Небојша Гајтановић

ЧЕКАОНИЦА
Небојша Гајтановић
ЧЕКАОНИЦА Небојша Гајтановић
Издавач
Центар за културу, образовање
и информисање „Градац” Рашка

За издавача
Дејан КОТУРАНОВИЋ

Уредник
Милојко МИЛИЋЕВИЋ

Рецензент
ЧЕКАОНИЦА
Небојша ГАЈТАНОВИЋ

Штампа
СГР „Грамис” Рашка

Тираж: 300

ISBN 978-86-88391-22-1
Да ућутим када ћутим
ГРАДАЦ

Под небеском скровитом шумом

загледан у вечност. Из времена.
Док свет нестаје, чили ко пена,
да л узводно вијугавим друмом

стижу и анђели? Да безвремље

објављују. И светлост истине.
Слети голуб из дубина висине.
Ко да се небо спусти сред земље.

И загледан Градац у небеса,

тишина обукла златна словеса.
Светлост речи као с неба муња...

Колико лебде анђели, птице

толико поју гласом без труња.
Дан светли ко монахиње лице.
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

КАМЕН ЧЕКАОНИЦА

Сладост горка Дођем до врата –

најгорчија где је брава
црв у слатком воћу
за тартар је Дотакнем браву –
улазница где је кључ

Одустајем Пронађем кључ –

(од одустајања) где су врата

Свећа у срцу

Радујем се
што на овом путу има неба

Ослоњен
о камен што је од љубави
само

О камен
стамен
и пламен

8 9
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

НЕИЗБЕЖАН СУСРЕТ АДРЕСА

Пази Ако ме не нађеш у самотном друштву

и прећутано је изговорено потражи ме у богатој самоћи.

чека те као сведок

на степенику
лествица

10 11
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

КРСТ ОДБРАНА

И да се сакријем испод свог нокта Док љубав пали звезде

опет нисам сам. на ветровитом пољу
ветар ме не дотиче.

12 13
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

МЕСТО СЛОВО
Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали. То је Богу милије
од вола, од телета с роговима и с папцима.
(Пс. 69, 30-31)

Живим у месту које птица може Што напишем

крилима заклонити. то ме нађе.

Чудно је слово семе.

Ниче ко биље.
И с ове стране.
И с оне стране.

Онда да пазим.
Шта пишем.
Где пишем.
Како пишем.
Зашто пишем.

Јутро и светлост.
Слава Богу.

14 15
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

ОДМОРИШТЕ ЛЕПОТА ЈЕ ВЕРА

Све што дише нека хвали Господа! Алилуја!
(Пс. 150, 6)

Корачам уз планину. Према одморишту Видећеш

пролећних лептира, белих голубица. недогледе тајанства
птице и песме
Корачам земљом, али да не посрнем цветове девичанства
држим се за небо, за мисао чисту ћутање бистрика
као гнездо међу звездама. тишину звезда
где је младост боголика
И славуји који поју славе Бога. лепоту језера
видећеш
Знам да живи дете у мени. ако верујеш
Благо као радост. Као сунчев зрак. да је лепота вера
У чијим очима блиста
вечност. Као срце Исусово.

Горчином до сладости. Болом до сјаја.

Сузом до светлости. Ка песми далеких
харфи.

16 17
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

КА ИСХОДИШТУ ТРЕНУТАК
Милојку Милићевићу

Кад мислим И добра мисао

говорим ћутањем – која није изречена у повољном тренутку
како прочитати прах је само.
одгонетку у загонетки
ако је тек
неизрециво
непорециво

важно је
да не жмурим
отворених очију

18 19
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

СИЗИФОВА СТРАНИЦА УДИЦЕ

ни редова С бине из екрана

ни између редова забацују удице

кад је бело у реке људи

нек је бело што их гутају

20 21
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

ФЛЕКА СУСРЕТ С ДРВЕТОМ

Увек се нађе понеки Да се упознамо.

талас
да нафлека испеглану кошуљу реке.
Ја сам Небојша.
Добродошао, каже дрво.
Види моју олисталу крошњу,
гране,
а тек стабло,
мој стогодишњи корен
који опет има корене.
Ако си уморан, пријатељу,
седи, одмори се,
дарујем хлад и онима
који нису од мојих корена.

22 23
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

КОРАЦИ РОДЕ

Дан. Као лепа човечица. Као што је јато рода

А корака мојих колико ружа у Србији. летећи над јесењим водама
Док слушам славослов птица према југу
над пољем отворених маслачака, слетело на врх солитера
док анђели лебде по сунчаној тишини, у центру Рашке
док су голубови обучени у висину да одмори крила
као долина у цветове, тако и крилата срца изабраних
док гледам радост на крилима лептира путују крстоносно
и док цвета радост грана на лахору, у наручје
док размишљам о богатству сиромаштва Оца свога
и о сиромаштву богатства,
док песник преживљава као маховина, септембар, 2012.
док мисли за песму листају као врбе покрај воде,
док облаци путују вођени невидљивом
десницом,
док се топлина не смрзава
најдаља је пречица...
А кад се оденем у озарење
смрт је мртва.

24 25
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

СЛОВО О СТАРОЈ ПАВЛИЦИ ЛЕТОПИС

У времену стражар безвремља У гори високој

док пролазе возови и дани пругом. из отиска небеске стопе
И зелене воде Ибра који тихује. извор потекао.

Небески оклоп.
У бојама тишине.

Годишњим добима прича ћутањем.

И кад одеш од ње
носиш је са собом,
иде са тобом
да прогледаш.

26 27
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ
СКРАЈНУТА КЊИГА
Заборавом склопљена.
Затворена као врата
драгуљарнице у поноћ.
Књига старих листова
долута до мене.
Нити она зна како.
Нити ја знам зашто.
Мравињак слова пожутео.
(Помислих:
Невоља се увек заљуби у мене).
Отворена преда мном
као истина
у речи Христовој.
28
ЧЕКАОНИЦА
ХИЈЕРОНИМ БОШ ГОВОРИ
И човек-дрво.
И глава војника с халебардом.
И гротескне главе.
И опсенар. И брод будала.
И алегорија халапљивости и похоте.
И кола сена. И врт уживања.
И корњача с главом смрти на оклопу.
И крилати демон. И совино гнездо.
И птицоглаво чудовиште. И кућа зла.
И човечанство опседнуто ђаволима.
И призори из пакла.
Као огледала људских лудости.
29
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

РЕМБРАНТ ГОВОРИ СЕЋАЊЕ НА ПИСАЋУ МАШИНУ

И Мојсије држи таблице закона. Кад сам као тек свршени средњошколац
И Аврам и Исак. купио писаћу машину
И Аврамова жртва. заблистале боје у мени.
И Јаков благосиља Јосифове синове. Као светлост молитве.
И анђео и пророк Валам. Нераздвојни. Сами. Годинама.
И издаја Самсона. Зидали поезију
И ослепљење Самсоново. на хартији чистој као небо без облака.
И Јестира која се припрема за сусрет с Ахасфером. Тишина одјекивала словима.
И Јеремија који оплакује пропаст Јерусалима. Одрадила своје. А ја?
И Валтазарова гозба. Стићи до себе – најдужи пут.
И Христ изгони трговце из храма.
И повратак блудног сина. У Рашки анђео ме теши.
И васкрсење Лазарево.
И Исус у олуји на Галилејском језеру.
И Христ исцељује болесне.
И дизање крста. И скидање са крста.
И полагање Христово у гроб.
И васкрсење Христово.
И Христ у Емаусу.
И каменовање светог Стефана.
И свети Павле у тамници...
Ако си на Ноћној стражи
убраћеш плодове.

30 31
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

ЈУТАРЊА БЕЛЕШКА ЗВОНА ТИШИНЕ

На Гајтанском брду Киша ме затворила у собу.

ближе сам небесима У мирис књига.
Звона тишине у мени.
далеко од мочвара Овако слабашном
далеко од магли да би ме и лептир
од мрежа паукових крилом оборио.
разапетих
од јутра до сутра Погледах кроз прозор летимице.
Јато промину
као мисао.

Јесам ли уопште живео?

32 33
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

СТАЗЕ

Стаза код наше куће у Беоцима упалио светло да побегне мрак,

која се рачва као стабло гранама. слушајући зов воза
Стаза у дворишту на којој бих док вијуга Ибарском долином,
дочекивао голубове и врапце из висина да бих нахранио свог мачка,
да ми донесу бар комад плавог неба. а све што је неважно окачио о његов реп...
И стаза која би ме водила кроз јутарњу шуму Све су то (биле) стазе које су ме извеле на стазу.
косова, славуја, вргања и веверица, Да људе помињем у молитвама.
док шума шуми на ветрићу.
И стаза којом бих под летњим сунцем
отишао до реке Брвенице,
гледао балет риба у води,
седео на врелом камену, или под јовом
и рекао: „Што је било, било је...“
И стаза
којом бих отишао у ливаде под крошњама,
да бих гледао у даљини беле облаке
над манастирима Градац и Павлица.
И стаза којом бих отишао да видим
своје пријатеље, сунцокрете.
Да уберем стручак мајчине душице за чај.
И стаза која би ме водила до оног извора у гају.
И стаза са које бих гледао како се пале звезде
над врховима Копаоника
и над боровим шумама Зимовника.
И стаза којом бих се увече вратио кући,

34 35
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

ИСКРЕНЕ ИСКРЕ ТИХО ТЕЛО

Скривен у песми као јелен у грму. Волим дрвеће мирисно,

(Кад се оконча жетва почиње берба). родно.
Волим ону што је оденута у срму Сунцокрете крај реке.
и није од овог света, у земљи Серба. Велику тишину
у малом врту.
Небеске певачице
у лепоти шумској.
Дан који светли
као звезда витлејемска.
Прав пут.
Благо које исходи
из благости.
И тебе
са тихим телом.

36 37
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ
ЛЕПО ЈЕ ЈЕДНОСТАВНО
Да смо се срели
под белоглавим Копаоником.
Или на неком житном пољу,
на зеленом пропланку,
или крај тихе воде.
Срели бисмо се ми,
али лепо је једноставно.
Нимало наметљиво.
Нимало затворено.
Нимало прорачунато.
Ето, сад седим
под зеленим дрветом
и гледам боје на крилима лептира.
Кад исплива дубина
потоне површина.
38
ЧЕКАОНИЦА
МОЛИТВЕНА
Господе, под Твојим кровом
љубим те обасјан Словом.
Дотиче ме милост са висине,
појиш ме жедног речима истине.
Да расту речи науке Твоје
као крај воде зелене врбе.
Од самих себе сачувај Србе.
Обасјај Словом српске градове.
Сачувај нас узлетишта за падове.
Сачувај ме Христе земног царства.
Преведи мене са торбом празном
Господе преко сваког митарства.
Зар овај свет још само држе
молитве заборављених од света,
умирише ме Христе
топлином рајског цвета.
Ујутру ме буди глас птичији.
Обуци ме, Господе, у бели крин.
Ничији нисам. Нисам ничији,
већ само Оче Твој сам син.
39
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

ПУТ (С)УЗАН У ПЕШТЕРИ

Обучен у псалме, Чита псалме, књигу заветну.

на језику У себи без света немилог,
расту палме. под крилом анђела премилог.
Пут узан, Љуби небо, птицу плаветну.
прав
и сузан.
Од прозбе
до сунчаног освита
и гозбе.

40 41
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

ЖИТИЈЕ ПРИБЕЖИШТЕ

Дошао овде Кажем себи:

да би се вратио. Не називај варку стварношћу.
Чега све нема у пределима срца.
Да не би заувек отпао Колико само (по)мисли туђих.
као латица са руже. (Боже, помози ми
да их не узмем за своје).
Говорио: И колико жеља и осећања
Дан без молитве је ноћ. далеко од истине.
(Боже, помози ми
И у цвркуту птице да не зидам на њима ништа).
тражио вечност. А што не желиш тело иште.
У очигледној штети спознај корист.
Однели га анђели Само воли
у небо. и не можеш да погрешиш.

И опет кажем себи:

Не називај варку стварношћу.

42 43
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

ДАЛЕКО ЈЕ БЛИСКО САВЕТ

Привиди на језику? После кише

Наше мисли-звончићи гле, пужеви
зар за ноћне дане на путу
везани кончићи? и ја
Господе, под облаком,
недодиру додира,
обуци нас у зраке, као да ми говоре:
у белину подира. Лагано...
Лагано...
Када журиш
пут је дужи.

44 45
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

ИЗНАД СМРТИ КРОЗ ПРИРОДУ

Код моје куће Стаза којом пролазим

током целог дана сваки дан
један кос пева а коју насељавају
певајући веверице умилне
да певамо око које су
да певамо ораси
да певамо лешници
песму милује Реч
изнад неописива
смрти у којој су удомљени
богати сиромаси –
покајани грешници

46 47
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

ТИШИНА ПЕВА ТРАВКЕ

Под прозором Бетон траву покрива.

сву ноћ Из бетона ипак
оркестар зрикаваца ретке травке никле.
свира
да тишина пева

док чекам дан

да заблиста
као песма
над песмама

48 49
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

КА СВЕТЛОСТИ СУНЦОКРЕТ И СУНЦЕ

Мрави спремају зимницу За све ове године

док зар си схватио господине
у зрелом зеленилу да су у књижевности
тражим Реч. само мртве нежности

Лествама од прекора
и пораза
уздигни се изнад декора
и одраза

ка Христу
окренут као сунцокрет
према сунцу

50 51
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

ИЗА ВИДЉИВОГ ПИСМО

Па и ваздух не видиш Да ти земља не заклони небо.

а он постоји
без њега не можеш Ћутња је светилиште.

Радуј се као голубић у гнезду,

као риба у мирноћи воде,
као пчела у липовој шуми,
као лане у мирису поља

радуј се

далеко од маштобоље.

52 53
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

РУЧНИ РАД ПЛОДОВИ ЋУТАЊА

Коју год мету погодио Научих се

промашио. да изговарам реч опрости.
Неопходну.
Па речима сликао слике. Као изворска вода
Живео у бојама. јеленима и срнама
после паше.
За сутра мислио сутра.
И бреме је лако
Онда спознао, ко крило лептира.
дознао,
препознао. Јагње је Пастир,
Пастир је Јагње.
Мудрост је у ручном раду.

Не припада
неприпадању.

54 55
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

СЛУЖБА РОЂЕЊЕ

Промичу слике Додирујем те мислима

као оклопи корњача у лакоћи дана.
пролећном шумом.
Анђели су сведоци љубави.
Копам по себи. Пева дрво.
И гнездо
Уз мене у жбуну
очи боје сунца. над реком.

Гледам мислима. Господе,

Мислима чујем. да се поново родим
од неба сунчанога,
Погледом помилујем голуба. да се родим од пролећа
кад све васкрсава.
Причам са мравом.
Видим
да себе не видим
без Христа.

56 57
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

ПРОЛЕЋНИЦИ ДОК АНЂЕЛИ ПЕВАЈУ

Душану Карановићу

У долини изгнанства Речи сабере у цвет

где су слике странства под Копаоником.
злато рђаво Напише песму
и стадо расејано као песак и Рашку испуни песмом.
живе и Светлост из пристаништа
пролећници слије се у погашене лампе.
у сиромаштву Откад је зачуо небески зов
од небеских боја осећа вечиту жеђ,
на путу за повратак
и кад оду гледа небо над пустињом.
остану

58 59
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

ГОСТ ДОЛИНА

Небо му ближе од земље Животиње које гледамо у природи су

којом ходи. у нама.
Колико греха толико гуја. И кад људи
ћуте мислима галаме.
А орли небески и невидљиве јаребице
над долином.
Велики људи живе у малим кућама.
Велика мањина благодари Господу
на великим делима и даровима.
Велика су Твоја чудеса, Боже.
Не виде Те, не виде откинути цветови
под кнезом таме.
Постепено се ослобађам од ствари,
од самог себе да ме страсти не пониште.
Христе благи, молим се да све буде
песма анђела.

60 61
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

ЗАПИС ИЗ ПОРТЕ ТИХА СВЕТЛОСТ

За време причешћа И оно што лети Речју лети.

јато ластавица И оно што пузи Речју пузи.
грли цркву И оно што ниче Речју ниче.
Светог Архангела Гаврила И оно што ходи Речју ходи.
у Рашки. И оно што броди Речју броди.

Радост јутра.

62 63
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

СКАКАВЦИ ЛАГАНА ЖУРБА

Не знам који је пут ветру. Као река што се наслања на обалу

Отежали скакавци држим се за реч пламену
пред пламену кишу. и журим
лагано.
И гледам небо међу пупољцима.
И грлим звезде са хиљаду руку.
И волим зрело воће на зеленој грани.
И мир плови рукама у радости тишине
док ти ово пишем, а ти ме овако
предвидљиво непредвидљивог
чекаш без речи и без ћутања.

64 65
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

БОГОЉУБАЦ ПРИЈАТЕЉИ ТИШИНЕ

Кад је прогледао Дани бели као ластавице.

ослепео за свет.
И дрво, и цвет, и вргањ
У соби испуњеној небом, расту у тишини.
у цркви озиданој небом, И топла маховина
у светлости боја под лептировим крилима.
беседи са Господом и анђелима,
под окриљем Богородице А како је тек мало људи
небом мисли. рођених у тишини.
У дубини тишине.
У привременом У бистрој тишини.
задобија (се) вечно.
Љубав расте у тишини.
Светлопис Јеванђеља
води га жедног ка изворишту, Пријатељи тишине
ка вртограду као љиљани у башти,
пролећног миомира. као пчеле медарице
у цветној гори.

И тишина расте у тишини.

66 67
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

ОБНОВЉЕЊЕ СТИЋИ ДО НЕДОСТИЖНОГ

Реч Божја је заклон Бриге су зидови

благонаклон. за светле мисли.
Ње си достојан
очишћен од света, Да ли си икад размишљао
као стена постојан. да ништа није онако
Аскета. како видиш да јесте?
Исток на висини
зове те ка песми вечитој. Само полако.
Расти, расти у тишини
речитој. Уклони с прозора завесе
да зраци јаве се
у теби.

Далеко од брижног
као кристал бистра река.

Крени да би стигао
до Недостижног.
Он те чека.

68 69
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

ЧУВАЈ СЕ ДАЛИЛЕ УСХОДИШТЕ

Мисли сложене Радујем се мачу и орлу,

у кутији срца дрвету што се
обожене напаја светлозарном водом,
благе светлом цвету,
сложене благораслим гранама и недохватима,
као праменови зрелом класу,
косе кедру зеленом,
криновима белим,
светли пламенови сваком дану лепом као црква,
лепоти неба над житејским морем,
Косову у Слову,
јелену који се
ујеленио на сунцоликом пољу,
ризницама птица,
блистању житница,
усходишту,
Небеској Србији.

70 71
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ
ВЕСНИК
Тражи реч ко стадо номад.
Као гладан хлеба комад.
Хода, хода по ободу.
А обучен у слободу.
Речи зреле ко гроздови
запевају ко дроздови.
Небо земљу док напаја
бришу таму слова сјаја.
Пева весник ко небесник.
Ко небесник пева песник.
Весник, песма – лоза, чокот,
збирка ко кошуте окот.
72
ЧЕКАОНИЦА
Казивања
Једна ноћ туге на пјесничкоме простору Небојше
Гајтановића, ствара непрегледна острва, човјековога
опстајања на свакоме од њих исписана је опомена,
која стихотворбеним системом таласа, уходи пјесника
и стихове. На свакоме тлу гдје стоји пјесник мјесто је
гдје шуме јабланови – то је мјесто гдје птица птици перо
дарује – пјесник задивљен тишином доброчинства
започиње да тражи сопствене кораке.
Свако свитање је Гајтановићев пјеснички пој радо-
вању. Пјесник и зора су дружба којом се мјери, немјерива
умјетност, тада све строгости научне, полажу мачеве
образаца, дуг пјесника устаје и дарује га идејом лепоте.
Свитање је крај ноћне тишине, то је почетак буре, гдје
валови живота и човјека, изнова мјере дубину пантеис-
тичкога дијалога.
Око поднева представа јутра у пјеснику Гајтановићу
не блиједи. Када сунце наведе, пјесник носталгично
бијележи дремљиво око грмена и камена, надајући се
да ће ноћ писати стихове, то се догађа када је пјесник
загледан у ноћне одаје и њене свечане одоре. Ових
неколико редова могу бити нека врста лајт-еклектике,
са њима се може стићи до збирке Небојше Гајтановића.
Свијет најновије збирке Гајтановића је под насловом
Чекаоница – она представља слијеђење његовога дара,
то је поштовање пјесничког немира.
73
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ
Чекаоница је настала на Ибру што неумољиво броји
тренутке валова, Ибар их сам разваљује и сам их ствара.
Гајтановић је осјетио сукоб бурног тока завичајне ријеке и
постојаног кањона, схватио је да његова најновија збирка
са неба узима и броји дијелове свијетске целине. Гајтановић
посматра чекаоницу којој би да дода бусију закона, гдје
се простор појављује као закон на коме аутор пише своје
стихове, аутор се управо склонио од пуке пролазности.
Његова чекаоница је пуноћа у којој слојеви пелина, славе
сопствену важност и ауторову одважност у којој горчина
и медовина заједно славе пјесника и збирку. Лако откри-
вање живог, дубоког млаза стихова је повод да се замисли
и сам аутор стихова. Неодговорни читалац ће код многих
стихова помислити на лакоћу пјесама, помислиће на обале
које су близу једна другој, превариће га спруд који негдје
изнад мјеста и намјере пролаза стоји са шаком доказа
тежине и љепоте Гајтановићевих стихова. Аутор не каже
„чекај“, али каже ја само чекам стихове. Ако се одмакнемо
од ове нестандардне анализе и уђемо у свијет наслова
пјесама онда је упознавање структуре стихова потреба
која прати приступ мотивима у свакој пјесми.
Неколико кратких пјесама не чине прости дио ове
збирке. Пука визуелност, просто прелиставање ове збир-
ке може створити блиједу чудно искуствену слику. Ова
збирка не заслужује неодговорно читалачко тумарање,
74
ЧЕКАОНИЦА
то би била противуречност ове афирмативно-необ-
ичне збирке. Пјесме које су смјештене у једва неко-
лико редова стварају необичну мисаону драж, оне
дају чврсто разгранато дрво цјелини збирке, а сама
цјелина се претвара у поетично рационалистичку чвр-
стину. Гајтановић се бојажљиво, пјеснички опрезно служи
еклектиком. Код њега су неки дјелови претворени у необо-
риву премису тако његова поезија постаје благословена,
молитвена. Аутор види слова као сјемење, горчина, сјај,
слабост, бол – то су управо дјелови Гајтановићеве пјес-
ничке врлине. Готово код свих пјесама Гајтновићева мисао
очекује одјек и непрестано тражи вријеме казивања.
Однос масе и Гајтановићевог пјесничког бића иска-
зује аутора као критичара масе. Он у два плус два реда,
масу види као безсловеснога сијача, који по њиви са
празном шаком замахује, зато што је заборавио сјеме
на врху њиве, а непосијано сјеме је гријех.
У другом дијелу збирке пјесник је само квантитатив-
но другачији, међутим згуснутост и збијеност мисли у
ријечима остаје као Аријаднина нит, која води читаоца
свијету ауторовог пјесничкога вијенца. У пјесми кораци
аутор дубоким прилазом појму озарење показује пјеснич-
ку атараксију. До појма озарење налази се појам смрти
која на пјесничким крилима не значи ништа. Код аутора
постоји пјесничка пречица која је, ипак, одраз скока у
75
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

непознато. Гајтановић је поетизовану пречицу претворио пјесме. Чудесни хор ове пјесме храни Гајтановићеву
у дуги сан живота, међутим Небојша никако не одустаје потребу стварања поезије.
од скока и пречице боема, он је овим изабраним путем Гајтановићева збирка пјесама Чекаоница је систем
за циљ изабрао мир романтичара. За његаје романтика емоција, којима оштрина ауторових размишљања не дoз-
увијек жена послије љубавне ноћи, чију љубавну сло- вољава да емотивни збјег ведри и облачи. Он пјеснички
боду и неуредност, љубавник најдуже памти. У пјесми одређује простор ономе што је емотивно, он пјеснички
Рембрант говори, пјесничка моћ, аутора се претвара у уређује вријеме употребе емоција, међутим, пјесничка
пречишћену смјелост којом, Гајтановић ствара синтетички мисао увијек бира хаљину за сваку врсту емоције.
свијет, то су они што љубе Бога Христа. Увезати имена у
Драгутин Масловарић, проф.
сноп православља, значи слављење крста, васкрсења
и вјечности душе. Свако име свеца је пјесма, то је тајна
којој стихови дају изазов светости и недостиживости.
Пјесма Усходиште је ауторово признање коме и
чему се радује. Радовати се Косову у Слову је дубока
пјесничка визија којом пјесник казује да нема Косова без
Слова. Његов се јелен ујеленио на сунцоликом пољу. Он
је обукао небеску Србију пјесничким даровима. Појам
усходиште, сједињен је са Небеском Србијом, они су
мач и копље пјесника.
Пјесмом Весник, Гајтановић показује, савршену синтезу
вјесника, наднебесника и пјесника. У кормиларењу по
свијету они се не смјењују, не признају ни вјетрове ни
облаке јер их брани и храбри наднебесник.
Можда је пјесма Градац у овој збирци узела вриједност
трона, са којега се најјасније и најјаче чују све остале

76 77
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

БЕЛЕШКА О АУТОРУ САДРЖАЈ

Небојша Гајтановић је рођен 24. фебруара 1970. у Градац ............................................................................... 7

Рашки. Поезија му је превођена на словеначки језик. Камен ................................................................................ 8
Члан је Удружења књижевника Србије од 1995. године. Чекаоница ...................................................................... 9
Десет година радио као кондуктер у ДСП „Југопревоз“ Неизбежан сусрет ....................................................... 10
у Рашки, а потом као новинар ТВ Јединство у Новом Адреса .............................................................................. 11
Крст .................................................................................... 12
Пазару и „Вечерњих новости“ из Рашке области. Аутор Одбрана ........................................................................... 13
је близу хиљаду новинских наслова. Место ................................................................................ 14
Објавио је књиге поезије: Кућа насред ветромети- Слово ................................................................................ 15
не (1992), Жуч, грч и медовина (1993), Сунце из пепела Одмориште ..................................................................... 16
(1994), С друге стране светлости (1996), Снег у души Лепота је вера ............................................................... 17
(1998), Мелодија паучине (2000), Траг рибе у води (2002), Ка исходишту ................................................................. 18
Ноћна берба кајсија (2003), Бивши свет (2005), Поглед Тренутак ........................................................................... 19
са звездарнице (2007) и Круг и тачка (2009). Сизифова страница .................................................... 20
Удице ................................................................................. 21
Флека ................................................................................ 22
Сусрет са дрветом ....................................................... 23
Кораци .............................................................................. 24
Роде ................................................................................... 25
Слово о Старој Павлици ........................................... 26
Летопис ............................................................................ 27
Скрајнута књига ........................................................... 28
Хијероним Бош говори ............................................. 29
Рембрант говори ......................................................... 30
Сећање на писаћу машину ...................................... 31
Јутарња белешка ......................................................... 32
Звона тишине ................................................................ 33
Стазе .................................................................................. 34
Искрене искре .............................................................. 36
Тихо тело ......................................................................... 37
78 79
 НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ ЧЕКАОНИЦА

Лепо је једноставно .................................................... 38 Обновљење ................................................................... 68

Молитвена ...................................................................... 39 Стићи до недостижног .............................................. 69
Пут (с)узан ....................................................................... 40 Чувај се Далиле ............................................................ 70
У пештери ........................................................................ 41 Усходиште ....................................................................... 71
Житије ............................................................................... 42 Весник ............................................................................... 72
Прибежиште .................................................................. 43
Далеко је блиско .......................................................... 44 Казивања
Савет .................................................................................. 45 (Драгутин Масловарић) ........................................... 73
Изнад смрти ................................................................... 46
Кроз природу ................................................................ 47 Белешка о аутору ........................................................ 77
Тишина пева ................................................................... 48
Травке ............................................................................... 49
Ка светлости ................................................................... 50
Сунцокрет и сунце ...................................................... 51
Иза видљивог ................................................................ 52
Писмо ................................................................................ 53
Ручни рад ........................................................................ 54
Плодови ћутања .......................................................... 55
Служба .............................................................................. 56
Рођење ............................................................................. 57
Пролећници ................................................................... 58
Док анђели певају ....................................................... 59
Гост ..................................................................................... 60
Долина .............................................................................. 61
Запис из порте .............................................................. 62
Тиха светлост ................................................................. 63
Скакавци ......................................................................... 64
Лагана журба ................................................................. 65
Богољубац ...................................................................... 66
Пријатељи тишине ...................................................... 67

80 81