Француска револуција 1789 – 1799.

1) Скупштина државних сталежа  5. мај – 17. јун 1789.;

2) Народна скупштина  17. јун – 9. јул 1789.;
3) Уставотворна скупштина  9. јул 1789 – септембар 1791.;
4) Законодавна скупштина  октобар 1791 – септембар 1792.;
5) Конвент  октобар 1792 – октобар 1795.;
6) Директоријум октобар 1795 – новембар 1799.

У 18. веку Француска је најразвијенија пољопривредна земља. Предњачи

мануфактурни рад а кочи га феудализам, еснафи утичу на привреду и коче мануфактуру.
Трговину су успоравали компликована администрација и неефикасни чиновници. Постоје
три сталежа:
1) Свештенство – привилегован сталеж, приходе је имало од земљишних поседа и десетине
углавном високо свештенство (бискупи племићи);
2) Племство
По мачу – ренте сељака и са сопствених поседа, ретне и поклони владара (дворско);
По плашту – седели у судовима, парламентима, куповали су места у
администрацији.
3) Трећи сталеж – буржоазија (крупна, средња, ситна), сељаци (слободни и кметови),
градска сиротиња и јефтина радна снага.
Луј XVI и Марија Антоанета; непопуларност, велики дугови
Краљев министар Тирго се залагао за: а) укидање царина на брашно; б) укидање закупа
царина соли; в) забрану еснафа, ради слободнијег тржишта. Дао је оставку 1776;
Министар Калон: а) опорезивање привилегованих. Сазива се скупштина нотабла 1787;
смењен на захтев племства.
Министар Некер: а) укидање племства на краљевским поседима; б) штедња у државним
издацима;
Министар Ломени де Бријен: - прихватио је Калонов предлог; краљ распушта скупштину
нотабла; стекао је непријатеље у Париском парламенту, па га протерује у Троа.
22. II 1787. Скупштина нотабла  смењен Калон на захтев племства, уместо њега
дошао надбискуп Ломени ди Бријен.
 Лафајет се налази на челу племића који траже уставну монархију, краљ 1788.
смењује де Бријена (банкрот), и враћа Некера.
Скупштина сталежа сазвана за мај 1789, краљ је дозволио трећем сталежу да има
600 посланика али је ћутао о начину гласања. Трећи сталеж је тражио Устав.
5. мај 1789. у Версају се састаје скупштина државних сталежа;
12. јун – трећи сталеж одлучује да сам започне са радом;
17. јун 1789. – Представници трћег сталежа се проглашавају за Народну скупштину; 19.
јуна те одлуке поништава краљ; 20. јун  Заклетва на тениском терену  Народна
скупштина полаже заклетву да се неће разићи док се не донесе Устав.
Од 25. јуна у Општинском дому заседа Стални одбор који образује 400 париских
бирача (који бирају посланике трећег сталежа), који 29. јуна ирађује предлог о оснивању
грађанске страже по свим реонима Париза.

9. Јул 1789. – Уставотворна Скупштина (9 јул – 1789 – септембар 1791.);

два дана касније претреса Лафајетов пројекат;
Некер је отпуштен, нову владу формира реакционар барон Бретеј; Пале Роајал (двор
Орлеанског војводе) – центар агитације против Луја (Камиј Демулен);
12. јула – вест да је Некер збачен (омиљен међу III сталежом)и да ће доћи до новог
банкрота покренуло је народ  демонстрације, са Тиљерија немачки пук пуца на
демонстранте, народ узима 13. јула оружје из Дома инвалида; води га Лазар Ош; пад
Бастиље 14. јул 1789.
Лафајет сутрадан постаје командант националне гарде, на његов предлог тробојка –
постаје национални симбол, краљ враћа Некера. На власти крупна буржоазија и
либерално племство. Уследило доста „градских револуција“.
Ноћ 4/5 август – укидање феудализма. Виконт од Ноаја поднео предлоге: пореска
једнакост за све Французе; укидање свих феудалних права која се откупљују новцем или
путем трампе; укидање без откупа лична зависност, кулуци, бенефиције и анати – ситне
феудалне обавезе. У низу закона од 5. до 11. августа УС легализовала одлуке, те „укида
феудализам заувек“. Укинута је и црквена десетина! Остале су још увек материјалне
обавезе сељака које су проистицале из феудалчевог власништва над земљом – новчане и
натуралне ренте!
26. август – Декларација о правима човека и грађанина  фундаментални
политички акт свих будућих буржоаских револуција и грађанских друштава уопште.
(Народни суверенитет; грађанска и правна једнакост; политичке слободе; верска
толеранција; гаранција приватне својине; неограниченост личних и привредних
иницијатива). Након декларације креће се рад на првом Уставу, а цео посао ће бити готов
1791.
Луј XVI у Версај позива Фландријски пук, на банкету 1. октобра 1789. је јавно газио
тробојку. Жан Пол Мара 3. октобра позива народ на устанак, сиротиња креће на Версај 5.
окт, махом жене („Марш Парижанки“), краља и краљицу је спасао Лафајет, преместио их
је у Париз, а за њима је и Уставотворна скупштина 19. окт. отишла у Париз „да буде близу
своме краљу“  највећи утицај Лафајета на краља.
Коалиција крупне буржоазије и либералног племства сматрала је да је револуција
готова, и да сада предстоји миран рад на изградњи буржоаског поретка!  21. окт. Закон о
примени војне силе протв побуњеника. Јуна 1791.  Ле Шапељејев закон против
радничких удружења и штрајкова.
Револуционари су продавали конфисковану црквену земљу, то је извршено
емитовањем папирног новца – асињата, за које су грађани могли да купе земљу. Појава
папирног новца изазвала је инфлацију.

29. мај 1790.  „грађански устав свештенства“  Свештенство је претворено у

чиновнике и подвргнуто држави  УС узима себи за право да именује црквене
великодостојнике, инвеституру одузима папи  нема националне државе ако цркву
конторлише Рим!  подела на „заклете“ и „незаклете“.

Нови Устав донет је 1791, краљ је био ограничени владар уставне монархије,
постављао је министре и државне чиновнике, скупштина их шаље пред суд, води спољну
политику али се саглашава са скупштином. Има право вета на већину одлука. Сва
законодавна власт припада законодавној скупштини. Изборно право зависи од имовинског
цензуса. Укинути су еснафи, трговачке забране и монополи. Правна али не и политичка
једнакост.

Пруски краљ и аустријски цар  јул 1790. у Рајхенбаху састанак  нису спремни
да помогну Лују због аустро – турског рата, те прилика у Пољској и Белгији.

По париским четвртима се формирају клубови. Два најбитнија су:

1) Клуб пријатеља права човека и грађанина – оснивачи штампар Моморо и адвокат Жорж
Жак Дантон  Дантон и Мара воде Кордиљерски клуб КОРДИЉЕРИ;

2) Клуб у бившем манастиру Св. Јаков у Паризу  Јакобински клуб

После Мирабоове смрти априла 1791, браћа Ламет постају краљеви заштитници –
краљ је према њима неповерљив, стога бежи.

20. Јун – краљ бежи, али је ухваћен на белгијској граници и враћен у Париз,
избијају масовне демонстрације на Марсовом пољу (17. јул) (краљ није бежао, био је
отет!); Лафајет је топовима растерао народ. Револуционари се деле на оне који мисле да је
револуција завршена и оне који хоће да се настави. Лафајет са браћом Ламет (Александар
и Шарл) оснива Фејански клуб. Са друге стране јакобински клуб – Монтањари (Дантон,
Робеспјер) и Жирондинци (Брисо, Кондорсе). Краљ прихвата сарадњу са струјом
ламетиста унутар фејанског круга (фајетисти су блага десница – за већа права скупштине,
ламетисти блага левица – за већа овлашћења круне) и потписује устав 14. септембра.
Уставотворна скупштина је распуштена и донета је одлука о изборима за Законодавну.

Законодавна скупштина (септембар 1791 – октобар 1792.)

Почела да влада у тешкој ситуацији. Да би мало умирила људе ЗС доноси Закон о
секвестру над имањима племића емиграната, када су сељаци престали да плаћају дажбине
власницима ових имања.

Август 1791. Декларација у Пилницу (Саксонија)  претња револуционарној

Француској. За превентивни рат залажу се: краљ и краљица, да би их страни дворови
избавили од револуције; жирондинци, мислећи да ће рат да обузда енергију маса;
Фајетисти, очекивали су лаку победу и да ће на крилима победи учврстити своју позицију
у земљи. Против рата били су ламетисти – јер су били на власти, и јакобинци – сматрају да
је непријатељ револуције унутра а не споља.

Жирондинци и фајетисти захтевају од Леополда II да се одрекне Пилничке

декларације  Луј се слаже, али ламетисти не  марта 1792. их Луј смењује, доводи
жирондинце (МИП Димурје, МУП банкар Жан Мари Ролан)  Франц II одбија да повуче
Декларацију, Луј му 20. априла објављује рат.

„Рат дворцима, мир колибама“; Револуционари уклањају споменик Анрију IV,

оснивачу дин. Бурбона, и стављају тробојку  национална застава. Народ се позива на
одбрану од страног завојевача  имате права, морате бранити државу.

3 армије, 100.000 људи, три генерала (Лафајет, Димурје, Лукне  неспособни).

8. јун жирондинска влада жели да формира војни логор од 20. 000 федералаца, за
заштиту Париза  Луј одбија, жирондинци желе да опозове вето, овај их смењује 
долазе уједињени фејанци  првих дана јула рат на територији Француске.

Пруски војвода Брауншвајг, командант савезничких трупа, објавио је да ће Париз

бити сравњен са земљом ако се нешто догоди краљевском пару, Парижани полудели 
монтањари позивају на рушење монархије, распуштање ЗС и сазивање Револуционарне
скупштине – Конвента

Монтањари оснивају почетком августа тајни побуњенички одбор који је ноћу 9/10
августа позива Парижане на устанак. Масе опседају Тиљери, краљевска породица бежи у
зграаду Мањежа  ЗС доноси одлуку о збацивању Луја XVI и заточењу његове породице
у тамницу Темпл. Усвојен је и други захтев јакобинаца  распуштена је ЗС и расписани су
избори за Конвент.
10. август – 22. септембар 1792. – Интеррегнум. – Ко влада
Француском? Дантон, Мара, Робеспјер избијају у први план. Млади људи. Мара и Дантон
воде улицу  она је победила. Лафајет и Александар Ламет се предају Аустријанцима.

Уклоњена са власти крупна буржоазија. Долазе Жирондинци (углавном нова

трговачка, индустријска и поседничка буржоазија)  хоће крај револуције; Монтањари
(ситна и средња буржоазија + градска и сеоска сиротиња)  револуција није готова.

У периоду интеррегнума, борба између жирондинаца (држе законодавну

скупштину) и монтањара (држе улице и Париску Комуну, образовану 9/10 августа 1792.).
Комуна тражи ванредне „револуционарне мере“  ограничење слободне трговине
(прописивање цена, попис становништва, реквизиције, пинудни курс асињата), те
политику јавног спаса  ограничавање личне слободе, стварање преких судова...

23. августа Пруси заузимају Лонви и иду ка Вердену  24. августа контрареволуционарне
побуне у Вандеји и Бретањи  Дантон  хапшење око 300 Парижана.

2. септембар  вест да Пруси опседају Верден (иначе пао 1. септембра)  Дантон

 између 2. и 5. септебра побијени затвореници  масе Парижана предвођене Комуном
упадају у тамнице  побијено око 2000 људи.

Септембар 1792.  избори за Конвент у таквим условима  170 Ж, 100 М, 480

„Баруштина“.

20. Септембар 1792.  битка код Валмија  заустављени пруски напад  Пруска
професионална против француске национоналне армије  Гете био у пруском логору 
назвао битку „Победом народа над краљевима. Французе водио Франсоа Кристоф
Келерман из Стразбура, Прусе војвода Брауншвајг.

21. Септембар 1792. Састао се Конвент  Нова уставотворна скупштина 

изгласао је истог дана одлуку о укидању монархије и проглашењу Републике у Француској

Већ 23. септембра, Брисо/Ролан – предлог за Закон против подстрекача на мучка

убиства