3.

Предмет : Анатомија човека за студенте I године

Предавач: Татјана Филиповић

Предавање : Мишићи горњег екстремитета

Мишићи руке се деле према топографским регионима на мишиће рамена, надлакта, подлакта и
шаке. Мишићи рамена окружују зглоб рамена и граде зидове пазушне јаме (fossa axillaris),
оживчени су гранама раменог живчаног сплета (plexus brachialis). Деле се на предњу, унутрашњу,
задњу и спољашњу мишићну групу. Предњу групу чине мишићи који се припајају на делу
предњег зида грудног коша и завршавају на костима рамена (костохумерални мишићи). То су :
1.m.pectoralis major (припој на унутрашњој половини предње ивице кључнице, на грудној кости,
првих 6-7 ребарних хрскавица, апонеурози m.rectus abdominis-a, до crista tuberculi majoris).
Инервисан је од nn.pectorales lat.et med. По функцији је приводилац и унутрашњи ротатор
надлакта и помоћни удисач. 2.m.pectoralis minor (припој од 3-5 ребра, до proc.coracoideus
лопатице). Инервисан је од nn.pectorales med. Својим дејством повлачи раме напред и надоле и
помоћни је удисач. 3.m.subclavius ( припаја се од sulcus subclavius кључнице до горње стране
првог ребра). Инервисан је од n.subclavius-а. Функција му је да повлачи раме напред и надоле.
Унутрашњу групу чини 1.m.serratus anterior (припој од горње ивице првих 8-9 ребара до предње
усне унутрашње ивице лопатице). Инервисан је од n.thoracalis longus. Својим дејством повлачи
лопатицу напред и делује као помоћни удисач. Задњу групу чине : 1.m.subscapularis (припој fossa
subscapularis до tuberculum minus humerus-a). Инервација-n.subscapularis. По функцији је
унутрашњи ротатор надлакта. 2.m.supraspinatus (припој fossa supraspinata до tuberculum majus
humeri). Инервација- n.suprascapularis. По функцији је одводилац и спољашњи ротатор надлакта.
3.m.infraspinatus (припој fossa infraspinata do tuberculum majus humeri). Инервација
n.suprascapularis. Функција: горњи део одводилац, доњи део приводилац. 4.m.teres minor (припој
од спољашње ивице лопатице до tuberculum majus humeri). Инервисан од n.axillaris-а, а по
функцији углавном одводилац. 5.m.teres major (припој од спољашње ивице лопатице испод
припоја претходног до crista tuberculi minoris). Инервација-n.subscapularis. По функцији је
приводилац и унутрашњи ротатор. У ову групу спадају и m.rhomboideus, m.levator scapulae,
m.trapezius и m.latissimus dorsi који припадају и групи мишића леђа.

Спољашњу групу чини: 1.m.deltoideus (припаја се на спољашњој трећини предње ивице

кључнице, горњој страни акромиона и spinае scapulae, до tuberositas deltoidea на хумерусу).
Инервација-n.axillaris. По функцији је одводилац. У пределу рамена на задњем зиду налази се
топографски важан троугао облих мишића кога чине : горе - m.teres minor, доле – m.teres major и
споља – collum chirurgicum humeri. Дуга глава троглавог мишића дели овај простор на : FORAMEN
QUADRILATERUM (n.axillaris i a.circumflexa humeri posterior) и FORAMEN TRILATERUM (a.circumflexa
scapulae) . Пазушна јама се налази у корену горњег екстремитета и њене зидове чине : предњи -
m.pectoralis major, m.pectoralis minor i m.subclavius; задњи - m.subscapularis, m.teres major i
m.latissimus dorsi; унутрашњи - m.serratus anterior (2-6 ребра), спољашњи - sulcus intertubercularis
којим клизи тетива двоглавог мишића надлакта. Садржај : a.et v.axillaris, plexus brachialis i nodi
lymphatici axillares . Мишићи надлакта деле се на предњу и задњу групу. Предња група :
1.m.biceps brachii (припој caput breve на proccessus coracoideus-u, a caput longum на tuberculum
supraglenoidale лопатице, до tuberositas radii); 2.m.brachialis (припој на доњој половини
спољашње и унутрашње стране раменице до tuberositas ulnae); 3.m.coracobrachialis (припој на
proccessus coracoideus до средње трећине предње-унутрашње стране раменице). Сви су
инервисани од n.musculocutaneus-а. Углавном прегибају подлакат (flexori). Задња група :
1.m.triceps brachii (припој caput longum-tuberculum infraglenoidale, caput lat.et med. На задњој
страни хумеруса, изнад и испод sulcus n.radialis, па се спајају и завршавају на oлекранону
лактице). Инервација-n.radialis. Функција- екстензор подлакта. Мишића подлакта има укупно 20,
подељени су у три мишићне ложе. Мишићи предње групе подељени су у 4 слоја и својим горњим
припојем полазе од epicondylus medialis-a humeri и предњих страна костију подлакта. Доњи
припоји : 1.m.pronator teres - tuberositas pronatoria на спољашњој страни жбице, 2. m.flexor carpi
radialis - os metacarpale II, 3.m.palmaris longus - retinaculum flexorum, 4. m.flexor carpi ulnaris - os
pisiforme, 5.m.flexor digitorum superficialis - други чланак од 2-5.прста, 6.m.flexor digitorum
profundus - трећи чланак 2-5.прста, 7. m.flexor pollicis longus - база другог чланка палца,
8.m.pronator quadratus - доње четвртине обе кости подлакта. Претежно су инервисани од
n.medianus-a, осим унутрашње половине m.flexor digitorum profundus-a и m.flexor carpi ulnaris-a
које инервише n.ulnaris. У предњем пределу подлакта налазе се и мишићи спољашње групе који
обухватају : 1. m.brachioradialis (припој од доњег дела спољашње ивице раменице до proccessus
styloideus radii), 2. m.extensor carpi radialis longus (припој од доњег дела спољашње ивице
раменице до задње стране os metacarpale II), 3.m.extensor carpi radialis brevis (припој од
epicondylus lateralis-a humeri до os metacarpale III), 4.m.supinator (припој од epicondylus lateralis-a
humeri, lig.collaterale radiale, lig.anulare radii и cristae m.supinatoris лактице до места припоја
m.pronator teres-a). Инервација-n.radialis. У предњем пределу подлакта налази се важан жлеб
пулса (Sulcus pulsus) кога граде тетиве : споља m.brachioradialis-a и унутра m.flexor carpi radialis-a, а
садржи a.radialis, на којој се пипа пулс. Задња група има два слоја мишића који претежно полазе
са epicondylusa lateralis-a humeri. Површни слој садржи : 1.m.extensor digitorum (до задњих страна
другог и трећег чланка 2-5.прста), 2.m.extensor digiti minimi ( до задњих страна чланака малог
прста), 3.m.extensor carpi ulnaris ( до tuberositas ossis metacarpalis V), 4. m.anconeus (до спољашње
стране olecranon-a). Дубоки слој садржи: 1. m.abductor pollicis longus (до os metacarpale I), 2.
m.extensor pollicis brevis ( до задње стране базе првог чланка палца), 3. m.extensor pollicis longus
(до задње стране базе другог чланка палца), 4. m.extensor indicis (до чланака кажипрста).
Инервација-n.radialis. На спољашњем делу задње стране корена шаке налази се троугласта
формација, анатомска бурмутица (fovea radialis), коју споља ограничавају тетиве m.abductor pollicis
longus-a и m.extensor pollicis brevis-a и унутра m.extensor pollicis longus-a. На дну се налази
a.radialis. У пределу шаке мишићи су систематизовани у спољашњу групу (mm.eminentiae
thenaris), коју чине: 1.m.abductor pollicis brevis (инервација-n.medianus), 2.m.flexor pollicis brevis
(инервација-n.medianus, а дубоки сноп n.ulnaris), 3.m.opponens pollicis (инервација-n.medianus), 4.
m.adductor pollicis (инервација-n.ulnaris); унутрашњу групу (mm.eminentiae hypothenaris) чине:
1.m.abductor digiti minimi, 2.m.flexor digiti minimi brevis, 3.m.opponens digiti minimi и 4.m.palmaris
brevis; средња група: mm.lumbricales , има их четири (инервација прва два од n.medianus-a, а друга
два n.ulnaris-a), функција им је флексија првих чланака и екстензија других и трећих чланака
прстију; mm.interossei има их седам - палмарних 3 и дорзалних 4, скупљају и шире прсте, а
инервисани су од n.ulnaris-a.