PRIMENA INTEGRALA

Pre nego što krenemo sa izračunavanjem površine, dužine luka, zapremine ili površine rotacione površi moramo
odraditi:

- pomoću par tačaka ispitamo tok i nacrtamo krivu ( krive)ako je to neophodno

- granice integrala nañemo kao rešenje sistema jednačina od datih krivih(njihov presek)
- pronañemo odgovarajuću formulu
- integral je u najvećem broju slučaja bolje rešiti bez granica,kao neodreñeni , jer u slučaju smene moramo
menjati granice...

1. Izračunati površinu figure ograničene lukom krive y = − x 2 + 2 x i pravom y = 0.

Rešenje:

Data kriva je parabola, ispitivanje toka i kako se crta njen grafik je detaljno objašnjen u delu “kvadratna funkcija”,
ali kako nama ne treba ispitivanje celog toka, već samo nekoliko tačaka, naći ćemo:

i) Grafik funkcije y = − x 2 + 2 x seče x osu u tačkama gde je − x 2 + 2 x = 0 , to jest za x = 0 i x = 2

ii) Nañemo prvi izvod: y`= -2x +2, y` = 0 za –2x+2 = 0 to jest x = 1. Ovu vrednost zamenimo u početnu
funkciju: y = - 12+2 = 1, pa je tačka (1,1) maksimum.
iii) Sad već možemo skicirati grafik

1 x
-2 -1 0 1 2 3 4 5
-1

y = − x2 + 2x

Mi trebamo naći površinu osenčenog dela, pa je jasno da granice integrala idu od 0 do 2, a pošto je deo površine

koji tražimo iznad x ose, u integralu ne moramo uzimati apsolutnu vrednost . Dakle:

2 3
x3 x2 2 2 0 8 4
P = ∫ (− x 2 + 2 x)dx = (− + 2 ) = [(− + 2 2 ) − ( + 0)] = − + 4 =
0
3 2 0 3 3 3 3

4
Tražena površina je dakle P=
3
2. Izračunati površinu figure koja je ograničena linijama: y = 2 x 2 + 1 i y = x 2 + 10

Rešenje:

Tačke preseka ove dve krive,koje ćemo dobiti rešavanjem sistema jednačina, će nam dati granice integrala:

y = 2x 2 + 1
y = x 2 + 10

2 x 2 + 1 = x 2 + 10
x2 = 9 Dakle integral “ide” od –3 do 3
x = ±3

Dalje ispitamo nekoliko tačaka da bi skicirali grafike:

y = 2x 2 + 1 y = x 2 + 10

2x 2 + 1 = 0 x 2 + 10 = 0

1
x2 = − x 2 = −10
2

Očigledno ni jedna parabola nema preseke sa x osom, nañimo im temena (ekstremne vrednosti)

y = 2x 2 + 1 y = x 2 + 10

y` = 4x y`= 2x

4x = 0 2x = 0

x=0 x=0

y= 1 y= 10

(0,1) je minimum (0,10) je minimum

y-osu seče u 1 y-osu seče u 10

Nacrtajmo sada sliku:

 y
19 y = x 2 + 10

10
10

y = 2x2 + 1
1
x
-3 3

Tražena površina je ovo osenčeno izmeñu parabola, i nju ćemo naći kada od površine ispod gornje krive oduzmemo
površinu ispod donje krive, odnosno u integralu oduzmemo donju ( y = 2 x 2 + 1 ) od gornje parabole
( y = x 2 + 10 )

Važno: Pošto je grafik simetričan u odnosu na y osu, odnosno parne su obe funkcije, lakše nam je da
izračunamo površinu od 0 do 3 pa da to pomnožimo sa 2.

3
P = ∫ [( x 2 + 10) − (2 x 2 + 1)]dx odnosno ,pametnije je:
−3

3 3
x3 3
P = 2 ∫ [( x + 10) − (2 x + 1)]dx = 2 ∫ (− x + 9)dx = 2(− + 9 x) = 2 ∗ 18 = 36
2 2 2

0 0
3 0

Tražena površina je dakle P= 36

3. Odrediti površinu lika ograničenog lukom krive y 2 + y + x = 6 i osom Oy.

Rešenje:

U ovom zadatku nam je pametnije da izrazimo x, a da traženu površinu izračunamo “po y”

y2 + y + x = 6

1± 5
x = −y2 − y + 6 − y2 − y + 6 = 0 Nañemo y1,2= pa je y1 = -3, y2 = 2
−2

1 1
x` = - 2y – 1 x` = 0 za - 2y –1 = 0 pa je y = − to jest x = 6
2 4

1 1
Tačka (6 , − ) je maksimum kad razmišljamo “ po y”
4 2
 y

2
1
6
6 4
1
− x
2

-3
x = −y2 − y + 6

Radićemo integral po y, gde nam granice očigledno idu od - 3 do 2.

2
y3 y2 2 125
∫ (− y − y + 6)dy = (− − + 6 y) =
2
P=
−3
3 2 −3 6

125
Tražena površina je
6

4. Izračunati površinu figure koja je ograničena linijama y = ex , y = e-x i x=2

Rešenje:

Ovde se radi o graficima elementarnih funkcija. Ako niste upoznati sa njima, napravite tablicu vrednosti, u kojoj
ćete birati vrednosti za x i izračunavati y.

y
y = ex
2
e
7
y = e−x

1
2 x

x=2

Sa slike je očigledno da osenčena površina ide po x od 0 do 2, da je donja kriva y = e-x a gornja kriva y = ex

2
2
P = ∫ (e x − e − x )dx =(e x + e − x ) = (e 2 + e − 2 ) − (e 0 + e −0 ) = e 2 + e − 2 − 2
0
0

Tražena površina je e 2 + e −2 − 2
5. Odrediti zapreminu tela koje nastaje rotacijom oko ose Ox dela površi ograničenog lukom krive
y = 4 x − x 2 i osom Ox.

Rešenje:

Ispitajmo najpre par tačaka za parabolu y = 4 x − x 2 i nacrtajmo sliku:

y = 4x − x 2
4x − x 2 = 0 pa je x(4 − x) = 0 ⇒ x = 0 ∨ x = 4

y` = 4-2x pa je 4-2x = 0 za x = 2 a onda je y = 4

4
y = 4x − x 2

0 2 4
x

Granice integrala su 0 i 4

b
V = π ∫ y 2 dx
a

4 4
V = π ∫ (4 x − x ) dx = π ∫ (16 x 2 − 8 x 3 + x 4 )dx
2 2

0 0

x3 x4 x5 4
= π (16 −8 + )
3 4 5 0

64 256 512 512π

= π (16 − 2
256 + ) =π =
3 5 15 15

512π
Zapreminu tela je
15
6. Odrediti zapreminu tela nastalog rotacijom kruga x 2 + ( y − b) 2 = r 2 oko Ox ose (b>r)

Rešenje:

Iz analitičke geometrije znamo da je jednačina kruga ( x − p ) 2 + ( y − q ) 2 = r 2 gde su p i q koordinate centra a r

poluprečnik kružnice.

x 2 + ( y − b) 2 = r 2 nam govori da je p = 0 a q =b, pa će slika izgledati:

y

r b

x 2 + ( y − b) 2 = r 2 odavde moramo izraziti y

( y − b) 2 = r 2 − x 2

y − b = ± (r 2 − x 2 )

y = b ± (r 2 − x 2 ) Ovde smo dobili dva dela kružnice: gornji y = b + (r 2 − x 2 ) i donji y = b − (r 2 − x 2 )

y
y = b + r2 − x2

r b

y = b − r2 − x2
x

Rotacija ovog kruga će nam dati telo koje je poznatije kao TORUS, ili po naški guma
 y

Zapreminu tela ćemo dobiti kad od zapremine tela koje nastaje rotacijom gornjeg dela kružnice(puna guma)

oduzmemo zapreminu tela koje nastaje rotacijom donjeg dela kružnice(kao felna,popunjena)

b
V = π ∫ ( y12 − y 22 )dx
a

Nadjimo najpre vrednost izraza y12 − y 22

y12 − y 22 = ( b + (r 2 − x 2 ) )2 - (b − (r 2 − x 2 ) ) 2

= (b 2 + 2b r 2 − x 2 + r 2 ) - (b 2 − 2b r 2 − x 2 + r 2 )

= b 2 + 2b r 2 − x 2 + r 2 - b 2 + 2b r 2 − x 2 − r 2

= 4b r 2 − x 2

Jasno je da granice integrala idu od –r do r

Rešimo najpre neodreñeni integral:

x = r sin t
∫ r 2 − x 2 dx =
dx = r cos tdt
= ∫ (r 2 − r 2 sin 2 t )r cos tdt

=∫ r 2 (1 − sin 2 t ) r cos tdt

=∫r (1 − sin 2 t )r cos tdt

pošto je 1 – sin2t = cos2t
= ∫ r 2 cos t cos tdt

= ∫ r 2 cos 2 tdt
 1 + cos 2t 1
r2 je konstanta pa će ići ispred integrala a upotrebićemo i formulu: cos 2 t = , pa će i kao konstanta
2 2
ispred integrala. Dakle:
r2
2 ∫
= (1 + cos 2t )dt

r2 1
= (t + sin 2t )
2 2

Šta se dešava sa granicama ovog integrala?

x = r sin t π
Smena je bila : , za x = - r je -r = r sin t , to jest sint = - 1 pa je t= −
dx = r cos tdt 2
π
za x = r je r = r sin t , to jest sint = 1 pa je t =
2

π π
Nove granice su dakle − i
2 2

Vratimo se u integral:

π
b 2
r 1
V = π ∫ ( y12 − y 22 )dx = π 4b (t + sin 2t ) 2
a
2 2 −π
2
π 1 π π 1 π
= 2πbr 2 [( + sin 2 ) − (− + sin( −2 ))]
2 2 2 2 2 2

= 2πbr 2π

= 2br 2π 2

Dakle, posle mnogo napora, konačno rešenje je V = 2br 2π 2

7. Izračunati dužinu luka krive y = ln x od tačke x = 3 do tačke x = 8

Rešenje:

Ovde nam slika nije neophodna!

 b
Formula za izračunavanje dužine luka krive je L= ∫ 1 + f `( x) 2 dx , ako radimo po x
a

y = ln x

1
y`= pa je
x

b 8 8 8 8
1 1 x2 +1 x2 +1
∫
a
1 + f `( x) 2 dx = ∫ 1 + ( ) 2 dx =
x ∫ 1+
x2
dx = ∫ x2
dx = ∫ x
dx = uzimamo smenu=
3 3 3 3

x2 +1 = t 2
2 xdx = 2tdt x= 3⇒t =2
= Da vidimo šta je sa granicama?
xdx = tdt x= 8⇒t =3
tdt
dx =
x

3 3
t tdt t 2 dt
= ∫ = ∫ 2 = Iz smene je x2 = t2 – 1 pa je sada naš integral
2
x x 2 x

3
t 2 dt
=∫ ovde ćemo kao trik, gore oduzeti i dodati 1
2 t −1
2

3
t 2 −1+1
3
1 t −1 3 3 −1 2 −1
=∫ dt = ∫ (1 + 2 )dt = t + ln = ( 3 + ln ) - (2 + ln )=
2 t −1
2
2 t −1 t +1 2 3 +1 2 +1

3
= 1 + ln
2

3
konačno rešenje je L = 1 + ln
2
8. Izračunati površinu površi koja nastaje rotacijom luka parabole y2 = 4x oko ose Ox na segmentu [0,3]

Rešenje:

1 3 4
-2

-4

Formula za izračunavanje površine rotacione površi je :

b
S= 2 π ∫ f ( x)
a
1 + f `( x) 2 dx , po x x ∈ [ a, b]

Ovde su granice očigledno 0 i 3.

1 1 1
y2 = 4 x pa je odavde y = 2 x odnosno y`= 2 = pa je y`2 =
2 x x x

b 3
1
S= 2 π ∫ f ( x) 1 + f `( x) dx = 2 π ∫2 x 1+
2
dx
a 0
x
3
x +1
= 2π ∫2
0
x
x
dx 2 ide ispred integrala a korene skratimo

3
= 4π ∫
0
x + 1dx uzimamo smenu

x +1 = t 2
= uradimo neodredjeni integral da ne menjemo granice
dx = 2tdt
t3 2
∫ 2t dt = 2
= ( x + 1) 3
2

3 3
2 3
= 4π ( x + 1) 3
3 0
8π 56π
= (8 − 1) =
3 3
56π
Tražena površina rotacione površi je dakle : S =
3
9. Cikloida C je definisana parametarskim jednačinama:

x = a (t − sin t ) i y = a (1 − cos t )
Izračunati:

a) površinu ograničenu jednim lukom cikloide i osom Ox

b) dužinu jednog luka cikloide
c) zapreminu tela nastalog rotacijom jednog luka cikloide oko Ox ose

Rešenje:

Kako nastaje i kako izgleda ta cikloida?

Posmatrajmo kružnicu koja se bez klizanja okreće po pravoj (x osi). Fiksirajmo jednu tačku na kružnici. Kriva koju

opisuje ta tačka zovemo cikloida.

0 2aπ 4 aπ

a) Posmatrajmo ovaj prvi luk cikloide koji je u intervalu [0, 2aπ ]

0 2 aπ

b
Ako bi koristili onu univerzalnu formulu za P, bilo bi P= ∫ ydx
a

Ovaj integral bi išao od 0 do 2aπ , a pošto je y = a (1 − cos t ) , biće :

y = 0 ⇒ a (1 − cos t ) = 0 t=0
y = 2aπ ⇒ a (1 − cos t ) = 2aπ t = 2π

Znači integral ide od 0 do 2π po t.

Kako je x = a (t − sin t ) to je dx = a (1 − cos t )dt

 b 2π 2π
P= ∫ ydx = ∫ a (1 − cos t )a (1 − cos t )dt = a 2
∫ (1 − cos t )
2
dt
a 0 0

Rešimo najpre traženi integral:

1 + cos 2t
∫ (1 − cos t ) dt = ∫ (1 − 2 cos t + cos 2 t )dt = ∫ 1dt − 2 ∫ cos tdt + ∫
2
dt
2

1 1
= t − 2 sin t + (t + sin 2t )
2 2
1 1
= t − 2 sin t + t + sin 2t
2 4
3 1
= t − 2 sin t + sin 2t
2 4
Vratimo se u formulu:

2π
3 1 2π
P= a 2 ∫ (1 − cos t ) 2 dt = a 2 ( t − 2 sin t + sin 2t ) =3 a 2π
0
2 4 0
Samo mala napomena da su sinusi od 0 i 360 stepeni jednaki 0.

Dakle, P=3 a 2π

b) Da izračunamo dužinu jednog luka cikloide:

0 2 aπ

β
Za luk imamo gotovu formulu: L= ∫ x`2 (t ) + y`2 (t )dt
α
Granice integrala su 0 i 2π . Sredimo i ovu potkorenu veličinu pa ćemo onda rešavati integral.

x = a (t − sin t ) pa je x`= a (1 − cos t )

y = a (1 − cos t ) pa je y`= a sin t jer je od jedinice izvod 0

x`2 + y`2 = [a (1 − cos t )]2 + [a sin t ] 2 = a 2 (1 − 2 cos t + cos 2 t ) + a 2 sin 2 t

= a 2 (1 − 2 cos t + cos 2 t + sin 2 t )
= a 2 (2 − 2 cos t )
= 2a 2 (1 − cos t )
 t
= 2a 2 2 sin 2
2
t
= 4a 2 sin 2
2
Vratimo se u integral:

β 2π 2π 2π
t t t t 2π
∫ x` (t ) + y` (t )dt = ∫ 4a sin dt = ∫ 2a sin dt = 2a ∫ sin dt = − 4a cos
2 2 2 2
= 8a
α 0
2 0
2 0
2 2 0

Dužinu jednog luka cikloide je L = 8a

c) Izračunajmo i zapreminu

0 2a π

2π 2π
V = π ∫ y dx = π ∫ [a (1 − cos t )] 2 a (1 − cos t )dt
2

0 0
2π
= π ∫ a 3 (1 − cos t ) 3 dt konstanta ide ispred integrala
0
2π
= a π ∫ (1 − cos t ) 3 dt iskoristimo formulu (a - b )3
3

0
2π
= a 3π ∫ (1 − 3 cos t + 3 cos 2 t − cos 3 t )dt
0

Svaki od ovih integrala ćemo rešavati posebno, prva dva nisu problem jer su tablični, rešimo zato ova preostala dva.

1 + cos 2t 1 1 1 1 1
∫ cos t=∫ dt = ∫ (1 + cos 2t )dt = (t + sin 2t ) = t + sin 2t
2

2 2 2 2 2 4

sin t = z
∫ cos tdt = ∫ cos t cos 2 tdt = ∫ cos t (1 − sin 2 t ) = ∫ cos tdt − ∫ cos t sin 2 tdt = = sin t − ∫ z 2 dz =
3

cos tdt = dz
z3 sin 3 t
sin t − = sin t −
3 3
Vratimo se u izračunavanje zapremine:

1 1 sin 3 t 2π
V = a 3π [t − 3 sin t + 3( t + sin 2t )- (sin t − )] = kad sredimo= 5a 3π 2
2 4 3 0

Dakle V= 5a 3π 2