Странац-Албер Ками

Књижевни род: епика

Књижевна врста: роман
Место: Алжир
Време: није познато

На почетку романа, Мерсоу јављају телеграмом да му је умрла мајка. Када

сазнаје да му је мајка умрла није уопште потрешен. Он више размишља о
томе како његове колеге проводе дан на послу, и како му је тешко да пређе
толики пут да би отишао на сахрану. Он не зна тачно када се и како то
десило. Послодавац му даје два слободна дана, не изјавивши ни саучешће.
Мерсоова мајка провела је у дому у једном селу скоро 3 године и управник
каже да је ту била јако срећна. Мерсо је није посећивао пуно јер би му то
“одузело недељу” и поред тога представљало напор (аутобус, карте,
путовање). По доласку тражи од директора да види мајку, али га директор
обавештава да је њено тело већ у ковчегу.

Отишао је да види мајку у малу мртвачницу и када га је настојник питао да

ли жели да му отвори ковчег, он је рекао да не жели, иако се осећао
непријатно и свестан је и сам да то није требало да каже. Провео је ноћ уз њу
са неколико њених пријатеља из дома. После сахране није размишљао о
мајци, већ о својим колегама и како су они сада на послу.

Те исте ноћи Мерсо остаје да бди над мајчиним телом. Следећег јутра га
директор обавештава да ће се на сахрани појавити и Томас Перез, човек који
је био веома близак са његовом мајком. На путу ка гробљу Перез се
онесвешћује. Мерсо касније изјављује да се не сећа баш најбоље сахране.

Мерсо се враћа у Алжир и како је нерадна субота, иде на купање. Среће

Марију Кардону (бивша колегиница, радила је као дактилографкиња код
њега у канцеларији). Они су изашли заједно у биоскоп и она је провела ноћ
код њега. Договарају се да оду у биоскоп те исте вечери, на комедију. Након
филма, њих двоје проводе ноћ заједно. Када се Мерсо пробудио, Марија је
већ била отишла. Остаје у кревету до поднева, и остатак дана проводи на
балкону, посматрајући пролазнике.
Сутрадан одлази на посао. По повратку среће Саламана, старца који живи у
његовој згради. Такође се сусреће и са комшијом Ремоном, који га позива на
вечеру. Приликом вечере, Ремон се присећа ситуације у којој је пребио своју
љубавницу зато што га је преварила. Зато се посвађао и са својим братом.
Ремон сада жели да се освети љубавници, међутим неопходна му је помоћ
Мерсоа који би јој написао писмо. Мерсо пристаје на то, и пише писмо исте
вечери.

У комшилуку је живео и Саламано, некадашњи Мерсоов добар пријатељ. Он

је био пса и стално је викао на њега. Пас и Саламано су почели да личе један
на другог. Увек их је Мерсо виђао заједно. Сваки пут када је Саламану пас
побегао он је био много тужан и није се смирио док га није нашао.

Неколико дана касније Марија долази у посету. На њено питање да ли је

воли, Мерсо одговара како њихова веза не значи ништа. Њих двоје излазе из
стана након што су чули вику. Појављује се полицајац који удара шамар
Ремону, рекавши му да ће морати да пође у станицу зато што је пребио своју
девојку. Ремон тражи од Мерсоа да сведочи у његову корист, што Мерсо
прихвата. Те исте ноћи Ремон среће Саламана који је тужан зато што му је
побегао пас.

На Маријино питање да ли би желео да је ожени, Мерсо равнодушно

одговара да хоће уколико она то жели. Неколико дана касније Мерсо, Марија
и Ремон одлазе у викендицу на плажи Ремоновог пријатеља Масона. Тог
поподнева Масон, Ремон и Мерсо срећу двојицу Арапа, од којих је један брат
Ремонове девојке. Након жучне свађе, Арапин рањава Ремона ножем. Након
што се мало опоравио, Ремон и Мерсо се враћају на плажу где затичу Арапе.
Ремон вади пиштољ са намером да их убије, међутим Мерсо га одвраћа од
тога и одузима му пиштољ. Касније, међутим, Мерсо се враћа на плажу и без
икаквог разлога убија брата Ремонове девојке.

Мерсо бива ухапшен. Његов адвокат је запрепашћен тиме што Мерсо не

показује ни трунку гриже савести. Марија му је долазила неколико пута у
посету и плакала, али њега више она не занима тако да је она престала да
долази. Тужилаштво копа по његовом приватном животу, сазнали су да нема
пријатеље ни породицу, колико је био равнодушан на сахрани своје мајке и
како је само неколико дана после отишао у биоскоп и почео да се забавља са
Маријом. Истражитељ који га испитује је такође зачуђен његовом
хладнокрвношћу. Он захтева од Мерсоа да се окрене вери у Бога, што овај
одбија рекавши да у Бога не верује. Истражитељ, разјарен оваквим
одговорима, назива Мерсоа антихристом.

Марија посећује Мерсоа и изражава наду да ће га ослободити и да ће се њих

двоје у миру венчати. У ишчекивању пресуде, Мерсо се прилагођава на
живот у затвору. Изолација од природе, жена и цигарета га мучи у почетку,
међутим ипак се привикава и готово да почиње и да не примећује њихово
одсуство.

Долази тренутак суђења. У једном тренутку током суђења долази на ред и

прича о самом Мерсоу као личности као и о његовој реакцији на смрт његове
мајке. Директор и неколицина људи који су били на бдењу сведоче. Тврде да
Мерсо није показивао никакве знаке туге. Марија невољно признаје да су дан
након сахране она и Мерсо ишли у биоскоп да погледају комични филм.
Тужилац назива Мерсоа чудовиштем, тврдећи да је његов недостатак
осећања претња читавом друштву. Проглашавају га кривим, и Мерсо бива
осуђен на погубљење.

Мерсо се враћа у затвор где чека да буде погубљен. Бори се да се помири са

својом судбином, и прилично му је тешко да прихвати ту неизбежну
ситуацију. Капелан долази у посету и убеђује Мерсоа да се одрекне атеизма и
окрене Богу, међутим Мерсо одбија. Бесан, граби капелана и виче на њега.
Изјављује да је паметна одлука то што верује у безначајан физички свет.
Мерсо по први пут долази до сазнања да његово постојање нема никаквог
смисла. Губи сваку наду и мири се са својом ситуацијом.

Мерсо
Главни јунак и наратор. Мерсо говори о својим искуствима и дешавањима са
дистанце. Потпуно је равнодушан према другима, чак и према својој мајци и
девојци Марији. Одбија да се држи устаљених конвенционалних правила.
Након што убија човека без икаквог очигледног разлога, Мерсо завршава у
затвору. Његов атеизам и недостатак гриже савести представљају озбиљан
проблем друштву у коме живи.

Роман је написан у првом лицу, као да га он пише. Он је млад и ради као

чиновник. Нема пријатеље и живи сам. Мерсо живи живот дан за дан, нема
никаквих амбиција у животу. Када је убио човека, није осећао кривицу и
мирно је ишчекивао пресуду. Био је осуђен на смрт, и није се потресао због
тога. Лакнуло му је што ће напустити такав бесмислени живот у коме се
осећа отуђено и као странац у друштву.

Марија Кардона
Дактилографкиња која је некада радила са главним јунаком. Започиње
љубавну везу са њим дан након сахране његове мајке. Марија је млада и
живахна девојка која ужива у пливању и природи. Међутим, Мерсо је
опчињен само Маријином физичком лепотом. Чак и у тренутку када Мерсо
покаже потпуну равнодушност према њој, она остаје уз њега чак и током
суђења.

Ремон Синтез
Он је Мерсоов комшија. Спријатељили су се јако брзо. Рајмонд је био плећат,
низак и лепо се облачио. Живео је сам. Он је локални сводник који је бесан
јер га је девојка преварила, и планира да јој се освети. За разлику од Мерсоа
који је резервисан и хладан, Ремон је веома импулсиван и насилан. Ремон
искоришћава Мерсоа, лако га убеђује да му помогне. Ипак, Ремоново
сведочење на суду у корист Мерсоу иде у прилог његовој лојалности.

Госпођа Мерсо
Њеном смрћу започиње радња романа. Мерсо верује да је многе ставове у
животу наследио управо од мајке.

Капелан
Свештеник који долази у посету Мерсоу након што он бива осуђен за
убиство. Капелан захтева од Мерсоа да се окрене ка Богу, међутим Мерсо је
разјарен овим предлогом и бесно изјављује да је живот бесмислен и да је
читаво човечанство осуђено на смрт.
Томас Перез
Живи у старачком дому, пријатељ госпође Мерсо. Пре њене смрти Перез и
госпођа Мерсо су постали готово нераздвојни. Перезова веза са госпођом
Мерсо је једна од ретких правих емоционалних привлачности која се
провлачи кроз роман.

Истражитељ
Испитује Мерсоа неколико пута након што бива ухапшен. Веома узнемирен
недостатком туге због мајчине смрти, истражитељ назива Мерсоа
антихристом. Истражитељ је симбол друштва које се осећа угроженим
Мерсоовим необичним и неморалним веровањем.

Масон
Ремонов пријатељ који позива Ремона, Мерсоа и Марију да дођу код њега у
викендицу. Управо током ове посете Мерсо убија Арапина. Масон сведочи о
Мерсоовој доброти током суђења.

Саламано
Комшија који има болесног пса којег често туче. Међутим, Саламано убрзо
остаје без пса за којим дубоко пати. Његова неизмерна туга је потпуна
супротност Мерсоовој равнодушности због губитка мајке.

Арапин
Брат Ремонове девојке којег Мерсо убија. Његова мистериозност је управо
оно што доприноси тежини убиства и оно што чини мотив злочина
неразјашњеним.