Tekst Strateske

Izvetaj o Stratekoj proceni uticaja Prostornog plana optine Prijepolje na ivotnu sredinu
1.0. UVODNE NAPOMENE Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu SEA (Strategic Environmental Assessment) je oblik procene ivotne sredine EA primenjene u planovima, politikama i programima. Koristi se sledea definicija SEA: "SEA je sistematian proces ocenjivanja posledica predloenih politika, planskih ili programskih inicijativa za ivotnu sredinu, sa ciljem da se te posledice u potpunosti obuhvate i pravilno reavaju u najranijoj fazi odluivanja u istoj ravni sa socijalnim i ekonomskim faktorima. Narodna skuptina Republike Srbije je donela Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu, koji je objavljen u Slubenom glasniku RS broj 135/04 od 21.12.2004.godine i koji je stupio na snagu 28. decembra 2004.godine. Ovim Zakonom, (lan 1.) ureeni su uslovi, nain i postupak vrenja strateke procene uticaja pojedinih planova i programa na ivotnu sredinu, radi obezbeivanja zatite ivotne sredine i unapreivanja odrivog razvoja integrisanjem osnovnih naela zatite ivotne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova i programa. Razmatranjem i ukljuivanjem bitnih aspekata ivotne sredine u pripremu i usvajanje odreenih planova i programa i utvrivanjem uslova za ouvanje vrednosti prirodnih resursa i dobara, predela, bioloke raznovrsnosti, biljnih i ivotinjskih vrsta i autohtonih ekosistema, odnosno racionalnim korienjem prirodnih resursa, doprinosi se ciljevima odrivog razvoja. Primenom strateke procene uticaja u planiranju, otvara se prostor za sagledavanje promena nastalih u prostoru i uvaavanje potreba predmetne sredine. Planiranje podrazumeva razvoj, a nova strategija odrivog razvoja zahteva zatitu ivotne sredine. Ako Procena uticaja nije bila u mogunosti da usmerava razvoj usled njene ograniene uloge u planiranju, primena Strateke procene omoguava postavljanje jednog novog sistema vrednosti, uz uvaavanje saznanja o naruenom sistemu odreenog prostora. Uvoenjem Strateke procene uticaja na ivotnu sredinu u proces prostornog i urbanistikog planiranja, ona postaje nezaobilazan i potencijalno veoma efikasan instrument u sistemu upravljanja i zatite ivotne sredine. Na osnovu strateke procene uticaja na ivotnu sredinu, sve planom predviene aktivnosti bie podlone kritikom razmatranju sa stanovita uticaja na ivotnu sredinu, u postupku donoenja planova, nakon ega e se donositi odluka da li e se pristupiti donoenju planova i programa i pod kojim uslovima ili e se odustati od istih. U saglasnosti sa prethodnim opredeljenjima, kao i u saglasnosti sa zahtevima postojee zakonske regulative (Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu Sl. glasnik Republike Srbije br. 135/04 i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu Sl. glasnik Republike Srbije br. 88/10) i na osnovu Odluke o izradi PP optine Prijepolje (''Slubeni glasnik optine Prijepolje, br. 09/09), iji je sastavni deo odluka o izradi Strateke procene uticaja PP optine Prijepolje na ivotnu sredinu (lan 7., stav 2), ovo istraivanje je uraeno kao Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu Prostornog Plana optine Prijepolje, uz definisanje moguih uticaja i utvrivanje potrebnih mera zatite, kako bi se u toku redovnih aktivnosti i u sluajevima moguih akcidenata spreile negativne posledice na ivotnu sredinu. U skladu sa lanom 12. Zakona, Izvetaj o stratekoj proceni uticaja PP na ivotnu sredinu je sastavljen od sledeih poglavlja: - Polazne osnove, - Pregled postojeeg stanja i kvaliteta ivotne sredine, - Karakteristike ivotne sredine u zonama uticaja, - Ciljevi i izbor indikatora, - Procena moguih uticaja na ivotnu sredinu,
Smernice za nie hijerarhijske nivoe, Program praenja stanja ivotne sredine, Prikaz koriene metodologije i tekoe u izradi, Zakljuci netehniki rezime.
2.0.
POLAZNE OSNOVE STRATEKE PROCENE UTICAJA NA IVOTNU SREDINU
Povod za izradu Strateke procene uticaja na ivotnu sredinu je izrada Prostornog plana optine Prijepolje. Nosilac izrade Strateke procene uticaja na ivotnu sredinu Prostornog plana optine Prijepolje, je JP Direkcija za urbanizam, Kragujevac. PLANSKI OSNOV za izradu PP optine Prijepolje, je: Prostorni plan Republike Srbije (Sl. glasnik RS br.88/2010.); PRAVNI OSNOV za izradu Prostornog Plana optine Prijepolje: 1. Zakon o Prostornom planu Republike Srbije (Sl. glasnik RS br. 88/2010), 2. Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS, br. 72/09 i 81/09), 3. Odluka o izradi Prostornog Plana optine Prijepolje, ("Slubeni glasnik Optine Prijepolje" br. 09/09), koja obuhvata i izradu Izvetaja o stratekoj proceni uticaja plana na ivotnu sredinu, predstavlja Odluku o izradi planskog dokumenta prema l.46 Zakona o planiranju i izgradnji. PRAVNI OSNOV za izradu Strateke procene uticaja PP optine Prijepolje, na ivotnu sredinu je:
1. Zakon o Stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. Glasnik RS br.135/04i

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu, Sl. Glasnik RS br. 88/10); 2. Zakon o zatiti ivotne sredine Sl. Glasnik RS br 135/04 i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zatiti ivotne sredine Slubeni glasnik Republike Srbije br. 36/09), 3. Odluka o izradi Strateke procene uticaja Prostornog Plana optine Prijepolje sadrana u Odluci o izradi PP optien Prijepolje (Slubeni glasnik optine Prijepolje broj 09/09). Polazne osnove za izradu Strateku procenu uticaja PP optine Prijepolje na ivotnu sredinu su:
Prostorni plan Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 88/10), Koncept Prostornog plana optine Prijepolje, septembra 2010, Prostorni plan podruja posebne namene spec. rezervata prirode "Uvac" ("Sl.glasnik RS" br 83/2010) Generalni plan Prijepolja i Brodareva 2025 ("Sl.glasnik optine Prijepolje" br.38/2005) Strategija razvoja optine Prijepolje (2010-2014.),
2.1.
KRATAK PREGLED SADRAJA I CILjEVA PROSTORNOG PLANA OPTINE PRIJEPOLJE
OPTA DOKUMENTACIJA TEKSTUALNI DEO I POLAZNE OSNOVE ZA IZRADU PLANA 1. TEKSTUALNI DEO (Izvod iz tekstualnog dela usvojenog koncepta plana u formi zakljuka) 2. GRAFIKI PRILOZI USVOJENOG KONCEPTA PLANA (u formatu A4 ili A3) II PLANSKI DEO 1. NAMENA PROSTORA (opis i odreenje) Poljoprivredno zemljite, umsko zemljite, Vodno zemljite, graevinsko zemljite i drugo zemljite 2. ZATITA, UREENJE, KORIENJE I RAZVOJ PRIRODNIH SISTEMA I RESURSA poljoprivredno zemljite, ume i umsko zemljite, vode, geoloki resursi i drugo 3. STANOVNITVA I MREA NASELJA I JAVNIH SLUBI (prostorni razvoj, distribucija stanovnitva; odnos gradskih i seoskih naselja i funkcionalno povezivanje naselja i centara, organizacija javnih slubi i drugo) 4. PROSTORNI RAZVOJ I DISTRIBUCIJA PRIVREDNIH DELATNOSTI Privreda Poljoprivreda umarstvo i lovstvo 5. PROSTORNI RAZVOJ TURIZMA, ORGANIZACIJA I UREENJE TURISTIKIH I REKREATIVNIH PROSTORA; 6. PROSTORNI RAZVOJ SAOBRAAJA I INFRASTRUKTURNIH SISTEMA I POVEZIVANJE SA REGIONALNIM INFRASTRUKTURNIM MREAMA saobraaj, vodoprivredna infrastruktura, energetska infrastruktura, telekomunikaciona infrastruktura komunalna infrastruktura 7. PROPOZICIJE ZATITE IVOTNE SREDINE, PREDELA, PRIRODNIH I KULTURNIH DOBARA - zatita ivotne sredine i zatita, ureenje i unapreenje predela, - zatita, ureenje i unapreenje prirodnih dobara, - zatita, ureenje i unapreenje kulturnih dobara,
organizacija prostora od interesa za odbranu zemlje i zatitu od elementarnih nepogoda i drugo; 8. PRAVILA UREENJA; 9. PRAVILA GRAENJA; 10. IMPLEMENTACIJA smernice za izradu planske dokumentacije za podruje plana, prioritetna planska reenja i projekti, mere za podsticanje ravnomernog teritorijalnog razvoja i kooperacije sa susednim jedinicama lokalne samouprave uesnici u implementaciji mere i instrumenti za implementaciju GRAFIKI PRIKAZ
1) REFERALNA KARTA BROJ 1

"NAMENA PROSTORA" ........................................ R 1: 50.000 , 1: 25 000 - poljoprivredno zemljite, - ume i umsko zemljite, - vode i vodno zemljite, - graevinsko zemljite 2) REFERALNA KARTA BROJ 2 "MREA NASELJA I INFRASTRUKTURNI SISTEMI" R 1: 50.000, 1: 25 000 - mrea naselja i centara, - sadraji javnih slubi, - raspored osnovnih privrednih delatnosti, - infrastrukturni sistemi 3) REFERALNA KARTA BROJ 3 "TURIZAM I ZATITA PROSTORA" ................................R 1: 50.000, 1:25 000 - turistike zone i lokacije, - zone ugroenosti i aktivnosti na zatiti ivotne sredine, - prirodna i nepokretna kulturna dobra sa propisanim zonama i reimima zatite; 4) REFERALNA KARTA BROJ 4 ..................................... R 1: 50.000, 1: 25 000 "KARTA SPROVOENJA" - zone i naselja za koja je predviena obavezna izrada urbanistikog plana, zone i naselja u okviru kojih je predviena obavezna izrada urbanistikog projekta - naselja za koja se radi ematski prikaz ureenja - zone za direktnu primenu plana 5) EMATSKI PRIKAZI UREENJA NASELJA: R 1: 50.000, 1: 25 000 1) graevinsko podruje i planirano irenje graevinskog podruja; 2) pravci i koridori za saobraajnu infrastrukturu. po potrebi mogu da sadre i: 1) osnovnu planiranu namenu prostora; 2) planirano ureenje i izgradnju javnih objekata; 3) pravce i koridore za komunalnu i drugu infrastrukturu; 4) podelu na zone i celine za koja vae ista pravila graenja.
EMATSKI PRIKAZI UREENJA DRUGIH POVRINA: 1) osnovna planirana namena povrina u obuhvatu ematskog prikaza; 2) pravci i koridori za saobraajnu infrastrukturu. 2.2. PRIKAZ OPTIH I POSEBNIH CILjEVA PPO PRIJEPOLJE U ovom poglavlju dat je prikaz osnovnih i pojedinanih ciljeva prostornog razvoja optine Prijepolje. Osnovni principi zatite, ureenja, korienja i razvoja podruja Prostornog plana su: - odrivost, kao generalni princip, koji mora biti primenjen kod svih aktivnosti u prostoru (odriva ivotna sredina, odrivo korienje razvojnih resursa i dr.); - unapreenje teritorijalne kohezije (rezultat uravnoteenog socio-ekonomskog razvoja); - jaanje konkurentnosti i poveanje ureenosti i efikasnosti teritorijalnog razvoja (podrazumeva razvoj optinskog centra, ali i jaanje i funkcionalno profilisanje ruralnog podruja); - prostorno-funkcionalna integrisanost i transgranino povezivanje sa okruenjem; - funkcionalna specijalizacija (potujui komparativne prednosti u pogledu razvojnih potencijala optine), i formiranje klastera (u okviru mree naselja) koji mogu da obezbede razvoj komplementarnih funkcija; - policentrini teritorijalni razvoj (jaanje veze sela, centara zajednica naselja i optinskog centra); - unapreenje saobraajne pristupanosti (kao dominantan faktor iskorienja teritorijalnih potencijala i uravnoteenog razvoja); - poveanje dostupnosti informacijama i znanju (preko telekomunikacionih mrea); - razvoj kulturnog identiteta i teritorijalne prepoznatljivosti; - subsidijarnost (mogunost reavanja problema na vie nivoa odluivanja, t.j. na onom nivou koji obezbeuje najveu efikasnost) i javno-privatno partnerstvo; - vea transparentnost u donoenju odluka o prostornom razvoju; - permanentna edukacija graana i administracije, i uee javnosti u odluivanju; - zatita javnog interesa, javnih dobara i javnog prostora - unapreenje i zatita prirodnog i kulturnog naslea; - smanjenje tetnog uticaja na ivotnu sredinu; a. Opti ciljevi
- uravnoteen razvoj podruja optine (teritorijalna kohezija) i unapreenje socijalne

kohezije - odrivo aktiviranje celokupnog kapitala i potencijala teritorijalnih jedinica koje za to imaju odgovornost i kapacitet, to znai i jaanje institucija, kadrova, stratekih planova, kulture, obrazovanja i sl. (meki kapital) u delovima optine koji nemaju odgovarajui kapacitet, kao i smanjenje razlika u stepenu razvijenosti i jaanje teritorijalne konkurentnosti optine i njenih delova. Ovo podrazumeva zatitu egzistencijalnih interesa lokalnih zajednica i unapreenje kvaliteta ivljenja i privreivanja lokalnog stanovnitva stimulisanjem postojeih i razvojem novih delatnosti. - teritorijalna konkurentnost i pristupanost optine - rast (privredne) konkurentnosti e biti omoguen razvojem mree naselja, jaanjem funkcija i ureenjem centara razvoja (optinskog i mikrorazvojnih), ouvanjem i revitalizacijom seoskih naselja, na principima odrivosti, punim aktiviranjem teritorijalnih potencijala i jaanjem teritorijalnog kapitala. Konkurentna privreda u specifinom prostornom okruenju, omoguie vei privredni rast i
standard stanovnitva. Centri razvoja, a pre svega optinski centar kao generator razvoja, uticae na prostornu i funkcionalnu integrisanost sa ruralnim okruenjem, to podrazumeva poveanje saobraajne dostupnosti i otvorenosti podruja optine kroz razvoj i modernizaciju svih moguih vidova transportnih sistema (razvoj mree dravnih i optinskih javnih puteva, aktiviranje vazdunog saobraaja), unapreenje kvaliteta mree vodoprivredne, energetske i telekomunikacione infrastrukture, kao i mree usluga i objekata javnih slubi. - prostorno-funkcionalna integrisanost podruja optine sa regionalnim okruenjem integracija podruja optine u okviru funkcionalnog urbanog podruja i ire, u okviru oblasti, regiona i Republike, kao i u skladu sa evropskim principima prekogranine, interregionalne i transnacionalne saradnje, to podrazumeva jaanje privrednih, saobraajnih i drugih veza. Funkcionalni uticaji razvoja prelaze administrativno utvrene granice na svim nivoima, pa je prema tome neophodno sistematsko plansko sagledavanje mogunosti za implementaciju projekata iz oblasti zatite ivotne sredine, zatite i povezivanja prirodnog i kulturnog naslea, razvoja tehnike infrastrukture i saobraaja, poljoprivrede, turizma i dr. - zatiena i unapreena ivotna sredina - zasniva se na racionalnom korienju prirodnih resursa, racionalnom korienju obnovljivih izvora energije, uvoenju istijih tehnolokih reenja, principu regionalnog odlaganja otpada, smanjenju negativnih uticaja u urbanom okruenju, unapreenje mera zatite ivotne sredine u ruralnom podruju, ureenju predela i poumljavanju, ureenju javnih prostora i zelenih povrina u naseljima i drugim merama koje e unaprediti kvalitet ivljenja na podruju optine. Odrivi razvoj podruja optine je mogu samo ako je usklaen sa principima i kriterijumima zatite ivotne sredine, t,j, reimima i merama zatite prirodnih resursa, to predpostavlja uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja zatitom i razvojem podruja, uz ukljuivanje lokalnih zajednica i stanovnitva u aktivnosti i poslove na zatiti ivotne sredine, obezbeenje kompenzacija za sprovoenje reima zatite prirodnih resursa i resursne rente. - zatieno i odrivo korieno prirodno i kulturno naslee - ini osnov identiteta regionalnog okruenja, ali i temelj budueg privrednog/turistikog razvoja optine. Ovo podrazumeva dalji razvoj mrea vrednih/zatienih prirodnih celina i kulturnih predela, uz zatitu prirodnog i kulturnog naslea i predela prema evropskim i svetskim standardima, konvencijama, deklaracijama i sl., sa posebnim zadatkom da se povea povrina zatienih prirodnih celina i izvi sistematizacija kulturnog naslea. Takoe, predpostavlja stvaranje uslova za edukaciju lokalnog stanovnitva o prirodnim i kulturnim vrednostima podruja, kao i uslova za odrivo korienje ovih vrednosti (uz adekvatnu prezentaciju). b. Posebni ciljevi
- prirodni sistemi i resursi - tednja, racionalno korienje i zatita prirodnih sistema i

resursa (poljoprivredno zemljite, ume i umsko zemljite, vode, geoloki resursi), naroito deficitarnih i strateki znaajnih za razvoj i kvalitet ivljenja, to podrazumeva uspostavljanje planskih osnova za odgovorno upravljanje razvojem, ureenjem i zatitom prostora, u skladu sa realnim potencijalima i ogranienjima prostora, i dugoronim potrebama ekonomskog i socijalnog razvoja optine. Ovo se pre svega odnosi na efikasnu kontrolu neracionalnog irenja graevinskih podruja (vee angaovanje brownfield-a, paljiv i racionalan pristup greenfield investicijama uz utvrivanje normi za izgradnju i komunalno opremanje) i utvrivanje reima korienja i zatite prostora zatienih podruja i koridora, ureenih predela, prirodnog i kulturnog naslea, poljoprivrednog, umskog i vodnog zemljita. Zato je od izuzetnog znaaja formiranje informacionog sistema o zemljitu, kao najvanijem, ogranienom i nedovoljno
iskorienom resursu, to je i preduslov za podizanje produktivnih, ekolokih i rentnih potencijala zemljita. - stanovnitvo, naselja i javne slube - ublaavanje negativnih demografskih procesa i njihovo preusmeravanje posebnim merama socijalnog i ekonomskog razvoja (pre svega zaustavljanje emigracije mladog strunog stanovnitva uz njihovo angaovanje na revitalizaciji nedovoljno razvijenih podruja). Cilj nije intenzivno poveanje broja stanovnika, ve spreavanje daljeg pada (koji nije veliki, ali je karakteristian), stvaranjem uslova u prostoru i funkcijama optine koje e obezbediti poboljanje opte demografske strukture, a time i dalji razvoj optine. Ovo podrazumeva podrku policentrinom razvoju, uz sprovoenje politike decentralizacije, a u cilju smanjivanje razlika izmeu razvijenih i nerazvijenih delova optine. Pri tome, potrebno je podii opti nivo gradskog naselja Prijepolje i ostalih naselja u mrei, podsticanjem razvoja mikrorazvojnih centara (kao nosioca socio-ekonomskog razvoja zajednica ruralnih naselja), javnih slubi, saobraajne i tehnike infrastrukture, a takoe i definisati minimalni funkcionalni kapacitet naselja i formirati sistem odrivosti seoskih zajednica koje odumiru, uz podrku nerazvijenim podrujima sa znaajnim teritorijalnim i resursnim potencijalom, i planski osmiljen razvoj ruralnog podruja zasnovan na povezivanju sa funkcionalnim urbanim podrujima i/ili na programima rehabilitacije. Strateko opredeljenje je postizanje veeg stepena funkcionalne integrisanosti (prostorne, infrastrukturne, ekonomske i socijalne) podruja optine u odnosu na okruenje (uz podrku prekograninoj i interregionalnoj kooperaciji), to podrazumeva smanjenje unutranjih optinskih razlika (teritorijalna i socijalna kohezija). Razvoj ruralnih podruja, negovanje i promovisanje njihovih vrednosti (prirodna heterogenost, kulturno-istorijski identitet i dr.), omoguava smanjenje razlike u kvalitetu gradske i seoske sredine, bolje korienje, ureenje i zatitu zemljita, odranje demografskog kapaciteta i produktivno zapoljavanje u ruralnom kompleksu, t.j. podizanje socijalnog i ekonomskog nivoa na itavom podruju optine. Ovo zahteva kvalitativne i kvantitativne promene na ruralnom podruju, zasnovane na unapreivanju lokalnih resursa, podizanju saobraajne dostupnosti, nivoa komunalne opremljenosti i opremljenosti javnim slubama, diverzifikaciji razvoja poljoprivrede i sela u skladu sa specifinim resursnim, strukturnim, tehniko-tehnolokim i socio-ekonomskim obelejima (npr. planinsko podruje predisponirano je za panjako stoarenje). Funkcionalno i racionalno podizanje nivoa javnih slubi (regionalne, optinske i lokalne drutvene opreme) i nivoa dostupnosti njihovim osnovnim elementima, jedno je od osnovnih uporita ravnomernijeg razvoja optine, i podrazumeva ravnomerniju mreu objekata i usluga javnih slubi (usklaenu sa razmetajem i potrebama stanovnitva). Razvoj prostornofunkcionalne organizacije podruja po zajednicama naselja ostvarivae se, izmeu ostalog, i decentralizacijom javnih slubi, radi racionalizacije upravljanja i organizacije javnih slubi, kvalitetnijeg zadovoljavanja potreba i efikasnijeg koordiniranja aktivnosti lokalnih zajednica, ime se stvaraju uslovi za ostanak stanovnitva. Programi razvoja javnih slubi i formiranja mree naselja bie usklaeni sa privrednim razvojem, finansijskim mogunostima i osobenostima, kao i ciljevima razvoja pojedinih podruja. Ovi programi podrazumevaju odgovarajuu podrku u drugim sektorima (u prvom redu razvoja saobraajne i tehnike infrastrukture, posebno u odnosu na periferne, planinske delove optine, koji imaju infrastrukturna i druga razvojna ogranienja). - privredne delatnosti i turizam - razvoj privrednih aktivnosti u skladu sa karakteristikama i realnim kapacitetima optine, uz ubrzanu transformaciju i restrukturiranje postojeih preduzea (kroz privatizaciju, forsiranje malih i srednjih adaptibilnih preduzea, osvajanje proizvodnje novih propulzivnih industrijskih grana i proizvoda sa irokim domaim i inotritem, usavravanje modernog upravljanja preduzeima, poveanje inovacionih delatnosti, podizanje nivoa tehniko-tehnoloke opremljenosti i prostorno-ekoloke
prihvatljivosti, i dr.), stvaranje pogodne klime za privredni prosperitet i poveano zapoljavanje pogodnom poreskom politikom (stimuliui napredak postojeih preduzea i privlaei nove preduzetnike), obezbeenje dovoljnog broja kvalitetnih lokacija za razvoj privrede (blagovremenim i pogodnim ureivanjem graevinskog zemljita, uz korektne i stabilne cene instrumenata zemljine politike), stvaranje pogodnog ambijenta za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju radnika (kako bi lake reilo pitanje velike nezaposlenosti), favorizovanje znanja kroz edukaciju i struno usavravanje mladih ljudi, korienje raspoloivih prednosti (jeftina i kvalifikovana radna snaga), poboljavanje konkurentnosti lokalne privrede i intenziviranje saradnje izmeu optina i regiona, razvijanje ekoloke svesti i orijentaciju na eko-privredu (kako bi se ouvala izuzetna priroda optine Prijepolje) i dr. Ovo podrazumeva i donoenje potrebne planske dokumentacije, koja se razrauje programima izgradnje i ureenja prostora, vremenski prilagoenim periodu za koji je izabrana lokalna vlast. Selektivno podsticanje i usklaivanje privrednog razvoja sa razvojem zajednikog i individualnog standarda imae sledei redosled prioriteta: zajednice naselja (sa centrima zajednice naselja i veim razvijenijim naseljima); optinski centar (sa odgovarajuim razvojem urbanih funkcija i, prema tome, uticajem na okruenje). Uporita razvoja industrijskih kompleksa i privredno-radnih zona zasnivae se na obezbeenju i ureenju infrastrukturno opremljenih lokacija (po mogustvu od ireg regionalnog interesa), gde e MSP predstavljati osnovni oblik organizovanja firmi i generator razvoja i zapoljavanja, dok e znaaj imati i aktiviranje mikro-biznisa i tzv. porodinih firmi. Razvoj graevinarstva bazirae se na razvoju sistema socijalnog i dostupnog stanovanja, rekonstrukciji graevinskog fonda i globalnoj obnovi stambene izgradnje, uz doslednu prevenciju i sankcionisanje bespravne izgradnje i maksimalnu zatitu javnih dobara. Podruje optine e svoj razvoj zasnivati i na kontrolisanoj eksploataciji prirodnih resursa - polimetala i nemetalinih mineralnih sirovina (uz stavljanje u razvojnu funkciju overenih rezervi, intenziviranje istraivanja perspektivnih rezervi, bilansiranje i proveru ekonomske isplativosti eksploatacije), hidrolokom i hidroenergetskom potencijalu voda, korienju biomase, preradi drveta i sl., to e omoguiti disperzan razvoj manjih i srednjih proizvodnih i preraivakih kapaciteta (istih tehnologija, zasnovanih preteno na sirovinskoj bazi i povezanih u odgovarajue klastere) u manjim centrima na podruju optine (u skladu sa resursnim, tehnolokim i lokacionim uslovima). Slino vai i za poljoprivredu, koja tradicionalnom vezanou stanovnitva za ovu privrednu granu, kvalitetom zemljita i raspoloivou poljoprivrednim fondom, predstavlja jedan od najznaajnijih resursa za privredni razvoj optine. Intenziviranje razvoja poljoprivrede, posebno stoarstva i voarstva, omoguie bri razvoj raznovrsnih preraivakih kapaciteta. Uporita razvoja poljoprivrede zasnivae se na poboljanju agrarne strukture u sklopu sprovoenja programa integralnog ruralnog razvoja, prema modelu Zajednike agrarne politike Evropske unije (istovremeno podrava poveanje konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje, zatitu ivotne sredine i ruralnih predela, diverzifikaciju ekonomskih aktivnosti na selu, buenje lokalne inicijative, podizanje tehnike opremljenosti, edukaciju poljoprivrednih proizvoaa za ekoloku proizvodnju i dr.). Tercijarni sektor privrede (posebno savremeni sistemi trgovine i transporta, turizam, ugostiteljstvo i druge usluge) iji je razvoj znatno zaostao, neophodno je, ne samo nadoknaditi, ve i znatno intenzivirati i diverzifikovati u skladu sa funkcijama pojedinih centara u mrei naselja i prioritetima u razvoju ruralnih podruja. Finansijske i druge specijalizovane usluge (naroito one koje razvijaju poslovanje u okviru najviih nivoa delatnosti, koristei znanje, visoku specijalizaciju, informatike tehnologije i komunikacije, i zahtevaju najmanje prostora i tehnike infrastrukture, a daju najvei efekat u poslovanju i podizanju opteg nivoa sredine) e se koncentrisati u optinskom centru. Komparativne prednosti podruja optine Prijepolje za razvoj turizma, zasnivaju se na ouvanoj ivotnoj
sredini, zatienim prirodnim dobrima (klisura reke Mileevke, Ravnita, slapovi Sopotnice), predelima ouvanih prirodnih vrednosti (Ozren-Jadovnik, Zlatar-Mileevka, Kamena Gora) integrisanih sa prirodnim vrednostima u neposrednom okruenju (Uvac, Golija, Golija-Studenica, Peter), izuzetnom kulturnom nasleu (manastir Mileeva), mogunosti razvoja tranzitnog turizma (uz uslov rehabilitacije puta M-21, koji predstavlja tranzit ka Jadranskom moru, i zavretka puta M-8, kao ulaza/izlaza paralelnih turistikih itinerera), mogunosti razvoja seoskog i lovnog turizma, i postojeim turistikim resursima u neposrednom okruenju (u okviru podruja posebne namene SRP "Uvac"). Ovo podrazumeva formiranje nove i prepoznatljive turistike ponude (sa novim turistikim sadrajima, koji imaju potencijal za uspostavljanje celogodinje turistike ponude), integrisane sa turistikom ponudom prostora u okruenju (uz zajednike promotivne aktivnosti optina u cilju razvijanja jedinstvene turistike ponude regiona). U ovakvoj turistikoj ponudi dominirae turizam saglasan reimima zatite prirodnih i kulturnih dobara i resursa ("turizam prirodnog i kulturnog naslea"). - saobraaj i infrastrukturni sistemi - poveana saobraajna pristupanost i opremljenost prostora tehnikom infrastrukturom, uz kapitalno investiranje u znaajnu saobraajnu i tehniku infrastrukturu. Putna infrastruktura, kao bitan faktor veeg otvaranja i integrisanosti podruja optine, treba da obezbedi veze saobraajnih koridora meunarodnog, dravnog i lokalnog nivoa, dobru pristupanost svih delova teritorije optine i vezu sa centralnim mestima u mrei naselja, kao i funkcionisanje i razvoj sistema javnog prevoza na optinskom podruju. Sa stanovita teritorijalne kohezije i unutranje integracije optine, naroito je vano poboljanje mree optinskih puteva (naroito ka nedovoljno aktiviranim delovima optine) i povezivanje te mree sa mreom dravnih puteva. Sa stanovita prostorno-funkcionalne integrisanosti podruja optine sa regionalnim okruenjem i razvojnim osovinama Republike (planirani koridori puteva E761/M-5 i E-763/M-21.1), prioritet je aktivnost na zavretku izgradnje neizgraenog dela dravnog puta I reda M-8 "Pljevlja-Prijepolje-Sjenica" (veza na M-21.1), kao i osavremenjavanje dravnog puta I reda M-21 (osovina interregionalnog transporta i veza na M-5), a zatim i dravnih puteva II reda R-231 (za Novu Varo), R-232 (za Crnu Goru) i R-115 (za Priboj). Dravni putevi M-8, M-21 i R-232 obezbeuju vezu sa graninim prelazima sa Crnom Gorom, to je (uz poloaj optine na vanim saobraajnim koridorima) bitan faktor za aktiviranje privrednih potencijala optine i prekogranine saradnje sa Crnom Gorom. Izgradnja saobraajnih terminala (teretni, putniki i elezniki), robno-transportnog centra, sistema mirujueg saobraaja, rekonstrukcija i modernizacija magistralne eleznike pruge Beograd-Bar i druge kapitalne investicije u oblasti saobraaja, dovee do dalje modernizacije saobraajnog sistema optine Prijepolje i njegovog boljeg pozicioniranja u okviru saobraajnog sistema Republike. Sistemi tehnike infrastrukture (vodoprivredna, energetska, telekomunikaciona i komunalna infrastruktura), odnosno razvoj, racionalno korienje, odravanje i proirenje (pre svega na ruralno podruje) ovih sistema, uz povezivanje na regionalne i republike sisteme, predstavljae podlogu za dalji socio-ekonomski razvoj optine. Sa stanovita sistema tehnike infrastrukture, prioritet je sukcesivna modernizacija i razvoj elektro-mree i objekata (modernizacija lokalnih mrea i smanjenje distributivnih gubitaka usled niske voltae), perspektivna gasifikacija (u funkciji zatite ivotne sredine i racionalizacije potronje energije), poboljanje energetske efikasnosti i korienje obnovljivih izvora energije (potencijal biomase, hidroenergetski potencijal malih planinskih vodotokova i reke Lim) u skladu sa ekonomskom opravdanou i ekolokom prihvatljivou, a posebno razvoj sistema upravljanja otpadom (optinskog i regionalnog, uz realizaciju regionalne sanitarne deponije i lokalnih transfer stanica, iskorienje potencijala za reciklau otpada, sanaciju postojeih smetlita i divljih deponija i smanjenje koliine nastalog otpada). Posebno je
10
znaajno reavanje pitanja preiavanja otpadnih komunalnih voda naselja (naroito u ekoloki osetljivim zonama) i poveanje pouzdanosti snabdevanja naselja vodom, s obzirom da preovlaujui (razbijeni) tip seoskih naselja, oteava realizaciju racionalnih vodovodnih sistema, a gotovo onemoguuje realizaciju kanalizacionih sistema. Uz to, niska cena vode i nereeno pitanje vodne (resursne) rente, oteavaju sprovoenje zatite voda i racionalnog korienja hidrolokih potencijala (izvori prirodnih pijaih voda najvieg kvaliteta i vodeni tokovi najviih klasa, kao deo podsistema "Uvac" u okviru Zapadnomoravsko-rzavskog regionalnom sistemu za snabdevanje vodom); - ivotna sredina, predeli, prirodna i kulturna dobra - zatita, kontrolisano i odrivo korienje prirode, prirodnih resursa, prirodnog i kulturnog naslea, uz sistematsku sanaciju, rekultivaciju i rehabilitaciju podruja sa ugroenom ivotnom sredinom. Osnovni princip zatite ivotne sredine je odrivo korienje prostora, sa ouvanjem ekolokog kapaciteta osnovnih elemenata ivotne sredine (zemljite, voda, vazduh, vegetacija, flora i fauna), kao i ekoloke funkcije prostora, uz tedljiv odnos prema prirodnim resursima. U tom smislu, potrebno je planski definisati odgovarajuu namenu prostora optinske teritorije sa adekvatnim razgranienjem karakteristinih zona (poljoprivrednog, umskog, vodnog i graevinskog zemljita; zona zatite i zona sa moguim nepovoljnim uticajem na ivotnu sredinu i sl.), kao i mere za zatitu, ureenje i unapreenje ivotne sredine i predela. Takoe, potrebno je planirati, organizovati i zatititi ekoloke zone i poteze (uz mogue vienamensko korienje), formirati sistem ekoloke odrivosti kroz ulaganje u program i podizanje ekolokog kapaciteta prostora (zone posebnih prirodnih vrednosti, zone za proizvodnju bioloki vredne hrane, zone za turistiku izgradnju i sl.), formirati sistem monitoringa elemenata ivotne sredine i informacioni sistem o ivotnoj sredini (u cilju ouvanja biodiverziteta, sistematizacije, valorizacije i zatite autohtone flore i faune i sl.). Vano uporite razvoja optine predstavlja i zatita, ureenje i unapreenje utvrenih, evidentiranih i potencijalnih prirodnih i kulturnih dobara, to podrazumeva adekvatnu valorizaciju, promociju i prezentaciju prirodne batine i kulturno-istorijskog naslea optine. U tom smislu, cilj je integralna zatita i programsko povezivanje prirodnih i kulturnih dobara, utvrivanje mera zatite i korienja za svaku grupu dobara, kao i smernica za plansko sprovoenje tih mera. 2.3. RELEVANTNI PLANSKI I DRUGI DOKUMENTI U ovom poglavlju prikazani su ciljevi i koncepti razvoja relevantnih dokumenata, sa prioritetom osvrtom na zatitu ivotne sredine. a. Prostorni plan RS (Sl.glasnik RS, br.88/10) Socijalna koheretnost: Zapadna Srbija treba da rei ozbiljan problem rascepkanosti uslovljene geomorfolokim karakteristikama i tradicionalnom nepovezanou u socijalnom smislu. Nain naseljavanja i struktura ekonomskih delatnosti bie usmereni na jaanje uloge manjih urbanih centara (Prijepolje). Njihovo funkcionalno povezivanje sa selima ratrkanog tipa e biti oteano pre svega usled slabije mogunosti saobraajnog i infrastrukturnog povezivanja, to e zahtevati posebne programe ruralnog razvoja zasnovane na specifinim oblastima poljoprivrede, stoarstva, umarstva, kao i male industrije zasnovane na lokalnim resursima, turizma i rekreacije savremenog tipa. Ekonomsko-regionalna interaktivnost: Slaba pristupanost i funkcionalna povezanost meu optinama Zapadne Srbije e se postepeno eliminisati, uz vanu ulogu Republike u prvoj fazi. Pored specifinih vidova poljoprivrede, znaajnu ulogu e imati umarstvo, industrija oslonjena na prirodne resurse ili moderne tehnologije oko gradova (Prijepolje), energetika
11
hidropotencijala, kao i turizam visokog standarda planinskih podruja (koji treba da potencira konkurentnost ovog podruja u irim okvirima, to zahteva i dobru funkcionalnu povezanost sa Centralnom Srbijom). Zbog geomorfolokih osobina zapadne Srbije, znaajnu ulogu treba da dobiju i manji urbani centri (Prijepolje). Podruja sa posebnim razvojnim problemima: Dugogodinja stagnacija privrede i proces restrukturiranja industrijskog sektora imali su za posledicu ekonomsku/proizvodnu devastaciju i drastino smanjenje broja zaposlenih u gradovima-industrijskim centrima (Prijepolje), nekadanjim nosiocima privrednog razvoja ireg podruja, koji su postali razvojno limitirana (devastirana) podruja. Usled ogranienja u razvoju, industrijski devastirane optine suoene su sa izraenim ekonomskim, strukturnim i socijalnim problemima (nizak stepen privreivanja, neprilagoenost lokalne privrede, niska stopa zaposlenosti). Mrea urbanih centara i regionalna organizacija: Optina Prijepolje predstavlja manji urbani centar u okviru policentrinog urbanog regiona "Prijepolje-Priboj-Nova Varo-SjenicaIvanjica" (perspektivni FUP nacionalnog znaaja), koji se nalazi u Zlatiborskoj oblasti (NSTJ3 nivo), odnosno u regionu "umadija i Zapadna Srbija" (NSTJ-2 nivo). Poto je optina Prijepolje demografski stabilno podruje, za oekivanje je da e urbani centar Prijepolje imati FUP (funkcionalno urbano podruje) regionalnog znaaja (50.000-100.000 stanovnika) do 2021. godine, u zavisnosti od budueg nivoa ulaganja i sprovoenja politike decentralizacije. Putna mrea i objekti: Razvojne osovine II ranga, koje idu planiranim koridorima puteva E761 (M-5) i E-763 (M-21.1), ne prolaze kroz teritoriju Optine, pa prioritet treba da predstavlja funkcionalna veza Optine na ove osovine razvoja Republike. U periodu posle 2014. godine, u pravcu ostvarivanja ciljeva prostornog razvoja Srbije, plansko reenje u oblasti putnog saobraaja je aktivnost na zavretku izgradnje neizgraenog dela dravnog puta I reda M-8 "Mileeva (Prijepolje) - Uvac (Sjenica)", t.j. veza na M-21.1. Koridori svih dravnih puteva I i II reda se zadravaju, a u narednom periodu teite je na njihovom unapreenju (rehabilitacija, dogradnja neizgraenih putnih pravaca i dopuna postojeih pravaca, vezanih za nove uslove i strateka opredeljenja razvoja Republike). Prostorna distribucija i razvoj industrije: Prijepolje spada u manje industrijske centre (15005000 zaposlenih u industriji). Prema podacima MERR, NIP i RPK Srbije (na osnovu vaeih planova, predloga i inicijativa optina), na teritoriji optine Prijepolje planirana je lokacija za realizaciju industrijske zone/parka (IZ "Kolovrat"). Prirodni resursi: Ukljuuju poljoprivredno i umsko zemljite, mineralne sirovine, vode i vodno zemljite i potencijal u obnovljivim izvorima energije, optina Prijepolje se nalazi u planinskom podruju, gde dominiraju tereni od 1000-1500 m.n.v., sa znaajnim kompleksima uma (veliki potencijal biomase) i velikim brojem manjih vodotokova u slivu reke Lim (veliki hidroenergetski potencijal). Korienje obnovljivih izvora energije: Potencijal biomase zavisi od prostornog rasporeda poljoprivrednih povrina, uma i biljnih kultura koje se mogu koristiti u energetske svrhe. Optina Prijepolje ima veliku pokrivenost teritorije umom. Potencijal malih vodotokova na kojima se mogu graditi MHE (male hidroelektrane snage do 10 MW), moe se iskoristiti u planinskim podrujima bogatim rekama koje na kratkim duinama ostvaruju velike padove. Na osnovu rezultata pred-studija izvodljivosti i analize trinih uslova, zakljueno je da je realno oekivati izgradnju 5-10% MHE od ukupnog broja lokacija predvienih Katastrom MHE (41 lokacija na teritoriji optine Prijepolje). MHE nisu ekoloki prihvatljive na delovima zatienih podruja sa reimom zatite I i II stepena, to treba imati u vidu kao jedan od kriterijuma prilikom revizije lokacije MHE i proglaenja zatienih podruja. U cilju korienja hidroenergetskog potencijala Lima, kao potencijalna akumulacija prvog prioriteta planirana je akumulacija "Brodarevo - uzvod.", maksimalne zapremine 21 milion m. Turizam i zatita ivotne sredine: Primarni turistiki prostor predstavlja deo poteza Zlatar-
12
Peter (istoni deo Optine), koji karakterie dominantna letnja ponuda, uz uee zimske turistike ponude. Zapadni deo Optine predstavlja sekundarni turistiki prostor. Najvei deo teritorija Optine predstavlja podruje kvalitetne ivotne sredine, sa preovlaujuim pozitivnim uticajem na oveka, ivi svet i kvalitet ivota. Za ova podruja treba obezbediti reenja kojima se eliminiu ili umanjuju postojei izvori negativnih uticaja, odnosno uveavaju pozitivni kao komparativna prednost u planiranju razvoja. Potrebno je rezervisati i uvati podruja od zagaivanja iz stratekih razloga. Prema planu zatite prirode i ekosistema optina u celini pripada prirodnom ekosistemu, a istoni delovi, oko reke Mileevke, pripadaju podruju sa znaajnim prirodnim vrednostima veim od 1000ha. Identifikovana su ekoloki znaajna podruja u vidu IBA (Uvac I Mileevka), IPA (Klisura Mileevke I Ozren) i PBA ( Zlatar) kao delovi budue ekoloke mree NATURA 2000, kao i Emerald podruje Specijalni rezervat prirode Klisura reke Mileevke. U planskom periodu, status proglaenih zatienih podruja zadravaju sledea podruja na teritoriji optine Prijepolje - Klisura reke Mileevke; Na osnovu prethodnih istraivanja i valorizacije, bie definisani status, prostorni obuhvat i reimi zatite, za sledea podruja teritorije optine Prijepolje: Zlatar-Mileevka, OzrenJadovnik i Kamena Gora. Upravljanje otpadom -Udruivanjem optina radi zajednikog upravljanja otpadom uspostavie se sistem regionalnih centara za upravljanje otpadom koji obuhvataju sakupljanje otpada, regionalnu deponiju za najmanje 20 godina postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada pored deponije (gde e se vriti separacija papira, stakla, plastike, aluminijuma i dr.), transfer stanice za pretovar otpada radi transporta na deponiju, kao i postrojenja za kompostiranje pored deponije, to ini potrebnu infrastrukturu za upravljanje komunalnim otpadom. U gradovima je potrebno odrediti lokacije centara za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada. Istovremeno je potrebno raditi na sanaciji postojeih zvaninih odlagalita otpada koje predstavljaju rizik po ivotnu sredinu. Za uspostavljanje sistema upravljanja opasnim otpadom planira se izgradnja jednog Nacionalnog centra za upravljanje opasnim i medicinskim otpadom u narednom planskom periodu, dovoljnog kapaciteta za celokupnu koliinu opasnog otpada koji se godinje generie u Republici Srbiji. Nacionalni centar e biti lociran u centralnoj Srbiji, u regionu koji obuhvata Moraviku, umadijsku, Pomoravsku, Raku i Rasinsku oblast i sadrae postrojenje za fiziko-hemijski tretman opasnog otpada. Potrebno je izgraditi regionalna skladita opasnog otpada za njegovo bezbedno sakupljanje i uvanje do tretmana (prema tematskoj karti PPRS Upravljanje otpadom, najblii centar optini Prijepolje je aak - Luani. U urbanim centrima je potrebno odrediti i lokacije centara za sakupljanje opasnog otpada iz domainstava (otpadnih ulja, otpadnih elektrinih i elektronskih aparata, otpadnih baterija i dr.), verovatno uz lokacije za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada. U dugoronom periodu e biti izgraen i insinerator za tretman opasnog i infektivnog medicinskog otpada. Neophodna je sanacija crnih taaka koje su kontaminirane opasnim otpadom. Uspostavljanjem sistema za upravljanje posebnim tokovima otpada, izgradie se postrojenja za sakupljanje i tretman otpadnih baterija i akumulatora. Otpad ivotinjskog porekla, naroito otpad u1080 iz klanica, e se tretirati u postrojenjima za tretman otpada ivotinjskog porekla otvorenog tipa u Somboru, Gradu Beogradu i upriji. Za reciklau graevinskog otpada i otpada od ruenja e se odrediti posebne lokacije na nivou lokalnih samouprava. Funkcionalne veze sa irim okruenjem: Prekograninom saradnjom sa susednim zemljama (preko IPA programa, bez obzira na status Srbije i susednih zemalja prema EU) obuhvaene su pogranine oblasti Srbije. Uredbama Evropskog saveta i Evropske komisije, definisani su pravni okvir, finansijska sredstva i metode sprovoenja programa prekogranine saradnje. Pored prekograninog okvira saradnje, teme koje su od zajednikog interesa Srbije sa
13
susednim zemljama, mogue je precizniji definisati kroz bilateralne aktivnosti. Te teme, definisane i naim i planskim dokumentima susednih zemalja, preteno se odnose na izgradnju objekata infrastrukture, ureivanje i zatitu vodenih tokova, zatitu prirode, stvaranje mogunosti za povezivanje pograninih prostora preko kulturne saradnje i saradnje graana, unapreivanje odrivog razvoja i sl. b. Prostorni plan podruja posebne namene spec. rezervata prirode "Uvac" ("Sl.glasnik RS" br.88/2010) Teritorijalni obuhvat podruja Prostornog plana SRP "Uvac", izmeu ostalih, odreen je i povrinama 5 katastarskih optina na delu teritorije optine Prijepolje ukupne povrine 51,23 km. Posebne namene obuhvaenog podruja na teritoriji optine Prijepolje: - podruja predviena za zatitu prirodnih vrednosti (PIO "Ozren-Jadovnik") i ukljuivanje u mreu evropskih podruja znaajnih sa stanovita primene Bernske konvencije (EMERALD) i ekoloki znaajnih podruja (NATURA 2000), zatite ptica (IBA), biljaka (IPA) i leptira (PBA). Predeo izuzetnih odlika "Ozren-Jadovnik" (1630 ha, u celosti na KO Koprivna) predstavlja podruje od izuzetnog/republikog znaaja u pogledu izuzetnog faunistikog bogatstva i predeone raznolikosti, i kao jedan od znaajnih centara floristike raznolikosti u Srbiji. Do proglaenja zatienog podruja, na 120 ha (izvanredno izraeni planinski panjaci) primenjivae se reim korienja prostora koji odgovara II stepenu zatite, a na ostalih 1510 ha III stepenu zatite. - slivno podruje izvorita regionalnog vodoprivrednog sistema - podsistem Uvac, pripada Zapadnomoravsko-rzavskom regionalnom sistemu za snabdevanje vodom najvieg kvaliteta optina potroaa (Prijepolje). ira zona zatite izvorita Uvac (III stepen zatite) zahvata i deo teritorije optine Prijepolje u obuhvatu Plana. - turistiko podruje - deo Turistike srednjeplaninske regije "Tara-Zlatibor-Zlatar" u obuhvatu Zapadne turistike zone, sa potencijalima za uspostavljanje celogodinje turistike ponude, integrisane sa turistikim prostorima u neposrednom okruenju (deo kompleksa skijalita "Ozren-Jadovnik", lovni turizam). Prednosti optine Prijepolje (deo u obuhvatu Plana) za razvoj turizma su: ista ivotna srredina, podruja ouvanih prirodnih vrednosti ("Ozren-Jadovnik"), mogunost razvoja seoskog turizma, izuzetno kulturno naslee (manastir Mileeva) i prirodne vrednosti (kanjon reke Mileevke) u neposrednom okruenju. Prepreke predstavljaju: nedostatak sredstava, odgovarajue obuenog osoblja, odgovarajuih objekata i infrastrukture. Tranzitni turizam e se razvijati u koridorima dravnih (M-8, R-231) i drugih puteva koji omoguavaju pristup turistikim naseljima, kompleksima i lokalitetima - planinsko podruje u sklopu stoarskog poljoprivrednog makrorejona (rejon panjakog stoarstva, rejon intenzivnog stoarstva i meoviti rejon), na kome ouvani prirodni travnjaci ine pretean deo poljoprivrednog zemljita, sa izvanrednim pogodnostima za proizvodnju hrane visokog biolokog kvaliteta. U prostorno-privrednoj strukturi planskog podruja izdvajaju se naselja sa nukleusom proizvodnih aktivnosti (Aljinovii - razvoj MSPP). Potencijali za razvoj privrede bazirani su na: poljoprivrednim resursima (agroindustrija), umskom fondu (prerada drveta), hidroenergetskom potencijalu (male hidroelektrane) i ouvanom biodiverzitetu sa specifinim oblicima geonaslea (turizam, saglasan reimima zatite prirodnih i kulturnih dobara i resursa). U cilju razvoja MSP i preduzetnitva na ruralnom podruju, vaan segment prostorno-poslovne infrastrukture predstavlja osnivanje biznis-inkubatora u centrima optina obuhvaenih Planom (Prijepolje).
14
c.
Generalni plan Prijepolja Prijepolje" br.38/2005)
Brodareva
2025
("Sl.glasnik
optine
Generalnim planom obuhvaeno je 2183 ha, od ega je u Prijepolju 1995 ha (1540 ha je graevinski rejon), a 188 ha u Brodarevu (sve je graevinski rejon). Namena prostora u zahvatu GP-a, zasnovana je na dugoronoj projekciji demografskih kretanja i drutveno-ekonomskog razvoja, mogunostima koje pruaju prirodni i stvoreni inioci prostora, i potrebama naselja Prijepolje i Brodarevo. Pri planiranju globalnih odnosa potrebnog zemljita za pojedinane osnovne funkcije, primenjeni su uobiajeni normativi i kriterijumi za naselja ovog ranga i veliine, ali uz znaajno prilagoavanje specifinostima samog naselja. Ciljevi ureenja graevinskog zemljita: ograniavanje daljeg irenja graevinskog reona; ekonominije korienje prostora u okviru definisane granice graevinskog reona; uspostavljanje pravila korienja i graenja; razdvajanje povrina javne namene od povrina ostalih namena; aktiviranje rentnih potencijala pojedinih zona; plansko ureenje potencijalnih prostora za irenje grada;
Osnovni principi pri definisanju koncepcije organizacije u prostoru su: - transformacija izgraenog prostora u ureenu urbanu celinu; - maksimalno potovanje izgraenog tkiva; - transformacija prostora du magistralnog putnog pravca u gradsko tkivo, uz iznalaenje novih saobraajnih koridora koji bi centar naselja oslobodili tranzitnog saobraaja; - proimanje kompatibilnih gradskih sadraja i izolovanje onih koji utiu na kvalitet ivotne sredine; - dalje ureenje obala Lima i Mileevke i ureenje prostora u zoni manastira Mileeve; - uvanje prostora za potencijalno irenje grada i zatita postojeih zelenih povrina; Ciljevi budueg razvoja koje bi trebalo da realizuje optina Prijepolje su: - stvaranje pogodne klime za privredni prosperitet i poveano zapoljavanje, pogodnom poreskom politikom, stimuliui napredak postojeih preduzea i privlaei nove preduzetnike; - obezbeenje dovoljnog broja kvalitetnih lokacija za razvoj privrede, blagovremenim i pogodnim ureivanjem graevinskog zemljita, uz korektne i stabilne cene instrumenata zemljine politike; - angaovanje na stvaranju pogodnog ambijenta za prekvalifikaciju i dokfalifikaciju radnika na podruju Prijepolja, kako bi se lake reilo pitanje velike nezaposlenosti; - donoenje potrebne planske dokumentacije koja se razrauje Programom izgradnje i ureenja prostora, vremenski prilagoenom periodu za koji je izabrana lokalna vlast; Budui razvoj privrede bazirae se na sledeim prirodnim i stvorenim potencijalima: - bogato poljoprivredno i umsko zalee sa obiljem voda Lima i pritoka i sa dovoljno zemljita za raznovrsne namene; - povoljan geostrateki poloaj na raskru vanih puteva, posebno sa oekivanom
15
modernizacijom magistralnih puteva i pruge Beograd-Bar; - dostupnost prostora za privredni razvoj (posebno u Kolovratu) sa obiljem kvalitetnog graevinskog zemljita, dovoljno vode i jakim saobraajnicama; - raznovrsnost razvoja brojnih industrijskih grana u prethodnom periodu i preduzea koja se mogu aktivirati uz pretpostavke dodatnog kapitala za restrukturiranje privrede; - radna snaga koja je svojevremeno bila uspena u razliitim oblastima i granama razvoja, te bi uz prekvalifikaciju ponovo bila nosilac razvoja; - preduzetan mentalitet gortaka koji bi trebalo aktivirati pogodnim sistemskim uslovima na planu maksimalnog angaovanja u razvoju privrede i drutva; Afirmisanje regionalnih odnosa moe se ostvariti: - povezivanjem u mreu kulturno istorijskih centara jugozapadnog Balkana, Mediterana i Srbije; - povezivanjem u mreu zatienih rezervata prirode; - korienjem geografskog poloaja za povezivanje privrednih tokova severa i juga Srbije, Srbije i Crne Gore, kao i kulturnih tokova istoka i zapada; - ispitivanjem i osmiljenim korienjem prirodnih potencijala u okruenju gde pre svega treba istai izvore kvalitetne vode za pie i ouvane ekosisteme (u kanjonu Mileevke i na padinama okolnih pobra); - razvojem regionalne saobraajne mree, izgradnjom puta M-8 i osavremnjavanjem puta M-21, kao i podizanjem standarda pruge Beograd-Bar; d. Strategija razvoja optine Prijepolje (2010-2014.) Nasleuje Strategiju odrivog razvoja optine Prijepolje 2005-2009., ija je izrada bila podrana od strane UNDP, s ciljem da podri proces decentralizacije u Srbiji. Ovaj razvojni dokument definie pravce razvoja, glavne prioritete i ciljeve razvoja optine u periodu od pet godina, na osnovu ega se radi akcioni plan za realizaciju ciljeva definisanih strategijom. Akcion plan sadri programe aktivnosti koje treba realizovati kroz konkretne projekte. Za uspean odriv razvoj na lokalnom nivou od presudnog znaaja su: drutveno-ekonomska procena i drutvena mobilizacija; osnivanje inkubatora ekonomskog razvoja; izgradnja kapaciteta za upravljanje na lokalnom nivou; razvoj ljudskog kapitala; sprovoenje procena uticaja na ivotnu sredinu;
Strategija odrivog lokalnog razvoja je mehanizam za stvaranje novih uslova za zapoljavanje i podrazumeva: - direktna ulaganja u infrastrukturu, u cilju privlaenja potencijalnih investitora; - linu promociju u cilju privlaenja potencijalnih investitora; - direktnu podrku privrednim aktivnostima (izdavanje i ustupanje zemljita, osnivanje industrijskih zona, inkubator biznis centra i dr.); - podsticajne mere za razvoj MSP i preduzetnitva; Glavne razvojne take optine Prijepolje su: - poljoprivreda - uzgajanje goveda i ovaca i gajenje voa. Aktivnosti: ispitivanje mogunosti za proizvodnju organske hrane, brendiranje proizvoda, uvoenje standarda i dr. - turizam - turizam "prirodnog i kulturnog naslea". Aktivnosti: ispitivanje mogunosti za razvoj tranzitnog turizma, vezanog za tranzit ka Jadranskom moru (dravni put M-21) i
16
formiranje paralelnih turistikih itinerera; ispitivanje mogunosti za razvoj zdravstvenog (vazdune banje) i drugih vidova turizma, koji mogu da iskoriste prirodne potencijale optine. - umarstvo i prerada drveta - u skladu sa Strategijom umarstva Republike Srbije (s obzirom da je veina uma u dravnom vlasnitvu); Aktivnosti: privlaenje stratekih investitora, formiranje proizvodnih kapaciteta, razvoj lokalnih (i regionalnih) brendova i dr. U cilju integralnog razvoja, navedene razvojne oblasti treba da budu podrane kroz: investicije u infrastrukturu (putevi, telekomunikacije, vodovod i kanalizacija); zatitu ivotne sredine (preiavanje otpadnih voda, upravljanje otpadom); razvoj malih i srednjih preduzea (uz osnivanje biznis inkubatora); poveanje optinskih kapaciteta za podrku osnivanju MSP i stvaranje povoljne poslovne sredine (optinski usluni centar) - restrukturiranje postojee industrije (tekstilna industrija, industrija obue) u poslovne centre za MSP.
17
3.0. PREGLED POSTOJEEG STANjA I KVALITETA IVOTNE SREDINE NA PODRUJU PLANA 3.1.GEOGRAFSKI POLOAJ I RELJEF Teritorija optine Prijepolje nalazi se na jugozapadne Srbije i prostire se na dve makro geografske celine Starovlake rake visije - Polimlje i Peter. Prostire se izmeu 430 09I 25II i 430 29I 42II severne geografske irine i 190 27I 00II i 190 53I 45II istone geografske duine. Ovo podruje je otvoreno prema severu i severoistoku prostranom dolinom Lima. Sa jugozapada podruje je okrueno Jadovnikom (1734 m), sa severistoka Zlatarom (1627 m), sa severozapada Pobijenikom (1423 m), sa zapada Kamenom Gorom (1483 m) i sa jugozapada Lisom (1509 m). Dominantni oblici reljefa su: kotlinski u dolini Lima oko 500m nv i pobre (podbrda) na dodiru planine i kotline od 500 do 1000 m nv. obodni planinski iznad 1000 m nv. Limska dolina je proirena kod Brodareva i Prijepolja izmeu kojih Lim protie kroz uzane klisure useene u krenjaku i mestimino u serpentinu i drugim vrstama stena. Kod sela Divci dolina Lima se na desno proiruje u Ivanjsko polje, a u levo u upsko polje. Na severoistoku upsko Ivanjskog polja, Lim useca klisuru dugu 2 km koja se dalje proiruje u Prijepoljsko - Zaluko polje. Dolina i pomenuta polja sa blagim i strmim kosama bile su znaajan faktor u stvaranju naselja na teritoriji optine. To je prva prirodna zona do 500 mnv. Bone doline Lima sainjene su od brojnih proirenja, blagih i strmih padina. To su ''podbrda'' okolnih planina sa prosenom visinom izmeu 500 i 1000 mnv. Treu prirodnu celinu ine predeli planina Jadovnika, Zlatara, Pobijenika, Lise Kamene Gore i krake visoravni Jabuke i Babina. Sa desne strane Lima pruaju se strme padine planina Jadovnik (od Ozrena pa do ua Mileevke). Zapadno od reke Lim izdie se Pobijenik (1423m), a izmeu Brodareva i Bijelog Polja Lisa (1509m) koja ima dobar vodni reim (snabdevanje vode) i bolje uslove za vegetaciju. Ovaj prostor je bogat vodenim tokovima koji pripadaju slivnom podruju reke Lima. Reka Lim je glavni vodeni tok koji preseca optinu Prijepolje od pravca jugoistoka prema severozapadu. Reka Lim sa svojim pritokama (Mileevka, Seljanica itd.) uslovila je i osnovne pravce putne mree ovog kraja Planinske padine su najpogodnije za razvoj stoarstva I umarstva. Kotline se pruaju du Lima i njegovih levih pritoka: Slatinske, Komaranske reke i Seljanice. Kotline najvie pogoduju razvoju zemljoradnje i voarstva. Pobre ine dugake kosine i predstavljaju voarsko stoarski kraj. 3.2.GEOLOKE KARAKTERISTIKE U geolokoj grai prijepoljskog kraja uestvuju tvorevine paleozoika, trijasa, jure i neogena. 3.2.1.Sedimentne formacije Paleozoik Tvorevine paleozoika imaju znaajno razvie i to uglavnom u sredinjim delovima terena. U okviru paleozojske serije izdvajaju se dve posebne formacije:
18
Formacija klastinih stena sa intruzijama gabroidnih stena -alevrolitske glince, kvarcepidotski kriljci, glinoviti kriljci, trakasti metapeari koji prelaze u kriljce, metamorfisani kvarcni peari, peskovite glince, kontaktno izmenjene glince i piroksensa kornita blizu kontakta glinaca sa gabrovima. Formacija klastinih stena sa soivima tamnih krenjaka - tanko laminirani alevroliti i peari sa estim soivima tamnih metamotfisanih krenjaka manjih dimenzija sa merljivom folijacijom. Mezozoik Donji trijas Formacija klastinih stena je predstavljena kvarcnim konglomeratima i pearima (sa kojima poinje trijaska transgresija), kao i metakonglomeratima, metamorfisanim mikrokonglomeratima, kvarc-liskunovitim pearima, slojevitim, sitnozrnim kvarc-pearima, laminiranim alevrolitima i dr. Formacija karbonatnih stena. Gornjim nivoima donjeg trijasa pripadali bi krenjaci tamne boje, najee ploasti i peskoviti, u kojima je naena fauna donjeg trijasa. Srednji trijas U srednjem trijasu izdvojeni su sedimenti anizijskog i ladinskog kata, izvesne partije krenjaka, zbog jednolinog izgleda prikazane su kao srednji trijas uopte. Krenjaci anizijskog kata su rasporeeni, uglavnom u vidu malih do srednjih masa koji jee preko donjotrijaskih sedimenata. Preko njih slede uglavnom krenjake stene ladinskog kata ili krenjaci neralanjenog kompleksa srednjeg i gornjeg trijasa. Retko su laporoviti, dolomitini (ili uoljive kalkarenitske strukture). Proeti su ilicama kalcita. Na povrini su izrazito karsifikovani. Krenjaci ladinskog kata su najee debeloslojeviti do bankoviti, sive i sivo-smee boje sa uklopcima ronaca. Ovi krenjaci su uglavnom dolomitini, a stepen dolomitizacije raste odozdo prema viim nivoima. Meu njima se mogu razlikovati mikrokristalasti krenjaci i kalkareniti. Gornji trijas U gornjem trijasu obrazovali su se masivni sprudni krenjaci koji nisu posebno ralanjeni. Ovi krenjaci najee lee preko srednjetrijaskih krenjaka, ali esto (kao na Jabuci) lee neposredno preko porfirita i kvarcporfirita. Jura Tvorevine jure grade uglavnom severoistoni deo terena. Donja jura Donjojurski sedimenti predstavljeni su sivim, uslojenim sitnodetritinim i mikrokristalastim krenjacima. U gornjem delu ovi krenjaci prelaze u slojevite, kvrgave, laporovite, crvenkaste ili ukaste krenjake koji sadre ostatke fosila.Tvorevine donje jure razvijene su u krajnjem zapadnom delu terena, tj. na Mihajlovici, na putu Prijepolje Pljevlja. Dijabaz ronaka formacija (srednja i gornja jura) Tvorevine dijabaz ronake formacije zahvataju znatno prostranstvo i to uglavnom na severoistonim delovima terena. U sastav ove formacije ulaze preteno peari, alevroliti, glinci i ronaci, retki su krenjaci, a od magmatskih stena gabrovi, dijabazi, spiliti, ree i serpentiniti. Neogen Tvorevine neogena sastavljene su od ljunkova, peara, glinaca, peskova, peskovitih glina,
19
ronaca u vidu nanosnog materijala i dr.Tvorevine neogena nastale su na dve odvojene lokalitetu. Prva na krajnjem istonom delu Aljinovaki basen i druga na zapadnom delu, u zoni Barica. 3.2.2.Magmatske formacije Na prostoru srednjeg Polimlja prijepoljski kraj registrovano je prisustvo razliitih magmatskih stena: Formacija bazinih magmatskih stena starijih od srednjeg karbona - sredinjim delovima terena. Bazine magmatske stene ove formacije registrovane su samo u sedimentnim tvorevinama starijim od srednjeg karbona i to samo u sredinjem delu jasno izraene antiklinalne forme (iri prostor Velike upe). Porfiritska formacija - trijaska formacija na prostoru srednjeg Polimlja. Za porfirite adinja (sredinji deo) i doline Lima karakteristino je da su uglavnom zastupljeni amfibolski varijeteti, dok su piroksenski znatno rei. Takoe, uee kvarcporfirita u odnosu na porfirite je neznatno. U zapadnom i jugozapadnom delu terena (Jabuka Kamena Gora) znatno vie su zastupljeni piroksenski varijeteti u odnosu na amfibolske. Formacija jurskih magmatskih stena (DRF) - u severnom i sveroistonom delu terena. U dijabaz ronakoj formaciji od magmatskih stena javljaju se dijabazi, zatim gabrovi i serpentiniti. Najvee pojave ovih magmatskih stena su u blizini i po obodu ultramafitske mase Zlatibora Formacija kiselijeg mlaeg magmatizma nedefinisane starosti - prisustvo jo nije pouzdano dokazano, mada postoje indikacije koje nesumnjivo ukazuju na njega. 3.3.PEDOLOKE KARAKTERISTIKE U dolini Lima mestimino se pojavljuju aluvijalni nanosi. Manje povrine se nalaze oko Brodareva i oko Prijepolja. Ovi nanosi su razliite mogunosti, esto im se smenjuju slojevi razliite teksture. U dolini Lima pesak i ljunak se pojavljuju na razliitim dubinama i pored obala pojavljuju se na povrini, to je naroito uoljivo na desnoj obali a i na mestima utoka pojedinih manjih reka. Pesak i ljunak zauzimaju vee povrine i prostiru se u vidu lepeza, jer su reke bujinog karaktera i u vreme jakih kia nanose ogromne koliine materijala. To su plodna tla, pod kulturama itarica, povra i voa.Deluvijalni nanosi pojavljuju se u podruijima strmijih padina. Uoavaju se iznad Brodareva (od Podkule do Zakuta) i na celom podruju koje gravitira reci Limu, posebno na desnoj obali. Plitka zemljita. Tipina rendzina se javlja na padinama Kamene Gore, izmeu Brodareva i reke Graanice kao i na nekoliko mesta du Lima u pravcu Bijelog Polja. Karakteristina je naroito u atarima Duge Luke, Zagradca, Okruglice i Vrbice sve na nadmorskoj visini od 900 1200 metara. Velike povrine rendzine nalaze se i na krenjacima zapadno od Prijepolja u pravcu Pljevalja. Svuda je mozaino rasporeeno smee zemljite na krenjaku, ali nigde u veem kompleksu pa je zato pogodno za panjake, ume a ree za livade ili njive. Na manjim povrinama serpentina iznad Bistrice i kod Brodareva, razvijeno je plitko serpentinsko tlo, koje ima dobre fizikohemijske osobine ali ima male proizvodne moi, zbog slabog upijanja vode i male debljine. Najee se koristi kao panjak. Na paleozojskim kriljcima u slivu reke Lima razvijeno je rudo zemljite. Zona ovog zemljita protee se od Zlatara na istoku pa prema Brodarevu na zapadu. Teren je ralanjen obiluje vodotocima, nagibima i degradiranom umom, to uslovljava da je tlo na paleozojskim kriljcima male dubine i male proizvodne moi. 3.4. SEIZMOLOKE KARAKTERISTIKE
20
Na seizmolokoj karti publikovanoj 1987. god za povratne periode 50,100,200,1000 i 10000 godina koja prikazuje oekivani maksimalni intenzitet zemljotresa, sa verovatnoom pojave 63%, podruje Prijepolja se na oleati za povratni period od 500 godin nalazi u zoni 8 MCS skale. Dogoeni maksimalni seizmiki intenzitet na podruju Prijepolja je bio 5 MKS-64 kao manifestacija zemljotresa Sjenica Prijepolje. arita koja odreuju nivo seizmike ugroenosti na prostoru Prijepolja su Sjenica, Prijepolje, Nova Vario. 3.5. EROZIONI PROCESI I KLIZITA S obzirom na geoloke i pedoloke karakteristike tla, klimu i reljef predmetnog podruja erozija je vrlo prisutna. Kategorije erozionih procesa prikazani su u narednoj tabeli. (tabela br.1 Kategorije erozionih procesa)
Tabela br.1: Kategorije erozionih procesa Kategorija Jaina erozionog procesa II Jaka erozija III Srednja erozija IV Slaba erozija V Vrlo slaba erozija Koeficijent erozije 0,71 1,00 0,41-0,70 0,21-0,40 0,01-0,20 Koliina nanosa m3/km2 1200-3000 800-1200 400-800 100-400
mm/km2 1,2-3,0 0,8-1,2 0,4-0,8 0,1-0,4
Vrlo jaka erozija nije zastupljena, dok su drugi oblici zastupljeni uglavnom po itavom planskom zahvatu. Jaka erozija je uglavnom zastupljena u centralnom delu optine, du toka reke Lim. Posebno se istiu zone oko Brodareva. Intenzitet erozije dostie vrednost od 1300 3000 m3/km2. ovo je povrinska erozija i uglavnom se javlja na visinama od 800 1000 mnv i na nagibima veim od 10%, pa ak i 30%. Jaka erozija zahvata 25% - 30% planskog obuhvata. Erozija srednje jaine je mozaino rasporeena uglavnom po itavoj optini, ali zahvata male povrine. Zauzima ukupno oko 10% 15% palnskog obuhvata. Slaba erozija zauzima znaajan deo planskog obuhvata, posebno krajnji jugoistok i istok kao i centralni deo optine. Takoe je ima na desnoj obali Lima od Prijepolja, pratei tok reke do granice planskog obuhvata prema severu. U severozapadnom delu slabe erozije ima u delu KO Donje Babine, KO uraii, KO Izbiaj, KO Crkveni toci. Slaba erozija je zauzima 25% planskog obuhvata. Vrlo slaba erozija prisutna je na 20 25% planskog obuhvata na krajnjem zapadu i jugozapadu, manjim delom na istoku i jugoistoku planskog obuhvata. U atarima sela sa desne strane doline Miloevke i sa leve strane Lima, prokopavanjem puteva, izgradnjom kua i drugih objekata na veim nagibima na glinovitoj kliznoj ravni u padini, koja u podlozi ima dosta vode i deluvijalnog nanosa, pojavio se veliki broj klizita. Najvie klizita ima du puta Bistrica Prijepolje Brodarevo. Odron i kretanje materijala u obliku sipara javljaju se na stranama klisura i kanjona i to naroito u krenjacima i serpentinama. Otkinuti materijal se sputa niz dolinske strane I nagomilava se u renim dolinama u obliku siparskih kupa. Sipari predstavljaju stalnu opasnost za saobraaj i stanovnitvo. Pojava sipara esta je u dolini Lima i u kanjonu Mileevke. 3.6. KLIMATSKE KARAKTERISTIKE Za analizu klimatskih elemenata korieni su podaci metereolokih stanica u Bjelom Polju, Pljevljima, Kokinom Brodu i Sjenici. Ove stanice su udaljene oko 30 km. Zbog sline
21
nadmorske visine, vii delovi optine ne pokazuju bitnu razliku, dok je prijepoljska kotlina izizetak. Zbog posebnog uticaja komponenti reljefa ona prestavlja posebnu mikroklimatsku modifikaciju. Izdvajaju se tri klimatske zone: upna zona obuhvata dolinu Lima i njegovih pritoka. Nadmorska visina ove zone iznosi proseno od 440 700 metara. Iz Panonske nizije dolinama reka prodire umereno kontinentalna klima, iji je uticaj u ovome delu znatno oslabljen i modifikovan zbog okolnih planina koje zaustavljaju direktan protok vazduha. Sa druge strane osea se i slab uticaj mediteranske klime koja takoe oslabljeno, prodire sa juga. U dolini Lima se osea i uticaj klime sa okolnih planina. Prelazna zona obuhvata petersku visoravan i karstne zaravni oko Vrbova, Gornjih i Donjih Babina, Jabuke i dr. Ona se nalazi na nadmorskoj visini izmeu 700 1300 m. Ovde umereno kontinentalna klima polako prelazi u visinsku. Odlikuje se dugim i otrim zimama sa estim vejavicama i obimnim snanim padavinama. Leta su svea i kratka sa hladnim noima i toplim danima, dok su prolea i jeseni kratke. Planinska zona obuhvata najvie delove Jadovnika, Zlatara, Kamene Gore, Lise i Pobjenika preko 1300m nv. Karakteristike ove klime su duge i otre zime sa dosta snega, kratka i prohladna leta s povremenim padavinama, dok su prolea i jeseni hladne sa estim sipeim kiama. 3.6.1.Temperatura vazduha Prosena godinja temperatura vazduha u optini Prijepolje je 9,30 C. Najtopliji meseci su: juni, juli i avgust sa srednjim mesenim temperaturama od 17,3 0 C 20,80 C. Negativne srednje mesene temperature postoje samo u mesecu januaru i februaru. U prelaznoj klimatskoj zoni srednja godinja temperatura je 7,00 C. Prelazna zona trpi veliki uticaj visinske klime i ima proseno niu temperaturu vazduha za 2 0 C od prve zone. Najnie temperature su u januaru i februaru, a najvie u julu, dok su juni i avgust neto hladniji. Srednja mesena temperatura je 6,60 C. Oktobar je proseno topliji od aprila za 10 C. Planinska klimatska zona ima najnie srednje godinje i srednje mesene temperature vazduha. U ovoj zoni amplituda izmeu najhladnijeg januara 4,10 C i najtoplijeg avgusta 14,50 C, za jedan stepen Celzijusov je nia nego u prelaznoj zoni. To je pravilo jer je najvia amplituda u prvoj klimatskoj zoni, manja u drugoj prelaznoj i najmanja u treoj zoni planina. Leta su u drugoj i treoj zoni prohladna, sa temperaturom vazduha za punih 5 stepeni manje nego u prvoj zoni za isti period, a zime pokazuju neznatne razlike u temperaturi vazduha izmeu pojedinih zona. Apsolutne maksimalne temperature vazduha u prvoj zoni dostiu 39,20 C, a u prelaznoj 340 C. Na visokim planinama apsolutne maksimalne temperature u najtoplijim mesecima ne prelaze 30,30 C, a u najhladnijim mesecima 10,80 C. Prosean broj mraznih dana u toku godine na teritoriji optine je 21.4, dok broj tropskih dana je 60. 3.6.2. Padavine U niim delovima optine (dolina Lima) koliina padavina iznosi od 759 mm u Prijepolju, do 940mm u Brodarevu. Posledica razlike je mikroklimatskog karaktera. Najvie taloga padne u toku letnjih meseci, znatno manje u jesen i u prolee, a najmanje zimi. Koliina padavina u prelaznoj zoni kree se od 700 750 mm, a u planinskoj zoni preko 800 mm vodenog taloga. to je vea izolovanost kotlinskog podruja to su padavine manje, odnosno vei uticaj planine izaziva i veu koliinu padavina. Prosean broj dana sa snegom godinje je 60, odnosno sa snenim pokrivaem 90. Velika razlika u koliini zabeleenih
22
dnevnih i mesenih padavina, ukazuje na estu pojavu pljuskova koji imaju razarajue dejstvo na tlo odnosno na stvaranje erozije posebno na razoranim panjacima radi gajenja krompira i formiranje vetakih livada. 3.6.3. Oblanost i osunanost Broj vedrih, oblanih i tmurnih dana po visinskim pojasevima prikazan je u narednoj tabeli (tabela br.2 - Prikaz vedrih, oblanih i tmurnih dana po visinskim pojasevima).
Tabela br.2: Prikaz vedrih, oblanih i tmurnih dana po visinskim pojasevima Visinski pojasevi vedri dani oblani tmurni Najnii delovi 35 194 136 Pojas pobra 76 177 112 Nii planinski pojas 80 176 109 Srednji pl.pojas 61 183 121 Vii pl.pojas 116 122 127
Stanje osunanosti se godinje kree oko 40% od potencijalnog, a meseno 30%, u zimskom do 50% u letnjim mesecima. 3.6.4. Vlanost vazduha Podaci iz okoline Kokinog Broda ukazuju da ona proseno iznosi 74%. U toku prolea oko 73%, leti 72%, jeseni 76% i zimi 81%. 3.6.5. Vetrovi estina tiina je na podruju oko Kokinog Broda 209, to je manje od drugih gradskih podruja regiona. Preovlaujui vetar je istoni sa estinom 212 i jainom 1,8 to ne treba u potpunosti da odgovara stanju u pojedinim delovima podruja optine. Broj idealnih klimatskoh dana u godini je neto manji od proseka za teritoriju Srbije. 3.7. PRIRODNI RESURSI 3.7.1.Poljoprivredno zemljite Poljoprivredno zemljite zauzima povrinu od 38.205 hektara, veinom u privatnom vlasnitvu. Pod oranicama i batama je 23% (8.853 hektara), vonjacima 4,4% (1.687 hektara), livadama 28,10% (10.736 hektara) i panjacima 44,28% (16.919 hektara). U setvenoj strukturi, najvie uspeva krompir (10,450 tona), potom kukuruz (1.116 tona), penica (239 tona) i pasulj (76 tona). Od voa, najzastupljenije su ljive sa 156.670 stabala i jabuke sa 48.440 stabala. U poslednje vreme, izraeno je gajenje malina na povrini od preko 60 hektara, gde je prosean prinos 12 tona po hektaru. Stoni fond ima opadajui trend i prema podacima iz 2006. godine, najvie se gaje ovce (11.616) potom goveda (9.755) i svinje (552). Uglavnom je zastupljena ratarsko-povrtarska proizvodnja u dolini Lima, gde se nalazi i najplodnije zemljite. U reonu do 700 m, uglavnom se gaji voe i u manjoj meri povre. U planinskom reonu su zastupljene livade i panjaci to predstavlja veliki potencijal za razvoj stoarstva - goveda i ovaca (kao i pelarstva i lekovitog bilja). Ovaj kraj ima najkvalitetnije panjake u Republici Srbiji.
23
3.7.2. ume i umsko zemljite Optina Prijepolje se ubraja u optine bogate umom (tabela br.3 umovitost optine Prijepolje).
Tabela br.3: umovitost optine Prijepolje
Optina Povrina optine (ha) 2 82.700 Dravne liari 3 19.798,8 etinari 4 12.201,2 Povrina uma (ha) Privatne liari 5 9.265,1 etinari 6 2.734,9 Ukupno liari 7 29.063,9 etinari 8 14.936,1 SVEGA (ume u ha) 9 44.000
umovitost
(%)
1 Prijepolje
10 53,2
Izvor: ''Nacionalna inventura uma'', Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede RS, Uprava za ume, Beograd, 2008.g.
U strukturi umskog fonda dominiraju liarske vrste drvea sa ueem od 66%, dok su etinarske vrste zastupljene sa 34%. Liarske drvne vrste imaju dominantno uee i u dravnim i u umama u privatnom vlasnitvu. Uee liara u umama u dravnom vlasnitvu iznosi 61,2%, a etinara 38,8%. U umama u privatnom vlasnitvu liari uestvuju sa 77,2%, a etinari sa 22,8%. U pogledu vlasnitva dominantno je dravno vlasnitvo (32.000 ha) sa ueem od 72,7% dok je uee privatnog vlasnitva 27,3% (12.000 ha). U dravnim umama prosena zapremina po hektaru iznosi 198 m3/ha, a u privatnim 3 163 m /ha, t.j u proseku drvna zapremina na panju je 188,5 m3/ha. to se godinjeg zapreminskog prirasta tie u dravnim umama iznosi 5,3 m3/ha, a u privatnim 3,8 m3/ha, tj. u proseku je 4,9 m3/ha. Ovo su prosene vrednosti zapremine i prirasta za Republiku Srbiju, tako da je jedan od imperativa za optinu Prijepolje da pobolja stanje uma u privatnim posedima, jer se jasno vidi da je relativno malo uee zapreminskog prirasta privatnih uma (tabela br.4 - Drvna zapremina na panju i godinji zapreminski prirast ).
Tabela br.4:Drvna zapremina na panju i godinji zapreminski prirast
Drvna zapremina na panju (m Optina Dravne ume Privatne ume
3
Godinji zapreminski prirast (m Dravne ume Privatne ume
Ukupno
Ukupno
Prijepolje 6.340.548,5 1.952.183,7 8.292.732,2 169.723,1 45.467,4 215.190,5 Izvor: ''Nacionalna inventura uma'', Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede RS, Uprava za ume, Beograd, 2008.g.
Po podacima iz umsko - privrednih osnova, smra je dominantna vrsta drvea u optini Prijepolje sa ueem od 37,8% u ukupnoj drvnoj zapremini na panju, a slede bukva (26,9%), borovi (8,0%) i jela (6%). 3.7.3. Vode hidrografske i hidroloke karakteristike Lim je glavni vodeni tok, te su svi manji vodeni tokovi upravljeni prema njemu. U Prijepoljskoj kotlini ima proirenu dolinu i prima sa obe strane vei broj pritoka, koje imaju bujini karakter. S leve strane Lim prima etiri vee pritoke: Gostunsku, Slatinsku, Komaransku reku i Seljanicu. S desne strane prima reicu Ribnjak, Zabudju, Mileevku kod Prijepolja i nizvodno Bistricu. Ostale manje pritoke su: Graanica, Mioska, Ratajska sa leve
24
strane i Kruevica, Duboica, Grobljanska i Stranjanska reka sa desne. Na teritoriji optine Prijepolje zapaa se izmenjeno mediteranski pluvijometrijski reim. Drugim reima izdvajaju se dva maksimuma i dva minimuma padavina, to ute na vodni reim sliva. Koliina vode koju Lim prima od pritoka ipak nije velika, tako da glavna koliina vode dolazi iz gornjeg dela sliva. Najvei deo pritoka ima bujini karakter, to donosi veliku koliinu bujinog materijala u Lim. Reka Lim - To je najvea reka na podruju optine, pripada drinskom slivu i izvire iz Plavskog jezera. Duina Lima iznosi 197, 0 km a ukupna povrina sliva iznosi oko 5936 km 2. Visinska razlika od izvora do ua iznosi 611 m. Padovi reke su od 13-0,45%. Reka Lim predstavlja odvodnik atmosferskih i otpadnih voda grada Prijepolja. Hidroloka merenja u Prijepolju poinju jo 1925 godine. Najmanja mala voda iznosi 442,79 mnm, najvea velika voda je 446,51mnm, dok je srednja vrednost nivoa vode 443,04 mnm. Kota obala Lima u Prijepolju je 450,0 mnm. Prosean pad Lima iznosi 2,4%. Karakteristini proticaji u Prijepolju su: najmanja mala voda 8,00 m/sec., najvea katastrofalna voda 2968,12 m/sec., srednja voda 800,0 m/sec. Reka Seljanica - Ona je leva pritoka Lima. Povrina slivnog podruja iznosi oko 72 km2, dok je duina toka 7,2 km. Prosea pad je 7,55%. irina reke u donjem toku iznosi 1520m. Reka Mileevka - Mileevka je desna pritoka Lima. Povrina slivnog podruja iznosi 154,0 km2. duina toka je 21,0 km. Prosean pad iznosi 5,81%. Reka Duboinja - To je desna pritoka Lima povrine sliva oko 54 km2. Duina toka iznosi 15km. Komaranska reka - Ova reka je leva pritoka Lima. Povrina njenog sliva iznosi 48 km2. Duina toka je 9 km. Na ovom prostoru postoji veliki broj izdani povremenog i stalnog karkatera. Vrela su uglavnom karstnog porekla. Odlikuju se velikim varijacijama protoka iji se odnos kree u granicama od 3 do 10, pa i vie. To su Benia vrelo, dva izvora na reci Seljanici, izvor Mili, Reevica, Bukovik I i Bukovik II, Korita, grupa izvora Jadovnik, Orevo, Lekia vrelo. 3.7.4. Geoloki resursi 3.7.4.a Leita i pojava metala Brojne pojave ruda bakra kao i polimetala bakra, cinka i olova utvrene su i istraivane na teritoriji optine Prijepolje. Stepen istraenosti je neujednaen i najee nije takav da bi se mogao objektivno oceniti znaaj i vrednost svih ovih pojava. Na osnovu dosadanjih saznanja procenjuju se ukupne rezerve ruda bakra i polimetala bakra, cinka i olova svih kategorija (A, B, C1, C2, D1) na teriroriji optine Prijepolje na 39.670.000 tona. Stepen istraenosti je najvei u leitu adinje gde se na osnovu dosadanjih saznanja mogu oekivati ukupne rezerve od 23.670.000 tona. Bilansne rezerve polimetala bakra, cinka i olova A + B + C1 kategorije u delu leita adinje Krastine i Stojadinovii su 3.074.359 tona. Rudarska eksploatacija ruda bakra, cinka i olova iz leita adinje je povoljna. Na osnovu ekonomskih pokazatelja dokazano je da se na adinju moe organizovati rentabilna eksploatacija polimetalnih ruda bakra, cinka, olova i pirita. Pre nego to bi se pristupilo pripremi otvaranja rudarskog i flotacijskog kapaciteta na adinju kod Prijepolja potrebno je uraditi sledee: Intezivirati istrane radove na adinju kako bi se to pre izvrilo prevoenje ruda niih kategorija u rude viih kategorija.
25
Potrebno je u doglednom vremenu intezivirti geoloke istrane radove na celom prostoru Srednjeg Polimlja u cilju uveanja rudnih rezervi. U rudnom reonu Srednjeg Polimlja mogu oekivati znaajne rezerve ruda bakra, cinka i olova. U leitu adinje ve sada moemo govoriti o ekonomski znaajnim koliinama ruda bakra, cinka, olova i pirita sa reenom tehnologijom eksploatacije i prerade koje se ve u dogledno vreme mogu privesti eksploataciji i preradi. 3.7.4.b Leita i pojava nemetala Grafitini kriljci su utvreni na vie mesta u paleozoiku Velike upe, Ratajske, Mioske i Jabuke, a naroito je interesantna pojava na mestu zvanom Bare, na putu Prijepolje Pljevlja. Grafit se javlja u vidu ljuspi koje su prorasle sa ljuspama liskuna. Grafit se javlja u vidu krupnijih ljuspi koje se lako flotiraju i obogauju. Leita su velikih razmera i laka za eksploataciju. Pre nego to bi se mogla dati ocena o pojavama grafita u okolini Prijepolja potrebno je izvtiti dodatna tehnoloka ispitivanja. Siliciske stene -Prospekcijskim radovima u okolini Prijepolja utvrdjeno je vie lokalitetu na kojima se javljaju kvarciti i hidrotermalni kvarc. Hidrotermalne kvarcne ice konstatovane su na Kolovratu, Seljanici i velikoj upi, a kvarciti na vie mesta u zoni Velika upa Seljanica Kamena Gora. Hidrotermalni kvarc, ukoliko je dobrog kvaliteta, predstavlja veoma traenu sirovinu u metalurkoj industriji za proizvodnju fero legura i silicijum metala. Pojave krenjaka istraivane za proizvodnju tehnikog kamena tucanika i krea mogu se nai u predelu naselja Ivanje, Crna Stjena, Vratanja, Strugovi, Graanica i dr. Na lokalitetu Strugovi postoje ogromne rezerve kvalitetnih krenjaka, oko 500.000.000 m3. Kvarcporfiriti mogu se naci na lokalitetu u selu Graanica. Hemijskim ispitivanjem stene utvrene su miimalne koliine S i SO3. Konstatovano je da kamen sa ove se moe koristiti za proizvodnju agregata za habajue slojeve kolovoza. Mogu se oekivati rezerve od 4.800.000 m3 stenske mase. Inenjersko-geoloke karakteristike leita Graanice su povoljne. Pojave istraivane za proizvodnju mermernih blokova i ploa registrovane su na lokalitetu Jabuka zadruni mlin. Ova stena pripada kategoriji tvrdih karbonatnih stena, vrlo kvalitetnih stetskih karakteristika. Procena iskorienja u leitu se oekuje oko 12 %. Meutim, tehnolokom obradom industrijske probe (tri bloka) dobijeno je iskorienje finalisanjem od 75,6 %, to se takoe moe smatrati povoljnim. Majdan crvenih anizijskih krenjaka nalazi se na oko 2 kilometra od manastira Mileeve sa desne strane Mileevske reke. Sa ovog kamenoloma izvaeno je (prema podacima Preduzea za proizvodnju graevinskog materijala iz Prijepolja) vie desetina hiljada kubnih metara materijala koji je korien za razliite namene. ukrasnog kamena. U selu Jabuka (Aljine Slatine) konstatovana je velika masa tamnosivih do crnih slojevitih krenjaka. Od tamnih trijaskih krenjaka Alijine Stijene moe se dobiti veoma pogodan materijal za izradu ukrasnih ploa, ukoliko bi ispitivanja fiziko mehanikih osobina dala zadoboljavajue rezultate. Barit - Pojave barita utvrene su na grebenu Maljunice i to dve odvojene pojave. Na lokalitetu Piskavac mineroloki je utvreno prisustvo barita na znatnom prostoru. Pojave ciglarskih glina u Aljinoviima - Na osnovu rezultata buenja i rezultata ispitivanja kvaliteta, na prostoru ogranienom buotinama, odnosno na povrini od oko 40 ha, mogu oekivati rudne rezerve ciglarskih glina C2 kategorije od oko 4.000.000 m3. Na osnovu svih ispitivanja zakljueno je da se od ovih glina uz odgovarajuu obradu mogu dobiti kvalitetni ciglarski proizvodi koji su deficitarni u ovom kraju. Pojave bentonita u Aljinoviima - Monost sloja bentonitskih glina kree se od 0,2 do 0,8 metara. Da bi se bentoniti Aljinovia mogli koristiti i za isplaku potrebno je nai najcelishodniji nain alkalnog oplemenjivanja. Visoka vrednost kapaciteta izmene katjona i
26
reoloke osobine pojedinih uzoraka oplemenjenih sa 6% Na2CO3 ukazuju da bi se mogli oekivati dobri rezultati. Svi istrani radovi na ovoj lokalitetu obavljeni su jo daleke 1967. godine. Nikakvih novijih istranih radova nije bilo. Pojava bigra u Aljinoviima - konstatovan je majdan bigra koji koristi lokalno stanovnitvo. Za ovu pojavu nisu naeni apsolutno nikakvi pisani podaci. S obzirom na veliinu i kvalitet sirovine smatramo da bi ovoj pojavi trebalo posvetiti posebnu panju. Pojava bigra u Sopotnici - Na ovoj lokaciji nije bilo nikakvih istranih radova. Siga bigar se javlja u izvorinom delu sopotnike reke. Reka od mesta zvanog Vrela pa do Vukainovia kua pada iz vodopada u vodopad, to je omoguilo da se stvore znaajne koliine sige bigra. Siga bigar moe se u kontinuitetu pratiti vie od 500 metara. Sve ovo ukazuje da su rezerve sige bigra na ovoj lokalitetu znaajne. U ovom kraju ovaj materijal je od davnina koriten kao dobar graevinski materijal. Od njega su izgradjene i nemanjike zadubine, kao to su manastiri Mileeva i Davidovica, a u novije vreme brojne fasade stambenih objekata u gradu Prijepolju ukraene su ovim materijalom. Pojava travertina (oniksa) na Baricama - Ovi travertini ne pripadaju visokoprocentnim karbonatnim stenama, te je njihova upotrebljivost ograniena samo za graevinske svrhe. Mineroloko-petrografske analize su pokazale da se travertin sastoji od kalcita i limonitskog pigmenta. Imajui u vidu vrstu kamena, ovaj travertin u celini pokazuje dobre osobine. Trakasta struktura, koja ga ini slinim oniksu, boja sa nizom tonova koji se naizmenino smenjuju, poliranje koje daje visok sjaj, ine ovaj travertin kvalitetnom sirovinom koja se moe primeniti kod odlaganja kako enterijera, tako i eksterijera. Meu do sada poznatim vrstama naih traveritna, travertini Barica su jedinstveni. Pojava glina Barice - Glina sa ovog lokaliteta predstavlja veoma kvalitetnu sirovinu za keramiku industriju od koje je mogue dobijati uz odreeno meanje sa drugim sirovinama keramike materijale, ploice, cevi i dr. Njenim oplemenjavanjem odnosno lemovanjem mogue dobiti glinu sa preko 70% kaolinita to na odreeni nain predstavlja jo povoljniju mineralnu sirovinu u keramici. Ova glina treba da poslui samo za dobijanje specijalnih opeka i to za unutranju i spoljanju fasadu ili pak za dobijanje vatrostalnih ciglarskih opeka. 3.8. PRIRODNI POTENCIJALI Heterogenost prirodnih karakteristika uslovljava da prirodni potencijal predmetnog prostora predstavlja osnov razvoja optine. Planski obuhvat ima povoljan geografski poloaj; prostire se dolinom Lima, a okruen je planinama Zlatarom, Jadovnikom, Pobijenikom i Kamenom Gorom. Dobar geografski poloaj podrazumeva dobru saobraajnu povezanost sa okolinom to omoguava dobru eksploataciju i aktiviranje prirodnih potencijala. Na domininantnu umereno kontinentalnu klimu utie mediteran sa jedne i planinska klima sa druge strane, te se izdvajaju tri makroklimatske zone, koje omoguuju razvoj raznolikog ivog sveta na teritoriji optine Prijepolje. Dolina Lima ima posebno povoljne uslove za razvoj i ivot naselja. Kvalitetno poljoprivredno zemljite u dolini Lima i mnogobrojni panjaci i livade bogatog floristikog sastava na obroncima planina stvaraju dobar osnov za razvoj organske poljoprivrede (ratarstvo, voarstvo i stoarstvo), odnosno bioloki zdrave hrane koja ima geografsko poreklo. umsko bogatstvo optine (53,2% teritorije optine pod umom, kao izvor O2 i drvne sirovine) je izuzetno znaajan potencijal za ouvanje biodiverziteta, proizvodnju biomase i energije, akumulaciju i potronju CO2, obezbeivanje ekolokih funkcija (posebno kada su u pitanju zatitni pojasevi zemljita) i ouvanje kvaliteta ivotne sredine u celini. Podruje je izrazito bogato izvoritima i vodenim tokovima, koje se kvalifikuju kao najvei vodeni potencijal u RS.
27
Raznolikost metalinih i nemetalinih ruda, ini ovo podruje prilino interesantnim i privredno znaajnim - rezerve bakra i polimetalinih ruda bakra, cinka, olova i pirita ukazuju na mogunost rentabilne eksploaticije (ukupne rezerve se procenjuju na oko 40 milina tona). Nemetaline rude (pre svega karbonatne stene bigar i gips) uz minimalna ulaganja mogu se privesti eksploataciji. 3.9. PRIRODNI FAKTOR OGRANIENJA Na prostoru plana registrovani su procesi i uticaji, kao postojei ili potencijalni problemi ili ogranienja, o kojima treba voditi rauna pri izradi prostorno-planske dokumentacije. Erozioni procesi su dominantna pojava i javljaju se kao posledica neadekvatne poljoprivrede i see ume u planinskoj zoni, kao i usled nedostatka interesa da se erozioni procesi preduprede. U neposrednoj vezi sa erozijom zemljita su pojave poplavnih i bujinih voda neregulisanih gornjih delova renih tokova. Neravnopravni reim voda uslovljava bujine i sune periode. Bujini tokovi zbog neregulisanih reka se esto izlivaju i prave poplave. Klizita predstavljaju veliki problem, a posebno u fazi kada su dodatno aktivirana na terenima od glinovite podloge, na terenima koji su podvodni i sa veim nagibima, izgradnjom objekata i prokopavanjem puteva. Prilino dominira ekstenzivna poljoprivreda, bez ulaganja u nova saznanja i tehnologije. Primena hemizacije, neadekvatna obuenost i spremnost poljoprivrednika da ekoloki unaprede poljoprivrednu proizvodnju utie na stvaranje nekvalitetnih proizvoda (biljnih i ivotinjskih) i u daleko manjoj koliini nego to je potencijalno mogue. Prostor je nedovoljno istraen u oblasti geolokih resursa (posebno nemetalinih sirovina), te se ne moe dati konana ocena o vrednostima pojedinih ruda. Iako se do skoro eksploatisao graevinski kamen, nemetalnine sirovine se danas ne eksploatiu dovoljno. Ne postoji rudarska niti bilo kakva druga organizacija koja bi pospeila i uticala na organizovanje ispitivanja mineralnih sirovina radi eksploatacije. Niska svest stanovnitva o prirodnoj sredini u kojoj ive, nepovoljna starosna struktura i nedovoljan nivo znanja koja su neophodna za maksimalno odrivo korienje prirodnhih resursa uz viestruki benefit. 3.10. STANOVNITVO U narednoj tabeli (tabela br.5 - Demografski pokazatelji) demograski podaci stanovnitva optine Prijepolje.
Tabela br.5: Demografski pokazatelji 1. Demografski pokazatelji Ukupan broj stanovnika po popisu 2002. Ukupan broj stanovnika po popisu 1991.. Ukupan pad - stopa pada Prirodni prirataj - 2008.god. 2. Indikatori demografske starosti Prosena starost stanovnitva Mladi do 20 godina Mlai od 40 godina Stariji od 60 godina i vie Indeks starenja
prikazani su odnovni
41.188 46.085 4.897 0,7 36,9 27,3% 55,1% 18,7% 0,70
28
Izvetaj o Stratekoj proceni uticaja Prostornog plana optine Prijepolje na ivotnu sredinu Stadijum demografske starosti 3. Ekonomska struktura stanovnitva Izdravano stanovnitvo Lica sa linim primanjima Aktivno stanovnitvo 4. Obrazovna struktura stanovnitva Nepismeno stanovnitvo Osnovno obrazovanje Srednje obrazovanje Vie obrazovanje Visoko obrazovanje 5. Domainstva Ukupan broj domainstava Prosena veliina domainstva Domainstva sa gazdinstvom Domainstva bez gazdinstva V stadijum demograf.starost 15.752 (38,2%) 7.524 (18,3%) 17.686 (42,9%) 1.638 (4,9%) 9.754 (29,3%) 13.465 (40,5%) 1.138 (3,4%) 998 (3%) 12.073 3,4 4.732 (39,2%) 7.341 (60,8%)
3.11. MREA NASELJA Mrea naselja optine Prijepolje ini deo subsistema policentrinog urbanog regiona "Prijepolje - Priboj - Nova Varo - Sjenica - Ivanjica" (perspektivni FUP /funkcionalno urbano podruje/ nacionalnog znaaja), u okviru Zlatiborske oblasti (NSTJ-3 nivo), t.j. regiona "umadija i Zapadna Srbija" (NSTJ-2 nivo). Razvojne osovine Republike Srbije (II ranga), koje prate planirane koridore puteva E761 (M-5) i E-763 (M-21.1), ne prolaze kroz teritoriju optine, pa prioritet treba da predstavlja funkcionalna veza optine na ove osovine razvoja Republike, koja se ostvaruje postojeim i planiranim koridorima puteva M-21 i M-8, kao i magistralne meunarodne eleznike pruge Beograd - Bar. Povoljnost geostratekog poloaja naselja optine ogleda se u prolasku pomenutih puteva i pruge kroz podruje optine, kao i granini poloaj kojim Prijepolje na direktan nain utie na prekograninu saradnju Srbije sa Crnom Gorom. Urbana koncentracija stanovnitva i funkcija u optinskom centru i razliiti infrastrukturni razvoj pojedinih delova optine, uslovljen, pre svega, geografskim faktorima, doveli su do izrazitih razlika u demografskoj veliini naselja. U geoprostoru optine identifikovane su etiri kategorije seoskih naselja razvrstanih po demografskoj veliini (videti tabelu 6 "Veliina naselja optine Prijepolje prema broju stanovnika", 2002.): Patuljasta naselja - sa manje od 400 stanovnika (ukupno 63 od 79 seoskih naselja, ili oko 80% ukupnog broja seoskih naselja); Mala naselja, koja imaju od 400 do 700 stanovnika (ukupno 6 od 79 seoskih naselja, ili oko 7.5% ukupnog broja seoskih naselja); Srednja naselja, koja imaju od 700 do 1000 stanovnika (ukupno 2 od 79 seoskih naselja, ili oko 2.5% ukupnog broja seoskih naselja); Velika seoska naselja - sa vie od 1700 stanovnika (ukupno 8 od 79 seoskih naselja, ili oko 10% ukupnog broja seoskih naselja).
Tabela br.6: Osnovna obeleja sistema naselja Povrina Br. stanovnika Broj Gradska u km Popis 2002 naselja naselja (bez Seoska naselja Prosean broj stanovnika Broj naselja na 100 Broj stanovnika na 1 km
29
dijaspore) po naselju km
827
41.188
80
74
515
9,7
50
Izvor: Knjige Popisa 2002. - naselja, RZS 2003-2009.
Prosena gustina naseljenosti u optini Prijepolje iznosi oko 50 stanovnika po km2, to je ispod proseka gustine naseljenosti na teritoriji Republike Srbije (85 stanovnika/km). Najvea gustina naseljenosti je u primarnoj gradskoj aglomeraciji naselja Prijepolje (oko 430 stanovnika/km), gde je do koncentracije stanovnitva dolo usled pozicije glavnih saobraajnih koridora i koncentracije privrednih kapaciteta. 3.12. PRIVREDA Drutveni proizvod i narodni dohodak po stanovniku optine Prijepolje je ispod proseka Srbije, i to je posledica nedovoljnog privrednog razvoja. Broj zaposlenih na 1.000 stanovnika je nizak, a takoe i broj nezaposlenih lica optine je nepovoljan. Privreda optine Prijepolje, ve dui period belei stagnaciju u razvoju koja je posledica kako kretanja na nivou Republike, tako i ekonomskih kretanja na nivou Optine i Zlatiborskog okruga. Usled tranzicije i procesa privatizacije veine drutvenih sistema, neiskorienosti kapaciteta kao i zastarele tehnologije, proizvodnja i izvozna mo preduzea znatno je opala. Broj nezaposlenih se poveavao kao i negativna migracija stanovnitva. Zbog duge tradicije u preraivakoj industriji, manje su korieni prirodni i ljudski resursi. Nezadovoljavajui stepen samoorganizovanosti lokalne privrede, stanje izolovanosti i neorganizovana ponuda karakteristike su privrednog stanja u Optini. Od 2000. godine, optina Prijepolje dobija status devastiranog podruja u kategoriji najnerazvijenijih optina. Poev od 2004. godine, tadanja i ovdanja lokalna vlast deluju u preduzimanju konkretnih akcija i programa kako bi zaustavila dalje ekonomsko zaostajanje zajednice. Privatizacija u optini Prijepolje je neuspena. Najvei broj kolektiva neuspeno je privatizovan, jedan deo eka privatizaicju, a dobar deo je doiveo steaj ili je u postupku steaja ili likvidacije. Do sada, privatizovana su sledea preduzea: "Trgopek" pekarska industrija, GP "Rad" graevinska industrija, AD "Elan" hemijska industrija, "Iris" industrija konfekcije, TP "Sokolica" trgovina, "Svetlost" zanatska delatnost, Zavod za urbanizam i projektovanje, Hotel "Mileevo", "Polimljetrans" putniki saobraaj. Preduzea ija je privatizacija u toku: Tk "Ljubia Miodragovi" privatizacija u toku-tekstilna industrija, "FapLivnica" pogon Prijepolje, "Auto-kua" Prijepolje-prodaja i servis i "Javor" drvna industrija. Preduzea koja su prodata kroz steaj ili su u postupku steaja: "Limka" fabrika obue koja je prodata u steaju, Teretni saobraaj takoe prodata u steaju, "Jasen" Brodarevo industrija konfekcije za koju je pokrenut steaj, "Putnik" Mileeva" ugostiteljstvo za koju je pokrenut likvidacioni postupak i steajni postupak pokrenut za "Mileevo" tampariju. injenino stanje perioda privatizacije je sledee: a) pre poetka procesa privatizacije u pomenutim preduzeima (od 90-95) bilo je uposleno 6000 lica; b) u toku privatizacije i/ili u preduzeima koja su privatizovana bilo je uposleno oko 2000 radnika i v) krajem 2009. godine u stanje zaposlenih belei 500 radnika. Ovi podaci imali su za posledicu strahovit pad zaposlenosti jer je privatizacija bila uspena sa svega oko 9%. Negativni efekti donekle su umanjeni razvojem malih i srednjih preduzea, koji u istom periodu belei rast za oko 1000 zaposlenih. Krajem 2009. godine, u Prijepolju je bilo registrovano 1.328 radnji i 285 preduzea. Najznaajniji privredni subjekti optine, inila su preduzea iz sektora preraivake industrijetekstilna i hemijska industrija. Procentualno najvee uee u preduzetnikim radnjama ima
30
trgovina od ukupnih aktivnih radnji. Ipak, sektor trgovine belei pad u odnosu na 2008. godinu kada je uee trgovine bilo 47,6% u odnosu na 2009. godinu kada je zabeleeno uee od 43,5%. U 2009. godini dolazi do tendencije pozitivne promene na rast preraivake industrije, graevinarstva i aktivnosti u vezi sa nekretninama, iznajmljivanja i poslovnim aktivnostima. Posmatrajui sektorsku analizu privrednih subjekata na teritoriji optine Prijepolje odnos je malo promenjen u odnosu na preduzetnike radnje. Najvee uee takoe ima trgovina, zatim preraivaka industrija i saobraaj skladitenje i veze. 3.12.1. Poljoprivreda Poljoprivredno zemljite zauzima povrinu od 38.205 hektara i veinom je u privatnom vlasnitvu. Pod oranicama i batama je 23% (8.853 hektara), vonjacima 4,4% (1.687 hektara), livadama 28,10% (10.736 hektara) i panjacima 44,28% (16.919 hektara). Na teritoriji optine, registrovano je ukupno 2.500 poljoprivrednih domainstava, od kojih 68,53% ine nepoljoprivredna gazdinstva, 13,12% meovita i 3,84% gazdinstva bez prihoda. U setvenoj strukturi, najvie uspeva krompir (10,450 tona), potom kukuruz (1.116 tona), penica (239 tona) i pasulj (76 tona). Od voa, najzastupljenije su ljive sa 156.670 stabala i jabuke sa 48.440 stabala. U poslednje vreme, izraeno je gajenje malina na povrini od preko 60 hektara, gde je prosean prinos 12 tona po hektaru. U poreenju sa podacima iz 70-ih i s poetka 2000-te godine, stoni fond ima opadajui trend i prema popisu iz 2006. godine, najvie se gaje ovce (11.616) potom goveda (9.755) i svinje (552). U optini registrovano je oko 15 specijalizovanih udruenja u oblastima voarstva, stoarstva i povrtarstva i postoji institucionalna podrka poljoprivrednim proizvoaima preko Odeljenja za poljoprivredu u saradnji sa Odeljenjem za lokalni ekonomski razvoj. Nepostojanje vieg stepena prodaje je ograniavajui faktor u ubiranju prihoda iz oblasti agrara kao i slaba pokrivenost otkupnih mrea za pojedine vrste voa (jabuka, ljiva). U najveem broju naselja poljoprivreda predstavlja najvei izvor prihoda. Meutim, iako je to jedan od glavnih prihoda stanovnitva, poljoprivreda je ekstenzivnog tipa, i obavlja se na tradicionalan nain, tako da je produktivnost na niskom nivou. Usitnjenost parcela nepovoljno utie na ostvarenje vee poljoprivredne proizvodnje i primene moderne agrotehnike. Neki osnovni elementi infrastrukture (pristupni putevi, regulacija vodotokova, odvodnjavanje i navodnjavanje) nisu adekvatno zastupljeni u pojedinim delovima teritorije optine. Snaga ovog podruja je u zdravoj ivotnoj sredini. Osim toga, pozitivan uticaj e nastupiti kroz obnovljen interes Vlade RS za razvoj poljoprivrede, kroz sve vee interesovanje odreenih meunarodnih organizacija za podsticanje poljoprivrede, kroz aktiviranje slubi na nivou optine za podrku i obezbeenje informacija i marketing podrku za poljoprivredne proizvode iz optine Prijepolje. Zadatak ovih slubi treba da bude i saradnja sa institucijama koje se bave uvoenjem sertifikacije i standarda u poljoprivrednoj proizvodnji. 3.12.2. umarstvo umama u dravnom vlasnitvu gazduje G Prijepolje u okviru JP Srbijaume. U sastavu ovog umskog gazdinstva su tri umske uprave preko kojih se realizuje prodaja drvne sirovine preduzeima za preradu drveta. Takoe, strune slube umskog gazdinstva vre doznaku i nadzor nad seom u privatnim umama. Zbog velikog bogatstva uma, kao i strukture i koliine drvnih sortimenata (posebno etinarskih) doprinelo je da se u optini Prijepolje registruje veliki broj pilana za preradu
31
drvne sirovine. Na osnovu planskih dokumenata kojima gazduju umske uprave, planirani godinji etat (obim sea) iznosi 27.108 m3. U umi godinje priraste 169.723,1 m3, dok je obim realizovanih sea u 2008.god. iznosio 22.891m3 neto mase (13,5% od godinjeg prirasta). Razlozi znatno manjeg obima sea u odnosu na mogunosti su brojni, a jedan od osnovnih je nepristupanost uma i nedovoljna otvorenost umskih kompleksa. Realizovan prinos u iznosu od 13,5% od ukupnog godinjeg prirasta potvruje injenicu da se umama gazduje u skladu sa principima odrivog razvoja umarskog dravnog sektora. U umskoj upravi Prijepolje na drvni ostatak odlazi oko 16% ukupnog godinjeg prinosa, t.j. oko 4.500m3 neto drvne mase. Drvni ostatak nastaje i u pilanskoj preradi tehnikog drveta (oko 20%), to je idealna sirovina za proizvodnju drvne seke i drvnog peleta, odlinih supstituenata za fosilna goriva (mazut i ugalj). U optini za sada ne postoji proizvodnja drvne seke, a proizvodnja ostalih energenata na bazi drvne biomase je vrlo ograniena. Stvarni potencijal umskog fonda optine Prijepolje ima realne mogunosti da u velikoj meri pomogne privredni ambijent ovog kraja. Meutim, iako je pokrivenost pod umama vea od 50%, umarstvo kao privredna grana nije zastupljena u veoj meri u ekonomskom razvoju optine Prijepolje. 3.13. TURIZAM Optina Prijepolje poseduje znaajan turistiki potencijal prevashodno za razvoj ruralnog turizma, planinskog, tranzitnog, lovnog, sportsko-rekreativnog i verskog turizma. Najznaajnije destinacije pogodne za razvoj turizma su: Sopotnica: selo Sopotnica lei na obroncima planine Jadovnik, na nadmorskoj visini 1.200m i na udaljenosti od grada do 15km. To je selo ubornih vrela i slapova. Vodopadi koji nastaju iz reke Sopotnice visoki su do 20m. Atraktivni vodopadi i slapovi daju neponovljive ukrase utkane u ambijent drevne seoske arhitekture koju ine vodenice i valjarice. Simbol Sopotnice je i siga od koje su izgraeni oblinji srednjovekovni manastiri. Na podruju Sopotnice kategorisano je 11 domainstava sa 28 leajeva. Kamena Gora: Kamenu goru mnogi smatraju najlepim selom u Prijepolju. Udaljena je od Prijepolja 20km. Simbol Kamene Gore je viestoletni bor, koji je star oko 400 godina. Ovaj kamenogorski bor je od strane Zavoda za zatitu prirode u kategoriji Spomenika prirode. Ovo selo je bogato umom i vodom i predstavlja pravi prirodni rezervat. Svaki zaseok i svaka dolina imaju jake izvore. Samo ispod brda Pribojna izbija preko 30 vrela u kojima imam sitne ribe. Trenutno u Kamenoj Gori je kategorisano 15 domainstva (49 leajeva). Jabuka: mesto od istorijske vanosti, na 15km udaljenosti od grada ka Crnoj Gori. Prirodni i radom postignuti resursi nisu u dovoljnoj meri iskorieni tako da, ovo mesto predstavlja jedno od znaajnijih destinacija u koju treba ulagati-saobraajna i komunalna infrastruktura te smetajni kapaciteti u svrhe razvoja planinskog turizma. U selu postoji konaite Mileeva koji je nedavno privatizovan i u koji novi vlasnik planira izvesna ulaganja u bliskoj budunosti. Kategorisanih domainstava ima 7 sa 2 jednokrevetne, 7 dvokrevetnih i 1 trokrevetnom sobom. Tiije Polje: ovo selo je pravi reprezent ivog etnografskog muzeja. Nalazi se u podnoju planine Ozren, na oko 1500m nadmorske visine. Tradicija je sauvana u svakom kutku. Kue pod indrom, pojate i druge pomone zgrade pod slamom sagraene su u duhu narodne arhitekture a u funkciji su ivota metana i gostoljubivih domaina. U neposrednoj blizini nalaze se srednjovekovni manastiri Davidovica i Kumanica i uzbudljivi kanjon Duboice. Metane Tiijeg Polja treba podstai i uvesti u proces razvoja ruralnog eko-turizma, potrebna su ulaganja u putnu i turistiku infrastrukturu, obezbediti kompletan turistiki sadraj. Babine: selo Babine svakako jeste mesto atraktivno za turiste. Trenutno, jedno domainstvo
32
je kategorisano sa 2 dvokreventne sobe. Okolina manastira Mileeve: ovo podruje je reprezent religiozne, rekreativne turistike ponude optine Prijepolje. Tu se nalazi srednjovekovni manastir Mileeva, srednjovekovni grad Mileevac, Savina peina, Savine isposnice, Kanjon reke Mileevke koji je Specijalni rezervat prirode-Prirodno dobro od izuzetnog znaaja sa meunarodnim statusom. Prema Studiji zatite Zavoda za zatitu prirode Srbije, klisura reke Mileevke predstavlja centar biodiverziteta na prostoru jugozapadne i zapadne Srbije. U ovom Specijalnom rezervatu prirode nalazi se jajjunije izolovano nalazite endemo reliktne vrste Panieve omorike, 38 vrsta ptica koje se nalaze na spisku prirodnih retkosti. Od posebnog znaaja je prisustvo gnezdee vrste Beloglavog supa, surog orla, orlova zmijara, sivog sokola. Od ivotinjskih vrsta prisutne su vidra, medved, divlja svinja. Kanjon je san svakog ljubitelja planinskog turizma, avanturiste koji traga za netaknutom prirodom. U neposrednoj blizini manastira Mileeve nalazi se selo Hisardik. Damija koja je izgraena u istoimenom selu uva Kuran star 400 godina. Podruje manastira Mileeve treba strateki razvijati za religiozni, rekreativni, seoski turizam. Potrebno je planirati obnovu, rekonstrukciji Srednjovekovnog grada Mileevca, peake staze koje bi omoguile nesmetan prilaz Mileevcu i dalje klisurom reke Mileevke do Kaeva i dalje. Ovo podruje treba razvijati u pravcu ruralnog turizma, religioznog, aktivnog. Kategorisana domainstva Konaci manastira sa 25 jednokrevetnih soba i 2 dvokrevetne i mimo toga jo dva kategorisana domainstva sa 8 leajeva. Reka Lim: zbog kapaciteta struja reke Lima, pogodna je za rafting i kajakatvo. Na Limu se odravaju mnogobrojne rekreativno-turistiko-sportske manifestacije (Limska regata, Skokovi u vodu, Kup u raftingu, Splavarenje Limom). Od 2007, u Prijepolju se jednom godinje odrava meunarodni kup u raftingu, koji okuplja takmiare iz Srbije i susednih drava. Lovni i ribolovni turizam: za lovni turizam od znaaja je krznata divlja: vuk, divlja svinja, lisica, zec i kuna, kojih ima u umama Dervente, Jadovnika, Ravne Gore, Pribojene, Crnog Vrha, Jabuke, Babina, Pobjednika, erbetovca, Zlatara i Lise. Od pernate divljai poznate su: jarebice na lokalitetu upova stena, Vijenac na Jadovniku, Savin Lakat, tetreb na lokalitetu Ravna Gora, Pribojna, Crni Vrh i Zlatar, golub-grivnja u srednjem visinskom pojasu. Grad ima lovaki dom i lovako udruenje sa svojih 19 sekcija i oko 900 lovaca. Reka Lim i njene pritoke (pre svih Mileevka, Seljanica i Sopotnica) bogate su ribom i time pogodne za amaterski i sportski ribolov. U Limu ima mladice, lipljana, krobalja, mrene, klena, plotice, krkue, belice, pea, plotia, rakova i koljki. Najvei primerak mladice teine 25kg. ulovljen je u Limu tokom leta 1996. godine. 3.14. INFRASTRUKTURNI SISTEMI 3.14.1. Saobraaj Drumski saobraaj Kroz optinu Prijepolje prolaze dravni putevi I reda br. 8 i br. 21 kao i dravni putevi II reda br. 231 i br. 232. Dravni put I reda br. 21 u postojeoj putnoj mrei ima prioritet kao primarna veza Prijepolja sa ostalim regionima nae zemlje, a ujedno i njihova veza sa susednom Crnom Gorom (granini prelaz "Gostun" ka Bijelom Polju). Dravni put I reda br. 8, sa jedne strane Prijepolje povezuje sa granicom Crne Gore (granini prelaz "Jabuka" ka Pljevljima), a sa druge strane se prua do manastira Mileevo, dok je dalje, ka Sjenici, neizgradjena deonica. Planirana je izgradnja nove deonice (nastavka) dravnog puta I reda br. 8 kroz kanjon reke Mileevke (izgraeno devet tunela) ka Sjenici, kako bi se Prijepolje povezalo sa planiranom trasom dravnog puta I reda br. 21.1, koji e predstavljati deo primarne putne mree Republike Srbije. Ovaj put je predvien za realizaciju do 2021. godine, prema Prostornom planu Republike Srbije.
33
Dravni put II reda br. 231. predstavlja bitnu vezu Sjenice i Nove Varoi, i jednim svojim delom prolazi kroz teritoriju optine Prijepolje (oko 7,2 km od ega oko 3.2 km u preklopu sa dravnim putem I reda br. 8). Ovaj put je sa Prijepoljem povezan lokalnim putem sa makadamskim kolovozom, tako da Prijepolje vezu sa Sjenicom ostvaruje preko dravnog puta I reda br. 21 i dravnog puta II reda br. 231, t.j. preko Nove Varoi. Dravni put II reda br. 232. vodi od Prijepolja na jugozapad ka granici sa Crnom Gorom (granini prelaz "Mijoska" ka Pavinom Polju), i na velikom delu je sa makadamskom podlogom. Ukupna duuna puta do granice je 22 km. elezniki saobraaj U okviru zahvata plana nalazi se deo trase Glavne magistralne meunarodne jednokolosene elektrificirane eleznike pruge br. 1 Beograd-Resnik-Poega-Vrbnica-(Bar). Na pomenutoj pruzi koja prolazi kroz teritoriju optine Prijepolje odvija se meoviti saobraaj vozova za prevoz putnika i robe, na relacijama u unutranjem i meunarodnom saobraaju. U obuhvatu granice plana, u optini Prijepolje, nalaze se sledea slubena mesta: Durovo stajalite (km246+250), eleznika stanica Prijepolje-putnika (km252+615), eleznika stanica Prijepolje-teretna (km255+856), Velika upa-stajalite (km259+500), Luice-ukrsnica (km264+641), Brodarevo-ukrsnica (km 273+329) i eleznika stanica Vrbnica (km 285+192). Pruga Bograd-Vrbnica (Bar), koja povezuje Srbiju sa Crnom Gorom i Albanijom, odnosno luku Bar sa koridorima X i VII, Prostornim planom Republike Srbije planira se kao jednokolosena revitalizovana i modernizovana pruga za multimodalni transport, sa dogradnjom neophodnih kapaciteta. Revitalizacija i modernizacija ove pruge je meu stratekim prioritetima sa periodom realizacije do 2014. god. Vazduni saobraaj Na teritoriji optine Prijepolje ne postoji aerodrom za civilne letove. Postoji letilite u zoni naselja Luice uz obalu Lima, koje se koristi za sportsko turistiko letenje. Planirano je da se u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije odreeni vojni aerodromi, meu kojima su i aerodromi Ponikve (Uice) i Sjenica, promene namenu tj. da postanu civilni, prema regionalnim mogunostima. Na ova dva aerodroma bi prirodno bilo orjentisano i podruje optine Prijepolje. Prostorni plan Republike Srbije predvia niz sportsko-turistikih aerodroma/letilita (obuka pilota, jedriliarstvo, paraglajding, padobranstvo) sa travnatim PSS i minimalnom opremom za obavljanje odreenih aktivnosti. Biciklistiki i peaki saobraaj Prostornim planom Republike Srbije data je trasa meunarodne biciklistike rute koja je planirana uz trasu dravnog puta prvog reda br.8 i veoma je interesantna za razvoj turizma u optini Prijepolje. 3.14.2. Vodoprivredna infrastruktura 3.17.2.a Vodosnabdevanje Problem vodosnabdevanja na podruju optine Prijepolje je dosta izraen. Praktino jedino organizovano i kontrolisano snabdevanje vodom vri se na podruju naselja Prijepolje
34
i delova okolnih naselja. Prijepolje se snabdeva vodom sa izvorita "Seljanica", lociranom na podruju istoimenog naselja. Izvorite ine dva stalna izvora, od kojih se jedan koristi za hidroelektranu Seljanica, a drugi za vodosnabdevanje. Minimalna izdanost ova dva izvora je oko 240 l/s. Za potrebe vodosnabdevanja se zahvata od 90 do 110 l/s. Zahvaene vode idu na postrojenje za pripremu vode i dalje distribuiraju u sistem. Naselje Brodarevo se snabdeva vodom sa izvora "Reevica" (kapaciteta 2 do 3 l/s) i izvora "Mili" (kapaciteta oko 0,1 l/s). Postoji i sistem za pripremu vode sa izvorita "Reevica", ali je ono u izuzetno loem stanju i nije u adekvatnoj upotrebi. U ostalim naseljima situacija je jo nepovoljnija. Deo seoskih naselja raspolae lokalnim seoskim vodovodima, nedovoljnog kapaciteta u sunim periodima, dugim cevovodima nedovoljnog prenika, sa malo rezervoarskog prostora i nekontrolisanog kvaliteta vode. Preostali deo sela nema nikakav vodovod, ve se stanovnitvo snabdeva vodom iz kopanih bunara, okolnih izvora i postojeih seoskih esmi. Generalno, moe se zakljuiti, da vodosnabdevanje na teritoriji optine Prijepolje nije na zadovoljavajuem nivou. Na teritoriji optine postoji vie izvora koji se mogu koristiti za vodosnabdevanje: - Vrelo "Sopotnica" se nalazi na padinama Jadovnika. Minimalna izdanost ovog vrela procenjuje se na oko 90 l/s. - Izvor "Brajkovac" nalazi se jugoistono od istoimenog naselja, i njegova minimalna izdanost se procenjuje na oko 22 l/s. - "Lekia vrelo" locirano je na potezu Lakovina, a procenjena izdanost je oko 10l/s. - Vrelo "Kovica" nalazi se juno od Guvnita, i minimalna izdanost ovoga vrela procenjuje se na oko 10 l/s. - Kod naselja Mukovina postoji stalni izvor minimalnog kapaciteta oko 1,3 l/s, itd. 3.14.2.b Odvoenje otpadnih voda Sistem za odvoenje otpadnih voda naselja Prijepolje je koncipiran kao separatan. Evakuacija otpadnih voda se vri preko glavnih kolektora i sabirne mree. Jedan kolektor je postavljen pored Lima, od arampova do Haimbegovia polja, i na njega se prikljuuje kolektor sa leve obale Mileevke. Posle prolaska ispod regulisanog korita Mileevke na njega se prikljuuje i kolektor koji ide od Bostana i Vakufa. Ispust u Lim je u blizini autobuske stanice. Na levoj obali Lima je izgraen manji kolektor na podruju Kolovrata, kao i mrea u Ratajskoj, sa dva ispusta u Lim. Ne vri se nikakvo preiavanje otpadnih voda, kako sanitarnih, tako i industrijskih. Veliki deo naselja nije pokriven kanalizacijom, a na postojeoj mrei ponekad dolazi do zaguenja. Fekalna kanalizacija postoji i na malom delu Brodareva i kanalizacija se direktno uvodi u Lim. U ostalom delu optine sanitarne otpadne vode se uvode u septike jame, uglavnom nepropisne, ili se direktno izlivaju u vodotokove. Moe se rei da je stanje odvoenja sanitarnih i industrijskih otpadnih voda na celoj teritoriji optine veoma nepovoljno. Konfiguracija terena i veinom razbijen tip seoskih naselja oteavaju njihovo kanalisanje i zahtevaju dosta velike investicije za realizaciju sistema. Atmosferske vode odvode se kinom kanalizacijom iz najueg centra Prijepolja. Iz ostalih delova naselja atmosferske vode otiu povrinski. Sistem za odvoenje atmosferskih voda karakterie nedovoljna izgraenost. Veliki broj recipijenata olakava evakuaciju atmosferskih voda. 3.14.2.c Regulacija vodotokova
35
Naselje Prijepolje obiluje renim i bujinim tokovima. To su reke Lim, Mileevka, Seljanica, Avin potok, Puria potok, Mitrovia potok, Duboki potok sa ulivom u Mileevku, Grujov potok, Dukia potok, Duboki potok sa ulivom u Seljanicu i niz povremenih bujinih tokova. Oni se nalaze u razliitim fazama ureenja, a postoji i obimna projektna dokumentacija za deonice koje jo nisu ureene. Od znaajnijih regulacionih radova na teritoriji optine izvedeni su sledei: - Izrada obaloutvrde na desnoj obali Lima, u duini od 1400m, od novog mosta na putu Bistrica-Brodarevo do velikog mosta u arampovu. - Izrada obaloutvrde na levoj obali Lima, od novog mosta na putu Bistrica-Brodarevo do velikog mosta u arampovu - Regulacija Mileevke, od ua u Lim do km 1+718 - Regulacija reke Seljanice, od uliva u Lim do km 1+009 - Dukia potok, u duini oko 950 m - Mitrovia potok, u duini oko 600 m - Derikonjia potok, u duini oko 80 m - Grujov potok, u duini oko 150 m - Sara potok, u duini oko 100 m 3.14.3. Termoenergetska infrastruktura Na podruju obuhvata prostornog plana optine Prijepolje ne postoje izgraeni centralizovani sistemi za proizvodnju i snabdevanje toplotnom energijom. U delu kolektivnog stanovanja i javnim objektima u Prijepolju prisutno je grupno zagrevenje iz pojedinanih kotlarnica, odnosno blokovskih kotlarnica. U gradu postoji oko 30 malih i oko 40 individualnih kotlarnica od ega su samo 5 kotlarnica proglaene kotlarnicama od javnog znaaja o kojim brine optina. Kao gorivo ove kotlarnice koriste mazut, ugalj i lo ulje. Ostalo stanovnitvo obezbeuje grejanje individualnim loitima uz korienje prvenstveno vrstih goriva i to uglja i drva. 3.14.4. Elektroenergetska infrastruktura Potroai na podruju Optine Prijepolje snabdevaju se elektrinom energijom iz trafostanice 110/35kV "Prijepolje", preko dalekovoda 110kV iz pravca hidroelektrane "Potpe". Kapacitet ove trafostanice je 2x31,5MVA, a stepen iskorienja je 34,29% pri emu je trenutno aktivan jedan transformator, dok je drugi rezerva. Kroz zahvat plana prolaze dva dalekovoda 220kV: "Bajina bata-Pljevlja" br.206/1 i "Poega-Pljevlja" br.266, kao i dalekovod 110kV "Prijepolje-Brodarevo". Trafostanica 110/35kV putem dalekovoda 35kV trenutno napaja 4 trafostanice 35/10kV: "Prijepolje", "Kolovrat", "Brodarevo" i "Kaevo". U zahvatu plana nalazi se i hidroelektrana "Seljanica" instalisane snage 2x450kW, koja radi smanjenim kapacitetom zbog nedovoljne koliine vode jer se grad snabdeva vodom iz reke Seljanice. Hidroelektrana radi punim kapacitetom jedino u prolee i jesen. Pored hidroelektrane nalazi se trafostanica 35/10kV koja trenutno nije u funkciji. Niskonaponska i mrea 10kV su zbog velike zastupljenosti dotrajalih drvenih stubova, kao i zbog velikih duina niskonaponskih izvoda u relativno loem stanju i potrebna je rekonstrukcija. Instalacija javnog osvetljenja je izgraena, a dominantni su ivini izvori svetlosti. 3.14.5. Telekomunikacije
36
Telefonski kapaciteti u zahvatu plana sastoje se od javnih telefonskih centrala, sistema prenosa i pristupne telefonske mree. Postojee telefonske centrale su analognog i digitalnog tipa, instalisanog kapaciteta 12656 prikljuaka (od kojih su 300 digitalni prikljuci (ISDN)) i 2560 ADSL prikljuaka. Na analognim centralama je 220 prikljuaka. Komutacioni centar Prijepolje ukljuen je u vienamensku internet mreu Srbije (SMIN) sa 32 SHDSL prikljuka. Telekomunikaciona mrea pokriva celu optinu, s tim da raspoloivi kapacitet automatskih telefonskih centrala ne zadovoljava potrebe u pojedinim naseljima. Slobodni kapaciteti telefonskih centrala Kolovrat, Suvodo, Jabuka, Babine, Aljinovii, Luice i Gostun ne zadovoljavaju potrebe podruja plana do kraja 2015. godine. Stepen digitalizacije u transportnoj mrei ostvaren je u potpunosti. Preko teritorije Optine Prijepolje prolazi optiki kabl "Beograd-Podgorica", kraci "Prijepolje-Novi Pazar" i "Prijepolje-Pljevlja", kao i deonice optikog kabla i privodi za telekomunikacione objekte: Kolovrat, Suvodo, Brodarevo, Zalug, Jabuka, Luice, Gostun. Telekom Srbija u zahvatu plana ima jedanaest baznih stanica mobilne telefonije i deset radio-relejnih koridora. Planira se izgradnja novih baznih stanica mobilne telefonije, za potrebe podizanja kvaliteta usluge i buduih proizvodnih zona. 3.14.6. Upravljanje otpadom Ukupna koliina otpada koji se godinje proizvede na teritorije optine iznosi 18.422 t: domainstva uestvuju sa 8.858 t, a preduzea, javne ustanove, ukljuujui i otpad sa javnih povrina, sa 9.564 t. Na podruju optine nema sortiranja otpada po poreklu i vrsti. Brojne su divlje deponije na celoj povrini optine. Na osnovu podataka iz projekta Identifikacija divljih deponija na teritoriji RS, na teritoriji optine Prijepolje identifikovano je 17 divljih deponija. Pokrenute su inicijative za saniranje i rekultivaciju ovih povrina. Prikaz divljih deponija (povrina, zapremina otpada i dubina otpada) dati su u tabeli br.7 - Katastar divljih deponija na teripriji optine Prijepolje.
Tabela br.7. :Katastar divljih deponija na teripriji optine Prijepolje Redni broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. Naziv naselja Brodarevo Brodarevo Brodarevo Brodarevo Brodarevo Prijepolje Kolovrat Kolovrat Kolovrat Prijepolje Prijpolje Prijepolje Velika upa Velika upa Velika upa Zalug Zalug Oznaka deponije Pr-br1 Pr-br2 Pr-br3 Pr-br4 Pr-br5 Pr-gl1 Pr-ko1 Pr-ko2 Pr-ko3 Pr-pr1 Pr-pr2 Pr-pr3 Pr-vz1 Pr-vz2 Pr-vz3 Pr-za1 Pr-za2 Povrina (ha) 0,26 0,07 0,03 0,01 0,05 0,68 0,01 0,04 0,03 bez konture 0,04 0,02 0,04 0,03 0,01 0,02 0,03 1,35 Dubina otpada (m) 1,2 1 0,8 0,6 0,5 8 0,8 0,6 0,8 0,8 0,6 0,6 0,6 0,6 1 0,5 0,6 Zapremina otpada (m3 ) 3082,79 667,05 221,14 77,5 256,81 54121,98 92,75 235,90 210,21 239,99 105,42 223,09 162,32 129,46 98,15 179,85 60104,43
U toku je izgradnja savremene regionalne deponije Banjica, za 4 optine (Prijepolje,
37
Priboj, Nova Varo i Sjenica) koja je locirana na teritoriji optine Nova Varo, na krajnjem severozapadu optine, na oko 2,5 km od naselja Bistrica. Lokacija je smetena uz regionalni put Bistrica-Priboj, na nadmorskoj visino od oko 500m, priblino jednako udaljena od Prijepolja, Priboja i Nove Varoi. U cilju smanjenja zagaenja ivotne sredine potrebno je, izmedu ostalog, stimulisati reciklau smea kao i unitavati otpad u okviru individualnih domainstava. Predvia se lokacija za izgradnju reciklanog dvorita, u skladu sa optim principima savremenog upravljana otpadom i korienja sekundarnih sirovina. Pokrenute su inicijative na nivou optine za odreivanje lokacije za izgradnju i rad postrojenja za skladitenje, tretman ili odlaganje graevinskog otpada i otpada od ruenja objekata (KO Ivanje). Takoe je pokrenuta inicijativa za utvrivanje lokacije transfer stanice za prikupljanje komunalnog otpada, kao i otkupno sabirnog centra za animalni otpad i azila za ivotinje (u MZ Brodarevo).
Medicinski otpad se delimino tretira u okviru zdravstvene jedinice u bolnici u Prijepolju.

U zahvatu plana ne posotji lokacija za sahranjivanje uginulih ivotinja. Inicijativom graana, veterinarskih slubi i aktera u ouvanju zatienih podruja, leevi ivotinjskog porekla zavravaju na punktovima dostupnim beloglavom supu koji ih koriste kao hranu. Dobar deo uginulih ivotinja i klaninog otpada zavri na smetlitima. Neophodno je u skladu sa evropskim standardma predvideti lokaciju za privremeno odlaganje uginulih ivotinja i klaninog otpada na nivou optine formiranjem otkupno sabirnog centra odakle bi se dalje otpad distribuirao na trajnu lokaciju. Neophodno je uvideti neophodnost u reavanja ovog problema jer je teritorijalno i funkcionalno optina Prijepolje znaajan punkt u regionu (blizina graninog prelaza i dominira stoarski region), gde bi se sakupljao i eventualno tretirao (spaljivao) animalni otpad. Prema Pravilniku o nainu nekodljivog uklanjanja ivotinjskih leeva i otpadaka ivotinjskog porekla i o uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti i oprema za sabiranje, nekodljivo uklanjanje i utvrivanje uzroka uginua i prevozna sredstva za transport ivotinjskih leeva i otpadaka ivotinjskog porekla ("Sl. list SFRJ" br. 53/89) nekodljivo uklanjanje ivotinjskih leeva i otpadaka ivotinjskog porekla vri se preradom u objektu za preradu ivotinjskih leeva i otpadaka ivotinjskog porekla (kafilerije). Kafilerija "FABIM Napredak " u upriji, treba da vri preuzimanje otpada iz objekata za klanje ivotinja i objekata za preradu mesa sa teritorije optine Prijepolje, poto je ona jedina kafilerija otvorenog tipa na teritoriji Srbije. Izvreno je njeno proirenje kapaciteta, osavremanjavanje tehnologije i zatite ivotne sredine. FABIM prerauje 50 do 60 tona klanikog otpada dnevno s podruja zapadne, istone i centralne Srbije. 3.15. ZATIENA PRIRODNA DOBRA Prema planu zatite prirode i ekosistema optina u celini pripada prirodnom ekosistemu, a istoni delovi, oko reke Mileevke, pripadaju podruju sa znaajnim prirodnim vrednostima veim od 1000ha. Zatiena podruja: Na teritoriji optine Prijepolje (prema ulsovima Zavoda za Zatitu prirode Srbije, Beograd) zatiena su sledea podruja (prirodna dobra): 1. Regionalni prirodni park Klisura reke Mileevke Mileevska reka je izmeu planinskih masiva Zlatara i Jadovnika formirala duboku i atraktivnu klisuru visinske razlike od 1230 m. SO Prijepolje je Reenjem br. 03-352-6/74 od 11.05.1976. godine (Sl.glasnik SRS, br. 50/75) ovo prirodno dobro stavila pod zatitu i propisala mere I reime zatite. Njegova povrina iznosi 296,64 ha. Reenjem o dopuni
38
Reenja o stavljanju pod zatitu dela prirodnog podruja Klisure reke Mileevke, od 22.09.1980. god., poveana je povrina pod zatitom na 159,42 ha, pa ona iznosi 456,06 ha. 2. Strogi rezervat prirode Ravnita prirodno nalazte vrste Panieva omorika. Zahvata povrinu od 138, 45 ha. SO Prijepolje je reenjem br. 03-352-5/76 od 05.05.1976. godine ovo prirodno dobro stavila pod zatitu i propisala mere I reime zatite. Zabranjeno je preduzimati radnje i aktivnosti koje bi izmenile izgled ili dovele u pitanje njegov dalji bioloki opstanak. 3. Zatiena oklina prirodni prostor oko manastira Mileeva kulturnog dobra od izuzetnog znaaja, iju ambijentalnu i neodvojivu celinu sa ovim nepokretnim kulturnim dobrom. Odluku br. 06-41/90 je 20.09.1990. godine o proglaenju zatiene okoline prirodnog prostora manastira Mileeva donela je SO Prijepolje. Ukupna povrina zatiene okoline iznosi 289,69 ha. U okviru zatiene okoline manastira Mileeva nalaze se sledea zatiena i evidentirana prirodna i kulturna dobra: - Manastir Mileeva, (Reenje Zavoda i nauno prouavanje spomenika kulture NRS, br. 424/47 od 23.10.1947), - Grad Hisardik (Reenje Zvoda I nauno prouavanje spomenika kulture NRS, br. 511/47 12.11.1947), - Spomenik prirode Stablo crnog bora u selu Hisardiku (Reenje Zvoda i nauno prouavanje spomenika kulture NRS, br. 01-605 od 25.11.1958), - Manastirska stranoprijemnica, crkva Ruica, ostaci srednjevekovnog puta I sela Hisardik kao evidentirana kulturna dobra. Zatiena okolina se naslanja na Regionalni park prirode Klisura reke Mileevke sa kojom ini jedinstvenu prostornu i ambijentalnu celinu. 4. Spomenik prirode Slapovi Sopotnice obuhvataju podruje izvorita reke Sopotnice. Stavljeno je pod zatitu radi ouvanja morfo-hidrolokih vrednosti koje ine etiri kraka vrela, vie izvora I sedam bigrenih terasa preko kojih otiu vrelski vodotoci gradei ivopisne vodovode I slapove. Povrina spomenika prirode iznosi 209,34 ha. Uredbom o zatiti Spomenik prirode Slapovi Sopotnice (Sl.glasnik RS, br.110/2005 od 12.12.2005.god.) propisane su mere I reimi zatite ovog prirodnog dobra. Zavod za zatitu prirode RS pokrenuo je postupak zatite sledieih dobara: - Specijalni rezervat prirode Klisura reke Mileevke koji obuhvata povrine regionalnog parka prirode Klisura reke Mileevke I Strogog rezervata prirode Ravnite. Povrina ovog prirodnog dobra iznosi 1.229,09 ha. Specijalni rezervat prirode predstavlja morfoloku celinu koja ini mozaik raznovrsnih stanita izraenih mezo i mikroklimatskih specifinosti. Geografski poloaj, geoloke i geomorfoloke karakteristike uticale su na sastav biljnog sveta i raspored vegetacije, zbog ega Klisura Mileevke predstavlja floristiki i fitogeografski najinteresantnije podruje na prostoru jugozapadne Srbije. U novije vreme poznata je kao najjunije nalazite Panieve omorike. - Predeo izuzetni odlika Ozren Jadovnik odlikuje se visokoplaninskim krasom, jedinstvenim kanjonima i klisurama i pitomim proplancima karakteristinim za dinarske planaine Starog Vlaha. Registrovan je kao jedan od najznaajnijih centara diverziteta flore u Srbiji. Raznovrsnost faune ptica i sisara je takoe izuzetna. Vei broj zaselaka, sa posebnim etnolokimi i spomenikim svojstvima, daje celom prostoru poseban peat. Povrina ovog prirodnog dobra iznosi 10.435,68 ha. - Predeo izuzetnih odlika Kamena Gora planinska povr ralanjena dubokim klisurama i kanjonskim dolinama. Mozaian raspored uma i pitomih proplanaka ini ovaj prostor jedinstvenim. On je stanite brojnih retkih i ugroenih vrsta. Ouvani prirodni pejzai,
39
specifini objekti narodnog graditeljstva, kulturno Istorijsko naslee i tradicionalni nain ivota izdvajaju ovaj prostor kao poseban. Povrina iznosi 7.808,65 ha. Prema PPRS nad proglaenim zatienim podruijima uspostavljaju se reimi zatite prema Studiji zatite prirodnih dobara, dok se nad podruijima koja su predloena za zatitu (u proceduri zatite) sprovodi III stepen zatite, do sticanja statusa zatienog podruja "Ozren-Jadovnik" i "Kamena Gora". U zahvatu plana identifikovani su vredni prirodni objekti, sa znaajnim prirodnim, ekolokim i estetskim vrednostima. To su: Objekti petrolokog naselea*: Izdanci pilo lave, Bistrica kod Prijepolja (red.br.27), Objekti geomorfolokog naslea*: Povrinski kraki reljef: Slapovi Sopotnice sa bigrenom akomulacijom, kod Prijepolja (red.br.23), Fluvijalni relef: Klisura reke Mileevke (red.br.12), Objekti hidrogeolokog naslea*: Zvijedanski izvor mineralne vode, u dolini Zvijedanske reke (red.br.11); Objekti hidrolokog naslea*: Izvori i vrela Seljanica (planina Zlatar), (red.br.43); Termomineralni izvori Zvijedanski izvor mineralne vode (red.br.58). Vodovodi i slapovi Slapovi Sopotnice (red.br.148), Ponornice Ponornica u uvali Petnja (planina Kamena Gora), (red.br.177). Znaajna podruja za ptice (IBA Important Bird Areas) predstavljaju globalnu mreu podruja od izuzetne vanosti za zatitu ptica. Kriterijumi na osnovu kojih se odreuju ova podruja definisani su od strane meunarodne organizacije za zatitu ptica Birdlife International. U Srbiji postoje 42 ovakva podruja, meu kojima su i Uvac i Mileevka, koji obuhvataju istoni deo teritorije optine Prijepolje. IBA nemaju posebnu pravnu zatitu, ali su ona sastavni deo ekoloke mree definisane Zakonom o zatiti prirode. Uspostavljanjem ove mree podrazumevae poseban status zatite ekoloki znaajnih podruja, meu kojima e se nai i IBA podruja. Kroz proces integracije u EU RS e u skorijoj budunosti imati obavezu razvijanja ovakve ekoloke mree NATURA 2000 i u skladu sa evropskom Direktivom o pticama i Direktivom o stanitima. Znaajna podruja za biljke (IPA Important Plant Areas) predstavljaju mreu podruja koja su od naglaenog znaaja za zatitu biljaka i njihovih stanita. U Srbiji su znaajna podruja za biljke predstavljena 61-im podrujem, od ega se dva takva nalaze na podruju optine Prijepolje. To su Klisura Mileevke i Ozren. Znaajna podruja za biljke nemaju poseban pravni status u RS ve predstavljaju element budue nacionalne mree i ekoloke mree NATURA 2000. Odabrana podruja za dnevne leptire (PBA Prime Butterfly Areas) u Srbiji je proglaeno ukupno 40 podruja za zatitu dnevnih leptira. Osnov za odabir ciljnih vrsta dnevnih leptira, odnosno podruja u kojima se oni nalaze predstavlja Evropska direktiva o stanitima (92/43/EEC). Od navedenih podruja u Srbiji, u optini Prjepolje nalazi se podruje Zlatara. Deo optine Prijepolje, u granicama budug Specijalnog rezervata prirode Klisura reke Mileevke je podruje definisano u okviru Emerald mree. Emerald mrea je evropska ekoloka mrea za ouvanje divlje flore i faune i njihovih prirodnih stanita. Ona funkcionie uporedo sa programom "NATURA 2000" koju ini evropska mrea zatienih prirodnih podruja. Cilj formiranja ove mree je da obezbedi dugoroni opstanak najugroenijih i najvrednijih vrsta u stanita Evrope.
*
Inventar objekata geonaslea Srbije. Zavod za zatitu prirode Srbije, br.20. Beograd, 2005.
40
3.16. NEPOKRETNA KULTURNA DOBA Prema raspoloivim podacima Republikog zavoda za zatitu spomenika kulture, na planskom podruju registrovana su: - tri nepokretna kulturna dobra od izuzetnog znaaja za Republiku Srbiju (u kategoriji spomenika kulture i znamenitog mesta), - dva nepokretna kulturna dobra od velikog znaaja (u kategoriji spomenika kulture i arheolokog nalazita), - osam nepokretnih kulturnih dobara - spomenika kulture i arheolokih nalazita, i - vei broj dobara koja uivaju prethodnu zatitu, kao i valorizovanih objekata i prostora, od arheolokih lokaliteta, preko objekata narodnog graditeljstva i graanske arhitekture (profani objekti), sakralnih objekata i kompleksa (crkve, damije, groblja), do spomenika, bista i spomen ploa. Poto itavo podruje optine Prijepolje nikada nije detaljno rekognoscirano (arhitektonski, arheoloki, etnoloki), ve su samo delovi teritorije u vie navrata arheoloki i arhitektonski rekognoscirani, a raspoloiva dokumentacija je dobrim delom neaurna (ako izuzmemo rekognosciranje vreno za potrebe izrade Prostornog plana podruja posebne namene "Specijalnog rezervata prirode Uvac" koji obuhvata pet naselja optine Prijepolje, kao i Generalnog plana "Prijepolja i Brodareva 2025."), pregled nepokretnih kulturnih dobara na teritoriji optine sadri samo proglaena kulturna dobra, dok su grafiki (na karti koja se odnosi na nepokretna kulturna dobra) dati evidentirani objekti i prostori, kao rezultat ranije publikovanih istraivanja od strane strunih slubi zatite kulturnih dobara (Republiki zavod za zatitu spomenika kulture i Zavod za zatitu spomenika kulture Kraljevo): I Nepokretna kulturna dobra - izuzetan znaaj: 1. Manastir Mileeva (SK 161, "Sl.gl." br.14/1979), sa zatienom okolinom (Odluka o proglaavanju zatiene okoline-prirodnog prostora manstira Mileeve br.06-41/90, SO Prijepolje); 2. Partizanska bolnica, Prijepolje (SK 493, "Sl.gl." br.14/1979); 3. Memorijalni kompleks "Boko Buha", Jabuka (ZM 18, "Sl.gl." br.47/1987). Nepokretna kulturna dobra - veliki znaaj: 1. Rimska nekropola, Kolovrat (AN 35, "Sl.gl." br.28/1983); 2. Manastir Davidovica, Brodarevo (SK 375, "Sl.gl." br.1979). Nepokretna kulturna dobra: 1. Lokalitet Crkvina, Drenova (AN 69, Zavod za zatitu SK - Kraljevo); 2. Srednjevekovna nekropola steaka, Hrta (AN 70, ZZSK - Kraljevo); 3. Srednjevekovni grad Mileevac (SK 164, ZZSK - Kraljevo); 4. Srednjevekovni grad Kovin, Durovo (SK 163, ZZSK - Kraljevo); 5. Manastir Mili, Grobnice (SK 493, ZZSK - Kraljevo); 6. Kua Miloa Divca, Drenova (SK 514, ZZSK - Kraljevo); 7. Kua Envera Musabegovia,Sarajevska 48,Prijepolje (SK669,ZZSK-Kraljevo); 8. Zgrada zaviajnog muzeja, Valterova 35, Prijepolje (SK 906, ZZSK - Kraljevo).
II
III
41
4.0. KARAKTERISTIKE IVOTNE SREDINE U ZONAMA GDE POSTOJI MOGUNOST DA BUDE IZLOENA ZNAAJNOM UTICAJU Kvalitetna ivotna sredina je faktor budueg razvoja optine i pre svega se ogleda u obezbeivanju zdrave ivotne sredine za stanovnitvo. Stvaranjem i ouvanjem zdrave ivotne sredine, uz istovremenu promociju, zatitu i stvaranje robnih marki poljoprivrednih proizvoda - zdrave hrane sa geografskim poreklom, moe se stvoriti ozbiljna osnova za razvoj. Kvalitetna ivotna sredina moe biti znaajan potencijal za razvoj, odnosno ogranienje ukoliko bi stanje ivotne sredine bilo ugroeno. Da bi uopte mogli da govorimo o ivotnoj sredini moramo da znamo trenutno stanje njenih inilaca (vode, vazduha i zemljita) uzimajui u obzir razvoj privrede, stanje prirodnih vrednosti (biodiverzitet), broj stanovnika, stepen urbanizacije i drugih faktora koji utiu na stanje u ivotnoj sredini. Podruje optine Prijepolje predstavlja sloenu strukturu prirodnih (morfolokih, hidrogeolokih, pedolokih i drugih) odlika i antropogenih uticaja u izgraenim urbanim, ruralnim i infrastrukturnim zonama. U sadanjem nainu korienja prostora preteno su zastupljeni ekoloko ouvani predeli dok su antropogeni - urbani, manje prisutni. Najvee optereenje je evidentirano na teritoriji urbanog podruja, u okviru radnih zona i du infrastrukturnih koridora. Takoe su posebno ugroene zone specifine namene - deponije, eksploataciona polja, eroziona podruja, poplavne zone, klizita i sl. 4.1. VAZDUH 4.1.a Osnovni problemi Aerozagaenost je u prijepoljskom kraju sve vie prisutna iako nema velikih industrijskih kompleksa u samom gradu koji neposredno proizvode i emituju zagaenje. Meutim pogoni u industrijskoj zoni, domainstva u samom gradu, zatim sve intenzivniji saobraaj motornih vozila, naroito teretnih, doprinose velikom zagaenju koje se zbog specifinosti reljefa i poloaja Prijepolja u zatvorenoj kotlini, esto koncentrie iznad delova grada pri odgovarajuim meteorolokim uslovima (vetar tiina). Porast broja stanovnika, proirenje industrijskih kapaciteta i izgradnja eksploatacionih polja (jama) su faktori koji e doprineti daljem pogoranju kvaliteta vazduha. Osnovni zgaivai vazduha su praina i sumpor dioksid (poreklom iz takastih izvora zagaenja - domainstva u grejnoj sezoni kao i sagorevanjem mazuta i lo ulja u kotlarnicama u gradu i industrije koje koriste vrsta goriva). Takoe, zagaenje vazduha proizvode i brojne divlje deponije, a posebno pri nekontrolisnom gorenju lako zapaljivog otpada kao i pri namernom paljenju otpada ili biljnog otpada, poljoprivredne ambalae i sl. Uzroci zagaenja vazduha iz mobilnih izvora su lo kvalitet motornog goriva (olovni benzin ili dizel gorivo sa visokim procentom sumpora i znaajnom emisijom ai), upotreba starih dotrajalih vozila, vozila bez katalizatora, kao i neadekvatni tehniki standardi vozila. 4.1.b Postojee stanje kvaliteta vazduha na teritoriji optine Prijepolje Kontinuirani monitoring na teritoriji optine Prijepolje nije uspostavljen, tako da ne postoje tani podaci o stanju kvaliteta vazduha. Za podruje regiona (Zlatiborski okrug) postoje podaci koje je izdao Fond za zatitu ivotne sredine RS (2007), gde su prikazane emisije SO2, NO2 i suspendovnih estica, dok je merenje koncentracije ukupnih talonih materija vrena na nivou grada u mrei stanica zdravstvene slube na teritoriji RS (2008).
42
Podaci su prikazani u tabeli br.8 -Izmerene emisije sumpordioksida, azotdioksida i suspendovanih estica za Zlatiborski okrug.
Tabela br.8. :Izmerene emisije sumpordioksida, azotdioksida i suspendovanih estica za Zlatiborski okrug.
NUTS III Zlatiborski okrug
SO2 t/god 137,1 % 0,05 t/god 354,07
NO2 % 0,58
PM suspendovane est. t/god % 228,7 1,32
Izvor podataka: Fond za zatitu ivotne sredine RS, 2007 godine.
Iz predhodne tabele se moe zakljuiti da nema poveanih koncentracija pomenutih merenih vrednosti zagaujuih materija na godinjem nivou. Srednja godinja koncentracija ukupnih talonih materija (m3/m2/dan) koja je merena u mrei stanica zdravstvene slube na teritoriji RS (2008) za grad Prijepolje iznosi 103,7 to govori da nije prekoraena granica dozvoljene koncentracije od 200 (m3/m2/dan). Automatski monitoring i mrea automatskih mernih stanica nije uspostavljena u Prijepolju. 4.1.c Ocena kvaliteta vazduha na teritoriji optine Prijepolje Na osnovu prethodnih podataka i injenice da je poslednjih desetak i vie godina privredni razvoj u fazi jenjavanja, tako da nema ozbiljnih industrijskih giganata koji bi mogli da izazovu vee zagaenje vazduha, moe se zakljuiti da je kvalitet vazduha na podruju plana nezegaen, a da se povremeno mogu javiti poveane koncentracije pojedinih materija u vazduhu oko saobraajnica i u samom centru grada (oko kotlarnica, individualnih loita, kao i u periodu sagorevanja otvorenih loita poara na divljim deponjama i sl.). 4.2. VODE Kvalitet povrinskih i podzemnih voda je bitan parametar u oceni stanja ivotne sredine. Zagaene vode viestruko ugroavaju ivotnu sredinu i poveavaju rizik po zdravlje ljudi, tako da je neophodno obezbediti adekvatno upravljanje kvalitetom voda i da bi se spreilo ili ograniilo unoenje u vode opasnih, otpadnih i drugih tetnih materija. 4.2.a Osnovni problemi Glavni izvori zagaenja vode planskog obuhvata predstavljaju netretirane otpadne vode iz naselja (industrijske, fekalne i sl.), profiltrirane vode iz poljoprivrede, procedne vode sa divljih deponija. Na teritoriji optine ne postoji sistem za preiavanje otpadnih voda niti postoji individualni predtretman objekata koji isputaju otpadne vode. Sve te otpadne vode direktno se isputaju u Lim. Takoe, vei deo podruja nema adekvatnu sanitaciju (bar vodonepropusne septike jame) pa indirektno zagaene vode stiu do Lima. 4.2.b Postojee stanje kvaliteta voda na teritoriji optine Prijepolje Zagaenje vode na profilu "Prijepolje", Hidrometeoroloki zavod Republike Srbije, vri permanentnu kontrolu kvaliteta vode reke Lim, na osnovu ega su dobijeni sledei podaci koji su prikazani u tabeli br.9 - Godinji pokazatelji kvaliteta vode reke Lim (2008).
43
Tabela br.9 : Godinji pokazatelji kvaliteta vode reke Lim (2008) Pokazatelj klasa Rastvoreni kiseonik I Procenat zasienja kiseonikom I BPK5 I HPK I Stepen saprobnosti II Suspendovane materije III Rastvorene materije I pH I Vidljive otpadne materije I Boja I Miris I Stvarna klasa II
Kvalitet vode reke Lim je na zadovoljavajuem nivou, mada postoji stalna opasnost od zagaenja zbog irenja urbanog naselja, loe sanitacije i erozionih (bujinih) nanosa. Njegov status definiu i uzvodna zagaenja koja se moraju kontrolisati na podruju regiona. Podaci o ispravnosti vode za pie iz gradskog vodovoda (iz 2006., 2007. i 2008.) ukazuju na to da od 665 uzetih uzoraka u 29 je utvrena bakterioloku neispravnost, odnosno 87 uzoraka je pokazalo fiziko hemijsku neispravnost. Podaci ispitivanja higijenske ispravnosti vode za pie iz seoskih vodovoda pokazuje da od 106 ispitivanih uzoraka u 22 je utvrena bakterioloka, odnosno 18 uzoraka je utvrena fiziko hemijska neispravnost. Podaci na kvalitetu mnogobrojnih krakih izvora ne postoje, ali je evidentna pojava sunih perioda tokom letnjih meseci. Rezultati ispitivanja higijenske ispravnosti vode za pie iz gradskog vodovoda dati su u tabeli br.10 - Rezultati ispitivanja higijenske ispravnosti vode za pie i iz seoskih vodovoda tabela br.11- Rezultati ispitivanja higijenske ispravnosti vode za pie iz seoskih vodovoda.
Tabela br.10: Rezultati ispitivanja higijenske ispravnosti vode za pie Bakterioloki pregled God. Broj uzetih uzoraka 216 Neispravnost broj % 1.39 Uzrok neispravn. mezofilne bakzerije, koliformne bakterije mezofilne bakzerije, koliformne bakterije mezofilne bakzerije, koliformne bakterije Broj uzetih uzoraka 216 Fiziko-hemijski pregled Neispravnost broj % 14.35 Uzrok neispravnosti mutnoa, pov.rezidualni hlor mutnoa
2006
31
2007
216
4.17
216
41
18.98
2008
233 665
17 29
7.30 4.36
233 665
15 87
6.44 13.08
mutnoa
44
Tabela br.11: Rezultati ispitivanja higijenske ispravnosti vode za pie iz seoskih vodovoda: Bakterioloki pregled God. Broj uzetih uzoraka 21 30 55 106 Neispravnost broj 4 4 14 22 % 19.05 13.33 25.45 20.75 Uzrok neispravn. indikatori fekalnog zagaenja indikatori fekalnog zagaenja indikatori fekalnog zagaenja Broj uzetih uzoraka 21 30 55 106 Fiziko-hemijski pregled Neispravnost broj 7 7 4 16 % 33.33 23.33 7.27 16.98 Uzrok neispravnosti mutnoa mutnoa mutnoa
2006 2007 2008
4.2.c Ocena kvaliteta voda na teriroriji optine Prijepolje Kvalitet vode reke Lim je na zadovoljavajuem nivou, iako prima sve otpadne vode direktno iz naselja ili procedne vode iz okruenja. to se tie vode za pie na osnovu analize ispitivanih uzoraka utvreno je da 4,36% uzoraka ima bakterioloku, odnosno 13,08% ima fiziko hemijsku neoispravnost u sistemu gradskog vodovoda. U uzorcima iz seoskih vodovoda utvreno je da 20,75% uzoraka ima bakterioloku, odnosno 16,98% ima f.hemijsku neispravnost. Indikator kvaliteta podzemnih voda izvorita u pogledu mikrobioloke neispravnosti (prema Veljkovi N., Jovii M. 2008.) pokazuje da je u Zlatiborskom okrugu procenat neispravnosti od 10 -25% ili umeren, to ostvaruje manji uticaj na vei broj stanovnika. Indikator kvaliteta podzemnih voda u pogledu fiziko hemijske neispravnosti za Zlatiborski okrug je od 10 20% - delimino prihvatljiv i ostvaruje mali uticaj na mali broj stanovnika. Prema indiktoru ivotne sredine za oblast kvaliteta povrinskih voda razvijenom (Serbian Water Quality Index (SWQI)), vode planskog podruja su odlinog kvaliteta, koji odgovara I i II klasi kvaliteta. Prema ovom indeksu, meu najboljim povrinskim tokovima u periodu 2001.2007. godine nalaze se Lim, po emu je ovo podruje najbolje sa aspekta kvaliteta povrinskih voda u Srbiji 4.3. ZEMLJITE 4.3.a Osnovni problemi Zagaenje zemljita moe biti hemiske (organsko-neorganske) i fiziko mehanike prirode - degradacija strukture. Uzrok zagaenja zemljita treba traiti u preteranoj primeni hemijskih sredstava u poljoprivredi i neadekvatnoj sanitaciji cele optine. Otpadne vode bilo kog tipa (fekalne, industrijske i sl. - koje nemaju predtretman) pri isputanju, a pre stizanja do recipijenta direktno zagauju zemljite. Poseban problem ine divlje deponije koje zagauju ne samo povrinski sloj tla, ve procednim vodama stiu u dublje slojeve. Najugroenija je dolina Lima, koja je dodatno optereena i bujinim nanosima pri velikim vodama. Poseban problem su erozioni procesi i klizita. Malim stepenom erozije zahvaeni su kraki delovi: june padine Zllatara, Jadovnika i visoko razvoe sa leve strane Lima na granici prema Crnoj Gori. Jakom vodnom erozijom zahvaeni su povrinski delovi reljefa koje
45
se iskoriavaju za gajenje itarica, a za tu svrhu ne ispunjavaju ni klimatske ni geomorfoloke ulove (nagib i do 30%). Tu spada itava dolina Lima, naroito okolina Prijepolja. Drugi i veliki degenerativni problem tla su klizita. Prirodna klizita (nastala zbog neotpornih i nepropustljivih stenskih masa) vrlo retko prouzrokuju velike tete. Meutim antropogeno izazvana klizita imaju veliku razornu mo. Ona su posledica neadekvatno izvedenih graevinskih radova na putevima, zbog velikih nagiba i / ili odsustva povrinskog i podzemnog odvodnjavanja. Najvea izazvana klizita nalaze se du puta Bistrica Prijepolje Brodarevo. Odron i kretanje sipara je takoe problem i zna da se nagomilava najee u dolini Lima i u kanjonu Mileevke. 4.3.a Postojee stanje kvaliteta zemljita na teritoriji optine Prijepolje Na teritoriji optine se ne vre kontinuirana merenja kvaliteta zemljita, niti su ona vrena za potrebe izrade ovog plana. U okviru projekta Kontrola plodnosti i utvrivanja sadraja opasnih i tetnih materija u zemljitima RS koji je uraen u osam faza na teritoriji RS, 2006.godine u okviru este faze pomenutog makroprojekta, obavljena su istraivanja na teritoriji jugozapadne i june Srbije (podruje obuhvata i teritoriju optine Prijepolje). Pored prirodnog zagaenja utvreno je prisustvo antropogenih zagaivaa: fabrike iz oblasti mainske i metalopreraivake industrije, hemijska industrija, kao i prisutni zagaivanje iz kotlarnica, saobraaja i sl. Pored ovih zagaivaa, vezanih za urbane sredine, na poljoprivrednim povrinama postoje uslovi za zagaenje zemljita putem intenzvne i nekontrolisane primene agrotehnikih sredstava. 4.3.b Ocena kvaliteta zemljita na teriroriji optine Prijepolje Prethodno navedeni podaci koji ukazuju na postojenje zagaenja zemljita teritorije optine, poreklom iz industrije, ukazuju da se tragovi zagaenja koji su se desili u prolosti, kada je industrija bila razvijena, mogu jo uvek identifikovati. Zagaenje zemljita ukazuje na relativno dugotrajne posledice zagaenja ivotne sredine. Sadanjim trendom, kada industrije gotovo da i nema, zagaenje uglavnom dolazi iz poljoprivrede i neadekvatne sanitacije (ruralno zagaenje) kao i iz saobraaja i divljih deponija. 4.4. BUKA Buka u urbanoj sredini je pratilac modernog naina ivota. Uglavnom se javlja pored saobraajnica u zonama proizvodnih procesa i uz druge lokalne izvore buke kafie, restorane. Ne postoje podaci o merenju buke na teritoriji optine, niti su vrenja posebna merenja. Buka predstavlja jedan ozbiljan problem koji tetno utie na zdravlje ljudi i kvalitet ivota. Krivce treba traiti kako u nemarnoj zakonskoj regulativi (ne prilagoenoj EU) kao i u nepostojanju inicijative u cilju zatite od buke pri planiranju, projektovanju zvunih barijera i sl. 4.5. ZATIENA PRIRODNA PODRUJA, BIODIVERZITET I UME Sagledavajui geoloku, pedoloku, geomorfoloku, hidroloku i klimatoloku raznovrsnost planskog podruja moe se zakljuiti da je optina Pirjepolje znaajan centar bioloke raznovrsnosti u RS. Postojei stepen bioloke raznovrsnosti planskog obuhvata se moe oceniti kao relativno visok, to po pitanju vrsta i ekosistema, tako i po pitanju
46
genetikog diverziteta. Prema planu zatite prirode i ekosistema optina u celini pripada prirodnom ekosistemu, a istoni delovi, oko reke Mileevke, pripadaju podruju sa znaajnim prirodnim vrednostima veim od 1000ha. Na teritoriji optine Prijepolje zatieno je vie prirodnih objekata i podruja (Regionalni prirodni park, Strogi rezervat prirode, zatiena okolina oko kulturnog dobra od izuzetnog znaaja i dva spomenika prirode) na ukupnoj povrini od 1093,54 ha. U proceduri zatite su Specijalni rezervat prirode i dva predela izuzetnih prirodnih odlika u ukupnoj povrini od 19473,42 ha. Ukupna povrina podruja pod zaritom je 20566,96 ha, odnosno oko 25% ili etvrtina planskog obuhvata. U zahvatu plana identifikovani su vredni prirodni objekti, sa znaajnim prirodnim, ekolokim i estetskim vrednostima. To su objekti petrolokog naslea, objekti geomorfolokog naslea, objekti hidrogeolokog naslea i hidrolokog naslea. Takoe su utvrena stanita znaajnih podruja za ptice (IBA Important Bird Areas), znaajna podruja za biljke (IPA Important Plant Areas) kao i odabrana podruja za dnevne leptire (PBA Prime Butterfly Areas in Serbia). Deo optine Prijepolje, u granicama budueg Specijalnog rezervata prirode Klisura reke Mileevke je podruje definisano u okviru Emerald mree. Optina Prijepolje je jako bogata umom. ak 53,2% teritroije optine ili 44.000 ha je pod umom, to je znatno iznad republikog proseka. Dominirau liari sa oko 66% u odnosu na etinare. Dominantna vrsta je smra, a slede je bukva, bor i jela. Javljaju se endemine i reliktne vrste i sastojine: panieva omorika u okviru strogog prirodnog rezervata Ravnite, ostaci praumske iste bukove ume kao i niz razliitih biljnih vrsta koji ovaj prostor ine floristiki raznovrsnim i vrlo znaajnim. Bogata prirodna raznolikost moe biti ugroena na vie naina (usled razvoja turizma, irenja urbanizacije, izgradnje puteva, kao i razvojem umarstva i poljoprivrede).
4.6. OTPAD Otpad se na teritoriji optine uglavnom tretira na nebezbedan i nesanitaran nain. Nema sortiranja otpada po poreklu i vrsti. Brojne su divlje deponije na koje dospeva raznovrstan otpad po poreklu. Identifikovano je 17 divljih deponija. Pokrenute su inicijative za saniranje i rekultivaciju ovih povrina. Prikaz divljih deponija (povrina, zapremina otpada i dubina otpada) dati su u tabeli br. (odeljak: 3.17.6.a Upravljanje otpadom). Na deponije dospevaju i druge vrste otpada industrijski i graevinski. Medicinski otpad se preko opte bolnice u Prijepolju distribuira na deponiju prethodno sterilisan. Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom iz 2003. godine predvieno je zatvaranje i rekultivacija postojeih odlagalita i izgradnja 29 regionalnih deponija, sa postrojenjima za separaciju reciklabilnog otpada i transfer stanicama. Podaci o predvienoj mrei regionalnih deponija, transfer stanica, centara za reciklau, kompostiranje i insineratora za predmetno podruje dato je u Tabeli br. 12.- Podruje Prostornog plana u predvienoj mrei regionalnih deponija, transfer stanica, centara za reciklau, kompostiranje i insineratora
47
Tabela 12. Podruje Prostornog plana u predvienoj mrei regionalnih deponija, transfer stanica, centara za reciklau, kompostiranje i insineratora Broj Optine Broj stanovnika otpad(t/dan) Region 22 Priboj, Prijepolje, Nova Varo 91,138 58,33 REC 13 Priboj,Prijepolje, Nova Varo, Novi Pazar, Raka, Tutin, 321.025 205,46 Sjenica KOM 5 Uice, Bajina Bata, Poega, Arilje, Ivanjica, ajetina, Priboj, 536.202 343,16 Prijepolje, Nova Varo, Novi Pazar, Raka, Tutin, Sjenica INS 3 Uice, Bajina Bata, Poega, Arilje, Ivanjica, ajetina, aak, 1.362.546 872,02 Kraljevo, G.Milanovac, Luani, Kragujevac, Topola, Kni, Rekovac, Priboj, Prijepolje, Nova Varo, Kruevac, ievac, Varvarin, Trstenik, Vrnjaka Banja, Brus, Aleksandrovac, Novi Pazar, Raka, Tutin, Sjenica
U toku je izgradnja savremene regionalne deponije Banjica, za 4 optine (Prijepolje, Priboj, Nova Varo i Sjenica) koja je locirana na teritoriji optine Nova Varo, na krajnjem severozapadu optine, na oko 2,5 km od naselja Bistrica. Lokacija je smetena uz regionalni put Bistrica-Priboj, na nadmorskoj visino od oko 500m. Priblino jednako udaljena od Prijepolja, Priboja i Nove Varoi. U cilju smanjenja zagaenja ivotne sredine potrebno je, izmedu ostalog, stimulisati reciklau smea kao i unitavati otpad u okviru individualnih domainstava. Predvia se lokacija za izgradnju reciklanog dvorita, u skladu sa optim principima savremenog upravljana otpadom i korienja sekundarnih sirovina. Pokrenute su inicijative na nivou optine za odreivanje lokacije za izgradnju i rad postrojenja za skladitenje, tretman ili odlaganje graevinskog otpada i otpada od ruenja objekata (KO Ivanje). Takoe je pokrenuta inicijativa za utvrivanje lokacije transfer stanice za prikupljanje komunalnog otpada, kao i otkupno sabirnog centra za animalni otpad i azila za ivotinje (u MZ Brodarevo). 4.7. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE Prema studiji Potencijali i mogunosti komercijalnog korienja drvne biomase za proizvodnju energije i ekonomski razvoj optina Nova Varo, Priboj i Prijepolje, potencijali energije iz drvene biomase u optini Prijepolje su 26.882.600 kWh godinje. Prema podacima iz Programa ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine, procenjena snaga iz malih hidrocentrala je 18.800 kW. Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o merama podsticaja za proizvodnju elektrine energije korienjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom elektrine i toplotne energije Sl. glasnik RS, br. 99/2009, i definisala otkupne cene elektrine energije koje za biomasu iznose 11,4 - 13,6 c/1 kWh, a za male hidroelektrane 7,85 9,7 c/1 kWh. S obzirom na velike potencijale drvne biomase javlja se mogunost njenog korienja za kogeneracijsku proizvodnju energije (toplotne i elektrine), kao i za samostalnu proizvodnju toplotne energije. Prednosti kogeneracije su u vioj energetskoj efikasnosti, maksimalnom iskorienju primarne energije i radu u toku cele sezone. U kogeneracijskim postrojenjima bi se od drvne biomase proizvodila toplotna energija za grejanje javnih objekata i domainstava, dok bi se generisana elektrina struje isporuivala elektroprivredi Srbije po uslovima Uredbe o merama podsticaja za proizvodnju elektrine energije korienjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom elektrine i toplotne energije Sl. glasnik RS, br. 99/2009.
48
Otvara se ansa za zamenu uglja i mazuta drvnom biomasom (drvna seka i pelet). Prednost korienja drvne biomase se ogleda u smanjenju trokova goriva (skoro 50% je jeftiniji 1KWh grejanja na drvnu seku u odnosu na 1KWh grejanja na ugalj) i smanjenju emisije CO2 (oko 10 puta manja emisija CO2 u odnosu na fosilna goriva). Takoe, postoji potencijal za korienje snage vodotokova izgradnjom malih hidroelektrana na Limu, u skladu sa reimima zatite voda. Perspektive razvoja hidroenergije nalaze se u korienju mini-elektrana. Mini hidrocentrale su pogodne, kako za snabdevanja energijom izolovanih, ratrkanih zajednica na planinama, tako i za ureenje i korienje malih vodotokova za razvoj turizma, poljoprivrede, vodosnabdevanja i drugih aktivnosti seoskih domainstava. 4.8.PITANJA ZATITE IVOTNE SREDINE RAZMATRANA U STRATEKOJ PROCENI I PRIKAZ RAZLOGA ZA IZOSTAVLJANJE ODREENIH PITANJA I PROBLEMA IZ POSTUPKA PROCENE Pitanja zatite ivotne sredine razmatrana u predmetnoj stratekoj proceni, definisana su na osnovu postojeeg stanja ivotne sredine i uticaja planiranog razvoja, to obezbeuje polaznu taku zatite i unapreenja stanja ivotne sredine u planskom periodu. Razmatrana su sledea pitanja: 1. ugroena i potencijalno ugroena podruja i prostori ili/i pojedinane lokacije. S obzirom da dominira prostor ouvane prirode, takvih zona i lokacija je malo optereeni saobraajni pravci, divlje deponije, zone pod erozijom, klizita, radne zone, eksploataciona polja. 2. osetljiva podruja zatiena prirodna dobra, objekti i podruja kroz sagledavanje njihovog sadanjeg i budueg statusa i mogunost integracije u planirane razvojne ciljeve optine Prijepolje. 3. upravljanja otpadom - ovaj problem prevazilazi lokalni nivo, u najmanju ruku je od regionalnog znaaja i zahteva razliite nivoe pristupa - utvrivanje vrste i koliine otpada, nain skladitenja, tretmana, separacije, ponovno korienje i sl. Ovu problematiku dopunjuje i problem tretmana otpadnih voda (fekalnih pre svega) koji je takoe starteki znaajan (utvrivanje stepena sanitacije, nain skladitenja fekalnih voda u nepristupanim zonama, industrijske otpadne vode i sl.). 4. korienje obnovljivih vidova energije i ogranieno korienje prirodnih resursa, namee se kao neophodnost budueg ekolokog razvoja optine. Sagledavanje mogunosti i znaaja korienja obnovljivih izvora energije. 5. razvoj ekoloke svesti u funkciji zatite ivotne sredine kroz razliite vidove informisanja i preimena zakona i propisa u svim razvojnim sektorima. Primena propisanih reenja i mera zatite pri planiranom razvoju zahteva informisanje i edukaciju stanovnitva o znaaju zatite prirodnih dobara, resursa, o upravljanju otpadom i dr. efikasnim nainima usklaivanja razvoja i zatite. U toku izrade predmetne Strateke procene, neka pitanja nisu razmatrana: Klimatske promene i ozonski omota, Smanjenje jonizujueg i nejonizujueg zraenja, Pekokranini uticaji, Zatita od akcidenta. Preciznih podataka o zagaenosti pojednih podruja izostaju, a postojei rezultati kvaliteta pojedinih medijuma ivotne sredine su vezana za region (Zlatiborski). Zbog toga je
49
oteana kategorizacija moguih uticaja pojednih zagaivaa, kao i projekcija buduih zagaivaa i njihovog uticaja (intenziteta, verovatnoe i dr. znaajnih karakteristika). Aspekti klimatskih promena i ozonskog omotaa nisu obraeni s obzirom na globalnost problema. Uticaji jonizujueg i nejonizujueg zraenje takoe nije obraen jer nisu predmet ovog nivoa planiranja. Iako je zahvat plana u graninom podruju planom se ne predvia razvoj projekata koji e izazvati prekogranina zagaenja. Akcidentne situacije i zatita nisu predmet ove procene. 4.9. PROSTORNA DIFERENCIJACIJA IVOTNE SREDINE Prema prostornoj diferencijaciji ivotne sredine (izvod iz PPRS) (prema standardima i iskustvima EU), a uzimajui u obzir postojee stanje kvaliteta ivotne - sredine i trend u narednom periodu, prostor optine Prijepolje pripada podruju kvalitetne ivotne sredine III kategorija (umska podruja, turistike zone kontrolisanog razvoja, poljoprivredne voarske i vinogradarske zone, podruja sa prirodnom degradacijom, livade i panjaci, lovna i ribolovna podruja, vodotoci II klase) sa preovlaujuim pozitivnim uticajima na oveka, ivi svet i kvalitet ivota. Za ova podruja treba obezbediti reenja kojima se eliminiu ili umanjuju postojei izvori negativnih uticaja odnosno uveavaju pozitivni kao komparativna prednost u planiranju razvoja. Potrebno je rezervisati i uvati podruja od zagaivanja iz stratekih razloga. Podruja zatienih prirodnih dobara i onih podruja koji su u postupku zatite u okviru zahvata plana, prema navedenoj kategorizaciji se mogu svrstati u IV kategoriju podruja veoma kvalitetne ivotne sredine (podruja zatienih prirodnih dobara, planinski vrhovi i teko pristupani tereni, vodotoci I klase) u kojima dominiraju pozitivni uticaji na oveka i ivi svet. Treba obezbediti takva reenja kojima se zadrava postojee stanje kvaliteta ivotne sredine i tite prirodno vredni i ouvani ekosistemi. Zone i lokacije ugroene ivotne sredine odlikuju se prekograninim vrednostima emisija zagaujuih materija u vazduhu, zone uz dravne puteve I elezniku trasu, lokacije deponija, eroziona podruja, zone eksploatacionih radova, optinski centri Prijepolje i Brodarevo, zone intenzivne poljoprivrede, radne zone. Osnovni potencijali podruja Prostornog plana sa aspekta zatite ivotne sredine su: nepostojanje velikih zagaivaa i relativno ouvana ivotna sredina, ouvani prirodni resursi: vodni potencijal, zemljini resursi, biodiverzitet i prirodne vrednosti, mogunost korienja obnovljivih izvora energije, posebno hidro-energije, mogunost razvijanja organske poljoprivrede i proizvodnje zdrave hrane. Ogranienja sa aspekta zatite ivotne sredine su: neodgovarajui tretman otpada u svim optinama na planskom podruju, sa direktnim uticajima nastanje vazduha, voda, zemljita i ivog sveta nereeno pitanje otpadnih voda, sa direktnim uticajima na povrinske i podzemne vode, zemljite i ivi svet, intenzivno stoarstvo, sa negativnim uticajima na vode, zemljite i ivi svet, nedovoljno razvijena ekoloka svest stanovnitva.
50
4.10. VARIJANTNA REENJA U okviru strateke procene su pripremljena dva varijantna reenja za realizovane sektore Prostornog Plana. Prvo varijantno reenje se odnosi na nerelizovanje Prostornog plana, dok drugo predstavlja reenje Prostornog plana. Varijantno reenje 1: nerealizovanje Prostornog plana U sluaju nerealizovanja Plana mogue posledice po ivotnu sredinu mogu biti znaajne zbog sledeih potencijalnih pojava: nekontrolisane i neplanske gradnje, to neminovno dovodi do degradacije urbanih, pejzanih i prirodnih vrednosti naselja, nekontrolisane eksploatacije prirodnih resursa, potencijalnog zagaivanja izvorita vodosnabdevanja, neadekvatne, neravnomerne i nedovoljne infrastrukturne opremljenosti zbog nedostajuih kapaciteta, permanentnog i akcidentnog zagaivanja voda (podzemnih i povrinskih), zemljita i vazduha, neodgovarajueg upravlajnja otpadom nepostojanje reciklae, formiranje novih smetlita i sl., dalje degradacije izvornih prirodnih vrednosti podruja, prorodnih dobara i drugih osetljivih podruja. Varijantno reenje 2: realizacija Prostronog plana Osnovna reenja i koncepti PP optine Prijepolje prikazana su u poglavlju 2 2.2 Prikaz optih i posebnih ciljeva PP optine Prijepolje. Mogu se oekivati brojni pozitivni efekti u svakom sektoru stratekih ciljeva zatite ivotne sredine, koji otklanjaju veinu negativnih tendencija u razvoju optine ako se plan ne bi implementirao.
4.11. KONSULTACIJE U toku izrade Strateke procene vrene su konsultacije sa nadlenim republikim I optinskim organima iz oblasti zatite ivotne sredine.
51
5.0.
OPTI I POSEBNI CILjEVI STRATEKE INDIKATORA OPTI CILJ STRATEKE PROCENE
PROCENE
IZBOR
5.1.
Opti cilj Strateke procene je definisan kao zatita osnovnih inalilaca ivotne sredine kroz odrivo korienje prirodnih vrednosti i prirodnih resursa, uz podsticaj korienja obnovljivih izvora energije sa ciljem smanjenja zagaenja i pritisaka na ivotnu sredinu, biodiverzitet i zdravlje ljudi. 5.2. POSEBNI CILJEVI STRATEKE PROCENE su: 1. Zatita i ouvanje kvaliteta vazduha 2. Zatita ouvanje i unapreenje kvaliteta povrinskih i podzemnih voda 3. Ouvanje i unapreenje kvaliteta tla i poljoprivrednog zemljita 4. Zatita prirodnih dobara i predela 5. Zatita biodiverziteta 6. Unapreenje upravljanja otpadom i otpadnim vodama 7. Unapreenje energetske efikasnosti i koriljenje alternativnih izvora energije 8. Razvijanje ekoloke svesti i edukacija 5.3. VRSTE I IZBOR INDIKATORA KOJI SU KORIENI PRI IZGRADI STRATEKE PROCENE
Indikatori (pokazatelji, indeksi) predstavljaju osnovni instrument za sistematsko identifikovanje, ocenjivanje i praenje stanja, razvoja i uslova sredine i sagledavanje posledica. Oni su neophodni kao ulazni podaci za svako planiranje (drutveno-ekonomsko i prostorno-urbanistiko) i predstavljaju polaznu osnovu za planiranje razvoja ivotne sredine. U pripremi Strateke procene uticaja PP na votnu sredinu, indikatori su pripremljeni u skladu sa ciljevima Strateke procene, a na osnovu indikatora Strategije odrivog razvoja RS i prikazani su u tabeli br.13: Ciljevi i indikatori strateke procene.
52
Tabela br.13: Ciljevi i indikatori strateke procene Oblast Posebni ciljevi Strateke procene Indikatori
Ambijentalne koncentracije zagaujuih materija u urbanim oblastima Definicija: Ambijentalne koncentracije zagaenja vazduha ozonom,SO, suspendovanim esticama, SO2, NOx, prakastim, organskim i neorganskim materijama. Jedinica mere: g/m3, ppm ili ppb; ili udeo dana kada su prekoraene granine vrednosti Godinja koliina iscrpene podzemne i povrinske vode, apsolutno i kao deo od ukupne obnovljive koliine vode Definicija: Ukupna godinja koliina iscrpene podzemne i povrinske vode kao udeo ukupne godinje obnovljive vode za pie Jedinica mere: m3, % Potronja vode po sektorima Definicija: Udeo potroene iscrpene vode po sektorima (domainstva, industrija, poljoprivreda) Jedinica mere:% od ukupno iscrpene vode Prisustvo fekalnih bakterija u vodi za pie Definicija: Udeo resursa vode za pie namenjene za kunu upotrebukoja sadri koncentracije fekalnih bakterija vie od preporuenih prema uputstvima SZO za kvalitet vode za pie Jedinica mere:% BPK u vodotokovima Definicija: Koliina kiseonika potrebna ili potroena za mikrobioloko razlaganje (oksidaciju) organskih materija u vodi Jedinica mere: mg/l kiseonika potroenog u 5 dana na konstantnoj temperaturi od 20C. Procenat otpadnih voda koje se preiavaju Definicija: Udeo otpadnih voda koje se podvrgavaju nekom obliku tretmana Jedinica mere: % Promena namene zemljita Definicija: Udeo promene namene korienja zemljita u vremenskom periodu Jedinica mere:% Degradacija zemljita Definicija: Promene u prirodi resursa zemljita u zavisnosti od vrste i geografske lokacije, koje ukljuuju: fiziko stanje zemljita; diverzitet ili gustinu prekrivenosti vegetacijom; debljinu povrinskog sloja, salinitet ili alkalitet itd. Jedinica mere: ha (veliina oblasti i intenzitet promena sa poboljanjem ili pogoranjem stanja) Zemljite ugroeno erozionim procesima Definicaija: Mera veliine zemljita ugroeno erozijom I njegov udeo u ukupnoj teritoriji. Jedinica mere: ha ili % zemljita ugroenog erozijom. Upotreba mineralnih ubriva Definicija: Obim korienja ubriva u poljoprivredi po jedinici povrine poljoprivrednog zemljita Jedinica mere: kg/ha Upotreba pesticida Definicija: Korienje pesticida po jedinici povrine poljoprivrednog zemljita Jedinica mere: t aktivne materije pesticida na 10 km2 poljoprivrednog zemljita
Vazduh
Zemljite
Ouvanje i unapreenje kvaliteta tla i poljoprivrednog zemljita
Zatita ouvanje i unapreenje kvaliteta povrinskih i Zatita i ouvanje podzemnih voda kvaliteta vazduha
Vode
53
Unapreenje energetske Unapreenje upravljanja Zatita prirodnih dobara i predela, efikasnosti i koriljenje otpadom zatita biodiverziteta alternativnih izvora energije Uee umskog zemljita u ukupnom zemljitu Definicija: Udeo prirodnog i saenog umskog zemljita negovanog u periodu vremena u ukupnom zemljinom fondu Jedinica mere:% Uee zatienih oblasti u odnosu na ukupnu povrinu Definicija: Povrina zatienih ekosistema na zemljitu ili u unutranjim vodama, izraeni kao udeo u ukupnoj povrini ekosistema Jedinica mere: %.
Priroda, biodiverzitet i predeo
Stvaranje otpada Definicija: Godinja koliina industrijskog i komunalnog vrstog otpada koji nastaje u proizvodnji i potronji Jedinica mere: t/stanovniku, t/1000$ BDP Koliina otpada koji se podvrgava tretmanu Definicija: Udeo otpada koji se podvrgava reciklai, kompostiranju, insineracijiJedinica mere: %
Otpad
Potronja energije po glavi stanovnika Definicija: Koliina energije (nafta, ugalj, gas i elektrina energija) po stanovniku raspoloiva za datu godinu Jedinica mere: GJ/stanovniku ili toe (tona ekvivalentne nafte) po stanovniku Uee obnovljivih izvora energije u ukupnoj potronji energije Definicija: Udeo energije dobijene iz obnovljivih izvora u ukupnoj potronji energijeJedinica mere: %
Prirodni resursi
54
6.0.
PROCENA MOGUIH UTICAJA
Realizacijom planskih aktivnosti mogu se javiti potencijalni tetni uticaji u razliitim fazama realizacije planskih reenja. Procena uticaja planiranih namena, prostornih celina, sadraja, funkcija, objekata i delatnosti (planskih ciljeva) na ivotnu sredinu vrena je sa aspekta moguih uticaja u odnosu na ciljeve Strateke procene. Ovo ukljuuje i procenu uticaja varijantnih reenja (nerealizacije i realizacije plana) na ivotnu sredinu. Ekoloka procena Plana je vaan aspekt u postupku donoenja Odluke za usvajanje moguih namena, naina korienja i zatite prirodnih resursa i ivotne sredine. Izbor reenja za koje je uraena Strateka procena izvrena je prema sledeim kriterijumima: - Procena je vrena samo za planska reenja koja su od sutinskog znaaja za budui razvoj optine Prijepolje, - Za planska reenja iz oblasti zatite ivotne sredine i zatitu biodiveziteta, nije vrena Strateka procena, jer su ova reenja u funkciji zatite ivotne sredine samim tim usklaena sa ciljevima Strateke procene. Na onovu planskih ciljeva (poglavlje 2, ove procene) izdvojena su planska reenja za koje je izvrena procena uticaja na ivotnu sredinu:
1.
U oblasti prirodnih sistema i resursa: a) racionalno korienje i zatita poljoprivrednog zemljita, b) racionalno korienje, upravljanje i zatita uma i umskog zemljita, c) racionalno korienje i upravljanje zatitom voda, d) racionalno korienje mineralnih sirovina. 2. U oblasti stanovnitvo, naselja i javne slube: a) unapreenje razvoja javnih slubi, saobraajne i tehnike infrastrukture, b) unapreenje razvoja ruralnog podruja, negovanje i promovisanje njihovih vrednosti - razvoj visokoplaninskih podruja. 3. U oblasti privredne delatnosti i turizma: a) razvoj privrednih aktivnosti u skladu sa karakteristikama i realnim kapacitetima optine, transformacija i usavravanje privrednog sektora, b) odrivi razvoj poljopriverede i kompatibilnih delatnosti sa formiranjem Prijepoljskog brenda, c) razvoj turizma (tranzitni, lovni, kolski, etno i zdravstveni) 4. U oblasti saobraaja i infrastrukturnih sistema: a) dogradnja, rehabilitacija i odravanje putnih I eleznikih saobraajnica, a posebno dravnog znaaja (velike tranzitne rute), b) unapreenje vodosnabdevanja i razvoj vodoprivrednih delatnosti, izgradnja I unapreenje sistema za odvoenje i preiavanje otpadnih voda u optinskom centru i ostalim naseljima, c) gasifikacija optine, d) poboljanje energetske efikasnosti i korienje obnovljivih izvora energije, e) izgradnja regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom,
55
f)
promocija i podsticanje reciklae i ponovnog iskorienja otpada kao sekundarne sirovine,
5. U oblasti zatite prirodnih i kulturnih dobara: a) zatita, kontrolisano i odrivo korienje prirodnih dobara, b) zatita i korienje kulturnog naslea, c) ouvanje i zatita autentinosti predela. 6.1. PRIKAZ PROCENJENIH UTICAJA VARIJANTNIH REENJA PLANA I NJIHOVO POREENJE U procesu Strateke procene analizirana su dva scenarija razvoja PPO Prijepolje: Varijanta 1 ukoliko ne doe do realizacije/sprovoenja PP i Varijanta 2 ukoliko doe do sprovoenja/realizacije planskih ciljeva PP optine Prijepolje. Procena uticaja varijantnih reenja na ciljeve Strateke procene ureena je kako bi se omoguilo poreenje analiziranih varijantnih reenja, a ukazalo na povoljnije varijantno reenje sa stanovita zatite ivotne sredine. Poreenje varijantnih reenja izvrena je u narednoj tabeli (Tabela br.14 - Procena uticaja varijantnih reenja na ivotnu sredinu).
Tabela br.14: Procena uticaja varijantnih reenja na ivotnu sredinu Cilj strateke procene Varijantno reenje br.1 (plan se ne realizuje) Zatita vazduha, zatita ouvanje i unapreenje kvaliteta povrinskih i podzemnih voda Ouvanje i unapreenje kvaliteta tla i poljoprivrednog zemljita Zatita prirodnih dobara i predela Zatita biodiverziteta Ouvanje i racionalno korienje prirodnih resursa Unapreenje upravljanja otpadom Unapreenje energetske efikasnosti i koriljenje alternativnih izvora energije biomase, hidroenergije i energije vetra Razvijanje ekoloke svesti i edukacija + pozitivan trend (unapreenje .sredine) - negativni trend (degradacija .sredine) 0-bez znaajnih promena, M - uz mere zatite mogu pozitivan trend Varijantno reenje br.2 (plan se realizuje) M M M M + + + +
Varijantno reenje 1: koje se odnosi na nerealizovanje PP, nepovoljnije je sa aspekta zatite ivotne sredine, jer bi dolo do nastavljanja negativnog trenda u upravljanju podruja neplanske gradnje, neodgovariajueg upravljanja otpadom i otpadnim vodama. Takoe bi se nastavilo zagaenje voda i zemljita, zbog nepostojanja adekvatne sanitacije, preterane upotrebe hemije u poljoprivredni i sl. Posebno bi bila ugroena prirodna i kulturna dobra zbog neplanskog i neracionalnog upravljanja uz mogunost gubitka valorizovanih posebnosti i kvaliteta. Takoe bi se negativan utiacaj ispoljio i na biodiverzitet u vidu nestajanja/smanjenja brojnosti pojedinih vrsta predmetnog podruja, kao i na reprezentativnost i prepoznatljivost predela. U ve promenjenim/degradiranim enklavama (eroziona podruja, smetlita, zone aerozagaena i sl.) bi se pritisci na ivotnu sredinu viestruko uveali bez sanacije i rekultivacije.
56
Varijantno reenje 2: koje se odnosi na realizovanje Plana, zanajno je povoljnije sa aspekta zatite ivotne sredine kada je re o unapreenju upravljanja otpadom (formiranje regionalnog centra za odlaganje otpada, uspostavljanju reciklae i sl.) veem korienju obnovljivih izvora energije (vode, vetra, biomase). Primenom mera zatite ivotne sredine u svim sektorima razvoja optine (urbanim, ruralnim, privrednim, turistikim, infrastrukturnim i sl.) obezbedie se zatita pojedinanih inialaca ivotne sredine. Nerealizovanje Plana je varijantno reenje sa moguim znaajnim negativnim posledicama u odnosu na ciljeve strateke procene i gubitak ekoloko prirodnih vrednosti podruja. Stratekom procenom uticaja i Planom predloen je odiv razvoj podruja uz ouvanje postojeih potencijala, prirodnih vrednosti i resursa kao i reenja za spreavanje konflikata u prostoru i razreenje postojeih prostornih ekolokih problema. Stoga je neophodno donoenje i implementacija Plana sa ponuenom ekolokom postavkom odrivog razvoja. 6.2. PRIKAZ PROCENJENIH UTICAJA PLANA NA IVOTNU SREDINU SA OPISOM MERA ZA SPREAVANJE I OGRANIAVANJE NEGATIVNIH, ODNOSNO UVEAVANJE POZITIVNIH UTICAJA 6.2.1.Procena uticaja planskih reenja na ivotnu sredinu U ovom poglavlju je izvrena kvalitativna analiza i evaluacija moguih uticaja, koji su prikazani kao zbirni uticaji na ivotnu sredinu. Uzete su u obzir sledee karakteristike uticaja: Vrsta procenjenih uticaja planskih ciljeva je data vrednovanjem ukupnih pozitivnih uticaja i ukupnih negativnih uticaja odreenom bojom i njenim intenzitetom. Zelena boja predstavlja pozitivne, a crvena negativne uticaje, dok je bela boja znak da uticaja nema ili su nepoznati. Intenzitet boje ukazuje na jainu pozitivnih odnosno negativnih uticaja. Verovatnoa deavanja uticaja (siguran (S), verovatan (V) i malo verovatan (Mv)) i trajanje uticaja (kratkoroan (K) do prve faze realizacije -2014. godine, srednjoroan (Sr) do kraja planskog horizonta 2021.godine , dugoroan(D) nakon 2020.godine). Uestalost uticaja (povremen (P), stalan (St)). Prostorne razmere uticaja (lokalni (L), regionalni (R), nacionalni (N) i meunarodni (M)). Metodologija je opisana u poglavlju 8.1. Primenjena metodlogija, ove procene. Evalaucia utica je izvrena za definisane planske ciljeve (reenja) koja su prethodno navedena u ovom poglavlju, u odnosu na ciljeve strateke procene opisno prema navedenim kritetijumima uticaja i prikazana narednoj tabeli - Tabela br.15: Zbirni prikaz procenjenih uticaja Plana na ivotnu sredinu.
57
e slube Planski ciljevi Racionalno
Prirodni sistem i resursi
enje razvoja javnih saobraajne i teh. frastrukture VD PL
Rac. korienje min.sirovina
korenje i zatita zatitom vodauptavljanjeRacionalno i zatita umauptavljanjeRacionalno korienje, korienje, poljoprivrednog zemljita
VD PL SD St L VD PR SD St N VD PR SD St R VD St R
Zatita i ouvanje kvaliteta vazduha
S Sr St R/N
kvaliteta vodaZatita, ouvanje i unapreenje
SD St L/R
VD St L
Razvijanje ekoloke svesti i edukacija
Ciljevi strateke Izvetaj o Stratekoj proceni uticaja Prostornog plana optine Prijepolje na ivotnu sredinu procene
S Sr PL SD St L VD PR SD St R VD St R/N VD PR VD PR VD PL VD St R VD St N/R VD St N/R VD PL SD P/St R/N
Zatita tla i poljo. zemljita
SD St R
VD P/St L
Zatita p.dobara i predela
58
Zatita biodiverziteta
VD St L/R
Zatita i ouvanje p.resursa
SD St R
VD P L/R
Unapreenje u upravljanjau otpadom
SD St R
VD St L
Korienje o.i.energije unapreenje en.efikasnosti
SD PL
59
Privredna delatnost i turizam

Planski ciljevi Razvoj privrede, transformacija i usavravanje privrednog sektora
Razvoj turizma- sa formiranjem Prijepoljskog brenda i kompatibilnih delatnostiOdrivi razvoj poljoprivrede tranzitni, lovni, zdravstveni, etno
VD St L/R
VD St L/R
Ciljevi Izvetaj o Stratekoj proceni uticaja Prostornog plana optine Prijepolje na ivotnu sredinu strateke procene
VD St L VD PL Mv D St L VD St L VD PR VD St L VD PL VD St L VD St L VD St L VD St L/R
VD St R
Mv D St L
VD St L
VD St L
60
VD St R
VD St R
VD St R
Mv D St R
61
Saobraaj i infrastruktura
Gasifikacija optine Unapreenje vodosnabdevanja i Izgradnja i unapreenje sistema za odvodnjavanje i PPOV Dogradnja, rehabilitacija i odravanje svih saobraajnica Planski ciljevi
Ciljevi strateke procene
Izgradnja regionalnog centra za upravljanje komunslnim otprdom
Poboljanje enrgetske efikasnosti i korienje obnovljivih izvora energije
VD St L S D St R VD P L/R SD St R/N VD St R SD St L VD St R VK P L/R VD St L/R VD St L/R VD St L/R VD St L VD St L/R SD St R VD P/St R SD St N/M VD P/St L/R SD St L V D St L SD St L S D St N
SD St L
S D St L/R
SD St R
VD St L
VD St L/R
SD St R
SD P/St R
VD St L
62
SD St N/M
VD St L
SD St R
SD St R
SD St N
SD St R
SD St R/N
VD St L/R
VD St R
63
Zatita prirodnih i kulturnih obara

Ciljevi strateke procene Zatita i korienje Zatita, kontrolisano i Promocija i podsticaj reciklae i ponovnog kulturnog naslea odrivo korienje iskorienja otpada kao sekundarne prirodnih dobara sirovine Planski ciljevi
Ouvanje i zatita autentinosti predela
VD St L VD St L/R VD St R VD St L SD St R
SD St L/R SD St N SD St L/R
SD St R
64
SD St N VD St L VD PR VD PR SD St L/R SD St R VD P/St R SD St L/R VD St L SD St L/R
SD St R
65
Plansko reenje 1. Racionalno korienje i zatita poljoprivrednog zemljita. Ovo reenje ima uticaj na gotovo sve ciljeve Strateke procene, posebno na unapreenje, zatitu i racionalno korienje zemljita, prirodnih dobara, zatitu predela i resursa. Ovo reenje ima srednje verovatan, dugoroan, povremen i stalan uticaj lokalnog i regionalnog nivoa na zatitu ivotne sredine, u zavisnosti od naina i dinamike realizacije. Plansko reenje 2. Racionalno korienje, upravljanje i zatita uma i umskog zemljita. Ovo reenje ima uticaj na unapreenje kvaliteta vazduha i zemljita, kao znaajnih faktora ouvanja izvorita i obezbeenja kvaliteta voda. Ovim reenjem pozitivno se utie na zatitu prirodnih dobara, predela i resursa a znaajno se utie i na smanjenje negativnih uticaja iz okruenja. Ovo reenje ima veoma verovatan, dugoroan, stalan uticaj lokalnog i regionalnog nivoa na zatitu ivotne sredine. Plansko reenje 3. Racionalno korienje i upravljanje zatitom voda. Ovo reenje ima uticaj na unapreenje gotovo svih ciljeva Strateke procene, posebno u sektorima zatite zemljita i voda, prirodnih resursa. Uticaji su sigurni verovatni, stalni na regionalnom nivou. Reenje 4. Racionalno korienje mineralnih sirovina. Eksploatacija mineralnih sirovina bez obzira na stepen racionalnosti izaziva negativne uticaje koji se najvie ispoljavaju u odnosu na zatitu zemljita (kao osnovnog medijuma eksploatacije min. sirovina), zatitu voda i prirodnih resursa. Uticaji su dugoroni, stalni i povremeni regionalnog i loklanog karkatera. Plansko reenje 5: Unapreenje razvoja javnih slubi, saobraajne i tehnike infrastrukture. Ovo plansko reenje sveobuhvatno predstavlja bolji kvalitet ivota stanovnika te negativni uticaji su malih razmera i uglavnom se povremeno javljaju u sektoru zatite zemljita i predela izgradnjom i unapreenjem objekata. Uticaji su lokalnog karaktera, povremeni uglavnom i srednjoroni/dugorini. Pozitivni uticaji se ispoljavju u sektoru unapreenja upravljanja otpadom i u sektoru energetske efikasnosti unapreenjem javnih slubi, tehnikom opremom isl. Plansko reenje 6: Unapreenje razvoja ruralnog podruja, negovanje i promovisanje njihovih vrednosti - razvoj visokoplaninskih podruja. Unapreenjem sela i visokoplaninskih podruja, doi e do uticaja u domenu zatite osnovnih elemenata ivotne sredine vode, vazduha i tla jer to podrazumeva opremanje sela adekvatnom sanitarnom/komunalnom infrastrukturom. Takoe se pozitivni uticaji oekuju i u domenu upravljanja otpadom. Negativni uticaji se mogu oekivati u pogledu zatite predela i biodiveziteta u smislu nove gradnje i smanjenja prirodnih kapaciteta i autentinosti predela. Uticaji su uglavom verovatni, dugoroni, stalni i lokalnog ili regionalnog nivoa. Plansko reenje 7: Razvoj privrednih aktivnosti u skladu sa karakteristikama i realnim kapacitetima optine, transformacija i usavravanje privrednog sektora. Uticaj ovog reenja zavisi od primene mera zatite ivotne sredine pri razvoju, koje je potrebno na odgovarajui nain reiti za postojee i nove pogone, ali i u pogledu racionalnog korienja zemljita, zatite voda od nepreienih otpadnih voda i zatite vazduha u zimskom periodu. Ovo reenje ima veoma verovatan, dugoroan, stalan uticaj lokalnog i regionalnog nivoa. Pri realizaciji su neophodne mere
66
zatite ivotne sredine. Plansko reenje 8: Odrivi razvoj poljopriverede i kompatibilnih delatnosti sa formiranjem Prijepoljskog brenda. Ovo reenje ima uticaj na zatitu voda, zemljita, korienje obnovljivih izvora energije i unapreenje upravljanja otpadom, jer odriva organska poljoprivreda podrazumeva korienje kvalitetne vode, obnovljivih energetskih izvora, ouvanje zemljita i smanjenje koliine stvorenog otpada. Primena organske poljoprivrede na planskom podruju od znaaja je i za efikasno ouvanje zatienih prirodnih dobara i obezbeenje odrivog razvoja uz proizvodnju prepoznatljive, zdrave hrane. Ovo reenje ima srednje verovatan, dugoroan, stalan uticaj lokalnog i regionalnog nivoa. Plansko reenje 9: Razvoj turizma (tranzitni, lovni, kolski, etno i zdravstveni) Realizacija ovog reenja utie na zatitu voda i vazduha, racionalno korienje zemljita, upravljanje otpadom i korienje obnovljivih izvora energije za energetske potrebe turistikih kapaciteta. Pri realizaciji su neophodne mere zatite ivotne sredine. Ovo reenje ima veoma verovatan, dugoroan, stalan uticaj lokalnog i regionalnog karaktera. Plansko reenje 10: Dogradnja, rehabilitacija i odravanje putnih I eleznikih saobraajnica. Ovo reenje doprinosi ravnomernom regionalnom i prostornom razvoju planskog podruja, obezbeuje unapreenje prikupljanja otpada i efikasniji transport. Neophodne su mere zatite pri planiranoj izgradnji novih saobraajnica i pri transportu opasnih i drugih materija, radi ouvanja kvaliteta vazduha, voda, zemljita. Negativni uticaji se oekuju u sektoru zatite vazduha, voda, zemljita kao i zatite prirodnih dobara i biodiverziteta. Ovo reenje ima srednje verovatan, dugoroan, stalan/povremen uticaj optinskog, regionalnog nivoa. Pri realizaciji su neophodne mere zatite ivotne sredine. Plansko reenje 11: Unapreenje vodosnabdevanja i razvoj vodoprivrednih delatnosti, izgradnja i unapreenje sistema za odvoenje i preiavanje otpadnih voda u optinskom centru i ostalim naseljima Strateki uticaji ovog reenja pozitivni su u oblasti zatite i korienja voda, obezbeivanjem preiavanja otpadnih voda najveih koncentrisanih izvora zagaivanja vodotoka. Pozitivna primena ovog reenja ogleda se u oblasti zatite zemljita od zagaivanja i degradacije, kao i u oblasti zatita prirodnih resursa. Pozitivan uticaj ovog reenja je dugoronog, stalnog, lokalnog i regionalnog karaktera. Plansko reenje 12: Gasifikacija optine Uticaji ovog reenja su prema svim ciljevima strateke procene pozitivni jer obezbeuju istu ivotnu sredinu, smanjenje zagaenja korienjem energenta koji je najmanje tetan za ivotnu sredinu. Manji negativan utcaj se ogleda u destrukciji zemljita prilikom izgradnje gasovoda i mree. Pozitivni uticaji su sigurni i verovatni, dugotrajni stalni lokalnog, regionalnog I nacionalnog nivoa. Plansko reenje 13: Poboljanje energetske efikasnosti i korienje obnovljivih izvora energije. Ovo reenje ima uticaj na unapreenje kvaliteta vazduha i ouvanje prirodnih resursa kao preduslova zdravlja stanovnitva i realizovanja drugih aspekata kvaliteta ivota. Korienje obnovljivih izvora energije doprinosi se smanjnju koliine otpada i smanjenje pritisaka iz zona koje emituju zagaenje iz konvencionalnih ivzora proizvodnje energije. Uticaj na biodiverzitet je dvojnog karaktera negativan ukoliko se posmatra izgradnja akumulacije i pozitivan ukolio se posmatra korienje biomase kao organskog otpada. Ovo reenje ima veoma verovatan, dugoroan, stalan uticaj lokalnog, regionalnog, nacionalnog nivoa. Plansko reenje 14: Izgradnja regionalnih centara za upravljanje
67
komunalnim otpadom. Ovo reenje na skoro sve ciljeve Strateke procene pozitivno utie, jer se njime reava najvei ekoloki problem podruja. Time se podrazumeva adekvatno upravljanje otpadom u optini, koje pozitivno utie na sve aspekte ivotne sredine, ouvanje vode, vazduha, zemljita, prirodnih dobara, biodiverziteta i sl. Ovim reenjem se podrazumeva sanacija postojeih smetlita, a samim tim unapreenje kvaliteta degradiranog zemljita i zagaene vode kao posledica otpada i otpadnih voda. Uticaji su sigurni, verovatni, dugotrajni, stalni lokanog/regionbalnog nivoa, u zavisnosti od naina i dinamike realizacije. Plansko reenje 15: Promocija i podsticanje reciklae i ponovnog iskorienja otpada kao sekundarne sirovine U skladu sa prethodnim reenjem smanjie se koliina otpada koji treba da se skladiti, a to ima pozitivan uticaj na sve ciljeve zatite ivotne sredine. Uticaji su verovatni, dugotrajni, stalni i lokalnog/regionalnog karaktera. Plansko reenje 16: Zatita, kontrolisano i odrivo korienje prirodnih dobara. Ovo reenje ima uticaj na sve ciljeve Strateke procene, posebno na unapreenje upravljanja otpadom, koje je neophodno radi odgovarajue zatite prirodnih dobara i njihovog odrivog korienja, na unapreenje kvaliteta prirodnih vrednosti vazduha, vode i zemljita, kao znaajnih faktora zatite i ouvanja prirodnih dobara, kao i na mogunost korienja obnovljivih izvora energije kao faktora odrivog korienja prirodnih dobara sa jedne strane i unapreenja kvaliteta ivota stanovnitva sa druge. Ovo reenje ima verovatan/siguran, dugoroan, stalan uticaj lokalnog, regionalnog i nacionalnog nivoa na zatitu ivotne sredine, u zavisnosti od naina i dinamike realizacije. Plansko reenje 17:Zatita i korienje kulturnog naslea. Zatita i korienje kulturnog naslea ima pozitivne uticaje u odnosu na ciljeve zatite prirode, resursa i biodiverziteta a posebno pozitivno utiu na razvoj ekoloke svesti i edukacije. Uticaji su sigurni, dugotrajni, stalni i lokalno regionalnog karaktera. Plansko reenje 18:Ouvanje i zatita autentinosti predela. Ovo plansko reenje ima pozitivne uticaje na zatitu prirodnih dobara, prirodnih resursa, biodiverziteta i predela. Time se podrava tradicionalni nain ivota i organska proizvodnja hrane, kojom se obezbeuju pozitivni uticaji na ivotnu sredinu. Uticaji su sigurni, dugotrajni, stalni lokalnog/regionalnog nivoa. 6.3. ZATITA I MERE ZA SMANJENJE NEGATIVNIH I UVEANJE POZITIVNIH UTICAJA NA IVOTNU SREDINU Reenja i mere za smanjenje negativnih uticaja, odnosno uvoenje pozitivnih uticaja PP predstavljeni su za svaku kategoriju prema postojeem stepenu zagaenosti i jaine pritisaka na ivotnu sredinu, u formi stratekih naela i koncepata kojima se unapreuje stanje ivotne sredine u kstegorijama zagaene i degardirane ivotne sredine, odnosno obezbeuje zadravanje postojeeg stanja u kategorijama kvalitetne ivotne sredine. Predvieni su sledei koncepti i reenja zatite ivotne sredine: Za konfliktne zone zone ugroene ivotne, nad kojima je detektovan najvei pritisak i koje nepovoljno utiu na oveka i ivi svet, obezbeuju se reenja i opredeljenja kojima se spreava dalja degradacija i umanjuju negativni efekti. To su zone u kojima je neophodno zasutaviti dalje zagaenje, sanirati postojee, ograniiti tetni uticaj na okruenje formiranjem barijera ili pospeivanjem tehnolokih procesa, odnosno ustanoviti najbolje reenje za budue sline objekte-zagaivae. Najbitnija stavka je unaprediti ivot i zdravlje ljudi koje ive u zoni uticaja du saobraajnica dravnih puteva, eleznice, u kontaktu
68
radnih zona, uz smetlita i na podruijima pod jakom eroziom i klizitima. zone uz dravne puteve I i II reda, zona eleznice zone pojaane buke i aerozaganjenja, urbana naselja Prijepolje i Brodarevo, radne zone u celini i pojedinane lokacije, divlje deponije i smetlita razliitog tipa, zone intenzivne poljoprivrede, koje ukljuuju preteranu hemizaciju, zone jake erozje i zone klizita. Visoko konfliktne zone zahtevaju poseban tretman kroz procenu stanja i uslove koji e maksimalno zatititi dalju degradaciju i unaprediti sanaciju prostora. Realizacija radova i primena mera zatite u ovim zonama, moe se sprovoditi pod sledeim uslovima: Uraditi analizu zone sa aspekta prostornih, urbanistikih i ekolokih uslova, uz obaveznu procenu kapaciteta ivotne sredine i izrada katastra zagaivaa zone. Proceniti ekoloki kapacitet zone na osnovu relevantnih pokazatelja i predloiti strukturu i organizaciju, Za planirane programe, projekte, lokacije, promene namene i tehnologija, rekonstrukcije, proirenje kapaciteta i prestanak rada objekata i tehnologija, koji mogu uticati na ivotnu sredinu obavezan je postupak procene uticaja na ivotnu sredinu; Sve planirane i postojee objekte prikljuiti na kanalizacionu mreu, a u meuvremenu koristiti propisno izgraene septike jame sa redovnim pranjenjem; Nain korienja poljoprivrednih povrina u ovoj zoni prilagoditi uslovima terena uz obaveznu primenu mera zatite zagaenja i ouvanja plodnosti kao potencijala za proizvodnju bioloki vredne hrane; Utvrditi stanje i uspostaviti stalnu kontrolu kvaliteta i plodnosti zemljita, kako bi se stvorili uslovi za uvoenje organske poljoprivredne proizvodnje, Iskljuiti pretvaranje poljoprivrednog zemljita visokog boniteta u graevinsko, osim objekata iskljuivo u funkciji poljoprivredne proizvodnje. U zonama du saobraajnica, nove objekte graditi tako da organizacija na parceli omogui sadnju visokog rastinja prema zoni ugroavanja U zoni postojeih i planiranih dravnih puteva uraditi zoniranje naselja sa aspekta uticaja buke i na osnovu procene uticaja podii zatitne koridore, primeniti tehnike i bioloke mere zatite. Tehniko biolokim, sanacionim i rekultivacionim merama uspostaviti bolji kvalitet zona i lokacija koje to zahtevaju. Za zone preteno kvalitetne ivotne sredine zone sa merama i uslovima prema kojima e se prostor ureivati i koristiti su: seoska naselja, zone poljoprivrede u zaleu, vodotoci II klase, turistika podruja, ume. U ovom podruju je neophodno spreiti dalji pritisak i degradiranje ivotne sredine, sa ograniavanjem delatnosti i objekata koji zagauju ivotnu sredinu, elimininisanjem ili smanjenjem moguih zagaenja, odnosno podsticati pozitivne efekte i aktivnosti na zatiti ivotne sredine a sve ostale delatnosti sprovoditi uz propisane mere zatite ivotne sredine: Utvrditi katastar zagaivaa i proceniti ekoloki kapacitet prostora za dalji razvoj naselja koji podrazumeva razvoj usklaen sa prirodom eko - etno turizam, poljoprivreda i stoarstvo, umarstvo i sl. Kompatibilne delatnosti, Za planirane programe, projekte, lokacije, promene namene i tehnologija, rekonstrukcije, proirenje kapaciteta i prestanak rada objekata i tehnologija, koji mogu
69
uticati na ivotnu sredinu obavezan je postupak procene uticaja na ivotnu sredinu; Sve planirane i postojee objekte prikljuiti na kanalizacionu mreu, a teko dostupna podruja opremiti sa propisnim septikim jamama; Nain korienja poljoprivrednih povrina u ovoj zoni prilagoditi uslovima terena uz obaveznu primenu mera zatite zagaenja i ouvanja plodnosti kao potencijala za proizvodnju bioloki vredne hrane; Utvrditi stanje i uspostaviti stalnu kontrolu kvaliteta i plodnosti zemljita, kao i poljoprivredne proizvodnje. Iskljuiti pretvaranje poljoprivrednog zemljita visokog boniteta u graevinsko, osim objekata iskljuivo u funkciji poljoprivredne proizvodnje. Ouvati ekoloku stabilnost floristiki bogatih ekosistema kao znaajnih ekolokih potencijala podruja, odrim korienjem, bez tetnih uticaja iz poljoprivrede upotrebom pesticida ili drugih zagaivaa, uz mogunost razvoja eko etno turizma i dobijanja organski zdravih proizvoda, Nain paarenja uskladiti tako da se vegetavioni pokriva obnavlja na najbolji mogui nain, Uskalditi ouvanje ekoloke stabilnosti uma i razvojne funkcije uma (umarstvo, lov, turizam, gajenje lekovitog bilja i sl); Livadske I umske ekosisteme visokoplaninskih podruja tretirati kao vrlo osetljiva stanita, koji su veoma znaajni za zatitu biodiverziteta podruja. Za zone kvalititne i vrlo kvalitetne ivotne sredine zone sa posebnim reimom zatite gde dominira ouvana prirodna ivotna sredina, podruja zatienih prirodnih dobara, zone izvorita, kao i zone koje su meunarodnim standardima (EU) kategorisana kao potencijalna podruja od znaaja za zatitu prirode i ivotne sredine (IBA, IPA i PBA). U ovim zonama je neophodno uskladiti postojei kvalitet prirodnih karakteristika sa buduim razvojem koji je u skladu sa naelima zatite uz primenu striktnih mera zatite ivotne sredine. Zone izvorita vodosnabdevanja, za koje je potrebno: a) Utvrditi katastar zagaivaa ivotne sredine, kao jedan od osnovnih instrumenata integralnog upravljalja ivotnom sredinom na lokalnom nivou. b) Prema zonama sanitarne zatite i utvrenim granicama zona sanitarne zatite sprovoditi mere zatite i kontrole izvorita. Te zone su: zona neposredne zatite (zona strogog nadzora), ua zona zatite (zona ogranienja), ira zona zatite (zona nadzora). c) Sprovoditi kontinualnu kontrolu reima rada izvorita, kvalitet vode u izvoritu i distributivnoj mrei (reim rada izvorita, kao i kontrola kvaliteta vode, tj. uzorkovanje i analize, definisane su zakonskim propisima i prateim aktima). Zone izvorita i gornji tokovi planinskih reka za koje je neophodno: iskljuiti mogunost ili potpuno ograniiti bilo kakve aktivnosti koje bi naruile bonitetsku klasu istih izvorskih voda, posebno zagaenje otpadom i otpadnim vodama koje se mogu javiti kao posledica razvoja turizma. tretirati ove ekosisteme kao vrlo osetljiva stanita, koji su veoma znaajni za zatitu biodiverziteta planinske zone.
70
Podruja prirodnih dobara za koje je neophodno: sprovoditi sve mere zatite koje su predviene Zakonom (I, II ili III stepena) i prema odredbama iz programa/planova zatite dobara, za sva podruja koja su u proceduri zatite tretirati ih kao dobra pod III stepenom zatite, dok se ne proglasi drugaije. U kontekstu zatite prostora, a na osnovu ekoloke diferencijacije, definisanih potencijala i ogranienja, dat je prikaz postojeeg stanja ivotne sredine Grafika dokumentacija: karta br.1 : Zatita prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara prostorna diferencijacija ivotne sredine , R 1: 50 000. 6.4. ZATITA OSNOVNIH ELEMENATA IVOTNE SREDINE Zatita prirodnih vrednosti obuhvata zatitu, ouvanje i unapreenje kvaliteta voda, zemljita i vazduha, kao znaajnih faktora dominantne zatitne funkcije planskog podruja i planiranog razvoja optine. 6.4.1.Zatita vazduha Osnovni postojei i potencijalni izvori zagaivanja vazduha na planskom podruju su: Sagorevanje vrstih goriva u veim naseljima, uz poveanu koncentraciju ugljendioksida (SO2) i ai u zimskom periodu Planirane industrijske zone i turistiki objekti, sa moguim kumulativnim zagaivanjem vazduha, posebno u zimskom periodu, Planirano intenziviranje saobraaja na saobraajnicama - dravnim putevima I i II reda, sa moguim zagaenjem vazduha, U podruijima gde postoji i gde se planira eksploatacija mineralnih sirovina. Radi ouvanja kvaliteta vazduha na planskom podruju u optinskim centrima neophodno je uspostaviti stalnu kontrola rada individualnih kotlarnica i kontrolu zagaenosti vazduha poreklom od drugih moguih zagaivaa. Nove delatnosti moraju koristiti najbolje dostupne tehnologije u pogledu zagaivanja vazduha, uz poveanje energetske efikasnosti u postojeim i planiranim komunalim i privrednim objektima. Zelenim barijerama suzbiti tetna uticaje prema stanovanju, kao i adkvatnim dislociranjem buduih radnih zona od zona stanovanja. Stimulacija i preporuka za korienje ekolokih goriva u saobraaju. 6.4.2. Zatita voda Isputanje nepreienih komunalnih i privrednih otpadnih voda i nelegalne nehigijenske deponije glavni su uzrok zagaivanja povrinskih voda i izvorita na planskom podruju. U veini naselja ne postoje sistemi za sakupljanje i odvoenje, ve se isputanje otpadnih voda vri individualno, u neadekvatno izvedene septike jame, kopane bunare ili oblinje vodotokove. Postojea kanalizaciona mrea je dotrajala. Tretman, preiavanje otpadnih voda na teritoriji optine se na vri. Otpadne vode iz razliitih privrednih pogona u okviru zahvata, a posebno uzvodno u zoni van granica RS, se isputaju u rene tokove. Ocedne vode sa nelegalnih, nehigijenskih deponija, zagauju povrinske tokove i podzemne vode. Postojea naselja, kao i planirane industrijske zone i turistiki kompleksi zahtevaju odgovarajue opremanje u pogledu sakupljanja, preiavanja i odvoenja otpadnih voda. Takoe, sanacijom deponija i ienjem obala, kao i aktivnostima koje e preduprediti
71
stvaranje bujinih nanosa, znatno e se obezbediti napredak u zatiti voda. Podsticanje racionalnog korienja obezbeuje se informisanjem i edukovanjem stanovnitva i uvoenjem sistema upravljanja preduzeima u privredi. Neophodno je definisati zone izvorita, odrediti zone i mere sanitarne zatite svih izvorita vodosnabdevanja.
6.4.3.Zatita zemljita Zemljite koje se na planskom podruju titi od zagaivanja i degradacije obuhvata: hemiske (organsko neorganske) i fiziko degradacija. Uzrok zagaenja zemljita treba traiti u preteranoj primeni hemijskih sredstava u poljoprivredi i neadekvatnoj sanitaciji cele optine. Otpadne vode bilo kog tipa (fekalne, industrijske i sl. koje nemaju predtretman) pri isputanju, a pre stizanja do recipijenta direktno zagauju zemljite. Poseban problem ine divlje deponije koje zagauju ne samo povrinski sloj tla, ve porcednim vodama stiu u dublje slojeve. Najugroenija je dolina Lima, koja je dodatno optereena i bujinim nanosima pri velikim vodama. Poseban problem su erozioni procesi i klizita. Malim stepenom erozije zahvaeni su kraki delovi: june padine Zllatara, Jadovnika i visoko razvoe sa leve strane Lima na granici prema Crnoj Gori. Jakom vodnom erozijom zahvaeni su povrinski delovi reljefa koje se iskoriavaju za gajenje itarica, a za tu svrhune ispunjavaju ni klimatske ni geomorfoloke ulove (nagib i do 30%). Tu spada itava dolia Lima, naroito okolina Prijepolja. Drugi i veliki degenerativni problem tla su klizita. Prirodna klizita (nastala zbog neotpornih i nepropustljivih stenskih masa) vrlo retko prouzrokuju velike tete. Meutim antropogeno izazvana klizita imaju veliku razornu mo. Ona su posledica neadekvatno izvedenih garevinskih radova na putevima, zbog velikih nagiba ii / ili odsustva povrinskog i podzemnog odvodnjavanja. Najvea izazvana klizita nalaze se du puta Bistrica Prijepolje Brodarevo. Odron i kretanje sipara je takoe problem i zna da se nagomilava najee u dolini Lima i u kanjonu Mileevke. Zbog ouvanosti ivotne sredine i nepostojanja velikih zagaivanja, sitnih individualnih poseda i ouvanog agrosistema, plansko podruje je pogodno za proizvodnju organskih stoarskih i voarskio-povrtarskih proizvoda, za ta je neophodno: lociranje potencijalnih zagaujuih delatnosti i svih drugih namena van poljoprivrednog podruja i preraivakih kapaciteta, ograniiti urbano irenje na raun plodnog poljoprivrednog tla, primena principa organske poljoprivrede - smanjenje upotrebe agrohemikalija, korienje poljoprivrednih tehnika koje optimalno koriste prirodne resurse i minimiziraju proizvodnju otpadnih materija, sanacija smetlita i drugih ugroenih povrina, sanitacija naselja, primena antierozionih mera (biolokih, tehniko-tehnolokih) i radova koji e spreiti dalju pojavu erozije i sanirati nastale posledice erozije i klizita.
72
Zatita poljoprivrednog zemljita -Radi zatite zemljita od zagaenja primenom preterane hemizacije organskog i neorganskog porekla potrebno je institucionalno i kroz edukaciju stanovnitva uvesti "dobru poljoprivrednu praksu". Ona bi trebalo da obezbedi ne samo ouvanje kvaliteta zemljita ve i proizvodnju kvalitetne organske hrane. Sa druge strane, radi lokalizacije primene hemije u poljoprivredi definiu se sledee zone: Utvruje se zatitno odstojanje izmeu kultura koje se intenzivno tretiraju i to - za zone stanovanja od 500 m, a za zone vodotokova od 50 m. Za stone farme definie se zatitna zona od 200 m od zona stanovanja, magistralnih puteva i vodotokova. Primena hemije na poljoprivrednim povrinama, kao i izgradnja stonih farmi dozvoljena je samo van ire zone zatite izvorita vodosnabdevanja. Zatita degradiranog zemljita - od pojave erozije i klizita zasnivaju se na sledeem: Formiranje slube za vodoprivredu na nivou optine, koja bi se bavila problemima poljoprivrede, sprovodila planove optine iz ove oblasti (uz sinhronizaciju rada svih aktera) i sprovodila efikasnije ubiranje sredstava iz naknade za odvodnjavanje, Regulisanje renih tokova sa ciljem zaustavljanja erozije tla i obala, Ureenje vodnog zemljita i njegova zatita pre svega sa stanovita ouvanja mogunosti nesmetane evakuacije otpadnih voda, odvodnjavanja i ouvanja flore i faune, kao i stabilizacije korita, Preduzimanja antierozivnih mera u delovima naselja na padinama koje su ugroene od erozija i poplava, Na bujinim vodotocima u gornjim delovima sliva, zatitu obaviti aktivnim merama ublaavanja poplavnih talasa, Odbranu od poplava i bujica usaglasiti i integrisati sa ostalim vodoprivrednim i poljoprivrednim aktivnostima, Odravanje postojeeg odbrambenog sistema i objekata od spoljanjih i unutranjih voda. 6.4.4.Zatita od buke Buka, pratilac modernog naina ivota uglavnom se javlja u naseljima, turistikim objektima i du frekventnih saobraajnica. Buka se na teritoriji optine ne kontrolie u kontekstu redovnog monitoringa. Mere zatite od buke zasniva se na sprovoenju mera i aktivnosti koje se odnose na smanjenje buke u ivotnoj sredini - urbanoj zoni: Formiranjem zatitnog pojasa uz dravne puteve i reda od 20 m, odnosno 10 m uz dravne puteve II reda, sa zatitnim zelenilom, bez mogunosti izgradnje bilo kakvih objekata, Formiranjem zatitnog pojasa izmeu magistralnog eleznikog pravca i stanovanja od 25 m, uz obavezne akustike mere zatite, odnosno ukoliko se mere zatite ne primenjuju, irina zatitnog pojasa je 12 m od spoljne ivice koloseka. 6.4.5. Zatita prema pripremljenim planskim reenjima U ovom odeljku su razmatrani uticaji i mere zatite za ona planska reenja koja (prema tabeli ) imaju najvie uticaja na ivotnu sredinu.
73
6.4.5.a Zatita ivotne sredine u sektoru industrije i energetike S obzirom da privreda nije razvijena, nema velikih industrijskih giganata, utoliko je ivotna sredina sauvana od pritisaka raznih opasnih i tetnih tehnologija. Kako razvoj optine podrazumeva uspostavljanje novih vidova proizvodnih delatnosti, neophodno je uvesti savremene mere i standarde kako bi se zatitila ivotna sredina. Najbitinija je izgradnja pratee infrastructure u industriji sistem za preiavanje otpadnih voda i gasova, predtretmani, adekvatan tretman otpada. Za postojee male proizvodne subjekte, neophodno je uvesti inovacije u postojee tehnoloke procese BAT tehnike i sl. U sve proizvodne procese neophodno je uvoenje iste tehnologije i poveanje energetske efikasnosti uz smanjenje nastanka otpada. Neophodno je uspostaviti upravljenje ivotnom sredinom uvoenjem standard ISO 14000, sistema EMAS. Po principu zagaiva plaa neophodno je sistemom monitoringa i samomonitornga, uspostaviti stalnu kontrolu zagaujuih materija koje se emitutu u ivotnu sredinu. Najvanija mera u sektoru energetike je poboljanje energetske efikasnosti u cilju smanjenja potronje energije jer se time smanjuje negativni uticaj na ivotnu sredinu. To podrazumeva podsticaj korienja obnovljivih izvora energije vetra, vode, biomase I solarne energije. Plansko podruje ima izrazit potencijal za korienje obnovljivih izvora energije, to predstavlja pozitivan uticaj u sektoru energetike. Velika koliina drvne mase drvna seka i pelat i bogatstvo vode obezbeuju znatnu mogunost za korienje obnovljivih izvora energije, ime se smanjuje koliina emitoavnog CO2 u vazduh, kao i cena energenata (u odnosu na ugalj i mazut). Negativni uticaji u sektoru energetike se ogledaju u pogledu zatite ekosistemske i specijske raznovrsnosti, zatite predela i pejzaa i sl. (izgradnjom akumulacija I brana). Mere zatite se ogledaju u racionalnom korienju prirodnih resursa i sprovoenju mera odnosno zakonskih propisa o dozvoljenim koncentracijama zagaujuih materija u vazduhu, zemljitu i vodi. Gasifikacija naselja, ima pozitivan uticaj u svim aspektima, kao energent koji ima najmanje negativnih posledica na ivotnu sredineu pri upotrebi. S obzirom da se negativni uticaji mogu javiti kao akcident, neophodno je primeniti sve mere zatite kako ne bi dolo do eksplozije ili poara. Mere zatite u akcidentnim situacijama se definiu u planovima nieg reda, kao i u okviru projekata i palnova upravljanja rizikom. 6.4.5. b Zatita ivotne sredine u sektoru poljoprivrede Negativni uticaji neadekvatno sprovedene poljoprivredne politike se najvie odraavaju na poveanje zagaenja i degradaciju zemljita i zagaenje vazduha i voda. Osnovne mere zatite u ovom sektoru odnose se na uspostavljanje najprimerenijeg naina obavljanja poljoprivrede prema uslovima stanita. Zbog ouvanosti ivotne sredine i nepostojanja velikih zagaivanja, sitnih individualnih poseda, ouvanog agrosistema plansko podruje je pogodno za proizvodnju organskih stoarskih i voarskiopovrtarskih proizvoda, za ta je neophodno: lociranje potencijalnih zagaujuih delatnosti i svih drugih namena van poljoprivrednog podruja i preraivakih kapaciteta, primena principa organske poljoprivrede - smanjenje upotrebe agrohemikalija, korienje poljoprivrednih tehnika koje optimalno koriste prirodne resurse (recikliranje biomase i energije) i minimiziraju proizvodnju otpadnih materija, vraanje tradicionalnog stoarenja farmskih sistema radi ouvanja predeonog I specijskog diverziteta,
74
podizanje nivoa javne svesti poljoprivrednih proizvoea o problemima ivotne sredine, uz uvaavanje zatite biodiverziteta, uvoenje sistema dobre poljoprivredne prakse i drugih direktiva i standard koji obavezuju na zdravu proizvodnju (Nitratna direktiva, upotreba stajnjaka isl), primena antierozionih mera u funkciji zatite poljoprivrednog zemljita.
Organska (alternativna, ekoloka, bioloka) poljoprivreda podrazumeva usklaivanje razvoja sa potrebama trita i ouvanja ivotne sredine i smanjenje kvantiteta na raun kvaliteta hrane, uz smanjenje upotrebe agrohemikalija i korienje poljoprivrednih tehnika koje optimalno koriste prirodne resurse (recikliranje biomase i energije) i minimiziraju proizvodnju otpadnih materija. Prema definiciji FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu pri UN) i WHO (Svetska zdravstvena organizacija), organska poljopriveda predstavlja sistem upravljanja proizvodnjom koji promovie ozdravljenje ekosistema ukljuujui biodiverzitet, bioloke cikluse i naglaava korienje metoda koje u najveoj meri iskljuuju upotrebu inputa van farme. Osnovni ciljevi organske poljoprivrede su proizvodnja hrane visokog kvaliteta (visoke nutritivne vrednosti), razvoj odrive poljoprivrede uz ouvanje ekosistema, odravanje i poveanje plodnosti zemljita preko uzgoja mahunarki, primene stajskog ubriva ili biljaka sa dubokim korenom u viegodinjem plodoredu i dodavanje kompostirane ili nekompostirane organske materije u zemljite. Pored toga se maksimalno koriste obnovljivi izvori energije, odrava genetska raznovrsnost agro i ekosistema i zatita ivotne sredine, smanjuju svi oblici zagaivanja koji mogu biti posledica poljoprivredne proizvodnje, kako bi se stvorili uslovi za zadovoljenje osnovnih ivotnih potreba poljoprivrednih proizvoaa i sticanje odgovarajue dobiti. Organska poljoprivreda je u potpunosti kontrolisana proizvodnja. Uslovi proizvodnje se na osnovu pravilnika IFOAM-a (Svetsko udruenje organskih proizvoaa) moraju prilagoditi specifinim uslovima svake zemlje u kojoj se odvija proizvodnja i zakonski regulisati. Da bi se na jednom podruju zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. To su: izolovanost zemljinih parcela, stoarskih farmi i preraivakih kapaciteta od moguih izvora zagaivanja, odgovarajui kvalitet vode za navodnjavanje, usklaen razvoj biljne i stoarske proizvodnje i osposobljenost strunjaka i proizvoaa za organsku poljoprivredu, uz obavezu stalnog inoviranja znanja. Organska poljoprivreda ne zahteva krupne posede niti primenu savremene mehanizacije pa se moe primenjivati na sitnim posedima i individualnim porodinim gazdinstvima. 6.4.5.c Zatita ivotne sredine u sektoru saobraaja Uticaji iz saobraaja na zagaenje ivotne sredine su vremenom sve vei, posebno kada se misli na teretni saobraaj i akcidentna zagaenja. Unapreenjem kvaliteta goriva i vozila, doi e do neminovnog smanjenja koliine zagaujuih materija u vazduhu i do smsnjenja buke. Jo jedan od naina je favorizovanje sistema obilaznica i osavremenjavanje saobraajne infrastrukture. To podrazumeva uvoenje zvunih barijera u zonama zatite u vidu tehnikih i biolokih reenja za smanjenje buke u naselju. Ozelenjavanje du frekventnih saobraajnica je uveka dobar izbor zatite od buke i zagaenja. Procenjuje se kao neophodnost utvrivanje monitoringa za praenje stanja ivotne sredine i kontrolu sprovoenja mera za ouvanje ivotne sredine u domenu saobraaja, naroitu u zonama sadraja sa poveanim rizikom funkcionisanja (benzinske i gasne stanice i skladita goriva). Tokom izgradnje i eksploatacije saobraajnih kapaciteta moraju se preduzeti mere i kontrola negativnih uticaja na ivotnu sredinu, a ako do akcidenata doe moraju se preduzeti mere brze sanacije i rekultivacije kako ne bi imali neeljenih implikacija.
75
U okviru postojee izgraenosti puteva, a i pri izgradnji novih saobraajnica (ako ne postoje) moraju se ustanoviti prolazi za migratorne talase pojedinih grupa faune (vodozemaca i sl.) jer je nedostatak ovakvih prolaza u Svetu i Evropi nedopustiv. 6.4.5.d Zatita ivotne sredine u sektoru upravljanja otpadom Plansko upravljanje komunalnim otpadom na teritoriji optine Prijepolje je zasnovano na izboru koncepta evakuacije otpada, saglasno smernicama Nacionalne strategije upravljanja otpadom, u cilju spreavanja degradacije ivotne sredine, zdravlja stanovnitva i svih korisnika prostora, pejzanih vrednosti, forlanda reke Lim i ostalih vodotokova, spreavanje nepovoljnih uticaja na mikroklimatske i ekoloke uslove podruja. Time su predvine sledee aktivnosti: Uspostavljanje regionalnog sistema upravljanja otpadom za teritorije optine Prijepolje, Nova Varo, Priboj i Sjenica (izgradnja reginalne deponije na teritoriji optine N. Varo), Smanjenje koliine otpada (prevencija stvaranja otpada, ponovna upotreba proizvoda za istu ili drugu namenu); Reciklaa otpada, radi dobijanja sirovina za proizvodnju istog ili drugog proizvoda (izgradnja reciklanog dvorita na teritoriji predmetne optine); Bezbedno odlaganje otpada na deponije uz sanaciju postojeih smetlita, Fazno uvoenje modernih sudova za odvojeno sakupljanje otpada i savremene specijalizovane opreme za transport, Adekvatan tretman svih vrsta opasnog otpada u skladu sa Zakonom. U periodu do izgradnje regionalnih centara (odnosno do poetka rada) za upravljanje komunalnim otpadom se: unapreuje organizovano sakupljanje i transport otpada sa planskog podruja, uz poveanje broja stanovnika obuhvaenog sakupljanjem otpada i podstie separacija, ponovna upotreba i reciklaa otpada, iste i ureuju podruja nelegalnih deponija. Deponovanje medicinskog, graevinskog i klaninog otpada se ne moe vriti na komunalnim deponijama. Predviena je izgradnja deponije graevinskog otpada u KO Ivanje, dok se medicinski otpad mora propisno preko nadlene zdravstvene jedinice tretirati i dalje odvoziti na sanitarnu deponiju. Groblje za ivotinje se ne planira, ve otkupno sabirni centar u kome ce se periodino sakupljati, a onda distribuirati nadlenoj regionalnoj kuci koja se bavi unitavanjem ove vrste otada. Za sada je to FABIM Napredak iz uprije. Inicijativom graana, veterinarskih slubi i aktera u ouvanju zatienih podruja, jedan deo klaninog otpada zavrava na punktovima dostupnim beloglavom supu koji ih koriste kao hranu. Otkupno sabirni centar moe imati viestruku namenu kao privremeno skladitenje opasnog otpada (industrijski, ambalani, elektronski, opasna ulja, baterije i akumulatori dr.), koji e se dalje distribuirati ka regionalnim centrima na dalji konaan tretman ili e se taj problem reavati direktno na nivou proizvoa otpada preko ugovora o preuzimanju i saradnji i kue koja vri trajni tretman ove vrste otpada. Tretman opasnog otpada na regionalnom nivou jo uvek nije u potpunosti realizovan. 6.4.5.e Zatita ivotne sredine biodiverziteta i predela u sektoru zatite prirodnih dobara,
76
Prirodna dobra, biodiverzitet i predeo su ugroeni ukoliko su ugroeni pojedinani elementi ivotne sredine. Zagaene vode i zemljite, uglavnom kao posledica deponivanja otpada i nereenog pitanja odvoenja i tretmana otpadnih voda, znatno utiu na status i kvalitet prirodnih dobara, odnosno zatitu biodiverziteta i kvalitet predela. Razvoj optine u funkciji promovisanja prirode, turistikih potencijala i poljoprivrede moe takoe neracionalno da doprinese negativnom uticaju na prirodna dobra, biodiverzitet i uopte ekosistemske karakteristike podruja. To se moe ispoljiti neplanskim razvojem turizma u zonama ouvane prirode sa bioloki znaajnim vrstama i znaajnim irenjem poljoprivrednih livadskih i panjakih povrina na raun umskih ekosistema (ili smanjenjem povrina pod uama iz bilo kog razloga). Znaajni negativni uticaji i poremeaji u postojeoj ekosistemskoj ravnotei se mogu oekivati u sektoru promovisanja obnovljivih izvora energije (izgradnjom minihidroelektrana i hidroelektrana na Limu). Time je ugroen itav ivi svet u zoni uticaja buduih akumulacija i brana. Negativni uticaji se paraleleno ispoljavaju na kvalitet predela i prorodnih dobara. Predeo je ugroen ukoliko izgubi svoje tradicionalne, prepoznatljive karakteristike i ukoliko ne dominira zdrava slika ivota stanovnika predela, ve loa sanitacija, otpad na svakom koraku i sl. Najznaajniji potencijal ima visokoplaninski pojas u zatiti predela, kao karakteristike prirodnih dobara i podruja ouvane ivotne sredine. Zatitu biodiverziteta i biolokih resursa u okviru ekolokih podruja Plana, ostvariti ouvanjem autohtonih stanita i podravanjem postojeih saobraajnih koridora ili formiranjem novih sa prelazima za ivotinje. Neophodno je ouvati autohtonost biljnih i ivotinskih vrsta i njihovih areala na podruju Plana sa planom ouvanja u neposrednoj zoni okruenja. Ouvanje prirodne geometrije povrina umskih ekosistema e se postii spreavanjem fragmentacije uma i umskih kompleksa. Za zajednice koje imaju posebnu vanost (estetsku, nauno istraivaku, isl.) sprovesti poseban tretman ouvanja i zatite kao to je endemina zajednica Panieve omorike u okviru prirodnog dobra Ravnite i Klisura reke Mileevke. Unaprediti sistem upravljanja prirodnim dobrima i kontrolu implementacije upravljanja prirodnim dobrima. Pokrenuti postupak valorizacije pojedinih predeonih celina ili delova celina kako bi se evidentirale eventualne znamenite osobine pomenutih kompleksa (odnosno vrsta, zajednica i stanita) i sproveo postupak njihove zatite i uvanja. Uspostaviti saradnju na regionalnom i dravnom nivou u postupku integrisanja podruja i predela koja su identifikovana kao znaajna za ivot pojedinih biljnih i ivotinjskih vrsta u ekoloku mreu (Emerald mrea, NATURA 2000 i sl.) 6.4.5.f Zatita ivotne sredine u sektoru turizma S obzirom da podruje ima veliki turistiko razvojni potencijal, koji se najee odnosi na korienje osetljivih zona izvorita, vodopada, planinskih vrhova, umskih podruja, odnosno najee su to Zakonom zatiena podruja, neophodno je uspostaviti sistem kontrole i primenjivati principe odrivog korienja atraktivnih zona i lokacija u slubi razvoja turizma. Najvei pritisak koji se moe desiti su posledice zaguenja od saobraaja, preterana neplanska gradnja, otpad i otpadne vode. Plansko korienje osetljivih podruja dozvoljava razliite vidove turizma prema lokacijskim uslovima i potrebama. Osnovna mera zatite je potovanje strogih odredbi zatite prirodnih dobara (iz Akta o zatiti prirodnih dobara) i zatite prirode, kako bi se uspostavio kompromis izmeu korienja i zatite. Promivisanje i razvoj visokoplaninskih podruja ima veliki znaaj u podrci razvoja turizma i organske poljoprivrede. 6.4.5.g Razvoj ekoloke svesti
77
Razvoj ekoloke svesti je bitan parmetar u svim aspektima razvoja i predstavlja informisanost o znaaju zatite ivotne sredine, te se ovde javlja kao poseban odeljak. Podrazumeva ne samo poznavanje zakonskih propisa iz oblasti zatite ivotne sredine, znaaj zatite ivotne sredine i informacije o njenom kvalitetu, ve i javno uee u donoenju odluka o zatiti ivotne sredine u kojoj ovek ivi. Dominantna zatitna funkcija planskog podruja zahteva prilagoavanje postojeih i planiranih delatnosti i primenu propisanih reima zatite i reenja i mera zatite ivotne sredine. U oblasti poljoprivrede ovo podrazumeva primenu organske poljoprivrede, a u oblasti turizma kontrolisanu posetu.
6.5 MERE I INSTRUMENTI ZA IMPLEMENTACIJU PLANSKIH REENJA 6.5.1. Zatita prirodnih vrednosti 6.5.1.aZatita vazduha - Izrada programa ozelenjavanja uz postojee saobraajnice, planiranih i postojeih koridora, oko privrednih objekata u planiranim industrijskim zonama, - Primena mera zatite vazduha od zagaivanja i zatite od buke i primena najboljih dostupnih tehnologija pri izgradnji i funkcionisanju dravnih puteva, eksploataciji graevinskog i ukrasnog kamena na planskom podruju (kao i eventualnih metalinih sirovina), - Zatita i unapreenje stanja uma i umskog zemljita, - Izrada programa za poveanje energetske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i korienju energije (domainstva, javni objekti i privreda) u celoj optini, - Izrada projekta za korienje obnovljivih izvora energije (hidroenergija, biomasa, vetar). 6.5.1. b Zatita voda - uspostavljanje neposredne i ue zone zatite lokalnih izvorita, u koje je zabranjeno unoenje sadraja koji zagauju vode i u kojima se kontrolie upotreba pesticida i ubriva, - evakuacija otpadnih voda u svim naseljima, - smanjenje rizika od kontaminacije zemljita uz saobraajnice zagaenim vodama sa saobraajnice od izlivanja opasnih materija koje se transportuju, - smanjenje rizika od nepropisnog skladitenja ili upotrebe naftnih derivata ili agrohemijskih sredstava, - izgradnja sistema za preiavanje komunalnih i industrijskih otpadnih voda u naseljima uz proirenje kanalizacione mree - otpadne vode proizvedene u naseljima se sakupljaju i vode u postrojenja za preiavanje, a postojee septike jame prikljuuju na kanalizacioni sistem, - izgradnja predtretmana za tehnoloke procese koji to zahtevaju, - izrada i realizacija sakupljanja (nepropusne septike jame itd) i tretmana individualnih otpadnih voda (seoska domainstva, turistiki objekti) u seoskim podrujima sanitacija seoskih naselja koja ne mogu da budu obuhvaena grupnim sistemima, posebno u planinskim podrujima, obavlja se po principima ruralne sanitacije - sa odvoenjem otpadnih voda u propisane vododrive septike jame, uz organizaciju daljeg postupka sa otpadnim vodama (pranjenje i odnoenje u PPOV),
78
primena mera zatite voda od zagaivanja i primena najboljih dostupnih tehnologija pri izgradnji i funkcionisanju dravnih puteva i eksploataciji graevinsko i ukrasnog kamena (kao I eventualnih metalunih sirovina) na planskom podruju.
Promovisanje racionalnog korienja vode vri se: - preko sredstava javnog informisanja, - pripremom i realizacijom programa edukacije stanovnitva na planskom podruju, - uvoenjem sistema upravljanja i sistemima kvaliteta u privrednim subjektima. 6.5.1.c Zatita zemljita - primena tehnikih, elektrohemijskih i biolokih mera za zaustavljanje klizita fazno, prema prioritetima - priprema projekata primene antierozionih mera i sanacije podruja degradiranih erozijom - lociranje novih stambenih, privrednih i infrastrukturnih objekata i sistema na ve izgraenom zemljitu - sprovoenju mera zatite uma I umskog zemljita I odravanje stepena umovitosti, - primena mera zatite zemljita od zagaivanja i primena najboljih dostupnih tehnologija pri izgradnji dravnih puteva I njihovom funkcionisanju i eksploataciji graevinskog i ukrasnog kamena na planskom podruju - priprema i sprovoenje obrazovnih programa i programa informisanja poljoprivrednog stanovnitva o primeni principa organske poljoprivrede i uticajima poljoprivrede na ivotnu sredinu (edukacija stanovnitva). 6.5.2. Upravljanje otpadom - postavljanje kontejnera u mesnim zajednicama, - postavljanje korpi u centrima mesnih zajednica i na mestima pijaca i drugih okupljanja, - poveanje broja vozila za odnoenje otpada, - uspostavljanje odnoenja otpada sa ruralnih podruja sa optimalnim brojem ruta, - ienje i ureenje podruja nelegalnih deponija, - obezbeenje kontejnera za separaciju otpada (papir, staklo, plastika itd), - izgradnju regionalnih sanitarnih deponija, - uee u izgradnji regionalnih centara za reciklau, uz organozovanje reciklae komunalnog i otpada iz privrede, - uee u izgradnji regionalnih insineratora, - uee u izgradnji regionalnih centara za kompostiranje, - reenje problema klaninog otpada ustupanjem otpada regionalnoj kui koja vri tretman ove vrste otpada uz eventulano uee u formiranju otkupno sabirnog centra u ovom delu Republike, - izrada lokalnih i regionalnih planova upravljanja otpadom kojima e se jasno definisati nain tretmana otpada, lokacije transfer stanica, reciklanih centara I drugih objekata za upravljanje otpadom, kao i prava, obaveze i nadlenosti pojedinanih subjekata u sistemu standardizovanog upravlajnja otpadom na teritoriji optine, - organizovanje aktivnosti na promovisanju potrebe i naina za smanjenje koliine otpada na izvoru, ponovnog korienja i reciklae otpada, za lokalno stanovnitvo i privredu.
79
6.6. PLANIRANA PROSTORNA DIFERENCIJACIJA PLANSKOG PODRUJA Primena planskih reenja i mera zatite ivotne sredine u definisanim podrujima ima za rezulta unapreenje stanja ivotne sredine na planskom podruju, te se u okviru planskog podruaja ne oekuju zone ugroene i delimino ugroene ivotne sredine te zone e primenom mera zatite (smanjenjem aerozagaenja, adekvatnim upravljanjem otpadom, adekvatnom sanitacijom i izgradnjom PPOV, racionalnim korienjem prirodnih resursa i kontrolisanim turizmom i sl.) postati zone preteno kvalitetne ivotne sredine. Karakteristike zone kvalitetne i vrlo kvalitetne ivotne sredine e odrivim korienjem steenog prirodnog potencijala uz primenu posebnih uslova na osetljivim podruijima ostati sauvane kao znaajne zone posebnih prirodnih vrednosti i ouvane ivotne sredine. Predlog prostorne diferencijacije ivotne sredine dat je u grafikom prilogu na karti br.2. Zatita prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara Planirana prostorna diferencijacija ivotne sredine, R 1:50.000.
80
7.0.SMERNICE ZA IZRADU PROCENA UTICAJA NA NIIM HIJERARHIJSKIM NIVOIMA Strateka procena PP optine Prijepolje predstavlja osnov za vrednovanje prostora i predlog mera za zatitu ivotne sredine, a u slubi primene planskih ciljeva revitalizacije, prosperiteta i daljeg odrivog korienja prostora. Ekoloke smernice za nie hijerarhijske nivoe su: 1. Dalju realizaciju planiranih aktivnosti i programa sprovesti na osnovu odredbi PP optine Prijepolje, kao najvieg planskog akta i Strateke pprocene uticaja PP optine Prijepolje, kroz urbanistiku dokumentaciju, 2. Za sve planove nieg reda, organ nadlean za pripremu plana moe doneti Odluku o izradi Strateke procene uticaja na ivotnu sredinu, prema kriterijumima, propisanim Zakonom o stratekoj proceni (Sl. glasnik RS br.135/04, 88/10), ako utvrdi da postoji mogunost znaajnih uticaja na ivotnu sredinu, 3. Za realizaciju planiranih Projekata obavezno je potovanje urbanistikih, sanitarnih i svih neophodnih uslova nadlenih organa, organizacija i preduzea u cilju ostvarivanja ekoloke zatite prostora, 4. Obavezna je Procena uticaja na ivotnu sredinu za sve Projekte - objekte, izvore potencijalnog ugroavanja ivotne sredine, 5. Obavezne su mere upravljanja prostorom i resursima i spreavanje tetnih uticaja pri ureivanju prostora, realizaciji, redovnom radu i u sluaju akcidenta pojedinanih Projekata u zahvatu Plana, 6. Uspostavljanje monitoringa ivotne sredine za Zakonom predviene parametre i prema Proceni uticaja na ivotnu sredinu, (od znaaja za razvoj podruja, turistikh, sportsko-rekreativnih, izletnikih sadraja),
81
8.0.
PROGRAM PRAENjA STANjA IVOTNE SREDINE
Ciljevi programa praenja stanja ivotne sredine su prema Zakonu o zatiti ivotne sredine (Sl.glasnik RS br. 135/04):

obezbeenje monitoringa, definisanje sadrine i naina vrenja monitoringa, odreivanje ovlaenih organizacija za obavljanje monitoringa, definisanje monitoringa zagaivaa, uspostavljanje informacionog sistema i definisanje naina dostavljanja podataka u cilju voenja integralnog katastra zagaivaa, uvoenje obaveze izvetavanja o stanju ivotne sredine prema propisanom sadraju izvetaja o stanju ivotne sredine.
8.1. OPIS CILJEVA PLANA I PROGRAMA Monitoring - Program praenja stanja ivotne sredine moe biti sastavni deo postojeeg Programa monitoringa ivotne sredine, u sluaju da je uspostavljen, a koji obezbeuje Organ nadlean za zatitu ivotne sredine. Za predmetno podruje osnovni cilj je: - formiranje automatizovanog monitoring-sistema koji e biti deo integralnog monitoringa RS, - obezbeivanje pravovremenog reagovanja i upozorenja na mogue negativne posledice i akcidentne situacije, - uvid u stanje prirodnih vrednosti - inioca ivotne sredine i vrste moguih zagaenja, - formiranje katastra zagaivaa i jedinstvene baze podataka sa GIS logistikom podrkom. Prema Zakonu o zatiti ivotne sredine, Sl. glasnik RS, br. 135/04, lokalna uprava u okviru svoje nadlenosti, obezbeuje kontinuiranu kontrolu i praenje stanja ivotne sredine u skladu sa svim posebnim Zakonima. Kvalitet vazduha se kontrolie i prati merenjem emisije i imisije. Merenje emisije obezbeuju zagaivai vazduha ija je obaveza, u skladu sa zakonskim odredbama, da:
82
podatke o stacionarnom izvoru zagaivanja vazduha i svakoj njegovoj promeni (rekonstrukciji) dostave nadlenom ministarstvu, odnosno Agenciji za zatitu ivotne sredine i optini, obavljaju monitoring emisije, obavljaju kontinuelna merenja emisije kada je to propisano za odreene zagaujue materije i/ili izvore zagaivanja samostalno, putem automatskih ureaja za kontinuelno merenje, obezbede kontrolna merenja emisije preko referentne laboratorije, ako merenja emisije obavljaju samostalno, obezbede propisana povremena merenja emisije, preko ovlaenog pravnog lica, a najmanje jedanput godinje, obezbede merenja imisije po nalogu nadlenog inspekcijskog organa preko ovlaenog pravnog lica, vode evidenciju o obavljenim merenjima sa podacima o mernim mestima, rezultatima i uestalosti merenja, vode evidenciju o vrsti i kvalitetu sirovina, goriva i otpada u procesu spaljivanja vode evidenciju o radu ureaja za spreavanje ili smanjivanje emisije zagaujuih materija i mernih ureaja za merenje emisije. Sistematsko merenje imisije obezbeuje Republika. Merenje imisije vri se u skladu sa Programom kontrole kvaliteta vazduha na teritoriji Republike Srbije, ija je zakonska osnova sadrana u Zakonu o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 135/04). Vlada Republike Srbije donosi Uredbu o utvrivanju Programa kontrole kvaliteta vazduha, kojom se utvruje kontrola kvaliteta vazduha, koja obuhvata: sistematsko merenje imisije, praenje uticaja zagaenog vazduha na zdravlje ljudi, ivotnu sredinu i klimu, i izvetavanje o rezultatima merenja. Sistematska merenja imisije vre se u okviru mree mernih mesta, postavljene u vie nivoa: 1. Osnovna mrea meteorolokih stanica i osnovna mrea urbanih meteorolokih stanica, 2. Lokalna mrea urbanih stanica za merenje imisije osnovnih zagaujuih materija i lokalna mrea, urbanih stanica za merenje imisije specifinih zagaujuih materija 3. Osnovna mrea stanica za praenje uticaja zagaenog vazduha na zdravlje ljudi. Sistematska kontrola kvaliteta povrinskih i podzemnih voda sprovodi se u skladu sa Uredbom o sistematskom ispitivanju kvaliteta voda, koju donosi Vlada Republike Srbije. Ispitivanja kvaliteta povrinskih voda vre se radi ocene stanja kvaliteta vode vodotoka, praenja trenda zagaenja i ouvanja kvaliteta vodnih resursa. Ispitivanja kvaliteta vode na izvoritima i akumulacijama vre se radi ocene ispravnosti vode za potrebe vodosnabdevanja i rekreacije graana, a u cilju zatite vodoizvorita i zdravlja stanovnitva. Republiki hidrometeoroloki zavod vri sistematsko praenje kvantitativnih i kvalitativnih karakteristika povrinskih i podzemnih voda na mrei hidrolokih stanica sa definisanim programom rada, dok Institut za javno zdravlje Dr Milan Jovanovi Batut sprovodi sistematska ispitivanja kvaliteta vode za pie iz vodovodnih sistema u Republici Srbiji. Ispitivanja kvaliteta zemljita na nivou RS finansira Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, koje je u proteklom periodu izdvajalo sredstva za ispitivanje kvaliteta zemljita u okviru makroprojekta Kontrola plodnosti i utvrivanja sadraja opasnih I tetnih materija u zemljitima RS kao i pitem sistematske kontrole plodnosti obradivog poljoprivrednog zrmljita za fizika lica. Makroprojekt se realizuje u saradnji sa
83
Poljoprivrednim fakultetom iz Zemuna Katedrom za pesticide i Katedrom za agrohemiju I fiziologiju biljaka i Institutom za zemljite u Beogradu. 8.2. IZBOR INDIKARTORA ZA PRAENJE STANJA IVOTNE SREDINE Na osnovu postojeih iskustava praenja stanja ivotne sredine u drugim optinama, kao i na osnovu evidentiranih moguih uticaja na pojedinane medijume na predmetnom podruju, izabrani su okvirni indikatori ivotne sredine koje je neophodno uvrstiti u program monitoringa ivotne sredine: - merenje emisije i imisije (SO2, NO2, suspendovanih materija i ai u vazduhu) u cilju praenja kvaliteta i stepena zagaenosti vazduha, uticaja na zdravlje stanovnitva i ivotnu sredinu, kontrolu i praenje kvaliteta vode bakterioloka i fizikohemiska kontrola vode iz vodovoda, javnih esmi, prirodnih povrinsmnih i podzemnih voda, kontrolu sprovoenja sanitarne zatite u zonama sanitarne zatite izvorita vodosnabdevanja, praenje kvaliteta i plodnosti zemljita ispitivanje koliine pesticida u zemljitu, procenat degradiranih zemljita erozijom, uspostavljanje kontrole koliine i kretanja otpada koliina komunalnog otpada prema proju stanovnika (po glavi), koliina koja se odlae na deponiju, koliina koja se reciklira, broj stanovnika obuhvaenih sakupljanjem otpada uspostavljanje kontrole generisanja i kretanja opasnih i tetnih materija, - uestalost udesa u proizvodnji i transportu, kao i postojanje planova zatite od udesa.
8.3. PRAVA I OBAVEZE NADLENIH ORGANA Program monitoringa stanja ivotne sredine donosi lokalni organ vlasti u skladu sa programom monitoringa koji donosi Vlada RS (Sl.glasnik RS br. 135/04). Jedinica lokalne samouprave donosi program monitoringa na svojoj teritoriji koja mora biti u saglasnosti sa programom Vlade. Jedinica lokalne samouprave ili Vlada obezbeuju finansijska sredstva za obavljanje monitoringa. Monitoring obavlja ovlaena organizacija koja ispunjava uslove za merenje datih parametara i Standarda u oblasti uzorkovanja, merenja, analiza i pouzdanosti podataka u skladu sa Zakonom. Vlada utvruje vrste emisije i drugih pojava koje su predmet monitoringa zagaivaa, metodologiju merenja, uzimanje uzoraka, nain evidentiranja, rokove dostavljanja i uvanje podataka. Dravni organ, organizacija ili jedinica lokalne uprave, odnosno korisnik postrojenja koje emituje zagaujue materije, duan je da u skladu sa Zakonom, preko nadlenog organa, organizacije ili ovlaene organizacije, obavlja monitoring emisije, uestvuje u trokovima merenja imisije u zoni uticaja i po potrebi prati druge uticaje svoje aktivnosti. Organi uprave, zagaivai ili ovlaene organizacije koje vre merenja, duni su da dostave podatke monitoringa Agenciji za zatitu ivotne sredine na Zakonom propisan nain. Ministar propisuje metodologiju za izradu inegralnog katastra zagaivaa, kao i vrstu, naine, klasifikaciju i rokove dostavljanja podataka. Vlada jedanput godinje podnosi Narodnoj skuptini izvetaj ostanju ivotne sredine u Republici. Nadleni organ u lokalnoj samoupravi jedanput u dve godine podnosi skuptini izvetaj o stanju ivotne sredine na svojoj teritoriji. Izvetaj o stanju ivotne sredine objavljuju se u slubenim glasilima Republike i jedinice
84
lokalne samouprave. Javnost mora biti obavetena o stanju ivotne sredine, blagovremeno, potpuno i objektivo, to obezbeuje lokalna samouprava, dravni organ, ovlaene organizacije i dr. organizacije.
9.0.METODOLOPGIJA IZRADE STRATEKE PROCENE I TEKOE U IZRADI Osnovni metodoloki pristup i sadraj Izvetaja Strateke procene uticaja na ivotnu sredinu, definisani su Zakonom o Stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS br. 135/04, 88/10). Procena stanja ivotne sredine za podruje plana, predstavljena je procenom postojeeg stanja i sagledavanjem planskih reenja na osnovu koga su date ekoloke smernice za realizaciju plana. Primenjena metodologija istraivanja problematike zatite ivotne sredine predstavlja, po svojoj hijerarhijskoj ureenosti i sadraju, verifikovan nain dolaenja do dokumentovanih podataka i stvaranja osnova za izbor optimalnog reenja sa krajnjim ciljem ostvarenja principa odrivog razvoja. Ovakva procena je specifina i zbog tog to se razmatra znaajno veliki prostor, kako bi se sublimirali uticaji iz okoline i definisale smernice za budui razvojni period. Opti metodoloki koncept je: - prikupljanje informacija i podataka o prostoru, potencijalnim i evidentiranim izvorima zagaivanja, stanju prirodnih vrednosti-stanju i kvalitetu voda, zemljita, vazduha, biljnog i ivotinjskog sveta, stanita i biodiverziteta, zatienih prirodnih i kulturnih dobara, kao i stanovnitva, infrastrukturnih sistema i ostalih stvorenih vrednosti, - uspostavljanje osnovnih analiza, prikaz nultog stanja kao uslova i polazne osnove za analizu evidentiranih i procenu moguih znaajnih promena, - definisanje osnovinih i pojedninanih ciljeva strateke procene, - vrednovanje postojeeg stanja kao i procene znaajnih uticaja planiranih namena, u odnosu na ciljeve strateke procene, uspostavljanjem savremene metodologije procene uticaja, - procena i poreenje varijantnih reenja, - definisanje mera zatite sa smernicama i instrumentima, - smernice procene uticaja za nie hijerarhiske nivoe, - monitoring ivotne sredine, kao neophodna mera kontrole. S'obzirom da je kroz analizu ustanovljeno da postoje odreeni rizici u smislu uticaja na ivotnu sredinu, jedan deo istraivanja vezan je za konkretne indikatore i izbor indikatora. Iz osnovne matrice moguih uticaja detaljno se analiziraju oni za koje je dokazano da u
85
konkretnim prostornim uslovima odreuju meusobni odnos predmetnog plana i ivotne sredine. Na osnovu verifikovanih pokazatelja, uraena je procena moguih uticaja planskih reenja, istraivane su mogunosti zatite i unapreenja ivotne sredine i predloene odgovarajue mere za koje postoji opravdanost u smislu racionalnog smanjenja negativnih uticaja na ivotnu sredinu. Utvrivanje kriterijuma moguih znaajnih uticaja, pojedinanih i povezanih, vreni su na osnovu dostupnih informacija, uvidom u postojeu dokumentaciju (prostorno plansku, urbanistiku i studijsku). Definisane su ekoloke smernice za sprovoenje Plana i realizaciju, odnosno za utvrivanje ekoloke valorizacije prostora na ekoloki odriv i prihvatljiv nain.
9.1.
PRIMENJENA METODOLOGIJA
Primenjena metodologija zasnovana je na kvalitiativnom vrednovanju ivotne sredine na planskom podruju, neposrednom i irem okruenju, kao osnove za valorizaciju prostora za dalji odrivi razvoj. Metodologija se usavrava iz godine u godinu i uglavnom je u saglasnosti sa novijim pristupima i uputstvima za izradu strateke procen u EU1. U odnosu na definisane ciljeve (opte i posebne) i izabrane indikatore odrivog razvoja, vri se procena uticaja odabranih planskih reenja na ivotnu sredinu. Procena uticaja vri se u odnosu na ciljeve strateke procene uticaja u varijanti da se plan primeni i da se plan ne primeni. Za prostorne planove dueg vremenskog horizonta i sa veom neizvesnou realizacije metod izrade scenarija modela razvoja, omoguuje procenu pozitivnih i negativnih efekata varijantnih reenja plana. Procena uticaja varijantnih reenja je kvalitativna prema sledeim kriterijumima: + pozitivan uticaj (unapreenje .sredine) - negativni uticaj (degradacija .sredine) 0-bez znaajnih promena, M - uz mere zatite mogu pozitivan uticaj. U odnosu na procenu uticaja varijantnih reenja donosi se odluka da li je u odnosu na ivotnu sredinu povoljnija varijanta da se plan primeni ili da se plan ne primeni. Ukoliko je povoljnija varijanta da se plan primeni, vri se evaluacija karakteristika i znaaja uticaja
1
Stojanovi B., Upravljanje ivotnom sredinom u prostornom i urbanistikom planiranju stanje perspektive, u monografiji ''Noviji prostupi i iskustva u planiranju'', IAUS, 2002, Stojanovi B., Kritiki osvrt na primenu zakona o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu u prostornom i urbanistikom planiranju, IZGRADNjA BR.1, 2006,
86
planskih reenja. Znaaj uticaja procenjuje se u odnosu na veliinu (intenzitet) uticaja i prostorne razmere na kojima se moe ostvariti uticaj. Uticaji, odnosno efekti planskih reenja, prema veliini promena, mogu biti pozitivni, negativni ili neutralni. Da bi tabela bila jasnija ova karakteristika uticaja je prikazana bojom: -
Pozitivan uticaj zelena, Negativan crvena, Neutralan/nema ga bela.
Intenzitet uticaja je prikazan intenzitetom boje. to je tamnija boja, to je vei uticaj. Kriterijumi za ocenu uticaja su dati u Tabeli br.16 - Kriterijumi za ocenjivanje uticaja.
Tabela br 16:Kriterijumi za ocenjivanje uticaja pozitivan negativan neutralan siguran verovatan malo verovatan kratkotrajan srednjoroni dugotrajan Povremeni Stalan meunarodni nacionalni regionalni lokalni S V Mv K Sr D P St M N R L
Vrsta uticaja
Verovatnoa uticaja
Vreme trajanja uticaja
Uestalost uticaja
Prostorne razmere uticaja
87
Na osnovu kriterijuma procene veliine i prostornih razmera uticaja planskih reenja na ciljeve strateke procene vri se evaluacija znaaja identifikovanih uticaja za ostvarivanje ciljeva strateke procene. U obzir se uzimaju samo oni uticaji koji imaju znaajne pozitivne ili negativne efekte na kvalitet ivotne sredine.
10.0. ZAKLjUCI NETEHNIKI REZIME Procena uticaja optine Prijepolje na ivotnu sredinu uraena je kao Strateka procena uticaja Prostronog plana optine Prijepolje na ivotnu sredinu, u svemu prema Zakonu o Stratekoj proceni uticaja (Sl. glasnik RS 135/04, 88/10). Strateka procena uticaja predstavlja sloen proces koji zahteva multidisciplinarni pristup, a obuhvata analizu, vrednovanje, poreenje podataka, razne vrste konsultacija, prouavanje planske i neplanske dokumentacije, terenski rad i mnoge druge aktivnosti, na osnovu ega nastaje elaborat Izvetaj o stratekoj proceni uticaja. Celokupna problematika analizirana je u okviru nekoliko posebnih celina kroz koje su obuhvaene osnove za istraivanje (karakteristike plana, polazne osnove Strateke procene sa fizikim karakteristikama prostora i ciljevima predvienim Prostornim planom), postojee stanje ivotne sredine, varijantna reenja, procena moguih uticaja na ivotnu sredinu i mere predviene za smanjenje negativnih uticaja, smernice, kao i program praenja stanja ivotne sredine. Kroz osnove za istraivanje definisani su svi relevantni faktori koji su imali uticaja na predmetno studijsko istraivanje, a koji su se prvenstveno odnosili na prostorne karakteristike podruja plana i sagledavalje problematike zatite ivotne sredine u relevantnim planskim dokumentima (prevashodno PPRS), programima i strategijama koja su znaajna za planski obuhvat. Na osnovu karakteristika podruja definisane su kljune odrednice koje omoguuju dalji razvoj, pri emu je prikazana osnovna koncepcija plana. Kroz istraivanje i vrednovanje postojeeg stanja izvrena je analiza postojeih potencijala (kvalitet vazduha, voda, zemljita) na osnovu ega je uraena ocena stanja. U optini Prijepolje uglavnom dominira ouvana - kvalitetna ivotna sredina, nema industrijskih zagaivaa I dominiraju prirodni ekosistemi, vode II klase kvaliteta i zatiena prirodna dobra. Definisano su osnovni i posebni ciljevi Strsteke procene koji se odnose na zatitu prirodnih elemenata ivotne sredine, upravljanju otpadom, korienje obnovljivih izvora
88
energije i zatitu prirodnih resursa. Razmatrani su i osnovni problemi ivotne sredine koji se odnose na upravljanje otpadom, otpadnim vodama, korienje prirodnih resursa i pritisak na osetljive ekosisteme i podruja. Definisana su i pitanja koja nisu razmatrana. Pripremljena su varijantna reenja (da se plan realizuje i da se plan nerealizuje) i njihovo poreenje u odnosu na ciljeve strateke procene. Ouvana ivotna sredina je posluila kao baza za vrednovanje planiranih ciljeva u odnosu na strateke ciljeve zatite ivotne sredine ove procene, a prema primenjenoj metodologiji EU koja je iz godine u godinu usavravana i prilagoena ojedinanim procenama uticaja. Vrena je procena samo strateki znaajnih ciljeva. Utvren je znaaj uticaja prema karakteristikama vrsta, verovatnoa, uestalost, vremenska i prostorna dimenzija uticaja. Ova analiza je pokazala da se predmetna prostorna celina odlikuje znaajnim potencijalom, ali da su planirane aktivnosti u gotovo svim sektorima usmerene na zatitu ivotne sredine, zdravlja ljudi i odrivo korienje prirodnih resursa. Na osnovu procene uticaja predloene su mere zatite ivotne sredine u obliku stratekih odredbi i smernica za zatitu ivotne sredine. Time je predviena nova prostorna diferencijacija ivotne sredine koja definie pravila, mere i uslove zatite prostora u svim zonama i celinama. Date su i smernice za izradu dalje planske dokumentacije i Stratekih procena na niem nivou planiranja kao i Procena uticaja Projekata na ivotnu sredinu. Programom praenja stanja ivotne sredine, predlae se uvoenje monitoring sistema na osnovu izabranih indikatora - vazduh, voda, otpadne vode, otpad, zemljite. Metodologija koriena u izradi Strateeke procene je zasnovana na prilagoavanju procene nivou planiranja i karakteristikama podruja, kroz sagledavanje sutinskih i stratekih uticaja. 11.0. LITERATURA
EU Directive 2001/42/EC on the assessment of the effects of certtain plans and programmes on the environment the SEA Directive, 2001, Filipovi D. (2007): Osvrt na iskustva u izradi Izvetaja o stratekoim procenamauticaja na ivotnu sredinu preporuke i nedoumice, zbornik radova sa nauno strunog skupa Planska i normativna zatita prostora i ivotne sredine, asocijacija prostronih planera RS, Zavod za urbanizam Subotica i Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, Pali Implementation of Directive 2001/42/EC on the assessment of the effects of certain plansand programmes on the environment the EC Guide, 2003, Indikatori kvaliteta ivotne sredine u RS, Ministarstvo zatite ivotne sredine, Agencija za zatitu ivotne sredine RS, Beograd, 2008, Generalni plan Prijepolja i Brodareva 2025 ("Sl.glasnik optine Prijepolje" br.38/2005) Mitrovi, I. 2007.Primena strateke procene uticana na ivotnu sredinu u Srbiji praksa i unapreenje. Zbornik radova sa skupa Geografije i njena budunost. Geografski institut Jovan Cviji SANU, Beograd, Generalni projekat (sa Prethodnom studijom opravdanosti) sakupljanja, odvoenja i preiavanja otpadnih voda naselja optine Prijepolje, "Vodo-inenjering", Beograd, 2006. Generalni projekat (sa Prethodnom studijom opravdanosti) snabdevanja vodom naselja optine Prijepolje, "Vodo-inenjering", Beograd, 2007. Idejni projekat sa Studijom opravdanosti glavnih kolektora otpadnih voda grada
89
Prijepolja, "IWA consult", Beograd, 2009. Idejni projekat sa Studijom opravdanosti postrojenja za preiavanje otpadnih voda u Prijepolju, "Ehting", Beograd, 2009. Identifikacija divljih deponija na teritoriji Srbije, Fakultet tehnikih nauka - Departman za inenjerstvo zatite ivotne sredine, Novi Sad, 2010. Investicioni program toplifikacije grada Prijepolja, "Zavod za urbanizam i projektovanje - Prijepolje", 1981. Inenjerskogeoloka istraivanja stabilnosti terena sa izradom katastra klizita, "Geozavod", Beograd, 1983. Izvetaj o proceni razvoja turizma u optini Prijepolje, SCOPES, 2007. Izvetaj o stratekoj proceni Prostornog plana RS, na ivotnu sredinu, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, 2010, Izvetaj o stanju ivotne sredine u RS 2005., 2006., 2007., 2008., Agencija za zatitu ivotne sredine RS, Beograd, Katastar izvora pijaih voda, "V.K. Mineral", Prijepolje, 2007. Katastar malih hidroelektrana na teritoriji Srbije, Institut "Jaroslav erni" i "Energoprojekt-Hidroinenjering", 1987. Koncepcija tehnikog reenja Regionalne sanitarne deponije komunalnog vrstog otpada za Novu Varo, Priboj, Prijepolje i Sjenicu, Institut "Kirilo Savi", 2005. Nacionalna strategija odrivog razvoja ("Sl.gl.RS", br.57/08), Nacionalna strategija upravljanja otpadom za period 2010 do 2019, 2010, Osnovna geoloka karta 1:100.000 (listovi: Prijepolje i Bijelo Polje), Savezni geoloki zavod, 1978. Prostorni plan Republike Srbije ("Sl.glasnik RS" br.88/2010) Prostorni plan podruja posebne namene spec. rezervata prirode "Uvac" ("Sl.glasnik RS" br.88/2010) Prostorni plan optine Prijepolje, Zavod za urbanizam i komunalnu delatnost, Beograd, 1981. Projekat "Lokalna ekoloka bezbednost", Prijepolje, 2009. Potencijali i mogunosti komercijalnog korienja drvne biomase za proizvodnju energije i ekonomski razvoj optine, umarski fakultet, Beogradu, 2009. Prethodna studija opravdanosti sa Generalnim projektom za izgradnju HE "Brodarevo 1" i HE "Brodarevo 2", "Energoprojekt-Hidroinenjering", 2010. Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije 2007-2012 ("Sl.gl.RS", br.21/07), Strategija razvoja optine Prijepolje (2010-2014.) Strategija razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta u RS 2008-2015 ("Sl.gl.RS", br.4/08), Strategija razvoja telekomunikacija u RS 2006-2010 ("Sl.gl.RS", br.99/06 i 4/09), Strategija razvoja energetike RS do 2015 ("Sl.gl.RS", br.44/05), Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike 2007-2012 ("Sl.gl.RS", br.17/07 i 73/07), Strategija razvoja turizma RS ("Sl.gl.RS", br.91/06), Strategija razvoja umarstva RS ("Sl.gl.RS", br.59/06), Strategija razvoja poljoprivrede Srbije ("Sl.gl.RS", br.78/05), Strategija integrisanog upravljanja granicom u RS ("Sl.gl.RS", br.11/06), Strategija upravljanja otpadom 2010-2019 ("Sl.gl.RS", br.29/10), Vodoprivredna osnova RS ("Sl.gl.RS", br.11/02),
90
Socio-ekonomska analiza optine Prijepolje, 2007. Studija o mogunosti valorizacije mineralno-sirovinskog kompleksa optine Prijepolje, "Geozavod", Beograd, 2004. Studija izvodljivosti "Individualni tretman otpadnih voda na ruralnom podruju - razvoj optina jugozapadne Srbije", Tehnoloko-metalurki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2009. Studija opravdanosti za upravljanje regionalnom deponijom "Banjica"-Nova Varo, "IK konsalting i projektovanje", 2009. Stojanovi B., Upravljanje ivotnom sredinom u prostornom i urbanistikom planiranju stanje perspektive, u monografiji ''Noviji prostupi i iskustva u planiranju'', IAUS, 2002, Stojanovi B., Kritiki osvrt na primenu zakona o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu u prostornom i urbanistikom planiranju, IZGRADNjA BR.1, 2006 Turistika valorizacija optine Prijepolje, Turistika organizacija Prijepolje, 2007. Zakon o vodama (Sl.glasnik RS, br.46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96, 101/05), Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl. Glasnik RS, br.135/04, 36/09), Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine (Sl.glasnik RS, br.135/04), Zakon o planiranju i izgradnji (Sl.glasnik RS, br. 72/09), Zakon o Prostornom planu RS (Sl.glasnik RS, br.88/10), Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl.glasnik RS, br.135/04, 36/09), Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl.glasnik RS 135/09, 88/10), Zakon o umama (Sl.glasnik RS., br. 46/91, 83/92, 54/93, 60/93, 67/93, 48/94, 54/96), Zakon o poljoprivrednom zemljitu (Sl.glasnik RS. Br. 62/06, 65/08 dr.zakon i 41/09), Zakon o zatiti vazduha (Sl. Glasnik RS, 36/09), www.hidmet.sr.gov.yu, www. sepa.sr.gov.rs.
91

Tekst Strateske

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tekst Strateske

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Izvetaj o Stratekoj proceni uticaja Prostornog plana optine Prijepolje na ivotnu sredinu

POLAZNE OSNOVE STRATEKE PROCENE UTICAJA NA IVOTNU SREDINU

1. Zakon o Stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. Glasnik RS br.135/04i

KRATAK PREGLED SADRAJA I CILjEVA PROSTORNOG PLANA OPTINE PRIJEPOLJE

1) REFERALNA KARTA BROJ 1

- uravnoteen razvoj podruja optine (teritorijalna kohezija) i unapreenje socijalne

- prirodni sistemi i resursi - tednja, racionalno korienje i zatita prirodnih sistema i

Generalni plan Prijepolja Prijepolje" br.38/2005)

mm/km2 1,2-3,0 0,8-1,2 0,4-0,8 0,1-0,4

Godinji zapreminski prirast (m Dravne ume Privatne ume

41.188 46.085 4.897 0,7 36,9 27,3% 55,1% 18,7% 0,70

Izvor: Knjige Popisa 2002. - naselja, RZS 2003-2009.

U toku je izgradnja savremene regionalne deponije Banjica, za 4 optine (Prijepolje,

Medicinski otpad se delimino tretira u okviru zdravstvene jedinice u bolnici u Prijepolju.

NUTS III Zlatiborski okrug

SO2 t/god 137,1 % 0,05 t/god 354,07

PM suspendovane est. t/god % 228,7 1,32

Izvor podataka: Fond za zatitu ivotne sredine RS, 2007 godine.

2006 2007 2008

OPTI I POSEBNI CILjEVI STRATEKE INDIKATORA OPTI CILJ STRATEKE PROCENE

Ouvanje i unapreenje kvaliteta tla i poljoprivrednog zemljita

Priroda, biodiverzitet i predeo

PROCENA MOGUIH UTICAJA

promocija i podsticanje reciklae i ponovnog iskorienja otpada kao sekundarne sirovine,

e slube Planski ciljevi Racionalno

Prirodni sistem i resursi

enje razvoja javnih saobraajne i teh. frastrukture VD PL

Rac. korienje min.sirovina

Zatita i ouvanje kvaliteta vazduha

kvaliteta vodaZatita, ouvanje i unapreenje

Razvijanje ekoloke svesti i edukacija

S Sr PL SD St L VD PR SD St R VD St R/N VD PR VD PR VD PL VD St R VD St N/R VD St N/R VD PL SD P/St R/N

Zatita tla i poljo. zemljita

Zatita p.dobara i predela

Zatita i ouvanje p.resursa

Unapreenje u upravljanjau otpadom

Korienje o.i.energije unapreenje en.efikasnosti

Privredna delatnost i turizam

Razvijanje ekoloke svesti i edukacija

Zatita i ouvanje kvaliteta vazduha

kvaliteta vodaZatita, ouvanje i unapreenje

Zatita tla i poljo. zemljita

Zatita p.dobara i predela

Zatita i ouvanje p.resursa

Unapreenje u upravljanjau otpadom

Korienje o.i.energije unapreenje en.efikasnosti

Ciljevi strateke procene

Izgradnja regionalnog centra za upravljanje komunslnim otprdom

Poboljanje enrgetske efikasnosti i korienje obnovljivih izvora energije

Zatita i ouvanje kvaliteta vazduha

kvaliteta vodaZatita, ouvanje i unapreenje

Zatita tla i poljo. zemljita

Zatita p.dobara i predela

Zatita i ouvanje p.resursa

Unapreenje u upravljanjau otpadom

Korienje o.i.energije unapreenje en.efikasnosti

Razvijanje ekoloke svesti i edukacija

Zatita prirodnih i kulturnih obara

Ouvanje i zatita autentinosti predela

Zatita i ouvanje kvaliteta vazduha

kvaliteta vodaZatita, ouvanje i unapreenje

Zatita tla i poljo. zemljita

Zatita p.dobara i predela