Комуникације у наставним методама

Образовни процес је облик сарадње између наставника и ученика - оних који подучавају и оних који уче
интеракција и комуникација. Посебну ознаку ове комуникације представља наменско, усмерено усваја
педагошким комуникацијама. Због тога је потребно да наставник зна како теку и функционишу педаг
наставници и ученици, који типови вербалних контаката се међу њима остварују и каква је њихова стру

У настави се углавном јављају четири комуникационе структуре које се шематски могу означити на сле

Н = наставник
У = ученик
— = ток информацља

Комуникациона структура (1) означава тип једносмерне вертикалне комуникације, од наставника ка уче
уобичајена и преовладује у школској пракси. Слабост ове структуре је што наставник није у могућности
схватили од онога што им излаже, да сазна њихове ставове као и ефекте свог вербалног и укупног понаш

Њено коришћење је ограничено само на неке процесе и облике наставе и то претежно на лекције - преда

У комуникационој структури, шематски означеној под (2), одвија се двосмерна комуникација између на
самих ученика. Користи се најчешће у испитивању и проверавању знања ученика, методи разговора и сл
ученичких активности у процесу наставе.

Комуникациона структура шематски означена као трећа, погоднија је и ефикаснија од претходних јер ом
комуникацију између наставника и ученика већ и хоризонталну, измеду појединих парова ученика, што
доприноси побољшавању и ефикасности учешћа свих ученика у одељењу (групи).

Са становишта наставе, процеса образовања, залагања појединаца и целог разреда, најпогоднија и најеф
се одвијају двосмерне комуникације свакога са сваким. То је могуће остварити у малим групама, од 8-12
радне групе које одговарају социјално-психолошким и социолошким захтевима, неопходно је да се у од
групишу одредене подгрупе (микрогрупе) у којима могу доћи до израза веће могућности за комуникаци
У новој, савременој организацији наставе, број ученика у разреду (обим, величина разреда) зависи од пр
изводења наставе. Ако се жели преношење једносмерних информација од наставника ка ученицима, раз
знатно већег но што је то уобичајено у досадашњој пракси. Уколико преношење информација има обли
вишесмерне интеракције, наставне групе треба да се састоје од 10-12 ученика.

Настава у великим групама је усмерена на реализовање три основне функције: мотивацију - упознавање
одговорима и оцењивању радова (одговора) појединих ученика. Рад у малим групама има за циљ: разви
и развијање слободне размене мишљења путем дискусије. Рад у малим групама је посебно значајан за со
мишљења. Сматра се да ће најрадикалнији преображај метода рада у школи у будућности бити индивид
већина напора наставника, а идеал је потпуна индивидуализација учења.

У принципу, број ученика у одељењу треба да задовољи одређене психолошке и педагошко-дидак

требало да буде већи од 25 ученика.

Са комуникационим структурама у настави најтешње је повезан проблем зависности комуникација од ф

Евидентно је да број комуникационих контаката појединих ученика са наставником зависи од њиховог
ученика од наставника, центра учионице и њених бочних и чеоних страна, то је и мањи број контаката м
средини контактирају са наставником и међусобно много више од оних који седе са стране или позади.
распоређени у облику троугла, правоугаоника или потковице.

Односи наставник - ученици у одлучујућој мери зависе од начина усмеравања развоја одељењске (разре
вођења наставника. У овим експериментима утврђена су три основна облика односа измеду наставника
ученика: ауторитативни (аутократски), демократски и равнодушни (laisser faire).

У случајевима ауторитативног односа, ученици имају мало могућности за самосталне акције. Средиште
се морају обраћати за сваку ситницу. Од наставника полазе све акције и иницијативе. Он обично одреду
ученика. Он такође одлучује и о томе шта је правилно, а шта није. Такав наставник спутава, гуши сваку
оквира његових сугестија и захтева. У таквом односу личност наставника доминира и када похваљује и
активног учешћа у раду ученичке заједнице.

Овакав став и понашање наставника онемогућавају самосталност ученика, гуше иницијативу и негативн
наставника ученици долазе до убеђења да њихови лични резултати и успех у учењу, у наставном раду, у
вредност уколико су слабији резултати других. Због тога настоје да своја знања и резултате рада и учењ
друговима који показују слабије резултате и имају тешкоћа у учењу. Овакав став негативно утиче на кл
доводи до ремећења међусобних односа ученика, што све заједно утиче на поремећаје у раду и учењу.

Код демократског односа наставника испољава се његова спремност да ученике доведе на ниво активно
само једним од чланова радног колектива. Ученици из сопствених побуда или заједно са наставником, у
задатке и опште етапе у усвајању знања и у учењу. Приликом избора и обраде наставног градива, настав
његовом мишљењу, најпогодније за решавање одређених проблема и усвајање знања, а не одређује једа
анализирајући предности и недостатке изложених предлога, наставник се договара са ученицима која ће
одговарати и бити најефикаснија. Касније се, опет заједнички, проверава ефикасност усвојених поступа
ради, постигнути успех и резултати неће водити ученике егоцентричним облицима понашања према врш
меду њима. Демократска атмосфера чини да се наставни рад одржава на високом нивоу и обезбеђује опт
У односима равнодушности (анархичности), наставник је незаинтересован за ученике. Групе и појединц
је више пасивни посматрач него што је активни чинилац. Због одсуства веће подршке и помоћи током н
неангажованости наставника, јавља се опадање продуктивног рада и погоршање интерперсоналних одн
најчешће злоупотребљавају појединци или мање групе које намећу своје погледе и ставове. Атмосфера

Укратко: ауторитативно водење условљава рад који се одвија релативно дисциплиновано, али се међу у
атмосфера, а постигнути резултати нису добри. Код равнодушних наставника нема озбиљности у раду,
разлику од претходна два типа, у демократском вођењу постижу се најбољи резултати. Ученици успешн
предвиђене обавезе које су схватили као општу и заједничку ствар, међусобно сарађују и узајамно се по
резултате, много боље него у претходне две групе.

Демократско понашање исказује се у следећем: наставник указује ученицима пут не инсистирајућ

мишљење са ученицима; охрабрује ученике да изложе своје погледе и судове; подстиче ученике да
разреда без наметања и покушаја да доминира.

Социјална клима у демократској групи не обезбеђује само високи степен кооперације међу члановима г
циљева које треба остварити; одређивање планова за њихову реализацију; поступке и методе за реализо
постигнутих резултата и усвајање нових циљева.