 − βA1 ),
A01 = α1ν Aν = α10 A0 + α11 A1 + α12 A2 + α13 A3 = γ(A1 − βA0 ),

A02 = α2ν Aν = α22 A2 = A2 ,
A03 = α3ν Aν = α33 A3 = A3 .
Konačno, komonente kontravarijantnog kvadrivektora pri Lorencovim transfo-
rmacijama se transformišu prema zakonu:
A00 = γ(A0 − βA1 ), A01 = γ(A1 − βA0 ), A02 = A2 , A03 = A3 . (A.33)
Uobičajeno je da se tri prostorne koordinate kvadrivektora (A1 , A2 , A3 ) objedine u

jedan 3-dimenzioni vektor i da se piše
Aµ = (A0 , ~A). (A.34)
Od jednog kontravarijantnog vektora Aµ (µ = 0, 1, 2, 3) možemo, pomoću me-

tričkog tenzora ηµν , pridružiti (asocirati) kovarijantne komponente 4-vektora Aµ
obrazujući njegov unutrašnji proizvod (videti Glavu 2) sa metričkim tenzorom
ηµν , kao
Aµ = ηµν Aν . (A.35)
Za A0 i A1 , eksplicitno dobijamo:
A0 = η0ν Aν = η00 A0 + η01 A1 + η02 A2 + η03 A3 = 1 · A0 ,
A1 = η1ν Aν = η10 A0 + η11 A1 + η12 A2 + η13 A3 = −1 · A1 .

Analogno nalazimo A2 = −A2 , A3 = −A3 . Prema tome
A0 = A0 , A1 = −A1 , A2 = −A2 , A3 = −A3 , (A.36)
ili koncizno Aµ = (A0 , −A1 , −A2 , −A3 ) = (A0 , −~A).

Po analogiji sa slučajem 3-dimenzionih vektora u euklidskom prostoru, de-
finiše se skalarni proizvod dva proizvoljna kvadrivektora u prostoru Minkovskog,
kao
(A, B) = Aµ Bµ = A0 B0 + A1 B1 + A2 B2 + A3 B3 .
176
Imajući u vidu (A.36), možemo pisati
Aµ Bµ = A0 B0 − A1 B1 − A2 B2 − A3 B3 . (A.37)
Ova veličina je skalar, tj. ne menja se pri Lorencovim transformacijama, što je

lako proveriti.
Specijalno, iz (A.37) sledi izraz za kvadrat intenziteta kvadrivektora
A2 = (Aµ )2 = (Aµ , Aµ ) = Aµ Aµ = (A0 )2 − (A1 )2 − (A2 )2 − (A3 )2 . (A.38)
I ova veličina je, takod̄e, invarijanta, tj.
(A0 )2 − (A1 )2 − (A2 )2 − (A3 )2 = inv. (A.39)
Upravo zbog pogodnosti zapisa kvadrata veličine proizvoljnog 4-vektora u pro-

storu Minkovskog, uvode se dve ,,sorte”(vrste) komponenata 4-vektora: kontrava-
rijantne i kovarijantne komponente. Specijalno, za kvadrat intenziteta kvadrivek-
tora položaja xµ , gde je xµ = (ct,~r) i xµ = (ct, −~r) dobijamo:
xµ xµ = c2t 2 − x2 − y2 − z2 ,
što jasno ukazuje da je ova veličina invarijantna, jer predstavlja interval izmed̄u
nultog dogad̄aja i uočenog dogad̄aja sa koordinatama xµ .
Po analogiji sa (A.34) možemo uvesti kontravarijantne komponente 4-tenzora
ranga n. To je skup veličina T ν1 ...νn , koje se pri Lorencovim transformacijama
menjaju isto kao proizvodi odgovarajućih komponenata 4-vektora, tj.
T 0µ1 ...µn = αν11 . . . ανnn T ν1 ...νn .

µ µ
(A.40)
Slično jednačini (A.35), nije teško definisati kovarijantne komponente tenzora

ranga n:
Tµ1 ...µn = ην1 σ1 . . . ηνn σn T ν1 ...νn , (A.41)
kao i mešovite komponente:
Tν11...νml = ην1 σ1 . . . ηνm σm T σ1 ...σm ν1 ...νl ,

µ ...µ
(A.42)
gde je n = m + l. Zakon njihovih transformacija je očigledan:
Tµ01 ...µn = α̃νµ11 . . . α̃νµnn Tν1 ...νn , Tν1 ...ν = α̃σν11 . . . α̃σνmm ατ11 . . . ατll Tστ11...σ
0µ ...µ µ µ ...τl
1
m
l
m
. (A.43)
Iz same strukture metričkog tenzora ηµν sledi, da pri spuštanju ili podizanju nekog
indeksa ν komponenta tenzora se ne menja ako je ν = 0, i menja znak ako je
ν = 1, 2, 3.
177
A.3 Kvadrivektori brzine i ubrzanja tačke
Ovi pojmovi su veoma važni u STR jer služe za kovarijantnu formulaciju
zakona mehanike. 4-dimenziona brzina (4-brzina) čestice sa vektorom položaja
xµ = (x0 , xi ) definiše se kao odnos diferencijala dxµ i odgovarajućeg infinitezimal-
nog sopstvenog vremena dτ
dxµ
Uµ = , (µ = 0, 1, 2, 3). (A.44)
dτ
p
Kako je dτ = dt 1 − u2 /c2 , tada se komponente vektora (A.44) mogu predstaviti
u obliku
dx0 dct dt c dx1 dx1 dt u1
U0 = = =p ; U1 = = =p ,
dτ dt dτ 1 − u /c
2 2 dτ dt dτ 1 − u2 /c2
dx2 dx2 dt u2 dx3 dx3 dt u3

U2 = = =p ; U3 = = =p .
dτ dt dτ 1 − u /c
2 2 dτ dt dτ 1 − u2 /c2
Na taj način, možemo prema usvojenoj notaciji za kontravarijantne komponente
kvadrivektora brzine u prostoru Minkovskog, prema (A.34), pisati (U µ = (u0 ,~u)):
Ã !
dx µ c ~
u
Uµ = = p ,p , (A.45)
dτ 1 − u2 /c2 1 − u2 /c2
dok za kovarijantni kvadrivektor brzine, prema (A.35), imamo

Ã !
c −~u
Uµ = p ,p . (A.46)
1 − u2 /c2 1 − u2 /c2
Važno svojstvo 4-brzine jeste konstantnost njene ,,dužine”. Naime, na osnovu

formule (A.38), kvadrat kvadrivektora brzine je
(U)2 = U µUµ = (U 0 )2 − (U 1 )2 − (U 2 )2 − (U 3 )2 =
c2 u21 u22 u23

= − − − =
1 − u2 /c2 1 − u2 /c2 1 − u2 /c2 1 − u2 /c2
c2 − u2 2 2
2 1 − u /c
= = c = c2 ,
1 − u2 /c2 1 − u2 /c2
tj.
(U)2 = U µUµ = c2 . (A.47)
178
Pri prelasku sa jednog inercijalnog sistema reference na drugi, komponente
kvadrivektora brzine se transformišu po zakonu (A.33), ili eksplicitno
U 0 − u/cU 1 U 1 − u/cU 0
U 00 = p , U 01 = p , U 02 = U 2 , U 03 = U 3 . (A.48)
1 − u /c
2 2 1 − u /c
2 2
Analogno definiciji 4-brzine, možemo uvesti kontravarijantni kvadrivektor ubrza-

nja čestice W µ kao drugi izvod kvadrivektora položaja xµ , odnosno brzine (A.44),
po sopstvenom vremenu
d 2 xµ dU µ
Wµ = = . (A.49)
dτ2 dτ
Diferencirajući relaciju (A.47) po sopstvenom vremenu, nalazimo
U µWµ = 0 (A.50)
tj. 4-vektori brzine i ubrzanja uzajamno su ortogonalni.
Kvadrivektor impulsa
Kvadrivektor impulsa možemo definisati, po analogiji sa vektorom impulsa
čestice u klasičnoj mehanici, kao proizvod kvadrivektora brzine i sopstvene mase
čestice m:
Pµ = m U µ . (A.51)
Sopstvena masa čestice je masa (mera inertnosti) utvrd̄ena u odnosu na sistem
reference u kojem ona miruje i ona je skalar, odnosno invarijanta. Uzimajući
u obzir oblik kvadrivektora brzine (A.45), za kvadrivektor (4-vektor) impulsa Pµ
nalazimo Ã !
µ µ mc m~u
P =mU = p ,p . (A.52)
1 − u2 /c2 1 − u2 /c2
Odgovarajuće kovarijantne komponente kvadrivektora impulsa (Pµ = m Uµ ) onda
glase: Ã !
mc −m~u
Pµ = m Uµ = p ,p . (A.53)
1 − u2 /c2 1 − u2 /c2
Zapazimo da je i intenzitet kvadrivektora impulsa čestice, takod̄e, skalar. Zaista,
imajući u vidu (A.47) i činjenicu da je m invarijanta lako zaključujemo
Pµ Pµ = m2 c2 , (A.54)
tj. kvadrivektor impulsa čestice je kvadrivektor invarijantne ,,dužine”mc. Dakle,
bez obzira na to kako se čestica kreće, njen kvadrivektor brzine kao i njen kvadri-
vektor impulsa su invarijantnog intenziteta (ili konstantne ,,dužine”).
179
A.4 Relativistička dinamika
Pošto smo uveli osnovne kinematičke i dinamičke veličine, možemo pristupiti
formulaciji samog dinamičkog zakona kretanja. Ideja vodilja u traženju zakona
dinamike mora biti kovarijantna formulacija fizičkih zakona koja je u skladu sa
Ajnštajnovim principom korespondencije. U skladu sa tim principom jednačine
relativističke dinamike, u nerelativističkom slučaju moraju preći u odgovarajući
zakon Njutnove mehanike. Sami postulati STR nisu dovoljni za formulaciju re-
lativističke mehanike. U tom cilju se uvodi zahtev da dinamičke veličine u svim
inercijalnim sistemima reference moraju biti povezane istim zakonima, tj. oblik
tih zakona mora ostati isti, kao u klasičnoj mehanici. Tako na primer, zakon sile
d~p/dt = ~F ili zakom kinetičke energije dT /dt = ~F ·~v treba da zadrže svoj oblik.
Naravno, da pri tome, same dinamičke veličine mogu pretrpeti bitne promene.
Ovaj zahtev može se smatrati kao dopunski postulat relativističke dinamike, koji
nam pruža, zajedno sa Ajnštajnovim principom korespondencije, osnovni kriteri-
jum za uvod̄enje korektnih relativističkih veličina, koje moraju biti u saglasnosti
sa zahtevima STR.
U skladu sa gore rečenim, jednačine relativističke dinamike formulišu se uo-
pštavanjem Njutnovih jednačina
d
(m ui ) = Fi (i = 1, 2, 3). (A.55)
dt
Rukovodeći se rečenim, relativistički dinamički zakon formulišemo u obliku:
d
(m U µ ) = Ki (µ = 0, 1, 2, 3), (A.56)
dτ
gde je τ sopstveno vreme čestice, a K µ = K µ (xν ,U ν , τ) tzv. kvadrivektor sile ili

sila Minkovskog. Jednačina (A.56) predstavlja osnovnu jednačinu relativističke
mehanike u kovarijantnoj formi, tj. u obliku koji je invarijantan u svim inercija-
lnim sistemima reference.
Uzimajući u obzir izraze za U µ i τ, jednačinu (A.56) možemo predstaviti u
obliku Ã ! q
d mc 0
p = K 1 − u2 /c2 , (A.57)
dt 1 − u2 /c2
Ã ! q
d mui
p = Ki 1 − u2 /c2 (i = 1, 2, 3). (A.58)
dt 1 − u2 /c2
180
Pored̄enjem desnih strana jednačina (A.58) i (A.55) možemo povezati kompo-
nente sile Minkovskog Ki sa komponentama obične 3-dimenzione sile Fi :
q
Fi = Ki 1 − u2 /c2 (i = 1, 2, 3). (A.59)
Tada jednačine (A.58) poprimaju oblik

Ã !
d mui
p = Fi (i = 1, 2, 3). (A.60)
dt 1 − u2 /c2
U nerelativističkom graničnom slučaju (u/c → 0) jednačine (A.60), kao što treba,

prelaze u odgovarajuće Njutnove jednačine (A.55).
Da bismo odredili vezu izmed̄u vremenske komponente sile Minkovskog K 0
i sile interakcije Fi , pomnožimo jednačinu (A.56) sa kovarijantnom 4-brzinom Uµ
i prosumirajmo po µ. Kao rezultat imamo
dU µ
K µUµ = m Uµ = mW µUµ = 0.
dτ
Uvrštavajući eksplicitno komponente U µ iz (A.45), dobijamo
c Fi ui
K0 p −p p = 0,
1 − u2 /c2 1 − u2 /c2 1 − u2 /c2
(sumira se po i!) odakle nalazimo da je vremenska komponenta kvadrivektora sile

K 0 povezana sa njegovim prostornim komponentama ~F relacijom:
~F ·~u
K0 = p . (A.61)
c 1 − u2 /c2
Relacije (A.59) i (A.61) potpuno identifikuju strukturu kvadrivektora sile što može-
mo pisati kao Ã !
~
F ·~
u ~
F
Kµ = p ,p . (A.62)
c 1 − u2 /c2 1 − u2 /c2
Pored̄enjem relacije (A.61) sa zakonom kinetičke energije klasične mehanike,
dT /dt = ~F ·~u, možemo K 0 napisati u obliku:
1 dT
K0 = p (A.63)
c 1 − u /c dt
2 2
181
gde je T - kinetička energija čestice. Posle zamene relacije (A.57) u (A.63) vre-
menska komponenta K 0 poprima sledeći oblik:
Ã !
d mc 1 dT
p = . (A.64)
dt 1 − u /c
2 2 c dt
Iz ove jednačine zaključujemo da se izraz u zagradi sa leve strane (A.64) može, sa

tačnošću do aditivne konstante, interpretirati kao kinetička energija
mc2
T=p + const. (A.65)
1 − u2 /c2
Ovu konstantu ćemo odrediti tako da bude T = 0 za u = 0, čime dobijamo da je

const = −mc2 , pa prethodni izraz možemo pisati u obliku
Ã !
1
T = mc2 p −1 . (A.66)
c 1 − u2 /c2
Time je kinetička energija relativističke čestice izražena kao funkcija njene sop-
stvene mase i brzine. Ako je u/c ¿ 1 formula (A.66) prelazi u klasični izraz za
kinetičku energiju
u2 1
T ' mc2 (1 + 2 ) − mc2 = mu2 . (A.67)
2c 2
Shvatimo li kinetičku energiju čestice kao razliku energije E, koju čestica ima
u stanju kretanja, i njene energije E0 u stanju mirovanja, T = E − E0 , tada, na
osnovu izraza (A.66), dolazimo do Ajnštajnove relacije izmed̄u mase i ukupne
energije slobodne (neinteragujuće) relativističke čestice
mc2
E=p . (A.68)
1 − u2 /c2
Ovo je čuvena Ajnštajnova relacija izmed̄u mase i energije koja uspostavlja uza-
jamnu zavisnost izmed̄u ovih dveju veličina u STR. Navedena energija je energija
koju poseduje svaka čestica sa masom nezavisno od svog stanja kretanja (pa i u
stanju mirovanja).
Ukoliko izolovana čestica miruje, njena energija iznosi mc2 i stoga se ova
energija uobičajeno naziva energija mirovanja i označava se sa E0 :
E0 = mc2 . (A.69)
182
Zbir kinetičke energije i energije mirovanja čestice E = T +mc2 , naziva se ukupna
relativistička energija izolovane (neinteragujuće) čestice.
U svetlu upravo uvedene relativističke energije, kvadrivektor impulsa (A.53)
poprima oblik:
Ã ! µ ¶
µ mc m~u µ E
P = p ,p ⇒ P = ,~p , (A.70)
1 − u2 /c2 1 − u2 /c2 c
tj. nulta (vremenska) komponenta 4-vektora impulsa postaje P0 = E/c. Dakle, 4-

vektor impulsa oobjedinjuje u jednu jedinstvenu celinu dve dinamičke veličine
i to ukupnu energiju E i relativističku impuls ~p čestice. Ova činjenica pruža
mogućnost, da se pri prelazu iz jednog inercijalnog sistema reference u drugi, pri-
mene formule (A.33) za nalaženje pravila transformacije E i ~p. Za vezu izmed̄u
komponenti kvadrivektora impulsa Pµ = (E/c,~p) u dva inercijalna sistema refe-
rence, koji se jedan u odnosu na drugi kreću relativnom brzinom intenziteta u, duž
zajedničke x − x0 -ose, na osnovu (A.33), možemo predstaviti u obliku:
E − upx px − uE/c2 0
E0 = , p0
= p , py = py , p0z = pz . (A.71)
1 − u2 /c2 x 1 − u /c
2 2
Vidimo da, energija čestice u inercijalnom sistemu reference S0 zavisi od energije i

impulsa čestice iz sistema S, kao što i impuls čestice u sistemu S0 zavisi od impulsa
i energije čestice u sistemu S. Ranije smo videli (formula (A.53)) da je kvadri-
vektor impulsa invarijanta, odnosno da taj kvadrivektor ima Lorenc-invarijantnu
dužinu mc. Imajući u vidu (A.70), možemo za kvadrat ovog 4-vektora pisati
1
Pµ Pµ = (P0 )2 − (P1 )2 − (P2 )2 − (P3 )2 = ( E)2 − p2x − p2y − p2z = m2 c2 ,
c
odnosno
1 2
E − p2 = m2 c2 . (A.72)
c2
Rešavanjem ove jednačine po E za ukupnu energiju slobodne relativističke čestice
nalazimo p
E = c p2 + m2 c2 , (A.73)
čime je energija čestice izražena kao funkcija njene sopstvene mase i impulsa.
Zadaci
1. Naći zakon transformacije komponenata simetričnog kontravarijantnog 4-tenzora
Aµν pri Lorencovim transformacijama (1.11).
183
2. Naći zakon transformacije komponenata antisimetričnog kontravarijantnog 4-ten-
zora Aµν pri Lorencovim transformacijama (1.11).
3. Pokazati da se komponente kvadrivektora ubrzanja čestice W µ može predstaviti u
obliku
µ ¶
µ dU µ ~a ~u(~a ·~u) −~a ·~u
W ≡ = + , ,
dτ 1 − u2 /c2 c2 (1 − u2 /c2 )2 c(1 − u2 /c2 )2
gde su ~u = d~r/dt i ~a = d~u/dt trodimenziona brzina i ubrzanje čestice, respektivno.

4. Odrediti relativističko ravnomerno ubrzano kretanje, tj. pravolinijsko kretanje pri
kome ostaje konstantna veličina ubrzanja W u sopstvenom (u svakom datom tre-
nutku vremena) sistemu reference.
5. Dokazati relaciju (A.50).
6. Dokazati formulu:
r p 0
p
v2 1 − v 2 /c2 · 1 −V 2 /c2
1− 2 = ,
1 +~v · ~V /c2
0
c
0 0 0
gde su ~v i ~v - brzine u sistemima S i S , ~V - brzina sistema S u odnosu na S.
7. Dokazati da metrički tenzor (A.22) ima isti oblik u svim inercijalnim sistemima
reference.
8. Zapisati Lorencove transformacije (A.29) u promenljivim x0 , x1 , x2 , x3 izražavajući
relativnu brzinu V pomoću ugla α po formuli V /c = tanh α.
9. Za dva paralelna 4-vektora Ai i Bi važi:
A0 A1 A2 A3
= = = .
B0 B1 B2 B3
Dokazati da je ovaj odnos komponenata paralelnih 4-vektora invarijantan u odnosu
na Lorencove transformacije.
10. Naći zakon transformacije veličina: a) A2i ; b) Tik Ak , ako je Ai - 4-vektor, a Tik -
4-tenzor.
11. Dokazati jednakosti:
Ai = gik Ak , Ai Bi = Ai gik Bk , gik gkl = gil , gii = 4,
gde je gik - metrički tenzor (A.22), Ai i Bi - 4-dimenzioni vektori. Po ponovljenim

indeksima se podrazumeva sumiranje.
184
Dodatak B
Princip najmanjeg dejstva
B.1 Elementi varijacionog računa

B.1.1 Pojam funkcionala
Ako svakom broju x iz nekog skupa pridružimo po odred̄enom pravilu drugi
broj y, onda imamo posla sa funkcijom y = y(x). Med̄utim, ako svakoj funkciji
y(x) iz neke klase funkcija pridružimo
neki broj F , tada kažemo da je za-
dat funkcional F [y(x)]. Prema tome,
u slučaju funkcionala ulogu argumenta
(nezavisno promenljive) igra funkcija (ili
kriva). Da bi rečeno pojasnili, navedi-
mo primer. Neka u xOy ravni (Slika d.2)
imamo zadate dve fiksne tačke 1 i 2. Ra-
stojanje l12 izmed̄u njih, računato (me-
reno) duž neke krive, jeste funkcional. Slika d.2
Da bismo našli analitički izraz koji povezuje veličinu l12 sa funkcijom y =

y(x), koja opisuje krivu, uočimo da je element krive dl 2 = dx2 + dy2 . Ako pred-
stavimo dy u obliku y0 (x)dx, dobijamo
q q
dl = dx2 + [y0 (x)]2 dx2 = 1 + [y0 (x)]2 dx.
Nakon integracije, možemo pisati

Z 2 q
l12 = Φ[y(x)] = dx 1 + [y0 (x)]2 . (B.1)
1
185
Birajući različite krive, tj. razne familije y(x), dobijamo razne brojeve.
Za funkcional kažemo da je linearan ako zadovoljava sledeće uslove:
Φ[k y(x)] = kΦ[y(x)] (k − konstanta),

(B.2)
Φ[y1 (x) + y2 (x)] = Φ[y1 (x)] + Φ[y2 (x)].
Jedan od osnovnih zadataka varijacionog računa jeste razrada metoda za nala-

ženje ekstremnih (tj. maksimalnih, minimalnih ili stacionarnih) vrednosti funkci-
onala1 Φ. Ovaj zadatak je umnogome sličan zadatku nalaženja ekstrema običnih
funkcija.
B.1.2 Varijacija funkcionala

Postavimo sada sledeći problem: od svih funkcija y = y(x), koje prolaze kroz
tačke 1 i 2 (Slika d.2), naći onu za koju integral
Z x2
Φ= f [x, y(x), y0 (x)]dx, (B.3)
x1
ima ekstremnu vrednost. U tom smislu, označimo traženu funkciju sa y(x), a bilo
koju drugu iz ove klase funkcija sa ỹ(x). Jasno je da će svakoj od ovih funkcija
ỹ(x) odgovarati odred̄ena vrednost integrala (B.3) koju ćemo označiti sa Φ̃
Z x2
Φ̃ = f [x, ỹ(x), ỹ0 (x)]dx. (B.4)
x1
Uvedimo varijaciju funkcije y(x) sledećim izrazom
δy(x) = ỹ(x) − y(x), |δy(x)| ¿ |ymax (x)|. (B.5)
Vidimo da se varijacija odnosi na promenu oblika funkcije za odred̄enu vrednost

nezavisno promenljive. S obzirom da sve funkcije ỹ = ỹ(x) prolaze kroz tačke 1 i
2, onda varijacije δy(x) za x = x1 i x = x2 moraju biti jednake nuli, tj.
δy(x1 ) = 0, δy(x2 ) = 0. (B.6)
Diferencirajući varijaciju δy(x) po x nalazimo, saglasno (B.5), da je

d
(δy)0 = ỹ0 (x) − y0 (x) = [ỹ(x) − y(x)]. (B.7)
dx
1 Postoje funkcionali koji zavise od nekoliko funkcija: y (x), y (x), . . . , y (x) kao i funkcionali
1 2 s
koji zavise od nekoliko promenljivih x1 , x2 , . . . , xn . Takve funkcionale mi ovde nećemo razmatrati.
186
Kako se operacija variranja odnosi na promenu oblika funkcije, a operacija dife-
renciranja na promenu funkcije po jedinici priraštaja nezavisno promenljive, jasno
je da su ove operacije nezavisne pa možemo izmeniti njihov redosled. Prema
tome, dolazimo do relacije
d dy
(δy)0 = δy = δ . (B.8)
dx dx
Analogno definiciji (B.5) možemo definisati i varijaciju integrala Φ kao
δΦ = Φ̃ − Φ,
odnosno Z x2 © ª
δΦ = f [x, ỹ(x), ỹ0 (x)] − f [x, y(x), y0 (x)] dx. (B.9)
x1
Prema tome, naš postavljeni problem možemo formulisati i na sledeći ekviva-
lentan način: od svih funkcija y = y(x), koje zadovoljavaju uslov δy(x1 ) = 0 i
δy(x2 ) = 0, naći onu za koju integral Φ ima ekstremnu vrednost, tj. za koju je
δΦ = 0. U tom cilju pod̄imo od varijacije δy0
δy0 = ỹ0 (x) − y0 (x),
odakle sledi
ỹ0 (x) = y0 (x) + δy0 . (B.10)
Razvijmo potom funkciju f [x, ỹ(x), ỹ0 (x)] u Tajlorov red u tački (x, y, y0 ) po stepe-
nima malih veličina δy i δy0
f [x, ỹ(x), ỹ0 (x)] = f [x, y + δy, y0 + δy0 ] '

µ ¶ µ ¶
0 ∂f 0 ∂f
' f [x, y, y ] + δy + δy +... .
∂y (x,y,y0 ) ∂y0 (x,y,y0 )
Kvadratni i viši članovi su, zbog pretpostavke |δy(x)| ¿ |ymax (x)|, zanemareni.
Sada se izraz (B.9) može napisati u obliku
Z x2 ½ ¾
∂f ∂f 0
δΦ = δy + 0 δy dx, (B.11)
x1 ∂y ∂y
gde je izostavljen indeks u parcijalnim izvodima po y i y0 . Ovaj rezultat nam
pokazuje kako se vrši varijacija integrala. Naime, zbog nezavisnosti operacije
variranja i integriranja ove operacije mogu da izmene mesta, tako da možemo
pisati Z Z
δΦ = δ f [x, y, y0 ]dx = δ f [x, y, y0 ]dx.
187
Zatim se operacija variranja δ f napiše, formalno, po pravilu za totalni diferencijal,
uzimajući samo umesto diferencijala varijacije odgovarajućih nezavisno prome-
nljivih i stavljajući δx = 0, jer se, prema definiciji varijacije, x ne varira
∂f ∂f
δ f [x, y(x), y0 (x)] = δy + 0 δy0 . (B.12)
∂y ∂y
Pošto varijacija δy0 nije nezavisna od δy, integralimo parcijalno drugi član u in-
tegralu (B.11).
R R
Neka je u = ∂ f /∂y0 , a dv = δy0 dx, tada korišćenjem formule
udv = uv − vdu, dobijamo
Z x2 Z x2 Z x2 Z x2 µ ¶
∂f 0 ∂f d ∂f ∂f ∂f
δy dx = (δy)dx = d(δy) = δy |x2
− δyd .
x1 ∂y0
x1 ∂y0 dx
x1 ∂y0 ∂y0 x1
x1 ∂y0
Na osnovu (B.6) prvi član otpada, tako da ostaje

Z x2 Z x2 µ ¶
∂f 0 d ∂f
δy dx = − δy dx. (B.13)
x1 ∂y x1 dx ∂y
0 0
Zamenjujući (B.13) u jednačinu (B.9), dobijamo konačan oblik za varijaciju funkci-

onala Z x2 ½ µ ¶¾
∂f d ∂f
δΦ = − δy dx. (B.14)
x1 ∂y dx ∂y0
Da bi gornja relacija odgovarala uslovu ekstremalnosti neophodno je da je on
jednak nuli. Pošto su varijacije δy proizvoljne i med̄usobno nezavisne, relacija
(B.14) može biti zadovoljena samo ako je izraz u vitičastoj zagradi jednak nuli
µ ¶
∂f d ∂f
− = 0. (B.15)
∂y dx ∂y0
Ovo je tzv. Ojler-Lagranževa diferencijalna jednačina. Krive y = y(x,C1 ,C2 ),
koje su rešenja ove jednačine, i koje zamenom u funkcional daju njegov ekstre-
mum, nazivaju se ekstremale (C1 i C2 - konstante integracije).
Koristeći formulup(B.15) možemo naći ekstremum funkcionala (B.1). U ovom
0
slučaju f (x, y, y ) = 1 + [y0 (x)]2 . Prema tome,
∂f ∂f y0 (x)
= 0, = p
∂y ∂y0 1 + [y0 (x)]2
pa jednačina (B.15) poprima oblik
Ã !
d y0 1 y02
p = p −p y00 = 0.
dx 1 + y02 1 + [y0 (x)]2 (1 + [y0 (x)]2 )3
188
Rešenje ove diferencijalne jednačine je funkcija za koju je y00 = 0, a y0 = ax, ili
konačno y = ax + b. Prema tome, funkcional (B.1) dostiže ekstremum ( u ovom
slučaju, očigledno, minimum) ako za y(x) uzmemo pravu koja spaja tačke 1 i 2 na
Slici d.2.
B.2 Varijacioni princip

Prilikom ispitivanja kretanja materijalnih čestica mi ćemo poći od Hamilto-
novog principa. Suština ovog principa sastoji se u tome što za svaki mehanički
sistem postoji takav integral S, koji se naziva Hamiltonovo dejstvo, koji za stvarna
(realna) kretanja sistema čestica ima minimum. Pri tome je varijacija dejstva δS
jednaka nuli, tj. Z t2
δS = δ L dt = 0, (B.16)
t1
gde je L = L (qk , q̇k ,t) lagranžijan sistema i on je funkcija generalisanih koordi-

nata, generalisanih brzina (q̇k = dqk /dt) i vremena. Pretpostavlja se da veličine
qk i q̇k zavise samo od vremena.
Formulacija dinamike može se dobiti i drugim putem koristeći Lagranžev i
Hamiltonov formalizam, tj. postulirajući da u relativističkoj mehanici mora važiti
nekakav Hamiltonov princip. Razmotrimo najpre dejstvo za slobodnu česticu, tj.
česticu na koju ne deluju nikakve spoljašnje sile. Očigledno je da Hamiltonovo
dejstvo, odnosno integral u (B.16), mora biti skalar tj. treba da bude invarijan-
tan u odnosu na Lorencove transformacije koordinata. Jedina veličina koja se
može uzeti za slobodnu materijalnu česticu, jeste interval ds ili αds, gde je α
neka kostanta koja karakteriše česticu i biće kasnije odred̄ena. Za takve čestice
Hamiltonovo dejstvo treba da ima oblik
Z b Z τ2 Z t2 r
v2
S = −α ds = −α cdτ = −αc 1 − 2 dt,
a τ1 t1 c
odnosno
Z t2 r
v2
S = −αc 1− dt, (B.17)
t1 c2
gde se integral uzima duž svetske linije izmed̄u dva zadata dogad̄aja 1 i 2 (nala-
ženje čestice u početnim i konačnim mestima u odred̄enim trenucima vremena t1
i t2 , tj. med̄u zadatim svetskim tačkama). Lako je videtiRda, za svaku česticu,
α treba da bude pozitivna veličina. S obzirom da integral ds, uzet izmed̄u dve
zadate svetske tačke, ima maksimalnu vrednost ako se on uzima duž prave svetske
189
linije koja spaja te tačke2 . Minus dolazi otuda što integral u formuli (B.17) može
u tom slučaju imati minimum - duž prave svetske linije. Veličina v u (B.17) je
brzina materijalne čestice. Na osnovu (B.16) i (B.17) zaključujemo da Lagranževa
funkcija za jednu izolovanu česticu ima oblik:
r
v2
L = −αc 1 − 2 .
c
Zapazimo da L , u nerelativističkom limesu c → ∞, nije kinetička energija čestice.
Nad̄imo stoga vezu α i mase čestice m. Ona se nalazi iz uslova, da u graničnom
sluǎju c → ∞, naš izraz za L treba da poprimi svoj klasični oblik, tj.
mv2
L= .
2
U tom smislu, razvijmo L u red po stepenima v/c do kvadratnih članova ∼ v2 /c2 .
Tako dobijamo r
v2 αcv2
L = −αc 1 − 2 ≈ −αc + 2 .
c 2c
Bilo koja aditivna konstanta, pa i αc koja ulazi u L , može ući u podintegralni
izraz za dejstvo, bez uticaja na Hamiltonov princip (tj. na ekstremalnost dejstva).
Otuda neposredno sledi da je α = mc.
Prema tome, dejstvo za slobodnu materijalnu česticu (tačku) jednako je
Z b
S = −mc ds (B.18)
a
pa je, konačno, relativistički lagranžijan za izolovanu česticu oblika

r
v2
L = −mc 1 − 2 .
2
(B.19)
c
Zapazimo da L nije, kao u nerelativističkom slučaju, kinetička energija čestice, a
nije ni kvadratna funkcija brzina.
Kada na česticu deluju potencijalne sile, lagranževa funkcija je oblika:
r
v2
L = −mc2 1 − 2 −U, (B.20)
c
gde je U = U(qk ,t) - potencijalna energija čestice.
2 Jasno je, dakle, da je reč o svetskim linijama vremenskog tipa.
190
U istoriji fizike klasična elektrodinamika je bila prva teorija polja u kojoj su
bili razvijeni i odrad̄eni metodi klasične teorije polja (princip najmanjeg dejstva,
Lagranžev i Hamiltonov opis polja). Lagranžev i Hamiltonov prilaz se efika-
sno primenjuju ne samo u elektrodinamici, već i u kvantnoj teoriji elementarnih
čestica, naročito pri opisu jakih interakcija, teoriji gravitacije itd.
Struktura lagranžijana ne može biti u potpunosti proizvoljna - ona treba da
ispunjava niz ograničenja koji slede iz opštih fizičkih principa i pouzdano usta-
novljenim simetrijama prisutnih u fizičkim pojavama i potvrd̄enih opitom. Na-
brojmo osnovna ograničenja:
• Relativistička invarijantnost. Dejstvo S treba da bude invarijantno u odnosu

na proizvoljne transformacije koordinata, da informacije koje iz njega do-
bijamo ne bi protivrečile opštem principu relativnosti3 .
• Lokalnost. Lagranžijan može zavisiti samo od izvoda konačnog reda. Sve

veličine, koje ulaze u njega, uzimaju se u jednoj prostorno-vremenskoj
tački.
• U lagranžijan su uključeni izvodi od funkcija polja koji ne prelaze prvi red.

Ovo ograničava da jednačine polja budu drugog reda po koordinatama i
vremenu.
• Invarijantnost dejstva u odnosu na neke transformacije koje su povezane sa

unutrašnjim simetrijama teorije. Osobito veliku ulogu, na primer, u teoriji
elementarnih čestica igra kalibraciona transformacija koja uopštava kalibra-
cionu (gradijentnu) transformaciju elektromagnetnih potencijala.
• Lagranžijan mora biti realan, što obezbed̄uje (odsustvo imaginarnog dela)

da energija polja i druge veličine budu realne.
U slučaju gravitacionog polja dejstvo je

Z
√
S= L (x) −g d 4 x, (B.21)
gde je L (x) - gustina funkcije Lagranža, x = (ct,~r) - su koordinate svetske tačke, a

√
−g d 4 x = (cdt, d~r) je invarijantni element ,,zapremine”4-dimenzionog prostor-
vremena. Gornji integral se izračunava po celom prostor-vremenu. U ovom
slučaju može se dati sledeća formulacija varijacionog principa: Evolucija polja
3 Razume se da pri formulaciji nerelativističkih teorija dejstvo ne mora obavezno biti relativi-
stički invarijantno.
191
u prostoru i vremenu odvija se na takav način da dejstvo ostaje stacionarno u od-
nosu na male izmene polja pri njihovim fiksiranim vrednostima na granici oblasti
integracije, tj.
δS = 0, pri δx|Σ = 0,
gde je Σ - trodimenziona hiperpovrš koja ograničava 4-dimenzionu zapreminu
integracije u (B.21).
Zadaci
1. Pod pretpostavkom da je poznat lagranžijan polja, napisati jednačine polja u la-
granževom obliku koristeći varijacioni princip za polje.
2. Po analogiji sa mehanikom sistema materijalnih tačaka uvesti gustinu generalisa-
nog impulsa polja:
∂L
πi = , i = 1, 2, ..., N,
∂x
zatim formirati hamiltonijan (gustina Hamiltonove funkcije) polja i naći jednačine
evolucije polja u hamiltonoskoj formi.
192
Dodatak C
Tenzor energije-impulsa
U klasičnoj mehanici izraz za dejstvo piše se u obliku:

Z 2
S= L (qk , q̇k ,t)dt, (C.1)
1
gde lagranžijan sistema zavisi samo od generalisanih koordinata, generalisanih

brzina i vremena. U takvom obliku izraz za dejstvo odnosi se na čisto mehaničke
sistema čestica. Med̄utim, on se može primeniti takod̄e i za opis drugih fizičkih
sistema kao što su na primer, elektromagnetno i gravitaciono polje, mehanika
kontinuuma itd.
Tako ako želimo da jednačine zapišemo u 4-dimenzionom obliku, onda imamo
posla sa formalno četiri (umesto t) ravnopravne promenljive x0 , x1 , x2 , x3 , koje
treba da na odred̄en način ulaze u jednačine. Da bismo ovu činjenicu uzeli u obzir
predstavimo izraz za dejstvo1 u obliku
Z
1
S= L ∗ (qα , q̇αν , x0 , x1 , x2 , x3 )dx0 dx1 dx2 dx3 , (C.2)
c
gde se pod qα podrazumeva skup veličina q1 , q2 , . . . , koje odred̄uju stanje si-
stema (parametri sistema). Broj ovih parametara može biti proizvoljan, i u opštem
slučaju, jako veliki. Pod veličinama q̇αν se podrazumeva skup parcijalnih izvoda
parametara qα po koordinatama xν , tj.
∂qα
q̇αν = (α = 1, 2, . . . , ν = 0, 1, 2, 3). (C.3)
∂xν
1 Ovde je uveden množitelj 1/c, da bi u nerelativističkom limesu postojala obična veza izmed̄u
dejstva i Lagranževe funkcije.
193
Za veličine qα i q̇αν se pretpostavlja da zavise od koordinata x0 , x1 , x2 , x3 . Isposta-
vlja se, med̄utim, da parametri qα zavise samo od x0 . Tada dolazimo do poznatog
slučaja kada je qα = qα (t).
Pošto je ∂2 qα /∂xν ∂xµ = ∂2 qα /∂xµ ∂xν , onda važi sledeća relacija:
∂q̇αν ∂q̇αµ
= . (C.4)
∂xµ ∂xν
Element 4-zapremine dV ∗ povezan je sa elementom zapremine u običnom pro-
storu dV sledećom relacijom:
dV ∗ = dx0 dx1 dx2 dx3 = c dt dV. (C.5)
Zamenom ovog izraza za dV ∗ u (C.2), dobijamo

Z Z 2 Z
1
S= L ∗ dt dV = dt L ∗ dV. (C.6)
c 1
Integracija u poslednjoj formuli vrši se u zadatom intervalu vremena i po celokup-

noj 3-dimenzionoj zapremini.
U slučaju izolovanog mehaničkog sistema Lagranževa funkcija ne zavisi ek-
splicitno od vremena t. Da bi sistem opisan Lagranžijanom L ∗ bio izolovan, po-
trebno je da odgovarajući lagranžijan ne zavisi eksplicitno od koordinata x0 , x1 ,
x2 , x3 . Prema tome, u slučaju izolovanog sistema dejstvo (C.2) ima oblik
Z
1
S= L ∗ (qα , q̇αν ) dV ∗ . (C.7)
c
Da bismo našli jednačine kretanja izolovanog sistema, potrebno je naći vari-
jaciju dejstva (C.7) i izjednačiti je sa nulom. Varijacija izraza (C.7) jednaka je
Z µ ∗ ¶
1 ∂L ∂L ∗
δS = δqα + δq̇αν dV ∗ .
c ∂qα ∂q̇αν
(Važi konvencija o sumiranju: u prvom članu sumira se po α, a u drugom po α i

ν.) S obzirom da je
∂qα ∂
δq̇αν = δ ν = ν δqα ,
∂x ∂x
za varijaciju dejstva dobijamo
Z µ ∗ ¶
1 ∂L ∂L ∗ ∂
δS = δqα + δqα dV ∗ . (C.8)
c ∂qα ∂q̇αν ∂xν
194
Drugi član u ovoj formuli možemo, koristeći pravila diferenciranja, transformisati
na sledeći način:
µ ∗ ¶
∂L ∗ ∂ ∂ ∂L ∂ ∂L ∗
δqα = δq α − δq α ν .
∂q̇αν ∂xν ∂xν ∂q̇αν ∂x ∂q̇αν
Sada se jednačina (C.8) može napisati u obliku

Z · ∗ µ ∗ ¶ ¸
1 ∂L ∂ ∂L ∂ ∂L ∗
δS = δqα + ν δqα − δqα ν dV ∗ . (C.9)
c ∂qα ∂x ∂q̇αν ∂x ∂q̇αν
Druga suma u ovoj formuli jeste 4-divergencija vektora čija je ν-ta komponenta
∂L ∗
δqα . Koristeći Gausovu teoremu drugi član, u formuli (C.9), može se preve-
∂q̇αν
sti u integral po zatvorenoj hiperpovršini koja sadrži 4-zapreminu po kojoj se vrši
integracija u jednačini (C.9):
Z µ ∗ ¶ I
∂ ∂L ∗ ∂L ∗
ν
δq α dV = δqα · dΣν . (C.10)
∂x ∂q̇αν ∂q̇αν
S obzirom da je na granici razmatrane 4-zapremine varijacija δqα = 0, integral

na desnoj strani jednačine (C.10) jednak je nuli. Na taj način, jednačina (C.9)
postaje:
Z · ∗ ¸
1 ∂L ∂ ∂L ∗
δS = − δqα dV ∗ .
c ∂qα ∂xν ∂q̇αν
Kako su varijacije δqα proizvoljne i med̄usobno nezavisne, gornji izraz je jednak
nuli samo u slučaju kada su svi članovi u uglastim zagradama jednaki nuli. Tako
dolazimo do sledećih jednačina kretanja (tj. jednačina polja ako je reč o nekom
polju):
∂L ∗ ∂ ∂L ∗
− ν = 0 (α = 1, 2, . . .). (C.11)
∂qα ∂x ∂q̇αν
Ove jednačine predstavljaju generalizaciju Lagranževih jednačina (videti formulu
(B.15)):
∂L d ∂L
− = 0 (i = 1, 2, . . . , n). (C.12)
∂qi dt ∂q̇i
Ako qα zavisi samo od x0 , tj. od t, jednačina (C.11) prelazi u jednačinu (C.12).
Množenjem jednačina (C.11) sa q̇αµ i sumiranjem po α, imamo
∂L ∗ ∂ ∂L ∗
q̇αµ − q̇αµ ν = 0.
∂qα ∂x ∂q̇αν
195
Drugi član u ovoj jednačini, koristeći formulu u∂v/∂xν = ∂(uv)/∂xν − v∂u/∂xν ,
možemo transformisati tako da poslednja jednačina prelazi u
µ ¶
∂L ∗ ∂ ∂L ∗ ∂q̇αµ ∂L ∗
q̇αµ = ν q̇αµ − ν . (C.13)
∂qα ∂x ∂q̇αν ∂x ∂q̇αν
Kako je q̇αµ = ∂qα /∂xµ i ∂q̇αµ /∂xν = ∂q̇αν /∂xµ , jednačina (C.13) prelazi u
µ ¶
∂L ∗ ∂qα ∂L ∗ ∂q̇αν ∂ ∂L ∗
+ = ν q̇αµ (µ = 0, 1, 2, 3).
∂qα ∂xµ ∂q̇αν ∂xµ ∂x ∂q̇αν
Pošto je L ∗ = L ∗ (qα , q̇α ), tada je jasno da je leva strana u gornjem izrazu jednaka
∂L ∗ /∂xµ . Tako dolazimo do formule
µ ¶
∂L ∗ ∂ ∂L ∗
= ν q̇αµ (µ = 0, 1, 2, 3).
∂xµ ∂x ∂q̇αν
S druge strane, možemo napisati ∂L ∗ /∂xµ = δνµ ∂L ∗ /∂xµ = ∂/∂xν (δνµ L ∗ ), tako da
je µ ¶
∂ ν ∗ ∂ ∂L ∗
(δ L ) = ν q̇αµ ,
∂xν µ ∂x ∂q̇αν
što se može napisati na sledeći način:
µ ¶
∂ ∂L ∗ ν ∗
q̇αµ − δµ L = 0 (µ = 0, 1, 2, 3). (C.14)
∂xν ∂q̇αν
Izraz u zagradi ima svojstva mešovitog 4-tenzora drugog ranga. Posle uvod̄enja
oznaka
∂L ∗
Teµν = q̇αµ − δνµ L ∗ , (C.15)
∂q̇αν
relacija (C.14) može se napisati u obliku:
∂Teµν
= 0 (µ = 0, 1, 2, 3). (C.16)
∂xν
Tenzor Teµν , koji se pojavljuje u gornjoj jednačini, nejednoznačno je definisan. Na-
ime, svaki tenzor oblika
νρ
∂Qµ
Tµν = Teµν + , (C.17)
∂xρ
νρ νρ ρν
gde je Qµ - antisimetrični tenzor po indeksima ν i ρ (Qµ = −Qµ ), takod̄e zado-
νρ
voljava jednačinu (C.16). Zbog antisimetrije tenzora Qµ , važi
νρ ρν
∂2 Qµ ∂2 Q µ
= −
∂xν ∂xρ ∂xρ ∂xν
196
i prema tome,
νρ νρ
∂ ∂Qµ ∂2 Qµ
= = 0.
∂xν ∂xρ ∂xν ∂xρ
Zbog toga iz jednačine (C.16) sledi uslov
∂Tµν
= 0, (µ = 0, 1, 2, 3), (C.18)
∂xν
ili podizanjem indeksa µ gore možemo pisati
∂T µν
= 0 (µ = 0, 1, 2, 3). (C.19)
∂xν
νρ
Pogodnim izborom tenzora Qµ uvek se može dobiti da tenzor u jednačini (C.17)
bude simetričan. Nadalje ćemo pretpostaviti da važi
T µν = T νµ . (C.20)
Tenzor T µν naziva se tenzor energije-impulsa sistema.
Posmatrajmo tenzor T µν čije su komponente različite od nule u nekoj ograniče-
noj oblasti 4-prostora i zadovoljavaju uslov (C.18), tada se održava vektor Pµ (tj.
njegove vrednosti se ne menjaju tokom vremena) čije su komponente jednake in-
tegralima od veličina T µν po odgovarajućoj hiperpovrini
Z
Pµ = const T µν dΣν , (C.21)
gde je dΣν - komponenta 4-vektora elementa hiperpovrši. Ovaj vektor mora biti
identičan sa 4-vektorom impulsa sistema. Ako za hiperpovrš, po kojoj se vrši
integracija, uzmemo hiperravan x0 = const, onda su svi dΣν , osim dΣ0 = dV ,
jednaki nuli i izraz (C.21) se uprošćava i može se napisati u obliku:
Z Z
µ µ0
P = const T dΣ0 = const T µ0 dV. (C.22)
Kao što je poznato, u slučaju izolovanog sistema, ukupna energija i impuls si-
stema ne menjaju se tokom vremena. Energija i impuls predstavljaju komponente
kvadrivektora impulsa. Prema tome, 4-impuls izolovanog sistema, takod̄e, treba
da se održava. Ova činjenica nam služi kao osnova da vektor, definisan formu-
lom (C.21), identifikujemo sa 4-vektorom impulsa sistema. Konstantni množitelj
ispred integrala u jednačini (C.21) i (C.22) izabiramo tako da vremenska kompo-
nenta P0 bude jednaka energiji sistema (videti Dodatak A) pomnoženoj sa 1/c.
Zamenom µ = 0 u formulu (C.22) dobijamo
Z
P0 = const · T 00 dV = E/c. (C.23)
197
Na osnovu jednačine (C.15), možemo pisati
∂L ∗ ∂L ∗
T 00 = T00 = Te00 = q̇α0 − δ00 L ∗ = q̇α − L ∗,
∂q̇α0 ∂q̇α
gde je q̇α = ∂qα /∂t R(uzeli smo da je q̇α0 = ∂qα /∂x0 = c−1 (∂qα /∂t) = c−1 q̇α ). S
obzirom da integral L ∗ dV daje Lagranževu funkciju, dalje možemo pisati
Z
∂L
T 00 dV = q̇α − L.
∂q̇α
Član na desnoj strani ove relacije definiše energiju sistema. Prema tome,
Z
T 00 dV = E, (C.24)
a T 00 je gustina energije w, tj.

T 00 = w. (C.25)
Na taj način, moramo izabrati const = 1/c, pa se za 4-impuls sistema konačno
dobija izraz Z
1
Pµ = T µν dΣν . (C.26)
2
Integracija u ovoj formuli se vrši po proizvoljnoj hiperpovrši koja u sebe uključuje
i 3-dimenzioni prostor.
Da bismo videli smisao komponenata T 00 , napišimo jednačinu (C.18) za µ =
0:
∂T 0ν ∂T 00 ∂T 0k
= + k = 0,
∂xν ∂x0 ∂x
ili
1 ∂T 00 ∂T 0k
− = .
c ∂t ∂xk
Integracijom ove jednačine po nekoj zapremini V dobijamo
Z Z
∂ ∂T 0k
− T 00 dV = c . (C.27)
∂t ∂xk
Na desnoj strani pod znakom integrala stoji obična (3-dimenziona) divergencija
nekog vektora ~S sa komponentama
Sx = cT 01 , Sy = cT 02 , Sz = cT 03 . (C.28)
198
Primenom Gausove teoreme zapreminski integral, na desnoj strani jednačine (C.27),
može se prevesti u integral po zatvorenoj površini, koja ograničava zapreminu V .
Konačno dobijamo I
∂E
− = ~S · d~Σ,
∂t Σ
što se može iskazati i rečima. Smanjenje energije u zapremini V u jedinici vre-
mena jednako je fluksu energije kroz površinu Σ. Prema tome, vektor ~S predstavlja
vektor gustine fluksa energije. S obzirom da su komponente tenzora T µν sime-
trične (T k0 = T 0k ) i one su, sa tačnošću do množitelja 1/c, jednake komponentama
vektora gustine fluksa energije kroz graničnu površinu.
Prostorne komponente vektora impulsa (C.21) jednake su
Z
i 1
p = T i0 dV.
c
Odavde se može zaključiti da vektor ~g sa komponentama (T 10 /c, T 20 /c, T 30 /c)
definišu gustinu impulsa sistema
1 1 1
gx = T 01 , gy = T 02 , gz = T 03 . (C.29)
c c c
Upored̄ujući jednačinu (C.29) sa jednačinom (C.28), dobijamo da je
1
gi = Si (i = 1, 2, 3), (C.30)
c2
ili, u vektorskom obliku,
d~p 1
~g = = 2 ~S. (C.31)
dV c
Na taj način, došli smo do zaključka, da izmed̄u fluksa energije i impulsa postoji
veza. Gustina impulsa jednaka je gustini fluksa energije podeljenoj sa c2 .
Da bismo videli smisao komponenata T i j (i, j = 1, 2, 3), napišimo jednačinu
(C.18) za µ = i:
∂T iν ∂T i0 ∂T ik
= 0 + k = 0 (i = 1, 2, 3).
∂xν ∂x ∂x
Imajući u vidu da je x0 = ct, T i0 = cgi , možemo pisati
∂gi ∂T ik
− = k (i = 1, 2, 3).
∂t ∂x
R
Integracijom dobijenog izraza po nekoj zapremini V , i imajući u vidu da je ~gdV =
~p (~p - je impuls dela sistema koji se nalazi u zapremini V ), dobijamo
Z
∂ ∂T ik
− pi = dV (i = 1, 2, 3).
∂t ∂xk
199
Prevodeći integral na desnoj strani, koristeći Gausovu teoremu, u površinski imamo:
I I
∂
− pi = T ik dΣk = − ~σi · d~Σ (i = 1, 2, 3), (C.32)
∂t Σ Σ
gde je ~σi - vektor sa komponentama
σik = T ik . (C.33)
Prema tome, komponente 3-dimenzionog tenzora (C.33) definišu gustinu fluksa

impulsa. Primetimo da gustina fluksa skalarne veličine (npr. energije) jeste ve-
ktor, dok je, med̄utim, gustina fluksa vektorske veličine (npr. impuls) tenzorska
veličina.
Kako je impuls, koji se prenese kroz jediničnu površinu u jedinici vremena,
jednak sili koja dejstvuje na tu površinu, tj. naponu na tom mestu, onda kompo-
nente tenzora σik definišu tenzor napona.
Sada možemo napisati matricu svih komponenata tenzora T µν čiji smisao smo
utvrdili. Konačno možemo pisati
 
w Sx /c Sy /c Sz /c
 Sx /c σxx σxy σxz 
(T µν ) = 
 Sy /c σyx σyy σyz  .
 (C.34)
Sz /c σzx σzy σzz
Prema tome, komponente tenzora T µν karakterišu gustinu energije i impulsa kao i

gustinu fluksa tih veličina, čime je i uslovljen naziv veličina T µν - tenzor energije-
impulsa.
200
Dodatak D
Izvod̄enje Ajnštajnovih
jednačina iz varijacionog
principa
Razmotrimo izvod̄enje jednačina gravitacionog polja (Ajnštajnovih jednačina)

koristeći Hamiltonov princip. Mi, dakle, treba da nad̄emo vezu izmed̄u metričkog
tenzora gµν , s jedne strane, i raspodele materije (mase), s druge strane. Za to je
neophodno, najpre odrediti dejstvo Sg gravitacionog polja i dejstvo Sm koje potiče
od materije. Tražene jednačine se tada dobijaju iz principa stacionarnosti dejstva
putem variranja sume dejstava Sg i Sm , kao
δS = δ(Sg + Sm ) = δSg + δSm . (D.1)
Simbol δ ovde označava varijaciju. Dejstvo Sg za gravitaciono polje treba da

bude integral po 4-dimenzionom prostoru i ono je invarijantno u odnosu na ma
kakve transformacije koordinata. Pošto je gravitaciono polje odred̄eno metričkim
tenzorom gµν , to u varijacionom principu za gravitaciono polje komponente gµν
se tretiraju kao nezavisno promenljive i po njima se varira.
Stoga, ramotrimo najpre dejstvo Sg gravitacionog polja. Uvedimo funkciju
Lg -gustinu lagranžijana gravitacionog polja. Dejstvo Sg ima oblik
Z Z
√
Sg = Lg d V ∗ = Lg −g d 4 x (D.2)
pri čemu se integracija vrši po nekoj oblasti 3-dimenzionog prostora x1 , x2 , x3 i

po vremenskoj koordinati x0 izmed̄u dva fiksirana trenutka. Veličina g u gornjoj
201
jednačini predstavlja fundamentalnu determinantu, dok je
√ √
d V ∗ = −g dx0 dx1 dx2 dx3 = −g d 4 x
element zapremine 4-dimenzionog prostor-vremena.
Kao što je poznato, gustina lagranžijana odgovarajućeg fizičkog polja zavisi
od potencijala polja (gµν ) i njihovih izvoda. Pri izvod̄enju jednačina gravitacionog
polja pretpostavlja se da te jednačine ne sadrže izvode metričkog tenzora (potenci-
jala) gµν više od drugog reda. S obzirom da se jednačine dobijaju putem variranja
dejstva, to za dobijanje tih jednačina, prirodno je zahtevati da podintegralni izraz
u (D.2) (tj. odgovarajući Lg ) treba da sadrži izvode od metrike (gµν ) koji nisu viši
od prvog reda. Drugim rečima, gustina lagranžijana može zavisiti samo od gµν i
Γσµν ∼ ∂gµν /∂xσ . Med̄utim, iz samih veličina gµν i ∂gµν /∂xσ , nemoguće je sasta-
viti invarijantu, jer izborom sistema koordinata (tzv. lokalno-inercijalnog sistema
koordinata) moguće je uvek udesiti da sve veličine Γσµν u datoj tački budu jednake
nuli. Ipak, postoji skalar (invarijanta) R (R-krivina 4-dimenzionog prostora), koji
osim tenzora gµν i njegovih prvih izvoda, sadrži još i druge izvode od gµν , koji
ulaze samo
R √
linearno. Zahvaljujući toj linearnosti, kao što ćemo pokazati niže,
integral R −g d 4 x je moguće transformisati tako da
Z Z
√ √
δ R −g d 4 x = δ Q −g d 4 x, (D.3)
gde veličina Q sadrži samo tenzor gµν i njegove prve izvode. Izraz na levoj strani
jednačine (D.3) jeRskalar, pa je prema tome i izraz na desnoj strani takod̄e skalar
√
(dok sam integral Q −g d 4 x, naravno, nije skalar, ali njegova varijacija jeste!).
Prema tome, zbog izbora gustine lagranžijana Lg gravitacionog polja, koji
je jednak R (pri Λ = 0, Λ-kosmološka konstanta) ili R − 2Λ (pri Λ 6= 0), to prili-
kom izvod̄enja jednačina gravitacionog polja, jasno je da će one biti diferencijalne
jednačine koje sadrže izvode od gµν ne više od drugog reda.
Uvedimo dejstvo Sg na sledeći način:
Z
√
β Sg = (R − 2Λ) −g d 4 x (D.4)
gde je β = 2κ/c = 16πγ/c3 , konstanta koja obezbed̄uje dimenziju dejstva1 . Tada

je varijacija jednačine (D.4), jednaka
Z Z
√ √
β δSg = δ (R − 2Λ) −g d 4 x = δ (Rµν gµν − 2Λ) −g d 4 x =
1 Dejstvo ima dimenzije kg m2 /s. Naime, sve koordinate imaju dimenziju dužine m, metrički
koeficijenti gµν su bezdimenzioni, dok je dimenzija veličine R recipročna dužina m−2 . Otuda je
jasno da je dimenzija β jednaka s/kg.
202
Z £ ¤ Z
√ √ √ √
= Rµν −gδgµν + Rµν gµν δ( −g) − 2Λδ( −g) d 4 x + gµν −gδRµν d 4 x.
Kako je (videti Glavu 4)


δg = g gµν δgµν = −ggµν δgµν , 


(D.5)
δg √ 1√ 
= −gµν δgµν , δ( −g) = − −g gµν δgµν , 

g 2
(pošto je gµν gµν = 4, tada gµν δgµν = −gµν δgµν ), to je:
Z · ¸ Z
1 √ √
β δSg = Rµν − gµν R + Λgµν δgµν −g d 4 x + gµν δRµν −g d 4 x. (D.6)
2
Koristeći Gausovu teoremu, poslednji član u jednačini (D.6) može se transformi-
sati u integral po hiperpovršini koja obuhvata 4-zapreminu po kojoj se vrši inte-
gracija u (D.6). U tom smislu, uvedimo pomoćne veličine wν :
wν = −gµα Γνµα + gµν Γαµα . (D.7)
Očigledno je
√
1 ∂ √ ν ∂wν ν 1 ∂ −g
√ ( −g w ) = ν + w √ =
−g ∂xν ∂x −g ∂xν
| {z }
β
Γνβ
∂ µα ν ∂
=− ν
(g δΓµα ) + ν (gµν δΓαµα )+
∂x ∂x
β
+(−gµα δΓνµα + gµν δΓαµα )Γνβ =
∂gµα ν ∂Γνµα ∂gµν α
=− δΓ − gµα
δ + ν δΓµα +
∂xν µα
∂xν ∂x
α
∂Γµα β
+gµν δ ν + (−gµα δΓνµα + gµν δΓαµα )Γνβ .
∂x
µα
Kako je kovarijantni izvod metričkog tenzora jednak nuli, tj. g ;ν = 0, i s obzirom
na već dokazane formule (videti Glavu 4, Zadatak 4.1), imamo
∂gµα
= −gβα Γνβ − gβµ Γανβ ,
µ
∂xν
∂gµν
= −gβν Γνβ − gβµ Γννβ .
µ
∂xν
203
Uzimajući ove jednakosti u obzir, možemo dalje pisati
1 ∂ √
( −g wν ) = gαβ Γνβ δΓνµα + gµβ Γανβ δΓνµα −
µ
√
−g ∂xν | {z } | {z }
α↔ν, β↔µ β↔ν
∂Γνµα ∂Γαµα
− gβν Γνβ δΓαµα − gµβ Γννβ δΓαµα − gµα δ ν +gµν δ ν −
µ
| {z } | {z } | {z∂x } ∂x
β↔µ β↔ν α↔ν
β β
− gµα Γνβ δΓνµα +gµν Γνβ δΓαµα =
| {z }
α↔ν, β↔α
µ
∂Γαµν ∂Γαµα β
= gµν −δ α + δ ν + Γαµ δΓαβν +
∂x ∂x
´
β β β
+Γανβ δΓµα − Γνµ δΓαβα − Γαβα δΓµν =
µ ¶
∂Γαµν ∂Γαµα β α α β
=g µν
δ − α + ν + Γαµ Γβν − Γβα Γµν = gµν δRµν .
∂x ∂x
Dakle,
1 ∂ √
gµν δRµν = √ ( −g wν ), (D.8)
−g ∂xν
odnosno Z Z
√ ∂ √
gµν δRµν −g d 4 x = ( −g wν ) d 4 x. (D.9)
∂xν
R ∂ √
Na osnovu Gausove teoreme, integral ( −g wν ) d 4 x može biti transformi-
∂xν
san u integral od wν po hiperpovršini Σ koja sadrži posmatranu 4-dimenzionu
zapreminu, tj.
Z I
∂ √
( −g w ) d x = wν dσν .
ν 4
(D.10)
∂xν Σ
Kako su na granici oblasti integracije, varijacije polja jednake nuli, tj. na njoj je
δgµν = 0, odnosno δ(∂gµν /∂xα ) = 0, onda je i vektor wν , definisan jednačinom
(D.7), takod̄e jednak nuli (na granici oblasti integracije), tj. wν = 0. Prema tome,
H ν
Σ w dσν = 0, odnosno
Z
√
gµν δRµν −g d 4 x = 0. (D.11)
204
Konačno, iz jednačine (D.6) sledi da je
Z
1 √
β δSg = [Rµν − gµν R + Λ gµν ]δgµν −g d 4 x = 0. (D.12)
2
R √
Pokažimo dalje da se integral R −g d 4 x može transformisati u odgovarajući
R √
integral Q −g d 4 x, tako da važi jednačina (D.3), i nad̄imo čemu je jednako Q .
U tom smislu pod̄imo od sledeće poznate jednakosti
µ
√ √ √ ∂Γαµν ∂Γαµα
−g R = −g g Rµν = −g −gµν α + gµν ν +
µν
∂x ∂x
(D.13)
´
β β
+gµν Γµα Γανβ − gµν Γµν Γααβ
S obzirom da važi
√ ∂Γαµν ∂ √ ∂ √
− −g gµν α = − α ( −g gµν Γαµν ) + Γαµν α ( −g gµν ), (B.13a)
∂x ∂x ∂x
kao i
√ ∂Γαµα ∂ √ ∂ √
−g gµν
= ν ( −g gµν Γαµα ) − Γαµα ν ( −g gµν ), (B.13b)
∂xν ∂x ∂x
jednačina (D.13) postaje
√ √ ∂Γαµν ∂ √
−g R = − −g gµν α + ν ( −g gµν Γαµα )+
∂x ∂x
∂ √ ∂ √
+Γαµν α
( −g gµν ) − Γαµα ν ( −g gµν )+
∂x ∂x
√ β √ β
+ −g gµν Γµα Γανβ − −g gµν Γµν Γααβ ,
tj.
√ ∂ £√ ¤
−g R = ν −g(−gµα Γνµα + gµν Γαµα ) +
∂x
∂ √ ∂ √
+Γαµν α ( −g gµν ) − Γαµα ν ( −g gµν )+ (D.14)
∂x ∂x
√ β β
+ −g gµν (Γµα Γανβ − Γµν Γααβ ).
Pošto je √
∂ √ µν ∂ −g µν √ ∂gµν
( −g g ) = g + −g =
∂xα ∂xα ∂xα
205
√ β √
−g Γαβ gµν − −g(Γαβ gβν + Γναβ gβµ ),
µ
= (B.14a)
odnosno √
∂ √ µν ∂ −g µν √ ∂gµν
( −g g ) = g + −g =
∂xν ∂xν ∂xν
√ β √
= −g Γνβ gµν − −g(Γνβ gβν + Γννβ gβµ ),
µ
(B.14b)
jednačina (D.14) prelazi u
√
√ ∂( −g f ν ) √ β
+ −g (Γαµν Γαβ gµν − Γαµν Γαβ gβν − Γαµν Γναβ gβµ )−
µ
−g R = ν
∂x | {z } | {z } | {z }
α↔β β↔µ β↔ν
√ β
− −g(Γαµα Γνβ gµν − Γαµα Γνβ gβν − Γαµα Γννβ gβµ )+
µ
| {z } | {z }
β↔µ β↔ν
√ β β
+ −g gµν (Γµα Γανβ − Γµν Γααβ ).
Nakon naznačenih prenumerisavanja nemih indeksa, odred̄eni članovi se krate i
konačno nalazimo:
√
√ ∂( −g f ν ) √ β β
−g R = ν
+ −g gµν (Γµν Γααβ − Γµα Γανβ ). (D.15)
∂x
Ovde je uvedena sledeća oznaka
f ν = −gµα Γνµα + gµν Γαµα . (B.15a)
Ako integralimo jednačinu (D.15) po celom prostor-vremenu dobijamo

Z Z Z
√ √ ∂ √
−g R d 4 x = −g Q d 4 x + ( −g f ν ) d 4 x, (D.16)
∂xν
gde je
Q = gµν (Γβµν Γααβ − Γβµα Γανβ ). (D.17)
Koristeći Gausovu teoremu, drugi integral na desnoj strani jednačine (D.16) može
se transformisati u integral od f ν po hiperpovršini koja sadrži razmatranu 4-
dimenzionu zapreminu.
Prema tome, Z I
∂ √ ν
( −g f ) d 4
x = f ν dσν , (D.18)
∂xν Σ
206
pa jednačina (D.16) postaje:
Z Z I
√ √
−g R d 4 x = −g Q d 4 x + f ν dσν .
Σ
Ako potražimo varijaciju ovog izraza, možemo pisati

Z Z I
√ √
δ −g R d 4 x = δ −g Q d 4 x + δ f ν dσν =
Σ
Z I
√
=δ −g Q d 4 x + (δ f ν )dσν . (D.19)
Σ
Kako je varijacija polja (gµν ) na granici oblasti integracijeH jednaka nuli, tj. δgµν =
0, kao i δ(∂gµν /∂xα ) = 0, onda je δ f ν = 0 pa je takod̄e i Σ (δ f ν ) dσν = 0. Na taj
način, jednačina (D.19) konačno postaje
Z Z
√ √
δ R −g d 4 x = δ Q −g d 4 x. (D.20)
Primetimo da je dejstvo Sg za gravitaciono polje definisano pomoću jednačine

(D.4), tj. Z
√
β Sg = (R − 2Λ) −g d 4 x.
Neki autori dejstvo Sg definišu jednačinom

Z
√
β Sg = (Q − 2Λ) −g d 4 x
odnosno, uzimaju da je gustina lagranžijana L = (Q − 2Λ). Naravno, pri tome

treba imati u vidu da veličina Q , definisana jednačinom (D.17), nije invarijanta.
Primetimo da je
Z Z
√ √
(R − 2Λ) −g d 4 x 6= (Q − 2Λ) −g d 4 x
tj. da su odgovarajući integrali različiti. Med̄utim, i pored toga važi jednakost

njihovih varijacija, tj.
Z Z
√ √
δ (R − 2Λ) −g d 4 x = δ (Q − 2Λ) −g d 4 x. (D.21)
Razmotrimo sada dejstvo Sm koje odgovara materiji. Pretpostavimo da se

stanje materije karakteriše gustinom lagranžijana Lm . Takod̄e, pretpostavimo da
207
Lm ne sadrži izvode od gµν više od prvog reda. Uvedimo dejstvo Sm pomoću
jednakosti Z Z
1 √
Sm = Lm dV = Lm −g d 4 x. (D.22)
c
Integracija u ovoj jednačini se vrši po istoj 4-dimenzionoj zapremini kao i u (D.1).
Potražimo varijaciju dejstva materije. Ako pod̄emo od toga da je
L = L (gµν , ∂gµν /∂xα ),

očigledno je
Z Z
1 √ √
δSm = δ Lm −g d 4 x = δ(Lm −g) d 4 x =
c
 
Z √ √ µ µν ¶
 ∂(Lm −g) µν ∂(Lm −g) ∂g  4
=  δg + δ  d x. (D.23)
∂g µν ∂gµν
∂x α
∂( α )
∂x
Drugi član u ovoj jednačini možemo transformisati koristeći sledeći identitet:
   
√ µ µν ¶  √   √ 
∂(Lm −g) ∂g ∂  ∂(Lm −g) µν  ∂  ∂(Lm −g)  µν
δ = α δg − α δg .
∂gµν ∂xα ∂x  ∂( ∂g )
µν
 ∂x 
  ∂( ∂g ) 
µν

∂( α )
∂x ∂xα ∂xα
(D.24)
Zamenom (D.24) u (D.23), nalazimo δSm u obliku:
  
Z √ 
 √ 
1  ∂(Lm −g) ∂ ∂(Lm −g)  µν 4
δSm =  − α  δg d x+
∂gµν ∂x   ∂( ∂g ) 
µν
c 
∂xα
 
Z 
 √ 
∂ ∂(Lm −g) µν  4
+ δg d x. (D.25)
 ∂( ∂g )
∂xα  µν


∂xα
Poslednji integral u gornjoj jednačini može se, pomoću Gausove teoreme, trans-
formisati u površinski integral, koji je, zbog uslova δgµν = 0, na granici oblasti
integracije jednak nuli.
Na taj način, za varijaciju dejstva materije možemo pisati
Z
c √
δSm = Tµν δgµν −g d 4 x, (D.26)
2
208
gde je   
√ 
 √ 
2  ∂(Lm −g) ∂ ∂(Lm −g) 
Tµν = √  − α . (D.27)
∂gµν ∂x  ∂( ∂g ) 
µν
−g 
∂xα
Konačno, sabiranjem jednačina (D.12) i (D.26), i izjednačavajući δS sa nulom,
nalazimo:
Z
c 1 √
δS = (Rµν − gµν R + Λgµν + κTµν ) −g δgµν d 4 x = 0. (D.28)
2κ 2
Zbog toga što su varijacije δgµν proizvoljne, očigledno je da izraz u zagradi mora
biti jednak nuli, sledi
1
Rµν − gµν R + Λgµν = −κTµν , (D.29)
2
što predstavlja Ajnštajnove jednačine gravitacionog polja.
Simetrični tenzor Tµν koji, izmed̄u ostalih, ulazi u ove jednačine i koji je defi-
nisan jednačinom (D.27), očigledno zadovoljava jednakost:
Tµν;ν = 0. (D.30)
Stoga tenzor Tµν može biti identifikovan kao tenzor energije-impulsa i zbog toga
se on naziva tenzor energije-impulsa materije. Ovaj tenzor je različit za razne
fizičke sisteme što, naravno, zavisi od njihovih struktura i interakcija. Koliko je
značajan ovaj tenzor govori i činjenica da je Ajnštajn u svome radu o opštoj teoriji
relativnosti, iz 1916. godine, posvetio posebnu pažnju upravo tenzoru energije-
impulsa Tµν .
209
Zadaci
1. Pokazati da
a) gµν δgµν = −gµν δgµν ,
b) δg = g gµν δgµν ,
δg
c) = −gµν δgµν ,
g
√ 1√
d) δ( −g) = − −g gµν δgµν .
2
2. Dokazati jednačinu (D.21).
3. Dokazati da je kovarijantni izvod mešovitog tenzora energije-impulsa (jednačina
(D.30)) jednak nuli.
210
Bibliografija
[1] And̄elić T., Tenzorski račun, Naučna knjiga, Beograd 1987.
[2] Bergman P. G., Vvedenie v teori otnositel~nosti, Gosu-

darstvennoe izdatel~stvo inostranno$
i literatury, Moskva
1947.
[3] Blagojević M., Prostor, vreme i gravitacija, SFIN, II(2), Institut za fiziku,
Beograd 1989.
[4] Burke W. I., Spacetime, Geometry, Cosmology, Mill Valley, Califoria, 1980.
[5] D’inverno R., Introducting Enstein’s Relativity, Clarendon Press, Oxford,

1992.
[6] Fok V. A., Teori prostranstva, vremeni i tgoteni, Fi-

zmatgiz, Moskva 1961.
[7] Foster J., Nightingale J. D., A Short Course in General Relativity, Springer-
Verlag, New York 1998.
[8] Hartle B. J., Gravity an Introduction to Einstein’s General Relativity, Addi-

son Wesley, San Francisco 2002.
[9] Hawking S. W., Israel W., General relativity, Cambridge University Press,
London, 1981.
[10] Hawking S. W., Penrose R., The Nature of Space and Time, Princenton Uni-
versity Press, Princenton, 2000.
[11] Hawking S. W., Ellis G. F. R., The Large Scale Structure of Space-time,
Cambridge University Press, Cambridge, 1973.
211
[12] Hriploviq I. B., Obxxa teori otnositel~nosti, Regular-
na i haotiqexa dinamika, Moskva, 2001.
[13] Landau L. D., Lifxic E. M., Teori pol, Nauka, Moskva

1988.
[14] Leko M. D., Plavšić M., Rešeni problemi iz tenzorskog računa sa primenama
u mehanici, Grad̄evinska knjiga, Beograd 1973.
[15] Lightman A. P., Press W. H., Price R. H., Teukolsky S. A., Problem Book in
Relativity and Gravitation, Princeton University Press, Princeton 1975.
[16] McVittie G. C., General Relativity and Cosmology, Champman and London
Hall Ltd., London 1956.
[17] Misner C. W., Throne K. S., Wheeler J. A., Gravitation I, II, III, W. H.
Freeman, San Francisco 1973.
[18] Moller C., The Theory of Relativity, Clarendon Press, Oxford 1972.
[19] Mušicki –D., Uvod u teorijsku fiziku - Teorijska mehanika, Naučna knjiga,
Beograd 1980.
[20] Mušicki –D., Uvod u teorijsku fiziku III/1- Elektrodinamika sa teorijom rela-
tivnosti, Gaudeamus, Beograd 1987.
[21] Mušicki –D., Milić B., Matematičke osnove teorijske fizike - sa zbirkom
rešenih zadataka, PMF, Beograd 1984.
[22] Penrose R., Structure of Space-time, W. A. Benjamin, New York 1968.
[23] Raxevski$
i P. K., Rimanova geometri i tenzorny$
i analiz,
Nauka, Moskva 1967.
[24] Sokolnikoff I. S., Tensor Analysis - Theory and Applications to Geometry

and Mechanics of Continua, John Wiley & Sons, New York, 1964.
[25] Synge J. L., Relativity: the General Theory, North-Holland, Amsterdam

1960.
[26] Taylor E. F., Spacetime Physics, W. H. Freeman, San Francisco 1966.
[27] Tolman R. C., Relativity, Thermodynamics and Cosmology, Clarendon

Press, Oxford 1969.
212
[28] Utima R., Teori Otnositel~osti, Atomizdat, Moskva,
1979.
[29] Weinberg S., Gravitation and Cosmology, John Wiley & Sons, New York
1972.
[30] Zel~manov A. L., Agakov V. G., lementy obxxe$

i teorii ot-
nositel~nosti, Nauka, Moskva 1989.
[31] Xmutcer ., Toqnye rexeni urovneni$

ii inxte$
ina, ner-
goizdat, Moskva, 1982.
213
Indeks
Ajnštajnov Diferenciranje
efekat, 166 kovarijantno, 93
princip korespondencije, 27 Dilatacija vremena, 32
princip relativnosti, 26 Divregencija, 103
tenzor, 125 Dogad̄aj
Ajnštajnova istovremeni, 31
jednakost, 126 nulti, 31
konvencija o sumiranju, 42 u prostoru Minkovskog, 34
teorija gravitacije, 128 Dogad̄aja
Antisimetrični tenzori, 46 interval izmed̄u, 34
Apsolutni Doplerov efekat, 166
prostor, 18 Dvojna zvezda, 150
sistem reference, 18
Apsolutno Ekvivalentnost gravitacije i inercije, 66
buduće, 30 Energija
prošlo, 30 kinetička, 182
vreme, 18 mirovanja, 182
Asocirani tenzori, 58 ukupna, 184
Etar, 24
Bjankijev identitet, 124 Etveš, 66
Braginski, 66
Brzina Fundamentalni tenzor, 55
klasično Funkcija
slaganje, 22 Lagranža, 189
relativistično Galilejev
slaganje, 27 princip relativnosti, 21
Ciklična jednakost, 120 prostor, 74
Crne rupe, 146 sistem koordinata, 74
Crveni pomak, 163 Galilejeve transformacije, 22
Geodezijska linija, 80
Diferencijalna jednačina kretanja, 80 Geometrija
214
euklidska, 20 Kovarijantni
Rimana, 39 tenzor, 43
Gradijent, 103 vektor, 43
Gravitaciona masa, 66 Kovarijantni izvod
Gravitacioni tenzora, 94
crveni pomak, 166 vektora, 92
kolaps, 146 Kristofelovi simboli
radijus, 145 druge vreste, 87
Gravitaciono polje prve vreste, 85
sferno-simetrično, 140 Krivina
slabo, 82 skalarna, 122
stacionarno, 82 tenzor, 115
statičko, 82 Kronekerov simbol, 44
Kruskalov dijagram, 149
Hamiltonov princip, 189 kruskalove koordinate, 148
Homogenost prostora i vremena, 20 Kvadrivektor
Horizont dogad̄aja, 147 brzine, 179
impulsa, 179
Inercijalna masa, 66 položaja, 177
Inercijalni sistemi reference, 18 sile, 180
Integral dejstva, 189 ubrzanja, 179
Interval
izmed̄u dogad̄aja, 28 Lokalno-inercijalni sistem, 90
prostornog tipa, 29 Lorencove transformacije, 26
vremenskog tipa, 28
Majkelson-Morlijev eksperiment, 25
Invarijantnost, 24
Masa
Istovremenost, 28
gravitaciona, 66
Izotropnost prostora, 20
inercijala, 66
Kontrakcija tenzora, 47 Merkurov perihel, 153
Kontravarijantni tenzor, 43 Metrički tenzor, 54
Koordinate Metrika
cilindrične, 40 prostora Minkovskog, 35
Rimanovog prostora, 54
dekartovske, 19
Minkovski, 35
galilejevske, 74
lokalno-inercijalne, 90 Nulte geodezijske linije, 160
opšte, 70
sferne, 41 Opšta teorija relativnosti, 66
Kovarijantna formulacija zakona, 39 Opšti princip relativnosti, 70
215
Ortogonalnost kvadrivektora linija, 30
brzine i ubrzanja, 179 tačka, 30
Paralelni prenos Teška masa, 66

tenzora, 99 Tenzor
vektora, 97 antisimetrični, 46
Poasonova jednačina, 128 energije-impulsa, 129
Poizvod tenzora fundamentalni, 54
spolašni, 47 kontravarijantni, 43
unutrašnji, 48 kovarijantni, 43
Potencijal, 127 krivine, 115
princip ekvivalentosti, 66 metrički, 54
Prostor simetrični, 46
Minkovskog, 34 Teorija polja, 128
Rimana, 50 Transformacije koordinata, 40
Prostor i vreme, 20
Ubrzan sistem, 67
Prostor-vreme, 36
Ubrzanje, 179
Prostorno-vremenski kontinuum, 34
Vreme
Rešenje jednačina gravitacionog polja, koordinatno, 164
140 sopstvene, 32
Relativnost
prostora, vremena, istovremenosti, Zakon
31 inercije, 17
Ričijev količnika, 49
identitet, 120 Zrak svetlosti, 160
tenzor, 120
Riman-Kristofelov tenzor, 117
Rimanova geometrija, 51
Rimanovi prostori, 51
Skalar, 42
Skalarna invarijanta, 43
Skalarni proizvod, 62
Sopstveno vreme, 32
Specijalna teorija relativnosti, 23
Suma tenzora, 46
Svet dogad̄aja, 34
Svetska
216
(O AUTORU)
Dr Milan Pantić je docent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom
Sadu. Diplomirao je fiziku na Prirodno-matematickom fakultetu u Novom Sadu
1989. godine. Magistrirao je na Fizičkom fakultetu u Beogradu 1993. godine, a
doktorsku disertaciju je odbranio na PMF-u u Novom Sadu 1997. godine. Najpre
je radio u Institutu za nuklearne nauke ,,Vinča”u Laboratoriji za teorijsku fiziku.
Na PMF u Novom Sadu prešao 2000. godine gde je izabran u zvanje docenta.
U tom zvanju se trenutno nalazi i drži predavanja i vežbe iz predmeta koji pripa-
daju teorijskoj fizici (Teorijska fizika I i II, Mehanika neprekidnih sredina, Ma-
tematička fizika, Teorija gravitacije). Naučna oblast istraživanja kojom se bavi
pripada Teorijskoj fizici kondenzovanog stanja materije. Do sada je objavio preko
četrdeset naučnih radova u med̄unarodnim i domaćim časopisima i preko dvade-
set naučnih saopštenja na med̄unarodnim i domaćim skupovima. Glavne oblasti
rada, istraživanja i interesovanja su: Fizika nisko-dimenzionih sistema, Strukture
sa narušenom diskretnom translacionom simetrijom, Fizika magnetnih sistema,
Jako korelisani elektronski sistemi, Teorija visokotemperaturskih superprovod-
nika, Slojeviti visokotemperaturski superprovodnici, Uzajamno dejstvo magneti-
zma i superprovodljivosti, Nelinearne pojave u kondezovanim sredinama, Mate-
matička fizika i Opšta teorija relativnosti. Tokom 2001. godine boravio je na
usavršavanju u ,,Objedinjenom institutu za nuklearna istraživanja”(JINR) u Dubni
kod Moskve u Laboratoriju za teorijsku fiziku ,,N.N. Bogoljubov”.

Gravitacija - Pantić

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Gravitacija - Pantić

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Gravitacija - Pantić

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U NOVOM SADU

Novi Sad, 2005

Izdavač: Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, Departman za fiziku

Za izdavača: Prof. dr Ištvan Bikit, direktor Departmana

Štampa: ,,Symbol” Novi Sad

Tiraž: 100 primeraka

Štampanje ove knjige odobreno je od strane Naučno-nastavnog veća Prirodno-

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Novi Sad, 1. jun 2005. Milan Pantić

2 Osnovi Rimanove geometrije i tenzorske analize 39

3 Principi opšte teorije relativnosti 65

5 Tenzor krivine 115

6 Jednačine gravitacionog polja 127

7 Neke primene Opšte teorije relativnosti 139

A Matematički aparat STR 169

B Princip najmanjeg dejstva 185

C Tenzor energije-impulsa 193

D Izvod̄enje Ajnštajnovih jednačina iz varijacionog principa 201

Sve pojave u prirodi danas se mogu opisati pomoću četiri fundamentalne

Kasnija proučavanja elektromagnetnih pojava dovela su do modifikacija ova-

Istorijski prva fizička teorija bila je Njutnova klasična mehanika. U njenoj

Početkom XX veka bilo je jasno da su postojeće fizičke teorije približne, da

1 Kasnije ćemo umesto ,,prostor i vreme”koristiti jednostavno ,,prostor-vreme”ili samo ,,prostor”.

ovih promenljivih nosi naziv Galilejeve koordinate.

U osnovi STR leže dva eksperimentalno ustanovljena fakta: 1) nemoguće je

1/c → 0, forma jednačina OTR prelazi u odgovarajuće jednačine STR i njutnov-

rajućim matematičkim aparatom - Rimanovom geometrijom i tenzorskom ana-

U ovoj glavi je dat kratak pregled klasične (apsolutne) Njutnove mehanike i

1.1 Klasična mehanika

m ~a = 0, m ~a = ~F, ~F12 + ~F21 = 0. (1.1)

sisteme, nazivaju se inercijalni sistemi reference1 . Sistemi reference koji se kreću

obzira na ma šta spoljašnje, ostaje sebi sličan i nepokretan.”

od sistema reference iz koga se vrši merenje. Drugim rečima, merenjem dužine

i oni su, kao što smo rekli, jednaki

odnosno Slika 1.1

[(x2 − x1 )2 + (y2 − y1 )2 + (z2 − z1 )2 ]1/2 =

tačke, tj. izraz p

1.1.1 Klasični princip relativnosti

Zakoni klasične mehanike imaju isti oblik u svim inercijalnim siste-

To je poznati Galilejev princip relativnosti ili klasični princip relativnosti. Dakle,

1.1.2 Galilejeve transformacije

~r0 =~r −~u t , kao i t 0 = t,

ili, usmeravajući x-osu duž ~u, tj. ~u = u~ex , imamo

Ove relacije predstavljaju matematičku realizaciju klasičnog principa relativnosti i

v0x = vx − u , v0y = vy , v0z = vz , (1.8)

a0x = ax , a0y = ay , a0z = az . (1.9)

~Fik0 = ~Fik (∗)

1.2 Specijalna teorija relativnosti

nepromenjene, onda kažemo da je ta veličina invarijantna u odnosu na posmatranu transformaciju

~ri0 −~rk0 =~ri −~rk , ~v0i −~v0k =~vi −~vk ,

odakle, uzimajući u obzir (∗), neposredno sledi navedeni zaključak.

brzinama koje nisu male u pored̄enju sa brzinom svetlosti u vakuumu, uočava

Kada se klasični zakon slaganja brzina u inercijalnom sistemu reference primeni

1.2.1 Majkelson-Morlijev eksperiment

1) Svi zakoni fizike su istog oblika u inercijalnim sistemima reference. Ne po-

2) Brzina svetlosti u vakuumu, odnosno maksimalna brzina prostiranja inte-

ksije - oko 220 km/s.

Prvi postulat predstavlja generalizaciju Galilejevog principa relativnosti na

Drugi postulat je neposredna posledica Majkelson-Morlijevih eksperimenata