ТРАНСКРИПЦИЈА ИМЕНА ИЗ ТУРСКОГ ЈЕЗИКА

Већина гласова преноси се онако како је записана. Крајње ü транскрибује се као и у

мушким именима арапског порекла типа Хусни (Hüsnü), Лутфи (Lütfü), Рушти (Rüştü),
Шукри (Şükrü). Правописни знаци и ознаке за дужину самогласника при
транскрипцији се испуштају. Удвојени гласови се преносе без удвајања, као у
примерима Дерсадет (Dersaadet) и Абдулах (Abdullah). Изузетак од преноса „глас за
глас“ јесу следећи посебни гласови:

 C — транс. џ (тур. Cebeci, Caferoğlu, Karaca — Џебеџи, Џафероглу, Караџа)

 Ç — транс. ч (тур. Çavuşoğlu, Çorum, Koçhisar — Чавушоглу, Чорум, Кочхисар)
 Ğ — транс. г (тур. Oğuz, Karaosmanoğlu, Türkdoğan — Огуз, Караосманоглу,
Туркдоган)
 İ, i — транс. и (тур. İstanbul, İzmir, İnönü — Истанбул, Измир, Инону)
 I, ı — транс. и (тур. Sıvas, Sadık, Rıfkı — Сивас, Садик, Рифки)
 J — транс. ж (тур. Jülide, Jale — Жулиде, Жале)
 Ö — транс. о (тур. Ömer, Karaköy, Özkök — Омер, Каракој, Озкок)
 Ş — транс. ш (тур. Şahin, Şeküre, Eskişehir — Шахин, Шекуре, Ескишехир)
 Y — транс. ј (тур. Yudum, Konya, Midye — Јудум, Конија, Мидје)
 Ü — транс. у (тур. Atatürk, Üsküdar, Süleyman — Ататурк, Ускудар, Сулејман)

Треба пазити и на изузетке, настале у ранијој пракси, што прати општу правописну
напомену да правила не треба примењивати строго ретроактивно. Тако ће се,
рецимо, град на западу Турске звати како Едирне, тако и Једрене.

Предочен је транскрипциони систем који се изучава на Катедри за оријенталну филологију Филолошког

факултета Универзитета у Београду, конкретно Групи за турски језик и књижевност, а у оквиру
области Транскрипција, превођење назива и топонима предмета Контрастивна анализа турског и
српског језика 3.