Драган Т.

Јовић - Гаџа

песник, историчар уметности и полицајац, хуманиста и херој

Драган Т. Јовић, рођен је 26. октобра 1948. године у Црљенцу. Основну школу завршава у матичној
школи у селу Црљенац, Гимназију у Петровцу на Млави. Студије завршава на Филозофском
факултету у Београду, одсек Историја уметности.

Интересовање за стварање поезије почиње да се буди у студентским данима, док је био студен на
Филозофском факултету. Прве песме објављиване су у часопису ,,Студент” и у часопису ,,Стиг".
Бављење поезијом за Драгана Јовића представља нешто најдрагоценије, сматра де је то изузетан
дар који имају песници и да се песник као такав рађа са даром за стваралаштво и посебно
изразеним осећајем за писање и стварање као поезије тако и прозе. Инспирацију за стварање
црпи сваодневно из малих, једноставних, свакодневних догађаја, она се појављује изненада и
неочекиванo, за то човек треба бити рођен. Сваки човек може да осети и види лепоту
свакодневог живљења, али само ретки и посебним могу да ухвате тај тренутак и да га пренесу на
папир и да га тако сачувају од пролазности.

Драган Јовић вуче корене из села Црљенац, као и један од наших највећих песника Србољуб
Митић. Поред тога што су мештани истог села, повезује их и исто интересовање за позијом и
стварањем. Били су дугогодишњи познаници, пријатељи по перу и сарадници. За Србољуба
говори да је он има божији дар за стварање поезије. У периоду када нје Србољуб стварао поезију,
70-их година 20. века, пажња је више била усмерена на Бранка Миљковића, Васа Попу и на
њихово стваралаштво, док је стваралаштво Србољуба Митића било у том периоду потиснуто и
донекле маргинализовано, иако је величина и значај његовог стваралаштва изузетан.

Д.Ј. ,,Срба Митић је имао свој унутрашњи дамар уклетог песника, он је сам себе називао уклетним
песником. Срба је био вема експолозиван и мудар, његове песме и стваралаштво имају огромну
дубину која човека наводи на размишљање озбиљно и дуго.”

Постхумно су објаљени ,,Нови кључеви”, збирка поезије и тим поводом била је организована
промоција књиге у Србином родном селу, Црљенцу. Та његова књига пробидила је дубоко
размишљање и о смислу живота, о самом животу, о свему што нас окружује, кроз његову поезију
происпитујемо и себе и свет око себе. Његова величина је неизмерна и такав песник само једном
се рађа.

Драган Јовић као уредник часописа Стиг.

У уредништву часописа био је још од студентских дана и један од најмлађих чланова. Како је
почео да се бави полицијским позивом и поред све тежине посла којим се бавио, Драган Јовић у
том периоду је веома мало ставрао поезију. Свакодневне ситуација са којима се суретао током
посла утицале су на то да се песник у њему мало успава. Када је отишао у пензију враћа се
уметношћу и позоришту, укључује се у друштвени живот позоришта, глуми у
представама, ,,Народни посланик”, и ,,Царство мрака”. На место заменика уредника
часопса ,,Стиг” долази у периоду када је Драгиша Милошевић био главни уредник, за кога сматра
да је била привилегија познавати га и сарађивати са таквим човеком који је био изванредани као
стравралац и као човек. Касније долази и сам на место уредника часописа ,,Стиг”. на месту
уредника часописа ,,Стиг” био је шест година. За време бављења часописом склапана су многа
познанства и успешне срадње са познатим писцима широм Србије, а и шире. Обајвљено је
неколико текстова Добрице Ћосића у сарадњи са његовом ћерком Аном. У реализацији часописа
учествовали су Мића Цветић, Радомир Андрић и велики број писаца, песника, уметника.
Часопис ,,Стиг” је имао и неколико промоција у Удружењу књижевника.

Награде које је добио за своје досадашње ствралаштво јесу од Удржена потомака, за најбољу
поезију у Пожаревцу, награда за најбољу песму и похвалу у Великој Плани. Песма Песма ,,Долазак
пролећа и љубави” проглашена је за најбољу песму на песничкој вечери у Малом Црнићу.

Поезија и стваралаштво Драгана Јовића данас има другачији и озбиљнији тон.

Прву књигу објављује наког одласка у пензију 2005. године, збирка добија назив ,,Један део
живота”. У збирци су песме које имају свој датум када су написан, све су објављиване 1972.
године. Друга збирка песама носи назив ,,Моја кућа” објавњена је 2009. године под уредништвом
Милисава Миленковића. Последња збирка коју објавњује јесте ,,Ослобађање од тескобе”
или ,,Под тачкам разно...”, објављена је 2017. године, промовисана у Центру за културу у
Пожаревцу.

Значај часописа ,,Стиг” сматра веома великим. У периоду када је био на месту уредника часописа,
часопис је био промовисан и познат свуда широм Србије. Часопис ,,Стиг” је најзначајнији
документ који ће остати као печат и обележје Општине Мало Црниће и околних села као учесника
у очувању и неговању културе и традиције.

Александра Марковић