19.

Funkcija bubrega:

Bubrezi su parni organi kicmenjaka ukljuceni su u regulaciju ekskrecije nekih metabolita, osim toga
regulisu promet vode I elektrolita, glavni organi koji su ukljuceni u regulaciju ekstraclelularnog volumena
telesnih tecnosti, odrzavanje pH, endokrini organ u celijama bubrega se produkuje nekoliko hormona
(produkcija odredjenih hormona kao sto su rennin I eritropoetin).

Korteks I medulla, u meduli piramide, iz bubrezne karlice-glavni izvodni kanal koji izvodi mokracu iz
bubrega.

Osnovna funkcionalna jedinica bubrega je nefron, u svakom bubregu ih ima 1.300.000.

Nefron je izgradjen od vaskularnog I tubularnog dela. Sastoji se iz malpigijevog telasca u kojem je

glomerulus koji predstavlja mrezu kapilara koji nastaje od aferentne arteriole I iz tog spleta kapilara izlazi
eferenta arteriola, a sam splet je okruzen Bovmanovom caurom. Malpigijeo telasce=splet kapilara plus
B.caura.

Na Bovmanovu cauru se anstavlja sistem kanalica tj tubularni deo nefrona-proksimalni tubul koji moze
biti vise ili manje izuvijan, proksimalni deo se nastavlja na u Henleovu petlju u njoj se razlikuje silazni I
uzlazi deo. Uzlazi deo se nastaljva na distalni tubul koji se uliva u sabirni kanalic.Sabirni se na nivou
bubrezne karlice uliva u ureter (mokracovod).

Na nivou glomerulusa se desava filtracija krvi, tacnije tecna komponenta krvi odnsono plazma se filtrira
u B.cauru I nastaje primarni urin.

Nakon toga na nivou tubularnog sistema (proksimalni, henleova petlja, distalni) desava se reapsorpcija
H20, elektrolita (Na).

Nefron ima I sekretornu aktivnost, tj na nivou odgovarajuceg dela nefrona se desava sekrecija H+ jona I
K+ jona, kao I nekih metabolitavi na kraju svih ovih procesa se stvara sekundarni urin koji se (prva
strana)

(druga strana) izlucuje u mokracnu besiku I na kraju u spoljasnju sredinu.

Nefron ima tri glavne funkcije:

1) Filtracija plazme-1’ mokraca

2) reapsorpcija H20

3) sekretorna-2’ mokraca

U bubregu sisara postoje dva tipa nefrona:

1) kortikalni

2) jukstamedularni
Morforloski se razlikuju ali im je funkcija ista.

Razlikuju se I anatomski, po mestu gde su smesteni u bubregu I kako izledaju….

1) u korteksu bubrega, karkateristicno je da imaju kratku henleovu petlju

2) duga henleova petlja izlazi u srz

Vasklarni deo nefrona je isto razlicit, gradja malpigijevog telasca je ista kod oba tipa, ali je arteriola
eferens kod 1) se grana na mrezu peritubularnih kapilara (tu se vrsi reapsorpcija)

2) vaskularni deo je razlicit iz glomerulusa izlazi arterijski krvni sud koji se grana na mrezu kapilara koji
obavijaju henleovu petlju I na nivou te mreze koji obavijaju se desava reaposorpcija-ova mreza se naziva
VASA RECTA. Postoji silazi I uzlazni deo.

Kretanje krvi I kretanje urina je suprotnog pravca, ovakav pravac omogucava najefikasniji process
filtracije.

Vaskularni sistem koji gradi nefron potice od renalne arterije, aferentna arteriola je nespecificna, sirok
dijametar, uvek je pritisak u njoj veci nego u ostalim sistemskim arteriolama u nekim drugim kapilarima
(skeletna npr)

Od arteriole koja potice od renalne arterije nastaje glomerulus iz nje se nastavlja eferentna arteriola

(Treca strana) ona se zatim grana u mrezu peritubularnih kapilara (refiltracija) a mreza moze da obavija
proksimalne tubule (uglavnom kod kortikalnog) ili obavija samo H.petlju I gradi VASA RECTA sistem.

Karakteristika za vaskularni deo nefrona je da je to portni sistem, ali je on nastao od arterijske

cirkulacije.

Malpigijevo: Filtracija plazme u Bovmanovu cauru I nastaje primarni urin. Celije koje vrse odvajanje krvi
od urina: endotel kapilara I unutrasnji zid Bovmanove caure-podocite.Sprcificne su morfologije grade
prstaste strukture I susedni podociti se uklapaju medjusobno tim prstastim nastavcima.Izmedju tih
struktura postoje prelazi kroz koje se filtrira plazma iz kapilara, filtrat se skuplja u samu Bovmanovu
cauru I polako otice u proksimalni deo kanalica nefrona.

U mrezi kapilara se nalaze I mezengijalne celije, nalaze se izmadju bazalne membrane I endotela
izmedju dva susedna kapilara I na mestima gde bazalna membrane formira sloj koji dele oba
kapilara.Imaju ulogu u procesu filtracije, nastale su od celija glatke musculature (onih koje grade
vaskualrni sistem) I donekle imaju kontraktilnu funkciju I samim tim mogu uticati na process filtracije na
nivou glomerulusa, pored toga imaju sekretornu funkciju.

Tip kapilara u malpigijevom telascu, fenestrirani.Izmedju kapilara su medjucelijski koji dozvoljavaju

filtraicju I transport razlicitih materija. Ti prostori na nivou glomelularnih kapilara (70-90 mikrometara) a
nakon toga, materije koje prolaze fenestre nailaze na filtracione prostore izmedju susednih podocita I na
kraju se priamrni urin skuplja u Bovmanovoj cauri.
Krv se filtrira kroz fenestrirane kapilare I filtracione prorreze nastale od podocita.

(Cetvrta stranica)

Nakon magacioniranja primarnog urina I nakupljnaja u Bovmanovoj cauri, on se krece kroz proksimalni
sistem kanalica, zidovi ovih kanalica su izgradjeni od epitelijalnih celija I one na svom apikalnom polu
imaju mirkoviluse, a izmedju samih celija su tesne veze.

Urin se iz proksimalnih nastavlja u Henleovu petlju.Epitelijalne celije koje grade silazni krak henleove
petlje su izgubile mirkoviluse, promenile su oblik I vise su spljostene.

Iz silazne petlje urin se krece ka uzlaznoj petlji I distalnim izuvijanim kanalicima.

U distalnim kanalicima epitelijalne celije koje grade zidove distalnih kanalica su cilindricnog oblika
nemaju mikroviluse, bogate su mitohondrijama I nakon toga sekundarni urin se uliva u sabirni kanalic, a
zidovi sabirnih kanalica su izgradjeni od dva tipa epitelijalnih celija.

Interkalarne-visoko cilindricne, na apikalnom polu imaju mikroviluse, ukljucne su u transport H+ jona I

sekreciju H+ I transport HCO3-.

Principalne nemaju mikrovile, slabije zastupljene mitohondirje I ove celije su ukljucnee u apsorpciju Na+
I repsorpciju H20.Stimulisnaa hormonom hipofize-antidiureticki hormone-vazopresin (hormonom
stimulisana reapsorpcija vode I reapsorpcija natrijuma).

Na mestima gde aferentna aretriola ulazi u glomerulus I izlazi eferentna arteriola-na mestu gde se
ostvaruje kontakt izmedju celija tubulusa tj proksimalnog tubulusa nefrona I krvnih sudova tj aferentne I
eferntne, te celije koje grade zid proksimalnog tubulusa nefrona okrenut ka vaskularnom sistemu se
nalaze celije makule dense.

One su specijalizovane celije tubula I one imaju vaznu ulogu u aktivaciji procesa rapsorpcije jona Na- I
CL-, one funkcionisu kao hemoreceptori koji ce detektovati promenu nivoa Na+ u ekstracelularnoj
tecnosti I taj…

(peta strana) … I taj signal preneti celijama koje se nalaze oko arteriole (aferens dominantno?)-
Jukstaglomerularne celije.

Celije makule dense su u bliksom kontaktu sa J.G celijama koje su oko aferentne.

Celije makule dense + jukstaglom.celije cine jukstaglomerularni aparat.

Jukstag. celije produkuju hormon-Renin ukljucen u regulaciju funkcije nefrona, u regulaciju prometa
vode I elektrolita.

Na nivou nefrona tri procesa:

1) Filtracija na nivou malpigijevog telasca, plazma se filtrira kroz kapilare u Boumanovu cauru I taj filtrat
je primarni urin.Primarni urin se krece kroz tubuluse u kojima se sekretuju sve one materije koje nisu
potrebne (metabolite, H joni…) a nazad u cirkulaciju se reapsorbuju sve one materije koje su potrebne
organizmu u tom momentu (H20, Na, glukoza, aminokiseline).Zahvaljujuci repasorpciji sekundarni urin
se izabacuje iz organizma kao mnogostruko koncentrovan, odaje se manje vode, volumen sekudnanrog
urina je manji u odnosu na primarni. E sad ono za mililitrazu urina u toku danaaa.

Glomelularni kapilari su fenestrirani I vrlo su specificni po pritisku koji vlada u njima, hidrostaticki pritisak
je veci u arterioli aferens, u u glomerulusu. kapilara je 50x veca filtracija u odnosu na bilo koji drugi tip
kapilara (u nekom drugom tkivu)

Primarni urin se firtrira zahvaljujuci razlici u hidrostatickom pritisku u kapilaru I Bovmanovoj cauri.Razlici
ova dva pritiska se suprostavljaju somotski I onkotski pristisak u kapilaru tj proteini teze da zadrze vodu I
suprsotavljaju se neto filtracijskom pritisku.

Nastajanje primarnog urina je indeticno formiranju limfe na nivou bilo kod tkiva, samo sto je ovde
intenzivniji process filtracije, a intenzivniji je jer je hidrostaticki pritisak u kapilaru veci u glomerulusu u
odnosu na bilo koju drugu mrezu kapilara.

(Sestra strana) Procesi reapsorpcije mogu biti razlicite prirode, materije se mogu trasportovati
procesom endocitoze, pasivnom difuzijom izmedju celija-pericelularni transport, kroz same celije
endotela kada se eaktivira neki nosac koji je na zidu endotelne celije pa na suprotnoj strani celije opet
zahteva prisustvo nekog nosaca pa se onda ta materija izbaci u Bovmanovu cauru, olaksanom difuzijom
po hemijskom I elektricnom grdijentu, aktivan transport kroz jonske kanale, transloteri, pumpe.

Policisticni bubrezi, mutacija policistina 1 I 2, receptori za kalcijum.

Paracelularni transport-trasnsport je izmedju celija nekada su ukljuceni neki proteini u ovaj transport I
ako dodje do mutacije koja daje nefunkcionalni protein javljaju se poremecaji u trapsortu Na I Ca.

Tubularna reapsorpcija podrazumeva, reapsorpciju H2O I nekih minerala, aminokisleina iz primarnog

urina nazad u vaskularnu cirkulaciju-peritubularne kapilare.

U procese reapsorpcije su ukljuceni aktivni trasporteri , trasloteri, pasivna difuzija.

Repsorpcija je najintenzivnija u pogledu H20 I Na+ I Cl-.

Natrijum se reapsorbuje iz filtrata (primarni urin) na nivou apikalne membrane ulazi u epitelijalne celije
(grade zid ???) tubulusa, a na bazalnom polu ovih celija izbacuje se aktivno tj pumpa ga Na/K pumpa
koja izbacuje 3Na, a ubacuje 2K. Zahvaljujuci ovoj pumpi se odrzava gradijent kroz epitelijalne celije
bubreznih tubulusa I zahvaljujuci tome se desava reapsorpcija Na.

H20 difonduje dominantno kroz kanale za H20-akvaporini porteini koji trapsortuju H20 I broj ovih kanala
za H20 u zidovima tubulusa je hormonski regulisan tu pod regulativnim uticajem vazopresina,
aldosterona, 87% filtriane vode se reapsorbuje, silazna henleova petlja je permeabilna za vodu a uzlazna
nije, akvaportini 1,2,5,9.

Repsorpcija se desava na nivou proksimalnih tubula I distalnog dela I sabirnog kanalica.

(Sedma strana) Repsorpcija glukoze slicna je apsorpciji glukoze na nivou tankog creva, ukljucujucen
trasporter SGLT1-olaskana difuzija, simport sa Na, na bazalnom se izbacuje preko GLUT2 (2’ zavisi od
natrijuma).

Aminokisleine-trasport 2’ zavisan od nergije jonskog gradijenta za Na.

Iz primarnog urina se reapsorbuju HCO3-., H2C03H+ + HCO3- , zbog delovanja karboanhiraze (vezna za
zid celija koje grade tubule) nastaje H20 I CO2, CO2 difonduje u celije kroz celijsku membranu I
hidratizuje se I uz kataliticko delovanje karboandhiraze nadgradi H2CO3 koja opet u celijama disosuje na
HCO3-, HCO3- se trasportuje u krv na bazalnoj membrane ovih celija, a H+ se traslocira kroz membrnau
na apiklanom delu celije I ubacuje se u lumen, H+ se razmenjuje sa Na+ koji se izbacuje iz celije radom
Na+/K+ pumpe.

Voda na nivou proksimalnog tubulusa je intenzivna repasorpcija H20, HCO3- I K+, aminokisleine, glukoz
aisto vremeno se desava sekrecija H+.

Na nivou silazne Henleove petlje desava se reapsorpcija H20, uzlazne petlje repasorbuju Na+, na
distlanim tubulima intenzivna repsorpcija H20, Na I HCO3-, u sekundarnu mokracu se sekretuju I K+ I H+
I na kraju tj na nivou sabirnih kanalica desava se intenzivna repsorpcija H20 I jona natrijuma.

H+ se sekretuje u sekundarni urin koji nije izotonican I nije neutralne pH, neto je pH 4.5 I u njega se
sekretuju metaboliti, urea, NH3 I H+.

H+ se trapsortuje aktivno I razmenjuje se sa jonima Na.

H+ nastaje disocijacijom H2CO3, sekrecija H+ je inttenzivna u proksimalnim I distalnim delovima tubula.

Slika slajd 54. sta se skeretuje u koji deo tubula.

Svi ovi procesi su hormonski regulisani, H20 I elektorilta (Na). Na je glavni ekstracelularni katjon, na
nivou Malpigijevog telasca, Na se intenzivno filtrira u primarni urin, ali se reapsorbuje nazad u
cirkulaciju.Na nivou proksimalnih tubula 67% Na se reapsorbuje iz primarnog urina, uzlaze Henleove
petlje 25%, na distalnim 5 %, sabirni kanalici 3%. *nizak pritisak/smanjena kolicina Na*

(Osma strana) Angiotenzinogen-polipeptid, aldosteron-mineralokortikoid, steroidni hormone, moze da

difonduje kroz membrnau, receptor je u unutrsnjosti celije.

Regulacija prometa Na u cirkulaciji je hormosnki zavistan I regulisan aldosteronom-hormonom

nadbubdrezne zlezde, rennin-angiotenzin sistemom.

Jukstaglomelularni aparat: celije macule dense hemoreceptori, detektuju nivo Na I povezane su sa

juksaglomelularnim cleijama-produkuju rennin.U uslovima niskog nivoa Na u cirkulacji,
jukstaglomelularne (napad disleksije plus napad diskgrafije ) celije ce se aktivirati I produkovati Renin
u cirkulaciju, a on ce u cirkulaciji aktivirati angiotenzin 1, aktivirace se angiotenzinogen koji se sitetise u
jetri. Angiotenzin 1 u prisustvu Angio konvertujuceg enzima koji se sitetise u plucima ce konvertovati
angiotensin 1 u angiotenzin 2. Angiotenzin 2 ce cirkulacijom dospeti do nadburezne zlezde I u kori zlede
ce stimulisati celije da sintetisu I sekretuju aldosteron. Aldosteron ce cirkulacijom doci do celia tubulusa
nefrona I stimulisati repsorpciju natrijuma u cirkulaciju (peritubularne kapilare). Proces je najintenzivniji
na nivou prokisamlnih tubula (65%).

Aldosteron nije jedini koji regulise nivo H20. Stimulator repsorpcije H20 I regulator volumena
ekstracleularne tecnosti je VAZOPRESIN.

To je neurohormon, product aktivnosti nervnih celija. Nervne celije koje produkuju se nalaze u
hipotalamusu I supraoptickom nukelusu su dominantno, a nesto manje u paraventrikularnom nukelusu.

Sintetise se u manocelularnim celijama hipotalamusa u supraoptickom I paraventrikularnom.

Tela manocelularnih neurona se nalaze u hipotalamusu, aksoni prolaze kroz hipofiznu drsku I grade
neurohipofizu I na nivou neurohipofize ove nervne celije kada se aktiviraju sekretuju neurotrasmiter
(vazopresin) koji se ne sekretuje u sipasu vec u cirkualciju (egzocitoza).

Cirkulacijom vazopresin dospeva do bubreznih tubulusa I stimulise umetanje akvaporina u zidove

tubulusa I reapsorpciju vode.

Akvaporini su u tubovezikularnim strukturama I kada s epokrene signalizacija vazopresinskog receptora

dolazi do traslokacije vezikule, koja se spaja sa celijskom membrnaom, pa akvaporini postaju deo celijske
membrane.

(Deveta strana) akvaporini tipa dva, na bazalnom polu akva tri I cetiri izbacuju vodu iz celije, porast
ekstracleularne tecnosti, porast krvnog pritisak I ukida se signal za sekreciju vazopresina.

Hipotalamus: deo talamusa koji gradi pod I delimicno bocne zidove III mozdane komore, granica
hipotalamusa je opticka hijazma (mesto gde se opticki nervi ukrstaju).

Tela nervnih celija su ovde grupisana u nukleuse, hipotalamus gradi oko 200.000 neurona I tela su
grupisana u nukeluse.

Hipotalamus se moze podeliti na tri zone:

1)preopticka zona

2)kaudalna

3)mediobazlana

Vazna funkcija hipotalamusa je regulacija endokrinog sistema moze biti dvojna

1) nervna

2)endokrina

Odnosi se na reguallciju hipofize.Izgradjena je iz 2/3 lobusa, prednji adenohipofiza I zadnji neruohipofiza

(I kod nekih je manje vise razvucen intermedijerni)
Neurohipofizu grade aksoni onih nervnih celija cija su tela u supraoptickom I paraventrikularnom
nukelusu.

U supraoptickom I paraotpickom su manocelularni neuroni ciji aksoni se projektuju ka hipofizi I zajedno

sa potpornim celijama grade neurohipofizu.

Manocelularni imaju veca tela I njihovi aksoni se produkuju u neurohipofizi I oni sekretuju vazopresin,
oksitocin (peptidni hormon) oslobadjaju se u cirkulaciju.

Grupacije paketica koje u sebi sadrze hormone I neke hormone se zovu haringova tela.

(Deseta strana <3 ) Vec sam obnevidela ovde od kucanja, svakako ne treba za bubregeee, svakako ovaj
deo proveri ako budes ucila iz ovoga.

OKB (proveri) visoko konzervisani na pozicijama 9 7 6 5 2 1 medju zivotinjskim vrstama razlikuje ih

aminikiselina na poziciji 8.

Oslobadjaju se na nivou neurohipofize I ulaze u cirkulaciju targetne celije

Vazopresin dospeva do tubula bubreznih kanala-umece akvaporine

Oksitocin stimulise kontrakcije glatke musculature materice, inicijacija porodjaja.

U toku porodjaja se desava regulacija seksualnih hormona, visok je nivo estrogena I estradola, estradiol
cini senzitivnu glatku muskulaturu uterusa za stimulaciju sa oksitocinom, stimulise ekspresiju receptora
za oksitocin.

Pred kraj trudnoce uterus je senzitivan na oksitocin, porodjaj se inicira otpustanjem hormona.

Na oksitocin je ostljiva I glatka muskulatura koja okruzuje acinusne (proveri) mlecne zlezde  sisanje
stimulise receptore I I informacija se prenosi aferentnim putem do kicmene mozdine pa do CNS-A, do
hipotalamusa, stimulisu se neuroni I otpusta se oksitocin u krv.

Oksitocin dospeva do celija mlecne zlezde tj do glatke musculature koja se kontrahuje, raste pritisak na
acinuse I mleko se izbacuje u kanalice mlecne zlezde.

Ovaj reflex se zove neuroendokrini refkles-Ferusonov reflex.

E sad ima nesto napisano za hemijsku komunikaciju I ekstracelularne signale, ali to znas.