OO - Građevinarstvo 2023

8/30/23, 3:42 PM PropisSoft Online
Naziv: PRAVILNIK O PLANU I PROGRAMU NASTAVE I UČENJA OPŠTEOBRAZOVNIH PREDMETA

SREDNJEG STRUČNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA U PODRUČJU RADA GEODEZIJA I
GRAĐEVINARSTVO
На основу члана 67. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17 и
27/18 - др. закон),
Министар просвете, науке и технолошког развоја доноси
Правилник о плану и програму наставе и учења

општеобразовних предмета средњег стручног образовања и
васпитања у подручју рада Геодезија и грађевинарство
Правилник је објављен у "Сл. гласнику РС” - Просветни гласник, број 7/2018, 10/2019, 11/2021, 10/2022-
др.правилник, 7/2023-др.правилник и 9/2023
НАПОМЕНА: Пречишћени текст закључно са изменама објављеним у „Сл. гласнику РС“, бр. 9/23, које су у
примени од 1. септембра 2023. год.
НАПОМЕНА: На основу Правилника о програму наставе и учења општеобразовних предмета у стручним

школама („Сл. гласник РС - Просветни гласник“, бр. 7/23) овај правилник је 1. септембра 2023. год.
престао да важи у делу који се односи на програм општеобразовних предмета.
НАПОМЕНА: На основу Правилника о измени Правилника о плану и програму образовања и васпитања за

заједничке предмете у стручним и уметничким школама („Сл. гласник РС - Просветни гласник“, бр. 10/22),
31. августа 2022. год. престао је да важи наставни програм предмета Рачунарство и информатика за
образовне профиле у трогодишњем и четворогодишњем трајању који се изучава само у првом разреду 2
часа недељно, сагласно плану и програму наставе и учења из овог правилника.
Члан 1.
Овим правилником утврђује се план и програм наставе и учења општеобразовних предмета средњег стручног
образовања и васпитања у подручју рада Геодезија и грађевинарство за образовне профиле оператер основних
грађевинских радова и грађевински техничар, који су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део.
Члан 2.
Програм језика националне мањине остварује се на основу Правилника о плану и програму образовања и васпитања
за заједничке предмете у стручним и уметничким школама („Службени гласник СРС - Просветни гласник”, број 6/90 и
„Просветни гласник”, бр. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05,
11/05, 6/06, 12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10, 8/10, 11/13, 14/13, 16/13, 5/14, 3/15 и 11/16).
Члан 3.
Програм верске наставе остварује се на основу Правилника о наставном плану и програму предмета Верска настава за
средње школе („Службени гласник РС - Просветни гласник”, бр. 6/03, 23/04, 9/05 и 11/16).
Члан 4.
Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о наставном плану и програму за стицање
образовања и васпитања у трогодишњем и четворогодишњем трајању у стручној школи за подручје рада Геодезија и
грађевинарство („Службени гласник РС - Просветни гласник”, бр. 8/93, 1/94, 6/95, 5/98, 4/02, 5/03, 6/05, 3/08, 5/11 -
др. правилник, 7/12 - др. правилник, 5/13, 11/13, 14/13, 13/15 - др. правилник и 18/15 - др. правилник), у делу који
се односи на наставни план и наставни програм општеобразовних предмета за образовни профил грађевински
техничар за нискоградњу.
Члан 5.
Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2017/2018. годином у подручју рада Геодезија и
грађевинарство за образовни профил грађевински техничар за нискоградњу стичу образовање по наставном плану и
програму који је био на снази до ступања на снагу овог правилника - до краја школске 2021/2022. године.
Члан 6.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије -
Просветном гласнику”, а примењује се од школске 2018/2019. године.
https://propissoft.profisistem.rs/# 1/122
ЧЛАНОВИ ЧИЈЕ ОДРЕДБЕ НИСУ УШЛЕ У ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ:
Правилник о допуни Правилника о плану и програму наставе и учења општеобразовних предмета средњег
стручног образовања у подручју рада Геодезија и грађевинарство ("Сл. гласнику РС” - Просветни гласник,
број 11/2021)
Члан 2.
Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о наставном плану и програму за стицање
образовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању у стручној школи за подручје Геодезија и грађевинарство
(„Просветни гласник”, бр. 8/93, 1/94, 6/95, 5/98, 4/02, 5/03, 6/05, 3/08 и 5/11 и „Службени гласник РС - Просветни
гласник”, бр. 7/12, 5/13, 11/13, 14/13, 13/15, 18/15, 7/18 и 10/19), у делу који се односи на наставни план и наставни
програм општеобразовних предмета за образовни профил грађевински техничар за хидроградњу.
грађевинарство за образовни профил грађевински техничар за хидроградњу, у четворогодишњем трајању, стичу
образовање по Правилнику из става 1. овог члана, до краја школске 2024/2025. године.
Члан 3.
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије -
Просветном гласнику”.
Правилник о допунама Правилника о плану и програму наставе и учења општеобразовних предмета

средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада Геодезија и грађевинарство ("Сл. гласнику РС”
- Просветни гласник, број 9/2023)
Члан 2.
Програми наставе и учења општеобразовних предмета за образовне профиле полагач облога и декоратер зидних
површина, у трогодишњем трајању, остварују се у складу са правилником којим је утврђен програм наставе и учења
општеобразовних предмета у стручним школама, за образовне профиле у трогодишњем и четворогодишњем трајању.
Члан 3.
Даном почетка примене овог правилника престају да важе:
1) Правилник о наставном плану и програму за стицање образовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању у

стручној школи у подручју рада Геодезија и грађевинарство („Просветни гласник”, бр. 8/93, 1/94, 6/95, 5/98, 4/02,
5/03, 6/05, 3/08 и 5/11 и „Службени гласник РС - Просветни гласник”, бр. 7/12, 5/13, 11/13, 14/13, 13/15, 18/15, 7/18,
10/19 и 11/21), у делу који се односи на наставни план и наставни програм за образовне профиле полагач облога и
декоратер зидних површина;
2) Правилник о наставном плану и програму огледа за образовне профиле архитектонски техничар и кровопокривач
(„Просветни гласник”, бр. 13/07, 10/08, 3/10 и 5/11 и „Службени гласник РС - Просветни гласник”, бр. 2/12, 13/15 и
18/15), у делу који се односи на наставни план и програм општеобразовних предмета за образовни профил
кровопокривач;
3) Правилник о наставном плану и програму огледа за образовни профил грађевински техничар за нискоградњу у
подручју рада геодезија и грађевинарство („Просветни гласник”, број 1/96), у делу који се односи на наставни план и
програм општеобразовних предмета за образовни профил грађевински техничар за нискоградњу.
грађевинарство за образовне профиле полагач облога и декоратер зидних површина, у трогодишњем трајању, стичу
образовање по Правилнику из члана 1. став 1. овог правилника, најкасније до краја школске 2025/2026. године.
Члан 4.
ПЛАН И ПРОГРАМ НАСТАВЕ И УЧЕЊА ОПШТЕОБРАЗОВНИХ ПРЕДМЕТА СРЕДЊЕГ СТРУЧНОГ

ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА У ПОДРУЧЈУ РАДА ГЕОДЕЗИЈА И ГРАЂЕВИНАРСТВО ЗА
ОБРАЗОВНЕ ПРОФИЛЕ
ОПЕРАТЕР ОСНОВНИХ ГРАЂЕВИНСКИХ РАДОВА И ГРАЂЕВИНСКИ ТЕХНИЧАР

-погледати прилог-
ПЛАН И ПРОГРАМ НАСТАВЕ И УЧЕЊА ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ

РУКОВАЛАЦ ГРАЂЕВИНСКОМ МЕХАНИЗАЦИЈОМ
A2: Листа изборних програма
Рб Листа изборних програма РАЗРЕД

I II III
Општеобразовни програми
1. Музичка култура 11
2. Историја (одабране теме) 11
3. Изабрани спорт 1
Облици образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни предмети, изборни програми и активности
ОБЛИК ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА

I РАЗРЕДчасова II РАЗРЕДчасова III РАЗРЕДчасова УКУПНОчасова
Час одељенског старешине 70 70 62 202
Додатна настава* до 30 до 30 до 30 до 90
Допунска настава * до 30 до 30 до 30 до 90
Припремна настава* до 30 до 30 до 30 до 90
* Ако се укаже потреба за овим облицима рада
ОСТАЛИ ОБЛИЦИ
II III
ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА I РАЗРЕДчасова
РАЗРЕДчасова РАЗРЕДчасова
до 5 наставних
Екскурзија до 3 дана до 5 дана
дана
Језик националне мањине са елементима националне културе 2 часа недељно
Други страни језик 2 часа недељно
Други предмети* 1-2 часа недељно
30-60 часова
Стваралачке и слободне активности ученика (хор, секције,
годишње
техничке, хуманитарне, спортско-рекреативне и друге активности)
15-30 часова
Друштвене активности - ученички парламент, ученичке задруге
годишње
Поред наведених предмета школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, наставу из предмета који
су утврђени планом наставе и учења других образовних профила истог или другог подручја рада, или у плановима
наставе и учења гимназије.
Остваривање плана програма наставе и учења
I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД

Разредно-часовна настава 35 35 31
Менторски рад (настава у блоку, пракса) 2 2 3
Обавезне ваннаставне активности 2 2 2
Завршни испит 3
Укупно радних недеља 39 39 39
Подела одељења у групе
разред предмет/модул годишњи фонд часова број ученика у групи - до

вежбе практична настава настава у блоку
I Рачунарство и информатика 70 15
А1: Обавезни општеобразовни предмети
СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ
Годишњи фонд
105
часова:
Разред: Први
- Проширивање и продубљивање знања о српском књижевном језику;
- Развијање и неговање језичке културе, поштовање правила књижевног (стандардног) језика у

усмeном и писаном изражавању;
- Подстицање ученика на усавршавање говорења, писања и читања, као и неговање културе

дијалога;
- Оспособљавање за ефикасно комуницирање;
Циљеви учења: - Упознавање књижевне уметности;
- Унапређивање знања о сопственој култури и културама других народа;
- Развијање хуманистичког и књижевног образовања на најбољим делима српске и светске

културне баштине;
- Упућивање ученика на истраживачки и критички однос према књижевности;
- Обезбеђивање функционалних знања из теорије и историје књижевности;
- Развијање трајног интересовања за нова сазнања.
ИСХОДИ
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ УПУТСТВО
ТЕМА ЦИЉ По завршетку теме ЗА ДИДАКТИЧКО-
ученик ће бити у стању ПО ТЕМАМА МЕТОДИЧКО
да: ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Увод у ● Увођење ученика у ● разликује врсте ● Врсте уметности, подела На почетку теме ученике
проучавање свет књижевног дела уметности и њихова уметности упознати са циљевима и
књижевног и књижевност као изражајна средства исходима наставе / учења,
дела науку и уметност ● Књижевност као уметност, планом рада и начинима
● објасни појам и књижевност и друге оцењивања.
функцију књижевности уметности
као уметности и однос Облици наставе
књижевности и других ● Историја књижевности,
уметности теорија књижевности, Предмет се реализује кроз
књижевна критика следеће облике наставе:
● наведе научне
дисциплине које се ● Лирика као књижевни род: ● теоријска настава (105
баве проучавањем народна лирска песма и часова)
књижевности уметничка лирска песма по
избору Место реализације наставе
● увиђа разлику између
● Теоријска настава се
усмене и писане ● Епика као књижевни род:
књижевности епска народна песма реализује у учионици
(предлог „Кнежева вечера”),
Препоруке за реализацију
● разликује књижевне приповетка по избору и
родове и врсте роман (предлог Драгослав наставе
● одреди тему, мотив, Михаиловић „Кад су цветале ● Приликом обраде
сиже, фабулу, лик и тикве”) драмског дела могућност
идеју у књижевном посете позоришној
делу ● Драма као књижевни род: представи и гледање
драма по избору снимка позоришне
● износи своје утиске и представе, а након тога
запажања о● Процена остварености
разговор о драмском тексту
књижевном делу, исхода - тест и његовој позоришној
тумачи његове битне реализацији. Такође је ову
чиниоце и вреднује га наставну тему могуће
обрађивати током целе
школске године, па на
пример структуру и одлике
драмског дела обрадити на
примеру „Ромеа и Јулије”, а
структуру и одлике лирске
и епске народне песме
обрадити током
реализације теме Народна
књижевност
● Народна књижевност се
може обрадити по
мотивима (рад у групама)
Прећење и вредновање
Вредновање остварености
исхода вршити кроз:
1. праћење остварености
исхода
2. тестове знања
3. тестове практичних
вештина
Оквирни број часова по

темама
● Увод у проучавање
дела (14 часова)
● Књижевност старог
века (12 часова)
● Средњовековна
књижевност (12 часова)
● Народна књижевност (12

часова)
● Хуманизам и
ренесанса (10 часова)
● Општи појмови о
језику (7 часова)
● Фонетика (9 часова)
● Правопис (9 часова)
● Култура изражавања (20

часова)
Књижевност ● Упознавање ● објасни значај ● Сумерско-вавилонска
старог века ученика са митологије за античку књижевност: Еп о Гилгамешу
митологијом, књижевност и развој (анализа одломка)
репрезентативним европске културе
делима старог века и ● Митови: о Танталу,
њиховим значајем за ● наведе имена аутора, Сизифу, Нарцису; митови о
називе обрађених дела
развој европске и класификује их по Троји: Парисов суд, Одисеј и
културе културама којима Пенелопа, Ахил, Едип…
припадају, књижевним
родовима и врстама ● Хеленска књижевност:
Хомер: Илијада (одломак)
● објасни универзалне
поруке књижевности ● Софокле: Антигона
старог века (одломак)
● Стари и Нови завет

(текстови по избору)
● Процена остварености
исхода
● Почеци словенске
● наведе најзначајније писмености: Црноризац
споменике Храбар : „Слово о
јужнословенске писменима”
културе, језик, писмо и
век у ком су настали ● Рад Ћирила и Методија
● именује ауторе и ● Словенска писма и развој

● Упознавање са дела књижевног језика
споменицима
јужнословенске ● разуме поетику ● Најстарији споменици
Средњовековна културе, развојем жанрова јужнословенске културе
књижевност писма и језика, средњовековне
делима књижевности ● Свети Сава : „Житије
средњовековне светог Симеона” (одломак)
књижевности ● лоцира обрађене
текстове у историјски ● Јефимија: „Похвала кнезу
контекст Лазару”
● објасни значај ● Деспот Стефан Лазаревић;

средњовековне „Слово љубве”
књижевности за српску
културу ● Процена остварености
исхода - тест
● Врсте народне
књижевности
● разликује лирске,
епске и лирско-епске ● Лирска народна песма
песме
„Овчар и девојка”, „Зао
● уочи одлике усмене господар” (предлог)
уметности речи ● Епска народна песма
(колективност,
● Указивање на варијантност, „Бановић Страхиња”, Марко
народну књижевност формулативност) пије уз Рамазан вино”, „Бој
као израз на Мишару”
● процењује етичке
колективног
Народна вредности изнете у ● Лирско-епске песме
мишљења и
књижевност делима народне
осећања, ризницу
књижевности (по избору)
народних обичаја,
чувара моралног и ● тумачи ликове, битне ● Народне проза
националног кодекса мотиве, фабулу, сиже,
композицију и поруке у (бајка по избору)
одабраним делима
● Кратке народне прозне
● упореди уметничку врсте
интерпретацију
(избор)
стварности и
историјске чињенице
исхода
Хуманизам и● Упознавање са ● наведе најзначајније ● Поетика хуманизма и
ренесанса поетиком хуманизма представнике и њихова ренесансе, најзначајнији
и ренесансе, њеним дела представници
најзначајниjим
представницима и● објасни значење ● Франческо Петрарка:
књижевним делима појмова хуманизам и „Канцонијер” (избор сонета)
ренесанса ● Ђовани Бокачо:
„Декамерон” (приповетка по
● наводи и на избору) или Данте Алигијери
обрађеним делима „Пакао” (приказ дела,
образлаже одлике одломак)
епохе
● Вилијам Шекспир: „Ромео и
● упореди вредности Јулија”
средњег века са
вредностима хуманизма ● Сервантес: „Дон Кихот”
и ренесансе (одломак)
исхода
● објасни функцију
● Место језика у људском
језика и појам језичког
друштву, битна својства
знака
језика, језик и комуникација
● Указивање на
проучавање језика ● разуме природу
● Књижевни језик, језичка
модерног књижевног
као система, норма и стандардизација
(стандардног) језика
упознавање са
Општи појмови
његовом функцијом, ● Језички систем и науке
о језику ● наведе фазе развоја
друштвеном које се њиме баве
књижевног језика до
условљеношћу и 19. века
историјским ● Књижевни језици код Срба
развојем до 19. века
● наведе дисциплине
које се баве
проучавањем језичког исхода
система
● Фонетика и фонологија
● Гласови књижевног језика

и њихов изговор
● Гласовне алтернације
сугласника (звучних и
безвучних; с:ш, з:ж, н:м;
● Стицање знања из к,г,х:ч,ж,ш и к,г,х:ц,з,с;
● правилно изговара
области фонетике алтернације ненепчаних са
(фонологије) гласове и акценте предњонепчаним
књижевног језика
Фонетика књижевног језика и сугласницима), самогласника
способности да се та (промена о у е и умекшаност
● разликује гласовне
знања примене у сугласника, непостојано а,
алтернације
говору и писању промена сонанта л у вокал о)
и упрошћавање
сугласничких група са
правописним решењима
● Акценти књижевног језика
исхода - тест
Правопис ● Оспособљавање ● уме да се служи ● Главне норме писања
ученика да пишу у правописом великог и малог слова (на
складу са почетку реченице, наслови и
правописном нормом ● примени знања о натписи, властита имена,
гласовним имена народа, географски
алтернацијама у складу појмови, небеска тела,
са језичком нормом празници, установе и
организације, присвојни
● примени употребу
придеви на -ов и -ин,
великог и малог слова
куртоазна употреба великог
у складу са језичком слова, вишечлана имена
нормом
земаља и остала вишечлана
имена, помоћне речи у
● подели речи на крају
именима, називи серијских и
реда у складу са
апстрактних појмова, звања,
језичком нормом
титуле…)
● Подела речи на крају реда
● опише стања,
● Језичке вежбе
осећања,
расположења, изрази ● Стилске вежбе
ставове, донесе
закључке у усменом и ● Врсте функционалних
писаном изражавању стилова- основне одлике
● Оспособљавање ● разликује ● Разговорни функционални

ученика да користе функционалне стилове стил
Култура различите облике
изражавања казивања и ● препозна и примени ● Књижевноуметнички
функционалне одлике разговорног и функционални стил
стилове књижевноуметничког
функционалног стила ● Попуњавање формулара,
захтева, уплатница и сл.
● попуњава
формуларе, уплатнице, ● Школски писмени задаци 4
захтеве и слично у х2+2
складу са језичком
● Домаћи задаци
нормом
Кључне речи садржаја: античка књижевност; средњовековна књижевност; народна књижевност; књижевност
хуманизма и ренесансе; фонетика
Годишњи фонд часова: 70

Разред: Други
ИСХОДИ
ПРЕПОРУЧЕНИ
УПУТСТВО
По завршетку теме САДРЖАЈИ
ТЕМА ЦИЉ ЗА ДИДАКТИЧКО-
ученик ће бити у стању МЕТОДИЧКО
ПО ТЕМАМА
да: ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
● Барок и класицизам;
поетика, главни
представници у нашој
● наведе особености и европској
● На почетку теме ученике
барока, класицизма и књижевности упознати са циљевима и
просветитељства и исходима наставе /
● Молијер: „Тврдица”
њихове представнике у учења, планом рада и
● Просветитељство у начинима оцењивања.
● Упознавање са ● Европи и код нас
препозна на Облици наставе и учења
европским културним, обрађеним делима
● Књижевно-
Барок, духовним и мисаоним одлике просветитељства Предмет се реализује кроз
просветитељски рад
класицизам, тенденцијама 17. и 18. следеће облике наставе:
Доситеја Обрадовића
просветитељство века и њиховим ● објасни значај
утицајима на српску Доситејевог рада за
● Доситеј Обрадовић:
● теоријска настава (70
књижевност српску културу и часова)
„Живот и
књижевност прикљученија”
Место реализације
● направи паралелу у (одломци) наставе и учења
обради истих мотива у ● Јован Стерија
европској и српској ● Теоријска настава се
Поповић: „Тврдица” реализује у учионици
(одломци)
● Процена
остварености исхода
Романтизам ● Упознавање са поетиком ● наведе представнике ● Романтизам у Европи и Препоруке за

романтизма, романтизма и њихова код нас (појам, особености, реализацију наставе и
представницима и делима дела значај, представници) учења
европске и српске
књижевности ● уочава и образлаже ● Пушкин: „Цигани” ● Могућност гледања
одлике романтизма (одломак) екранизације неких од
дела реалистичке
● изнесе свој суд о ● Хајне: „Лорелај” или Ш. Прећење и вредновање
књижевним делима Петефи: „Слобода света”
користећи стечена Вредновање
знања и сопствена ● Вук Караџић - рад на остварености исхода
запажања реформи језика и вршити кроз:
правописа, рад на
● препозна и усвоји сакупљању народних 4. праћење остварености
вредности националне умотворина, исхода
културе и разуме/ лексикографски рад
поштује културне
вредности других ● Значај 1847. године
народа
● Петар Петровић Његош: темама
Хуманистичко-филозофске
мисли „Горског вијенца” ● Барок , класицизам,
просветитељство (11
(тумачење гномских израза
часова)
по избору)
● Романтизам (14
● Бранко Радичевић: „Кад
часова)
млидија` умрети”
● Ђура Јакшић: „На ● Реализам (13 часова)

Липару” ● Морфологија са
● Јован Јовановић Змај: творбом речи (10
часова)
„Ђулићи” и „Ђулићи
увеоци” (избор)
● Лаза Костић: „Santa Maria ● Култура
della Salute”
изражавања(13 часова)
исхода
● Реализам у Европи и код
нас (појам, особености,
значај, представници)
● Балзак: „Чича Горио”

(одломци по избору)
● Гогољ: „Ревизор”
● наведе представнике (одломак)
правца и њихова дела
● Милован Глишић: „Глава
● дефинише одлике шећера“
● Упознавање са поетиком реализма и препозна
реализма, представницима их на обрађеним ● Лаза Лазаревић: „Ветар”
Реализам
и делима европске и књижевним делима ● Радоје Домановић:
српске књижевности
● тумачи уметнички „Данга”
свет и стваралачке ● Симо Матавуљ:
поступке у структури
„Поварета”
обрађених дела
● Бранислав Нушић:
„Госпођа министарка”
● Војислав Илић: „Сиво,

суморно небо”
исхода
Морфологија ● Систематизовање знања ● одреди врсту речи и ● Морфологија у ужем
са творбом о врстама речи, њиховим граматичке категорије смислу
речи облицима и основним
правилима грађења речи ● употреби у усменом и ● Врсте речи
писаном изражавању
облике речи у складу ● Именске речи и њихове
са језичком нормом граматичке категорије
● препозна просте, ● Глаголи. Граматичке

изведене и сложене категорије глагола
речи ● Прилози, предлози,
везници, речце, узвици
● препозна основне
принципе творбе речи ● Основни појмови о
извођењу речи
● Основни појмови о
творби сложеница и
полусложеница.
исхода
● Спојено и одвојено
писање речи
(писање бројева и
изведеница од њих,
● примени правила
писање заменица и
● Оспособљавање ученика одвојеног и
заменичких прилога,
Правопис да пишу у складу са састављеног писања
спојеви предлога и других
правописном нормом речи у складу са
речци, глаголи и речце,
језичком нормом
писање негације)
● Основна правила
спојеног, полусложеничког
и одвојеног писања
● Лексичке вежбе
● Оспособљавање ученика
● изражава ● Стилске вежбе
да теоријска знања из
размишљања и
граматике и правописа ● Домаћи задаци
критички став према
примењује у усменом и
проблемима и појавама ● Школски писмени задаци
писаном изражавању у
Култура које намећу књижевни 2х2+2
складу са језичком нормом,
изражавања текстови али су и део
● Оспособљавање ученика свакодневног живота ● Писање вести, извештаја,
да користе различите интервјуа и других облика
● примени одлике новинарског изражавања
облике казивања и
новинарског стила
функционалне стилове
● Милутин Миланковић:
„Кроз васиону и векове”
Кључни појмови садржаја: барок; класицизам; просветитељство; романтизам; реализам; морфологија

Разред: Трећи
ИСХОДИ
ПРЕПОРУЧЕНИ УПУТСТВО
ЗА ДИДАКТИЧКО-
ТЕМА ЦИЉ По завршетку теме САДРЖАЈИ
МЕТОДИЧКО
ученик ће бити у стању
ПО ТЕМАМА ОСТВАРИВАЊЕ
да:
ПРОГРАМА
Модерна ● Упознавање са основним ● наведе одлике правца, ● Одлике симболизма и ● На почетку теме
одликама модерне, представнике и њихова импресионизма ученике упознати са
представницима и њиховим дела циљевима и исходима
делима ● Шарл Бодлер: наставе / учења, планом
● анализира одабрана „Албатрос” рада и начинима
дела, износи запажања и оцењивања.
ставове ● Богдан Поповић:
„Предговор Антологији Облици наставе и учења
новије српске лирике”
Предмет се реализује
● Алекса Шантић: кроз следеће облике
„Претпразничко вече” наставе:
● Јован Дучић: „Благо ● теоријска настава (62

цара Радована” (избор) часа)
или песма по избору
● Милан Ракић: Место реализације
„Долап” или „Јасика” наставе и учења
● В. П. Дис: „Можда ● Теоријска настава се

спава” ли С. реализује у учионици
Пандуровић:
„Светковина” Препоруке за
реализацију наставе и
● Б. Станковић: дело учења
по избору
Праћење и вредновање
● Процена
остварености исхода Вредновање
вршити кроз:
1.праћење остварености
исхода
2.тестове знања

темама
● Модерна (10 часова)
● Међуратна
● Савремена
● Лексикологија (7
часова)
● Синтакса (7 часова)
● Култура
изражавања (12 часова)
● Одлике међуратне
књижевности и
представници у
светској и српској
● Тагоре: „Градинар“
(избор)”
● Душан Васиљев:
„Човек пева после
● наведе одлике рата”
праваца, представнике и
● Упознавање ученика са
Међуратна одликама међуратне њихова дела ● Милутин Бојић:
„Плава гробница“
књижевност књижевности, ● анализира одабрана
представницима и делима
дела, износи запажања и ● Милош Црњански:
ставове „Сеобе I” (одломак)
● Иво Андрић: „ Мост

на Жепи” или
приповетка по избору
● Растко Петровић:
„Људи говоре” или И.
Андрић: „Еx Ponto”
● Процена
Савремена ● Упознавање ученика са ● изнесе своје утиске о ● Савремена српска
књижевност одабраним делима прочитаним делима књижевност
савремене књижевности савремене српске у другој половини 20.
књижевности века
● уочи одлике савремене ● Савремена поезија -

књижевности на (по избору обрадити
прочитаним делима песму Васка Попе,
Миодрага Павловића
● уочи разлику између или Десанке
књижевног дела и Максимовић)
његове интерпретације у
филмској и позоришној ● Савремена проза -
уметности Иво Андрић: „Проклета
авлија”
● Савремена драма -
Душан Ковачевић:
драма по избору
● Процена
● Синонимија
● Хомонимија
● Антонимија
● Полисемија
● Састав лексике
српског књижевној
језика
● препозна и одреди
вредност лексеме ● Дијалектизми
● Упознавање ученика са
Лексикологија
основама лексикологије ● наведе примере ● Архаизми и
синонима, антонима, историзми
хомонима, жаргона…
● Вулгаризми
● Неологизми
● Жаргонизми
● Термини
● Фразеологизми
● Евалуавија - тест
● Синтаксичке
јединице
● Основне реченичне и
● одреди синтаксичке синтагматске
јединице у реченици конструкције
● Систематизовање знања о
Синтакса ● препозна типове ● Систем зависних
синтакси
зависних, независних реченица
реченица и напоредних
конструкција ● Систем независних
реченица
● Напоредне
конструкције
Правопис ● Оспособљавање ученика ● примени правописне ● Правописни знаци
за примењивање знања из знаке у складу са
језика и правописа у језичком нормом ● Општа правила
складу са језичком нормом интерпункције у
● употреби реченици
интерпункцију у складу
са језичком нормом ● Скраћенице
● примењује правописна ● Процена
правила у писању остварености исхода
скраћеница
● износи став, користи ● Лексичке вежбе
● Оспособљавање ученика
аргументе и процењује
да теоријска знања из
опште и сопствене ● Стилске вежбе
граматике и правописа
примењују у усменом и вредности у усменом и
писаном изражавању ● Домаћи задаци
писаном изражавању
Култура
● Оспособљавање ученика ● примени одлике ● Говорне вежбе
изражавања
административног стила
да попуњавају ● Школски писмени
административне обрасце у
● примени вештину задаци 2х2+2
складу са језичком нормом
комуникације у
и користе функционални
ситуацијама везаним за ● Писање молбе,
адмистративни стил жалбе, биографије…
струку
Кључни појмови садржаја: модерна; међуратна књижевност; савремена књижевност; синтакса; лексикологија
СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК
Програм наставе и учења предмета Српски као нематерњи језик остварује се у складу са Правилником о наставном
плану и програму образовања и васпитања за заједничке предмете у стручним и уметничким школама („Просветни
гласник”, бр. 6/90, 4/91, 7/93 - др. правилник, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/002, 5/03, 10/03, 24/04,
3/05, 6/05, 11/05, 6/06, 12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10, 8/10 - исправка, 11/13, 14/13, 5/14, 5/14, 3/15, 11/16 и
13/18).
СТРАНИ ЈЕЗИК
Развијање сазнајних и интелектуалних способности и стицање позитивног односа према другим

Циљ предмета: културама уз уважавање различитости и усвајање знања и умења потребних у комуникацији на
страном језику у усменом и писаном облику.
70
часова:
ПРЕПОРУЧЕНЕ ТЕМЕ
ИСХОДИ НА КРАЈУ ПРВОГ РАЗРЕДА
КОМУНИКАТИВНЕ
ЦИЉ ОПШТЕ И СТРУЧНЕ
ФУНКЦИЈЕ
Ученик ће бити у стању да:
( 80% + 20%)
СЛУШАЊЕ ● Разуме реченице, питања и OПШТЕ ТЕМЕ 1. Представљање себе и
упутства из свакодневног говора других
Оспособљавање ученика (кратка упутства изговорена споро и ● Свакодневни живот
за разумевање усменог разговетно) (организација времена, 2. Поздрављање
говора послова, слободно време ) (састајање, растанак;
● Разуме општи садржај краћих, формално, неформално,
прилагођених текстова (рачунајући ● Храна и здравље (навике у специфично по
и стручне) после неколико слушања исхрани, карактеристична регионима)
или уз помоћ визуелних ефеката (на јела и пића у земљама света )
упутствима, ознакама, етикетама) 3. Идентификација и
● Познати градови и њихове именовање особа,
● Разуме бројеве (цене, мере, тачно знаменитости објеката, боја, бројева
време и др.) итд.)
● Спортови и позната спортска
такмичења 4. Давање једноставних
упутстава и команди
● Живот и дела славних људи
ХХ века (из света науке, 5. Изражавање молби и
културе ) захвалности
● Медији (штампа, телевизија 6. Изражавање

) извињења
● Интересантне животне 7. Изражавање потврде

приче и догађаји и негирање
● Свет компјутера 8. Изражавање

(распрострањеност и примена допадања и недопадања
)
СТРУЧНЕ ТЕМЕ 9. Изражавање
физичких сензација и
● Основна стручна потреба
терминологија
10. Исказивање
● Примена информационих просторних и
технологија у домену струке временских односа
● Основе пословне 11. Давање и тражење

комуникације и информација и
коресподенције (пословна обавештења
преписка и комуникација у
писаној и усменој форми) 12. Описивање и
упоређивање лица и
● Мере заштите и очувања предмета
радне и животне средине
13. Изрицање забране и
Напомена: Стручне теме треба реаговање на забрану
распоредити по разредима
тако да буду у корелацији са 14. Изражавање
садржајима који се обрађују припадања и
из стручних предмета. поседовања
15. Скретање пажње
16. Тражење мишљења

и изражавање слагања
и неслагања
17. Тражење и давање

дозволе
честитки
препоруке
20. Изражавање
хитности и обавезности
21. Исказивање сумње и

несигурности
● У непознатом тексту препознаје
познате речи, изразе и реченице
(нпр. У огласима, на плакатима)
ЧИТАЊЕ
● разуме општи садржај и смисао
Оспособљавање ученика краћих текстова (саопштења,
за разумевање формулара са подацима о некој
прочитаних текстова особи, основне команде на
машинама/компјутеру, декларације о
производима, упутства за употребу и
коришћење)
ГОВОР
● Употребљава једноставне изразе и
Оспособљавање ученика
реченице да би представио
за кратко монолошко
излагање и за учешће у свакодневне, себи блиске личности,
активности, ситуације и догађаје
дијалогу на страном
језику
ПИСАЊЕ ● Саставља кратак текст о
одговарајућој теми
за писање краћих ● Пише кратке поруке релевантне за
текстова различитог посао (место, термини састанка)
садржаја
● Пише краћи текст о себи и свом
окружењу
● Попуњава формулар где се траже
лични подаци
● На једноставан начин се
споразумева са саговорником који
говори споро и разговетно
ИНТЕРАКЦИЈА
● Поставља једноставна питања у
Оспособљавање ученика вези са познатим темама из живота и
за учешће у дијалогу на струке као и да усмено или писмено
страном језику и размену одговара на иста (бројеви, подаци о
краћих писаних порука количинама, време, датум)
● Напише кратко лично писмо,

поруку, разгледницу, честитку
МЕДИЈАЦИЈА
да преводи, сажима и ● На овом нивоу није предвиђена
препричава садржај
краћих усмених и
писаних текстова
МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ
● Препознаје и правилно користи
основне фонолошке (интонација,
прозодија, ритам) и
да користе медије као
морфосинтаксичке категорије
изворе информација и
(именички и глаголски наставци,
развијају критичко
основни ред речи)
мишљење у вези са њима
СЛУШАЊЕ ● Користи садржаје медијске
продукције намењене учењу страних
Оспособљавање ученика језика (штампани медији, аудио/
за разумевање усменог видео записи, компакт диск,
говора интернет итд.)
Кључни појмови садржаја: читање, слушање, писање, говор, знање о језику, медијација, интеркултурност
ГРАМАТИЧКИ САДРЖАЈИ
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
I. РЕЧЕНИЦА
Обновити реченичне модел обухваћене програмом за основну школу.
- Ред речи у реченици. Место прилога и прилошких одредби.
- Tag questions
- Индиректни говор
а) изјаве - без промене глаголског времена (глагол главне реченице у једном од садашњих времена)
б) молбе, захтеви, наредбе
в) питања са променом реда речи - без промене глаголског времена (глагол главне реченице у једном од садашњих
времена)
- Yes/No питања
- “WH” питања
- Директна и индиректна питања
II. ИМЕНИЧКА ГРУПА
1. Члан
- Обновити употребу одређеног и неодређеног члана
- Нулти члан уз градивне и апстрактне именице
2. Именице
- Множина именица - обновити
- Изражавање припадања и својине - саксонски генитив
- Бројиве и небројиве именице
3. Заменички облици
а) Заменице
- Личне заменице у функцији субјекта и објекта
- Показне заменице
- Односне заменице
б) детерминатори
- Показни детерминатори
- Неодређени детерминатори
- Присвојни детерминатори
4. Придеви
- Обновити компарацију придева
- too/not…enough/not as…(as)/…than
5. Бројеви
- Обновити просте и редне бројеве
6. Кванитификатори
III. ГЛAГОЛСКА ГРУПА
1. Глаголи
- Обновити глаголске облике предвиђене програмом за основну школу
- Модални глаголи: may can, must
- Пасивне конструкције - садашње време/прошло - the Simple present/past (прошло време рецептивно)
- going to и трајни презент за планове и намере, going to и will (за будућа предвиђања)
- used to
2. Прилози, извођење прилога и употреба, прилози вероватноће са may, might и will
3. Предлози, најчешћи предлози за оријентацију у времену и простору.
4. Кондиционал први
ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК
Mорфосинтаксички и фонетски садржаји
Члан
Одређени и неодређени члан. Основна употреба.
Члан спојен с предлозима: di, a, da, in, su и con.
Одређени члан уз основне и редне бројеве.
Именица
Род именица. Правилна множина именица. Множина именица на: -co, -go, -ca, -ga.
Најчешћи примери неправилне множине: именице које се завршавају на консонант (il bar, i bar), именице које се
завршавају на наглашени вокал (la città, le città), скраћене именице (la foto, le foto), једносложне именице (il re, i re),
именице које се завршавају на i (la tesi, le tesi).
Заменице
Личне заменице у служби субјекта ( io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro).
Наглашене личне заменице у служби објекта (me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro)
Присвојне заменице (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro).
Показне заменице (questo, quello).
Упитне заменице ( chi? i che?/ che cosa?)
Неодрђене заменице (ognuno i qualcuno).
Придеви
Описни придеви, слагање придева и именице у роду и броју. Описни придеви buono i bello; неодређени придев tutto.
Придеви на - co (bianco, simpatico), -go (largo, analogo)
Присвојни придеви: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Употреба члана уз присвојне придеве.
Морфолошке одлике придева questo, quello, bello i buono.
Неодређени придеви ogni и qualche.
Назив боја, морфолошке особености придева viola, rosa, blu, arancione.
Бројеви: основни бројеви, редни бројеви. Употреба основних и редних бројева при означавању датума.
Глагол
Садашње време (Indicativo Presente) глагола све три коњугације. Садашње време неправилних глагола: essere, avere,
andare, dare, fare, bere, venire, stare, uscire, dire, tenere.
Садашње време модалних глагола volere, dovere, potere, sapere.
Употреба глагола piacere.
Партицип прошли и прошло свршено време Passato prossimo: прелазних и непрелазних глагола; неправилних глагола.
Будуће време (Futuro semplice) глагола с правилним и неправилним основама.
Предбудуће време (Futuro anteriore).
Прилози
Врсте прилога: за начин, место и време
Прилошке речце ci и vi.
Предлози
Прости предлози di, a, da, in, con, su, per, tra, fra и њихова основна употреба. Предлози dentro, fuorи, sotto, sopra,
davanti, dietro.
Синтакса
Проста реченица: потврдна, упитна, одрична. Ti sei italiano. No, io non sono italiano. (Ti) sei italiano?
Сложена реченица:
Adesso non lavoro più, ma ho più tempo per leggere e scrivere e giocare con i miei nipoti.
Ред речи у реченици. Место прилога и прилошких одредби. Nel libretto ci sono nomi dei professori e altre informazioni
utili.
Лексикографија
Структура и коришћење двојезичних речника.
Ученику треба показати и стално га подстицати на поседовање, употребу и правилно коришћење речника (двојезичног
и, касније, једнојезичног), дати основне податке о речничкој литератури одговарајућег квалитета. Подстицати га на
контакт са писаном литературом, електронским садржајима и сл.
НЕМАЧКИ ЈЕЗИК
Именице
Властите и заједничке (у облицима једнине и множине: Bild - Bilder, Kopf - Köpfe, Frau - Frauen), са одговарајућим
родом.
Изведене суфиксацијом: Faulheit, Bildung.
Изведене префиксацијом: Ausbildung.
Сложенице: Sommerferien, Jugendliebe, Tomatensuppe
Заменице
Личне заменице у номинативу, дативу и акузативу
Придеви
Изведени суфиксацијом од глагола и именица: fehlerfrei, liebevoll, sprachlos, trinkbar. Сложени: steinreich
Придевска промена - јака, слаба, мешовита (рецептивно и продуктивно)
Компаратив и суперлатив (правилна творба и главни изузеци: groß - größer, teuer - teurer)
Члан
Одређени (der, die, das), неодређени (ein, eine), нулти, присвојни (mein, dein), показни (dieser, jener), негациони (kein,
keine), неодређени (mancher, solcher, einige).
Употреба члана у номинативу (субјект), акузативу и дативу (директни и индиректни објекат), партитивном генитиву
(die Hälfte des Lebens), посесивном генитиву (die Mutter meiner Mutter)
Бројеви
Основни и редни (der siebte erste; am siebten ersten)
Предлози
Предлози са генитивом (Er liest während der Pause), акузативом (Ich bin gegen dich), дативом (Sie arbeitet bei einem
Zahnarzt). Предлози са дативом или акузатвиом (Er ist in der Schule. Sie kommt in die Schule)
Партикуле
Употреба основних партикула (рецептивно и продуктивно) Was machstu denn da? Das kann ich aber nicht. Sag mal! Wenn
ich еinen Hund hätte.)
Глаголи
Глаголска времена: презент, претерит, перфект и футур слабих и јаких глагола.
Глаголи са предлозима (warten auf, sich interessieren für).
Пасив радње презента и претерита (рацептивно и продуктивно).
Конјуктив у функцији изражавања жеље, учтиве молбе и условљености (Ich hätte gern... Ich möchte...Ich würde gern
...Könnte ich..... Wenn ich ..... wäre)
Модални и основни модалитети глагола, инфинитивске конструкције (Ich hoffe, dich wiederzusehen./Er hat Gelegenheit,
viele Sportler kennen zu lernen.)
Везници и везнички изрази: und, oder, aber; denn, deshalb, trotzdem; weil, wenn, als, während, bis, obwohl;
Прилози
Прилози за време (gestern), место (nebenan), начин (allein), количину (viel, wenig)
Реченице
Изјавне реченице, упитне реченице; независне и зависно-сложене реченице
РУСКИ ЈЕЗИК
Реченица
Однос реченица у сложеној реченици: независно сложене и зависно сложене реченице. Управни и неуправни говор.
Именице
Варијанте падежних наставака: локатив једнине на -у; о береге/на берегу, о лесе/ в лесу, о крае/на краю; номинатив
множине на -а, -я, -ья, -е: города, учителя, деревья, граждане.
Именице којима се означавају професије људи, њихова национална и територијална припадност. Промена именица на:
-ия, -ие, -мя.
Именице Плуралија тантум (рецептивно).
Обнављање и систематизација основних именичких промена.
Заменице
Обнављање и систематизација заменица обрађених у основној школи: личне, упитне (кто, что, какой, какое, какие).
Одричне заменице: никто, ничто, никакой, ничей, и неодређене заменице: кто-то, кто-нибудь, некоторый, несколько
обрађивати као лексику.
Придеви
Промена придева
Поређење придева типа: старший, младший; прост облик суперлатива: ближайший, простейший, худший.
Рекција придева: уочавање разлика између руског и матерњег језика (больной чем, готовый к чему, способный к чему
и сл).
Бројеви
Принципи промена основних бројева: 1, 2, 3, 4, 5 - 20 и 30, 40, 90, 100 (остале бројеве обрадити као лексику), њихова
употреба у најчешћим структурама за исказивање времена с предлозима: с - до, с - по, от - до, к идр. Исказивање
времена по сату у разговорном и службеном стилу.
Глаголи
Најчешће алтернације oснове у презенту и простом и будућем времену. Творбе вида помоћу префикса, суфикса и
основе.
Глаголи кретања: кретање у одређеном правцу, неодређено кретање и кретање једном у оба правца: активирање до
сада не обрађених глагола кретања (идти - ходить, ехать - ездить, бегать - бежать, плыть - плавать, лететь - летать,
нести - носить, вести - водить, везти - возить).
Рекција глагола: уочавање разлика између руског и матерњег језика (благодарить кого за что, пожертвовать кем - чем,
напоминать о ком исл).
Прилози
Прилози и прилошке одредбе за место, време, начин и количину. Поређење прилога.
Предлози
Најфреквентнији предлози чија се употреба разликује у односу на матерњи језик (для с генитивом, из-за с генитивом у
одредби одвајања од места и узрока, из-под с генитивом у одредби одвајања од места, к с дативом у временској
одредби, по с дативом у атрибутској, просторној и узрочној одредби исл).
Везници
Најфреквентнији прости везници у независо сложеним и зависно слжоженим реченицама (а, да, и, но, или, если, пока,
потому, так как, перед тем как исл).
Реченични модели
Субјекатско - предикатски односи
Реченице с именским предикатом
1) копуле: быть, стать, являться
Его отец был врачом, а он станет инженером.
Это утверждение является спорным.
2) отсутство копуле
Его брат токарь по металлу.
Она сегодня весёлая.
Он сильнее всех.
Објекатски односи
1) директним објектом
Мы купили новый учбеник.
Я не получил ответа.
2) индиректним објектом
Он их побдагодарил за помощь.
Эта фотография напоминает о прошлом.
3) Зависном реченицом
Брат в писмьме сообщает, что он летом приедет к нам.
Временски односи
Реченице с одредбом
1) изражене прилогом
Я пришёл раншьше тебя.
2) изражене зависним падежом
Они вернулись к вечеру (к трём часам).
Я сегдона работал с пяти до семи часов.
Начински односи
Реченице са одредбом израженом прилогом
Он хорошо говорит по-русски.
Он пишет более красиво, чем ты.
Она поёт красивее всех.
Узрочни односи
Реленице са одредбом израженом зависним падежом.
Он не приехал в срок по болезни.
Атрибутивни односи
Реченице с атрибутом
1) у суперлативу
А. С. Пушкин является величайшим русским поэтом.
2) у зависном падежу
Я забыл тетрадь по русскому языку.
ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК
Пасивне конструкције
est + партицип перфекта
Финалне реченице са употребом pour + inf.
Питања:
Qui est-ce qui/que
Qu’est-ce qui/que
Que;
Индиректна питања
Негација
pas du tout, non plus, personne
Казивање претпоставке
si + имперфект/кондиционал
Казивање времена
avant de, quand
Казивање жеље, воље, намере
a) субјунктивом (рецептивно, само најфреквентнији глаголи)
б) инфинитивом
Одредбе за време
- дани у недељи, prochain/dernier; il y a/dans; pendant/depuis;
Поређење придева
Одредбе за начин
Изрази за меру и количину
une douzaine, une centaine, un tas de, pas mal de, environ... и сл.
Слагање времена - само са индикативом, и то:
рrésent - présent (истовремена радња); рrésent - рassé composé (пре); рrésent - futur (после)
Именичка група
Слагање детерминаната и именица у роду и броју; разлике у изговору (где постоје) и разликовање наставака у тексту.
les déterminants interrogatifs - exclamatifs - relatifs; les déterminants indéfinis
Наставци именица и придева
teur/trice; al/aux, ail/aux и неки изузеци на -s), ou -s/x
Глаголска група
Субјунктив презента - објаснити принцип творбе, а примењивати само у датим реченичним моделима.
Слагање партиципа перфекта са субјектом
ШПАНСКИ ЈЕЗИК
Слагање детерминатива и именице у роду и броју, апокопирање придева уз именицу, неодређени детерминативи
(alguno, ninguno, todo, cualquiera) у различитим значењима
Tráeme algún libro de García Márquez.
Todas las mañanas, todo el mundo…
Un muchacho cualquiera…
Морфеме типичне за мушки и женски род именица и придева
muchacho/muchacha
actor/actriz
trabajador/trabajadora
generoso/generosa
као и именице и придеви који немају морфолошку ознаку рода
violinista, cantante, interesante, verde…
Облици индикатива: сва глагоска времена савладана у основној школи примењивати и препознавати у тексту.
Облици субјунктива: презент
( изражавање жеља, осећања, мишљења, вероватноће)
Слагање партиципа са субјектом и пасивним конструкцијама.
Питања са упитним речима
Quién, qué, cuándo, cómo, dónde, etc.
¿ Sabes si ha llegado ?
Pregúntale si ha cogido la tarjeta.
Yo te pregundo que has comprado.
Негација
Nada, nadie, ningun ( o/a ), nunca, tampoco.
¿ Ha venido alguien ? - No, no ha venido nadie./ Nadie ha venido.
No me gusta esta película. - A mí tambien.
Хипотетичне реченице ( Први тип)
Si me visitas el verano que viene, te llevaré a la playa.
- инфинитивом
- субјунктивом
Me gustaría conocer a este actor. Me gustaría que tú conozcas a mi hermana mayor. Hay que luchar contra la polución del
aire y del agua. Es necesario que luchemos… ¿ Qué quieren Ustedes que haga ? El trabaja mucho para que sus hijos tengan
una vida major
Промена значења придева у зависности од позиције уз именицу
Un hombre grande / Un gran hombre.
Казивање времена и одредбе за време
Дани у недељи, mañana, ayer, pasado/próximo, que viene, durante, después de, antes de, cuando, hace…, dentro de…
Antes de haberse ido, me dejó su dirección nueva.
¿ Cuándo lo viste ? Lo vi cuando regresé de viaje.
El lunes que viene, El domingo pasado, Salió hacetreinta minutos… regresa dentro de una hora…
Поређење
Más que, menos que, el/la más, tan…como,
Este libro es el más interesante que he leído. Su última película no es tan interesante como la del año pasado.
Прилози на -mente и прилочке конструкције
Miguel maneja el coche cuidadosamente/con mucho cuidado.
Mucho, un poco de, una docena de, aproximadamente, más o menos…
¿ Cuántos estudiantes han visto este programa ? - Más o menos, treinta.
Сложене реченице:
а) Зависна реченица у индикативу
Mientras vivíamos en Madrid, estudiaba español. ¿ Crees ( estás segura, piensas) que aprobaremos el examen.
б) зависна реченица у субјунктиву
Употреба субјунктива презента
( временске и финалне рећенице ).
а) ser + participio pasado
La casa fue construida en 1984.
b) pasiva refleja
Se venden libros aquí.
Ортографија
Интерпункција - основна правила ( са акцентом на облике који не постоје у српском језику).
Писање великог слова.
Служење двојезичним речницима.

ПРЕПОРУЧЕНЕ ТЕМЕ
ИСХОДИ НА КРАЈУ ДРУГОГ РАЗРЕДА КОМУНИКАТИВНЕ
ЦИЉ ОПШТЕ И СТРУЧНЕ И
Ученик ће бити у стању да: ФУНКЦИЈЕ
СЛУШАЊЕ ● Разуме караће исказе који садрже ОПШТЕ ТЕМЕ 1. Представљање себе и
фреквентне речи и структуре других
Оспособљавање (информације о личностима, послу, ● Свакодневни живот (
породици, куповини, школи, ближем комуникација међу младима, 2. Поздрављање
ученика за генерацијски конфликти и (састајање, растанак,
окружењу)
начини превазилажења, формално, неформално,
разумевање ● Разуме најбитније информације у међувршњачка подршка ) специфично по регионима)
усменог говора кратким и једноставним обавештењима
(преко разгласа, на улици, на шалтеру) и ● Образовање (образовање у 3. Идентификација и
правилно их користи земљама чији се језик учи, именовање особа,
школовање које припрема за објеката, боја, бројева
студије или свет рада, итд.)
образовање за све )
4. Давање једноставних
● Познати региони у земљама упутстава и команди
чији се језик учи, њихова
обележја 5. Изражавање молби и
захвалности
● Културни живот
(манифестације које млади радо 6. Изражавање извињења
посећују у земљи и земљама 7. Изражавање потврде и
чији се језик учи, међународни негирање
пројекти и учешће на њима)
8. Изражавање допадања
● Заштита човекове околине и недопадања
(акције на нивоу града, школе,
волонтерски рад) 9. Изражавање физичких
сензација и потреба
● Медији (штампа, телевизија,
електронски медији ) 10. Исказивање
просторних и временских
● Интересантне животне приче и односа
догађаји
11. Давање и тражење
● Свет компјутера информација и
обавештења
( млади и друштвене мреже )
12. Описивање и
СТРУЧНЕ ТЕМЕ упоређивање лица и
предмета
● Основна стручна
терминологија 13. Изрицање забране и
реаговање на забрану
● Примена информационих
технологија у домену струке 14. Изражавање
припадања и поседовања
● Основе пословне
комуникације и коресподенције 15. Скретање пажње
(пословна преписка и
комуникација у писаној и 16. Тражење мишљења и
усменој форми) изражавање слагања и
неслагања
● Мере заштите и очувања
радне и животне средине 17. Тражење и давање
дозволе
Напомена: Стручне теме треба
распоредити по разредима тако 18. Исказивање честитки
да буду у корелацији са
садржајима који се обрађују из 19. Исказивање препоруке
стручних предмета.
20. Изражавање хитности
и обавезности
21. Исказивање сумње и

несигурности
● Чита и разуме различите врсте кратких
и прилагођених текстова (једноставнија
ЧИТАЊЕ лична / пословна писма, позивнице,
термини, проспекти, упутства, огласи)
Оспособљавање
препознајући основна значења и
релевантне детаље
ученика за
разумевање ● Открива значење непознатих речи на

основу контекста и /или помоћу речника
прочитаних
● Уочи предвидљиве информације (кад,
текстова где, ко, колико) у свакодневним
текстовима, као и једноставнијим
стручним текстовима
ГОВОР ● Описује ситуације, прича о догађајима
и аргументује ставове користећи
Оспособљавање једноставне изразе и реченице
ученика за ● Води једноставне разговоре

(телефонира), даје информације и
кратко
упутства, уговара термине
монолошко ● Реагује учтиво на питања , захтеве,
излагање и за позиве, извињења саговорника
учешће у
дијалогу на
страном језику
ИНТЕРАКЦИЈА
ученика за
учешће у ● Комуницира у свакодневним

ситуацијама и размењује информације,
дијалогу на блиске његовим интересовањима
(писмено и усмено)
страном језику
и
размену краћих
писаних порука
ученика да
преводи,
сажима ● Преводи усмено или писмено кратке
поруке у складу са потребама
и препричава комуникације
садржај краћих
усмених и
писаних
текстова
МЕДИЈСКА
ПИСМЕНОСТ
ученика да
користе медије
као изворе ● Аргументује свој став о медијском

тексту
информација и
развијају
критичко
мишљење у
вези
са њима
I. РЕЧЕНИЦА
- Систематизација свих типова упитних реченица
- Индиректни говор: рецептивно и продуктивно
а) изјаве и питања - без промене глаголског времена (глагол главне реченице у једном од садашњих времена)
- Индиректни говор: само рецептивно
а) изјаве са променом глаголских времена
- Одређене релативне клаузе
- Сложене реченице: временске клаузе, узрочне клаузе , допусне клаузе
1. Члан
- Разлике између одређеног и неодређеног члана у ширем контексту
2. Именице
4. Придеви
5. Бројеви
1. Глаголи
- Обновити разлику у употреби Present Simple, Present Continutous; Past Simple, Past Continuous
- Обновити све употребе Present Perfect
- Used to
- Начини изражавања будућности, планова у будућности (going to, will)
- Модални глаголи: should, must, will, may, might
- Пасивне конструкције - садашње и прошло време - the Present Simple, Past Simple (продуктивно и рецептивно),
- Present perfect passive (рецептивно)
3. Предлози и најчешћи прилози за оријентацију у времену и простору.
4. Први кондиционал (рецептивно и продуктивно) , други кондиционал (рецептивно)
1. Именице
Властите именице и заједничке, одговарајући род и број са детерминативом: Annа, Pietro, Belgrado, Roma, Signor
Bianchi, Signora Bianchi, i miei genitori, il nostro paese, questa casa, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli
Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza,
quell’amico, quella casa, итд.
Системски приказ морфолошких карактеристика.
2. Члан. Употреба члана. Систематизација.
Облици одређеног и неодређеног члана. Основна употреба.
Слагање одређеног и неодређеног члана са именицом или придевом.
Члан спојен с предлозима di, a, da, in, su i con.
Одређени члан испред датума: Oggi è il 25 novembre. Испред имена дана у неделји Abbiamo lezioni di lingua italiana il
mercoledì e il giovedì.
Употреба члана уз властита имена, географске појмове, имена градова и држава, презимена.
Партитивни члан као суплетивни облик множине неодређеног члана (Ho un amico italiano: Ho degli amici italiani.).
Употреба члана уз присвојни придев и именице које исказују блиско сродство (Mia sorella si chiama Ada. Domani
andiamo a Roma con i nostri nonni).
Положај члана и предлога уз неодређени придев tutto.
Партитивни члан. Mangio delle mele. Изостављање у негацији. Non mangio pane. Употреба предлога di уз изразе који
изражавају одређену количину. Prendo un bicchiere d’acqua minerale.
3. Заменице
Личне заменице у служби субјекта.
Наглашене личне заменице у служби објекта.
Наглашене личне заменице у служби директног i indirektnog објекта.
Ненаглашене личне заменице у пару: Compro il libro a Luigi. Glielo compro.
Присвојне заменице. Показне заменице (questo, quello).
Упитне заменице chi? i che?/ che cosa?
Неодређене заменице придеви (niente/nulla, nessuno, qualcosa, qualcuno, qualche, alcuni)
Релативне заменице (che, cui, il quale/la quale)
4. Придеви
Описни придеви, слагање придева и именице у роду и борју. Описни придеви buono и bello; неодређени придев tutto.
Посебне карактеристике придева santo и grande
Компарација придева: Maria è più alta di Marta. Noi siamo più veloci di voi. Maria e’ la piu’ alta della classe.
Апсолутни суперлатив Maria è bellisima.
Синтетички (органски) облици компаратива и суперлатива (релативног и апсолутног) придева piccolo, grande, buono,
cattivo.
Разлика у значењу између аналитичких и синтетичких облика компаратива и супетлатива (più grande : maggiore; più
buono : migliore).
Присвојни придеви. Употреба члана уз присвојне придеве.
Показни придеви: questo, quello.
Главни бројеви (преко 1000) и редни (до 20). Редни бројеви.
5. Предлози
Прости предлози di, a, da, in, con, su, per, tra, fra и њихова основна употреба.
Предлози dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro.
Употреба предлога di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi), a (Vado a giocare. Sei bravo a
pattinare. Usciamo a giocare con gli amici.), da Vengo da Belgrado. Andiamo dai nonni, in (vado in Italia, vivo nel lazio, ho un
cappello in testa)
6. Глаголи
Садашње време (Presente Indicativo)
Императив (Imperativo), заповедни начин. Заповедни начин, за сва лица: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via
senza di me. Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore
Повратни глаголи.
Перфект (Passato Prossimo) Правилних и неправилних глагола: Ho comprato un chilo di pesche. Sono andata alla
stazione. Перфект модалних глагола volere, dovere, potere, sapere. Sono dovuto andare dal dentista. Ho potuto leggere i
titoli in italiano.
Кондиционал презента (Condizionale Presente): Vorrei un chilo di mele, per favore ! Potresti prestarmi il tuo libro di
italiano ?
Футур правилних и неправилних глагола. Noi tormeremo a casa alle cinque
Имперфекат (Imperfetto): C’era una volta un re e viveva in un castello.
Плусквамперфекат (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stazione quando il treno era già partito.
Презент конјунктива (Congiuntivo presente): Penso che Maria debba studiare di più. Само рецептивно
Прости пефект (Passato Remoto) творба и основна употреба: Marco entrò e vide il computer acceso. Ma nella stanza non
c’era nessuno. Правилни и неправилни глаголи.
Плусквамперфекат (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stazione quando il treno era già partito. Само рецептивно.
Перфект (Passato Prossimo) Правилних и неправилних глагола. Имперфекат (Imperfetto). Употреба и однос перфекта и
имперфекта.
7. Прилози
Потврдни, одређни (sì, no). Основни прилози bene, male, molto, poco, troppo, meno, più и прилошки изрази за
одређивање времена (prima, durante, dopo) и простора. a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù
Упитни прилози: quando?, come?, perché? dove?
Грађење прилога од придева помоћу суфикса mente
8. Речца ci (с прилошком вредношћу), ne.
9. Везници.
10. Реченица:
Проста и проширена реченица у потврдном и у одричном облику.
Упитна реченица:
С конструкцијом изјавне реченице потврдног облика и упитном интонацијом.
C конструкцијом изјавне реченице у одричном облику и упитном интонацијом.
Ред речи у реченици.
Сложена реченица: употреба везника који уводе зависну реченицу (временску, узрочну, релативну, хипотетички
период)
Хипотетички период: Реална погодбена реченица: Se hai tempo andiamo in gita. Se avrai tempo andremoin gita.
Иреална погодбена реченица, са имперфектом у протази и аподози: Se avevi tempo, andavamoin gita.
Негација nirgends, nirgendwo, niemals, gar nicht, nirgendwohin, keinesfalls, keineswegs Das war keinesfalls die richtige
Antwort. Er wird keineswegs heute ankommen.
Глаголи
Казивање радње и стања у садашњости, прошлости и будућности
Пасив радње (презент, претерит, перфект), инфинитив пасива са модалним глаголом Der Patient musste operiert
werden. Amerika wurde1492 entdeckt.
Везници
Двојни везници: weder … noch, sowohl ... als auch, zwar ... aber, nicht nur .... sondern auch
Одредбе квантитета - Основни, редни, децимални бројеви. Основне мере. Рачунске радње. Монете. Tausend, Million,
eine Hälfte, ein Viertel, eine halbe Stunde, zwei Liter Milch, 2,40 - zwei Meter vierzig, 2,40 Е - zwei Euro vierzig.
Систематизација категорија којих у матерњем језику нема или се битно разликују.
Инфинитивне конструкције сa zu, um... zu, ohne... zu, statt... zu Er beschloß gleich nach Haus zu gehen. Ich kam früher,
um mit dir zu reden. Sie verliehen das Zimmer, ohne uns zu begrüssen. Statt zu regnen, began es zu schneien.
Казивање претпоставки, начина, жеље
Конјунктив у простој (не сложеној) реченици за изражавање жеље, могућности, сумње, претпоставки,
нестварности Ewig lebe unsere Freiheit! Beinahe wärest du zu spät gekommen. Hätte er das gewußt!
Реченица
Кондиционалне реченице. Потенцијалне реченице. Er wäre zufrieden, wenn du kämest. Ich würde dich besuchen, wenn
ich Zeit hätte. Иреалне (рецептивно) Везник: wenn, falls
Er wäre gekommen, wenn er die Einladung bekommen hätte.
Намерне реченице Везници: damit, dass Wir gehen so früh in die Schule, damit wir alles vorbereiten. Gib acht, dass du
nicht zu spät kommst.
Начинске реченице Везници: indem, ohne dass, statt dass Er betrat den Saal, indem er alle herzlichst begrüßte. Sie ging an
mir vorbei, ohne dass sie mich bemerkte. Statt dass du mich abholst, gehe ich zu Fuß nach Hause.
Творба речи Заменички прилози - грађење и употреба (Wozu, womit, woran...; dazu, damit, daran...) Woran denkst du?
Ich denke immer daran.
Грађење сложеница именица + именица; придев + именица, префиксација Atomphysik, Wandtafel, Hochachule,
Schnellzug, beantworten, begrüßen, ummöglich Изведене именице Wohnung, Besichtigung, Heizung usw.
Реченица
Реченице са глаголским прилозима. Употреба нет и не у реченици.
Именице
Генитив једнине на -у.
Синоними, антоними, хомоними. Међујезички хомоними.
Заменице
Неодређене заменице кто-то, кто-нибудь, некоторый, несколько
Одричне заменице никто, ничто, никакой
Опште заменице сам, самый, любой, каждый
Придеви
Дужи и краћи облик придева.Употреба кратког облика.
Бројеви
Редни бројеви
Глаголи
Императив
Прошло време глагола од инфинитива на сугласник
Глаголи кретања са префиксима в-, вы-, у-, при-
Глаголски прилози
Предлози
Најфреквентнији предлози чија се употреба разликује у односу на матерњи језик (у, около, вокруг, в, на)
Синтакса
Реченице са кратким придевским обликом у предикату (Он болен гриппом. Я способен к математике.)
Реченице са објектом у инфинитиву (Я уговорил товарища молчать.)
Реченице са одредбом израженом зависним падежом(Я тебя буду ждать у памятника. Они собираются по вечерам.)
Реченице са глаголским прилогом (Кончив работу, он поехал домой. Возвращаясь домой, я встретил товарища.)
Реченице са одредбом израженом зависним падежом (Я тебя буду ждать у памятника. Они собираются по вечерам.)
Реченице са глаголским прилогом (Кончив работу, он поехал домой. Возвращаясь домой, я встретил товарища.)
- употреба детерминаната: редослед у реченици; употреба речи même, autre, seul;
- детерминанти у функцији заменице, посебно: показне заменице испред предлога de + именичка група; испред
релативне реченице; испред партикула ci и là; неодређене заменице;
- бројеви: основни, редни, разломачки, апроксимативни;
- род и број именица и придева специфичних за дату струку; поређење придева, посебно суперлатив.
глаголски начини и времена: презент, сложени перфект, имперфект, плусквамперфект (рецептивно), футур први
индикатива, као и перифрастичне конструкције: блиски футур, блиска прошлост; il faut que, je veux que, j’aimerais
que праћени презентом субјунктива глагола прве групе (Il faut que tu racontes ça à ton frère), као и рецептивно: Il faut
que tu fasses/ que tu ailles/ que tu sois/ que tu lises/ que tu saches/ que tu écrives; презент кондиционала: Si mes parents
me laissaient partir, je viendrais avec toi ! императив (рецептивно): aie un peu de patience, n’ayez pas peur; sois sage!
- партицип презента и герундив; партиципи презента и перфекта као придеви;
- фреквентни униперсонални глаголи и конструкције.
Предлози
- најчешћи предлози; предложни изрази à côté de, à l’occasion de, à l’aide de;
- контраховање члана и предлога.
Прилози
- за место, за време, за начин, за количину;
- alors - за исказивање последице;
- место прилога;
- прилошке заменице en и y (рецептивно).
Модалитети и форме реченице
- декларативни, интерогативни, екскламативни и императивни модалитет;
- афирмација и негација; актив и пасив;
- реченице са презентативима;
- наглашавање реченичних делова помоћу формуле c’est... qui и c’est ... que.
Основни типови сложених реченица
- координиране реченице са везницима et, ou, mais, car, ni и прилозима/прилошким изразима c’est pourquoi, donc, puis,
pourtant, par contre, par conséquent, au contraire;
- зависне реченице: релативне са заменицама qui, que, où и dont; компаративне са везницима/везничким

изразима comme, autant .... que, le même ... que, plus ... que, moins ... que; временске са везницима/везничким
изразима quand, avant que/avant de+инфинитив, chaque fois que, pendant que, après que, depuis que; узрочне са
везницима parce que и puisque; (рецептивно) концесивне и опозитивне са везницима bien que и alors que; финалне са
везницимаpour que/pour+инфинитив и afin que/afin de+инфинитив; хипотетичне са везником si (вероватни и могући
потенцијал); реченице са que у функцији објекта (нпр. Nous espérons que tu réussiras ton examen); слагање времена у
објекатским реченицама.
Облици субјунктива: презент
Сложена реченица
а) Зависна реченица у индикативу
Mientras vivíamos en Madrid, estudiaba español. ¿ Crees ( estás segura, piensas) que aprobaremos el examen?
Са инфинитивом ( са модалним глаголима)
Quiero viajar. Pienso viajar mañana.
Указати на изражавање узрока (porque, por), последеце (si, para) и на смисао реченице са другим чешћим везницима
кад се појаве у тексту.
Б) Зависне реченице у субјунктиву
Употреба субјунктва презента (изражавање футура)
С pluscuamperfecto), облици и упиотреба (рецептивно)
а) субјунктивом
б) инфинитивом
Me gustaría conocer a este actor. Me gustaría que tú conoszas a mi hermamo. Hay que luchar contra la polución del aire y del
agua. Es necesario que luchemos…¿Qué quieren Ustedes que haga? El trabaja mucho para ayudar a susu hijos. El trabaja
mucho para que sus hijos tengan una vida mejor.
Управни и неуправни говор ( потрвдне, одричне и упитне реченице, императив ).
Dime si/donde/cuando/quién/que…
Sabes si/ donde/cuando/quién/que…
Me puedes decir donde/cuando/quién/que…
Хипотетичне реченице (Други тип)
Si me visitaras, te llevaría a la playa.
- субјунктив прошлих времена ( preterito imperfecto, preterito perfecto simple, pretérito perfecto compuesto, pretérito
а) ser + participio pasado
La casa fue construida en 1984.
b) pasiva refleja
Se venden libros aquí
Служење двојезичним рецницима.


ИСХОДИ НА КРАЈУ ПРВОГ РАЗРЕДА ПРЕДВИЂЕНЕ ТЕМЕ КОМУНИКАТИВНЕ

ЦИЉ
Ученик ће бити у стању да: ОПШТЕ И СТРУЧНЕ ФУНКЦИЈЕ
СЛУШАЊЕ ● Разуме нешто дуже (до 5 минута) ОПШТЕ ТЕМЕ 1. Представљање себе и
исказе исказане јасним стандардним других
Оспособљавање ученика језиком када је реч о блиским темама ● Свакодневни живот
за разумевање усменог из свакодневног живота (школа, (организација времена, 2. Поздрављање
говора породица...) послова, слободно време) (састајање, растанак;
формално, неформално,
● Разуме глобално суштину нешто ● Храна и здравље (навике у специфично по
дужих разговора или дискусија, које исхрани, карактеристична регионима)
се односе на мање сложене садржаје јела и пића у земљама света)
из струке, уколико се говори 3. Идентификација и
разговетно стандардним језиком, ● Познати градови и њихове именовање особа,
знаменитости објеката, боја, бројева
поставља питања и тражи објашњења
у вези са темом дискусије/разговора итд.)
● Спортови и позната
спортска такмичења 4. Давање једноставних
упутстава и команди
● Живот и дела славних људи
ХХ века (из света науке, 5. Изражавање молби и
културе) захвалности
● Медији (штампа, 6. Изражавање
телевизија) извињења
● Интересантне животне 7. Изражавање потврде
приче и догађаји и негирање
● Свет компјутера - 8. Изражавање
распрострањеност и примена допадања и недопадања
СТРУЧНЕ ТЕМЕ 9. Изражавање

физичких сензација и
● Основна стручна потреба
терминологија
● Примена информационих просторних и
технологија у домену струке
временских односа
● Основе пословне 11. Давање и тражење
комуникације и
информација и
коресподенције (пословна обавештења
преписка и комуникација у
писаној и усменој форми) 12. Описивање и
упоређивање лица и
● Мере заштите и очувања предмета
радне и животне средине
13. Изрицање забране и
реаговање на забрану
14. Изражавање
припадања и
поседовања
15. Скретање пажње
16. Тражење мишљења

и изражавање слагања
и неслагања
17. Тражење и давање

дозволе
честитки
препоруке
● Разуме једноставније стручне
текстове (писма, информације о
процесу рада у струци) који описују
процесе рада и иновације у струци, а
ЧИТАЊЕ писани су стандардним језиком
Оспособљавање ученика ● Разуме опис догађаја и осећања

за разумевање ● Разуме основни садржај као и
прочитаних текстова важније детаље у различитим
врстама текстова (новински чланци,
извештаји, брошуре) са темама из
свакодневног живота и сфере личног
интересовања.
● Једноставним средствима опише
статус и образовање, будуће
ГОВОР Напомена: Стручне
теме
запослење треба по 20.
распоредити Изражавање
Оспособљавање ученика хитности и обавезности
● Опише делатност, фирму, процес разредима тако да буду у
за кратко монолошко корелацији са садржајима
рада или пак преприча телефонски 21. Исказивање сумње и
излагање на страном
разговор или одлуке неког договора у који се обрађују из стручних несигурности
језику
оквиру познате лексике образложи предмета.
краће своје намере, одлуке, поступке
● Попуњава рачуне, признанице и
хартије од вредности
ПИСАЊЕ
Оспособљавање ученика ● Напише једноставно пословно

писмо према одређеном моделу
за писање краћих
текстова различитог
● На једноставан начин опише или
садржаја појасни неку шему, графикон без
анализе
● Поведе, настави и заврши неки
ИНТЕРАКЦИЈА једноставан разговор, под условом да
је лице у лице са саговорником
за учешће у дијалогу на ● Буде схваћен у размени идеја и
страном језику и размену информација о блиским темама у
краћих писаних порука предвидљивим, свакодневним
ситуацијама
да преводи, сажима и ● Сажима садржај текста, филма,
разговара и сл.
препричава садржај
краћих усмених и
писаних текстова
● Коректно употребљава једноставне
структуре користећи зависне
ЗНАЊЕ О ЈЕЗИКУ реченице (уз одређене системске
елементарне грешке које глобални
Оспособљавање ученика смисао не доводе у питање) и језичка
за употребу језика у средства којима се исказују жеље,
складу са језичким сумње и претпоставке
нормама
● Употребљава дискурс неопходан за
пословну комуникацију
МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ
● Идентификује различита гледишта
да користе медије као
изворе информација и о истој теми
развијају критичко
мишљење у вези са њима
I. РЕЧЕНИЦА
Обновити реченичне модел обухваћене програмом за основну школу.
- Ред речи у реченици. Место прилога и прилошких одредби.
- Tag questions
- Индиректни говор
а) изјаве - без промене глаголског времена (глагол главне реченице у једном од садашњих времена)
в) питања са променом реда речи - без промене глаголског времена (глагол главне реченице у једном од садашњих
времена)
- Yes/No питања
- ”WH” питања
1. Члан
- Обновити употребу одређеног и неодређеног члана
- Нулти члан уз градивне и апстрактне именице
2. Именице
- Множина именица - обновити
- Изражавање припадања и својине - саксонски генитив
4. Придеви
5. Бројеви
III. ГЛAГОЛСКА ГРУПА
1. Глаголи
- Обновити глаголске облике предвиђене програмом за основну школу
- Модални глаголи: may can, must
- Пасивне конструкције - садашње време/прошло - the Simple present/past (прошло време рецептивно)
- going to и трајни презент за планове и намере, going to и will (за будућа предвиђања)
- used to
2. Прилози, извођење прилога и употреба, прилози вероватноће са may, might и will
3. Предлози, најчешћи предлози за оријентацију у времену и простору.
4. Кондиционал први
Mорфосинтаксички и фонетски садржаји
Члан
Одређени и неодређени члан. Основна
употреба.
Члан спојен с предлозима: di, a, da, in, su и con.
Одређени члан уз основне и редне бројеве.
Именица
Род именица. Правилна множина именица.
Множина именица на: -co, -go, -ca, -ga.
Најчешћи примери неправилне множине: именице које се завршавају на консонант (il bar, i bar), именице које се
завршавају
на наглашени вокал (la città, le città), скраћене именице (la foto, le foto), једносложне именице (il re, i re), именице које
се завршавају на i (la tesi, le tesi).
Заменице
Личне заменице у служби субјекта ( io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro).
Наглашене личне заменице у служби објекта (me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro)
Присвојне заменице (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro).
Показне заменице (questo, quello).
Упитне заменице ( chi? i che?/ che cosa?)
Неодређене заменице (ognuno i qualcuno).
Придеви
Описни придеви, слагање придева и именице у роду и броју. Описни придеви buono i bello; неодређени придев tutto.
Придеви на - co (bianco, simpatico), -go (largo, analogo)
Присвојни придеви: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Употреба члана уз присвојне придеве.
Морфолошке одлике придева questo, quello, bello i buono.
Неодређени придеви ogni и qualche.
Бројеви: основни бројеви, редни бројеви. Употреба основних и редних бројева при означавању датума.
Глагол
Садашње време (Indicativo Presente) глагола све три коњугације. Садашње време неправилних глагола: essere, avere,
andare, dare, fare, bere, venire, stare, uscire, dire, tenere.
Садашње време модалних глагола volere, dovere, potere, sapere.
Партицип прошли и прошло свршено време Passato prossimo: прелазних и непрелазних глагола; неправилних глагола.
Будуће време (Futuro semplice) глагола с правилним и неправилним основама.
Предбудуће време (Futuro anteriore).
Прилози
Врсте прилога: за начин, место и време
Прилошке речце ci и vu.
Предлози
Прости предлози du, a, da, иn, con, su, per, tra, fra и њихова основна употреба. Предлози dentro, fuorи, sotto, sopra,
davantи, dиetro.
Синтакса
Проста реченица: потврдна, упитна, одрична. Tu seи utaluano. No, uo non sono utaluano. (Tu) seu utaluano?
Сложена реченица:
Adesso non lavoro puù, ma ho puù tempo per leggere e scrиvere e gиocare con и mueu nиpotu.
Ред речи у реченици. Место прилога и прилошких одредби. Nel lиbretto cu sono nomu deu professoru e altre
unformazuonu utulu.
Структура и коришћење двојезичних речника.
Ученику треба показати и стално га подстицати на поседовање, употребу и правилно коришћење речника (двојезичног
и, касније, једнојезичног), дати основне податке о речничкој литератури одговарајућег квалитета. Подстицати га на
контакт саписаном литературом, електронским садржајима и сл.
Одредбе квалитета и квантитета
Описна компарација помоћу партикула: ganz, besonders, höchst, sehr, überaus (апсолутни суперлатив). Sie ist eine sehr
fleißige Studentin Das war eine besonders /höchst/ angenehme Reise. Потенцирање суперлатива Seine Arbeit war bei
weitem die beste. Sie ist das allerchönste Mädchen in der Schule.
Реченице
Поредбене/компаративне реченице (рецептивно) Везници: wie, als, als ob Sie ist so schön, wie man mir erzählte. Alles
endete viel besser, als ich erwarten konnte. Er sieht aus, als ob er krank sei.
Пасив радње и пасив стања (презент, перфект, претерит и футур) Die Unterlagen werden vor der Sitzung verteilt. Die
Unterlagen sind noch nicht verteilt. Модални глаголи + инфинитив презента пасива (рецептивно) Dabei muss die
Temperatur der Luft beachtet werden.
Реченица
Однос реченица у сложеној реченици: независно сложене и зависно сложене реченице. Управни и неуправни говор.
Именице
Варијанте падежних наставака: локатив једнине на -у; о береге/на берегу, о лесе/ в лесу, о крае/на краю; номинатив
множине на -а, -я, -ья, -е: города, учителя, деревья, граждане.
Именице којима се означавају професије људи, њихова национална и територијална припадност. Промена именица на:
-ия, -ие, -мя.
Именице Плуралија тантум (рецептивно).

Обнављање и систематизација основних именичких промена.
Заменице
Обнављање и систематизација заменица обрађених у основној школи: личне, упитне (кто, что, какой, какое, какие).
Одричне заменице: никто, ничто, никакой, ничей, и неодређене заменице: кто-то, кто-нибудь, некоторый, несколько
обрађивати као лексику.
Придеви
Промена придева
Поређење придева типа: старший, младший; прост облик суперлатива: ближайший, простейший, худший.
Рекција придева: уочавање разлика између руског и матерњег језика (больной чем, готовый к чему, способный к чему
и сл).
Бројеви
Принципи промена основних бројева: 1, 2, 3, 4, 5 - 20 и 30, 40, 90, 100 (остале бројеве обрадити као лексику), њихова
употреба у најчешћим структурама за исказивање времена с предлозима: с - до, с - по, от - до, к и др. Исказивање
времена по сату у разговорном и службеном стилу.
Глаголи
Најчешће алтернације oснове у презенту и простом и будућем времену. Творба вида помоћу префикса, суфикса и
основе.
Глаголи кретања: кретање у одређеном правцу, неодређено кретање и кретање једном у оба правца: активирање до
сада не обрађених глагола кретања (идти - ходить, ехать - ездить, бегать - бежать, плыть - плавать, лететь - летать,
нести - носить, вести - водить, везти - возить).
Рекција глагола: уочавање разлика између руског и матерњег језика (благодарить кого за что, пожертвовать кем - чем,
напоминать о ком исл).
Прилози
Прилози и прилошке одредбе за место, време, начин и количину. Поређење прилога.
Предлози
Најфреквентнији предлози чија се употреба разликује у односу на матерњи језик (для с генитивом, из-за с генитивом у
одредби одвајања од места и узрока, из-под с генитивом у одредби одвајања од места, к с дативом у временској
одредби, по с дативом у атрибутској, просторној и узрочној одредби и сл.).
Везници
Најфреквентнији прости везници у независно сложеним и зависно сложеним реченицама (а, да, и, но, или, если, пока,
потому, так как, перед тем как и сл.).
Реченични модели
Субјекатско-предикатски односи
Реченице са именским предикатом
1) копуле: быть, стать, являться
Его отец был врачом, а он станет инженером.
Это утверждение является спорным.
2) одсутство копуле
Его брат токарь по металлу.
Она сегодня весёлая.
Он сильнее всех.
Објекатски односи
1) директним објектом
Мы купили новый учбеник.
Я не получил ответа.
2) индиректним објектом
Он их побдагодарил за помощь.
Эта фотография напоминает о прошлом.
3) Зависном реченицом
Брат в писмьме сообщает, что он летом приедет к нам.
Временски односи
Реченице с одредбом
1) изражене прилогом
Я пришёл раншьше тебя.
2) изражене зависним падежом
Они вернулись к вечеру (к трём часам).
Я сегдона работал с пяти до семи часов.
Начински односи
Реченице са одредбом израженом прилогом
Он хорошо говорит по-русски.
Он пишет более красиво, чем ты.
Она поёт красивее всех.
Узрочни односи
Реченице са одредбом израженом зависним падежом.
Он не приехал в срок по болезни.
Атрибутивни односи
Реченице с атрибутом
1) у суперлативу
А. С. Пушкин является величайшим русским поэтом.
2) у зависном падежу
Я забыл тетрадь по русскому языку.
est + партицип перфекта
Финалне реченице са употребом pour + inf.
Питања:
Qui est-ce qui/que
Qu’est-ce qui/que
Que
Негација
pas du tout, non plus, personne
Казивање претпоставке
si + имперфект/кондиционал
Казивање времена
avant de, quand
a) субјунктивом б) инфинитивом
Одредбе за време
- дани у недељи, prochain/dernier; il y a/dans; pendant/depuis
Поређење придева
une douzaine, une centaine, un tas de, pas mal de, environ... и сл.
Слагање времена - само са индикативом, и то:
рrésent - présent (истовремена радња); рrésent - рassé composé (пре); рrésent - futur (после)
Слагање детерминаната и именица у роду и броју; разлике у изговору (где постоје) и разликовање наставака у тексту.
les déterminants иnterrogatifs - exclamatifs - relatifs; les déterminants indéfinis
Наставци именица и придева
teur/trice; al/aux, ail/aux и неки изузеци на -s), ou -s/x
Субјунктив презента - објаснити принцип творбе, а примењивати само у датим реченичним моделима.
Слагање партиципа перфекта са субјектом
Слагање детерминатива и именице у роду и броју, апокопирање придева уз именицу, неодређени детерминативи
( alguno, ninguno, todo, cualquiera ) у различитим значењима.
Tráeme algún libro de García Márquez.
Todas las mañanas, todo el mundo…
Un muchacho cualquiera…
Морфеме типичне за мучки и женски род именица и придева
muchacho/muchacha
actor/actriz
trabajador/trabajadora
generoso/generosa
као и именице и придеви који немају морфолошку ознаку рода,
violinista, cantante, interesante, verde…
Облици индикатива: сва глагоска времена савладана у основној школи примењивати и препознавати у тексту/говору.
Питања са упитним речима:
Quién, qué, cuándo, cómo, dónde, etc.
¿ Sabes si ha llegado ?
Pregúntale si ha cogido la tarjeta.
Yo te pregundo que has comprado.
Негација
Nada, nadie, ningun ( o/a ), nunca, tampoco.
¿ Ha venido alguien ? - No, no ha venido nadie./ Nadie ha venido.
No me gusta esta película. - A mí tampoco.
Хипотетичке реченице (Први тип)
Si me visitas el verano que viene, te llevare a la playa.
Промена значења придева у зависности од позиције уз именицу
Un hombre grande / Un gran hombre.
Казивање времена и одредбе за време
Дани у недељи, mañana, ayer, pasado/próxиmo, que vиene, durante, después de, antes de, cuando, hace…, dentro de…
Antes de haberse ido, me dejó su dirección nueva.
¿ Cuándo lo viste ? Lo vi cuando regresé de viaje. El lunes que vиene, El domиngo pasado, Salиó hacetreиnta mиnutos…
regresa dentro de una hora…
Поређење
Más que, menos que, el/la más, tan…como,
Este libro es el más interesante que he leído. Su última película no es tan interesante como la del año pasado.
Прилози на -mente и прилошке конструкције
Miguel maneja el coche cuidadosamente/con mucho cuidado.
Mucho, un poco de, una docena de, aproximadamente, más o menos…
¿ Cuántos estudиantes han visto este programa ? - Más o menos, treinta.
Сложене реченице са инфинитивом ( са модалним глаголима и финалне реченице)
Quiero viajar.
Lo hago para satisfacerte.
Ортографија
Интерпункција - основна правила (са акцентом на облике који не постоје у српском језику).
Писање великог слова.
УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Комуникативна настава страних језика подразумева поимање језика као средства комуникације; инсистира на
употреби циљног језика у учионици у добро осмишљеним контекстима од интереса за ученике; претпоставља примену
тзв. Teacher talk, одн. прилагођавање говорне делатности наставника интересовањима и знањима ученика; инсистира
на комуникативном аспекту употребе језика, односно на значењу језичке поруке, а не толико на граматичној
прецизности исказа; претпоставља да се знања ученика мере прецизно дефинисаним релативним, а не толико
апсолутним критеријумима тачности.
Један од кључних елемената комуникативне наставе је и социјална интеракција кроз рад у учионици. Она се базира на
групном или индивидуалном решавању проблема, потрази за информацијама и мање или више комплексним задацима.
У тим задацима увек су јасно одређени контекст, процедура и циљ, чиме се унапређује квантитет језичког материјала
који је неопходан услов за било које учење језика.
Такозвана комуникативно-интерактивна парадигма у настави страних језика, између осталог, укључује и следеће
компоненте:
- усвајање језичког садржаја кроз циљано и осмишљено учествовање у друштвеном чину;
- поимање наставног програма као динамичне, заједнички припремљене и ажуриране листе задатака и активности;
- наставник је ту да омогући приступ и прихватање нових идеја;
- ученици се третирају као одговорни, креативни, активни учесници у друштвеном чину;
- уџбеници су само један од ресурса; осим њих препоручује се и примена других извора информација и дидактичких
материјала, поготову кад је реч о стручним темама;
- учионица постаје простор који је могуће реструктурирати из дана у дан.
Важан циљ у учењу страног језика у средњим стручним школама је овладавање језиком струке, и то у оноликој мери
која је неопходна да се језик користи ради информисаности и оспособљености за једноставну комуникацију у усменом
и писаном облику на страном језику. Тај сегмент наставе страног језика се прогресивно увећава током процеса наставе
и учења и мора да буде јасно дефинисан и у складу са исходима везаним за квалификације струке.
Тематске области се прожимају тако да се у сваком наредном разреду обнавља, а затим проширује фонд лингвистичких
знања, навика и умења и екстралингвистичких представа везаних за конкретну тему, а наставници обрађују теме у
складу са интересовањима ученика, њиховим потребама и савременим токовима у настави страних језика и струке.
Неопходно је да стручна тематика која се обрађује на страном језику прати исходе појединих стручних предмета и
буде у корелацији са њима. Реализација наставе језика струке се много више огледа у развијању рецептивних вештина
него продуктивних јер је сврха учења страног језика, у првој линији, усмерена на то да се ученици оспособе да прате
одређену стручну литературу у циљу информисања, праћења иновација и достигнућа у области струке, усавршавања и
напредовања.
Спектар текстова који се препоручују је широк: шематски прикази, упутства о примени апарата, инструмената или пак
материјала, хемикалија, рецепти, декларације, краћи стручни текстови чији је садржај релевантан за тематске
садржаје стручних предмета, извештаји, каталози, програми сајамских активности и сл.
Веома је битно у раду са таквим текстовима обезбедити добру дидактичку подршку. Добро осмишљени налози упућују
на то да одређене текстове, у зависности од тежине и важности информација које они носе, треба разумети глобално,
селективно или пак детаљно. Продуктивне вештине треба ограничити на строго функционалну примену реалну за
захтеве струке. То подразумева писање кратких порука, мејлова у оквиру пословне комуникације (поруџбенице,
рекламације, захтеви, молбе) и вођење усмене комуникације која омогућава споразумевање на основном нивоу било у
директном контакту са саговорником или у телефонском разговору.
ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ
ЦИЉ УЧЕЊА
Општи циљ учења:
Циљ учења физичког васпитања је да се разноврсним и систематским моторичким активностима, у повезаности са

осталим васпитно - образовним подручјима, допринесе интегралном развоју личности ученика (когнитивном,
афективном, моторичком), развоју моторичких способности, стицању, усавршавању и примени моторичких умења,
навика и неопходних теоријских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада.
Посебни циљеви учења:
- подстицање раста и развоја и утицање на правилно држање тела (превенција постуралних поремећаја);
- развој и усавршавање моторичких способности и теоријских знања неопходних самостални рад на њима;
- стицање моторичких умења (вештина) и теоријских знања неопходних за њихово усвајање;
- проширење и продубљавање интересовања које су ученици стекли у основној школи и потпуније сагледавање
спортске гране, за коју показују посебан интерес;
- усвајање знања ради разумевања значаја и суштине физичког васпитања дефинисаних општим циљем овог предмета
(васпитно-образовног подручја);
- мотивација ученика за бављење физичким активностима и формирање позитивних психо-социјалних образаца

понашања;
- оспособљавање ученика да стечена умења, знања и навике користе у свакодневним условима живота и рада.
Сваки од образовних профила има карактеристике везане за обављање конкретних стручних послова, који захтевају
одређене положаје тела, покрете и кретања, који могу негативно утицати на правилно држање (статус кичменог стуба
и статус стопала). Како би се избегли ови негативни утицаји, наставници стручних предмета и професори физичког
васпитања дефинишу могуће професионалне поремећаје, на основу чега се програмирају се посебни садржаји, којима
се обезбеђује превенција

ИСХОДИ
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-
ТЕМА ЦИЉ По завршетку теме
ученик ће бити у ПО ТЕМАМА МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ
стању да: ПРОГРАМА
● Препозна везе
између физичке
активности и
здравља;
● Објасни
карактеристике
положаја тела,
покрета и кретања у ● На почетку теме ученике
професији за коју се упознати са циљевима и
школује и уочи оне, ● Вежбе обликовања
исходима наставе / учења,
(јачања, лабављење и
које могу имати планом рада и начинима
негативан утицај на растезање); оцењивања;
његов раст, развој; ● Вежбе из корективне
● Током реализације часова
● Одабере и изведе гимнастике; физичког васпитања давати
● Здравствена вежбе обликовања и ●
култура и ● Унапређивање и Провера стања информације о томе које вежбе
очување здравља; вежбе из корективне моторичких и позитивно утичу на статус
физичка гимнастике, које ће
функционалних њиховог организма, с обзиром
активност, као
● Утицај на превентивно утицати на карактеристике њихове
основа за правилно држање на могуће негативне способности;
професије, а које негативно
реализовање
тела (превенција утицаје услед рада у ● Вежбе снаге без и са утичу на здравље;
постављених постуралних одабраној малим теговима (до 4 kg);
циљева и исхода; поремећаја); професији; ● Ученици који похађају
● Трчање на 60 m и 100 трогодишње стручне школе
● Развој ● Развој и ● Именује моторичке m; далеко су више оптерећени у
моторичких и усавршавање способности које редовном образовању
функционалних
моторичких треба развијати, као ● Трчање на 800 m практичном и теоријском
способности способности и и основна средства и ученице и 1000 m наставом од осталих ученика;
човека, као
теоријских знања методе за њихов ученици;
основа за неопходних за развој; ● Због тога је физичко
реализовање ● Вежбе растезања (број васпитање, у овим школама,
самостални рад на
постављених њима; ● Примени понављања и издржај у значајно за активан опоравак
циљева и исхода; адекватна средства крајњем положају), ученика, компензацију и
(изводи вежбе) за релаксацију с обзиром на
развој и ● Полигони спретности и њихова честа статичка и
усавршавање окретности и спортске једнострана оптерећења.
моторичких игре; Теоријска знања из области
способности из: физичких активности су од
● Аеробик;
вежби обликовања, великог значаја за укупним
атлетике, бављењем физичким вежбама.
гимнастике,
пливања и
спортских игара за
развој: снаге,
брзине,
издржљивости,
гипкости, спретности
и окретности;
● Усвајање ● Стицање ● Кратко опише ● АТЛЕТИКА Облици наставе
знања, умења и моторичких умења основне
вештина из (вештина) и карактеристике иУ свим атлетским Предмет се реализује кроз
спортских грана и теоријских знања правила атлетике, дисциплинама треба следеће облике наставе:
дисциплина као неопходних за за гимнастике и радити на развијању ● теоријска настава (2 часа)
основа за њихово усвајање; спортске гране - основних моторичких
реализовање дисциплина које се особина за дату ● мерење и тестирање (6
постављених ● Мотивација уче; дисциплину; часова)
циљева и исхода; ученика за
бављењем ● Демонстрира Трчања: ● практична настава ( 62
● Атлетика; физичким технику дисциплина часова)
активностима; из атлетике и Усавршавање технике
● Спортска гимнастике (вежби трчања на кратке и Подела одељења на групе
гимнастика: ● Формирање на справама и тлу), средње стазе:
Одељење се не дели приликом
позитивног поседује вештину,
(Вежбе на психосоцијалних реализације;
технику и тактику - 100 m ученици и
справама и тлу); образаца ученице;
спортске игре као и Настава се изводи фронтално и
понашања; вежбе из осталих
- 800 m ученици и по групама, у зависности од
програмом ученице ; карактера методске јединице
● Примена предвиђених
која се реализује. Уколико је
стечених умења, садржаја
знања и навика у - штафета 4 x 100 m потребно, нарочито за вежбе из
ученици и ученице корективне гимнастике, приступ
свакодневним ● Детаљније опише
условима живота и правила је индивидуалан.
спортске Вежбање технике трчања
рада; гране за коју на средњим стазама Место реализације наставе
показује посебан умереним интензитетом и
● Естетско
интерес - за коју различитим темпом у● Теоријска настава се
изражавање школа има услове; трајању од 5 до 10 min. реализује у учионици или у
покретом и
сали, истовремено са
доживљавање ● Објасни због којих Крос: јесењи и пролећни практичном наставом;
естетских је карактеристика
вредности покрета физичког васпитања - 800 m ученице, ● Практична настава реализује
и кретања; важно да активно се на спортском вежбалишту
учествује у процесу - 1000 m ученици. (сала, спортски отворени
● Усвајање етичких
наставе и да терени, базен, клизалиште,
вредности и самостално спроводи Скокови: скијалиште).
подстицање
одређен програм Скок удаљ техником
вољних особина физичке и спортске Препоруке за реализацију
ученика; увинућа наставе
активности;
● Повезивање ● Жели да се бави Скок увис леђном ● Настава се реализује у
моторичких циклусима који трају
физичким, односно Бацања:
задатака у целине; спортским приближно 10-12 часова
(узастопних). Наставнику
● Увођење ученика активностима, пошто Бацање кугле, једна од
сагледава рационалних техника физичког васпитања је
у организовани остављено да, зависно од
систем припрема за (детектује) (ученице 4 kg , ученици 5
позитивне kg). потреба, прецизира трајање
школска сваког циклуса, као и редослед
такмичења, игре, Спровести такмичења у њиховог садржаја.
сусрете и физичке и спортске
активности - њихове одељењу, на резултат, у
манифестације; реализованим ● Садржај циклуса је:
позитивне утицаје свим
● Развијање на здравље, атлетским дисциплинама.
- за проверу нивоа знања на
елемената ритма у дружење и добро ● СПОРТСКА крају школске године - један;
препознавању расположење;
ГИМНАСТИКА: ВЕЖБЕ НА
целина: рад-одмор; СПРАВАМА И ТЛУ - за атлетику - један;
напрезање- ● Сагледа негативне
релаксација; утицаје савременог - за гимнастику: вежбе на
начина живота Напомене: справама и тлу - један
убрзање-
успоравање; (пушење, дрога, - Наставник формира
насиље, - за спорт по избору ученика -
групе на основу умења
Избор спортских деликвентно (вештина) ученика два;
грана, спортско- понашање) и буде стечених после основне
рекреативних или свестан да је школе: основни, средњи и - за повезивање физичког
других кретних физичким, односно напредни ниво; васпитања са животом и радом -
спортским један.
активности као
трајног активностима могуће - Наставник олакшава,
Начин остваривања програма
опредељења за предупредити односно отежава програм
њихово негативне утицаје; на основу моторичких ● Садржаји програма усмерени
свакодневно способности и претходно су на: развијање физичких
● Комуницира путем
упражњавање; стечених умења ученика. способности; спортско-техничко
физичких односно
спортских образовање; повезивање
1. Вежбе на тлу
активности са својим физичког васпитања са животом
и радом;
друговима и ужива у За ученике и ученице:
дружењу и- вага претклоном и ● Годишњи план, програм и
контактима; заножењем и спојено, распоред кросева, такмичења,
одразом једне ноге колут зимовања и других облика рада
● Доводи у везу напред; утврђује се на почетку школске
свакодневни живот и године на наставничком већу,
способност за учење - став на шакама, на предлог стручног већа
и практичан рад са издржај, колут напред; наставника физичког
физичким, односно васпитања;
спортским - два повезана премета
активностима и странце удесно и улево; ● Стручно веће наставника
правилном физичког васпитања,
- за напредни
исхраном; самостално, одређује редослед
ниво премет странце са обраде појединих садржаја
● самостално бира окретом за 1800 и
програма и циклуса;
физичку, односно доскоком на обе ноге
(„рондат”) ● Часови у току недеље треба
● спортску активност да буду распоређени у једнаким
и изводи је у 2. Прескок интервалима, не могу се
окружењу у коме одржавати као блок
За ученике коњ у ширину
живи; часови.Настава се не може
висине 120 цм; за
ученице 110 cm: одржавати истовремено са два
● Објасни да покрет
одељењани на спортском
и кретање, без терену ни у фискултурној сали;
обзира на то којој - згрчка;
врсти физичке, - разношка ● У свим разредима настава
односно спортске физичког васпитања се
активности припада, - за напредни ниво: реализује одвојено за ученике и
има своју естетску склонка одвојено за ученице, а само у
компоненту (лепота школама које имају по два
извођења, лепота 3. Кругови паралелна објекта за физичко
доживљаја); васпитање дозвољена је
За ученике /дохватни
истовремена реализација часа;
● Ужива у извођењу кругови/:
покрета и кретања;
- из мирног виса вучењем
● Наводи основне вис узнето, спуст у вис
олимпијске стражњи, издржај,
принципе и вучењем вис узнето, спуст
примењује их на у вис предњи.
школским спортским
такмичењима и у За ученице /дохватни
слободном времену; кругови/:
● Препозна - уз помоћ суножним

нетолерантно одскоком наскок у згиб,
понашање својих њих у згибу /уз помоћ/;
другова и реагује на спуст у вис стојећи
њега, шири дух
пријатељства, буде 4. Разбој
истрајан је у својим За ученике /паралелни
активностима. разбој/:
● Се правилно - из њиха у упору,
односи према предњихом саскок са
окружењу у којем
окретом за 1800 (окрет
вежба, рекреира се према притци);
и бави се спортом,
што преноси у - њих у упору, у зањиху
свакодневни живот; склек, предњихом упор,
зањих у упору, у
● Учествује на предњиху склек
школском
такмичењу и у За ученице /двовисински
систему школских разбој или једна притка
спортских вратила/:
такмичења.
- наскок у упор на н/п,
премах једном ногом до
упора јашућег, прехват у
потхват упорном руком
(до предножне) и спојено
одножењем заножне
премах и саскок са
окретом за
900 (одношка), завршити
боком према притци.
● Спортска игра 5. Вратило Праћење и вредновање
(по избору);
За ученике /дохватно Праћење напретка ученика у
● Физичка, вратило/: физичком васпитању се обавља
односно спортска сукцесивно у току читаве
активност: у - суножним одривом школске године, на основу
складу са узмак; ковртљај назад у методологије праћења, мерења
могућностима упору предњем; саскок и вредновања ефеката у
школе. замахом у заножење физичком васпитању -
(зањихом). стандарди за оцењивање
физичких способности ученика
6. Греда и постигнућа у спортским
За ученице /висока играма
греда/: Минимални образовни захтеви
- залетом и суножним
● Атлетика : трчање на 100 м за
одскоком наскок у упор, ученике и ученице, трчање на
премах одножно десном; 800 м за ученике и 500 м за
окрет за 900, упором
ученице, скок удаљ, увис,
рукама испред тела бацање кугле - на резултат.
преднос разножно;
ослонцем ногу иза тела ● Вежбе на справама и тлу:
(напреднији ниво:
замахом у заножење) до За ученике: наставни садржаји
упора чучећег; усправ, из програма вежби на тлу,
усправ, ходање у успону прескока, једне справе у упору
са докорацима, вага и једне справе у вису;
претклоном, усклон,
саскок пруженим телом За ученице: наставни садржаји
(чеоно или бочно у из програма вежби на тлу,
односу на справу). прескока, греде и двовисинског
разбоја.
7. Коњ са хватаљкама
Оквирни број часова по темама
За ученике:
● Тестирање и провера
- премах одножно десном савладаности стандарда из
напред замах улево, основне школе (6 часова);
замах удесно, замах улево
и спојено премах левом ● Теоријских часова (1 у првом
напред; премах десном и 1 у другом полугодишту);
назад, замах улево, замах
удесно и спојено ● Атлетика (12 часова)
одножењем десне, саскок
● Гимнастика: вежбе на
са окретом за 900 улево
справама и тлу (12 часова);
до става на тлу, леви бок
према коњу. ● Спортска игра: по избору
школе (12 часова);
Школско такмичење
(одељење, школа): ● Физичка активност, односно
стручно веће наставника спортска активност:у складу са
физичког васпитања бира могућностима школе а по
справе на којима ће се избору ученика (12 часова).
ученици такмичити.
● Пливање (10 часова);
За напредније
ученике: састави из ● Провера знања и вештина (4
система школских часа).
спортских такмичења и
учешће на вишим нивоима ● ПОСЕБНЕ АКТИВНОСТИ
школских такмичења.
- Из фонда радних дана и за
извођење редовне наставе
Минимални образовни школа у току школске
захтеви: годинеорганизује:
За ученике: наставни - Два целодневна излета са

садржаји из програма пешачењем
вежби на тлу, прескока,
једне справе у упору и - I разред до 12 km (укупно у
једне справе у вису; оба правца);
За ученице: наставни - II разред до 14 km (укупно у

садржаји из програма оба правца);
греде и двовисинског - III разред дo 16 km (укупно у
оба правца);
разбоја.
СПОРТСКА ИГРА (по - Два кроса: јесењи и пролећни

избору)
- Стручно веће наставника
● Понављање и физичког васпитања утврђује
програм и садржај излета, и
учвршћивање раније
дужину стазе за кросеве, према
обучаваних елемената
узрасту ученика.
игре;
● Даље проширивање и
- Школа организује и спроводи
продубљавање техничко-
тактичке припремљености спортска такмичења, као
јединствени део процеса
ученика у складу са
наставе физичког
изборним програмом за
васпитања.Спортска такмичења
дату игру. На основу
организују се у оквиру радне
претходних умења у
техници и тактици суботе и у друго време које
одреди школа. Међушколска
наставник планира
спортска такмичења организују
конкретне садржаје из
се у оквиру календара које
спортске игре;
одреди Савез за школски спорт
● Стручно веће и олимпијско васпитање Србије
наставника, према које је уједно и организатор
програму који сам доноси ових такмичења.
(из програма трећег
разреда (програм по
избору ученика) у складу
са могућностима школе,
организује наставу за коју
ученици покажу посебно
интересовање;
● Препорука: уколико је
могуће, организовати
наставу пливања (посебно
обуку за непливаче).
Кључни појмови садржаја: физичко вежбање, очување здравља, спортска игра

ИСХОДИ
САДРЖАЈИ УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-
МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ
ПО ТЕМАМА ПРОГРАМА
да:
● Здравствена ● Унапређивање и ● Препозна везе између ● Вежбе обликовања ● На почетку теме ученике
култура и очување здравља; физичке активности и (јачања, лабављење и упознати са циљевима и
физичка здравља; растезање); исходима наставе / учења,
активност, као ● Утицај на планом рада и начинима
основа за правилно држање ● Објасни ● Вежбе из корективне оцењивања;
реализовање тела (превенција карактеристике гимнастике;
положаја тела, покрета
постављених постуралних и кретања у професији ● Провера стања ● Током реализације часова
циљева и исхода; поремећаја); за коју се школује и моторичких и физичког васпитања давати
уочи оне, које могу функционалних информације о томе које
имати негативан утицај способности; вежбе позитивно утичу на
на његов раст, развој; статус њиховог организма, с
обзиром на карактеристике
● Одабере и изведе њихове професије, а које
вежбе обликовања и негативно утичу на здравље;
вежбе из корективне
гимнастике, које ће ● Ученици који похађају
превентивно утицати на трогодишње стручне школе
могуће негативне далеко су више оптерећени у
утицаје услед рада у редовном образовању
одабраној професији; практичном и теоријском
наставом од осталих ученика
● Због тога је физичко

васпитање, у овим школама,
значајно за активан опоравак
ученика, компензацију и
релаксацију с обзиром на
њихова честа статичка и
једнострана оптерећења.
Теоријска знања из области
физичких активности су од
великог значаја за укупним
бављењем физичким
вежбама.
Облици наставе
Предмет се реализује кроз

следеће облике наставе:
● теоријска настава (2 часа)
● мерење и тестирање (6
часова)
● практична настава ( 62
часа)
Подела одељења на групе
Одељење се не дели
приликом реализације;
Настава се изводи фронтално

и по групама, у зависности од
карактера методске јединице
потребно, нарочито за вежбе
из корективне гимнастике,
приступ је индивидуалан.
Место реализације наставе
● Теоријска настава се
реализује у учионици или у
сали, истовремено са
практичном наставом;
● Практична настава
реализује се на спортском
вежбалишту (сала, спортски
отворени терени, базен,
клизалиште, скијалиште).
наставе
● Настава се реализује у
циклусима који трају
приближно 10-12 часова
(узастопних). Наставнику
физичког васпитања је
остављено да, зависно од
потреба, прецизира трајање
сваког циклуса, као и
редослед њиховог садржаја.
● Вежбе снаге без и са
● Именује моторичке малим теговима (до 4
способности које треба kg);
развијати, као и основна
средства и методе за ● Трчање на 60 m и 100
њихов развој; m;
● Развој
● Развој и
моторичких и
усавршавање ● Примени адекватна ● Трчање на 800 m
моторичких средства (изводи вежбе) ученице и 1000 m
способности
способности и за развој и ученици;
теоријских знања усавршавање
основа за ● Вежбе растезања
неопходних за моторичких способности (број понављања и
реализовање
самостални рад на из: вежби обликовања,
постављених издржај у крајњем
њима; атлетике, гимнастике,
циљева и исхода; положају),
пливања и спортских
игара за развој: снаге, ● Полигони спретности
брзине, издржљивости, и окретности и спортске
гипкости, спретности и игре;
окретности;
● Аеробик;
● Усвајање знања, ● Стицање ● Кратко описати АТЛЕТИКА
умења и вештина моторичких умења основне карактеристике
из спортских (вештина) ии правила спортске У свим атлетским
грана и теоријских знања гране атлетике, дисциплинама треба
дисциплина као неопходних за гимнастике и спортске радити на развијању
основа за њихово усвајање; гране- дисциплина које основних моторичких
реализовање се уче; особина за дату
постављених ● Мотивација дисциплину;
циљева и исхода; ученика за ● Демонстрирати -
бављењем вежбе и технике Трчања:
● Атлетика; физичким атлетских дисциплина и
Усавршавање технике
активностима; вежби на справама и тлу
трчања на кратке и
које се уче (поседовати
● Формирање вештину) средње стазе:
позитивног
- 100 m ученици и
психосоцијалних ● Детаљније описати
образаца правила спортске гране ученице;
понашања; за коју показује посебан
- 800 m ученици и
интерес, за коју школа
● Примена стечених има услове; ученице
умења, знања и
- штафета 4 x 100 m
навика у ● Објаснити због којих
ученици и ученице
свакодневним је карактеристика
условима живота и физичког васпитања Вежбање технике
рада; важно да активно трчања на средњим
учествује у процесу стазама умереним
● Естетско наставе и да самостално интензитетом и
изражавање спроводи одређен различитим темпом у
покретом и програм физичке и трајању од 5 до 10 min.
доживљавање спортске активности;
естетских Крос: јесењи и
вредности покрета ● Ученик ће желети да пролећни
и кретања; се бави физичким,
односно спортским - 800 m ученице,
● Усвајање етичких активностима пошто ће
вредности и сагледати (детектовати) - 1000 m ученици.
подстицање позитивне
вољних особина карактеристике физичке Скокови:
ученика ; и спортске активности и
њихове позитивне
● Повезивање утицаје на здравље, Скок удаљкорачном
моторичких дружење и добро техником.
задатака у целине; расположење;
Скок увис леђном
● Увођење ученика техника.
у организовани
систем припрема за Бацања:
школска
Бацање кугле, једна од
такмичења, игре,
рационалних техника
сусрете и
манифестације; (ученице 4 kg , ученици
5 kg).
Спровести такмичења у
одељењу, на резултат,
у свим реализованим
атлетским
дисциплинама.
● Спортска ● Развијање ● Сагледати негативне ● СПОРТСКА Садржај циклуса је:
гимнастика: елемената ритма у утицаје савременог ГИМНАСТИКА: ВЕЖБЕ
препознавању начина живота НА СПРАВАМА И ТЛУ - за проверу нивоа знања на
(Вежбе на целина: рад-одмор; (пушење, дрога, крају школске године - један;
напрезање- насиље, деликвентно Напомена:
справама и тлу); релаксација; понашање) и свестан је - за атлетику - један;
- Наставник олакшава,
убрзање- да физичким, односно
односно отежава - за гимнастику: вежбе на
успоравање; спортским активностима
програм на основу справама и тлу - један
могуће је предупредити
● Избор спортских негативне утицаје моторичких способности
- за спорт по избору ученика -
грана, спортско- и претходно стечених
умења ученика. два;
рекреативних или ● Путем физичких
других кретних односно спортских -за повезивање физичког
активности као активности 1. Вежбе на тлу
васпитања са животом и
трајног комуницирати са својим
За ученике и ученице: радом - један.
опредељења за друговима и уживати у
њихово дружењу и контактима; - из упора за рукама, Начин наставе и учења
свакодневно зибом, провлак згрчено
упражњавање. ● Довести у везу Садржаји програма усмерени
напред до упора пред
свакодневни живот и рукама (опружено); су на:развијање физичких
способност за учење и способности; спортско-
практичан рад са - колут напред и техничко образовање;
физичким, односно спојено усправом до повезивање физичког
спортским активностима ваге претклоном и васпитања са животом и
и правилном исхраном; заножењем, издржај радом.
● Објаснити да покрет и - премет странце Годишњи план, програм и

кретање, без обзира на упором у „бољу” страну распоред кросева, такмичења,
то којој врсти физичке, и спојено, премет зимовања и других облика
односно спортске странце у „слабију” рада утврђује се на почетку
активности припадају, страну школске године на
имају своју естетску наставничком већу, на
компоненту(лепота - за напредни предлог стручног већа
извођења, лепота ниво премет напред наставника физичког
доживљаја); упором васпитања.
● Ученик ужива у 2. Прескок Стручно веће наставника

извођењу покрета и физичког васпитања,
кретања; За ученике коњ у самостално, одређује
ширину висине 120 редослед обраде појединих
● Ученик наводи цм; за ученице110 cm: садржаја програма и циклуса.
основне олимпијске
принципе и примењује - згрчка; Часови у току недеље треба
их на школским да буду распоређени у
- разношка
спортским такмичењима једнаким интервалима, не
и у слободном времену; могу се одржавати као блок
- за напредни ниво:
склонка и прескоци са часови.Настава се не може
● Препознаје одржавати истовремено са два
заножењем
нетолерантно понашање одељења ни на спортском
својих другова и реагује 3. Кругови терену ни у фискултурној
на њега, шири дух сали.
пријатељства, истрајан
је у својим За ученике /доскочни У свим разредима настава
активностима. кругови/: физичког васпитања се
реализује одвојено за ученике
● Има правилан однос - њих, зањихом саскок, и одвојено за ученице, а само
према окружењу у којем уз помоћ. у школама које имају по два
вежба, рекреира се и паралелна објекта за физичко
бави се спортом. 4. Разбој васпитање дозвољена је
истовремена реализација часа
За ученике /паралелни
разбој/: Праћење и вредновање
-- из упора седећег
Праћење напретка ученика у
разножно пред рукама, физичком васпитању се
прехватом напред и
обавља сукцесивно у току
дизањем склоњено став
читаве школске године, на
на раменима, спуст
основу методологије праћења,
назад у упор седећи мерења и вредновања
разножно, прехват ефеката у физичком
рукама иза бутина,
васпитању - стандарди за
сножити и зањихом
оцењивање физичких
саскок.
способности ученика и
постигнућа у спортским
За ученице /
играма
двовисински разбој,
једна притка, вратило/: Минимални образовни захтеви
- вис на в/п лицем

● Атлетика : трчање на 100 m
према н/п: клим, за ученике и ученице, трчање
премах згрчено једном
на 800 m за ученике и 500 m
ногом до виса лежећег
за ученице, скок удаљ, увис,
на н/п, прехват (може
бацање кугле - на резултат.
разноручно) на н/п до
упора јашућег; премах ● Вежбе на справама и тлу:
одножно предножном
(уназад) до упора За ученике: наставни
предњег; замахом садржаји из програма вежби
уназад (зањихом) на тлу, прескока, једне
саскок пруженим телом; справе у упору и једне справе
у вису;
- једна притка: наскок у
упр предњи, премах За ученице: наставни
одножно једном ногом садржаји из програма вежби
до упора јашућег; на тлу, прескока, греде и
премах одножно двовисинског разбоја.
заножном до упора
стражњег; саскок Оквирни број часова по
саседом (замахом темама
ногама унапред).
● Тестирање и провера
5. Вратило савладаности стандарда из
основне школе (6 часова)
За ученике /доскочно
вратило/ ● Теоријских часова (1 у
првом и 1 у другом
- из мирног виса узмак полугодишту).
до упора, замахом
ногама уназад ● Атлетика (12 часова)
(зањихом) саскок увито
● Гимнастика: вежбе на
6. Греда справама и тлу (12 часова).
За ученице /висока ● Спортска игра: по избору

греда/: школе(14 часова)
- залетом и суножним ● Физичка активност, односно

одскоком наскок у упор спортска активност:у складу
чучећи; окрет за са могућностима школе а по
900 усправ у успон, избору ученика (10 часова).
окрет за 1800, лагано
● Пливање (10 часова).
трчање на прстима,
скок са променом ногу,
кораци у успону до ● Провера знања и вештина (4
краја греде; саскок часа).
згрчено (бочно у односу
на греду).
7. Коњ са хватаљкама
За ученике:
- из упора пред рукама,

коло заножно левом,
коло заножно десном.
Школско такмичење
(одељење, школа):
актив наставника
физичког васпитања
бира справе на којима
ће се ученици
такмичити.
За напредније
ученике:састави из
система школских
спортских такмичења и
учешће на вишим
нивоима школских
такмичења.
Минимални образовни
захтеви:
За ученике: наставни
садржаји из програма
једне справе у упору и
једне справе у вису;
За ученице: наставни
садржаји из програма
греде и двовисинског
разбоја.
ПОСЕБНЕ АКТИВНОСТИ
- Из фонда радних дана и за извођење редовне наставе

● СПОРТСКА ИГРА (по избору) школа у току школске године организује:
- Понављање и учвршћивање раније - Два целодневна излета са пешачењем

обучаваних елемената игре.
- I разред до 12 km (укупно у оба правца);
- Даље проширивање и продубљавање
- II разред до 14 km (укупно у оба правца);
● Спортска игра (по техничко-тактичке припремљености
избору); ученика у складу са изборним
- III разред do 16 km(укупно у оба правца);
програмом за дату игру. На основу
● Физичка, односно претходних умења у техници и тактици - Два кросa: јесењи и пролећни
спортска наставник планира конкретне садржаје
активност: у складу из спортске игре. - Стручно веће наставника физичког васпитања утврђује
са могућностима програм и садржај излета, и дужину стазе за кросеве,
школе. ● Стручно веће наставника физичког према узрасту ученика.
васпитања, према програму који сам
доноси (из програма трећег разреда Школа организује и спроводи спортска такмичења, као
(програм по избору ученика) у складу јединствени део процеса наставе физичког васпитања.
са могућностима школе, организује Спортска такмичења организују се у оквиру радне суботе
наставу за коју ученици покажу и у друго време које одреди школа. Међушколска
посебно интересовање спортска такмичења организују се у оквиру календара
које одреди Савез за школски спорт и олимпијско
васпитање Србије које је уједно и организатор ових
такмичења.

ИСХОДИ
По завршетку теме САДРЖАЈИ УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-
ТЕМА ЦИЉ
ученик ће бити у
стању да:
● На почетку теме ученике
упознати са циљевима и
исходима наставе / учења,
планом рада и начинима
оцењивања;
● Током реализације часова

физичког васпитања давати
информације о томе које вежбе
позитивно утичу на статус
њиховог организма, с обзиром
на карактеристике њихове
професије, а које негативно
утичу на здравље;
● Ученици који похађају

трогодишње стручне школе
● Препозна везе далеко су више оптерећени у
између физичке редовном образовању
активности и практичном и теоријском
здравља; наставом од осталих ученика;
● Објасни ● Због тога је физичко

карактеристике васпитање, у овим школама,
положаја тела, ● Вежбе обликовања значајно за активан опоравак
● Здравствена ● Унапређивање и покрета и кретања у (јачања, лабављење и ученика, компензацију и
култура и очување здравља; професији за коју се растезање); релаксацију с обзиром на
физичка школује и уочи оне, њихова честа статичка и
● Вежбе из корективне
активност, као ● Утицај на које могу имати једнострана оптерећења.
гимнастике;
основа за правилно држање негативан утицај на Теоријска знања из области
реализовање тела (превенција његов раст, развој; ● Провера стања физичких активности су од
постављених постуралних
моторичких и великог значаја за укупним
циљева и исхода; поремећаја); ● Одабере и изведе бављењем физичким вежбама.
вежбе обликовања и
способности;
вежбе из корективне Облици наставе
гимнастике, које ће
превентивно утицати Предмет се реализује кроз
на могуће негативне следеће облике наставе:
утицаје услед рада у
● теоријска настава (2 часа)
одабраној
професији; ● мерење и тестирање (6
часова)
● практична настава ( 54
часова)
Подела одељења на групе
Одељење се не дели приликом

реализације;
Настава се изводи фронтално и

по групама, у зависности од
карактера методске јединице
потребно, нарочито за вежбе из
корективне гимнастике, приступ
је индивидуалан.
● Именује моторичке
способности које ● Вежбе снаге без и са
треба развијати, као малим теговима (до 4
и основна средства и kg);
методе за њихов
развој; ● Трчање на 60 m и 100
m;
● Развој ● Примени адекватна
● Развој и
моторичких и средства (изводи ● Трчање на 800 m
усавршавање
моторичких вежбе) за развој и ученице и 1000 m
способности ученици;
способности и усавршавање
теоријских знања моторичких ● Вежбе растезања
основа за
неопходних за способности из:
реализовање (број понављања и
самостални рад на вежби обликовања,
постављених издржај у крајњем
њима; атлетике,
циљева и исхода; положају),
гимнастике, пливања
и спортских игара за ● Полигони спретности
развој: снаге, и окретности и
брзине, спортске игре;
издржљивости,
гипкости, спретности ● Аеробик;
и окретности;
● Усвајање знања, ● Стицање ● Кратко опише ПРОГРАМ ПО ИЗБОРУ Место реализације наставе
умења и вештина моторичких умења основне УЧЕНИКА
из спортских (вештина) и карактеристике и ● Теоријска настава се реализује
грана и теоријских знања правила атлетике, ● РИТМИЧКА у учионици или у сали,
дисциплина као неопходних за гимнастике и ГИМНАСТИКА И истовремено са практичном
основа за њихово усвајање; спортске гране - НАРОДНИ ПЛЕСОВИ наставом;
реализовање дисциплина које се
● Мотивација уче; - Савладавање ● Практична настава реализује
постављених
циљева и исхода; ученика за основних вежби: се на спортском вежбалишту
бављењем физичким ● Демонстрира докорак,”, мењајући (сала, спортски отворени
● Програм по активностима; технику дисциплина корак галопом у свим терени, базен, клизалиште,
избору ученика: из атлетике и правцима, полкин скијалиште).
● Формирање гимнастике (вежби корак, далеко високи
● Ритмичка позитивног Препоруке за реализацију
на справама и тлу) , скок, „маказице;
гимнастика и психосоцијалних наставе
поседује вештину,
народни плесови; образаца - Систематска обрада
технику и тактику ● Настава се реализује у
понашања; спортске игре као и естетског покрета тела
● Спортска игра у месту и у кретању без циклусима који трају приближно
вежбе из осталих
● Примена стечених реквизита и са 10-12 часова (узастопних).
програмом
(по избору); умења, знања и реквизитима, користећи Наставнику физичког васпитања
предвиђених
навика у садржаја при томе различиту је остављено да, зависно од
● Рукомет;
свакодневним динамику, ритам и потреба, прецизира трајање
условима живота и ● Детаљније опише темпо, сваког циклуса, као и редослед
● Фудбал;
рада; правила спортске њиховог садржаја.
● Кошарка; гране за коју - Примена савладане
● Естетско технике естетског Садржај циклуса је:
показује посебан
● Одбојка; изражавање покрета и кретања у
интерес - за коју - за проверу нивоа знања на
покретом и кратким саставима.
школа има услове; крају школске године - један;
доживљавање
естетских вредности ● Објасни због којих - Треба савладати
- за атлетику - један;
покрета и кретања; је најмање пет народних
карактеристика
физичког васпитања плесова. - за гимнастику: вежбе на
● Усвајање етичких
важно, да активно справама и тлу - један
вредности и - Припрема за
учествује у процесу
подстицање вољних такмичење и приредбе - за спорт по избору ученика -
наставе и да и учешће на њима.
особина ученика ; два;
самостално спроводи
одређен програм ● СПОРТСКА ИГРА (по
● Повезивање - за повезивање физичког
физичке и спортске избору)
моторичких васпитања са животом и радом -
активности;
задатака у целине; један.
али без стварања - Понављање и
● Жели да се бави учвршћивање раније
крутих моторичких Начин остваривања програма
физичким, односно обучаваних елемената
аутоматизама
спортским игре. Садржаји програма усмерени су
активностима, пошто
● Увођење ученика у на: развијање физичких
сагледава - Даље проширивање и
организовани систем способности; спортско-техничко
(детектује) продубљавање
припрема за образовање; повезивање
позитивне техничко-тактичке
школска такмичења,
игре, сусрете и карактеристике припремљености физичког васпитања са животом
манифестације; физичке и спортске ученика у складу са и радом.
активности - њихове изборним програмом за
● Развијање позитивне утицаје на дату игру. Годишњи план, програм и
елемената ритма здравље, дружење и распоред кросева, такмичења,
сједињавањем добро расположење; РУКОМЕТ зимовања и других облика рада
кинетичких и утврђује се на почетку школске
енергетских ● Сагледа негативне - Увежбавати основне године на наставничком већу, на
елемената у целине: утицаје савременог техничке елементе који предлог стручног већа
у препознавању начина живота су предвиђени наставника физичког васпитања.
целина: рад-одмор; (пушење, дрога, програмским
напрезање- насиље, деликвентно садржајима за основну Стручно веће наставника
релаксација; понашање) и буде школу. физичког васпитања,
убрзање- свестан да је самостално, одређује редослед
успоравање; физичким, односно - Покривање и обраде појединих садржаја
откривање играча, програма и циклуса.
спортским
● Избор спортских активностима могуће одузимање лопте,
грана, спортско- предупредити ометање противника. Часови у току недеље треба да
рекреативних или негативне утицаје; Општи принципи буду распоређени у једнаким
других кретних постављања играча у интервалима, не могу се
активности као ● Комуницира путем одбрани и нападу. одржавати као блок
трајног опредељења физичких односно Напад са једним и два часови.Настава се не може
за њихово спортских играча и напад против одржавати истовремено са два
свакодневно активности са својим зонске одбране. Зонска одељењани на спортском терену
упражњавање; друговима и ужива у одбрана и напад „човек ни у фискултурној сали.
дружењу и на човека”. Уигравање
контактима; кроз тренажни процес. У свим разредима настава
физичког васпитања се
● Доводи у везу - Правила игре. реализује одвојено за ученике и
свакодневни живот и одвојено за ученице, а само у
- Учествовање на школама које имају по два
способност за учење
разредним, школским и паралелна објекта за физичко
и практичан рад са
међушколским васпитање дозвољена је
физичким, односно
спортским такмичењима. истовремена реализација часа
активностима и
ФУДБАЛ Праћење и вредновање
правилном исхраном;
- Увежбавати основне Праћење напретка ученика у
● самостално бира
техничке елементе који физичком васпитању се обавља
физичку, односно
су предвиђени сукцесивно у току читаве
спортску активност и
програмским школске године, на основу
изводи је у садржајима за основну
окружењу у коме методологије праћења, мерења
школу. и вредновања ефеката у
живи (да ли си ово
физичком васпитању -
намерно избацио?. - Покривање и
стандарди за оцењивање
откривање играча,
● Објасни да покрет физичких способности ученика и
одузимање лопте и
и кретање, без постигнућа у спортским играма
ометање противника.
обзира на то којој Општи принципи Оквирни број часова по темама
врсти физичке, постављања играча у
односно спортске
нападу и одбрани. ● Тестирање и провера
активности припада,
Разне варијанте напада савладаности стандарда из
има своју естетску
и одбране. Уигравање основне школе (6 часова)
компоненту (лепота кроз тренажни процес.
извођења, лепота ● Теоријских часова (1 у првом и
доживљаја); - Правила малог 1 у другом полугодишту).
фудбала.
● Ужива у извођењу ● Спортска игра: по избору
покрета и кретања; - Учествовање на школе (50 часа)
разним школским и
● Наводи основне ● Провера знања и вештина (4
међушколским
олимпијске принципе часа).
такмичењима.
и примењује их на
школским спортским КОШАРКА
такмичењима и у
слободном времену; - Увежбавати основне
техничке елементе који
● Препозна су предвиђени
нетолерантно програмским
понашање својих садржајима за основну
другова и реагује на школу
њега, шири дух - Техника кошарке.
пријатељства, буде Шутирање на кош из
истрајан је у својим места и кретања, шут
активностима. са једном или обема
рукама, са разних
● Се правилно одстојања од коша.
односи према Постављање и кретање
окружењу у којем играча у нападу и
вежба, рекреира се и одбрани. Одбрана
бави се спортом, што „зоном” и „човек на
преноси у човека”. Напад против
свакодневни живот ових врста одбрана.
Контранапад у разним
● Учествује на
варијантама и принцип
школском такмичењу блока.
и у систему
школских спортских - Правила игре и
такмичења суђење.
- Учествовање на
разредним и школским
ОДБОЈКА
- Увежбавати основне
техничке елементе који
су предвиђени
програмским
садржајима за основну
школу
● Пливање; - Техника одбојке. Игра
са повученим и Школа организује и спроводи
● Борилачке истуреним центром. спортска такмичења, као
вештине; Смечирање и његова јединствени део процеса наставе
блокада. Уигравање физичког васпитања.Спортска
● Клизање,
кроз тренажни процес. такмичења организују се у
смучање;
оквиру радне суботе и у друго
- Правила игре и време које одреди школа.
суђења. Међушколска спортска
такмичења организују се у
оквиру календара које одреди
одељенским ,
Савез за школски спорт и
разредним и
олимпијско васпитање Србије
међушколским које је уједно и организатор
ових такмичења.
ПЛИВАЊЕ
- Упознавање и
примена основних
сигурносних мера у
пливању;
- Усвајање две технике

пливања (по
склоностима и избору
ученика). Вежбање
ради постизања бољих
резултата. Скок на
старту и окрети.
одељенским ,
разредним и
међушколским
БОРИЛАЧКЕ ВЕШТИНЕ
- Избор борилачке
вештине која се
изучава на матичним
факултетима спорта и
физичког васпитања, и
која је у програму
Школских спортских
такмичења. Наставник
у складу са
могућностима школе и
интересовањима
ученика предлаже
наставни програм.
КЛИЗАЊЕ И СКИЈАЊЕ
- Програмски задаци из
клизања и скијања
обухватају
савладавање основне
технике и упознавање
са правилима
такмичења. Наставник
предлаже наставни
програм, који се
заснива на програму
клизања и предмета
скијање на матичним
факултетима.
МАТЕМАТИКА
- Развијање логичког и апстрактног мишљења;
- Развијање способности јасног и прецизног изражавања и коришћења основног математичко-

логичког језика;
- Развијање способности одређивања и процене квантитативних величина и њиховог односа;

Циљеви учења: - Развијање осећаја за простор, разликовање геометријских објеката и њихови узајамни односи и
трансформације;
- Разумевање функционалних зависности, њихово представљање и примена;
- Развијање систематичности, уредности, прецизности, темељности, истрајности, критичности у

раду.
70 часова
часова:
ИСХОДИ
ОБАВЕЗНИ И
ПРЕПОРУЧЕНИ УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-
ученик ће бити у САДРЖАЈИ ПО МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ
стању да: ТЕМАМА ПРОГРАМА
Реални бројеви ● Проширивање ● разликује различите ● Преглед бројева, На почетку теме ученике упознати
знања о скупу записе бројева из операције са са циљевима и исходима наставе,
реалних бројева скупова N, Z, Q, и те реалним бројевима односно учења, планом рада и
бројеве приказује на начинима оцењивања.
● Упознавање са бројној правој и● Апсолутна
појмовима пореди их. вредност реалног Облици наставе
апсолутна и броја
релативна грешка ● разликује основне Предмет се реализује кроз следеће
подскупове скупа ● Приближна облике наставе:
реалних бројева (N, Z, вредност реалних
Q, I) и уочава релације бројева, правила ● теоријска настава (70 часова)
NÌZÌQÌR, IÌR заокругљивања
● израчуна вредност ● Апсолутна и ● Настава се реализује у учионици
једноставног релативна грешка или кабинету за математику
рационалног бројевног
израза поштујући Препоруке за реализацију наставе
приоритет рачунских
● образложити циљ предмета, начин
операција и употребу
и критеријум оцењивања
заграда
● неопходна предзнања поновити уз
● користи калкулатор
максимално ангажовање ученика;
при израчунавању
вредности бројевног
● подстицати ученике на
израза
размишљање и самостално
● одреди апсолутну закључивање
вредност реалног
броја и графички
интерпретира на
бројевној оси
● заокругли број на
одређени број
децимала
● одреди апсолутну и
релативну грешку
Пропорционалност ● Проширивање ● израчуна одређен ● Размера и ● примењивати разноврсне облике и
знања о део неке величине пропорција методе рада, како би се подстакла
пропорцијама и активност ученика
процентном ● одреди непознате ● Директна и
рачуну чланове просте обрнута ● инсистирати на прецизности,
пропорције пропорционалност тачности, систематичности и
● Оспособљавање уредности у раду
за примену ● прошири или скрати ● Прост сразмерни
пропорција и размеру и примени је у рачун ● упућивати ученике на
процената на решавању проблема претраживање различитих извора и
решавање поделе ● Рачун поделе примену савремених технологија
реалних проблеме
● препозна директну ● Процентни и ● Реални бројеви: садржаје о
или обрнуту промилни рачун грешкама повезати са стручним
пропорционалност две предметима, израчунавати
величине , примени je апсолутну и релативну грешку
при решавању конкретних мерења.
једноставних проблема
и. прикаже графички ● Пропорционалност: користити што
више конкретних примера из живота
● одреди непознату и струке.
главницу, проценат
или процентни износ ● Рационални алгебарски изрази:
тежиште треба да буде на
разноврсности идеја, сврси и
суштини трансформација полинома и
алгебарских разломака, а не на раду
са компликованим изразима.
● Геометрија: инсистирати на
прецизности, уредности и правилној
терминологији.
● Линеарне једначине и
неједначине: истаћи повезаност
између аналитичког и графичког
приказа функције. Садржаје
повезати са одговарајућим
садржајима физике и примерима из
свакодневног живота.
● Праћење и вредновање
Вредновање остварености исхода

1. активност ученика на часу;
2. усмену проверу знања;
3. писмену провера знања;
4. тестове знања.
● Реални бројеви (8 часова)
● Пропорционалност (11 часова)
● Рационални алгебарски изрази (14

часова)
● Геометрија (15 часова)
● Линеарне једначине и
неједначине(14 часова)
За реализацију 4 писменa задатка са

исправкама планирано је 8 часова.
● сабира, одузима и множи полиноме

● Полиноми
● примени дистрибутивни закон множења
● Проширивање знања о према сабирању и формуле за квадрат бинома
● Растављање
полиномима и разлику квадрата, збир и разлику кубова полинома на чиниоце
Рационални при трансформацији полинома
алгебарски ● Разумевање поступка
● НЗД и НЗС полинома
изрази растављања полинома на ● растави полином на чиниоце
чиниоце и одређивања НЗС и ● Трансформације
НЗД полинома ● одреди НЗД и НЗС полинома
рационалних
алгебарских израза
● трансформише једноставнији рационални
алгебарски израз
Геометрија ● Обнављање основних ● разликује основне и изведене геометријске ● Геометријски
појмова у геометрији појмове појмови и везе између
њих
● Проширивање знања о ● разликује међусобни однос углова (суседни,
троугловима и упоредни, унакрсни, комплементни, ● Троугао
четвороугловима суплементни)
● Значајне тачке
● наведе и примени везе између углова са троугла
паралелним (или нормалним крацима)
● Четвороугао
● наведе и примени релације везане за
унутрашње и спољашње углове троугла ● Талесова теорема
● дефинише појмове симетрала дужи,

симетрала угла, тежишна дуж и средња
линија троугла
● конструише симетралу дужи, симетралу угла

и висину троугла
● конструише значајне тачке троугла
● наведе својство тежишта
● наведе основне релације у једнакокраком,

односно једнакостраничном троуглу
● разликује врсте четвороуглова и њихове

особине
● наведе ставове о паралелограму и уме да их

примени
● наведе особине специјалних паралелограма
формулише Талесову теорему и примени је на
поделу дужи на n једнаких делова
● дефинише појам линеарне једначине
● реши линеарну једначину
● Проширивање знања о ● примени линеарну једначину на решавање

● Линеарна једначина
линеарној једначини, проблема
нејeднaчини и функцији и њене примене
● реши једначину које се своди на линеарну
● Линеарна функција
● Оспособљавање за анализу једначину
Линеарне и њен график
графика функције и његову
једначине и ● дефинише појам линеарне функције
примену
неједначине ● Линеарна
● Примена знања о линеарним ● прикаже аналитички, табеларно и графички неједначина
једначинама, системима и линеарну функцију
● Систем линеарних
неједначинама на реалне
проблеме ● реши линеарну неједначину и графички једначина
прикаже скуп решења
● реши систем линеарних једначина са две

непознате
Кључни појмови садржаја: реални бројеви, пропорција, рационални алгебарски изрази, геометријске фигуре, линеарне
једначине, неједначине и функције.
Годишњи фонд часова: 70 часова

ИСХОДИ
ОБАВЕЗНИ И
УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-
ТЕМА ЦИЉ По завршетку теме ученик ПРЕПОРУЧЕНИ
САДРЖАЈИ ПО ТЕМАМА
ће бити у стању да: ПРОГРАМА
Тригонометрија ● Разумевање ● дефинише основне ● Дефиниције На почетку теме ученике
правоуглог основних тригонометријске тригонометријских упознати са циљевима и
троугла тригонометријских функције оштрог угла функција у исходима наставе, односно
функција и правоуглом троуглу учења, планом рада и
идентичности ● израчуна основне начинима оцењивања.
тригонометријске ● Врeдности
● Оспособљавање за функције оштрог угла тригонометријских Облици наставе
примену правоуглог троугла када функција за углове од
тригонометријских су дате две странице 0° , 30°, 45°, 60°, 90° Предмет се реализује кроз
функција у следеће облике наставе:
практичним ● конструише оштар угао ● Основне
ако је позната једна тригонометријске ● теоријска настава (70
проблемима
његова тригонометријска идентичности часова)
функција
● Решавање Место реализације наставе
● наведе правоуглог троугла
тригонометријске
учионици или кабинету за
идентичности и
примењује их у математику
одређивању вредности
тригонометријских
наставе
функција ако је позната
вредност једне од њих ● образложити циљ предмета,
начин и критеријум
● наведе вредности оцењивања
тригонометријских
функција ● неопходна предзнања
карактеристичних углова поновити уз максимално
(од 30°, 45°, 60° ) и са ангажовање ученика;
калкулатора прочита
вредности за остале ● подстицати ученике на
оштре углове и обрнуто размишљање и самостално
(одређује оштар угао ако закључивање
је позната вредност
● примењивати разноврсне
облике и методе рада, како
тригонометријске би се подстакла активност
функције) ученика
● примени елементе ● инсистирати на

тригонометрије прецизности, тачности,
правоуглог троугла на систематичности и уредности
решавање практичних у раду
проблема
● упућивати ученике на
претраживање различитих
извора и примену савремених
технологија
● Тригонометрија правоуглог
троугла:садржаје повезивати
са одговарајућим примерима
из живота, нпр. величина
сенке. Поновити правила
заокругљивања бројева на
одређени број децимала.
Оспособити ученике за
употребу калкулатора као
помоћног средства при
решавању проблема
применом тригонометрије.
● Степеновање и
кореновање: при
проширивању скупа из кога је
изложилац , нагласити
перманентност особина
степеновања. Оспособити
ученике да помоћу
калкулатора одреде
вредности корена и степена
датог броја.
● Функција и график
функције:приликом обраде
користити што више
конкретних примера из
живота и струке.
● Квадратна једначина и
квадратна функција: показати
односе између решења и
коефицијената, као и
растављање квадратног
тринома на чиниоце.
Нацртати свих шест облика
квадратне функције. Истаћи
повезаност између
аналитичког и графичког
приказа квадратне функције.
● Геометријска
тела: користити симулације
пресека на рачунару.
Садржаје повезати са
стручним предметима и
проблемима из свакодневног
живота.
● Низови: примере низова

узимати из разних области
математике, (нпр. из
геометрије) као и из
свакодневног живота (нпр.
неки изабрани проблем
сложеног интересног рачуна).
● наведе особине
операција степеновања са
целим експонентом и● Појам степена.
примени их у Операције са
трансформацијама степенима
једноставнијих израза
● Проширивање ● Степен са целим
знања о степеновању
● наведе особине изложиоцем
и кореновању операција кореновања и
● Запис броја у Е
примени их у
● Уочавање веза (scientific) формату
трансформацијама
Степеновање и између степеновања
кореновање и кореновања једноставних израза ● Појам корена.
Операције са
● наведе особине
● Овладавање коренима
поступком операција степеновања са
рационалним изложиоцем ● Степен са
рационалисања
и примени их у рационалним
имениоца
трансформацијама изложиоцем
једноставнијих израза
● Рационалисање
● рационалише именилац имениоца разломка
разломка у једноставним
случајевима
● Појам функције.
● Функције са
коначним доменом
● наведе примере ● Графичко

функција представљање
функције
● одреди знак, интервале
монотоности, максимум и ● Читање графика
● Упознавање
минимум на датом функције (одређивање
основних својстава знака, интервала
графику
функција монотоности,
Функција и ● прочита и разуме максимума, минимума)
● Оспособљавање за
график податак са графикона, - без формалне
представљање
функције дијаграма или из табеле и дефиниције тих
података различитим
одреди минимум или појмова
графичким облицима
максимум и средњу
и анализу датих
вредност зависне ● Различити графички
података облици представљања
величине
функција са коначним
● податке представљене у доменом (табела,
једном графичком облику график, дијаграм,
представи у другом круг)
● Одређивање
максимума, минимума
и средње вредности
зависне величине
Квадратна ● Стицање основних ● реши непотпуну ● Квадратна једначина
једначина и знања потребних за квадратну једначину у
квадратна решавање скупу R ● Образац за
функција квадратних решавање квадратне
једначина ● наведе пример једначине
квадратне једначине која
● Оспособљавање за нема решења у скупу R ● Природа решења
скицирање и анализу квадратне једначине
графика квадратне ● примени образац за
функције решавање квадратне ● Растављање
једначине квадратног тринома на
линеарне чиниоце
● одреди природу решења
квадратне једначине ● Квадратна функција
и њен график
● растави квадратни
трином
● скицира и анализира
график квадратне
функције (да прочита
нуле функције, максимум
или минимум, где расте, а
где опада)
● Прећење и вредновање
1. активност ученика на часу;

● Обим и површина
● израчуна обим и фигура у равни 2. усмену проверу знања;
површину фигура у равни
● Призма, пирамида и 3. писмену провера знања;
● разликује правилне њихови равни пресеци
полиедре 4. тестове знања.
● Површина и
● Проширивање ● примени одговарајуће Оквирни број часова по
знања о телима запремина призме
формуле и израчуна темама
површине и запремине ● Површина и
● Уочавање односа у
правилне призме и запремина пирамиде ● Тригонометрија правоуглог
простору
Геометријска пирамиде (једноставнији троугла (7 часова)
тела задаци) ● Ваљак, купа, лопта
● Разумевање
површине и и њихови равни ● Степеновање и
● примени одговарајуће пресеци кореновање (12 часова)
запремине тела и
формуле и израчуна
примена на
површине и запремине ● Површина и● Функција и график
конкретне примере функције (6 часова)
правог ваљка, купе и запремина ваљка
лопте
● Површина и● Квадратна једначина и
● одреди површину запремина купе квадратна функција (15
једноставних равних часова)
пресека тела ● Површина и
запремина лопте ● Тела (15 часова)
● Низови (7 часова).
За реализацију 4 писменa
задатка са исправкама
планирано је 8 часова.
● препозна низ и да га
настави (једноставнији
примери)
● препозна аритметички ● Појам низа

низ, објасни шта су n и d
и израчуна тражени члан ● Аритметички низ
● Упознавање са
низа
појмом низа ● Збир првих n
● израчуна збир првих n чланова аритметичког
● Разумевање
Низови чланова аритметичког низа
појмова аритметички
и геометријски низ и низа
● Геометријски низ
примена на
● препозна геометријски
конкретне проблеме
низ, објасни шта су n и q ● Збир првих n
и израчуна тражени члан чланова геометријског
низа низа
● израчуна збир првих n

чланова геометријског
низа
Кључни појмови садржаја: тригонометријске функције, степеновање и кореновање, својства функција, квадратна
једначина и квадратна функција, полиедри, обртна тела, аритметички и геометријски низ.
Годишњи фонд часова: 31 час

ИСХОДИ
ОБАВЕЗНИ И
ТЕМА ЦИЉ По завршетку теме УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО
ученик ће бити у САДРЖАЈИ ПО
ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
ТЕМАМА
стању да:
● примени Гаусов
алгоритам на
решавање система
линеарних
На почетку теме ученике упознати са
једначина(3*3)
циљевима и исходима наставе, односно
● израчуна учења, планом рада и начинима
растојање између оцењивања
две тачке и обим
троугла ако су дате
координате ● Системи
линеарних Предмет се реализује кроз следеће
његових темена
једначина. Гаусов облике наставе:
● разликује општи алгоритам
● теоријска настава (31 час)
облик једначине
● Декартов
праве од Место реализације наставе
координатни систем
екплицитног облика
и преведе један у равни. Координате ● Настава се реализује у учионици или
запис у други тачке и растојање кабинету за математику
између две тачке
● објасни положај Препоруке за реализацију наставе
праве у ● Једначина праве у
● Упознавање са координатном Декартовом ● образложити циљ предмета, начин и
координатном методом систему правоуглом критеријум оцењивања
у
координатном
зависности од
● Разумевање коефицијената k и систему. Општи и ● неопходна предзнања поновити уз
зависности положаја n екплицитни облик максимално ангажовање ученика
праве и међусобног једначине праве
● подстицати ученике на размишљање и
положаја две праве од ● одреди једначину
Аналитичка ● Једначина праве самостално закључивање
коефицијената k и n праве одређену
геометрија у одређена тачком и
датом тачком и ● примењивати разноврсне облике и
равни ● Разумевање датим коефицијентом
правца методе рада, како би се подстакла
зависности положаја коефицијентом
кружнице и правца активност ученика
међусобног положаја ● Једначина праве
праве и кружнице од ● одреди једначину одређена двема ● инсистирати на прецизности,
тачности, систематичности и уредности
коефицијената у праве одређену тачкама у раду
њиховим једначинама датим двема
● Узајамни положај
тачкама ● упућивати ученике на претраживање
две праве
различитих извора и примену
● примени услов
● Нормални облик савремених технологија
паралелности две
једначине праве и
праве растојање тачке од ● Аналитичка геометрија у
праве равни: истаћи да је аналитичка
● израчуна геометрија на одређени начин спој
растојање тачке од ● Једначина алгебре и геометрије и повезати
праве примену аналитичког апарата са
кружнице
решавањем одређених задатака из
● преведе општи ● Узајамни положај
геометрије. Указати на везе између
облик једначине
праве и кружнице различитих облика једначине праве.
кружнице у
Једначину кружнице обрадити у општем
канонски
и канонском облику.
● одреди положај
● Елементи финансијске
кружнице у
математике: користити што више
Декартовом
конкретних примера из живота.
координатном
систему и
полупречник
кружнице
Елементи ● Упознавање са ● примени каматни ● Прост каматни
финансијске основним елементима рачун од сто (време рачун (каматни
математике финансијске дато у годинама, рачун од сто, више
математике месецима или сто и ниже сто)
данима)
● Уочавање разлике ● примени каматни ● Примена простог
између простог и рачун више сто и каматног рачуна
сложеног каматног ниже сто (рад са меницама и
рачуна са рачуном штедног
● објасни појам улога, потрошачки
● Оспособљавање за менице и на који кредити)
примену стечених начин се
знања у свакодневном употребљава ● Појам сложеног
животу каматног рачуна
● примени прост
каматни рачун на
обрачунавање
камате код штедних
улога и
потрошачких
кредита
● покаже разлику
између простог и
сложеног каматног
рачуна на датом
примеру
Вредновање остварености исхода

● активност ученика на часу;
● усмену проверу знања;
● писмену провера знања;
● тестове знања.
● Аналитичка геометрија у равни (18

часова)
● Елементи финансијске математике: (9

часова)
За реализацију 2 писменa задатка са

исправкама планирана су 4 часа.
Кључни појмови садржаја: права, кружница, каматни рачун, штедни улог, кредит.
РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА
Циљ учења Стицање знања, вештина и формирање вредносних ставова информатичке писмености неопходних
предмета: за живот и рад у савременом друштву.
Разред Први
70
часова
ИСХОДИ
ТЕМА ЦИЉ По завршетку модула САДРЖАЈИ ПО
ученик ће бити у стању ТЕМАМА МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ
да: ПРОГРАМА
Основе Стицање основних знања о ● објасни значење ● Информација и На почетку теме ученике
рачунарске математичко-техничким појмова податак, информатика упознати са циљем и исходима
технике основама информатике, информација и наставе / учења, планом рада
значају и примени рачунара информатика ● Кодирање и начинима оцењивања.
у информационом друштву, информација
структури и принципу рада ● разликује појмове коришћењем Ставове предвиђене темом
рачунара, функцији бит и бајт бинарног бројевног изграђивати и вредновати код
његових компоненти и система ученика током свих облика
утицају ● наведе јединице за наставе.
мерење количине
компоненти на перформансе података ● Представљање Облици наставе
рачунара разних типова
● претвара меру информација Модул се реализује кроз
количине података из (текстуалне, следеће облике наставе:
једне мерне јединице у графичке и звучне)
другу ● лабораторијске вежбе
● Кодирање
● објасни основне карактера, Подела одељења на групе
кодне
карактеристике схеме
информационог Одељење се дели на 2 групе
приликом реализације:
друштва ● Јединице за
мерење количине
● наведе опасности и информација ● Лабораторијских вежби
мере заштите здрављa
од претеране и ● Значај и примена
неправилне употребе рачунара ● рачунарски кабинет
рачунара
● Карактеристике Препоруке за реализацију
● препозна компоненте информационог наставе
из којих се састоји друштва
рачунар и објасни ● Потребно је објаснити
њихову ● Утицај рачунара градацију „податак-
функционалност на здравље информација-знање” и
утврдити значај информатике у
● објасни намену ● Структура и прикупљању и чувању
оперативне и принцип рада
података, трансформацији у
спољашње меморије у рачунара корисну информацију и
рачунарском систему интеграцији у знање
● Врсте меморије
● наброји врсте рачунара ● Кодирање карактера и кодне
спољашњих меморија и схеме (ASCII, Unicode) могуће
● Процесор
објасни њихове је обрадити и уз тему Текст
карактеристике процесор
● Матична плоча
● објасни сврху ● За вежбање: превођења
● Магистрала
софтвера у количине информација из
рачунарском систему ● Улазно-излазни једне мерне јединице у другу,
уређаји или превођења из декадног
● наброји врсте
бројевног система у бинарни и
софтвера ● Утицај обратно, може се користити
компоненти на калкулатор (који се налази у
перформансе саставу оперативног система)
рачунара
● Важно је да се на примерима
● Софтвер, појам и (звука, температуре, слике)
улога у РС ученицима приближи процес
дискретизације информација,
● Врсте софтвера која је неопходна ради обраде
на рачунару
● Намена сваке
врсте софтвера ● Указати на основне
профилактичке мере при
коришћењу рачунара
● Ученици треба да упознају

функционалне могућности
компоненти и принцип рада
рачунара без упуштања у
детаље техничке реализације
(електронске схеме,
конструктивни детаљи итд.)
Основе рада у ● објасни сврху (намену) ● објасни сврху ● подешавање
рачунарском оперативног система (намену) оперативног радног окружења
систему система (палете алатки,
● наброји оперативне пречице, лењир,
системе који се данас ● наброји оперативне поглед, зум...)
користе на различитим системе који се данас
дигиталним уређајима користе на различитим ● концепти
дигиталним уређајима организације
● изврши основна ● изврши основна ● типови датотека
подешавања радног подешавања радног
окружења ОС окружења ОС ● претрага
садржаја по
● разликује типове датотека ● разликује типове различитим
датотека критеријумима
● хијерархијски организује
фасцикле и управља ● хијерархијски ● манипулација
фасциклама и документима организује фасцикле и
(копира, премешта и брише управља фасциклама и ● инсталација
документе и фасцикле) документима (копира,
премешта и брише
● врши претрагу садржаја документе и фасцикле)
по различитим
критеријумима ● врши претрагу
садржаја по
● разуме потребу за различитим
инсталирањем новог критеријумима
софтвера
● разуме потребу за
● врши компресију и инсталирањем новог
декомпресију фасцикли и софтвера
докумената
● врши компресију и
декомпресију фасцикли
и докумената
Примена ИКТ- Стицање знања, вештина и ● одабере и● Интерфејс текст ● развој компоненти рачунара
а навика неопходних за успешно примењује процесора треба приказати занимљивим
коришћење програма за одговарајућу видео исечцима и другим
обраду текста технологију (алате ● Једноставнија материјалима са интернета
и сервисе) за подешавања
Оспособљавање ученика за релизацију интерфејса ● пожељно је да се ученицима
израду презентација и њихово конкретног задатка покаже редослед расклапања
презентовање ● Правила слепог и склапања рачунара, и
● креира дигиталне куцања омогући да то сами понове
Оспособљавање ученика за продукте,поново их
рад са програмима за користи, ревидира ● Операције са ● корисно је да се ученицима
табеларне калкулације документима укаже на једноставне кварове
и проналази нову
намену (креирање, које могу сами препознати и
Оспособљавање ученика за отварање, отклонити
тумачење и разликовање ● користи премештање од
података и информација кроз технологију за једног до другог ● уводећи опште појмове, на
табеларно, графичко, прикупљање, отвореног документа, пример: капацитет меморије,
текстуално приказивање, анализу, чување, затварање) брзина процесора, наставник
проналажење примене, вредновање и треба да упозна ученике са
повезивање са претходним представљање ● Едитовање текста вредностима ових параметара
знањем из других предмета података и на школским рачунарима
● Премештање
информација (користећи „контролну таблу”
Оспособљавање ученика да садржаја између оперативног система)
одаберу и примењују ● припреми и више отворених
одговарајућутехнологију докумената ● за домаћи, ученици могу да,
изведе
(алате и сервисе) за аутоматизовану за кућне рачунаре, направе
релизацију конкретног задатка аналитичку обраду ● Уметање у текст: листу компоненти и њихових
специјалних
података карактеристика
симбола, датума и
коришћењем
времена, слика, ● ради постизања важног
табеларних и
текстуалних ефеката педагошког циља: развоја код
графичких приказа
ученика навике за самостално
● Проналажење и
коришћење помоћне
замена задатог литературе, у овој наставној
текста
области ученици за домаћи
задатак могу да, коришћењем
● Уметање и
позиционирање рачунарских часописа или
нетекстуалних интернета, опишу
конфигурацију рачунарског
објеката
система која у том моменту
● Уметање табеле у има најбоље перформансе
текст
● Логичко Основе рада у рачунарском
структуирање текста систему
(наслови, параграфи,
слике, табеле) ● Конкретне примере за
вежбање прилагодити
● Форматирање образовном профилу
текста (страница,
ред, маргине, ● При реализацији овог
проред) модула инсистирати на
вештинама
● Форматирање
текста ● При подешавању радног
окружења посебну пажњу
● Исправљање обратити на регионална
грешака подешавања
● Нумерација ● Објаснити ученицима значај

страница хијерархијске организације
фасцикли и докуманата
● Израда стилова
● Код копирања, премештања,
● Коришћење брисања, претраживања
готових шаблона и датотека и фасцикли
израда сопствених користити већу добро
шаблона организовану фасциклу са
више подфасцикли и датотека
● Писање
математичких Примена ИКТ-а
формула
● инсистирати да се ученици
● Генерисање навикавају да поштују
садржаја и индекса правила слепог куцања
појмова
● ученике треба упознати са
● Штампа докумената постојањем два типа текст
процесора - оних заснованих
● Индивидуални и
на језицима за обележавање
сараднички рад над
текста (нпр. LaTeX, HTML) и
документима уз WYSIWYG система какав ће се
коришћење текст обрађивати у оквиру предмета
процесора у
облацима ● ученике треба упознати са
постојањем текст процесора
● Подешавање
који омогућавају дељење
радног окружења
докумената и заједнички рад
програма за израду
на њима преко интернета (рад
мултимедијалне у облацима)ученике треба
презентације
упознати са логичком
структуром
● Рад са документима
типичнихдокумената (молби,
● Додавање и обавештења, итд.), школских
манипулација реферата, семинарских и
страницама, матурских радова
слајдовима или
● за вежбу од ученика се може
фрејмовима
тражити да неформатирани
● Основна правила и текст уреде по угледу на
смернице за израду уређену верзију дату у
презентације формату који се не може
(количина текста и конвертовати у документ текст
објеката, величина и процесора (на пример, pdf-
врста слова, формат или на папиру),
дизајн,...) користити текстове
прилагођене образовном
● Форматирање профилу
текста
● указати на проблеме који
● Додавање објеката могу да искрсну при покушају
(слика, звука, да се штампа документ када су
филма,...) инсталирани управљачки
програми за више штампача
● Избор позадине ● пожељно је да израду
или дизајна-тема једноставнијих докумената
ученици провежбају кроз
● Ефекти анимације домаће задатке
(врсте, подешавање
параметара,
анимационе шеме)
● Прелаз између
слајдова или
фрејмова
● Интерактивна
презентација
(хиперлинкови и
дугмад)
● Штампање
презентације за
јавно приказивање
● Сараднички рад
при изради
● Наступ презентера
(држање тела,
вербална и
невербална
комуникација,
савладавање треме)
радног окружења
програма за
табеларна
прорачунавања
● Рад са документима
● Уношење података
(појединачно и
аутоматско
попуњавање)
● Измена типа и
садржаја ћелија
● Сортирање и
филтрирање
димензија,
премештање,
фиксирање и
сакривање редова и
колона
● Додавање и
манипулација радним
листовима
● Уношење формула
са основним
аритметичким
операцијама
● Референце ћелија
● Функције за
сабирање, средњу
вредност, најмању,
највећу,
пребројавање,
заокруживање
● Логичке функције
● Копирање формула
● Форматирање
ћелија
● Типови графикона,
приказивање
података из табеле
● Подешавање ● Практичну реализацију
изгледа странице модула извести у неком од
документа за програма за изараду
штампање презентација (слајд, WEB или
(оријентација презентације у „облацима”
папира, величина,
маргине, прелом ● Конкретне примере за
стране, уређивање вежбање прилагодити
заглавља и образовном профилу кроз
подножја, аутоматска корелацију са стручним
нумерација страна) предметима
● Преглед пре ● При реализацији овог

штампе, аутоматско модула инсистирати на
штампање заглавља правопису и употреби
колона, штампање одговарајућег језика тастатуре
опсега ћелија, целог
● Извођење наставе започети
радног листа, целог
објашњењима наставника, а
документа,
графикона, затим усмерити ученике да
самостално раде
одређивање броја
копија
● Резултат рада треба да буде
једна комплетна презентација
(са текстом, сликама, филмом,
линковима) везана за
образовни профил
● Подстицати креативност код

ученика Ученицима треба дати
критеријум оцењивања
презентација - које ће
самостално радити - заснован
на бодовању свих битних
елемената презентације
● Инсистирати на важности
квалитетног презентовања
● Последња два часа

резервисати за презентацију
ученичких радова и дискусију
о њима
● Конкретне примере за
вежбање прилагодити
образовном профилу кроз
корелацију са стручним
предметима
● При реализацији овог

модула инсистирати на
правопису и употреби
одговарајућег језика тастатуре
● Избор функција прилагодити
нивоу знања ученика и
потребама образовног
профила
● Извођење наставе започети

објашњењима наставника, а
затим усмерити ученике да
самостално раде
● При вршењу калкулација

сам процес приказати кроз
алгоритамске шеме (улаз-
процес-излаз, код линијских
проблема, а код коришћења
условних наредби приказати и
разгранату структуру)
Интернет и електронска
комуникација
● вежбе крстарења (енгл. surf)

и претраживања требало би да
су у функцији овог, али и
других предмета, како би се
код ученика развијала навика
коришћења интернета за
прикупљање информација за
потребе наставе
● преузимање датотека са
веба вежбати на датотекама
разних типова (текст, слика,
клип)
● ученицима треба објаснити

како раде претраживачки
системи и о чему треба водити
рачуна да би се остварила
ефикаснија претрага
● израда презентације се може

илустровати на примеру неке
од обрађених тема ради
утврђивања и
систематизовања изабране
теме
● одељење се може поделити

на групе које ће креирати
презентације свих наставних
тема које су обрађене
● ученике упутити да
коришћењем интернета дођу
до садржаја битних за израду
презентације на задату тему
● ученицима треба дати

критеријум оцењивања
презентација - које ће
самостално радити - заснован
на бодовању свих битних
елемената презентације
Интернет и Оспособљавање ученика за ● приступа ● Сервиси интернета:

електронска коришћење Интернет-сервиса, садржајима на World Wide Web, FTP,
комуникација коришћење ресурса локалне интернету, електронска пошта,
мреже и упознавање са претражује веб-форуми
принципом функционисања интернет и
глобалних мрежа ● Веб-читачи
преузима жељене ● Претраживачи
садржаје
● Интернет мапе
● користи
електронску пошту ● Виртуелни телефон
● користи интернет ● Социјални

мапе, виртуелни програми (мреже) и
телефон и сличне њихово коришћење
веб-сервисе
● Електронска
● објасни појмове трговина,
електронска електронско
трговина и банкарство, учење
електронско на даљину
банкарство
● Право и етика на
● објасни како интернету
функционише
● Локалне мреже
учење на даљину
● освести важност ● Повезивање

чворова мреже
поштовања
правних и етичких
● Рачунари - сервери
норми при и рачунари -
коришћењу
клијенти
интернета
● Интернет-
● објасни
провајдери и њихове
предности
мреже
умрежавања
● Технологије
● наведе могуће
приступа интернету
структуре локалне
мреже и уређаје ● Глобална мрежа
који се користе за (интернет)
умрежавање
● Интернет протокол
● користи ресурсе
локалне мреже ● IP шема
адресирања
● објасни у чему је
разлика између ● Рутер и рутирање
рачунара-сервера и
рачунара-клијената ● Организација
домена и доменских
● објасни чему имена
служи рутер и шта
је рутирање ● Систем доменских
имена DNS (Domain
● објасни који Name System)
посао обављају
интернет- ● Формирање
провајдери локалне мреже
● Дељење ресурса
локалне мреже
● Навигација кроз
локалну мрежу
● Повезивање
локалне мреже са
глобалном мрежом
(интернетом)
1. Праћење остварености
исхода
2. Тестове знања
Тестове практичних вештина

темама
● Основе рачунарске
технике 10 часова
● Основе рада у рачунарском

систему 10 часова
● Примена ИКТ-а 36 часова
● Рачунарске мреже, интернет

и електронска
комуникација 14 часова
Кључни појмови садржаја: податак, информација, хардвер, софтвер, рачунарски систем, документ, датотека, фолдер,
рачунарска мрежа, интернет
Назив предмета: ЕКОЛОГИЈА И ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

35
часова:
- Проширивање знања о односу човека и животне средине;
- Разумевање структуре екосистема и биосфере;

Циљеви учења:
- Схватање концепта одрживог развоја;
- Проширивање знања о различитим облицима загађивања животне средине и њиховим утицајима

на здравље човека.
ОБАВЕЗНИ И
ИСХОДИ
ПРЕПОРУЧЕНИ УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-
ТЕМА ЦИЉ
По завршетку теме ученик ће САДРЖАЈИ МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ
бити у стању да: ПРОГРАМА
ПО ТЕМАМА
Основни ● Проширивање знања о ● дефинише предмет ● Дефиниција, На почетку теме ученике
појмови предмету истраживања и истраживања и значај предмет упознати са циљевима и
екологије значају екологије екологије истраживања и исходима наставе, односно
значај екологије учења, планом рада и
● Схватање структуре ● објасни структуру начинима евидентирања и
екосистема/биосфере и екосистема ● Структура оцењивања.
процеса који се у њима екосистема
одвијају ● објасни процесе који се Облици наставе
одигравају у екосистему ● Процеси који се
● Разумевање значаја одигравају у Предмет се реализује кроз
биодиверзитета за ● анализира међусобне односе екосистему комбинацију различитих
опстанак живота на организама у ланцима исхране облика наставног рада и
Земљи ● Биодиверзитет врста наставе (дидактичких
● објасни структуру биосфере
модела)
● Биосфера као
● анализира биогеохемијске јединствени
циклусе у биосфери еколошки систем
Земље ● Кабинет за биологију,
● утврђује значај
виваријум, биолошка
биодиверзитета за опстанак
радионица, универзална
живота на Земљи
учионица, адекватни објекти
изван школског комплекса,
природа
наставе
● поштовање свих
дидактичких принципа
● примена наставних
средстава, реализација
теренске наставе,
реализација биолошких/
еколошких наставних
екскурзија
● комбиновање различитих
дидактичких модела
(проблемска, тимска настава
биологије)
● реализација самосталних
ученичких радова (есеји,
презентације, реферати,
пројекти)
Евидентирање и оцењивање
ученика (путем усмене и
писане провере знања,
тестирања, израде
презентација и пројеката)
Oквирни број часова по

темама
● основни појмови
екологије (12 часова)
● животна средина и одрживи

развој (12 часова)
● еколошка култура (11

часова)
Број часова по теми потребно

је прилагодити годишњем
фонду часова.
● наведе изворе загађивања
животне средине
● анализира врсте загађивања

свог непосредног окружења
● процени последице ● Извори

● Проширивање знања о
загађивања животне средине загађивања
изворима и врстама
загађивања животне ● објасни значај одрживог
средине развоја ● Последице
загађивања
● Разумевање концепта ● наведе облике енергетске
Животна одрживог развоја ефикасности
средина и
● Заштита животне
одрживи ● Разумевање значаја ● наведе узроке нестајања средине и одрживи
развој различитих облика биљних и животињских врста
развој
заштите и унапређивања на територији Србије
животне средине ● Глобалне
● испољи одговоран однос промене у
● Развијање свести о према домаћим животињама,
животној средини
последицама глобалних кућним љубимцима, огледним
и њихове
климатских промена животињама, крзнашицама и последице
осталим угроженим
животињским и биљним
врстама
● процени последице
глобалних климатских промена
● објасни значај одржавања

личне хигијене, хигијене
животног и радног простора
● разликује адитиве опасне по

здравље
● Проширивање знања о ● Уређење
начинима и значају животног и радног
● објасни значај употребе
одржавања личне
производа у складу са простора
хигијене и хигијене
декларацијом и упутством у
животног и радног циљу ● Потрошачка
очувања сопственог
простора култура
здравља и заштите животне
Еколошка
средине ● Употреба ГМ
култура ● Схватање значаја
правилне употребе хране
● процени значај употребе
производа
биоразградиве амбалаже ● Утицај
● Разумевање савременог начина
● објасни начине и значај
различитих утицаја на живота на здравље
одлагања отпада
здравље човека човека
● протумачи утицаје стреса,
буке, психоактивних
супстанци, брзе хране и
физичке активности на
здравље човека
Кључни појмови садржаја: екосистем, биодиверзитет, животна средина, одрживи развој, здравље
Назив
ЛИКОВНА КУЛТУРА
предмета:
35 часова
часова:
- развијање визуелног опажања, стваралачког и критичког мишљења, естетских критеријума,
индивидуалности, самопоуздања, радозналости, предузимљивости, емпатије и толеранције;
- оспособљавање за изражавање идеја, ставова и емоција традиционалним и/или савременим

визуелним медијима, за коришћење различитих информација као подстицај за стваралачки рад, за
сарадњу и тимски рад;
Циљеви
- упознавање са значајем и улогом визуелне уметности у друштву, свакодневном животу и раду и са
предмета:
најзначајнијим националним и светским уметничким делима, уметницима и споменицима културе;
- формирање позитивног става према очувању визуелног националног идентитета, националне и

светске културне баштине;
- мотивисање ученика да доприносе естетском и одговорном начину живљења, да се континуирано

усавршавају и да прате дешавања у уметности и култури.
ИСХОДИ
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-
САДРЖАЈИ ПО ТЕМАМА МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ
ПРОГРАМА
стању да:
Композиција ● Упознавање са ● разматра ● Улога визуелне уметности Препоруке за реализацију
улогом визуелне повезаност кроз периоде и епохе. наставе
уметности у друштву; визуелне уметности Визуелна уметност у
и друштва кроз савременом друштву; ● Наставник планира број
● Унапређивање историју часова за сваку тему, имајући у
визуелног опажања, ● Медији визуелних виду да је 7 часова минимум за
естетских критеријума ● опише однос уметности, материјали, реализацију једне теме. Треба
и визуелне елемената технике и средства. Утицај предвидети и могућност да се
комуникације; композиције који савремене технологије на ученици дуже задрже на теми
уочава визуелну уметност; која их нарочито интересује;
● Формирање
толерантног става ● разматра теме и ● Врсте композиција, ● На почетку теме ученике
према разликама у идеје у делима елементи и принципи упознати са циљевима и
индивидуалном визуелне уметности компоновања, тематика, исходима учења, планом рада и
опажању, тумачењу и и визуелне поруке мотиви, поруке и идеје; начинима оцењивања. По
доживљају опаженог. са којима се среће завршетку теме изложити
● изрази своју ● Уметничка дела и радове свих ученика ради
замисао у одабраној неуметнички радови (шунд, процене и самопроцене и
традиционалној кич, дечји радови...). Разлике разговарати о начину на који
техници у индивидуалном доживљају су учили, као и о могућој
уметничког дела. примени наученог;
● укаже на
естетичке ● Предложени садржаји су
вредности које полазна тачка за разговор, који
уочава у радовима наставник може да допуни
уметника другим садржајима, при чему
треба имати у виду да садржаји
и начин учења садржаја треба
да буду везани за активности
ученика које воде ка развијању
креативности;
● Приликом разматрања
садржаја треба указати на
повезаност садржаја са
сродним садржајима других
наставних предмета, са
свакодневним животним
ситуацијама и са будућим
занимањем;
● Наставник припрема визуелне

примере и презентације.
Ученици могу да праве
презентације у апликативном
програму или на други начин;
самостално, у пару или тиму.
Наставник поставља
критеријуме за израду
презентације (садржај, однос
слике и текста...);
● Исходи су дефинисани тако

да сви ученици могу да их
остваре у мањој или већој
мери. Ради објективног
оцењивања наставник може да
формира чек-листе за процену
и самопроцену постигнућа.
● праћење остварености исхода
● процену и самопроцену
радова
● разговор
● презентацију
Дизајн ● Стицање основних ● пореди врсте ● Производи уметничких
знања о развоју дизајна и радове заната од првих цивилизација
дизајна, уметничким дизајнера на основу до појаве индустријског
занимањима и одабраног или дизајна. Развој дизајна, врсте
занимањима која су договореног дизајна. Уметничка занимања
непосредно повезана критеријума и занимања која су
са дизајном; непосредно повезана са
● реши задати дизајном;
● Оспособљавање за проблем
коришћење комбинујући свесно ● Дизајн у XXI веку;
различитих или случајно
информација као одабране елементе/ ● Извори (окружење,
мотиве природа, уметничка дела,
музика, филмови,
подстицај за ● изрази своју идеју литература...) и начини
стваралачки рад; у одабраном, долажења до креативних
задатом или идеја и решења.
● Развијање доступном медију,
креативности. материјалу и
техници
● користи
различите
информације као
подстицај за
стваралачки рад
● пореди амбијент
простора
● Упознавање са различитих намена ● Реалан простор (дизајн
врстама простора, екстеријера и ентеријера).
елементима амбијента ● разматра значај Амбијент (елементи који чине
и значајем обликовања амбијент простора). Кретање
обликовања простора; простора за будуће облика у простору;
занимање
● Развијање опажања, ● Простор приказан на
креативности, ● реши проблем дводимензионалној подлози и
Простор радозналости и комбинујући задате илузија простора (на пример,
естетских и одабране илузија дубине простора на
критеријума; елементе, сцени постигнута помоћу
материјале и/или кулиса, слике, огледала,
● Формирање информације светла...). Перспектива.
позитивног става Дигитална фотографија;
према естетичким ● изрази своју
вредностима у ужем и замисао у ● Виртуелни простор (екран,
ширем окружењу. одабраном медију, 3Д филмови, холограми...).
материјалу и
техници
● разматра значај визуелне

уметности и културе у
савременом друштву
● Упознавање са значајем
● Значај визуелне културе и уметности
визуелне уметности за савремено ● прави, самостално или у
за лични развој, комуникацију, будуће
друштво и најзначајнијим сарадњи са другима, занимање, национални идентитет,
националним и светским
презентације о одабраним развој туризма, привреду, очување
уметничким делима и
уметничким делима, животне средине, рециклажу и за
Култура и споменицима културе;
уметничко уметницима или споменицима смањење сиромаштва;
културе
наслеђе ● Развијање опажања, естетских
● Најзначајнија дела светске и
критеријума, критичког мишљења
● користи уметничка дела као националне уметничке баштине;
и радозналости; подстицај за стваралачки рад
● Начин информисања о дешавањима у
● Мотивисање ученика да прате
● предложи посету актуелном култури и уметности.
дешавања у култури и уметности. догађају културе или
виртуелном музеју/галерији/
локалитету
Кључни појмови садржаја: композиција, дизајн, простор, култура и наслеђе
Назив
Географија
предмета:
35
часова:
Циљеви учења: - Уочавање и схватање корелативних односа између географије и других природних и друштвених
наука.
- Стицање нових актуелних знања о положају, месту и улози Србије на Балканском полуострву и
југоисточној Европи.
- Стицање знања и објашњења о савременим географским појавама, објектима и процесима на

територији Републике Србије.
- Стицање нових актуелних знања о порасту, кретањима, структурним променама и територијалном
размештају становништва.
- Разумевање актуелне географске стварности наше земље и савременог света.
- Развијање осећања припадности својој нацији као делу интегралног света, изградња и неговање
националног и културног идентитета у мултиетничком, мултикултуралном и мултијезичком свету.
- Оспособљавање ученика да примењују географско знање и вештине у даљем образовном и

професионалном развоју.
- Оспособљавање ученика за одговорно опхођење према себи и окружењу и за активно учествовање

у заштити, обнови и унапређивању животне средине.
ИСХОДИ
ОБАВЕЗНИ И УПУТСТВО
ТЕМА По завршетку теме ученик ће бити у стању ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ЗА ДИДАКТИЧКО-
ПО ТЕМАМА МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ
да:
ПРОГРАМА
Увод ● дефинише предмет изучавања, значај, ● Предмет проучавања, На почетку теме ученике
развој и место географије у систему наука подела и место географије треба упознати са
у систему наука циљевима и исходима
● разликује природне и друштвене наставе / учења, планом
елементе географског простора и схвата рада и начинима
њихове узајамне узрочно-последичне везе оцењивања
и односе
● одреди место географије у систему наука
Предмет се реализује кроз
● препозна значај и практичну примену следеће облике наставе:
географских сазнања
теоријска настава 35
часова
Теоријска настава се
реализује у учионици
наставе
● коришћење савремених
електронских помагала,
● аналогних и дигиталних
географских карата
различитог размера и
садржаја
● коришћење информација
са Интернета
● коришћење
интерактивних метода рада
● коришћење географских
и историјских карата,
општих и тематских
● коришћење писаних
извора информација
(књиге, статистички
подаци, часописи...)
● праћење остварености
исхода
● тестови знања

темама
● увод (2 часа)
● савремене компоненте
географског положаја
Србије - (4 часа)
● природни ресурси Србије

и њихов економско
географски значај (4 часа)
● становништво и насеља
Србије (6 часова)
● привреда Србије (3 часа)
● регионалне целине
Србије (10 часова)
● Србија и савремени
процеси у Европи и
свету (6 часова)
● дефинише појам и функције државних
граница, разуме државно уређење Србије и
познаје државна обележја: грб, заставу,
химну
● објашњава на карти положај и величину

територије Србије уз кратак опис битних
карактеристика граница са суседним
земљама ● Површина, границе,
државно уређење и
Савремене
● дефинише појам југоисточна Европа, државна обележја Србије
компоненте
лоцира на карти Балканско полуострво и
географског
идентификује његове опште географске ● Савремене компоненте
положаја Србије
карактеристике: физичке, културне и географског положаја
демографске Србије
● анализира промене на политичкој карти

Балканског полуострва: настанак и распад
Југославије, стварање нових држава и
облици њихове сарадње
● уочава предности и недостатке

географског положаја Србије
Природни ресурси ● одреди у геолошком саставу Србије ● Рељеф Србије
Србије и њихов заступљеност стена различите старости,
економско састава и порекла значајних за појаву руда ● Клима, биљни и
географски значај и минерала животињски свет (одлике и
значај)
● лоцира у оквиру геотектонске структуре
Србије велике целине: Српско-македонску ● Воде и водни ресурси,
масу, Карпато-балканиде, Унутрашње састав и карактер тла
динариде, Централне динариде и Панонску
депресију и објасни њихов постанак ● Заштићена природна
добра у Србији и заштита,
(деловање унутрашњих тектонских и
очување и унапређивање
спољашњих сила)
природе
● идентификује основне макро-целине
рељефа Србије: Панонски басен и
Планинску област
● одреди Планинску област и преглед

громадних, карпатско-балканских,
динарских планина и већих котлина
● објасни елементе и факторе климе,
разликује климатске типове у Србији и
њихове одлике
● направи преглед водног богатства

Србије: одреди на карти развођа сливова,
објасни постанак, поделу и значај језера и
термоминералних вода
● закључује о економском значају вода за

снабдевање насеља, наводњавање,
производњу хидроенергије, пловидбу,
рибарство и туризам
● дискутује о загађивачима, последицама и

мерама заштите
● познаје утицај физичко-географских

фактора на формирање типова вегетације
и разноврсност животињског света
панонске и планинске области Србије
● дефинише појам природне средине,
предмет проучавања заштите природе,
значај заштите и унапређивања природе
● наведе елементе природне средине,

загађиваче воде, ваздуха, земљишта;
последице загађивања и мере заштите
● препозна појаве штетне по своје

природно и културно окружење и активно
учествује у њиховој заштити, обнови и
унапређивању
● дефинише: парк природе, предео

изузетних одлика, резерват природе,
споменик природе и природне реткости
Становништво и ● опише антропогеографска обележја и ● Антропогеографска
насеља Србије историјско-географски континуитет обележја Историјско-
насељавања Србије географски континуитет
насељавања Србије
● објасни кретање становништва и
територијални размештај становништва у ● Кретање и територијални
Србији размештај становништва
(наталитет, морталитет и
● укаже на промену броја становника природни прираштај)
Србије и наведе факторе који условљавају
промене становништва ● Миграције. Појам, значај,
типови и видови
● уз помоћ графичких метода анализира
основне демографске одлике; да их ● Структура становништва:
објашњава, врши предвиђања и изводи биолошка, економска,
закључке . социјална, национална
(етничка и верска)
● дефинише појмове: наталитет,
морталитет и природни прираштај. ● Демографски проблеми и
популациона политика у
● дефинише појам миграције и разликује Србији
типове и видове миграција
● Постанак, развој и
● објасни структуру становништва у Србији размештај насеља Србије
(биолошка, економска, социјална,
национална) ● Подела насеља. Сеоска,
градска, приградска и
● разликује појмове: националног, привремена
етничког и културног идентитета
● Економско-географски
● изгради став о једнаким правима људи фактори развоја и
без обзира на расну, националну, верску и трансформације насеља и
другу припадност њихових мрежа и система
● објасни демографске проблеме и ● Градски центри и њихова
популациону политику у Србији улога у регионалној
организацији Србије
● објасни радне миграције у европске
земље и именује државе и градове у којима ● Антропогена културна
има нашег становништва добра и њихова заштита.
● објасни исељавање нашег становништва

на ваневропске континенте
● разликује фазе у исељавању Срба у

прекоокеанске земље
● именује државе и градове у којима живи

наше становништво
● дефинише појам насеља
● објасни постанак, развој и размештај

насеља Србије
● наведе факторе развоја и

трансформације насеља и њихових мрежа
и система
● именује антропогена културна добра и

објасни њихову заштиту
● анализира утицај природних и
друштвених чиниоца на условљеност
развоја и размештаја привреде Србије и
● Основне карактеристике
групише гране привреде по секторима
Привреда Србије привреде Србије и место
туризма и њој
● анализира утицај природних и
друштвених фактора на развој туризма,
дефинише и наведе поделу туризма
● дефинише појам регије и направи
картографски преглед регионалних целина
Србије
● лоцира на карти Србије границе

Војводине и њених предеоних целина и
препозна њене природне и друштвене
одлике
● потврди на карти Србије границе ● Војводина

Шумадије и Поморавља и наведе њихове
природне и друштвене одлике ● Шумадија и Поморавље
(западно и велико)
● препозна на карти Србије границе
Западне Србије и опише њене природне и ● Западна Србија
Регионалне целине друштвене одлике
● Старовлашко-рашка
Србије
● покаже на карти Србије Старовлашко- висија
рашку висију уз анализу њених природних
● Источна Србија
и друштвених одлика
● Јужно Поморавље
● лоцира на карти Србије границе Источне
Србије и наведе њене природне и ● Косово и Метохија
друштвене одлике
● препозна на карти Србије границе Јужног

Поморавља и препозна његове природне и
друштвене одлике
● потврди на карти Србије границе Косова

и Метохије и дискутује о његовим
природним и друштвеним одликама
Србија и ● дефинише појмове: процес интеграције, ● Сарадња Србије са
савремени процеси демократска регионализација, другим државама и
у Европи и Свету глобализација међународним
организацијама
● објасни економске интеграције на ● Европска унија -
Балкану и у југоисточној Европи и познаје оснивање, чланице,
мирољубиву политику Србије у циљеви, проблеми,
међународним оквирима и на Балкану фондови и њихова
приступачност
● опише историјат развоја, наведе циљеве
и дефинише проблеме унутар Уније ● Уједињене нације.
Структура и међународни
● објасни услове које Србија треба да значај. Србија и УН
испуни да би постала равноправна чланица
заједнице ● Глобализација као
светски процес
● опише историјат развоја УН, наведе
циљеве и структуру организације и
образложи приврженост Србије УН
● дефинише појам глобализације и

разликује политичке, територијалне,
економске, културне и другe видовe
глобализације
Кључни појмови садржаја: Србија, природни ресурси, популациона политика, национални идентитет, глобализација
средине.
Назив
ИСТОРИЈА
предмета:
Годишњи
70
фонд часова:
- Стицање хуманистичког образовања и развијање историјске свести;
- Разумевање историјског простора и времена, историјских догађаја, појава и процеса и улоге

истакнутих личности;
- Развијање индивидуалног и националног идентитета;
- Стицање и проширивање знања, развијање вештина и формирање ставова неопходних за разумевање

савременог света (у националном, регионалном, европском и глобалном оквиру);
Циљеви
учења: - Унапређивање функционалних вештина и компетенција неопходних за живот у савременом друштву
(истраживачких вештина, критичког и креативног мишљења, способности изражавања и образлагања
сопствених ставова, разумевања мултикултуралности, развијање толеранције и културе аргументованог
дијалога);
- Оспособљавање за ефикасно коришћење информационо-комуникационих технологија;
- Развијање свести о потреби сталног усавршавања и свести о важности неговања културно-историјске

баштине.
ИСХОДИ
ТЕМА ЦИЉ По завршетку теме ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-

ученик ће бити у САДРЖАЈИ ПО ТЕМАМА МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ
ПРОГРАМА
стању да:
● Проширивање ● препозна различите ● Српска државност у средњем На почетку теме ученике
знања о настанку историјске садржаје веку. упознати са циљевима и
модерне српске (личности, догађаје, исходима наставе, односно
државе и појаве и процесе) и ● Српски народ и његови суседи учења, планом рада и
најважнијим доведе их у везу са у средњем веку. начинима оцењивања
одликама српске одговарајућом
државности. временском ● Положај Срба под османском, Облици наставе:
одредницом и хабзбуршком и млетачком
● Развијање историјским влашћу (XVI-XVIII век). Предмет се реализује кроз
свести о значају периодом; следеће облике наставе:
средњовековне ● Српска револуција 1804-1835.
и њено место у контексту ● теоријска настава.
државности за ● разликује периоде
европских збивања.
настанак модерне у којима је постојала,
Место реализације наставе:
српске државе. престала да постоји и ● Развој државних институција.
поново настала ● Теоријска настава се
српска држава; ● Развој уставности. реализује у учионици или
● Уочавање улоге ● наведе и упореди ● Улога модерних династија одговарајућем кабинету.
знаменитих одлике српске (Карађорђевићи, Обреновићи,
личности у државности у Петровићи) у развоју српске
развоју српске средњем и новом државности.
државности. веку;
Српска држава ● Разумевање ● уочи утицај ● Ратови Србије и Црне Горе за Праћење и вредновање:
и државност најзначајнијих европских независност 1876-1878.
идеја модерног револуционарних Вредновање остварености
доба и њиховог збивања на развој ● Формирање модерног исхода вршити кроз:
утицаја у процесу српске националне и политичког система и настанак
стварања српске државне идеје; странака (радикалне, либералне ● праћење остварености
и напредњачке). исхода
државе.
● објасни узроке и
● тестове знања.
● Разумевање последице Српске ● Положај Срба под османском и
међународног револуције, хабзбуршком влашћу у XIX и
почетком XX века. Оквирни број часова по
контекста у коме ослободилачких темама:
настаје и постоји ратова 1876-1878,
српска држава. Балканских ратова и ● Србија и Црна Гора у
Балканским ратовима и Првом ● Српска држава и
Првог светског рата; државност (32 часa)
светском рату.
● уочи и објасни на
Најзначајније личности (вожд ● Српски народ у
историјској карти југословенској држави (18
Карађорђе Петровић, кнез
промене граница часова)
Милош Обреновић, прота Матеја
српске државе;
Ненадовић, митрополит Стефан ● Достигнућа српске
● лоцира места Стратимировић, Димитрије
културе (11 часова)
најважнијих битака Давидовић, Тома Вучић
које су вођене током Перишић, Илија Гарашанин, ● Српски народ и Србија у
Српске револуције, кнез Александар Карађорђевић, савременом свету (9 часова).
ослободилачких кнез Михаило Обреновић,
ратова 1876-1878, Владимир Јовановић, Светозар Препоруке за реализацију
Балканских ратова и Милетић, краљ Милан наставе:
Првог светског рата; Обреновић, владика Петар I
Петровић, владика Петар II ● структура програма
● опише улогу Петровић, књаз Данило конципирана је с циљем да
истакнутих личности Петровић, књаз Никола помогне наставнику у
у Српској револуцији, Петровић, Лука Вукаловић, планирању непосредног рада
у развоју државних Јован Ристић, Стојан Новаковић, са ученицима, олакшавајући
институција и Никола Пашић, краљ му одређивање обима и
формирању модерног Александар Обреновић, краљ дубине обраде појединих
политичког система, Петар I Карађорђевић, наставних садржаја,
у ослободилачким престолонаследник Александар
● за сваку тематску целину
ратовима 1876-1878, Карађорђевић, Радомир Путник,
дати су циљеви, исходи и
Балканским ратовима Степа Степановић, Живојин
и Првом светском Мишић, Петар Бојовић, Јанко садржаји, а исходи треба да
послуже да наставни процес
рату; Вукотић...).
буде тако обликован да се
● изведе закључак о наведени циљеви остваре,
значају уставности за
● садржаје треба
развој модерног
прилагођавати ученицима,
политичког система.
како би најлакше и најбрже
достигли наведене исходе,
● наставник има слободу да

сам одреди распоред и
динамику активности за сваку
тему, уважавајући циљеве
предмета,
● програм се може допунити

садржајима из прошлости
завичаја, чиме се код ученика
постиже јаснија представа о
историјској и културној
баштини у њиховом крају
(археолошка налазишта,
музејске збирке),
● у школама на наставном
језику неке од националних
мањина могу се обрадити и
проширени наставни
садржаји из прошлости тог
народа,
● важно је искористити
велике могућности које
историја као наративни
предмет пружа у подстицању
ученичке радозналости, која
је у основи сваког сазнања,
● наставни садржаји треба да

буду представљени као
„прича” богата
информацијама и детаљима,
не зато да би оптеретили
памћење ученика, већ да би
им историјски догађаји,
појаве и процеси били
предочени јасно, детаљно,
живо и динамично,
● посебно место у
настави историје имају
питања, како она која
поставља наставник
ученицима, тако и она која
долазе од ученика,
подстакнута оним што су чули
у учионици или што су
сазнали ван ње користећи
различите изворе
информација,
● добро осмишљена питања

наставника имају подстицајну
функцију за развој
историјског мишљења и
критичке свести, не само у
фази утврђивања и
систематизације градива, већ
и у самој обради наставних
садржаја,
● у зависности од циља који

наставник жели да оствари,
питања могу имати различите
функције, као што су:
фокусирање пажње на неки
садржај или аспект,
подстицање поређења,
трагање за појашњењем,
● настава би требало да
помогне ученицима у
стварању што јасније
представе не само о томе шта
се десило, већ и зашто се то
десило и какве су последице
из тога проистекле,у настави
треба што више користити
различите облике
организоване активности
ученика (индивидуални рад,
рад у пару, рад у групи,
радионице или домаћи
задатак),
● Југословенска идеја и
конституисање државе.
● Одлике политичког система у

југословенској краљевини
(политичке борбе, Видовдански
и Октроисани устав, лични
режим краља Александра,
● образложи
стварање Бановине Хрватске и
● Проширивање најважније мотиве и
узроке стварање отварање српског питања).
знања о
југословенске
југословенској ● Априлски рат и последице
државе;
идеји и пораза, геноцид над Србима у
носиоцима идеје НДХ.
● уочи значај
стварања
настанка
југословенске ● Отпор, устанак и грађански
југословенске државе рат.
државе. за српски народ;
● Разумевање ● Биланс рата и допринос
● идентификује Југославије победи
међународног одлике југословенске
контекста у коме државе антифашистичке коалиције.
као
настаје
монархије и као ● Проглашење републике и
југословенска
републике; изградња новог државног и
држава.
друштвеног уређења.
● разликује
● Проширивање
особености ● Сукоб Југославије и
знања о
друштвено- социјалистичких земаља -
Српски народ одликама политичких система резолуција Информбироа, Голи
у који су постојали у оток.
државе.
југословенској југословенској
држави ● Проширивање држави; ● Југославија између истока и
запада.
знања о положају
● уочи и разуме
српског народа у
међународни положај ● Разбијање и распад
југословенској југословенске Југославије - пораз Југославије
држави. државе; као идеје, политичког пројекта и
друштвеног система, велике
● Уочавање улоге ● образложи силе и југословенска криза,
знаменитих допринос
личности у ратови у Словенији, Хрватској,
југословенских Босни и Херцеговини, настанак
политичком
антифашистичких нових држава, сукоби на Косову
животу
покрета победи и Метохији и НАТО интервенција
југословенске савезника у Другом 1999,
државе. Косовско питање,
светском рату; раздвајање Србије и Црне Горе.
● Сагледавање ● именује најважније
међународног ● Најзначајније личности (краљ
личности које су Александар I Карађорђевић,
положаја
утицале на Никола Пашић, Стјепан Радић,
друштвено-политичка Љуба Давидовић, Светозар
државе.
збивања у Прибићевић, Антон Корошец,
Југославији. Милан Стојадиновић, Влатко
Мачек, кнез Павле
Карађорђевић, краљ Петар II
Карађорђевић, генерал
Драгољуб Михаиловић, генерал
Милан Недић, Анте Павелић,
Јосип Броз Тито, Слободан
Милошевић, Фрањо Туђман...).
Достигнућа ● Разумевање ● разликује периоде ● Средњовековна култура Срба ● да би схватио догађаје из
српске појма српског у којима су настала (језик и писмо, верски карактер прошлости, ученик треба да
културе културног најзначајнија дела културе, Мирослављево их „оживи у свом уму”, у чему
простора. српске културе; јеванђеље, књижевност, велику помоћ може пружити
најзначајније задужбине, употреба различитих
● Развијање ● упореди одлике правни споменици). историјских текстова, карата
свести о српске културе и других извора историјских
вишевековном различитих периода; ● Последице сеоба на српску података (документарни и
културу (утицај играни видео и дигитални
континуитету ● објасни утицаје западноевропских културних материјали, музејски
српске културе. историјских збивања кретања на српску културу). експонати, илустрације),
на културна кретања; обилажење културно-
● Сагледавање ● Успон грађанске класе. историјских споменика и
српске културе ● опише одлике посете установама културе,
као дела свакодневног живота ● Свакодневни живот сеоског и
европске код Срба у градског становништва. ● коришћење историјских
културног различитим епохама карата изузетно је важно јер
● Културна и просветна
наслеђа. и областима; омогућавају ученицима да на
политика - оснивање Велике
очигледан и сликовит начин
● Проширивање ● именује најважније школе, Универзитета, академије доживе простор на коме се
знања о личности које су наука, Народног позоришта. неки од догађаја одвијао,
највишим заслужне за развој помажући им да кроз време
● Европски културни утицаји.
дометима и српске културе. прате промене на одређеном
представницима
● Личности - Свети Сава, деспот простору,
српске културе.
Стефан Лазаревић, монахиња
● треба искористити и утицај
● Развијање Јефимија, Доситеј Обрадовић,
наставе историје на
свести о значају Вук Караџић, Сава Текелија,
Петар II Петровић Његош, Паја развијање језичке и говорне
образовања за културе (беседништва), јер
Јовановић, Урош Предић,
општи културни историјски садржаји богате и
Надежда Петровић, Лаза
напредак. оплемењују језички фонд
Костић...).
ученика,
● Уочавање
● Српска култура као део
промена у ● у раду са ученицима
свакодневном југословенског културног
простора (културна сарадња и неопходно је имати у виду
животу код Срба интегративну функцију
прожимања, наука, уметнички
кроз векове. историје, која у образовном
покрети, хуманитарне и
систему, где су знања
спортске организације,
подељена по наставним
популарна култура, личности -
Никола Тесла, Михајло Пупин, предметима, помаже
ученицима да постигну
Михаило Петровић Алас, Јован
целовито схватање о
Цвијић, Милутин Миланковић,
повезаности и условљености
Бранислав Нушић, Исидора
Секулић, Јован Дучић, Ксенија географских, економских и
Атанасијевић, Слободан културних услова живота
човека кроз простор и време,
Јовановић, Сава Шумановић,
Иван Мештровић, Иво Андрић,
● пожељно је избегавати
Милош Црњански, Бојан фрагментарно и изоловано
Ступица, Десанка Максимовић,
учење историјских чињеница
Борислав Пекић, Добрица
јер оно има најкраће трајање
Ћосић, Александар Петровић,
у памћењу и најслабији
Александар Поповић, Емир трансфер у стицању других
Кустурица, Душан Ковачевић…). знања и вештина,
● у настави треба, кад год је

то могуће, примењивати
дидактички концепт
мултиперспективности,
● одређене теме, по
могућности, треба
реализовати са одговарајућим
садржајима из сродних
предмета.
Српски народ и ● Разумевање политичких и ● идентификује најважније ● Најутицајније државе и организације у

Србија у економских односа у чиниоце у међународним међународним политичким и економским
савременом савременом свету. политичким и економским односима.
свету односима;
● Сагледавање међународног ● Улога Организације уједињених нација
положаја Србије. ● разуме место и улогу у очувању мира у свету, борби против
Србије у савременом свету; сиромаштва и заштити културних
● Проширивање знања о споменика.
најзначајнијим међународним ● утврди значај чланства
организацијама и чланству Србије у међународним ● Геополитички положај Србије.
Србије у њима. организацијама;
● Чланство Србије у регионалним,
европским и светским организацијама
● Проширивање знања о ● објасни утицај савремених (Савет Европе, ОЕБС, ОУН…).
последицама научно- техничких достигнућа на
технолошког развоја на повезивање људи у свету. ● Срби ван Србије (проблем избеглица,
живот савременог човека. Црна Гора, Република Српска, Срби у
дијаспори).
● Свет почетком XXI века - научни и

технолошки развој, Интернет, утицај
медија на јавно мњење, популарна
култура, глобализација, тероризам,
еколошки проблеми...
Кључни појмови садржаја: Србија, држава, друштво, политички систем, уставност, култура, уметност, наука
Назив предмета: СОЦИОЛОГИЈА СА ПРАВИМА ГРАЂАНА

35
часова:
- Оспособљава ученика за живот у друштву изложеном сталним променама и изазовима које
доноси развој савременог друштва
- Развија способност, код ученика, за улогу одговорног грађанина, за живот у демократски

Циљеви учења:
уређеном и хуманом друштву;
- Унапређује ученичке способности за све облике комуникације, дијалога и исказивања

аргументованог става;
ИСХОДИ
да:
Структура и Упознавање са ● схвати структуру и ● Појам и елементи ● На почетку теме ученике
организација функционисањем, организацију друштва друштва упознати са циљевима и
друштва структуром и организацијом исходима наставе / учења,
друштва ● објасни улогу ● Друштвене групе планом рада и начинима
друштвених група с оцењивања.
посебним освртом на ● Брак и породица
брак и породицу Облици наставе
● Друштвена
● схвати друштвену подела рада Предмет се реализује кроз
поделу рада следеће облике наставе:
● Друштвено
● објасни узроке раслојавање ● теоријска настава (35
друштвеног часова)
● Друштвене
раслојавања
установе и Место реализације наставе
● наведе друштвене организације
установе и друштвене ● Теоријска настава се
организације и направи ● Насеља и реализује у учионици
становништво
разлику између њих
● разликује особености наставе
сеоског и градског
● Користити актуелне
становништва
примере из штампе и других
медија релевантне за
предмет
● Користити Устав и
релевантне законе у
зависности од садржаја који
се обрађује
6. праћење остварености
исхода
8. тестове практичних
вештина

темама
● Структура и организација
друштва (10 часова)
● Устав и правна држава у

Србији (4 часова)
● Држава и политика (7
часова)
● Грађанин и његова права

и слободе у Србији (4 часа)
● Култура и друштво (6
часова)
● Друштвене промене и
развој друштва (4 часа)
● опише улогу
политике у друштву ● Политика -
вештина
● објасни појам, развој управљања
и облике демократије друштвом
● разликује ● Појам и развој

законодавну, извршну демократије
и судску власт
● Конститутивни
● Упознавање са политиком
● разликује удружења елементи државе
као вештином управљања
грађана и политичке
друштвом ● Подела власти
партије
● Оспособљавање за
● препозна идеолошке ● Oрганизације
демократско мишљење разлике партија и грађана
Држава и
поделу на левицу,
политика ● Упознавање са ● Политичке
десницу и центар
функционисањем државних партије
институција и органа власти ● схвати изборни
● Избори
поступак и
● Развијање знања о
конституисање ● Скупштина
аутономији и локалној
самоуправи скупштине и владе
● Државни органи
● разликује државне власти
органе власти
● Облици
● разликује аутономију аутономије
и локалну самоуправу
● Демократска
● разуме локална
функционисање самоуправа
локалне самоуправе
Грађанин и Богаћење знања о људским ● схвати људска права ● Политичке
његова права и правима и слободама и о и слободе и свој слободе и права
слободе улози појединца у положај у друштву грађана
друштвеном и политичком
животу ● зна на који начин се ● Економске
штите права и слободе слободе и права
грађана грађана
● Личне слободе и
права грађана
● Остале слободе и
права грађана
● Заштита уставом
гарантованих
права и слобода
● схвати значај устава
као највишег правног
акта
● разликује устав од
закона
● направи преглед ● Значење Устава

развоја уставности у Републике Србије
● Упознавање са Уставом Србији
Устав и правна ● Принципи
Републике Србије, његовим
држава у значај уставност и
историјским претечама и● уочи
Републици законитости
правосудним системом владавине права и
Србији
Републике Србије правне државе
● Уставни суд
● зна основне одредбе
● Редовни судови
Устава Републике
Србије
● схвати
функционисање
правосудног система
Републике Србије
● уочи разлику и
сличности између
културе и цивилизације ● Појам културе и
цивилизације
● схвати настанак
религије и религијског ● Религија
мишљења
● Настанак
● идентификује религијског
монотеистичке религије мишљења
Култура и● Развијање знања ои објасни
● Монотеистичке
друштво културним тековинама специфичности
религије
хришћанства
● Хришћанство
● разликује обичај и
морал ● Обичај и морал
● схвати разлику ● Уметност
између уметности,
масовне културе, ● Масовна култура
подкултуре, шунда и
кича
● идентификује
друштвене промене
● зна основне
● Оспособљавање за живот у
карактеристике ● Појам и врсте
друштву изложеном сталним
хоризонталне и друштвених
променама и изазовима које
вертикалне промена
Друштвене доноси развој савременог
промене и друштва покретљивости
● Друштвена
развој друштва
● препозна друштвени покретљивост
● Стицање знања о
развој
хоризонталној и вертикалној
Друштвени развој
покретљивости друштва формира став према
савременим
тенденцијама у развоју
глобалног друштва
Кључни појмови садржаја: друштвени односи, друштвене групе, религија, породица, морал, друштво, политика
Б: ИЗБОРНИ ОПШТЕОБРАЗОВНИ ПРОГРАМИ
Назив предмета: ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ
35
часова:
- Стицање знања, развијање вештина, усвајање вредности и формирање ставова који су
претпоставка за успешан, одговоран и ангажован живот у демократском друштву;
Циљеви учења: - Оснаживање ученика за поштовање, одбрану и афирмацију вредности демократског друштва;
- Јачање друштвене кохезије, уважавање различитости и подршка сузбијању сваког облика

дискриминације и насиља.
ИСХОДИ
ТЕМА ЦИЉ По завршетку теме САДРЖАЈИ
стању да:
ЈА, МИ И ДРУГИ ● Подстицање ● Анализира своје ● Лични идентитет ● На почетку теме ученике
ученика на особине и да их упознати са циљевима и исходима
међусобно представи другима ● Откривање и наставе / учења, планом рада и
упознавање уважавање разлика начинима оцењивања.
● Препозна, анализира
● Подстицање сличности и разлике ● Групна припадност Облици наставе
ученика да сагледају унутар групе
међусобне сличности ● Стeреотипи и Предмет се реализује кроз следеће
и разлике и уваже их ● Прихвати друге предрасуде облике наставе:
ученике и уважи
● Развој негативног њихову различитост ● Толеранција и ● теоријска настава
става према било ком дискриминација
● Препозна Подела одељења на групе
облику
дискриминације предрасуде,
стереотипе, ● Одељење се не дели на групе
дискриминацију,
нетолеранцију по
различитим основама ● Настава се реализује у учионици
● Сагледа могуће Препоруке за реализацију наставе

последице
нетолеранције, ● Активности на првим часовима
дискриминације, треба тако организовати да се
стереотипа, обезбеди међусобно упознавање
предрасуда и начине ученика, упознавање ученика са
циљевима и наставним садржајима
предмета, али и тако да наставник
добије почетни увид у то са каквим
знањима, ставовима и вештинама
из области грађанског васпитања
група располаже с обзиром да нису
сви ученици у основној школи
похађали наставу грађанског
васпитања у истој мери.
● Реализација програма треба да се

одвија у складу са принципима
активне, проблемске и
истраживачке наставе са сталним
рефлексијама на одговарајуће
појаве из друштвеног контекста
прошлости и садашњости.
● Квалитет наставе се обезбеђује

усаглашавањем садржаја са
одговарајућим методичким
активностима и сталном разменом
информација унутар групе.
● Добар индикатор успешне

наставе је способност ученика да
адекватно примењују стечена
знања и вештине и да у пракси
изражавају ставове и вредности
демократског друштва.
● Наставник треба да пружи

неопходну помоћ и подршку
ученицима у припреми и
реализацији активности, а заједно
са групом да обезбеди повратну
информацију о њеној успешности.
● У реализацији овог програма

наставник је извор знања,
организатор и водитељ ученичких
активности и особа која даје
повратну информацију.
● Повратна информација је од
великог значаја не само за процес
стицања сазнања, већ и за
подстицање самопоуздања, учешћа
у раду групе и мотивације за
предмет
● За успешно реализовање наставе

број ученика у групи не би требала
да буде већа од 25 ученика.
Оптималан број ученика је 15-20
ученика
Вредновање се вршити кроз
праћење остварености исхода
● Ја, ми и други (10 часова)
● Комуникација у групи (10 часова)
● Односи у групи/заједници (15

часова)
● Искаже, образложи и
брани мишљење
аргументима
● Самопоуздано
● Активно слуша реаговање
● Дебатује и дискутује ● Гласине

на неугрожавајући
начин, уважавајући ●
мишљење других Неслушање,активно
● Оспособљавање слушање
КОМУНИКАЦИЈА
ученика за ● Објасни разлику
У ГРУПИ ● Неоптужујуће
комуникацију у групи између дијалога и
дебате поруке
● Објасни разлоге и ● Изражавање

начине настанка мишљења
гласина у ● Вођење дебате и
свакодневној дијалога
комуникацији и
објасни последице
које изазивају гласине
ОДНОСИ У● Оспособљавање ● Ради у групи/тиму ● Сарадња
ГРУПИ/ ученика за рад у
ЗАЈЕДНИЦИ групи/тиму и ● Препозна предности ● Групни рад
међусобну сарадњу групног/тимског рада
● Групно
одлучивање
● Подстицање ● Учествује у● Учешће младих:
ученика да сукобе доношењу групних "Лествица
решавају на одлука партиципације"
конструктиван начин
и избегавају сукобе ● Разликује могуће ● Радити заједно
облике учешћа младих
● Оспособљавање у друштвеном животу ● Динамика и исходи
ученика да сукоба
препознају примере ● Објасни потребу и
● Стилови поступања
насиље у својој важност
у конфликтима
средини и преузму партиципације младих
одговорност за у друштвеном животу
● Сагледавање
сопствено понашање
● Објасни степене и проблема из
у таквој ситуацији
облике учешћа младих различитих углова
у друштвеном животу
● Налажење решења
● Објасни разлоге, ток
и последице сукоба ● Постизање
договора
● Објасни ефекте
● Извини
конфликта на ток
комуникације ● Посредовање
● Уочи факторе који
● Насиље у околини
одређују понашање у
ситуацијама ● Вршњачко насиље
конфликта
● Насиље у школи.
● Анализира сукоб из
различитих улова, ● Постизање мира
(препознаје потребе и
страхове актера
сукоба) и налази
конструктивна
решења прихватљива
за обе стране у
сукобу.
● Образложи
предности
конструктивног
начине решавања
сукоба
● Објасни значај
посредовања у сукобу
● Препозна и објасни
врсте насиља
● Идентификује и
анализира узроке
насиља у својој
средини, међу
вршњацима, школи
анализира могуће
начине реаговања
појединца у
ситуацијама
вршњачког насиља, из
позиције жртве и
посматрача
● Прихвати
одговорност за
сопствено понашање
Кључни појмови садржаја: идентитет, стереотипи и предрасуде, толеранција и дискриминација, комуникација, насиље,
жртва, одговорност

ИСХОДИ ПРЕПОРУЧЕНИ
ТЕМА ЦИЉ По завршетку теме ученик МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ
ће бити у стању да: ПО ТЕМАМА ПРОГРАМА
ПРАВА И● Упознавање ● Објасни значење и ● Потребе и права ● На почетку теме ученике
ОДГОВОРНОСТИ ученика са врстама смисао људских права упознати са циљевима и
права и природом ● Права и правила исходима наставе / учења,
(универзалност, ● Разликује врсте људских планом рада и начинима
целовитост, права (лична, политичка, ● Права и закони оцењивања.
недељивост) социјалноекономска,
● Међународна
културна, здравствена Облици наставе
● Упознавање права) документа о
ученика са начинима заштити права Предмет се реализује кроз
и механизмима ● Анализира и објашњава следеће облике наставе:
заштите права однос права и● Права и
одговорности вредности ● теоријска настава
● Сагледавање ● Врсте права Подела одељења на групе
значаја личног ● Објасни целовитост и
ангажовања у узајамну повезаност
● Односи међу ● Одељење се не дели на групе
заштити сопствених људских права правима
права и права других Место реализације наставе
људи ● Објасни универзалност и ● Сукоб права
развојност људских права ● Настава се реализује у
● Дечја и људска учионици
● Објашњава потребу
права
посебне заштите права
детета ● Конвенције и наставе
заступљеност
● Проналази примере и права у штампи ● Реализација програма треба
показатеље остваривања и да се одвија у складу са
кршења људских права ● Одговорност принципима активне,
одраслих проблемске и истраживачке
● Процени положај
појединца и друштвених ● наставе са сталним
Одговорност
група са аспекта људских деце рефлексијама на одговарајуће
појаве из друштвеног контекста
права
прошлости и садашњости.
● Кршење права
● Објасни механизме и детета
начине за заштиту ● Квалитет наставе се
људских права ● Заштита права обезбеђује усаглашавањем
детета садржаја са одговарајућим
● Анализира и тумачи методичким активностима и
основна међународна и сталном разменом информација
домаћа документа из унутар групе.
области људских права
● Добар индикатор успешне
● Објасни улогу наставе је способност ученика
најзначајнијих институција да адекватно примењују
и процедуре заштите стечена знања и вештине и да у
људских права пракси изражавају ставове и
вредности демократског
● Објасни улогу појединца друштва.
и група у заштити људских
права ● Наставник треба да пружи
реализацији активности, а
заједно са групом да обезбеди
повратну информацију о њеној
успешности.
● У реализацији овог програма

наставник је извор знања,
организатор и водитељ
ученичких активности и особа
која даје повратну
информацију.
● Повратна информација је од
великог значаја не само за
процес стицања сазнања, већ и
за подстицање самопоуздања,
учешћа у раду групе и
мотивације за предмет
● За успешно реализовање
наставе број ученика у групи не
би требала да буде већа од 25
ученика. Оптималан број
ученика је 15-20 ученика
праћење остварености исхода
● Права и одговорности (16

часова)
● Планирање и извођење
акције
(19 часова)
● Идентификује проблеме
у својој локалној
заједници/ школи ● Избор проблема
● Анализира изабране
● Идентификација
проблеме, изучава их
могућих решења
● Предлаже активности и ● Припрема нацрта
● Подстицање дискутује о њима са акције
ученика на активну осталим члановима тима
ПЛАНИРАЊЕ И партиципацију у ● Сарађује са члановима ● Реализација
ИЗВОЂЕЊЕ животу школе акције (ван
тима и учествује у
АКЦИЈЕ редовних часова и
● Развијање вештина доношењу одлука учионице)
планирања акција
● Формулише циљеве и ● Анализа
кораке акције реализоване
● Иницира активности акције
,прати их и оцењује их ● Представљање
резултата акције
● Представи путем јавне
презентацију нацрт акције
и резултате акције
Кључни појмови садржаја: права, одговорност, грађанска акција

ИСХОДИ
По завршетку теме САДРЖАЈИ УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-
ТЕМА ЦИЉ
да:
ДЕМОКРАТИЈА И● Разумевање ● Објасни појмове ● Демократија, ● На почетку теме ученике
ПОЛИТИКА појмова демократија, демократија, политика, политика и власт упознати са циљевима и
политика, власт, власт, грађански живот ● Функционисања исходима наставе / учења,
грађански живот институције планом рада и начинима
● Наведе разлике између демократије оцењивања.
● Упознавање са демократског и
механизмима недемократског начина ● Механизми и начини Облици наставе
функционисања одлучивања контроле и
демократије и ограничења власти у Предмет се реализује кроз
институцијама ● Објасни разлике између демократском поретку следеће облике наставе:
демократије непосредне и посредне
демократије ● теоријска настава
● Сагледавање
значаја и начина ● Анализира различите Подела одељења на групе
контроле и начине ограничавања
● Одељење се не дели на
ограничења власти у власти
групе
демократији
● Разликује надлежности
законодавне, извршне и
судске власти
учионици
ГРАЂАНИН И ● Сагледавање улоге ● Разуме политичко ● Однос државе и Препоруке за реализацију
ДРУШТВО грађанина/грађанке одређење појма грађанског друштва наставе
у демократском грађанин/грађанка
друштву ● Појам грађанина ● Реализација програма
● Разуме значај треба да се одвија у складу
● Упознање се са поштовања закона у● Значај и начин са принципима активне,
радом локалне демократској држави учествовања проблемске и истраживачке
самоуправе грађанина у политици наставе са сталним
● Објасни улогу локалне рефлексијама на
● Сагледавање улоге самоуправе и послове ● Улога грађана у одговарајуће појаве из
и карактеристика којима се она бави остваривању права
друштвеног контекста
цивилног друштва у прошлости и садашњости.
демократији ● Објасни карактеристике
и улогу цивилног ● Квалитет наставе се
● Сагледавање друштва обезбеђује усаглашавањем
значаја и начина садржаја са одговарајућим
учествовања ● Наведе могућности методичким активностима и
грађанина/грађанке утицаја грађана на власт, сталном разменом
у политици правни и политичи
информација унутар групе.
систем (различите форме
грађанског удруживања, ● Добар индикатор успешне
различите форме наставе је способност
грађанских иницијатива и ученика да адекватно
акција) примењују стечена знања и
вештине и да у пракси
изражавају ставове и
анализира факторе који
вредности демократског
ометају/ подстичу
друштва.
демократски развој
друштва ● Наставник треба да пружи
реализацији активности, а
заједно са групом да
обезбеди повратну
информацију о њеној
успешности.
● У реализацији овог
програма наставник је извор
знања, организатор и
водитељ ученичких
активности и особа која даје
повратну информацију.
● Повратна информација је
од великог значаја не само
за процес стицања сазнања,
већ и за подстицање
самопоуздања, учешћа у
раду групе и мотивације за
предмет
● За успешно реализовање
наставе број ученика у групи
не би требала да буде већа
од 25 ученика. Оптималан
број ученика је 15-20
ученика
праћење остварености
исхода

темама
● Демократија и политика (5
часова)
● Грађанин и друштво (8
часова)
● Грађанска и политичка
права и право на грађанску
иницијативу
(10 часова)
● Планирање конкретне
акције
(8 часова)
ГРАЂАНСКА И● Упознавање ● Објасни појам људских ● Право на грађанску
ПОЛИТИЧКА ученика са суштином права иницијативу
ПРАВА И ПРАВО грађанских права и
НА ГРАЂАНСКУ правом на грађанску ● Наведе врсте људских ● Партиципација
ИНИЦИЈАТИВУ иницијативу права и објасни њихов грађана у процесу
садржај доношења одлука и
● Сагледавање улоге право на
грађана у● Анализира самоорганизовање
остваривању представљање људских грађана
људских права у права у актуелним
демократском медијима ● Улога невладиних
друштву организација
● Објасни улогу
● Сагледавање појединца у заштити и
неопходности и остваривању људских
начина активног права
учешћа грађана у
● Објасни појам
демократском
грађанске иницијативе
друштву
● Наведе надлежности
општине и послове
којима се она бави
● Разликује формалну од
неформалне иницијативе
● Наведе форму и
садржај формалног
предлога грађанске
иницијативе
● Наведе структуру,
функционисање, правила
и процедуре рада
Скупштине
● Изведе симулацију
заседања Скупштине
поштујући све процедуре
у процесу доношења
одлука на предлог
грађана
● Oбјасни појам,
карактеристике, улогу и
врсте удруживања
грађана
анализира активности и
акције удружења грађана
заједници.
● Идентификује проблеме
заједници
● Анализира изабране ● Избор проблема

проблеме, изучава их ● Идентификација
могућих решења
● Предлаже активности и
● Подстицање и дискутује о њима са ● Припрема нацрта
оспособљавање осталим члановима тима
акције
ПЛАНИРАЊЕ ученика за
● Сарађује са члановима ● Реализација акције
КОНКРЕТНЕ планирање
тима и учествује у (ван редовних часова
АКЦИЈЕ заједничких акција и
доношењу одлука и учионице)
пројеката у локалној
заједници ● Формулише циљеве и
● Анализа реализоване
кораке акције
акције
● Иницира активности ● Представљање
,прати их и оцењује резултата акције
● Представи путем јавне
презентацију нацрт
акције и резултате акције
Кључни појмови садржаја: демократија, политика, власт, грађанин, грађанска иницијатива, невладине организације
Назив предмета: МУЗИЧКА КУЛТУРА

35 или 31
часова:
Разред: Други или трећи
1. Оспособљавање ученика за разликовање обележја стилова различитих музичких жанрова;
2. Развијање свести о значају и улози музичке уметности кроз развој цивилизације и друштва;
3. Оспособљавање ученика за уочавање разлика и сличности између наше и других традиција и

култура у домену музике;
4. Унапређивање естетских критеријума код ученика;

Циљеви учења
5. Развијање навика код ученика за праћење културно-уметничких манифестација у локалној
средини и путем електронских медија (концерти,телевизија, филм, интернет);
6. Оспособљавање ученика за самостално истраживање стручне литературе, архиве, медијатеке,

интернета;
7. Подстицање уметничког развоја и усавршавања у складу са индивидуалним интересовањима и

способностима.
ТЕМА ЦИЉ ИСХОДИ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ

УПУТСТВО
По завршетку теме ПО ТЕМАМА ЗА ДИДАКТИЧКО-
ученик ће бити у стању МЕТОДИЧКО
да:
ОСТВАРИВАЊЕ
ПРОГРАМА
Класична музика ● Оспособљавање ● Препознаје и ● Значај музике у животу и ● На почетку теме
ученика за разликује одлике друштву: првобитна ученике упознати са
(општа музичка разликовање музичких стилова у музичком заједница, стари век и развој циљевима и исходима
анализа и стилова од првобитне изражавању од музике у средњем наставе / учења,
теорија кроз заједнице до 21. века. првобитне заједнице до веку (духовна и световна планом рада и
слушање музике данас. музика) начинима оцењивања.
● Развијање навика за
слушање уметничке ● Испољава потребу за - Грегоријански корал, Облици наставе
музике. свакодневним Византијско певање, Кир
слушањем музике и на Стефан Србин: иња сили. Предмет се реализује
● Оспособљавање основу тога формира кроз следеће облике
уочавања разлика трајно интересовање ● Ренесанса и барок: наставе:
карактера композиција према музици уопште
Палестрина Л.: Огни ● теоријска настава
● Формирање музичког ● Препознаје белта,Вивалди А.: 4 годишња
укуса и адекватног одслушанe композиција доба,Хендл Г. Ф.: Месија Место реализације
музичког експресивног уз познавање њихових (Алелуја), Бах Ј. С.: Токата и наставе
доживљаја музичког аутора као и време фуга d-mol, Брандебуршки
● Настава се
дела приликом настанка.. концерт бр. 3 G-dur
реализује у учионици
слушања(аудио
апаратима и уживо на ● Експресивно, ● Класицизам:
Препоруке за
концертима) аутономно доживљава
Хајдн Ј.: Симфонија реализацију наставе
карактер одслушане
композиције изненађењабр 94. G-dur,
● Користити сва
Моцарт В. А.: Симфонија бр.
доступна наставна
● Поседује адекватан 40. G-dur, Реквијем, Мала средства
музички укус. ноћна музика, Турски
марш, Бетовен Л. В.: 5. и 9.
● Користити
● Самоиницијативно симфонија, За Елизу,
мултимедијалне
посећује концерте и Месечева соната, презентације
друге музичке
манифестације у ● Романтизаm ● Упућивати ученике
локалној заједници. Менделсон Ф.: Свадбени да користе интернет и
марш,Шопен Ф.: Валцер des- стручну литературу
dur, Брамс Ј.: Мађарске игре ● Примењивати
по избору, Сметана индивидуални рад,
Б.: Влтава, Дворжак рад у паровима и рад
А.: Симфонија из новог света у мањим групама
● Импресионизам
Континуирано
Дебиси К.: Прелид за поподне упућивати ученике на
једног пауна, Равел присуство музике у
свакодневном животу,
М.: Болеро
примену у пракси и
● Музика ХХ века другим наставним
предметима
Шостакович: Камерна
симфонија, Прокофјев Оцењивање
С.: Ромео и Јулија, Шенберг,
Вредновање
Стравински, Веберн
9. праћење
Оквирни број часова

по темама
● класична музика (10

часова)
● опера и балет;
оперета и мјузикл (6
часова)
● традиционална
музика (6 часова)
● џез и блуз музика (4

часа)
● филм и филмска
музука (4 часа)
● хор,камерно и
оркестарско извођење
композиција (5
часова)
● опере: Бизе Ж.: Кармен,
Верди Ђ.: Трубадур, Росини
● Значај корелације ● Разуме међусобну Ђ.: Севиљски берберин,
између текста, повезаност текста, Пучини: Тоска, Боеми,
музичког и сценског музике и покрета.
● балети Чајковски П.
извођења ● Разликује музичко И.: Лабудово језеро, Успавана
Oпера и балет
сценска дела према лепотица, Прокофјев
● Оспособљавање
Oперета и периоду настанка. С.: Ромео и Јулија
ученика за
мјузикл
препознавање и ● Препознаје историјско
● оперете Штраус Ј.: Слепи
разликовање разних
културни амбијент у миш
видова опере кроз
коме су настала
историју ● Мјузикли: Цигани лете у
поједина дела
небо, Коса, Мама Миа,
Чикаго...
● Изворно певање
● Оспособљавање традиционалних композиција
ученика за
● Препознаје естетске са нашег и суседних
препознавање и подручја.Кола и народне игре
вредности у култури
разликовање културе и свог и народа других Србије и суседних земаља.
традиције како свог земаља уочавањем
тако и других народа карактеристичних Мокрањац Ст.
Ст.: Руковети,Тајчевић
Традиционална
● Развијање естетских обележја музике
М.: Охридска легенда
музика (народне светске народне
критеријума код
песме, игре, баштине.
ученика ● Народна музика
плесови)
интегрисана у забавну,
● Сагледава и вреднује
● Развијање електронску, џез и разне
утицај народног
способности уочавања алтернативне правце.
стваралаштва на
утицаја народног
уметничко извођачи: Биљана Крстић,
стваралаштва на
уметничко стваралаштво. састав Балканика, Слободан
стваралаштво. Тркуља, Василиса, Кирил
Џајковски...
● Препознаје
● Способност критеријуме који се ● Џез и блуз:
препознавања односе на начине
критеријума који се настајања мелодијско Луис Армстронг, Мајлс Дејвис;
односе на ритмичку ритмичких образаца Били Холидеј; Џон Колтрејн,
строгост и раличитих музичких Чарли Паркер, Јован
импровизовање жанрова. Маљоковић, Шабан
Џез и блуз
мелодије као Бајрамовић...
музика ● Разликује боју звука
карактеристика
Филм и филмска одређене врсте различитих ● Филм: Моцарт
музика музике(џез,блуз) инструмената,као и
њихов визуелни изглед ● филмска музика:
● Способности
разликовања боје ● Разликује саставе Е. Мориконе: музика из
звука различитих извођача (Соло глас- филмова: Амелија Пулен,
инструмената као и хор, Соло инструмент- Титаник, Ватрене улице,
њихових састава. камерни састав- Клавир...
оркестар)
● Препознаје и
● Оспособљавање
реализује елементе ● слободан избор композиција
Хорско певање ученика за заједничко
заједничког према могућностима извођача
извођење
музицирања
Кључни појмови садржаја: Изражајна музичка средства и стилови, традиционална музика, опера и балет и примењена
музика
Назив
ИСТОРИЈА (OДАБРАНЕ ТЕМЕ)
предмета:
Годишњи
35 или 31
фонд часова:
Разред: Други или трећи
- Стицање хуманистичког образовања и развијање историјске свести;
- Разумевање историјског простора и времена, историјских догађаја, појава и процеса и улоге

истакнутих личности;
- Развијање индивидуалног и националног идентитета;
- Стицање и проширивање знања, развијање вештина и формирање ставова неопходних за разумевање

савременог света (у националном, регионалном, европском и глобалном оквиру);
Циљеви
учења: - Унапређивање функционалних вештина и компетенција неопходних за живот у савременом друштву
(истраживачких вештина, критичког и креативног мишљења, способности изражавања и образлагања
сопствених ставова, разумевања мултикултуралности, развијање толеранције и културе аргументованог
дијалога);
- Оспособљавање за ефикасно коришћење информационо-комуникационих технологија;
- Развијање свести о потреби сталног усавршавања и свести о важности неговања културно-историјске

баштине.
ИСХОДИ
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-
ПО ТЕМАМА МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ
ПРОГРАМА
стању да:
Село и ● Проширивање ● уочи основна ● Насеља у праисторији (примери Винче На почетку теме ученике
град знања о обележја и Лепенског Вира). упознати са циљевима и
некад и променама у различитих типова исходима наставе, односно
сад начину живота насеља од ● Живот у античким градовима (примери учења, планом рада и
градског и праисторије до Вавилона, грчких полиса, Александрије, начинима оцењивања
сеоског савременог доба; Рима...).
становништва Облици наставе:
кроз историју. ● изведе закључак ● Живот у средњовековним градовима и
о значају настанка селима (примери Цариграда, Венеције, Предмет се реализује кроз
● Уочавање градова; Фиренце, Париза, Лондона, Београда...; следеће облике наставе:
сличности и средњовековни замак - у миру и за време
разлика у● лоцира на опсаде; положај зависног сељака - ● теоријска настава.
животу историјској карти обавезе становништва, порез, присилни
градског и најзначајније рад - изградња путева, насипа, Место реализације наставе:
сеоског античке, утврђења...; становање -грађевински ● Теоријска настава реализује
становништва средњовековне и материјали, начин градње, разлика у се у учионици или
кроз историју. модерне градове у начину становања између села и града и одговарајућем кабинету.
свету, Европи и између богатих и сиромашних;
● Разумевање Србији; хигијенски услови, опасност од Оцењивање:
односа села и епидемија...).
града у● опише начин Вредновање остварености
прошлости и живота у граду у ● Живот у градовима и селима у новом исхода вршити кроз:
садашњости. различитим веку и савременом добу (примери
историјским Париза, Лондона, Берлина, Њујорка, ● праћење остварености
● Стицање периодима (на Москве, Санкт Петербурга...; просторно и исхода
знања о примеру урбано планирање; индустријске
миграцијама Цариграда, четврти, радничка насеља и предграђа; ● тестове знања.
село - град као Венеције, боемске четврти; појава модерне
константним Фиренце, Париза, инфраструктуре - водовод, канализација, Оквирни број часова по
појавама у Лондона, Берлина, метро, проблем загађења, одношење и темама:
историји Њујорка, Москве, складиштење отпада; ● Свакој од четири теме које
људског Санкт становање - грађевински материјали, буду изабране треба посветити
друштва. Петербурга…); начин градње, развој грађевинске четвртину часова предвиђених
технике, врсте објеката и организација наставним планом.
● Проширивање ● опише начин простора; разлика у начину становања
знања о животу живот у српским између села и града и између припадника
сеоског и градовима у XIX и различитих друштвених слојева, наставе:
градског XX веку (на миграције; осветљење - гас и струја; ● задатак наставника је да на
становништва у примеру Београда, грејање, употреба соларне енергије, почетку школске године од
Србији у XIX и Новог Сада, Ниша, кућни апарати; оплемењивање стамбеног дванаест понуђених наставних
XX веку. Крагујевца...); простора). тема, ученицима предложи
шест, од којих ће они, као
● опише начин ● Живот у српским градовима и селима у група, у складу са својим
живот у српским XIX и XX веку (примери Београда, Новог склоностима, изабрати четири,
селима у XIX и XX Сада, Ниша, Крагујевца...; основни
веку; типови градских насеља - град, варош, ● структура програма
варошица, „дивља” насеља; оријентални конципирана је с циљем да
● уочи сличности и и европски утицаји; електрификација, помогне наставнику у
разлике у начину јавни градски превоз - фијакери, планирању непосредног рада
живота у српским трамваји, тролејбуси и аутобуси; основни са ученицима, олакшавајући
градовима и типови сеоских насеља, обележја му одређивање обима и
селима у XIX и XX земљорадње, виноградарства и дубине обраде појединих
веку; сточарства; задруга, моба, позајмица; наставних садржаја,
пољопривредна оруђа, млинови,
● разуме значај и ветрењаче; миграције село - град, ● за сваку тематску целину
последице развоја разлике у становању код Срба: дворци, дати су циљеви, исходи и
модерних градова; градске куће, конаци, сеоске куће; садржаји, а исходи треба да
послуже да наставни процес
● образложи дворови владара - Милоша, Михаила,
Милана и Александра Обреновића, кнеза буде тако обликован да се
најважније узроке
Александра и краљева Петра и наведени циљеви остваре,
и последице
миграција село- Александра Карађорђевића, Николе
● садржаје треба
град; Петровића, резиденције Јосипа Броза).
прилагођавати ученицима,
како би најлакше и најбрже
● уочи разлике у
достигли наведене исходе,
начину становања
између села и ● наставник има слободу да
града кроз сам одреди распоред и
историју; динамику активности за сваку
тему, уважавајући циљеве
● уочи разлике у предмета,
начину становања
између припадника ● програм се може допунити
различитих садржајима из прошлости
друштвених завичаја, чиме се код ученика
слојева кроз постиже јаснија представа о
историју. историјској и културној
баштини у њиховом крају
(археолошка налазишта,
музејске збирке),
● у школама на наставном
језику неке од националних
мањина могу се обрадити и
проширени наставни садржаји
из прошлости тог народа,
Култура ● Проширивање ● уочи основна ● Култура одевања од антике до данас ● важно је искористити велике
одевања знања о обележја културе (материјали, начин обраде и бојење, могућности које историја као
и променама у одевања од антике разлике у одевању код припадника наративни предмет пружа у
исхране начину до савременог различитих друштвених група; појава подстицању ученичке
некад и одевања и доба; вештачких материјала, стилови у радозналости, која је у основи
сад исхрани кроз одевању, модне куће, појава модне сваког сазнања,
историју. ● идентификује индустрије, свакодневна и свечана
основна обележја одећа, џинс као карактеристика одевања ● наставни садржаји треба да
● Уочавање културе одевања младих у читавом свету; накит, фризуре, буду представљени као
промена у код Срба кроз шминка, парфеми...). „прича” богата информацијама
начину историју; и детаљима, не зато да би
одевања код ● Одевање код Срба кроз оптеретили памћење ученика,
Срба кроз ● наведе и упореди историју (материјали и тканине - кудеља, већ да би им историјски
историју. разлике у начину конопља, чоја, крзно, кожа, лан, свила; догађаји, појаве и процеси
одевања између разлика у одевању код Срба у били предочени јасно,
● Уочавање села и града кроз Хабзбуршком и Османском царству, као и детаљно, живо и динамично,
улоге историју; код припадника различитих друштвених
различитих група; грађанско одело и европски узори ● посебно место у
културних ● наведе и упореди у облачењу српског грађанског сталежа; настави историје имају
утицаја на разлике у начину униформе државних чиновника, лекара, питања, како она која
начин одевања одевања између цариника, професора Лицеја и гимназија поставља наставник
и исхрану код припадника у обновљеној Србији; народна ношња, ученицима, тако и она која
Срба кроз различитих савремени начин одевања). долазе од ученика,
историју. друштвених група подстакнута оним што су чули
кроз историју; ● Култура исхране од антике до данас у учионици или што су сазнали
(сакупљање и припремање намирница, ван ње користећи различите
● препозна и лов и риболов, начини чувања хране, изворе информација,
разуме утицаје пиће, реконструкција могућег јеловника -
различитих двор, град, село; посни и мрсни циклуси; ● добро осмишљена питања
култура на начин национална кухиња код Срба, утицаји наставника имају подстицајну
одевања код Срба других кухиња; конзумирање кафе и функцију за развој историјског
кроз историју; дувана, употреба источњачких зачина, мишљења и критичке свести,
понашање за столом, прибор за јело; не само у фази утврђивања и
● препозна и кухињски апарати; ресторани „брзе систематизације градива, већ
разуме утицаје хране”). и у самој обради наставних
различитих садржаја,
култура на начин
исхране код Срба ● у зависности од циља који
кроз историју; наставник жели да оствари,
питања могу имати различите
● наведе и упореди функције, као што су:
карактеристике фокусирање пажње на неки
исхране у садржај или аспект,
различитим подстицање поређења,
историјским трагање за појашњењем,
периодима.
● настава би требало да
помогне ученицима у стварању
што јасније представе не само
о томе шта се десило, већ и
зашто се то десило и какве су
последице из тога проистекле,
● у настави треба што више

користити различите облике
организоване активности
ученика (индивидуални рад,
рад у пару, рад у групи,
радионице или домаћи
задатак),
● да би схватио догађаје из
прошлости, ученик треба да их
„оживи у свом уму”, у чему
велику помоћ може пружити
употреба различитих
историјских текстова, карата и
других извора историјских
података (документарни и
играни видео и дигитални
материјали, музејски
експонати, илустрације),
обилажење културно-
историјских споменика и
посете установама културе,
● треба искористити и утицај

наставе историје на развијање
језичке и говорне културе
(беседништва), јер историјски
садржаји богате и оплемењују
језички фонд ученика,
● у раду са ученицима
неопходно је имати у виду
интегративну функцију
историје, која у образовном
систему, где су знања
подељена по наставним
предметима, помаже
ученицима да постигну
целовито схватање о
повезаности и условљености
географских, економских и
културних услова живота
човека кроз простор и време,
● пожељно је избегавати
фрагментарно и изоловано
учење историјских чињеница
јер оно има најкраће трајање у
памћењу и најслабији
трансфер у стицању других
знања и вештина,
● у настави треба, кад год је

то могуће, примењивати
дидактички концепт
мултиперспективности,
● одређене теме, по
могућности, треба реализовати
са одговарајућим садржајима
из сродних предмета,
● током рада са ученицима

потребно је стално правити
поређења са савременим
добом, чиме се наглашава
схватањe континуитета у
развоју друштва и богатство
садржаја из прошлости,
Војска, оружје ● Проширивање ● уочи основна ● Војска, оружје и рат кроз

и рат некад и знања о развоју обележја ратова и историју (војничка опрема -
сад војне технике и војне одећа, оклопи, штитови,
променама у организације и оружје; родови војске,
начину технике од антике опсадне справе, увежбавање
ратовања кроз до савременог ратничких вештина, витешки
историју. доба; турнири, мегдани, појава
ватреног оружја - од
● Проширивање ● разуме утицај примитивних пушака
знања о развоју научно- аркебуза и мускета до
војске и начину технолошких разорне артиљерије;
ратовања код достигнућа на увођење стајаће војске,
Срба кроз промене у начину развој модерне војне
историју. ратовања кроз стратегије и тактике - појава
историју; генералштаба, униформе и
● Развијање војна одликовања; војно
критичког става ● уочи образовање, живот војника у
према рату. карактеристике рату и миру; жене у војсци;
развоја оружја и међународне конвенције о
војне
правилима ратовања,
организације;
највеће војсковође).
● уочи основна ● Војска код Срба кроз
обележја војне историју (српска војска у
организације код средњем веку - опрема,
Срба кроз начин ратовања; Срби у
историју; аустријској и османској
● наведе и војсци; војска устаничке
упореди Србије; војна организација у
карактеристике XIX и XX веку у српској и
југословенској држави; војно
ратовања у
образовање - оснивање војне
различитим
академије; српске и
периодима;
југословенске војне
● разуме улогу униформе и одликовања).
појединца у рату
(војсковођа,
официра, регрута,
цивила);
● аргументовано
дискутује о рату и
његовим
последицама на
живот људи.
● Нумизматика (као наука о
постанку, развоју и употреби
кованог новца).
● Новац и банке у
садашњости (новац као мера
вредности, платежно
● уочи основне средство и једно од обележја
● Проширивање карактеристике и самосталности државе; банка
знања о улози функције новца од као предузеће које тргује
новца и банака у антике до новцем; појмови - штедња,
економским савременог доба; трезор, кредит, камата,
системима кроз деоница, инфлација,
историју. ● изведе закључак дефлација; фалсификовања
о улози и значају новца, новац у савременом
● Усвајање банака кроз потрошачком друштву…).
знања о улози историју;
Новац и банке новца и банака у ● Новац и банке у прошлости
кроз историју свакодневном ● уочи основна (историјат новца и банака -
животу некад и обележја од старог века до данас;
сад. историјата српског материјали од којих је
новца и банака израђиван новац, историјски
● Проширивање кроз историју; феномен „кварења” новца;
знања о ликови и различити симболи
историји новца и ● примени стечено на кованом и папирном
развоју знање о новцу и новцу...).
банкарства код банкама у
Срба. свакодневном ● Новац у Србији некад и сад
животу. (историјат новца од средњег
века до данас; динар као
званична валута модерне
Србије; мотиви на
новчаницама; настанак и
развој Народне банке као
прве финансијске
институције у Србији).
Верски живот ● Проширивање ● уочи основна ● Веровања у старом Египту ● задатак наставника је и да
и обичаји кроз знања о обележја и Месопотамији (загробни подстиче осамостаљивање ученика у
историју веровањима и веровања од живот, балсамовање, прикупљању и сређивању
обичајима у праисторије до хороскопи, астрологија, историјских података, да их
прошлости и савременог доба; обреди и ритуални усмерава на различите изворе
садашњости. предмети...). информација и подучава их како да
● наведе и се према њима критички односе,
● Уочавање упореди ● Веровања старих Грка и чиме се негује истраживачки дух и
прожимања карактеристике Римљана (пророчишта, занимање за науку и подстиче развој
веровања и обичаја и загробни живот, свештеници мишљења заснованог на провереним
културе кроз веровања у и свештенице, приношење чињеницама и аргументима,
историју. различитим жртве боговима...).
периодима; ● овај предмет пружа велике
● Сагледавање ● Религије Далеког истока. могућности за интеграцију школског
сличности и● идентификује и ваншколског знања ученика, за
разлика у сличности и ● Верски живот и обичаји у излазак из оквира школских
веровањима и разлике у средњем веку (главне одлике уџбеника и учионица, укључивање
обичајима некад обичајима хришћанства, ислама и
родитеља и суграђана који поседују
и сад. различитих јудаизма; обележја
знања, колекције, књиге, филмове и
верских различитих верских
другу грађу која може да помогне у
● Проширивање заједница; конфесија - сличности и реализацији програма,
знања о разлике у веровањима и
веровањима и● уочи утицај обичајима; обележавање ● наставник треба да тежи
обичајима код веровања и комбиновању различитих метода
Срба кроз обичаја на верских празника, страхови рада (кратка предавања, гледање
историју. културно средњовековног човека). филмова, читање књига, дискусије,
стваралаштво; анализа писаних извора, слика и
● Верски живот и обичаји у фотографија...),
● разуме утицај и новом веку и савременом
повезаност добу (верски идентитет, ● у извођењу наставе самостално
верских сличности и разлике између истраживање ученика је најважније,
институција и католика, протестаната, без обзира на изабране методе рада,
верског живота православаца, муслимана, а наставникова је улога да
кроз историју; Јевреја; атеизам). организује наставу, пружи помоћ
ученицима у раду (од давања
● разуме утицај и информација до упућивања на
повезаност изворе информација) и да подстиче
верских интересовање ученика за предмет,
институција и
верског живота ● у припреми и реализацији часова
код Срба кроз наставницима може користити
историју; следећа литература:
● препозна и Д. М. Ацовић, Хералдика и Срби,

разуме основне Београд 2008.
одлике верског
живота и обичаја Д. Бабац, Специјалне јединице
код Срба кроз југословенске војске у Априлском
историју. рату, Београд 2006.
Д. Бабац, Ч. Васић, М.
Марковић, Црногорска војска 1896-
1916, Београд 2007.
Д. Бандић, Народна религија Срба у

100 појмова, Београд 2004.
В. Бикић, Средњовековно село,

Београд
2007.
М. Благојевић, Србија у доба

Немањића, Београд 1989.
С. Бојанин, Забаве и светковине у

средњовековној Србији(од краја XII
до краја XV века), Београд 2005.
Е. Бухари, Наполеонова гардијска

коњица, Београд 2006.
А. Веселиновић, Р. Љушић, Српске

династије, Нови Сад 2001.
П. Вилар, Злато и новац у повијести

1450-1920, Београд 1990.
А. Вулетић, Ј. Мијаиловић, Између

посела и балова. Живот у Србији у
19. веку, Београд 2005.
Р. Вучетић, Престоница независне

Србије (1878-1918), Београд 2008.
К. Гравет, Витезови, Београд 2006.
С. Димитријевић, Средњовековни
српски новац, Београд 1997.
Љ. Димић, Културна политика у

Краљевини Југославији 1918-1941, I-
III, Београд 1996.
А. Ђуровић, Модернизација
образовања у Краљевини Србији
1905-1914, Београд 2004.
Историја приватног живота, I-

V, приредили Ф. Аријес и Ж. Диби,
Београд 2000-2004.
М. Јовановић-Стојимировић, Силуете
старог Београда, Београд 2008.
Д. Косановић, Почеци
кинематографије на тлу Југославије
1896-1918, Београд 1985.
● уочи основна
обележја ● Образовање и васпитање у
образовања и старом веку (Египат,
васпитања од Месопотамија, стара Грчка и
антике до Рим).
савременог доба;
● Образовање и васпитање у
● опише развој средњем веку (манастири
система као центри писмености и
● Продубљивање
образовања и образовања; оснивање
знања о развоју
васпитања кроз школа и универзитета, утицај
образовања кроз
историју; цркве на образовање и
историју.
васпитање...).
● опише развој
● Уочавање
система ● Образовање и васпитање у
сличности и
образовања и новом веку и савременом
разлика у
васпитања код добу (појава штампарства и
образовању и
Срба кроз ширење писмености, улога
васпитању некад
историју; цркве и државе - појава
и сад.
Образовање и световног и обавезног
васпитање ● упореди
● Разумевање образовања, школских
кроз историју карактеристике
утицаја уџбеника; положај ученика -
образовања и
привредног награђивање и кажњавање,
васпитања у
развоја на одевање ученика...).
квалитет
периодима; ● Образовање и васпитање
образовања.
код Срба (манастири као
● изведе закључак
● Продубљивање центри писмености и
о значају
знања о развоју образовања; значај
образовања и
образовања код Хиландара, просветитељски
васпитања у
Срба кроз рад у устаничкој Србији,
животу људи;
историју. оснивање световних школа,
● препозна оснивање Лицеја, Велике
међусобну школе и Београдског
условљеност универзитета; један дан у
степена школи, школска слава,
привредног одевање ученика,
развитка и школовање женске деце;
квалитета стипендирање ученика).
образовања.
Комуникације, ● Уочавање ● опише развој ● Комуникације, путовања и
путовања и значаја комуникација од туризам кроз историју
туризам некад комуникација и праисторије до (утицај трговине и војних
и сад њиховог развоја савременог доба; похода на развој
у историји комуникација; ходочашћа -
друштва. ● наведе и света места, мисионари;
упореди значајни сајмови, развој
● Разумевање карактеристике поштанског, телеграфског,
утицаја комуникације у телефонског, железничког,
комуникација на различитим аутомобилског и авионског
упознавање и периодима; саобраћаја; ауто и авио
приближавање клубови, новине и
држава, народа ● изведе закључак новинарство, Интернет,
и њихових о значају
откривање нових
култура. комуникације у дестинација, гостионице и
животу људи кроз хотели, бање).
историју;
● разуме
последице развоја
модерних
комуникација;
● изведе закључак
о утицају развоја
комуникација на
интеграцију сваке
нације и друштва;
● користи
информације са
историјске карте и
повеже их са
стеченим знањем
о комуникацијама;
● уочи утицај
комуникација на
приближавање
држава, народа и
њихових култура.
Друштвени и ● Продубљивање ● идентификује ● Друштвени живот од Лексикон српског средњег века,
породични знања о развоју основна обележја антике до данас (игре, гозбе, приредили С. Ћирковић и Р.
живот кроз друштвеног и друштвеног плес уз музику, музички Михаљчић, Београд 1999.
историју породичног живота од антике инструменти, позориште,
живота кроз до данас; маскирање, трубадури, П. J. Марковић, Београд 1918-1941,
историју. властеоске гозбе: жонглери, Београд 1992.
● идентификује путујући свирачи и
● Уочавање основна обележја забављачи; балови, П. J. Марковић, Београд између
сличности и породичног позориште у доба Шекспира Истока и Запада 1948-1965, Београд
разлика у живота од антике и Молијера, настанак опере, 1996.
друштвеном и до данас; књижевне дружине и П. J. Марковић, Трајност и промена.
породичном читалишта, концерти, Друштвена историја социјалистичке
живота некад и ● наведе основна биоскопи, игре на срећу,
сад. обележја свакодневице у Југославији и
савремена популарна
друштвеног Србији, Београд 2007.
музика).
● Проширивање живота код Срба
М. Милићевић, Грб Србије: развој
знања о кроз историју; ● Друштвени живот код Срба кроз историју, Београд 1995.
друштвеном и кроз историју (основни
породичном ● наведе основна
празници и њихов значај; Ј. Миодраговић, Народна педагогија
животу код Срба обележја утицај политичких прилика у Срба или како наш народ подиже
кроз историју. породичног
на празнике и празновања, пород свој, Београд 1914.
живота код Срба радни и нерадни дани;
кроз историју; различити облици Д. Мрђеновић, А. Палавестра, Д.
друштвених активности на Спасић, Родословне таблице и
● упореди
карактеристике селу и у граду...). грбови српских династија и
друштвеног и властеле, Београд 1987.
● Породични односи од
породичног
антике до данас (положај Образовање код Срба кроз векове,
живота у
мушкарца, жене и детета, Београд 2001.
различитим свадбени обичаји, однос
периодима; према старијима, породични Е. Пирсон, Стара Грчка, Београд
празници, традиционални и 2006.
● уочи сличности
и разлике у модерни погледи на
начину породицу; промене у Р. Плат, Свет филма, Београд 2006.
обележавања односима међу половима...). Приватни живот у српским земљама
празника кроз ● Породични односи код
историју; средњег века, приредиле С.
Срба кроз историју (положај
Марјановић-Душанић и Д. Поповић,
мушкарца, жене и детета;
● истакне одлике Београд 2004.
свадбени обичаји, однос
друштвеног и
породичног према старијима, породични Приватни живот у српским земљама
живота данас у празници - крсна слава...) у
односу на раније
епохе. освит модерног доба, приредио А.
Фотић, Београд 2005.
Приватни живот код Срба у
деветнаестом веку. Од краја
осамнаестог века до Првог светског
рата, приредили А. Столић и Н.
Макуљевић, Београд 2006.
Приватни живот код Срба у

двадесетом веку, приредио М.
Ристовић, Београд 2007.
Р. Радић, Страх у позној Византији I-

II,
Београд 2000.
Р. Радић, Византија - пурпур и

пeргамент, Београд 2006.
Р. Радић, Цариград - приче са

Босфора, Београд 2007.
Службено одело у Србији у 19. и 20.

веку, Београд 2001.
Д. Стојановић, Калдрма и асфалт.

Урбанизација и европеизација
Београда 1890-1914, Београд 2008.
Ж. Стојановић, Папирни новац

Србије и Југославије, Београд 1996.
Н. Томас, Д. Бабац, Армије на

Балкану 1914-1918, Београд 2006.
Џ. Харт, Стари Египат, Београд 2006.
Ф. Џајс, Витезови кроз историју,

Београд 2003.
Ф. Џајс, Џ. Џајс, Живот у

средњовековном граду, Београд
2004.Ф. Џајс, Џ. Џајс, Живот у
средњовековном замку,Београд
2005.
Ф. Џајс, Џ. Џајс, Живот у

средњовековном селу,Београд 2006.
С. Џејмс, Стари Рим, Београд 2006.

Фотографија, ● Проширивање ● уочи основна ● Значај фотографије,
филм, радио и знања о развоју обележја развоја филма, радија и телевизије
телевизија фотографије, фотографије, (као техничких достигнућа,
кроз историју филма, радија и филма, радија и начина уметничког
телевизије кроз телевизије кроз изражавања, средстава
историју. историју; масовне комуникације,
сазнавања и образовања, и
● Разумевање ● изведе закључак као историјских извора).
утицаја о значају
фотографије, фотографије, ● Фотографија, филм, радио
филма, радија и филма, радија и и телевизија кроз историју
телевизије на телевизије у (развој - оптичка сочива,
друштвени, животу појединца дагеротипија, мокра плоча,
политички ии читавог фото-апарат, филмска трака,
културни живот. друштва; покретне слике, биоскоп,
радио таласи; прва филмска
● Проширивање ● изведе закључак пројекција, филм као извор
знања о развоју о значају информација о догађајима;
фотографије, фотографије, филм као масовна забава и
филма, радија и филма, радија и индустрија; почетак ере
телевизије у телевизије као звучног филма, појава
Србији. анимираних филмова; појава
● Уочавање историјских колор филмова; филмски
значаја извора; фестивали и награде;
фотографије, оснивање радио-станица,
филма, радија и ● опише развој појава телевизије; превласт
телевизије као фотографије, телевизије над другим
историјских филма, радија и медијима у другој половини
извора. телевизије у XX века; примери
Србији; злоупотребе фотографије,
филма, радија и телевизије у
● разуме XX веку).
последице развоја
фотографије, ● Фотографија, филм, радио
филма, радија и и телевизија у Србији некад
телевизије. и сад (делатност дворског
фотографа Анастаса
Јовановића, породични фото-
албуми, прва филмска
пројекција у Србији 1896,
први српски филмови и
биоскопи; почетак рада прве
радио-станице - Радио
Београда 1929, јавна
демонстрација телевизије на
сајму у Београду 1939, тајно
праћење програма Радио
Лондона за време окупације,
оснивање Телевизије
Београд 1958, кућни радио и
ТВ апарати као показатељи
животног стандарда).
обележја развоја
здравствене ● Брига о телу и здрављу од
културе од антике антике до данас (болести
до данас; људи, хигијенски услови,
епидемије, развој медицине,
● Продубљивање ● уочи основна медицински инструменти,
знања о развоју обележја развоја
лекови и лековито биље,
здравствене здравствене
здравствене установе -
културе кроз културе код Срба
манастирске болнице,
историју. кроз историју; санаторијуми, стационари,
домови здравља, апотеке;
● Уочавање ● наведе и
начини здравствене заштите
утицаја упореди
економског и различите методе и превентиве, хуманитарне
Брига о телу и
културног лечења кроз организације).
здрављу кроз
развитка на историју;
историју ● Брига о телу и здрављу код
степен
здравствене ● разуме Срба (утицај животних
услова и хигијенских
културе. повезаност
прилика на појаву болести;
степена
најчешће болести и
● Проширивање економског и
знања о развоју културног епидемије, народна
здравствене развитка и медицина и надрилекарство,
културе код здравствене манастирске болнице; прве
Срба. културе; болнице и лекари, отварање
болница у Србији у време
● разуме значај кнеза Милоша, оснивање
хуманитарних Медицинског факултета у
организација и Београду...).
њиховог
деловања.
Грбови и ● Продубљивање ● уочи основна ● Улога и значај грбова и
заставе некад знања о развоју обележја развоја застава (као симбола
и сад грбова и застава грбова и застава државе, нације, владара,
и њиховом кроз историју; војске, града, установе,
значају у предузећа, политичке
историји. ● уочи основна организације, спортског
обележја развоја друштва...; појава грбова у
● Упознавање са грбова и застава XII веку - породични грбови
развојем, улогом код Срба кроз на штитовима као начин
и значајем историју; распознавања витезова на
грбова и застава турнирима и у ратним
у прошлости ● изведе закључак походима; грбови на
српског народа. о значају грбова и заставама, новцу, печатима,
застава кроз поштанским маркама,
историју; споменицима, шлемовима...;
најчешћи хералдички
● наведе најчешће
симболи; појава првих
хералдичке
застава - вексилум - застава
симболе;
римских царева, лабарум -
застава Константина
● опише изглед и
Великог; основни елементи
порекло
застава).
савременог
српског грба и
● Грбови и заставе у
заставе.
прошлости српског народа
(порекло савременог српског
грба и заставе, значење
четири оцила, најчешћи
хералдички симболи на
грбовима српских
нововековних и
средњовековних држава и
династија и властелинских
породица - двоглави бели
орао Немањића, Лазаревића,
Карађорђевића, Обреновића
и Петровића - Његоша, лав
Бранковића и Петровића -
Његоша, вук Балшића,
љиљани Котроманића...).
обележја спорта ● Улога и значај спорта од
од антике до антике до савременог доба
савременог доба; (спорт као део бриге о
● Проширивање здрављу и као забава; спорт
● разуме улогу и и Олимпијске игре у античкој
знања о развоју
значај спорта у Грчкој као основ спортских
спортског
људском друштву;
живота кроз игара савременог доба;
историју. ● именује и опише спортска надметања кроз
спортске историју - најпопуларнији
● Уочавање спортови, аматерски и
дисциплине
сличности и професионални спорт,
заступљене на
разлика у модерне Олимпијске игре).
Спорт некад и античким
спортским
сад Олимпијским ● Спорт код Срба кроз
играма и
играма;
надметањима историју (народне и
некад и сад. ● наведе и пастирске игре као прва
упореди спортска надметања, прва
● Проширивање спортска друштва, оснивање
знања о развоју Српског олимпијског клуба
спортских
спортског 1910, учешће на
надметања у
живота код међународним такмичењима
Срба. и велики успеси, спортска
периодима;
друштва и клубови;
● опише развој савремени спорт и спортски
спортског живота живот).
код Срба.
Кључни појмови садржаја: историјски извори, историјско истраживање
ИЗАБРАНИ СПОРТ
Годишњи фонд: 31 час

Разред : Трећи разред
Циљ наставе предмета - изабрани спорт јесте да ученици задовоље

своја интересовања и потребе за стицањем знања, способности за
бављење спортом као интегралним делом физичке културе и
настојање да стечена знања примењују у животу (стварање трајне
навике за бављење спортом и учешћем на такмичењима);
● стицање теоријских знања у изабраном
спорту, пружање неопходних знања из
изабраног спорта (принципи, технике, начин
вежбања - тренирања, стицање основних и
продубљених тактичких знања;
Циљеви учења: ● социјализација ученика кроз изабрани спорт и

неговање етичких вредности према учесницима
у такмичењу;
● откривање даровитих и талентованих ученика

за одређени спорт и њихово подстицање да се
баве спортом.
ИСХОДИ ОБАВЕЗНИ И
ТЕМА ЦИЉ По завршетку теме САДРЖАЈИ УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО
ученик ће бити у ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
стању да ПО ТЕМАМА
● Програмски садржаји
физичког васпитања-
изабраног спорта чини
следећа структура:
● развијање
● Упознавање ученика моторичких
са вредностима спорта ● теоријски објасни споосбности ученика;
вредности физичких
● усмерени развој и активности при ● спортско-техничко
одржавање моторичких учествовању у образовање ученика
способности ученика; спортској игри; (обучавње и ● Настава физичко васпитање - изабрани
усавршавање спорт је изборни предмет и реализује се у
● учење и ● прикаже техничке технике); оквиру редовне наставе са једним или два
усавршавање вештине часа недељно који се уноси у распоред
моторичких форми индивидуалне ● индивидуална и часова школе. Часови се уписују према
изабраног спорта; технике; колективна тактика редовном распореду часова у рубрику
изабраног спорта; дневника под називом - изабрани спорт
● стицање теоријских ● прикаже , објасни (нпр.атлетика) и посебно се нумеришу;
знања у изабраном и демонстрира ● теоријско
спорту; колективну тактику образовање; ● сваки ученик је обавезан да се определи
спортске гране са за један спорт које му се понуди почетком
● познавање правила којом се упознао и ● правила изабраног школске године, а још боље на крају
такмичења у учио; спорта; претходног разреда;
изабраном спорту;
● игра уз примену ● организовање унутар ● школа ученицима треба да понуди такав
● формирање навика правила игре; одељенских и избор да њиме буду понуђени најмање два
за бављење изабраним међуодељенских инидивидуална и два колективна спорта.
спортом; ● учествује у такмичења. Уколико школа има оптималне услове за
организацији рад, ученицима се може понудити и више
● социјализација школских спортских ТЕОРИЈСКО спортова;
ученика кроз изабрани такмичења ОБРАЗОВАЊЕ
спорт и неговање
етичких вредности ● примењује правила ● упознавање ученика
према учесницима у фер плеја вредностима
такмичења; изабраног спорта;
● упознавање ученика
са основним
принципимна вежбања
у складу са његовим
узрастом;
Предлог спортова ● откривање даровитих и ● упознавање ученика ● прихватају се они спортови за које се
који се понуде талентованих ученика за са штетним определило највише ученика у једном
одређени спорт и њихово последицама одељењу (цело одељење реализује програм
ученицима као подстицање да се
баве неправилног вежбања и изабраног спорта целе школске године).
избор: спортом. предозирања у Избор спорта врши се на нивоу одељења;
изабраном спорту;
У првом реду, ● учење и усавршавање ● предлог за изабрани спорт даје актив
спортови који се основних и сложених ● упознавање ученика наставника физичког васпитања, у складу
у одређеном елемената технике изабраног са етичким вредностима са условима рада школе.
обиму обрађују спорта; и слабостима спорта;
кроз наставу ● предлог мора бити реалан;
физичког ● пружање неопходних знања ● упознавање ученика
васпитања: из изабраног спорта (принципи са естетским ● предлажу се спортови за које постоје
технике, начин вежбања- вредностима спорта. адекватни услови;
атлетика тренирања, стицање основних
и продубљених тактичких Минимални образовни ● ученици једног одељења могу изабрати
гимнастика захтеви : исти спорт који су упражњавали у
знања, правила такмичења у
предходним разредима или могу изабрати
спорту итд.) и њихова примена
ритмичка у пракси; ● Предметни нови спорт који до тада нису упражњавали.
гимнастика наставници утврђују
● учење и усавршавање минималне образовне ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРОГРАМА
рукомет основне тактике изабраног захтеве, у складу са ● Основне карактеристике програму су:
кошарка спрта и њена примене у усвојеним програмом за
пракси; сваки изабрани спорт. ● изборност;
Под тим се
одбојка
● обавезна реализација подразумева: ● да служе потребама ученика;
мали фудбал такмичења на одељењском и
разредном нивоу; ● савладаност основне ● омогућавање наставницима не само да
плес технике и њена планирају већ и да програмирају рад у
● задовољавање социјалних примена; настави у складу са сопственим знањима,
потреба за потврђивањем и искуствима;
групним поистовећењем и др; ● познавање и примена
елементарне тактике; ● програм у великој мери омогућава
● стварање објективних креативност наставника;
представа ученика о ● познавање и примена
сопственим могућностима за правила; ● програм је у функцији целокупне наставе
учешће у изабраном спорту; физичког васпитања ученика.
● ангажованост и
● подстицање стваралаштва учешће ученика на ● Предлог спортова који се понуде
ученика у спорту (у домену такмичењима у ученицима као избор.
технике, тактике и изабраном спортру.
такмичења). 1. У првом реду, спортови који се у
одређеном обиму обрађују кроз наставу
● упознавање ученика са физичког васпитања:
основним принципимна
вежбања у складу са његовим ● атлетика;
узрастом;
● гимнастика;
● упознавање ученика са
штетним последицама ● ритмичка гимнастика:
неправилног вежбања и ● рукомет;
предозирања у изабраном
спорту; ● кошарка;
● упознавање ученика са ● одбојка;
● етичким вредностима и ● мали фудбал;

слабостима спорта;
● плес.
● упознавање ученика са
естетским вредностима спорта. 2. Спортови који се налазе у програмима
такмичења „Савеза за школски спорт и
олимпијско васпитање Србије”:
3. Спортови за које је заинтересована

локална средина, односно локална
самоурава.
4. Спортови за које постоје одговарајући

природни и материјални ресурси:
- скијање;
- веслање.
5. Спортови са којима су се ученици
упознали кроз курсне облике рада.
Дидактичко-методичко упутство за
реализацију часова изабране спортске
гране (изборног спорта)
● часове изабране спортске гране потребно

је са методичког становишта у што већој
мери прилагодити моделу часа физичког
васпитања;
● у складу са моторичким формама које

карактеришу изабрани спорт и које се
примењују у основној фази часа, неопходно
је бирати вежбања, како за уводно-
припремну тако и завршну фазу часа;
● тежиште рада у свим изабраним

спортовима да је на техници и њеној
примени у ситуационим условима;
● код индивидуалних спортова инсистирати

на примени кретања у такмичарским
условима;Настојати да се трчи или плива
што брже, скаче што више или баца што
даље, постиже што више кругова итд.;
шах ● код колективних спортова (спортских
игара) форсирати уважбавање технике и
тактике највише кроз игру и ситуационе
услове приближне условима игре;
● на сваком часу у одређеним временским

интервалима спроводити такмичење између
екипа.
● у раду на овим часовима неопходно је

правити тимове-екипе према
способностима;.
● на часовима изабраног спорта обавезно је

примењивати диференциране облике рада у
складу са знањима и способностима
ученика. Овакав приступ је обавезан
уважавајући структуру ученика који су се
определили за одређени спорт (има оних
који су се тим спортом већ бавили или се
њиме баве и ученика почетника);
● садржаје рада на часовима програмирају

наставници задужени за реализацију
предмета физичко васпитање - изабрани
спорт у складу са знањима о спортској
грани и сагледавањем способности и знања
ученика;
● програмирани садржаји планирају се као

и сви остали часови наставе физичког
васпитања;
● оцењивање ученика је у складу са обимом

и квалитетом оног наученог садржаја који
је за ученике одређен (програм за
почетнике и програм за напредније);
● реализацијом часова физичког васпитања

- изабрани спорт пратити и запажати
ученике који су посебно талентовани за
спорт и упућивати их да се њиме баве и
изван школе у клубовима и спортским
школама ако то желе или имају
интересовања.;
● током рада са ученицима уочавати оне

чије се интересовање за одређени спорт не
поклапа са њиховим могућностима и истим
на крају школске године саветовати за који
спорт да се определе у наредној школској
години.
II. ОРГАНИЗАЦИЈА ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ

РАДА
● садржаји наставе физичко васпитање -

изабрани спорт могу се реализовати у
објектима школе, на одговарајућим
вежбалиштима - објектима ван школе, под
условом да се налазе у близини школе или
да је за ученике организован наменски
превоз (спортска хала, базен, отворени
терени, клизалиште, скијалиште итд.);
● часови се могу организовати у истој смени

у оквиру распореда часова са другим
предметима или у супротној смени, ако за
тим постоји потреба и адекватни услови.
III. ПЛАНИРАЊЕ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ

РАДА
● планирање образовно-васпитног рада

спроводе наставници у складу са основним
принципима планирања наставе физичког
васпитања. Годишњи план рада је обавезни
облик насатвог планирања из кога
проистичу месечни и недељни планови
рада;
● сходно уобичајеној пракси, наставници

обавезно израђују и припрему за
појединачан час. Припрема за час базира се
на прихваћеној четвороделној структури
часа примереног потребама наставе
физичког васпитања.
IV. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ
Праћење и вредновање постигнућа ученика
● праћење напретка ученика обавља се

сукцесивно током целе школске године, а
на основу јединствене методологије која
предвиђа следеће тематске целине. У осмом
разреду оцењивање се врши бројчано, на
основу остваривања оперативних задатака
и минималних образовних захтева:
● стање моторичких способности;
● усвојене здравствено-хигијенске навике;
● достигнути ниво савладаности моторних

знања, умења и навика у складу са
индувидуалним могућностима;
● однос према раду.
1. Праћење и вредновање моторичких

способности врши се на основу
савладаности програмског садржаја којим
се подстиче развој оних физичких
способности за које је овај узраст критичан
период због њихове трансформације под
утицајем физичких активности -
координација, гипкост, равнотежа, брзина,
снага и издржљивост.
2. Усвојеност здравствено-хигијенских
навика прати се на основу утврђивања
нивоа правилног држања тела и одржавања
личне и колективне хигијене, а, такође, и
на основу усвојености и примене знања из
области здравља.
3. Степен савладаности моторних знања и

умења спроводи се на основу минималних
програмских захтева, који је утврђен на
крају навођења програмских садржаја.
4. Однос према раду вреднује се на основу

редовног и активног учествовања у
наставном процесу, такмичењима и
ваншколским активностима.
Оцењивање ученика у оквиру праћења и

вредновања наставног процеса, врши се на
основу правилника о оцењивању ученика
основне школе и на основу савремених
дидактичко методичких знања.
Педагошка документација и дидактички

материјал
Обавезна педагошка документација је:
Дневник рада, структура и садржај утврђује

се на републичком нивоу и одобрава га
министар, а наставнику се оставља
могућност да га допуни оним материјалом
за које има још потребе.
Планови рада: годишњи, по разредима и

циклусима, план стручног актива, план
ванчасовних и ваншколских активности и
праћење њихове реализације.
Писане припеме наставник сачињава за

поједине наставне теме које садрже:
временску артикулацију остваривања
наставне теме (укупан и редни број часова,
време реализације), конзистентну
дидактичку структуру часова (облике рада,
методичке поступке обучавања и
увежбавања).
Радни картон: има сваки ученик са

програмом садржаја који се вежба, а који
сачињава учитељ или предметни наставник
и који је прилагођен конкретним условима
рада.
Формулари за обраду података за: стање

физичких способности, реализацију
програмских садржаја у часовној и
ванчасовној организацији рада.
Очигледна средства: цртежи, контурограми,
видео-траке аранжиране, таблице
оријентационих вредности моторичких
способности, разноврсна обележавања
радних места и други писани материјали
који упућују ученике на лакше разумевање
и остваривање радних циљева и задатака.
Кључни појмови садржаја: вежбање, игра, здравље, правилно вежбање
ПЛАН И ПРОГРАМ НАСТАВЕ И УЧЕЊА ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ
ГРАЂЕВИНСКИ ТЕХНИЧАР ЗА ХИДРОГРАДЊУ

-погледати прилог-
ПЛАН НАСТАВЕ И УЧЕЊА ЗА ОБРАЗОВН ПРОФИЛ
ПОЛАГАЧ ОБЛОГА
ДЕКОРАТЕР ЗИДНИХ ПОВРШИНА
ИЗМЕНЕ:
На основу члана 67. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17,
27/18 - др. закон, 10/19, 6/20 и 129/21),
Министар просвете доноси
Правилник о допунама Правилника о плану и програму

наставе и учења општеобразовних предмета средњег
стручног образовања и васпитања у подручју рада
Геодезија и грађевинарство
Правилник је објављен у „Сл. гласнику РС” - Просветни гласник, бр. 9/2023 од 25. августа 2023. год.
Члан 1.
У Правилнику о плану и програму наставе и учења општеобразовних предмета средњег стручног образовања и
васпитања у подручју рада Геодезија и грађевинарство („Службени гласник РС - Просветни гласник”, бр. 7/18, 10/19,
11/21 и 10/22), после плана и програма наставе и учења за образовни профил грађевински техничар за хидроградњу,
додају се планови наставе и учења за образовне профиле полагач облога и декоратер зидних површина, који су
одштампани уз овај правилник и чини његов саставни део.
Члан 2.
Програми наставе и учења општеобразовних предмета за образовне профиле полагач облога и декоратер зидних
површина, у трогодишњем трајању, остварују се у складу са правилником којим је утврђен програм наставе и учења
општеобразовних предмета у стручним школама, за образовне профиле у трогодишњем и четворогодишњем трајању.
Члан 3.
Даном почетка примене овог правилника престају да важе:
1) Правилник о наставном плану и програму за стицање образовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању у

стручној школи у подручју рада Геодезија и грађевинарство („Просветни гласник”, бр. 8/93, 1/94, 6/95, 5/98, 4/02,
5/03, 6/05, 3/08 и 5/11 и „Службени гласник РС - Просветни гласник”, бр. 7/12, 5/13, 11/13, 14/13, 13/15, 18/15, 7/18,
10/19 и 11/21), у делу који се односи на наставни план и наставни програм за образовне профиле полагач облога и
декоратер зидних површина;
2) Правилник о наставном плану и програму огледа за образовне профиле архитектонски техничар и кровопокривач
(„Просветни гласник”, бр. 13/07, 10/08, 3/10 и 5/11 и „Службени гласник РС - Просветни гласник”, бр. 2/12, 13/15 и
18/15), у делу који се односи на наставни план и програм општеобразовних предмета за образовни профил
кровопокривач;
3) Правилник о наставном плану и програму огледа за образовни профил грађевински техничар за нискоградњу у
подручју рада геодезија и грађевинарство („Просветни гласник”, број 1/96), у делу који се односи на наставни план и
програм општеобразовних предмета за образовни профил грађевински техничар за нискоградњу.
грађевинарство за образовне профиле полагач облога и декоратер зидних површина, у трогодишњем трајању, стичу
образовање по Правилнику из члана 1. став 1. овог правилника, најкасније до краја школске 2025/2026. године.
Члан 4.
Број 110-00-153/2023-03
У Београду, 21. августа 2023. године
Министар,
проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.
ПОЛАГАЧ ОБЛОГА
ДЕКОРАТЕР ЗИДНИХ ПОВРШИНА
Ovaj tekst je preuzet iz pravne baze programskog paketa Propis Soft-a

OO - Građevinarstvo 2023

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

OO - Građevinarstvo 2023

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

8/30/23, 3:42 PM PropisSoft Online

Naziv: PRAVILNIK O PLANU I PROGRAMU NASTAVE I UČENJA OPŠTEOBRAZOVNIH PREDMETA

Министар просвете, науке и технолошког развоја доноси

Правилник о плану и програму наставе и учења

НАПОМЕНА: На основу Правилника о програму наставе и учења општеобразовних предмета у стручним

НАПОМЕНА: На основу Правилника о измени Правилника о плану и програму образовања и васпитања за

Правилник о допунама Правилника о плану и програму наставе и учења општеобразовних предмета

Даном почетка примене овог правилника престају да важе:

1) Правилник о наставном плану и програму за стицање образовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању у

ПЛАН И ПРОГРАМ НАСТАВЕ И УЧЕЊА ОПШТЕОБРАЗОВНИХ ПРЕДМЕТА СРЕДЊЕГ СТРУЧНОГ

ОПЕРАТЕР ОСНОВНИХ ГРАЂЕВИНСКИХ РАДОВА И ГРАЂЕВИНСКИ ТЕХНИЧАР

ПЛАН И ПРОГРАМ НАСТАВЕ И УЧЕЊА ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ

РУКОВАЛАЦ ГРАЂЕВИНСКОМ МЕХАНИЗАЦИЈОМ

A2: Листа изборних програма

Рб Листа изборних програма РАЗРЕД

ОБЛИК ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА

* Ако се укаже потреба за овим облицима рада

Остваривање плана програма наставе и учења

I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД

Подела одељења у групе

разред предмет/модул годишњи фонд часова број ученика у групи - до

А1: Обавезни општеобразовни предмети

СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

- Развијање и неговање језичке културе, поштовање правила књижевног (стандардног) језика у

- Подстицање ученика на усавршавање говорења, писања и читања, као и неговање културе

- Оспособљавање за ефикасно комуницирање;

Циљеви учења: - Упознавање књижевне уметности;

- Унапређивање знања о сопственој култури и културама других народа;

- Развијање хуманистичког и књижевног образовања на најбољим делима српске и светске

- Упућивање ученика на истраживачки и критички однос према књижевности;

- Обезбеђивање функционалних знања из теорије и историје књижевности;

- Развијање трајног интересовања за нова сазнања.

Оквирни број часова по

● Народна књижевност (12

● Култура изражавања (20

● Стари и Нови завет

● именује ауторе и ● Словенска писма и развој

● објасни значај ● Деспот Стефан Лазаревић;

● Гласови књижевног језика

● Акценти књижевног језика

● Оспособљавање ● разликује ● Разговорни функционални

СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

Годишњи фонд часова: 70

Романтизам ● Упознавање са поетиком ● наведе представнике ● Романтизам у Европи и Препоруке за

● Ђура Јакшић: „На ● Реализам (13 часова)

● Балзак: „Чича Горио”

● Војислав Илић: „Сиво,

● препозна просте, ● Глаголи. Граматичке

Кључни појмови садржаја: барок; класицизам; просветитељство; романтизам; реализам; морфологија

СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

Годишњи фонд часова: 62

● Јован Дучић: „Благо ● теоријска настава (62

● В. П. Дис: „Можда ● Теоријска настава се

Оквирни број часова по

● Модерна (10 часова)

● Иво Андрић: „ Мост

● уочи одлике савремене ● Савремена поезија -

СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК

Развијање сазнајних и интелектуалних способности и стицање позитивног односа према другим

● Медији (штампа, телевизија 6. Изражавање

● Интересантне животне 7. Изражавање потврде

● Свет компјутера 8. Изражавање

● Основе пословне 11. Давање и тражење