ПАТОЛОГИЈА (ЛЕКЦИЈА БРОЈ 1):

ДЕФИНИЦИЈА И ЗАДАЦИ ПАТОЛОГИЈЕ И МЕТОДЕ РАДА У ПАТОЛОГИЈИ

*Реч патологија настала је од грчких речи PATHOS(болест) и LOGOS(наука, учење),па у

преводу

значи да је ово наука која се бави болестима.

"ПАТОЛОГИЈА ЈЕ НАУКА О БОЛЕСТИМА.

"дели се на општу патологију (бави се реакцијом целог организма на болест) и специјалну

патологију (бави се реакцијом одређеног органа на поремећај или болест)

"У патологији разликујемо 2 основне појаве:

1.ПАТОЛОШКА ПРОМЕНА:

* представља одступање од нормалне грађе или функције ћелија,ткива или целог органа

*промена грађе представља промену у облику или величини или и облику и величини
(односи се

и на промене које могу настати у једру,цитоплазми,органелама)

*промена функције је промена у раду ћелије,ткива или органа

*промена у грађи временом доводи до промене у функцији и обрнуто

*за сваку патолошку промену битан фактор је време-оне се увек развијају током времена

*патолошка промена је промењива вредност која се може развијати(тада уводи организам

болест) или смањивати (када доводи до оздрављења организма)

2.ПАТОЛОШКИ ПРОЦЕС:

*представља развојни ток патолошке промене

*прати почетак промене,њен развој и исход (завршетак) промене

*МЕТОДЕ РАДА У ПАТОЛОГИЈИ:

1.ОБДУКЦИЈА

*настала од речи OBDUCERE-отварати, зове се још и аутопсија

1
*то је медицински преглед леша са циљем откривања узрока, начина и времена смрти.Ради
се у

оквиру судске медицине.

* када се ради обдукција:

- када постоји сумња да је у питању неприродна насилна смрт-полиција и судство, ради

заштите

људи у епидемиолошким приликама,на захтев породице,на захтев лекара који је лечио

умрлу

особу или лекара патолога када се сумња да је смрт настала као последица оштећења
здравља

*TON обдукције спољашњи преглед леша(инспекција) и утврђивање знакова смрти, а

затим

преглед органа,узимање узорака ткива за хистолошку анализу,биохемијске, токсиколошке

молекуларне анализе Класична обдукција обично траје 2-3 сата.

"након обдукције прави се записник о налазу и ставља непосредни узрок смрти и то је

судско-медицински документ

2.БИОПСИЈА

*реч настала од грчких речи bios(живот) и opsein(гледати/изглед)

које укључује узимање

ћелија

или ткива ради

представља медицинску технику

испитивања. Ткиво се испитује под микроскопом.

Када се узима само део ткива, таква процедура

се назива инцизиона_биопсија,а када се цела израслина или сумњива површина уклања, та

2
процедура се назива ексцизиона биопсија.

*узорак за биопсију се често узима са места промене на ткиву када је узрок болести
непознат или

када је постоји нека сумња на хистолошку промену. Поред тога, испитивање користи
биопсију

како би утврдио да ли је ткивна промена бенигна или малигна, и такође се може помоћу ње

одредити разлика између различитих типова тумора. Када се узме узорак ткива, мора се
ставити у

фиксир. Када такав узорак стигне на хистолошку обраду примењују се хистолошке методе

припремања узорка за посматрање под микроскопом.

*анализом узетог узорка се може установити да ли се патолошки процес проширио или да

ли

постоји могућност да се даље шири. Термини чист узорак(негативан узорак)значи да

патолошке

промене нису нађене ван ивица узетог узорка,док позитиван узорак, значи да је болест
нађена и

да је потребно лечење.

3.ЦИТОЛОГИЈА

*узимање дела ткива или неке телесне течности иглом представља процедуру која се
назива

аспирациона биопсија или пункција(преглед косне сржи, пукција ликвора)

4.ЕКСПЕРИМЕНТ

*изводи се на животињама(прати патолошку промену од тренутка настанка до смрти

организма),данас се ређе користи

*ГРУПИСАЊЕ ПАТОЛОШКИХ ПРОМЕНА:

1.смрт и промене на лешу

2.метаболичке промене

3.поремећаји адаптације

3
4.поремећаји крв и лимфе

5.запаљења

6.тумори

ПАТОЛОГИЈА (ЛЕКЦИЈА БРОЈ 2):

ДЕФИНИЦИЈА ЗДРАВЉА И БОЛЕСТИ

*Здравље је стање физичког, психичког и социјалног благостања, а не само одсуство

болести или

поремећаја

"БОЛЕСТ је одступање од стања здравља са карактеристичним променама у организму

(долази до

поремећаја нормалних физиолошких процеса у организму).

* свака болест има своју клиничку слику

"КЛИНИЧКА СЛИКА је скуп типичних субјективних тегоба (симптома

болести),објективних

промена (знакова болести) и молекуларних промена (поремећаја грађе и функције).

Испољава се

кроз:

1.субјективне тегобе (СИМПТОМИ)- субјективни доживљаји телесних промена које

настају у току

неког патолошког стања у организму-особа их осећа, али не може их доказати.Деле се на:

-опште симптоме(јављају се код већине болести, или свих болести): умор,бол,мучнина

-специфичне симптоме јављају се у одређеним болестима): бол успод десног ребарног

лука, бол у прекордијуму, грчеви у стомаку, претерана жеђ

2. објективне тегобе (ЗНАЦИ)-објективне тегобе у току неке болести-особа их осећа,али

може и

емпиријски да их покаже или докаже (и пацијент и околина их примећују): температура,

тремор,

4
презнојавање, осип

3.поремећаји грађе и функције ткива или органа на молекуларном нивоу-не могу се уочити
или

осетити,доказују се само испитивањем

*ТОК (ЕВОЛУЦИЈА) БОЛЕСТИ Представља развој неке болести од почетка до краја.

Састоји се од

почетка,тока и завршетка болести.

1.ПОЧЕТАК БОЛЕСТИ:

-нагло(инфаркт,мождани удар) или постепено (диабетес,туберкулоза) или латентно

(притајено-

тумори)

2.ТОК БОЛЕСТИ:

*Прва фаза-асимптоматска фаза болести. Ова фаза се назива и инкубација. Постоји код
заразних

болести.Она траје од момента уноса узрочника до момента појаве болести. У првој фази
болест се

не препознаје и не дијагностикује, Без обзира на одсуство симптома ову фазу карактерише

присуство болести.

*Друга фаза-продромална (грч. prodromus-предзнак) фаза болести, у којој се испољавају

општи симптоми (малаксалост, главобоља) у овој фази се уочава да је болесник оболео,

али се не

може препознати врста болести.

"Трећа фаза-манифестна фаза болести (лат. manifestatio - појава, знак). Ову фазу
карактерише

појава специфичних знакова и симптома болести, болест се препознаје.

*Четврта фаза-терминална (лат. terminalis-завршетак, крајњи) фаза болести. То је период са

којим

се завршава болест, без обзира на њен коначни исход.

5
3.ЗАВРШЕТАК БОЛЕСТИ:

-може бити у виду оздрављења без последица,у вид компликација и хроницитета,у виду

инвалидитета или смрти.

*Свака болест има и своју дужину трајања:

1.АКУТНА БОЛЕСТ (у просеку траје до 6 недеља)-обично почиње нагло, али брзо се

повлаче

симптоми и долази до излечења. Може прећи у субакутну или хроничну форму болести и
то се

ЗОВЕ ЕГЗАЦЕРБАЦИЈА БОЛЕСТИ-Погоршање

2..СУБАКУТНА (од б недеља до 6 месеци)

3.ХРОНИЧНА (преко 6 месеци)-настаје постепено, траје годинама