ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЧАСА

Редни број часа 16.

Школа и разред
Наставник
Датум одржавања
Наставна област Књижевност
Наставна јединица Добрица Ерић, Чудесни свитац
Врста (тип) часа Обрада
Облици рада Фронтални, индивидуални, групни
Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна, аналитичко-синтетичка
Наставна средства Читанка, дигитална читанка, школске свеске
Циљ часа Наставно изучавање лирске ауторске песме; уочавање и
анализа тематско-мотивског, стилског и семантичког аспекта
текста.
Исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
 повеже књижевне термине и појмове обрађиване у
претходним разредима са новим делима која чита;
 одреди род књижевног дела и књижевну врсту;
 анализира структуру лирске песме (строфа, стих, рима);
 разликује појам песника и појам лирског субјекта;
 увиђа звучне, визуелне, тактилне, олфакторне елементе
песничке слике.
Међупредметне Комуникација, решавање проблема, сарадња, рад са
компетенције подацима, естетичка компетенција
Кључни појмови Добрица Ерић,„Чудесни свитац”, лирска песма, песничка слика
Корелација Грађанско васпитање, Биологија
Активности  Упознаје ученике са циљевима и садржајима часа.
наставника  Негује естетски доживљај књижевног дела код ученика.
 Подстиче ученике да запажају аспекте садржине и форме
књижевноуметничког текста.
 Прати вођење свеске за школски рад.

Активности ученика  Поштују правила понашања и рада на часу.

 Активно учествују у току различитих наставних активности.
 Укључују се у дијалошко тумачење књижевноуметничког
текста.
Литература за Зона Мркаљ, Планирање у настави, Српски језик и
наставнике књижевност у старијим разредима основне школе, Београд,
Klett, 2014.
Милија Николић, Методика наставе српског језика
и књижевности, Завод за уџбенике, Београд, 2012.
Литература за Зона Мркаљ, Зорица Несторовић, Извор, читанка за шести
ученике разред основне школе, Klett, Београд, 2019.
Уводни део часа
Ученике подсећам на биографске податаке књижевног опуса Добрице Ерића, песника
који им је одраније познат. Читамо одељак из читанке Представљамо ти (Извор, стр.
24).

Главни део часа

Ученици слушају снимак песме Чудесни свитац, а затим песму изучавамо уз помоћ
одељка Трагом речи (Извор, стр. 24). Подстичемо ученике да уоче кључни мотив свица
који прераста у симбол циља, светлости и трагања за идеалима, а затим и мотив цвета и
птичјег лета којима се употпуњује мисао о људској потреби да се трага за срећом,
миром и спокојем.
Песма је испевана у другом лицу и представља својеврсно обраћање читаоцу, чиме се
укида дистанца лирског Ја и Ја читаоца, а ствара се интимнији однос поверења, слања
виталистичких порука о животу, о вери у то да постоји смисао свачијег живота и да
свако трага за својим свицем. Та потрага прераста у потрагу за смислом живота и
трајања.
Указујемо ученицима на везу између чудесног свица и детињства, света маште када је
много тога чудесно. На тај начин ученике подстичемо на разговор о лепоти детињства и
свега лепог у детињству, на значај овог периода живота за сваког човека. Уз то, не-
изоставно се пажња мора посветити и питању завичаја и љубави према родном месту.
Песма је ритмична, њена мелодија поспешује распеваност и ведрину Ерићеве песме. У
њој нема туге, већ само безрезервне вере да је живот дат свакоме на располагању и да
свако треба да пронађе свог свица / своје свице – лепоту постојања кроз љубав и радост.
 Захваљујући одељцима Појмовник и Путоказ (Извор, стр. 23) са ученицима ћемо
размотрити појам риме и њен значај за лепоту и смисао Ерићеве песме.
У другом делу главног дела часа рад на овом поетском тексту можемо наставити кроз
креативну радионицу.

Радионица„Чудесна
осећања” Опис
радионице
Кроз креативне задатке и посвећеност свакој строфи песме, склапа се
мотивско-те- матска мрежа овог поетског текста и тумачење се
наставља у циљу откривања идеја у њему. Свака група ученика бави се
једном строфом песме како би се на крају рада резултати креативног
процеса довели на поље целине текста.
Упутство за реализацију радионице
Одељење се може поделити у седам уједначених група (према броју
строфа у песми). Свака група има задатак да анализира једну строфу.
Чланови групе треба да на основу строфе коју проучавају напишу
једну реченицу тако да се у њој огледа суштина садр- жаја те строфе.
Нпр. прва строфа се може уобличити у реченицу: „Међу многим
свици- ма један је само твој”; друга: „Твој свитац и ти сте исти –
највећи и најсјајнији” итд.
Циљ радионице је да се ученици оријентишу ка значајним
информацијама и порукама дате строфе. Желимо да свака група на
основу датих речи конструише јасну комуника- тивну реченицу, која
треба да открије суштину једне целине текста.
Након завршетка рада ученик/ученица из једне групе излази и на табли
исписује рече- ницу коју је написала његова група. Када се добије
седам реченица (које ученици запи- сују у своју свеску за школски
рад), почеће анализа и разговор о томе како су смишља- ли реченице и
на који начин њихова реченица кореспондира са песмом у целини.
Добијене реченице, осим тога што су погодне за морфолошку,
лексичку или синтаксич- ку анализу, корисне су и за разговор о појму
песничке слике (јер могу бити супстрат саме песничке слике).
Међутим, посебно су значајне због своје наративности која је, на
известан начин, контрастна лирској динамичности и мелодичности
стиха. Тако се, на посредан и ненаметљив начин, разматрају питања
природе лирске песме и њене разлике у односу на прозна дела.
Добијене реченице, зависно од тога како су формулисане, могу се (у
делу или целини) узети и као идеје песме.
Радионицу може креативно оснажити и раније оформљен хамер са
седам нацртаних свитаца у које би се уписивале поменуте реченице.

Завршни део часа

Час се завршава у духу игре, али и финалних утисака о песми који ће
се артикулисати кроз једну реч. Наставник у руци има лоптицу коју
баца ученицима. Онај ученик коме је лоптица бачена и који ју је
ухватио, треба да у једном тренутку, без дугог размишљања, изговори
прву реч на коју помисли када размишља о песми„Чудесни свитац”.
Наставник те речи записује на табли.