Beogradska Politehnika

Seminarski rad iz predmeta Osnovi ekologije

Reciklaža elektronskog otpada

Mentor: dr Olivera Jovanović

Učenik: Ivan Ganić

Beograd,2018
 Reciklaža elektronskog otpada

Sadržaj
1. Uvod (zavisnost čoveka od tehnologija)
2. Sta je elektronski otpad I kako on nastaje
3. Koliko je opasan elektronski otpad
4. Šta se radi sa elektronskim otpadom.
5. Gde se tu nalazi Srbija?
6. Sta mozemo mi uraditi?
7. Zanimljivosti(Skreperi, ekstraktovanje plemenitih metala)
8. Zakljucak(zasto je bitno reciklirati elektronski otpad)
9. Literatura
Reciklaža elektronskog otpada
 Reciklaža elektronskog otpada

Uvod:
Sta danas čini savremenog čoveka? Da li možemo da zamisliti savremenog čoveka
bez upotrebe tehnologija?
Danas možemo slobodno reci da je moderan covek veoma zavistan od tehnologija,
čak sta vise da se ne bi mogao ni snaci bez nje. Mobilni telefoni, kompjuteri,
televizori, audio uredjaji duboko su uključeni u sam zivot coveka. Da li možete danas
da zamislite zivot bez recimo mobilnog telefona?
Na ovoj prezentaciji se necu baviti svakodnevnom upotrebom tehnologija, vec onom
drugom mracnom stranom koju brine svetske ekologe, kojom bi trebalo I mi da se
pozabavimo kolege.

2
 Reciklaža elektronskog otpada

Sta je elektronski otpad I kako on nastaje?

Kao sto sam vec rekao u uvodu, ljudi koriste razne tehnologije, kako bi sebi olaksali
svakodnevnicu, ubijali dosadu…
Svi ti uredjaji koji se danas koriste jednog dana ce se pokvariti ili ce zastariti I time
izgubiti upotrebnu vrednost.
Svi ti uredjaji kada postanu neupotrebljivi postaju elektronski otpad.
 Reciklaža elektronskog otpada

Koliko je opasan elektronski otpad?

Elektronski otpad moze biti veoma opasan za čoveka I njegovu okolinu, ako se sa njime ne
rukuje adekvatno.
Sama činjenica je da ovoj vrsti otpada treba ogroman broj godina da se razlozi, ne predstavlja
jedinu opasnost po čoveka I okolinu. U proizvodnji električnih uredjaja koristimo razne teske
metale I druge veoma toksične materije:

Ziva ( u katodnim cevima, LCD monitorima, mobilnim telefonima). Procenjuje se da se 22 posto

svetske proizvodnje zive koristi u elektronici. Posledice mogu biti ostecenje mozga I bubrega.
Veoma je opasno ako dodje u vodi, jer se taloziti u organizmima preko lanca ishrane.

Kadmijum koji je veoma opasan, a moze se naci u raznim čipovima, a ima nepovratna dejstva,
jer se talozi u bubrezima…

Olovo koje se nalazi u maticnim pločama I monitorima, koje je takodje toksicno…

Ovo su samo neke od toksičnih materija, broj je mnogo veci…
Neadekvatnim odlaganjem I preradom, ove toksične materije mogu veoma brzo stici I do vas
 Reciklaza elektronskog otpada

• Sta se radi sa elektronskim otpadom danas?

Elektronski otpad se sve vise povecava, sto zbog povećane upotrebe, sto zbog smanjenja
kvaliteta samog proizvoda (garancija na kompjuter iz 1996 za radni vek 6 godina, danas
najvise 2) Reciklaza elektronskog otpada je skupa, I tek samo nekolicina visoko razvijenih
zemalja reciklira. Većina razvijenih zemelja se dosetila da elektronski otpad izvozi kao polovne
uredjaje (zbog zastarelosti) ili neupotrebljive uredjaje u nerazvijene zemlje u kojima je ekoloska
svest I zakonska regulativa mala(prvenstveno u Aziji). Tako da danas imamo prave deponije
gradove u kojima ljudi zive okruzeni elektronskim otpadom.
Najveći izvoznici elektronskog otpada su : SAD, Australija, Japan, Engleska, Kuvajt, Saudijska
Arabija, Singapur, Dubai i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Na sledećim slikama pogledajmo kako deponije gradovi izgledaju. Trebamo napomenuti da

tu zivi I radi veliki broj siromasnih ljudi...u rad su uključena I mala deca I to sve bez zastite, koji
za mali novac razdvajuju I obradjuju otpad. Cuveni gradovi po tome su: Guiyu (grad u Kini), Grad
Sher Shah( Pakistan)...
•
•
Reciklaza elektronskog otpada
 Reciklaza elektronskog otpada

• Reciklaza elektronskog otpada u Srbiji

Sto se tiče firmi I nasih kapaciteta u Srbiji za recikliranje ove vrste otpada, mozemo slobodno reci
da smo na niskom nivou. Nase firme vecinom mehanicki odvajaju neke metale I salju u livnice,
dok se ostatak salje u reciklazne centre koji to okupljuju ili naplacuju da se taj otpad zbrine. Stvar
je opasnija sto se tice nase zemlje, jer smo mi uvozili polovne racunare sve do 2008 godine. Bili
smo jedna vrsta skladista za otpad razvijenih zemalja iz Evrope. Takodje veliku opasnost po
nasu zemlju predstavlja nedovoljna svest da elektronski otpad treba posebno odvajati od
komunalnog otpada. Vecina elektronskog otpada zavrsi tamo gde mu nije mesto, na deponijama
umesto u sakupljačkim I reciklaznim centrima. Zbog toga je veoma tesko pratiti koliko
elektronskog otpada Srbija proizvede na godisnjem nivou.



Kako se vrsi reciklaza elektricnih komponenti?

U pogonu za reciklažu se prvo obavlja pregled i rasklapanje na komponente. Rasklapanje je deo
posla koji je najmanje automatizovan i nijedna mašina nije u tome dobra kao čovek. Naravno, ovaj
proces nije štetan po zdravlje radnika ako se koristi licna zastita.

Ide dalje soritranje otpada na plastiku, metale… pa se dalje dele na podvrste. Neki se mogu
odmah preraditi( samleti mlinom kao recimo plastiku I dobiti granule )

Ono sto se ne moze preraditi, salje se dalje u druge centre koji ce prihvatiti I obraditi(maticne
ploce, procesori, baterije…).



 Reciklaza elektronskom otpada

Sta mozemo mi uraditi:

• Za pocetak apelovati, da se postave posebni kontejneri I krenuti u edukaciju ljudi o opasnostima
koju predstavlja elektronski otpad.
• Mozemo krenuti u ulaganje u reciklazne centre ili privuci invenstitore, sto je veoma tesko
izvodljivo iz razloga sto bi trebalo uloziti vise stotina miliona evra u tako nesto.
Mozemo svi krenuti sa idejom firme Simens da reciklaza pocinje samom proizvodnjom proizvoda,
da se vecina komponenti moze ponovo upotrebiti (firma Simens je uspela da dostgne nivo od 88
procenata, novom tehnologijom I principima izrade). Bojkovati druge proizvodjace I njihove
proizvode koji nisu takozvani “greentech” green peace je napravio istrazivanje I rangiranje
proizvodjača. Recimo cuveni Apple spada na samo dno ako se uporedi sa ostalim
proizvodjačima.
 Recklaza elektronskog otpada

Zanimljivosti:

•
• Prvi sistem za recilažu elektronskog otpada primenjen je u Švajcarskoj, 1991.godine. Započet je
prikupljan frizidera, a kasnije su dodali I ostali elektronski otpad.
•
U americi je sada trenutno veoma popalurno skrepovanje, odnosno ljudi sami pomazu recikliranju
I sakupljanju elektronskog otpada. Na youtube kanalu se mogu naći gomile tutorijala sa
milionskim pregledima. Ovi ljudi, pokazuju veoma dovitljive nacine kako popuniti kucni budzet I
pri tome pomoci planeti.

“Bazelskim amadmanom je od 1995. godine zabranjen izvoz opasnog otpada u zemlje koje
nemaju odobrene kapacitete za postupanje sa ovom vrstom otpada, tj. u zemlje van Evropske
Unije. Srbija je potpisala Bazelsku konvenciju 1989. Godine, a ratifikovala je i postala član 2000.
godine. Pogodite ko nije hteo da potpise Bazelsku konvenciju?”(USA najveci proizvodjac I
izvoznik elektronskog otpada)

Elektronski otpad sadrzi 50 puta vecu koncentraciju zlata , nego ruda zlata! (izvor Univerzitet
Ujedinjenih nacija i Globalne inicijative za e-održivost (GeSI) Procenjuje se da elektronski otpad
sadrži 40 do 60 puta više zlata u odnosu na rudu zlata, odnosno da tona čip pločica sadrži oko
200 grama zlata, a tona mobilnih telefona oko 300 grama zlata, prema samo pet grama u toni
rude zlata.
 Reciklaza elektronskog otpada



„E-reciklaža“ trenutno jedina firma na Balkanu ima postrojenje koje omogućava da se tokom
reciklaže uređaja koji sadrže freon, iz njih izvuče sav ovaj gas.

Za sada u Srbiji ne postoji nijedno postrojenje za uništavanje opasnog otpada, koji se izvozi u
Austriju, Nemačku i Švajcarsku gde se prerađuje ili uništava.

Japanske vlasti istražuju mogućnost izrade medalja za Olimpijske igre 2020. godine od plemenitih
metala dobijenih iz elektronskog otpada.

Procijenjuje se da ce rast količine elektonskog otpada u Evropi biti po stopi od 5% godišnje.
Poređenja radi, rast količine elektronskog otpada danas je već tri puta veći od porasta
komunalnog otpada.

 Reciklaza elektronskog optada

Zakljucak
•
•
• Sa obzirom da ova vrsta otpada predstavlja veliku opasnost po okolinu I coveka, trebalo bi
posvetiti vise paznje. Uloziti u reciklazne centre, ne samo zato sto smanjujemo zagadjenje
okoline, vec I zbog toga sto cemo ustedeti I obnovljive I neobnovljive izvore energije, kao I
sirovina koji se koriste u proizvodnji. Sve to ulazi u samu ideju odrzivog razvoja. Potrebna su
velika ulaganja, ali ce na duzem periodu I te kako isplatiti.
• Cuvajmo planetu, jer drugi dom nemamo. Recikliram danas, jer mislim na sutra.